| учи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господи |
| кућа са једном великом собом и »кућом", а према великој соби беше преграђена једна мања, коју с |
| ше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи:</p> <p>— Ово је општинско зло... |
| ар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми |
| ема на починак.{S} Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа уми |
| то се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест, |
| о у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, и само ј |
| а је сазнати узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писа |
| ање.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после |
| ти над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се ј |
| у, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потп |
| сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздах |
| к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути. |
| већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, |
| Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена |
| /> <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— |
| у цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена |
| резовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша |
| не ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сиро |
| си достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је извед |
| n="93" /> онако чупава како се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: |
| у ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе |
| ецу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом п |
| и гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати |
| /> смишљаше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер позн |
| тако рећи свога чиновника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што |
| ћ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би добро било |
| а је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има |
| бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто т |
| ица, која укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па ни |
| а!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како сам могла |
| говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој н |
| одну леву руку само преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нем |
| ико сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам |
| ала, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} |
| м. <pb n="101" /> После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} |
| искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко доб |
| собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи |
| кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо гд |
| им покретом зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...</p> <p>Беш |
| вала о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извешћа о своме здра |
| је школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће ок |
| нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чи |
| рав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, ј |
| — Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, д |
| у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа |
| се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накити |
| два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она |
| срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љу |
| робно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно |
| ожеш у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледај |
| вири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је з |
| а, тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док |
| д пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи ш |
| кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи по |
| е, наслонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око по |
| ата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S} |
| к јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овог |
| убица зину од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала |
| .. ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавај |
| еси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> < |
| е од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући д |
| шапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну |
| . — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да к |
| киде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена по |
| као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време |
| ла коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> |
| сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} |
| ри разреда има преко двадесет предмета, а она само један разред са три предмета!...{S} И још да |
| вор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је |
| ао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«... |
| епотица!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задо |
| ринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми |
| нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, |
| гаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— |
| ак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до |
| ном јој заигра обла округласта брадица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из свога дру |
| </p> <p>Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него ’нако |
| аљини подигла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанстве |
| гледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— |
| е.</p> <p>После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ бр |
| и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси н |
| се променило, добило самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано |
| И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> <pb n=" |
| дела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да |
| знини?!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином |
| а њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{ |
| леди се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером. |
| оњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из свак |
| а се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...{S} Само се одвојиш |
| ао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајк |
| ког левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на |
| ..{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељ |
| ан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жало |
| ма — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зара |
| S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним планови |
| о чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за |
| је силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад |
| адном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљи |
| а одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, чим <pb |
| овек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, м |
| ни се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он |
| ад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оног |
| ња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: |
| хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мал |
| може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— |
| ју од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... |
| мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, |
| атворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе.. |
| и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признај |
| тране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезније!...{S} Пст!... |
| ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па |
| а гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији помажу неваљалцима — њихов је грех...</p> |
| разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузи |
| ка несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...< |
| тање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмури |
| То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да |
| и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, п |
| нако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, п |
| {S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа у |
| } И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да |
| наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</ |
| ни.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и за |
| њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана. |
| о...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад да преско |
| тако... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p> |
| а са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, |
| нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> |
| а се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може д |
| од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па о |
| кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је |
| ка сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер о |
| кри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’ |
| на, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p> <p>Поведе се разгово |
| це, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише.{S} Полако... б |
| настаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посмат |
| благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их |
| јасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучних мисли.. |
| и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан чове |
| .{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би |
| е са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише |
| .{S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> < |
| оба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога |
| ко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљад |
| де живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам добро, ст |
| да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињ |
| у беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто. |
| мом, прелази бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто п |
| мешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућ |
| па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила |
| од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очи |
| , трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја |
| ш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђак |
| м наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пи |
| уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да |
| вим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге пр |
| аше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну леву руку само пр |
| ...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> |
| помогне саставити списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици |
| ћаји, која мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно један: жалост, сау |
| као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Би |
| дио је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{S} Љубица се в |
| а загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај а |
| учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што од |
| је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само т |
| но, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмев |
| чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те на |
| лој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па |
| и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Там |
| лије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно у виси |
| очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху |
| послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и |
| црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне о |
| м, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p> |
| али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искри |
| и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Н |
| ке сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски одбор има сво |
| ника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије |
| упоцену гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.{S} Он с |
| е са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се ч |
| азговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да види |
| у Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео |
| и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S |
| гаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на к |
| ља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају г |
| је...{S} Гледа сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пролећу некакве испрекидане мисли |
| ио, очи гледају невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, кој |
| ке Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио |
| еља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он п |
| осу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин |
| а за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опрост |
| отестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>— |
| {S} Увек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се |
| знаш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други м |
| е речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног с |
| .{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој |
| ћено воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши |
| убица није могла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави |
| кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изг |
| n="38" /> почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати св |
| а иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто |
| е...{S} Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити прек |
| збрчкало, коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила се онако исто као и Љубица, |
| е пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу к |
| рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <pb n="21" /> <p>— Ра |
| Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предомишљати... »Нека, боље |
| види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате |
| о заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада |
| мирно како се светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« |
| смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога |
| једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећ |
| јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени камен, који |
| тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Најзад се кмет поч |
| {S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} |
| апућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише с |
| .{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубица се окрете и разгл |
| аласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" / |
| цу.{S} Љубица иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело |
| срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, |
| чно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{ |
| а да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, му |
| кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосре |
| о.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро |
| жбу Министру просвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по акт |
| насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{ |
| залудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају каква занимљива пред |
| собине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да с |
| пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе и |
| дим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана |
| одједном, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се |
| радите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто с |
| ..{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као да је |
| сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви ка |
| ...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко |
| и у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже песма: »Паун пасе, тр |
| велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S |
| поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући преда се...{ |
| час навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ал |
| ну, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, брат |
| ко, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ре |
| зовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стот |
| дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био |
| м га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Го |
| ући му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у |
| d>XXIII.</head> <p>Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слог |
| ју.{S} За певницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и одговараху на јектенија десетина о |
| буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има |
| Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у з |
| вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, |
| и као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица |
| трча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали |
| лећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те пов |
| мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не ра |
| уче на махове, према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понек |
| има.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о |
| p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S |
| ућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из све |
| јом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући ред, натмурен и покуњен, ступа |
| уморна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са п |
| тола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упи |
| стити рачуне са досадањим председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га д |
| ва јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше |
| ње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, |
| грнуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је о |
| ју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Дец |
| ...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би све ун |
| лушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, |
| .{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема н |
| .</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се |
| — капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очек |
| ка на вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Оста |
| ог девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издрж |
| сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих жив |
| изненади; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да |
| ?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>Председник се |
| <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> < |
| ше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је |
| ав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по руч |
| и предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много |
| о ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако |
| дати.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђа |
| опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{ |
| уче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p> <pb n= |
| ћајући неку дивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S} Чим се отворише <pb |
| је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало |
| купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> < |
| ног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да |
| аћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један |
| ше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се |
| {S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.< |
| е врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин уч |
| днику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос јесам... често.{S} Стојан му побусао гроб велик |
| оси неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се |
| мо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Г |
| је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, ср |
| ad>V.</head> <p>Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише |
| ихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако |
| ћени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот |
| ајцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само ос |
| ој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, |
| евито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало |
| ао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не мог |
| ако се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанствени |
| е у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се н |
| в ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— П |
| војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да |
| кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хте |
| ојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то |
| едном обузе; стаде се окретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој по |
| о и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, |
| а, знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало п |
| а напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијал |
| од овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> < |
| ури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност |
| до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан |
| прекидати посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа |
| вољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се морала трп |
| Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљ |
| у официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и з |
| аница, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све се то |
| езничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељ |
| као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући камџијом по својим д |
| сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако |
| се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни з |
| ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!... |
| S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговара |
| ини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... рече она ирони |
| деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико |
| му досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре. |
| скакаху несвесно с предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са |
| то, чича једнако објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај. |
| вом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</p> <p>Настаде пра |
| S} Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет |
| пад.{S} Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И ш |
| веселити...</p> <p>Тек настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрад |
| а треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам |
| школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не гл |
| обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, за |
| адам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, т |
| љаше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним |
| тавили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} |
| <p>— Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> <p>— Молим опрос |
| .{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мр |
| ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча |
| онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци |
| S} Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа ка |
| дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, |
| наш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу п |
| њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, ста |
| њаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу |
| Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна |
| мало послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не тре |
| ће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S |
| p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на |
| м ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници |
| Весела је што види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} |
| ок покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате |
| њем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из безазлена д |
| се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{ |
| ко... оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га п |
| и.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S} |
| е руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од |
| претресају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњава |
| е знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздух |
| вним тоном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хва |
| том небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одјед |
| д дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице |
| итељка скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти пак |
| очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређаш |
| свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза с |
| дознала женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе |
| ично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше непри |
| исаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребн |
| е сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срам |
| ="17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте г |
| , који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где |
| И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко л |
| иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, п |
| дна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао н |
| еже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима д |
| се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} О |
| ћи уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па о |
| ем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служ |
| ни сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на |
| о се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко |
| ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад |
| ојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, ка |
| едседник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника прав |
| } Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то може |
| ш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пу |
| то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да т |
| псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно |
| ем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја.. |
| потпис: »Управитељ школе орловичке«... а горе на врху великим словима: »Краљевско-српска основ |
| свога господина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S |
| ана.</p> <pb n="21" /> <p>— Рачунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> < |
| мржња осветничка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S |
| а и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно...</p> |
| збуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, с |
| бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је поч |
| чи укочене, уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха |
| тињства...{S} Ћутати, ћутати, ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{ |
| совник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено насмеши |
| часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је о |
| век и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра дру |
| ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душиц |
| е се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по гл |
| ном стаде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је |
| тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна |
| — Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у ц |
| андарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао |
| тње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, о |
| је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом |
| м два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Ј |
| под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, |
| чио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године треб |
| погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако он |
| е да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... |
| рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И |
| , братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенц |
| на већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задо |
| полугодишњи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би би |
| мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевље |
| } Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је. |
| осудно решење не обара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обич |
| е како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом природом, стварам војнике.{S} Чу |
| ца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављање и утврђивање |
| се прену.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они отишли... намиловали се, наљубили се, па отишли с |
| {S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам лето |
| ри главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седи |
| у закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, |
| } Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти.{ |
| али толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах са |
| губи здравље...</p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему.. |
| баба једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло |
| ?...{S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш |
| >— Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези т |
| е то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одје |
| отпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb |
| ох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не |
| ?!... он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не |
| душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" / |
| ти ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће |
| достојанствен... ала је необичан!...{S} А њега нема!...{S} Узалуд радост!...</p> <pb n="135" /> |
| је већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је д |
| едао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају с |
| ...</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желел |
| p>Сад настаје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље |
| и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја мла |
| за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>Председник се мало збун |
| е чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће са |
| у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата с |
| ... и успављују...</p> <p>— Како?...{S} А што?!... једва промуца. </p> <p>— Говори брже... сад, |
| S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> |
| то, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима... она осети да се у њој с |
| е воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је покварен, сваки хоће да уништи ту |
| ивну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла језика... једва чекају да |
| икога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти |
| вно, где не долази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар ба |
| S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он |
| не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дох |
| ћи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љуби |
| руба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само |
| >— Животиња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пр |
| ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам г |
| вно је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар полиције...{S} Хехе. |
| би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} А |
| но је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега к |
| та...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста т |
| њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло, |
| ко се сија челична, никлована цев...{S} А револвер кратак, мали, као каква играчка...{S} Видиш, |
| смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући |
| да нам бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикн |
| ао псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипел |
| дрктавице, која је одједном обузе...{S} А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} |
| ти се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуц |
| молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... о |
| атним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се г |
| ћи одговора на ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу. |
| робију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} Пос |
| жу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чуд |
| во није ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Мон |
| рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задов |
| у страну од тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао |
| } О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S |
| ека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћ |
| огло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не м |
| струје низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој |
| изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим до |
| о, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спр |
| гнездо!... узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, |
| <p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме превариш!... о |
| иво, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим пог |
| и није?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} Није то... ни |
| разбацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што ј |
| што ће их морати провести са њим...{S} А после... <pb n="161" /> биће најсрећнији, јер ће оста |
| и бити срећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врат |
| ти, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!... |
| х је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни |
| <pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се мог |
| га, кад улази у непознато друштво...{S} А она, гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу ј |
| ..{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распус |
| ише о паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже ц |
| езу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он |
| покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размишљања...{S} Уђе и |
| о, ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, б |
| котурови пред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достоја |
| врће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса |
| , синко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу мл |
| се, уплашена, и упропастих живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се |
| се, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли |
| падне, сви га презиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколи |
| } И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ поте |
| м после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече |
| ...{S} Тек онако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сања |
| упно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</ |
| и свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се о |
| друство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте |
| боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам |
| ривремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње |
| p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте |
| у је српски језик у свима разредима.{S} А неки предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки ниј |
| } Тамо је све равница, нема планина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошап |
| едок његовог гимназијског школовања.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимнази |
| дан народ... хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потв |
| ка иронично, не скривајући подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знај |
| и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоћ |
| та, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>» |
| е пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се |
| : сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли ви |
| /p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Са |
| а запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради? |
| неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} |
| он, погледавши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену плату од др |
| И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предус |
| опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, |
| рекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој с |
| слон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нароч |
| , са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравиц |
| Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо |
| {S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао |
| се одмара од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живост |
| уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су |
| х људи, који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у |
| од кога се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, |
| га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!.. |
| годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао |
| јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, а |
| ким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо бру |
| његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан |
| ловенске речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јес |
| } Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад постићи одличан |
| он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам ни |
| о...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и з |
| сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина |
| сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђ |
| вакад недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Вељ |
| кад што одају његово немо присуство.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p> |
| е више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им |
| то глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад |
| емо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навл |
| је незгодан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Ч |
| о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, |
| ; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за |
| ам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — зап |
| зад стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мисли |
| очешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Никол |
| која придаје необичан израз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице |
| азуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb |
| ну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, |
| ију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руч |
| душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето. |
| .{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смис |
| сле нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи ле |
| избегавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да |
| ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао |
| му то остаде неисказано, недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом с |
| све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече ка |
| , иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те н |
| чати му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И какви |
| етос договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако...</p> <p>— |
| кратког ћутања.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— |
| цаху отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да |
| еља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна |
| е.{S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти |
| њима тече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очиј |
| наче не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном раз |
| имам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А квартирина?</p> <p>— Нисам још ништа примила..{S} Каж |
| еки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео да |
| ви се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се мног |
| ?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти |
| од да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затворите школу.{S} Јавите министру да не можете и |
| ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо т |
| он говори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> |
| управо ни живео, него онако...</p> <p>— А детињство? стаде га запиткивати заинтересована Љубица |
| } У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у |
| пружи из руке неколико комада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам дост |
| у симпатију од првога погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гој |
| лукаво, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике уд |
| ћи и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањ |
| са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, |
| не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} |
| , жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наре |
| два сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га за |
| учионицу и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друг |
| млађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и |
| ледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?< |
| е, одговори Гојко, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од |
| ! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За во |
| деветорицу... које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, гл |
| ет, море, рече један одборник.</p> <p>— А ’нако вели... настави ћата, Министри су весели, нико |
| </p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, да |
| мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај ч |
| морало поменути име писарево.</p> <p>— А новости... већ онако...{S} Прича свет свашта, не може |
| Стојана како је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да с |
| гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не |
| ако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо |
| Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А премештаја нема?</p> <p>— Нема.{S} Веља добио....</p> |
| ја се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Б |
| им, жалосним гласом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, ј |
| у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сув |
| који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак м |
| це.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да па |
| пуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и зау |
| где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположена.</p> <pb n="112" /> <p>Једнога |
| ате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</ |
| подигравајући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да ј |
| га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесником, не знајући још шта да мисли |
| ошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па |
| ецу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> марамом и дувати |
| 0" /> <p>Изиђоше обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне в |
| еба, да двојица учитеља буду премештени а учитељица отпуштена.{S} После овог саопштења, писар с |
| избегавајући <pb n="99" /> многе ствари а понешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе |
| ивати, чему се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и |
| ...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречис |
| друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школова |
| турам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— |
| ој — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p> |
| учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведош |
| незгодно настављати досадашњи разговор а, о другом чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у р |
| Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, в |
| ислава.{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа н |
| ни да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у |
| то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједн |
| азбацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јач |
| себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сувоњ |
| легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједном |
| бацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче |
| би, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сувоњав |
| пет се окамене...</p> <pb n="184" /> <p>А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрктала пламич |
| ста уска-речица...</p> <pb n="25" /> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружи |
| насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу |
| а шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да |
| О, само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, |
| .{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, к |
| обро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: » |
| S} О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам д |
| и.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за ж |
| еке и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само к |
| велике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доиста страдала много.{S} Одједном се загле |
| да јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету цел |
| ити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не ос |
| ма, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Ро |
| аде за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мис |
| олики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несве |
| ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и |
| , вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробн |
| Она пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да |
| ...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко.. |
| треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па посматра децу, која |
| не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред |
| догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то с |
| са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знал |
| косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Т |
| упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар |
| јазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти |
| справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око њего |
| да као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине н |
| говор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда |
| :id="SRP18993_C2"> <head>II.</head> <p>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, |
| е бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љ |
| да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, |
| е доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</ |
| а нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати п |
| тој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он п |
| ма не може разабрати...</p> <p>Почетком августа, Љубица оде својим родитељима.{S} Све је нешто |
| сали сте списак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} |
| .{S} После се виђао да служи код једног адвоката, потом код секретара у начелству окружном и од |
| незвери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она оп |
| чена и накићена свима својим драгоценим адиђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад мо |
| b n="95" /> <p>— Разуме се...{S} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе дол |
| ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће, |
| ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзе |
| ди из стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу |
| о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А |
| изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и |
| да у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепо |
| најући да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пренерази, уозб |
| тећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако хоћете... проговори Љубица, црвенећи.{S} Видело се |
| баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим одвратан!... <pb n="157" /> М |
| ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стој |
| поткреши ту брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветл |
| едеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се |
| азији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милос |
| па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, пр |
| се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њим |
| , тако досадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то |
| ете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено |
| -чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те на |
| зиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну |
| о... и у ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака че |
| извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешт |
| е то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа страшни |
| ав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се од |
| . шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи. |
| да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепс |
| говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>К |
| венећи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</ |
| ништа примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> < |
| ратићу? рече узгред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је |
| p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!. |
| на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постар |
| ће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И |
| ло да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да |
| ноћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту |
| ере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати о |
| ћ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом |
| тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> < |
| е и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S |
| мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љуб |
| <p>Другом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:< |
| ли.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом |
| рим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.< |
| а његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио |
| ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп |
| саветника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и |
| — А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар |
| котурови, које она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше раст |
| кве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73 |
| ила је да се то може некако окренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је з |
| е знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати |
| , а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не |
| неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори |
| а да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, |
| квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне признанице.{S} Шта ј |
| убици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здра |
| е од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа м |
| ако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао |
| сећајући унапред њихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наго |
| " /> <p>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, њего |
| ју да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим ј |
| а опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад с |
| се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада |
| и и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... т |
| она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на др |
| ..{S} Влајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности |
| лас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се |
| говнога снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по |
| дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гој |
| .</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је |
| p>— Смртни смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S |
| бност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица уви |
| и има право причинити му страдање, само ако му то савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и |
| још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p> <pb |
| Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, оставић |
| аву!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, на |
| ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много |
| Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком |
| га, масница преко целога образа, па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи |
| неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо заб |
| иђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јест |
| ву, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључали врата?... еј незгоде! |
| кораке те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту |
| сар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили. |
| ш велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам |
| ено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је Љубица |
| уга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш ка |
| {S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— Та оно н |
| ного... опростите на замерци... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трљајућ |
| дника Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p> <p>— Шта ћу, знате!.. |
| нистров потпис...{S} И он доиста показа акт с потписом Министра просвете, па га онда поцепа на |
| , готово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« |
| Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види |
| а застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров потпис?</p> <pb n=" |
| едајући га радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, гото |
| хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</p> <p>— Шта си р |
| Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт из Министарства, проговори писар службеним полицијс |
| а Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.</p> <p>— Да узме ва |
| емо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, куп |
| ерене очи прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га |
| , писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви о |
| у он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, |
| се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћет |
| издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикн |
| ски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} |
| .. тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и м |
| своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </div> <div type="chapter" xml |
| р иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже |
| и се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме дове |
| ењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </di |
| пет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше |
| аз на окамењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни труд |
| во сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено теш |
| аздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је необичан!...{S} А њега нема!...{S} Узалуд радост |
| списано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто он |
| тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам |
| ео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш то |
| S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Јо |
| едре и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити |
| p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати н |
| беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледа |
| ремештен.{S} Писар јој много наобећава, али о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког д |
| бица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Пис |
| у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше зб |
| . и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити |
| и... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да не |
| о као мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко приз |
| и.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ва |
| иђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n="151" /> па јој нап |
| раду један... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари с |
| се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља |
| дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор |
| има.{S} Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Промен |
| } Изменила се.{S} Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се ј |
| у...{S} Свеједно, макар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb |
| не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће |
| срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седе |
| нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{ |
| тање. </p> <p>Тако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наступа полагано некаква |
| дављеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и од |
| пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко беше ближи па подупре леђима улазак.</p> < |
| реко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!... |
| јкову учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светл |
| ати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се з |
| ом таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако |
| Доиста му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој. |
| се много сплете са питањима из рачуна, али њему не покварише одличну оцену, те тако он имађаше |
| ко заједнички држати угледна предавања, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да |
| е слушао многе разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се |
| .{S} Отац јој одговараше на сва питања, али оним истим својим изразима, с којима се погађа и це |
| иво, аналишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех п |
| оче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, он |
| ва-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он се приближ |
| чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекај |
| пажа његова карактеристична несразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад из |
| И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који |
| ?...</p> <pb n="149" /> <p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</ |
| цу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па само њом ж |
| } Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и спотичући се, дођ |
| му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... а |
| т.{S} Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прили |
| во чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему за |
| једно поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али |
| олести...{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он л |
| и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у ов |
| има.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, али се после неколико секунада врати, искривљених вилиц |
| ом јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело |
| о неколико пута долазити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} |
| ела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у о |
| ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} |
| ам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо. |
| есече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази п |
| сам ни долазила да потписујем спискове, али сам узимала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити. |
| ата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког |
| јави само капетану.{S} Испричај му све, али разумеш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те онај |
| еђу младим људима има тога... те кавге, али се то све поправи...</p> <p>— Поправити!...{S} Не м |
| о већ и онако морам... поједине округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћ |
| осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој |
| ше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:< |
| ћи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше сувиш |
| бица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пуст |
| из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му |
| она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страшније од свега до сад |
| нуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо пут |
| већ претура у глави разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div |
| , сам он није постао Министар полиције, али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p |
| аху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управи |
| ј лице избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о све |
| и нешто муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— Госпо |
| S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотворан: залеђено, окамењено ср |
| пронашла је велике новчане недостатке, али још ради неуморно, прикупљајући разне податке, спре |
| скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се ос |
| их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као |
| ласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гл |
| не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки ж |
| .. оне огреботине још се истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ниш |
| ца, изненађена овом смелошћу, поцрвене, али не смеде показати знака љутње, да не увреди овако о |
| њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привре |
| ењају се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не |
| се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у оч |
| м уснама...{S} Пријатно је ово осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће... она подме |
| сиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p |
| ледати прозоре... свуд навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Про |
| е он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремит |
| и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку н |
| главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскоч |
| .{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човечји живот |
| познаје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је |
| а гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{ |
| може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах з |
| тно трже и одједном му се промени лице, али кроз један тренут стаде га полагано обузимати срџба |
| ђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се м |
| снопље...</p> <p>Љубица се разговараше, али се чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гл |
| вим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некако постала равнодушна према свему.{S} Са Гој |
| вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари преко Јасеновца, па се ја |
| Хтеде ређати још друге промене на себи, али се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} |
| асан човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар |
| оли... не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твој |
| ој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у шк |
| казивао против школе и школованих људи, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици н |
| ј звучни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p> <p>— |
| Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} Отвори га и глед |
| онашати са њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити |
| нога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори м |
| нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ва |
| ијом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...< |
| е му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и к |
| она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отрес |
| } Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још в |
| смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово је сад четв |
| му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Ве |
| Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да |
| атима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отвар |
| >То већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{ |
| брће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на об |
| ој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се о |
| зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да корачи четир |
| акопају...{S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна ствар...</p> <p>Нег |
| еницу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око |
| мером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Бого |
| и ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и |
| аса?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако пра |
| оћеш?...</p> <p>Она се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, прип |
| шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоц |
| још мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ип |
| се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у |
| готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени инат тераше напред, и она одједн |
| фани за картама, хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном |
| јима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да |
| силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак примамљивости.{S |
| еде се осмехнути, онако ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа |
| бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе н |
| <p>Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам |
| трос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја |
| жи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати |
| ој!...</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, |
| ху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали |
| ико пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишл |
| опхођење, на милостиве, пријатне речи, али при најмањој неповољности, она ипак плане и испољи |
| о црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: сам |
| иже главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој пр |
| > <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смрк |
| зе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да је у |
| и, његова жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу |
| После овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете незгода... рече он, от |
| .{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само |
| рањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му |
| дговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке |
| шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, |
| розборити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и |
| т.{S} Љубица је причала тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} После наст |
| о га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га |
| , али се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање добио сам одма |
| ем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубиц |
| у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад ста |
| ивости.{S} Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов изглед својим вечито погу |
| и јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, опазила би д |
| да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љ |
| овде лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</p> <p>— Јест |
| страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хв |
| је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{ |
| > <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча |
| оворио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често набираху устанца, пропраћајући по н |
| а одмор, из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{ |
| глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би |
| ису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежност |
| S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</p> <p>— |
| држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за |
| она сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји |
| ако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па |
| Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдањ |
| Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... за |
| кла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново оде |
| , проговори Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што |
| ађен ни... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано |
| оче опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога распо |
| итеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће напр |
| као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се к |
| ерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори |
| м Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, |
| — Каквој њиви?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p |
| приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, која га гр |
| исам ни послушао све како ми је речено, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море |
| знатога плота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па |
| де прилика да чује што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње зби |
| зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, д |
| лости.{S} Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљ |
| ично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво |
| којаких.«</p> <p>— Извините, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се она, |
| head> <p>Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене |
| о кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, |
| } На лицу му исписана жива радозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S |
| одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских |
| и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p |
| као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе ј |
| оља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену око |
| а боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... |
| на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче |
| Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак |
| утника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необи |
| кође маше руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он |
| ас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ни |
| ала сваку шару, запазила сваку особину, али јој још није почео постајати обичан, као што то бив |
| ећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и |
| међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од ку |
| и га под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она кр |
| еде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва |
| којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита з |
| ио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љубицу сва |
| слијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубиц |
| .</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их од |
| /p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни |
| згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>Пос |
| а она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући велики бол шт |
| .{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге м |
| ћ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>О |
| ући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Б |
| би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш виш |
| израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за ова |
| а знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа в |
| ило к њему; само она незгода новчана... али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до к |
| извукао, <pb n="145" /> то је ништа... али што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весе |
| у непријатан овај састанак, напротив... али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одгов |
| обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, бл |
| ина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или преперанд? за |
| е...{S} Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично груну... задими се.. |
| о, гледајући у страну.</p> <p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и п |
| , неће отказати?</p> <p>— Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији |
| же бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Ка |
| т..{S} Сећам се многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посм |
| ер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаш |
| ако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скоч |
| и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, фатално |
| и да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, |
| ас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт из Министарс |
| аве...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни по |
| о откупљујете...{S} Вечна правда!...{S} Али сад... тако изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к |
| не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепотица!..</p> <pb n="176" /> < |
| p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причат |
| а се као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је тре |
| еће!)... кажњен платом... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то др |
| а. — Онакав човек!... онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> |
| машне, деце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам отк |
| р!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од с |
| е...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега |
| Буд је такав, па још привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће |
| ну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану |
| м?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја о |
| њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему досети, претрч |
| родом, стварам војнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она проклета моја суровост.{S} Шта |
| угом овако са масницом на образу!...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и са |
| дур... јест, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје прич |
| тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро глас |
| о да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо бил |
| ра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насме |
| аговати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор будућности све то скрива од |
| а млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети како му спада велики, огроман терет с гла |
| чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забав |
| ..</p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!. |
| мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> |
| тролом и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би |
| јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа |
| . јест има још нешто, јамачно има...{S} Али један поглед на ове малишане довољан је да раскрави |
| у од ормана... извесно је од вина...{S} Али брже!...</p> <pb n="209" /> <p>Она зину, подиже рук |
| Добар слуга жали добра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> < |
| сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши. |
| црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да |
| мљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га |
| {S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, д |
| ..{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то |
| ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја в |
| </p> <pb n="95" /> <p>— Разуме се...{S} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво он |
| м умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите с |
| отпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито |
| то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресати некакве топле, |
| се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одј |
| у...{S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се.. |
| з пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb n="178" /> свима силама, и |
| ="63" /> то сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као ш |
| Као да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, с |
| сећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзај |
| нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја с |
| из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он |
| ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, је |
| чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини п |
| и сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не |
| ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији |
| S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p |
| ђа«, о чем је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, р |
| на остане сама са својим малишанима.{S} Али ипак мораде себи признати, да је највише охлади одг |
| чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по |
| но.{S} Љубица све више светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопачке...{S} Љубица се мрш |
| љано спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онак |
| враћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спр |
| се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови |
| би... да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... х |
| ала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, ш |
| сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не |
| ја, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сноси |
| нила какво зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислила је да се то може не |
| нерасположење и сумор овладаше њоме.{S} Али она силом угушиваше те нове мисли, избегаваше их, о |
| ој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва пре |
| ј помињати сиротовање своје родбине.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месец |
| добро и напредак орловачке омладине.{S} Али свему има краја, па и овој погодби.{S} Наредише да |
| еде и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; |
| охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети он |
| бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује |
| право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и малодушним узв |
| а, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} Некаква топлина око десног образа |
| одатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добр |
| и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p> |
| и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред у |
| очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос са |
| S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи обл |
| говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно |
| за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и с |
| } Могла би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све! |
| /p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе |
| аш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети.. |
| ом грозничавом журбом предаде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стојанов:</p> <p>— Господин к |
| сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом приликом и |
| да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и г |
| мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S |
| те и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају |
| ко!... сваки је почетак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако ма |
| е до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором — а |
| писано со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ов |
| ему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Научила ј |
| .{S} Станка... моја младост!«...</p> <p>Али у место револвера падоше на писареве образе две сух |
| страшно, непознато, уклонити...</p> <p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални |
| p>— Добро, чекај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} |
| а свему, било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена изм |
| а не осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар постајаху интимнији, у толи |
| зи другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да |
| сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са м |
| исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте |
| .{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и |
| .</p> <p>— Ха-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Н |
| на са неким малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју стол |
| е јелом и пићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познава |
| ћи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење |
| потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допушта |
| а прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет извијати слатко и речи |
| и узе веселији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца |
| бе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погре |
| ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«...</p> <p>Лете, лете, мењају се као у калејдос |
| p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узвикну он, у |
| бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо о |
| настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога св |
| е, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она |
| е... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; мож |
| ра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни |
| } Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, бадава, |
| ам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? |
| {S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> теб |
| изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим |
| ове ствари?« — запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{ |
| бало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју г |
| сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима...{S} И она осећаше бескрајну, н |
| оследњим догађајима: обузела је некаква апатија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} |
| стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој ота |
| траше све око себе суморно, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посл |
| </p> <p>Одједном се расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Беог |
| После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Г |
| ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред про |
| ицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако и |
| ав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са |
| е за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни се шале, нег |
| по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима |
| од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасн |
| да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра |
| а траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла с |
| њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то. |
| S} Развратник, ужасни развратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да |
| а у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати...{S} Наравно, кад ко ум |
| се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на |
| {S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног...{S} Коса јој се с |
| а учитељица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је при |
| вог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то с |
| </p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се одлучно крену. |
| ли они сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себ |
| } Седи овде...{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, дај прво тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међ |
| S} А ти није требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после |
| признаницу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, треба за општ |
| лаши, застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је би |
| исарем, правдајући се узгред: </p> <p>— Ах, извините, молим вас.{S} Јадна моја деца... оставила |
| мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{S} Никога... нигде никога иа св |
| ма ли још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четв |
| не није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не з |
| гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је то?... промрмља она кроз стегнута уста, |
| дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кре |
| ђе на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревет |
| на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.< |
| коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> |
| } Какви ђаци... коме они требају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на девето |
| злеже храпав, промукао глас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецк |
| пет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама |
| ...{S} Није га познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p |
| је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде некуд по селима; оде, врати |
| Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали |
| тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и не |
| и, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше ру |
| исли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу |
| ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога рада.{S} Прионуше обо |
| ним идеалним мислима, којима се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке |
| ештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписиват |
| b n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, |
| баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим |
| авити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, |
| риметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче сам почео, одговар |
| ља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и колико |
| о... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи. |
| > Тако је то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S |
| не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оц |
| аре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на другу. .< |
| и велики новчаник са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад регулисати.</p> <p |
| такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним људима...</p> < |
| му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаки |
| , мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша д |
| подина Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој друга |
| ећ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као |
| сећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла |
| .{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, |
| ри ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачн |
| и су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, |
| Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како вел |
| отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар полугодишњи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме ле |
| вати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, са децом?.. |
| Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— З |
| е моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, |
| мо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она за |
| жалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?... |
| ред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" |
| ... </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, |
| распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кро |
| еја, гледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{ |
| :</p> <p>— Потрчи!...</p> <p>Запљескаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S |
| атиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш |
| ори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо ли |
| руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му д |
| ма улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ходи код бате...</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па плану свој |
| S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се в |
| ш ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} |
| Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте с |
| осећање...{S} Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се са |
| а куша постојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово |
| ближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепо |
| пет настављају светлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом |
| а са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— |
| нице слабо осветљава малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се на |
| своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога говорника.</p> |
| ку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p |
| во гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> |
| p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајућ |
| се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе |
| етињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к |
| е њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва |
| ећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пре |
| све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде |
| убица поцрвене, задркта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким |
| еђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па од |
| ко објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, т |
| жем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоск |
| бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништ |
| чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не |
| ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде т |
| и.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} Срећа те држава |
| но ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју продире светлост, ну осим ње има и једн |
| и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} |
| уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се приковаше уз т |
| т занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — О |
| дмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, |
| да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји |
| е шаљивим напоменама.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо |
| S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он пост |
| ојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то |
| его скромни, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186" /> ка |
| , да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из |
| аш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам м |
| даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, |
| опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде |
| очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S |
| е, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и в |
| инути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} |
| е убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и по |
| да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... нез |
| врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види к |
| ча велики кер, гледајући преда се...{S} Баш као наручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога |
| и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> |
| вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица с |
| ви разред, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{ |
| јасним светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мисл |
| {S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни |
| .. као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са |
| епо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја ок |
| основна школа орловичка.{S} Бр.{S} 34.« Баш звони!...{S} Љубици нарочито одузеше смелост и упра |
| се па застаде.</p> <pb n="203" /> <p>— Баш ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S |
| јатно провели неколико часова.</p> <p>— Баш красан човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако |
| му дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учини |
| беше већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо погрешили!... прошапта Љубица страшљиво, обрћућ |
| дова, избегавајући њен поглед.</p> <p>— Баш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по с |
| о пријатељским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели |
| а Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако |
| з пола часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гл |
| ар то спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати. |
| м, па одговори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим |
| му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није п |
| S} После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како је раније опазила госте, |
| а уплашено погледа.</p> <p>— Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— |
| S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, ова |
| ругим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се |
| други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном! |
| говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као |
| н опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их, помаже |
| урим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако |
| ако ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има м |
| .</p> <p>— Страдање... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит |
| сим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарати...</p> <p>— Ком |
| ост, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободниј |
| њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као код правих кућевних људи!{S} И он извесн |
| бе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је |
| ш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој, |
| но исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко |
| убица по том.{S} Богме страшно!... није баш тако обично, како причају.{S} Не могу још да се при |
| кши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора так |
| ли он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није због тога што. |
| > Чудновато!...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред собом па се |
| нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њ |
| стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</ |
| ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} |
| у смех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није |
| џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стоја |
| такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ пос |
| то није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, ка |
| је само учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек |
| !{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чи |
| о да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме?.. |
| ди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријат |
| гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње |
| тни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздрхталим г |
| и се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров пот |
| он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно г |
| да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо си |
| орите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p |
| ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам. |
| нев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две те |
| и ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то |
| ђаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши. |
| и на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се |
| р. срп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па |
| осподин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице не мора |
| о, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан уч |
| да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За |
| зиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви |
| ећ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; ни |
| тенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А |
| шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики з |
| S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забав |
| чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?... |
| С нарочитом намером он прекиде разговор баш на овом месту... </p> <p>— Камо вам онај колега, ре |
| хм... како да кажем... повученог, јест баш туњавог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као с |
| ука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам мо |
| ешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се на |
| ким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта |
| м ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... него онако низ |
| са?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и |
| а: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији |
| На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђ |
| акнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се в |
| долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко д |
| ући се у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} И шта |
| о, послушавши његов савет, допао овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо зна |
| еко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе д |
| Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разн |
| ече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и ле |
| Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтед |
| о саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, |
| приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S |
| } Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покр |
| сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њ |
| нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је с |
| му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S |
| уробност, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и разв |
| ?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори |
| За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!... |
| } На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити п |
| ајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... нисте ми... противни.</p> <p>— Него напротив?. |
| очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?. |
| м, па му довикну:</p> <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страшна и |
| о!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабата |
| намршти и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, |
| Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред веч |
| ници, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предав |
| . са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко ц |
| е, на свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«...{S} И тог тренутка поста |
| но страдање, без иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{ |
| p> <p>Љубица остаде скрушена, сломљена, без мисли, притиснута неким тешким, грозничавим заносом |
| аји... стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живота...{S} Стакло!... мртав!... мрта |
| е, без иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} После н |
| подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави о |
| јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и |
| астаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> < |
| ?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плахо |
| сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, |
| а образу!...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би с |
| ример...</p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло |
| је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и |
| крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игр |
| па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живота...{S} Стакло!... м |
| сположи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав доса |
| е, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчања је одређен |
| оред самих њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори ре |
| ашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размишљања...{S} Уђе и право за камџију... зна га д |
| дине округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу д |
| рове.</p> <p>— Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец да |
| Треба <hi>власт</hi> да их научи...{S} Без <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво |
| ћ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Нег |
| ена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој мисли један мал |
| е обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој одговараше на сва пит |
| дано насиље над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да |
| овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и |
| умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да ч |
| те, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам треба новаца...{S} |
| ка јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу.. |
| м ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти!.. |
| каже... опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем св |
| Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је у |
| косно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничкој |
| таројко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку оп |
| вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига одједном се ск |
| > <p>— Иди молим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремите ручак.</p> <p>— Х |
| , људи!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донес |
| њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђ |
| b n="22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова око |
| ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју руку, к |
| судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му д |
| је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне м |
| n="163" /> протестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори |
| да затварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, |
| ни раније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, па пр |
| арочито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Вид |
| ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и он |
| , стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица о ц |
| , па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?.. |
| ед очима стадоше му пролетати сећања из безазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар |
| ивна, шумна српска Мораво!...{S} Па оне безазлене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно задово |
| огледом.{S} И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руменилом, које јој се раз |
| вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињства...{S} Ћутати, ћутати, ћутати... а |
| чно и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово полица |
| радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у |
| лика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио за |
| S} Реците само колика нам сума треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха |
| м, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело лето... лежати на кревету и мислити, не |
| и као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећајем, |
| кратком, немом, отвореном погледу читав бездан прекора, чуђења, сажаљења... беше он речитији од |
| се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, тужнога, очајнога, горкога прекора.{S} |
| се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупр |
| о да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} Срећа те држава даје плату; онако би с |
| Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му го |
| бог ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинит |
| ге ствари унапред предвиђа.</p> <p>— О, безнадежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му дола |
| тебе... оногај...</p> <p>— Марш одатле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да |
| ћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... ка |
| тра.{S} Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљастог заплаше |
| но, тамно, непрестано је у њима некакав безумни израз, од кога човек мора задрктати.</p> <p>— К |
| вом, страсном, девојачком љубављу; љуби безумно, са највећим самоодрицањем, како то може само њ |
| положења.{S} Она сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и с |
| украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По целом небесном своду наву |
| {S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да му по |
| леко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа прошарана црвенкастим јабуковим или крушкови |
| у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обар |
| .. </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} |
| све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди |
| ставно зеленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и пр |
| ка... једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</p> <p>— Није |
| окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а н |
| ом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над |
| столица, ковчег са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба |
| го ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема |
| а вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; д |
| га дана вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измагл |
| ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме |
| падаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густ |
| } А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за ври |
| обријано; брчићи танки, жућкасти, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на среди |
| у га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв...</p> |
| } Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, за |
| не врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.{S} Из потеса долеташе некакав необича |
| у, где на средини стајаше сто, покривен белим као снег застирачем; на њему послужавник са слатк |
| рипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не р |
| према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете кор |
| е; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко небеснога свода. |
| з њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем |
| в камичак.{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; п |
| гло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног кревета ра |
| некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње по |
| цело село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S |
| па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом трепере светли сунчеви зраци |
| бе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско мес |
| , од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом |
| <pb n="196" /> нејасне предмете, што се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лов |
| Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако је некако.. |
| д се појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава за те с |
| рави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да |
| у председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађ |
| овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће б |
| .{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћ |
| о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари... |
| p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке гл |
| учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранила.{S} Глава стаде прелетати |
| Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n="83" /> тамо учи гимназију, па пит |
| е и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста и |
| е.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ осно |
| > <p>— Којешта!{S} Још те нису оставиле београдске предрасуде...{S} Ти си образована учитељица! |
| свршаваше школу, идући главним улицама београдским, застајала пред златарским излозима и остај |
| е стране, а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и забавити.{S} Ту се ређају многи |
| о сам часовник, какав ниједна девојка у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, х |
| капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, |
| није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диже са кревет |
| После наступа мучно и тешко школовање у Београду.{S} Неколико пута је покушавала да побегне кућ |
| му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу у |
| ћи како су то необично јевтине ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p> <pb n=" |
| >— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди се са |
| ИЛА МАТИЦА СРПСКА СА 100 ФОР.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИН |
| </p> <pb n="138" /> <p>— Онда... е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се.</p> |
| па гледају <pb n="207" /> отуд страшно, бесвесно; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се |
| вом јаднику, мржња осветничка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха.</p> <p>— Па |
| је женска суревњивост!... она страсна, бескрајна, слепа, која не размишља много, но само бира |
| ном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.</p> <p>Наши путници наиђоше на обор |
| авати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједнога срећног дана, без наде |
| екуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини...</p> <p>— О, како је дивно! |
| ред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином...{S} Даље, даље грозни и страхови |
| моћни дух, задише својом величанственом бескрајном вечношћу...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху не |
| елима и светитељима...{S} И она осећаше бескрајну, неизмерну сласт у овом новом чаробном стању |
| убљен, посматраше све око себе суморно, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више |
| аву обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?... <pb n=" |
| снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукама и ка |
| и руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено како ова замотана прилика прилази све ближе, |
| огледом.</p> <p>Љубица само крену очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више не ти |
| м седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном неумешноћу и смејући се њен |
| све уништили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже |
| подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, па ни просло |
| су нас на милост и немилост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте породице, другове...{S |
| је одједном стаде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине. |
| д, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јес |
| ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и заг |
| рци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред ш |
| те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имам |
| лица и разрогачених крвавих очију...{S} Беспомоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписа |
| ишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим |
| p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово |
| pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној, пустој празнини?!...{S} |
| ицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— |
| ћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задов |
| вега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ |
| ејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, |
| дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гој |
| ји постајаше све јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим доју |
| лава.{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на |
| омоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписани на његову лицу...{S} Прва му мисао застад |
| дана Ускрса чланови Учитељског Удружења беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се преми |
| у.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у |
| х не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па д |
| ди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако и |
| д другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обоје упр |
| но окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно |
| ихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле.</p> <p>Тр |
| ала нерасположење; напротив све му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симпатију од прв |
| рићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубиц |
| у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо п |
| ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осме |
| аваше на писареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и сама до |
| реме познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се топила с |
| не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрати нароч |
| а устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по н |
| а не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</ |
| .{S} На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој |
| ликој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојк |
| тав бездан прекора, чуђења, сажаљења... беше он речитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе |
| n="52" /> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Стојанов »низ длаку«, п |
| оли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само севају некакви котурови пред |
| дним пословицама?...{S} Јаднице!«...{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не позн |
| дворишта и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не |
| све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«...</p> <p>По испиту наступи још ве |
| нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заје |
| ре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, тужнога, очајн |
| реко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу ч |
| у«, па то он преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </ |
| ве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад год изиђе са дец |
| а и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} Лице све крваво, косе раз |
| ђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и |
| Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно настављати досадашњи разговор а, о дру |
| дједном застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће |
| диже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида ш |
| ји.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »к |
| а ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, послушавши његов |
| рте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп <pb n="119" /> смишљаше да се кр |
| показујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљ |
| ћи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пи |
| у у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди о |
| га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш до |
| , замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p |
| p> <p>Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него ’нако с |
| школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унут |
| розоре са источне стране.{S} Једна соба беше осветљена...{S} Стаде разгледати прозоре... свуд н |
| ан терет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде, нестаде |
| т, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива према њему.{S} Донесе јој лепу |
| где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се опет окрете |
| ла оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и прешао г |
| собом па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прек |
| сле се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у |
| , спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи |
| ђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћу |
| че уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше |
| се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога плота, хтеде погледати у десно, ал |
| дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, почишћена и намештена.{S} Она сед |
| некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан, суманут...</p> <p>— Загледала се... ку |
| разним другим средствима освете.{S} Све беше испитано, у мислима проверено, и све се показа неп |
| слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се морала трпети, и јевтине намирн |
| ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{S} Одједном је обу |
| ко узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из правог |
| а не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну |
| се полагано из његових руку, којима је беше обавио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идем |
| се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се |
| да чује што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке |
| го.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се уле |
| } У осталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и |
| реме, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се гроз |
| укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уре |
| ако никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку |
| је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нерасп |
| .{S} Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га |
| pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово лице као да пита: »шта жел |
| обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљив |
| едном се стаде разбијати магла, која се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем ста |
| .</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.< |
| хвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном се |
| и, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу ре |
| а, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, |
| м собом и »кућом", а према великој соби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали оџакл |
| па, погледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубиц |
| спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, и машући жив |
| ху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од |
| е: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијен |
| га бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке.</ |
| се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом |
| јући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесн |
| у тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознава |
| ђаше као махнита...{S} Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само ра |
| општи утисак примамљивости.{S} Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов изгле |
| меко сено, покривено шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје кућ |
| из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој |
| у новој полицијској униформи, која тек беше прописана.{S} Нову официрску капу накривио на десн |
| против школе и школованих људи, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао све |
| чинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведро |
| одговоре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала |
| ом се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, посматраше све о |
| заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету |
| , па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово не |
| p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти по |
| дмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде |
| а сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необич |
| рови, које она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезат |
| читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица која га по |
| S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо погрешил |
| слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше |
| па брзо појури вратницама, али незнанко беше ближи па подупре леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S |
| е на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам... |
| ному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим |
| узме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у |
| месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, н |
| ио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даљ |
| на грана, посута крупним камењем.{S} То беше доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше јо |
| шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још више и одјед |
| , и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до |
| наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше неприродно накривљен у страну.</p> <p>Путник се јо |
| али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите о |
| еђоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левиз |
| ну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борб |
| а се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да ј |
| зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђо |
| , узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше на |
| е постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане |
| остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш зго |
| ко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка б |
| ета.</p> <pb n="183" /> <p>При издисају беше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме |
| </p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који им је пр |
| , осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... овако |
| ше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трп |
| ори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако |
| заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу У |
| живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерно развијено: руке дугачке, допираху до к |
| Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом др |
| не година провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеал |
| /p> <p>Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрел |
| ружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник |
| адоше на украсу као приковане...</p> <p>Беше то збиља необично уметнички израђен златан часовни |
| ачудише необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, ц |
| ост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као риб |
| а гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} |
| } Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске породице!...{S} Па онда једно уво, |
| д!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни да у |
| ога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и њего |
| кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?... |
| рте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове |
| а обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p> |
| ненади; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је |
| алудне.{S} Променила се много.{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, |
| у остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства.. |
| — Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете |
| узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избегавај |
| ад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то није |
| Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се |
| ајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p> < |
| ше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица станова |
| ину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован посао...</p> < |
| последњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој мно |
| то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нем |
| и нервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовни |
| утање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све |
| његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и свим |
| блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном др |
| ака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и н |
| а би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узимају |
| ти... свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и об |
| даше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Г |
| подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном тр |
| а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</p> |
| >Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и про |
| ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се |
| ени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу пр |
| Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта рад |
| на, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и сва ст |
| ње. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све би |
| његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нерасположење; напротив све му |
| ан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико |
| и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{ |
| да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... им |
| ило би ми свеједно... ништа...{S} Могла би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам |
| ..{S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</ |
| веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чи |
| ву, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренут |
| да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет |
| одно!... »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће рад |
| да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој к |
| цу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постад |
| вети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом п |
| Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало чи |
| је отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... |
| т те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљи |
| очила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весел |
| ти?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без раз |
| ар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао |
| и!</p> <p>Тако редом разгледаше све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше код |
| и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} О |
| о, ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верно |
| стави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна позна |
| дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и |
| хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти |
| гову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам |
| S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Г |
| се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га |
| ивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песници пе |
| пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећ |
| ер представи себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се |
| ше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица становала у школи. »Овако... незгодно: с |
| што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај д |
| ...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрет |
| њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на |
| мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А |
| појила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} |
| а нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве о |
| она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим |
| се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуц |
| а отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава, али |
| } Дивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично св |
| учно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима |
| Тек онако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала...{ |
| и имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак са |
| ња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи ст |
| м ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је оти |
| размишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви |
| крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> <p>После ручка п |
| тво женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p> <p>Тек нас |
| поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љуби |
| ло, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. » |
| воњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога приреза?{S} |
| и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин учитељ?</p> <p>— Са д |
| а — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветко |
| лучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да |
| она замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасл |
| ца се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави |
| /hi> онај смео тако поступати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, |
| <p>Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се так |
| и се душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам |
| х, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами. |
| ешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онак |
| ћа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне, кад |
| а га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{ |
| ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, ш |
| н је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљи |
| ш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, |
| — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши се.{ |
| па изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву дос |
| је морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква |
| с мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без |
| овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} |
| ши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се прекиде |
| баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, а |
| о умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} На мене ск |
| наче велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, пристане уз к |
| ота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика |
| овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Мо |
| монолог, који у овакову расположењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стоја |
| ља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,..{S} Три ра |
| јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175" /> од његова изгледа, |
| зио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зач |
| а су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S |
| се одједном сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, ка |
| десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зна човека — вели нам господин к |
| ста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па |
| уши се слажу неки страшни осећаји, који би све уништили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља |
| тала за ма какав повод или случај, који би је могао мало расположити и угушити јој у души оне с |
| радање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не дого |
| и.{S} Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да |
| пријатан овај састанак, напротив... али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарат |
| целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{ |
| двратан!...{S} Како сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од |
| горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она приста |
| овека...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета |
| не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она |
| изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар см |
| рашно, неприродно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаћ |
| та је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеј |
| од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би за |
| и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало поменути име писарево.</p> <p>— А новости. |
| не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено |
| о га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му |
| сак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?... |
| рко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква с |
| то ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњач |
| есмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?... <pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка животу?{S |
| , управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урад |
| емени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше |
| /p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав п |
| м ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S |
| правила морала...{S} О, тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешком муком стечен |
| две школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако р |
| брази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, пл |
| трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже ј |
| се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа |
| ало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљној, |
| и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> |
| S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно ср |
| и!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам |
| ост, да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је што |
| е јој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згроз |
| је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p> |
| мо дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то у |
| некако окренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце ни |
| лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-пр |
| гласно насмеја, јер представи себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и |
| непрестано ћути, па стаде мислити како би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погл |
| а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљен |
| ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, сврши |
| ..{S} Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, |
| добијем петицу?</p> <p>— Па... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинск |
| сећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> с |
| варајући жени:</p> <p>— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Т |
| ири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска |
| .{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ништа...{S} Могла би продужити и овак |
| се.{S} Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} Пустити д |
| би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p |
| p>— Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек |
| жавајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} |
| на, није углађен ни... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то врем |
| ства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за ут |
| а и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... |
| е сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео тако поступати?...{S} |
| и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, |
| нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити |
| ући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да |
| тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положа |
| ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодн |
| ла часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом |
| т.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући к селу претресаху полако |
| света, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она |
| ном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клупе, испод родитељског и школс |
| ред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па он |
| није почео постајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс.{S |
| нисам научила на такав разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шт |
| .</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешт |
| е и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестаје са њихових |
| им светлим, необичним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено |
| а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан |
| мо дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично |
| в хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опаз |
| , ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се |
| Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућ |
| А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она |
| еху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скр |
| зраз скривеног лукавства.{S} Са лица му бије она позната надувена тупост, која је својствена мн |
| ну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и |
| ки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру дец |
| уд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, |
| она се топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећ |
| те где говори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се поврат |
| ри му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> < |
| О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Ј |
| изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена према њему«...{S} И она се сети не |
| прскалом школском таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току ду |
| повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту |
| Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху |
| ого страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то с |
| а ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у ми |
| ате!...{S} Нисте ли пре неколико минута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p> |
| арати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним |
| олицијска капа.{S} Увек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као ја |
| таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго |
| изгледало друкчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушни... све се то пред њом угибал |
| желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недостижни, него скромни, веома скромни...{S} И ев |
| ише...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ништа...{S} Могла би продужити и |
| и имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти |
| уку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим пос |
| радала, постаде равнодушна према свему, било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отвори |
| ту браду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и |
| то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар |
| Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас св |
| , продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивости, тек |
| {S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити ме |
| ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно прелеташ |
| ко могаше у оном страху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— Каж |
| бав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, син |
| камџијом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и мет |
| о носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кро |
| ...{S} Опростите, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— А |
| рође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учи |
| о; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса |
| Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« |
| ијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што ј |
| апе она, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, |
| Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су т |
| спит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n="146" /> нимало страдао...{S |
| тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица становала у школи. »Овако... н |
| изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме |
| ..{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке бо |
| вота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; |
| чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И ш |
| е душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам зна |
| морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква сре |
| , да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод |
| ој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози о |
| дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Јед |
| дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учин |
| о саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-прста |
| Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изи |
| бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{ |
| тово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити |
| сет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И она |
| д чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагали снопље. |
| настави.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте |
| јао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитал |
| знајем... некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што и |
| могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А за |
| инили, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, |
| пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећ |
| о грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} После пола ч |
| ом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, пока |
| S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и никад н |
| Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обич |
| расположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто |
| вајући своју кривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пр |
| .{S} Напротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме се |
| а.</p> <pb n="131" /> <p>— Био... јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа пр |
| и.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, п |
| ло... шта село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S |
| О, тешко мени!...{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досадан... мислила сам по |
| таде пред њега.</p> <pb n="131" /> <p>— Био... јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте |
| ? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана ка |
| сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирин |
| /p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди |
| ажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ов |
| па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвен |
| И они одоше железничкој станици, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опа |
| .. проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а ме |
| јан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прс |
| и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све |
| је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, |
| аво, отворено, очи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од |
| еђу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рад |
| светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мислио да ј |
| ли ожењен?</p> <p>— Пре две године није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица ду |
| игнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са т |
| јко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не проговори ни |
| о он, грешник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би |
| и, мајко моја!...</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу |
| и гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотиц |
| ајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чи |
| ем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву |
| о, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} Велими |
| реће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p |
| си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море. |
| Хо, људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p> <p>— |
| ојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси по |
| оме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, |
| и је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И госпо |
| е, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председника да је оптуже због неморалног вла |
| рено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава, али о прем |
| не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} А |
| претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из шк |
| и је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође се |
| им у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и как |
| вуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Ниј |
| али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, пок |
| часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, |
| {S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало ради чега жи |
| слепа, која не размишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их |
| се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их, помаже им, управо уч |
| питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати н |
| су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарањ |
| помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се |
| ега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњ |
| озору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љуб |
| ко суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера с |
| шљите вашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало з |
| мештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?...{S} То не може бити, в |
| — Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни |
| е знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри |
| не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... |
| ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам в |
| што младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину |
| , ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика |
| ему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек о |
| а слушајући жубор и шапат <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором от |
| о резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фам |
| ихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко |
| .</p> <p>Путује потесом, шумом, прелази бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа... |
| одговорити, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихват |
| а ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми ј |
| ну децу, која су пре две године требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гл |
| о је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и све то не |
| се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али |
| ћер, помисливши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосн |
| имала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема, госпођице, ниједне.{S} Сваки је |
| није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресати нек |
| ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, ку |
| е непрестано... и у ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се |
| а даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати веч |
| .</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ва |
| е год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже в |
| исар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура |
| у име капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једном |
| авних службеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срам |
| очиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно |
| а тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>Председник се мало збуни, па шмугну у с |
| а!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање... оцу, |
| Треба му пажљива женска нега...{S} Може бити свашта... одговори лекар и пође.</p> <p>— Како... |
| ...{S} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на така |
| рекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платит |
| .{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је до |
| S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је не ж |
| е више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скор |
| гли навести за разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се највише свиди |
| ва да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се кр |
| мо се питаше: откуд то?...{S} Како може бити!...{S} Зашто?...{S} Од чега?...</p> <p>Љубица глед |
| ног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Ш |
| учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сум |
| ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши |
| , и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако ј |
| адник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> <p>— Извинит |
| емени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој во |
| ила на прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свако се приљубило |
| ој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орловиц |
| могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се са |
| отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчали, |
| p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски |
| најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад ка |
| се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две |
| нанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло д |
| {S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, покор |
| х са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто |
| знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован... ваздан тако!...</p> <p>Љубица не за |
| , а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њен |
| ом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да м |
| .« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!... |
| и награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S |
| ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} |
| >— Хо, људи!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица |
| а нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Ка |
| и и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин извршити. |
| је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p |
| осподу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој. |
| ступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, ново друс |
| сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт из |
| ови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, |
| ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к |
| ља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао п |
| е све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш |
| о полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли |
| — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n="27" |
| ди тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рад |
| казати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа? |
| ..{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне |
| та јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да с |
| се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n="151" /> па јој напомену да ће имати |
| им детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не |
| то сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега овога...</p |
| стих живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити сви они лепи |
| ило да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љ |
| S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зверајући очима |
| што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се ме |
| е нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу те |
| ину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у к |
| помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатељ |
| ање...«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за њу нераз |
| ћа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— |
| ..{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?...</p> < |
| се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики б |
| а Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу.. |
| један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај ро |
| учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од нек |
| ед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја |
| вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш |
| тана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар је човек... много добар; свима |
| ану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис |
| орок.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер с |
| о се у скамијама идеалише.{S} Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.< |
| са њим...{S} А после... <pb n="161" /> биће најсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати н |
| њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају |
| та ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас сас |
| јући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше желез |
| јка у страну.</p> <p>— После овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете |
| а знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} |
| се твојој лепоти...{S} Па после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Г |
| набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти жениц |
| мој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како т |
| , сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: |
| е шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у ска |
| же ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрк |
| ала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни по |
| ете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} |
| а телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд там |
| подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све ј |
| све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде |
| снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... за |
| а никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дан |
| је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћ |
| психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој |
| >»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огле |
| кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један уд |
| уњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не |
| о он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима ос |
| {S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} |
| ази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не бих разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава |
| се, и постао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим смешењем пр |
| о не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} На мене скочише у школи два најодраслија ђака |
| ине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме |
| } Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он мах |
| косе разбарушене, почупане, висе читави бичеви ишчупани из корена.</p> <p>— Стојане, дај ми вод |
| она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах тр |
| но срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан проведош |
| х учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, па одговор |
| тајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше |
| </p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући руком врело чело:< |
| </p> <p>— Све одличне, одговори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љ |
| ад баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома хладно...{ |
| а, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} О |
| ити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Нау |
| Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} |
| ати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове...{S} И кроз неми с |
| ислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски:</p> <p>— Идите, господине Гојко, к |
| код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, колико |
| адање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p> <pb n="189" /> <p>— Мајчице, како ти се чи |
| ешко страдати, то знам... јер сам летос благовао...{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити |
| алосница намучила прошле године, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и неп |
| одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој години |
| им животом, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном светлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с к |
| тако... хвала је господу Богу, који је благословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... уз |
| ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотворан: залеђено, окамењено срце почиње се кравити |
| дине, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор будућности с |
| ко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећнији од цела света...{S} Ну, одједном он ст |
| изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, ч |
| ак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко с |
| ека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко гла |
| топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, мно |
| што га окружује, осећајући само сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима.. |
| S} Од невоље удариш средином, па посред блата...</p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокака и сту |
| љао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио б |
| њи случај.{S} Гојко стајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољство, а не с |
| екаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући да ће с |
| у? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи |
| > <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке му дркћ |
| и једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он |
| а се диже са столице, раширених очију и бледа лица...{S} Нека паклена одлучност севаше у тим ши |
| е се окретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <pb n= |
| одиже зажарено лице, које одједном поче бледети, усне се искривише и затресоше, цело му тело за |
| } Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да про |
| S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, |
| д као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећ |
| рзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој |
| авите!... узвикну Гојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то от |
| их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, по |
| грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p |
| д и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој угушује све б |
| да њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран |
| , густо?...{S} Иде, иде... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?.. |
| као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брко |
| о како ова замотана прилика прилази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверским по |
| м!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под |
| о ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па |
| де разгледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад. |
| јусамљеније место, где нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="174" /> наравно, где н |
| ланинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја |
| доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас |
| и са њене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово |
| ести мало своју постељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагам |
| ање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад леж |
| , загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он |
| е вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа? |
| ху...{S} Како који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно пог |
| зо појури вратницама, али незнанко беше ближи па подупре леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ход |
| се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с ви |
| .</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њо |
| и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да |
| незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај |
| /p> <p>— Нека, молим вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави |
| а Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, |
| војити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми |
| шком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необичну изгледу њ |
| ати по соби, прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљ |
| ју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... к |
| у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он само гледаш |
| S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан |
| ирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска присуства, па одједном обави своју руку око њена |
| изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по г |
| з свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу његов |
| и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прел |
| рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше по далеку недогледу, показујући јасно да је душ |
| боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта |
| им одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем |
| ања.{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог ме је проклео још на самом рођењу!...</p> <p>— Оста |
| Лепо га видим... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немо |
| сни; рече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци не |
| так, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом д |
| не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p |
| сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... |
| му звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше |
| ној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све |
| е да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му пад |
| више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није |
| да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом пут |
| цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стеж |
| >— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и пог |
| казати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те |
| ивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свака |
| гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шт |
| вљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Помаже ви Бог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши се |
| знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим те, |
| ку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — |
| ме Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>О |
| е, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја |
| о, зверајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: |
| мад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијан |
| леда га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар?</p> <pb n="4 |
| учила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој, С |
| таде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као пр |
| пуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љуби |
| сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојк |
| узвикну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше |
| се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у полит |
| Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне |
| живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока |
| ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову |
| са дванаест динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на чети |
| крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се |
| даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео |
| чки речник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и н |
| <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, |
| је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме страшно!... није баш тако обично, како причају.{S |
| ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви на |
| дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице у |
| астаде прави лом.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то прос |
| Ха, методика... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта против методике, |
| } А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се |
| де... предаде му се, као што се фанатик богомољац предаје молитви и небесном свету, заборављају |
| уни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им не |
| плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим име |
| итељица, о којој су раније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас. |
| о веома живо и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лиц |
| и у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’На |
| p>— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а |
| <p>— Прво ћемо код госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити |
| p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{ |
| сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зл |
| иште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сео |
| ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упозна |
| >— Знаш ко... учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p |
| ред вратнице, где је очекиваше радознао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли путовати кроз шуму? запита |
| е стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине.</p> < |
| е наставити весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ов |
| Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, пребледео од страха, дркће, трзају му се вилиц |
| , па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека њ |
| ш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза |
| /p> <pb n="194" /> <p>Она одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а |
| .</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Богосава, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде |
| а некакво нерасположење, чим је угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега шк |
| Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одг |
| ј Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, п |
| и то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... чекате учитеља?...{S} Тхе |
| аш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин- |
| види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или преперанд? запита га попа кад седоше у соб |
| г тога што... није због школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има, |
| а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађох!{S} Хајде!...</p> <pb n="97" /> <p>— |
| да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гој |
| и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и |
| Тако, братићу, тако... хвала је господу Богу, који је благословио наш састанак...</p> <p>— Е, з |
| ло поцрвене од љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледају |
| итава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још |
| друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што |
| се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, покоран суд |
| о блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мен |
| {S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикује јадник очајнички, па седа |
| амо мисао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, |
| оје је сновала још у школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Зна |
| зашто?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, оволико страдање!...</p> <p>— Зашто... зашто?!... |
| ар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао.</p> </ |
| убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред клону... посрну и х |
| не ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали |
| јачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S |
| га, горе, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{ |
| да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад |
| свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пр |
| о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја правда!«... узвикује он у себи, сагињући се да по |
| овек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} |
| па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у па |
| ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опе |
| разбијем скупоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа |
| <pb n="152" /> као да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да ј |
| S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онд |
| дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причу |
| тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучера |
| и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе зна |
| се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> <pb n="126" /> <p>Изиђоше обојица заједно и |
| ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледај |
| {S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учите |
| Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам |
| намршти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бо |
| госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капетан се осмехну, очекујући радозналим погл |
| — Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговори он |
| задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха- |
| то тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, али се од |
| ељ оборених очију, осврћући се око себе бојажљиво.</p> <p>— Школа! рече момче као чудећи се што |
| еђу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматрач опазиће из очију му прав |
| вери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он |
| нуте главе, весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По |
| а круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећ |
| се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узвереним очима, |
| да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћату и пандура, |
| ору и осети да га обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намршти и уб |
| зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова стална тишина, на коју се чов |
| ели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се |
| 63" /> протестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...< |
| Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} |
| д руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p |
| о радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> < |
| ространству и обојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сија се и прелива под јасним не |
| ...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође |
| овима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубиц |
| мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да |
| е долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине |
| ни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и |
| лето... лежати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа, не страховати од изн |
| јсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања...</p> <p>Љубица се по |
| <pb n="178" /> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, |
| уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са црним широким пругама озго |
| учен је суморан покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадн |
| м јабуковим или крушковим цветом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опе |
| писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} |
| боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће их морати провести |
| ра, и не због оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних нек |
| е, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напре |
| {S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово полицајац, него његов |
| плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то м |
| ва је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него... |
| сару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стој |
| ко то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, |
| ремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји |
| > <p>— А после?...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... |
| овао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно решење не обар |
| p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у шко |
| осле бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Министров потп |
| нцу преливају и светле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином |
| облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан повета |
| се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете корпе, одељане витке или |
| овине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, |
| на »на влади«.</p> <p>Дође још један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> <p>— Отп |
| чи! одговори јој другарица, окрећући се боком према говорнику.</p> <p>После се разви жива дебат |
| средини цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире |
| а се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама...{S} О, још да ниј |
| десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пру |
| са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој |
| едела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, |
| .{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> <miles |
| е искривише и задркташе, одајући велики бол што је притискао душу...</p> <p>— Да презирем?... у |
| Други се само гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загу |
| е тај човек, који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекуј |
| арчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и |
| мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> |
| и такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више з |
| А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто н |
| .{S} И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне сно |
| ајпре трже и устукну... некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и |
| свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| леде, искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад не |
| односи собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у |
| дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и |
| бицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се п |
| би косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одв |
| опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му |
| нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, б |
| асмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? о |
| аптати, замуцкујући:</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задрк |
| ао кроз сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе тол |
| S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се |
| рође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, |
| ред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и он |
| е опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури |
| е полако, погурена и оборене главе, као болесник, коме се још није снага повратила.{S} Чим уђе |
| ареве наредбе односно лекова и неговања болесника, па, погледавши још једаред Гојка, који беше |
| оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болесником.</p> <p>»Дакле то није само мисао... може да |
| рити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесником, не знајући још шта да мисли и не разумевају |
| и какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше т |
| <p>Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љубица.< |
| љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и |
| ла и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратног, које граничи са лудилом...</p> <p> |
| е и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До године ћу имати право да се јави |
| се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, |
| дајући уплашено. </p> <p>— Врло озбиљна болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женска нега...{S} |
| ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, на |
| то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... узвикну она, загледавши му се у очи.</p> < |
| проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски живети |
| Тако, братићу, видиш...{S} Кад је човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и |
| накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко двориш |
| ђе испит.{S} Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је |
| сто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећно детињство, красна младо |
| ећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта |
| рање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... |
| јним ударцима судбине, измучен и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одједном свију |
| « вели ово, смежурано и испијено тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни пат |
| чешћем.</p> <p>— Ништа... остави ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.{S} С |
| </p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучил |
| ла несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, н |
| {S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа |
| гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања...</p> <p>Влајко скочи, учини некакав неја |
| хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> <p>— Станите, куд бе |
| о запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочим, па посл |
| сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором |
| ући разбарушену косу рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде |
| а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и тешко стр |
| и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намршти се |
| Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, али се |
| о боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад с |
| мно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, сакривајући их једно од другога, старајући се о |
| ни расположења.{S} Она сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о с |
| вео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у д |
| не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у |
| има, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дв |
| <p>И он се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљ |
| брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој |
| лник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, брати |
| а бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што в |
| и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, бра |
| , што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} |
| а по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, пом |
| ви котурови пред очима.{S} Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... некакав страшан б |
| ру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родите |
| езбеђен си ти од премештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити |
| {S} Што ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> |
| ајаше све расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући |
| његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и |
| — Добро јутро желим.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са |
| тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко ви |
| плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Т |
| ме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је др |
| часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у |
| енту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, |
| док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, неко усамљено село, где нико не долази, па« |
| о сваки нови познаник, који се жели што боље препоручити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето |
| одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... д |
| Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога света, који нам не да |
| .{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена |
| зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад пад |
| <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањ |
| ли она. — Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека л |
| тарости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и борила с |
| d> <p>Љубица се толико измучила, толику борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше |
| мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу преко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута |
| ала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма как |
| кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем...</p> <p> |
| ајмлађа и најмилија сестрица. </p> <p>— Боса!... узвикну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, т |
| ас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и |
| амно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу п |
| оне, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире се по свој цркви, и о |
| м истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не |
| раве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу испо |
| .{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја |
| вско-српска основна школа орловичка.{S} Бр.{S} 34.« Баш звони!...{S} Љубици нарочито одузеше см |
| невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> <div type="chapter |
| А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата се крећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи. |
| акад«...{S} Полако, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.{S} Она пром |
| ово одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} И |
| спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му обријана, необично развијена и истурена напред |
| ијана и обрасла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> < |
| S} Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... за |
| и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у затворен |
| дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог |
| Изиђе пред њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао вр |
| а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажају |
| . и одједном јој заигра обла округласта брадица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из |
| .{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је необичан!...{S} А |
| па се одједном обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони. |
| , рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и ње |
| че усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1899 |
| сну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђ |
| обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те част |
| терај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз ме |
| у они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметови |
| ца, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div type="chap |
| гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући |
| а ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, ш |
| ва, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрза |
| пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n="83" /> тамо учи гимназију |
| том разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у |
| м, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђи |
| еш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје и |
| оруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише... због њега сам |
| авио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи пог |
| та, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад |
| удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тра |
| ице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слобода!...</p> <p>Председник промоли главу из з |
| овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> <p>Путник га не саслу |
| жи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоци |
| жеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохо |
| тигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта. |
| к и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> < |
| бави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити...{ |
| кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они |
| а разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} На |
| Знам, казаше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{ |
| ом а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Нама изволите свакад недељом, прихва |
| говору његову.</p> <p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамили |
| им сновима.</p> <pb n="164" /> <p>— Хо, брате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и п |
| воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти |
| так...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче. |
| убица, зачуђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али |
| Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађ |
| ицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не |
| е изразе шаљивим напоменама.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, не |
| е он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим друговима провес |
| само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи |
| кве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо зве |
| т чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори г |
| укама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и бе |
| знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им б |
| хватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...< |
| и погледа Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зове |
| .{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показиват |
| вом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га доче |
| ше нешто учитељу:</p> <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти |
| се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на лед |
| прочитао страшну вест...</p> <p>— Она, братићу, она... учитељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, |
| ате часова рада у школи.</p> <p>— Мора, братићу!... настави Стојан са кућњег прага. — Замахни н |
| колену од силна смеха. </p> <p>— Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина.{S} Наша... |
| сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намирити. </p> <p> |
| .{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то н |
| је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, реч |
| их цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће |
| . као два мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!.. |
| ана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може учите |
| не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, |
| ри стране.</p> <p>— Шта ћу, старост је, братићу!...{S} Не може се више као некад, док се било м |
| и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало |
| е главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво за |
| овај писар?</p> <pb n="45" /> <p>— Хе, братићу, па господин Пера... знам га.</p> <p>— Питам те |
| а ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’ |
| крипнуше.{S} Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јо |
| од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, ова наша х |
| а месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{S} Сад к |
| затворено је, видиш...</p> <p>— Куцни, братићу, нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас о |
| шла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако... |
| </p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те она |
| Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{ |
| у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом одлучно, љут |
| е, стењући:</p> <pb n="105" /> <p>— Еј, братићу јадни... обојица страдасмо!...{S} Ја зле напаст |
| учио целу наредбу напамет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он |
| амо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј ш |
| у? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди |
| одица, допуни га учитељ.</p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала је господу Богу, који је благосл |
| па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш...{S} Кад је човек болестан, треба да ле |
| и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?... |
| ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан |
| бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} |
| резу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је |
| иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за вечер |
| да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то |
| тељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душе |
| и две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не уби |
| ао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не м |
| уве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се |
| и рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмеј |
| да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па |
| ћемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи |
| љеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану.{S} Ако си сањао д |
| као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти ње |
| огосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срез |
| <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хл |
| лабо лице, из уста тече крв...</p> <p>— Братићу... браћо!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на |
| ише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| </p> <p>— Десет година сам овде, слатки братићу...{S} Немам куд... да умрем овде... .</p> <p>— |
| ..</p> <p>— Како не бих разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се ис |
| ..{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама |
| и, неповратни пут...</p> <p>— Јадни мој братићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене. |
| хтеде се ни осврнути на молбе материне, братове <pb n="202" /> и сестрине, да остане још са њим |
| е најодсуднија уверавања о поштовању, о братској искреној симпатији, о томе како је он готов на |
| ебало коме моје страдање... оцу, мајци, брату... <pb n="133" /> јесу ли они сад срећнији?...{S} |
| ца обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима мол |
| разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како |
| и, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих, <pb n="64" /> п |
| очељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкарили, да |
| ћи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући |
| из уста тече крв...</p> <p>— Братићу... браћо!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вич |
| ради тога и намештен <pb n="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледају |
| има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше |
| ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој |
| д тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морава...</p |
| сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> </div |
| ...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и какав је то |
| и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену, као пре, |
| он само у школи...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сигр |
| е она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Т |
| са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их |
| </head> <p>Прижегло јесење сунце.{S} По брезама, што су крај пута отомбољиле своје танке и необ |
| памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао рад |
| ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упад |
| > <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p> |
| оскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њо |
| ди... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, б |
| Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он |
| , па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свему с |
| неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу цименту, а |
| и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезовички.</p> <pb n="30" /> <p>Изиђоше обоје, мало из |
| шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са |
| хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилиц |
| обро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То је, знат |
| хну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| ата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше на обл |
| не издвојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једн |
| току се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прш |
| иди ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, |
| а се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће с |
| се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га |
| што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то ра |
| } А она се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сп |
| о саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезније!...{S} Пст!...{S} Чујеш ли?... '</p> <p |
| ој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле, отворена!. |
| али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S} |
| ормана... извесно је од вина...{S} Али брже!...</p> <pb n="209" /> <p>Она зину, подиже руку и |
| то?!... једва промуца. </p> <p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па |
| се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по |
| зове. </p> <pb n="180" /> <p>— Хајдемо брже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} |
| о.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{ |
| врата на Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} |
| опажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то |
| пет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о |
| у пролетеше неколика нагађања муњевитом брзином. »Отпуштен... премештен (камо среће!)... кажњен |
| паше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква б |
| ки глас:</p> <p>— Децо, идите кућама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђење |
| ћи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, |
| но се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека |
| ј кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не |
| {S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу остави |
| се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и |
| ица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко беше ближи па поду |
| га обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси |
| гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је |
| а лица... неописана лепотица!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво неви |
| ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој |
| споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председника.</p> <p>— Пусти тога чове |
| в Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кре |
| агано и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се приб |
| дан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте |
| журања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</p> |
| , из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{S} Мисл |
| ну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Вл |
| оге му веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да |
| } Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична и јака узб |
| рце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од нек |
| ој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред |
| надне страхоте, отвори уста и проговори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А вели |
| много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: |
| иво, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда. |
| ора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре |
| ајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њ |
| одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, |
| Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало сама, душице |
| говор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се.. |
| Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да и |
| за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добр |
| акључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Види се, она му нешто живо г |
| иде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже |
| да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест |
| је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.< |
| духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте главе, весела ли |
| ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен |
| аду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога дана оби |
| ори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме п |
| а и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му ниш |
| рију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— Не бригај...{S} Трчи! одговори му Стојан, млатајући рукама |
| тити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, прибирајући се полако и |
| гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други ма |
| ни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати и к |
| јајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души распол |
| > сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њ |
| ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не |
| ивицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госп |
| их разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је |
| ојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица, машући по неки пут руком, као да се брани |
| присутнима.{S} Слушаоци изгледају веома брижни, погнули главе, па само махну њима по некад у ст |
| жи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само да га |
| било! узвикну она и погледа мајку, која брижно прелеташе погледом преко зидова, избегавајући ње |
| се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу пријатним заносним сновима...</p> <p>Но Љу |
| у нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако |
| ом зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа писара п |
| , што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијантима, среће ми!{S} Хоћеш?...</p> <pb n="78" /> |
| ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима...{S} Свега, свега што вам душа зажели, св |
| шапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете? |
| н златан часовник, посут ситним љускама бриљантским, са малим, кратким и танким ланчићем укусне |
| му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о светињи школској!...</p> <p>Она хтеде још нешто |
| мрдибуба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} Написао човек |
| ти да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... '</p> |
| ; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да безбри |
| Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко се |
| кају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже председник.{S} Ти већ |
| није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћу поправи |
| ања одвојио сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школо |
| сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У т |
| она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакши |
| пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> марамом и дувати уснама, као да ј |
| кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже |
| столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кр |
| теља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се иск |
| им уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Г |
| Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући измењено Гојково лице.</p> |
| живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писар |
| p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четири ме |
| који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натур |
| погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошап |
| се руку устима, па превуче дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао камџијом.{S} Ис |
| , сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретк |
| необично...{S} Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе в |
| бријана лица, с великим, усуканим црним брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореме |
| лије и одједном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...{ |
| а општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: урачунајте све до краја |
| привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом |
| р полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће о |
| S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Н |
| и разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> <pb n="76" /> <p>Љубицом овлада зебња |
| з иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкно |
| едеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање |
| и, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, ре |
| , носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе походе, скоро сваког |
| носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ...</p> <pb n="54" /> <p>Кад већ |
| отпочели свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која улева у душу неку |
| стом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда ви |
| .{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема.</ |
| је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај намешт |
| , лепе хаљине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, |
| е он пред свима људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих ранијих сн |
| н танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мека |
| ...{S} Смешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица |
| ања; лице му доста развијено, обријано; брчићи танки, жућкасти, скоро бели; обрве танке, уздигн |
| ака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства.{ |
| ко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... |
| ад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са школским прирезом? рече пи |
| једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!.. |
| рве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени!...{S} Али не мари; вид |
| уђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у јед |
| м свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер |
| само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не тре |
| страдања, <pb n="159" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, |
| а најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као д |
| то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога, и |
| е, одговори му председник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по десет |
| <p>»Дакле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се раду |
| те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> <p |
| т понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се |
| уда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... готово!...{S |
| сти...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку пријатну зебњ |
| синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без догов |
| одговори:</p> <p>— Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{ |
| а ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља ст |
| мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не и |
| м, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари г |
| ла у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу... |
| се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина трошка |
| само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... |
| шила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет тр |
| аш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једнога часа отпоче су |
| задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо |
| рођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам би |
| и свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама уве |
| промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они устума |
| одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="179" /> <p> |
| лазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубица с |
| поведају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије |
| е у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да |
| на господин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{S} А |
| а; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{ |
| амо знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} |
| ми мати... откупи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{S} Шта ве |
| буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{S} Хоћеш?...</p> <p>Она се хтеде исправи |
| едном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми |
| ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како |
| p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на см |
| редахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S |
| а, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, там |
| {S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се |
| ари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече |
| Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни...{S} Испричајте све лепо, као што сте |
| промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник.{S} |
| то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише |
| ећ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештени а учитељица отпуштена.{S} После овог са |
| цем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се |
| ..{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, |
| .. а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се ун |
| а пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима и у исто в |
| гује?...{S} Али црн и непровидан застор будућности све то скрива од људских очију, док му садаш |
| неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и |
| гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то др |
| још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} |
| м угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за рук |
| некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!. |
| , притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, коју по не |
| ари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да |
| Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу |
| несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чек |
| се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бу |
| опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако пад |
| у у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштин |
| ала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, за |
| ба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> <p>— |
| ојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Стара |
| рише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој за |
| p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекну пандур, ускочи на коња, |
| еже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у |
| де... маше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се само |
| лности, намршти се...</p> <p>— О чем је бунцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада изгледао, |
| га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут к |
| грабим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчаст |
| аци, натушти се небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији, ништав |
| едном угаси под првом навалом громовите буре живота, или се само нахватао пухор по живој жерави |
| мути се све пред очима... навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, |
| де к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето, моја!... моја!... је л |
| амо како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме. |
| а врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља |
| лашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема |
| стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узимајући мрвице хлеба у уста |
| лако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... још, још...{S} |
| Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... |
| руг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, |
| , онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук |
| ркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не м |
| ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим |
| и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна практика...</p> <p>— Јест, добро сте рекли.{S} Пр |
| закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једнако провиру |
| ше је ови необични и, како она мишљаше, важни државни изрази:{S} Краљевско-српска;..{S} Па није |
| .</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам... и не могу да |
| урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим |
| авнији, а некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некак |
| је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и ста |
| људи, него све некако онако... озбиљно, важно...{S} Само неколико пута, у почетку њихове везе, |
| ад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се приближује остварење његових најтајнијих и |
| но милине са неком полусмешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клупе |
| ра с нарочитим задовољством и чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије...{S} У њего |
| дати по школи, расветљујући неку нову и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади сед |
| Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуације пр |
| теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господск |
| >Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде |
| ита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стад |
| селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова |
| ство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и маглови |
| ше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао против школе и школованих људи, али |
| ћена, убијена...{S} Само га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и |
| мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и |
| депешом, те овај ће бити пенсионован... ваздан тако!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то гов |
| као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од ка |
| и најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би |
| шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како |
| нела из Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су ј |
| а на починак.{S} Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа умири |
| то се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и |
| {S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео |
| а као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо оружје.. |
| ом располаже...{S} Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже |
| школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишл |
| ста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, |
| розоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Вељ |
| ао да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову...</p> |
| ка, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједном, из другога, тесног сокака испаде |
| аде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче ваздуха |
| .. затвори уста, поћута, па опет повуче ваздуха...</p> <p>— Стојане!...{S} Стојане!... у помоћ, |
| о, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене |
| аљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у |
| ко... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p>— |
| ор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелост |
| а великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке која се в |
| е по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p> </div> <div ty |
| , на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње зверати очима...{S} Шта л |
| јест баш туњавог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином понављаш |
| ам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има по неког старијег, кога слуша, па т |
| ред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</ |
| ађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? пр |
| >— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли |
| прекорно.</p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> |
| икну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изи |
| оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам |
| дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и |
| то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једнога часа отпоче суђење.{S} Ув |
| свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</ |
| е бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми с |
| и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о сво |
| први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... наслонио руку на |
| а везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</ |
| апаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади издрже |
| и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...</p> <p |
| смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је м |
| гла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште околишним разговором, па тек п |
| {S} Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} |
| тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први разред; |
| p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може и |
| , онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини.{S} И са |
| ине, ово је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени?</p> <p>Го |
| ли од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и сп |
| кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала каквом новом |
| ачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! уз |
| па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен <pb n="118" /> уз |
| оље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} |
| к њему; само она незгода новчана... али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква |
| те гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, н |
| рима.{S} Учитељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али |
| од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случају по |
| ко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји р |
| нама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим друговима провести који часак |
| тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположио, задиркуј |
| је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост нес |
| ријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p |
| амо јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} |
| а?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узб |
| удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лукаво по |
| <p>— Ништа друго ниси могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и зв |
| га запиткивати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, с |
| а да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди |
| м све исказати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стрес |
| бица га уплашено погледа.</p> <p>— Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> |
| га пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур... јест |
| p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом |
| ори лекар и пође.</p> <p>— Како... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лек |
| ...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи |
| Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на |
| о околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако |
| око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и |
| Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зове в |
| он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зи |
| треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу. |
| сподин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да |
| бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а |
| ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напротив? |
| . прекиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом чо |
| за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А |
| е сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих си |
| ња земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрз |
| .. мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p>— То |
| .</p> <p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са непримет |
| зажелите.</p> <pb n="27" /> <p>— Хвала вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали шк |
| p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома доб |
| >— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на |
| ознаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност веома |
| с, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p> <pb n="87" /> <p>На т |
| иђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих |
| о већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часова рада |
| бично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде |
| .{S} Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} Пустити децу |
| те сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S |
| . да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде |
| па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n="43" / |
| дак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви упла |
| ожете издржавати школски прирез, па нек вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко |
| асова тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну гл |
| иста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе |
| гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо.. |
| ас молим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радила.{S |
| <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечит |
| општина ниједне ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је п |
| е друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сока |
| .. гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га |
| азуме се, у моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што је |
| р, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће мо |
| еја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад п |
| опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да |
| мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам треба новаца...{S} И он извади велики новчаник са г |
| вор баш на овом месту... </p> <p>— Камо вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да с |
| p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се с |
| задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да |
| аше се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да в |
| ути брилијантима...{S} Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ п |
| разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати. |
| е би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговара |
| ека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како б |
| це. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n=" |
| к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра. |
| и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обу |
| ође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, |
| тави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога не може да се рад |
| ушему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" /> |
| } Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом. |
| као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не |
| да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гле |
| гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, |
| од најпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па |
| рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас |
| и ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали сам |
| ца:</p> <p>— Извините... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам |
| ручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? ре |
| гарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст на једног |
| једном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио |
| лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је |
| оздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољ |
| цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта |
| ога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... шт |
| о ређали се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор, који ј |
| ови, и све време што му остаде слободно ван школе, употребио је на послове задругине.{S} Није н |
| } Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се ка |
| S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; |
| ита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта |
| да очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S} Једва би |
| , и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило, пројури |
| томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} |
| отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да и |
| е и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком |
| >XV.</head> <p>Пала влада! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и |
| } Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у се |
| обанчад, видевши <pb n="2" /> путника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стад |
| иђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске вратниц |
| а сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад у судниц |
| гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и.. |
| Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напротив? запита он |
| изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, п |
| па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — к |
| главу.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. |
| појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико и |
| дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је бил |
| и, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</ |
| ме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} |
| у, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — с |
| Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам |
| овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— |
| та.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљи |
| а одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не |
| <p>— Ја сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам реши |
| апетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад |
| азали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила... |
| , рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите ваше |
| испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сиротиња смо |
| и и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а д |
| шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p> |
| ви разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледа |
| ајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести на столицу, |
| шена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујући Го |
| ом плату, па изволите тамо у собу, зове вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и |
| Зли су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како н |
| ко је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог и |
| .. свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори |
| а, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он |
| </p> <p>— Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи ме |
| ажна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте м |
| " /> <p>— И не журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то |
| мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо вер |
| нај...најслободнији!«...{S} Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би |
| им вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не |
| можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: |
| p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{ |
| м овде... .</p> <p>— Оставите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плач |
| се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p>— За в |
| ицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлуч |
| е узгред: </p> <p>— Ах, извините, молим вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако.{S} Не |
| а свакојаких.«</p> <p>— Извините, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се |
| едоше у хлад.</p> <p>— Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре. |
| и је почетак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а |
| ријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бис |
| роћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к |
| ву реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапред.</p |
| се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба |
| се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи |
| а динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи |
| она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећет |
| опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па |
| ељ орловички...{S} Гојко Савић...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко |
| јте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> <p |
| јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> |
| ...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада |
| Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... |
| <p>— Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{S} Хоћеш?...</p |
| , — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима...{S} Свега, свега што вам душ |
| и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхође |
| , али му још у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... д |
| се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше |
| ке на рамена, које почеше стезати...{S} Ватра јој плану из груди; струје многобројне, муњевите |
| је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</ |
| њиховим очима, нек <pb n="197" /> плане ватра, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече |
| а лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, |
| образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пруга, ма |
| и брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ак |
| е живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче ст |
| јој нејасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучних |
| костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се |
| едњим зрацима свога заласка, прснула је ватрена светлост по том недогледном пространству и обој |
| глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућн |
| трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> <pb n="14" /> <p>— Видећете, настав |
| њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним погледом.{S} И она гледаше њега вес |
| аставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимн |
| пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се д |
| стати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; обузело га он |
| и се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује како да се спасе |
| год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући шта р |
| ребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући шта ради, дох |
| рите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини |
| школе учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна |
| лећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате... списак потребних ст |
| с звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на наш |
| е школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене |
| и, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не |
| давши у часовник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p |
| моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођиц |
| кну Гојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете...{S |
| оби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајд |
| и проговори:</p> <p>— Овај ће начинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насип |
| олико спечалити.</p> <p>Отпоче се право вашарско погађање, најпре молбом и лепим, па кад то не |
| вите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, |
| терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!...{S} Платићете!... рече она, па се огрте и |
| а Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса! |
| м је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</ |
| изнанице.</p> <p>— Нема општина ниједне ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Не |
| чео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, ка |
| ше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признан |
| е...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... рече он, погл |
| ине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и п |
| > <p>— Добро, добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура... |
| тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, купим поре |
| ођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад н |
| послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb |
| } Она им одговори пријатељски:</p> <p>— Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих |
| некакав нејасан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо |
| ву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, |
| о нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили с мој |
| нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачн |
| м можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни |
| ту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то с |
| осте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче п |
| А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, |
| огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, к |
| дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се р |
| рло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање последње године вредило би вам више од све шест |
| раре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незгодно!... реч |
| улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љ |
| ћала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та он |
| ти!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} |
| настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се најви |
| .{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много |
| по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не |
| све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак п |
| испрекидане мисли, које немају никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S |
| S} Само неколико пута, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та н |
| .</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли |
| дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањима из школскога рада.{S} Вели |
| еки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{S} Она ска |
| се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли |
| га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу |
| пријатна топлина: мило му што она сама везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у |
| , и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непо |
| ара се са Стојаном.</p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видок |
| ти јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{ |
| ко сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се! |
| гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«.. |
| депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, ка |
| њи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује с |
| о оним учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце |
| о којој су раније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>О |
| се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара там |
| ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам |
| аман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па |
| враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, |
| ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву |
| он Љубици уплашеним гласом.{S} Часком, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати посао, о |
| убат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже |
| е Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је спремила ручак, али му Влајк |
| види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком болешћу, лице.{S} |
| а и би му мало слободније, зна човека — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе |
| се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио« |
| да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојко |
| " /> <p>— Хо, брате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај |
| мо то треба сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чиним |
| ...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као |
| и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за |
| ставља:</p> <p>— Господине, капетан нам вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко у |
| .{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А с |
| но знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље |
| на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а ве |
| , рече један одборник.</p> <p>— А ’нако вели... настави ћата, Министри су весели, нико и не сањ |
| јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било п |
| не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кри |
| ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква с |
| ремена јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљаво |
| еобично јака, силна љубав, права љубав, велика, заносна, онаква, како се то описује у романима. |
| битнијим питањима из школскога рада.{S} Велика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељиц |
| ти... много, много! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и и |
| .{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бит |
| 3" /> <p>— За ваш посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна практика...</p> <p>— Јест, |
| али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо посту |
| да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и превуче шаку преко ознојенога чела.</p> |
| срећа!...</p> <p>Почетком јуна настаде велика журба у школи: одређен је ревизор, знали су га о |
| ла да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, |
| а могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чињеница, тако учисмо у психологији.{S} Па за пр |
| <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не ве |
| како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти вла |
| је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспосл |
| и, као каква играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... извесно је од вин |
| е нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо |
| стање, одговори Цветко прекорно, ломећи велика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — |
| ладно, као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним развр |
| са, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку |
| ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слободнији одвојио се уз |
| на за извиђање злоупотреба, пронашла је велике новчане недостатке, али још ради неуморно, прику |
| школе помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше |
| куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица ош |
| вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доис |
| ономлањског, Светислава.{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за п |
| љесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љу |
| чиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш посао |
| младе учитељице и у својим кућама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S |
| дине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи један одборник.{S} Чудим |
| у и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обе |
| ера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћутање...{S} Неко се помаче, |
| а доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду |
| емештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> |
| ати!«...{S} Али сад осети како му спада велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, које га бе |
| аво пред њеним очима, расветли и показа велики светао круг, из кога по том изиђе глава са испла |
| а и први разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> <pb n="76" /> <p>Љубицом овлад |
| ори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће |
| н да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући преда се...{S} Баш као наручен!.. |
| о и утеху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране за |
| занимљива предузећа...{S} Влајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи п |
| о.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окре |
| лико вам треба новаца...{S} И он извади велики новчаник са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу |
| марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јо |
| сурова јава...{S} И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — ле |
| и се оне искривише и задркташе, одајући велики бол што је притискао душу...</p> <p>— Да презире |
| мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неки |
| кује јадник очајнички, па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тога и намеш |
| ку постепено у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, одав |
| ње:</p> <p>— Далеко много...{S} И посао велики у почетку...{S} Његова обична збуњеност, кад се |
| мо да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа ве |
| длучност севаше у тим широко отвореним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, |
| сам... често.{S} Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожал |
| предаје о словима.{S} На табли стајаше великим, јасним, лепим словима, написано со.{S} Учитељ |
| раме, па га опет пажљиво погледа својим великим очима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лиц |
| уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, усуканим црним брковима.{S} Он улажаше пажљиво |
| итељ школе орловичке«... а горе на врху великим словима: »Краљевско-српска основна школа орлови |
| n="151" /> па јој напомену да ће имати великих непријатности због тих украса, и замоли је да т |
| авга.</p> <pb n="74" /> <p>— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У место да су |
| душе сматрао гимназију као нешто веома велико, непостижно, веће од свега... управо о већим шко |
| ђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкч |
| некакву изјаву, па га почело обузимати велико узбуђење.{S} Усне му пребледеше, задркташе, он п |
| ршећи руке и уздишући тешко.{S} Некакво велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно |
| адим са својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} То ј |
| ела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила се она |
| уте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Беогр |
| рљајући руком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуд |
| ожи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњ |
| једном великом собом и »кућом", а према великој соби беше преграђена једна мања, коју су укућан |
| ерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над |
| тојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако |
| ни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лево и десно, промени тежи |
| аје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после њего |
| ину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна |
| S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом", а према великој соби беше прег |
| е међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и прошћ |
| ш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати... много, много! </ |
| , али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... чекате учите |
| јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, |
| ...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни, из д |
| и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву истину, прочитајте вечну реч на о |
| опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча |
| ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, збуње |
| Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} |
| се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, |
| што је смех најлепши украс младости.{S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше веома распол |
| зни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти н |
| .</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу |
| дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том почетном послу.{S} Гов |
| колском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља. |
| хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко так |
| у школу, и добијем благодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој години затекоше нас професо |
| пним камењем.{S} То беше доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго.. |
| светлошћу његови зраци... оно се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, |
| мо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у с |
| нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити преко равна српска поља...</p> <p> |
| га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом бескрајном вечношћу...</p> <p>Љубица и Г |
| -Јок, то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брат |
| p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме превариш!... осм |
| ог ћутања.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— Како? |
| е туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука |
| ћи неке хартије.</p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, |
| лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо ко |
| и, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговори:</p> <p>— Отпустиће је, дабогме!... |
| решниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како |
| д клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући измењено |
| ичати о јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се поче крстити и смејати.</p> <p>— Лудаци!... пра |
| цати.</p> <p>— Имам посла... овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован |
| ебе суморно, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми |
| >— А премештаја нема?</p> <p>— Нема.{S} Веља добио....</p> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S |
| тави причати о последњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да |
| и и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби премештај на железничку станицу, где је оно д |
| адбу, те окумише председника Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p |
| ебледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговори:</p> <p>— О |
| у друговима жив разговор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, |
| а по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа изр |
| они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, о |
| > <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S} Понови јој |
| близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати ко |
| то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p |
| Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним плановима |
| шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да ј |
| ојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више! |
| ед Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} |
| ћу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је оп |
| усамљена, непријатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави |
| кога говорника.</p> <p>У току разговора Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— После овога рада б |
| n="125" /> <p>— Шта је, рођаче? запита Веља пандура, који стајаше пред степеницама, држећи коњ |
| ом целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љу |
| говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести разговор м |
| таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> <p>— |
| </p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сања |
| ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, који у овакову расположењу не би им |
| т стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде пра |
| мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} В |
| о.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у |
| ике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гле |
| чај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је трећ |
| >Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена |
| се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути за ту с |
| сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео ни |
| >— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, |
| Е доста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како. |
| </p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељице по |
| .</p> <p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође |
| најдража.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школ |
| пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду своји |
| неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад у |
| треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је ве |
| сно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мном... као да |
| ад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам |
| по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише друго |
| ислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Мини |
| вити друге пакости, нема сумње, настави Веља, избегавајући одговорити на Гојково питање.{S} Јак |
| Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам наре |
| p>— И мени се свиди тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} |
| бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одје |
| гласом.</p> <p>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузе |
| ствари.</p> <p>— Истина јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна в |
| пропуштено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је |
| удовац, брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чеках |
| ку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема прем |
| баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А ш |
| могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се н |
| кову.</p> <p>— Знаш га сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра п |
| дући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав |
| > <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и |
| арш одатле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— |
| <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{ |
| ем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се |
| > <p>— Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сипај, домаћице...{ |
| </p> <p>— О, безнадежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањ |
| е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући сваку р |
| нак...</p> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са столица.</p> |
| же веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.< |
| >— Хм... <hi>он</hi> се потписао, шапну Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће г |
| {S} По уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе л |
| едоше још цео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кроз простран ходник упути са го |
| а Љубица зачуђено.</p> <pb n="49" /> <p>Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, к |
| притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> < |
| тада изгледао, шта је радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде маха |
| пред собом па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не |
| брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, |
| сврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто и |
| вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговорив |
| а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучерање догађаје, др |
| т се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли лу |
| та, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; обузело га оно пријатно рас |
| што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша |
| озора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван |
| еписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста ран |
| појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља у се |
| опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од ка |
| овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се из |
| о, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се неш |
| лушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Тражићу негде на гран |
| кву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После усамљена, непријатна, |
| он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу.{S} Ов |
| ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се |
| тићу, нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједно |
| ицу одједном, после ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, |
| пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ т |
| а и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се |
| првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.</p |
| би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим догађајима.{S} Веља |
| рог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но мног |
| Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се диг |
| аш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говор |
| , нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, |
| ши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом ст |
| .{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста ду |
| е бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом |
| ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влај |
| 22" /> са Стојаном да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.< |
| ђу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> |
| јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек |
| магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под |
| живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и јо |
| ешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на |
| видите у густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда |
| на види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, |
| стој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником и старојком з |
| ете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је об |
| није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, |
| } А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, неко усамљ |
| у... венчање...</p> <p>— Како ћу? немам венчане хаљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још те нису остави |
| м како то одједном наиђе... одмах после венчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да |
| е сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба о |
| хо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, само н |
| p> <p>— Зар још питаш?...{S} У цркву... венчање...</p> <p>— Како ћу? немам венчане хаљине.</p> |
| ћала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му и |
| смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој с |
| узи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, а |
| је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута, управо преплашена, као и Љубица.{S} |
| али нису били недостижни, него скромни, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он ј |
| е, али...« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се зас |
| благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студ |
| <p>Из друштва се издвоји један младић, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опаз |
| чи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко двориш |
| ије могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, |
| ад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусретљив према ташти и свастици.{S} Заговарао |
| ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је |
| аш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш |
| но исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.{S} Зн |
| говара поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, иному звј |
| о са образованом женском... разговор је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... п |
| ика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од н |
| држа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је |
| Паланачки речник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што но |
| млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то д |
| ите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад гос |
| есе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је так |
| дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до с |
| рти рачунају на таблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{ |
| ник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну. |
| једно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај паметан разговор из кога се увери д |
| после његова одговора..{S} Учини им се веома чудновата и необична оволика збуњеност код одрасл |
| рдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, |
| еше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са њега |
| имир се смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне н |
| а то он преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </p> <p |
| среће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад год изиђе са децом на |
| јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива према њему.{S} Донесе јој лепу и ск |
| е већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у писми |
| бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколик |
| ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па |
| век Гојкових година, развијен, крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено, обријан |
| шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разг |
| ложај ишчекивања.{S} После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како је ран |
| младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану |
| {S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не проговори ни с В |
| ослу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву биб |
| ник, ћата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разг |
| дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, непостижно, веће од свега... управо о већ |
| ош и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S |
| иближи, изгледаће вам његова необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном бре |
| ације присутнима.{S} Слушаоци изгледају веома брижни, погнули главе, па само махну њима по нека |
| е окупили пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад п |
| широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ће |
| н, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што |
| је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла језика... једва чекају да чују што за другога |
| 93_C8"> <head>VIII.</head> <p>Полицајац веома учестао са својим походама.{S} Сваки други трећи |
| ложила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку. |
| ам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако |
| а.{S} Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да |
| ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... ка |
| тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако б |
| и старојком заверише се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити кумс |
| ивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности мужу, правила морала...{S} О, тешко оном, ко б |
| е велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, пристане уз кмет |
| и најслађим сновима.{S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да је онај отре |
| {S} Прича свет свашта, не може се свему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће |
| тетом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. |
| Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, |
| рочито рачуна...{S} Овако док ви радите веронауку, познавање природе, певање... у мају, за то в |
| Много сте погрешили, понови он, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било сврш |
| вађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Збиља романтично!...{S} Пр |
| /p> <pb n="128" /> <p>— Добро, добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се ч |
| а ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Зби |
| добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У основ |
| , Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољубише.</p> |
| пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У основној шкопи, пред |
| то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте страдали збо |
| Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућн |
| вести за разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се највише свиди савет |
| вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца свога. |
| ажен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све |
| , кад јој нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, |
| зиђе отуд сама Милица, подигнуте главе, весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нем |
| сли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она се обрадова његову доласку, не знај |
| Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а још веселија ш |
| збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, од |
| он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Ј |
| е туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а о |
| е живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, прикачила часовник на груди, пошто |
| ко и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете.. |
| школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположена.</p> <pb n="112" /> <p> |
| е чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и |
| p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испра |
| мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухва |
| само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадн |
| ="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазни!...{ |
| ија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и она са њи |
| сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и |
| ’нако вели... настави ћата, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече |
| рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајдемо сад тамо.</p> <p>Изиђ |
| а је што види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакућ |
| ан израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И кад какав свенуо старац п |
| се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се |
| леда захвално па промени разговор и узе веселији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу |
| га, старајући се обоје да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о школском послу, |
| чко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохв |
| омену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они |
| ади господин учитељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је. |
| добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показ |
| ратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком |
| даше са неким одушевљењем, пријатељски, весело...{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде |
| S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући р |
| ачајним погледом.{S} И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руменилом, које ј |
| о ти нисам преврнула тањир, узвикну она весело, намештајући чинију на сто.</p> <pb n="192" /> < |
| латким сновима...</p> <p>Писар и Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућући једно другому |
| , гледајући у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразом необичне среће на лицу и као мало ст |
| се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... сам |
| вориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела |
| сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у задов |
| е јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, сећајући |
| /> учитељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу, |
| се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} |
| а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да м |
| вори врата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати неку песмицу.</p> <p>Пред школ |
| >— Шта напротив? запита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бе |
| е за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се заруменеше; она се сва пре |
| ва необична нервоза...{S} Она скакуташе весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева. |
| шта може мислити <pb n="9" /> здраво и весело шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој је у тим |
| вори овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом природом, |
| Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А д |
| време чује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само т |
| и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу |
| ад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све |
| мејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде исказати своју |
| која су ми ласкала, стадох се проводити весело...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу проп |
| убица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; у |
| засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикнувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти |
| ила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, |
| се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p> <p>— |
| и кроз њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и мук |
| оглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели га.{S} Одмах стаде си |
| и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан |
| рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам |
| } Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весе |
| што у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; обузело га оно пријатно расположење, које насту |
| ељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели |
| па стаде празна соба звонити од њенога веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар се одједном промени |
| сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу његови зраци... оно се спушт |
| осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише оно познато задовољство од здр |
| а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је как |
| лаву, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p> <pb n="137" /> </div> <div type= |
| е склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу |
| оју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевина која труне, сен |
| утра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са у |
| од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одједном промени...{S} И видиш, њих двој |
| ...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, готово занесен чуд |
| Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и стаде се домишља |
| она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у |
| вак противничке групе, дошао к судници, весео, са неколико својих пријатеља, па задиркује предс |
| страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} У четвртом |
| > <p>— Баш красан човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> < |
| ош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу.. |
| погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудн |
| ица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »из |
| тећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за |
| за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено ве |
| , туробног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала |
| ки облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... ал |
| отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p> <p>— Она, братићу, она... учитељка..{S} Сад |
| о... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, према скоковима коњским, а он н |
| а лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава озд |
| хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, п |
| преко небеснога свода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом, стаде га шибати п |
| ају усамљени...{S} Почиње шибати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред. |
| сник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, |
| тиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ово.. |
| теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја |
| не убио!...</p> <p>Освану дан туробан, ветровит.{S} Љубица није могла готово нимало спавати, а |
| е овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско породичним тон |
| узним... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање. |
| есовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату?{S} Потписали сте сп |
| наше.{S} Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична изгледа.{S} Скрома |
| итала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства |
| ути име писарево.</p> <p>— А новости... већ онако...{S} Прича свет свашта, не може се свему вер |
| још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од ст |
| о га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и разгледала сваку шару, запазила св |
| ред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не з |
| p>Писар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судници тако често, па улази с |
| ад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахн |
| па сад ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да зб |
| Љубица, или друго штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, |
| е да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само теб |
| бине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да се |
| ретресају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање |
| знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху |
| каво, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике удоб |
| дуга путовања, стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше |
| у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положи |
| ушевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу |
| мо шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби. |
| еговим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапта:</p> |
| сте ли видели како иде славно: половина већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, |
| н и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; |
| ..</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води. |
| но, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи госп |
| hi>онако</hi> свршити!... понављаше она већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих |
| јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама...{S} Страх |
| твори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, по |
| ља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер ш |
| то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> |
| д се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је |
| сазнаде да је новопостављена учитељица већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе |
| Долази ноћ...</p> <pb n="54" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до |
| а женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њег |
| одвећ необичне комплименте...{S} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, не |
| и, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се |
| ио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну послу |
| миче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове значајне погледе и хтела је одм |
| Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа писарева, па |
| и и наступиле разне промене.{S} Пера је већ затворен; комисија, која му је одређена за извиђање |
| сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} |
| у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче с |
| олица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како |
| {S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак |
| ушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И нај |
| е је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи |
| ротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> |
| и, треба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори |
| , па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога не м |
| ма.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштв |
| Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја |
| ади Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да |
| е...{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало ради чег |
| се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити |
| о дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{ |
| тамо-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, неко усамљено село, где нико н |
| ај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније.{S} |
| за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом намером |
| умешна, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних |
| тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, |
| ..{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцк |
| .{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Ч |
| ева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане |
| 8993_C10"> <head>X.</head> <p>Љубица се већ прибирала, размислила, умирила се, па иде на рад ка |
| 8993_C9"> <head>IX.</head> <p>Љубица се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пу |
| ажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, да |
| са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а |
| еће, милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; пл |
| илику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово његово стално и одл |
| це и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да |
| за покојником. <pb n="101" /> После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих |
| ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положио практични испит, па |
| вилима донжуанске тактике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању, о свему, |
| оца јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она |
| се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе у |
| ају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно погледају, имају неке своје нарочит |
| ђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добр |
| марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{S} Дотле су урадили |
| ји му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занес |
| S} Дајте овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, п |
| а карактеристична несразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасв |
| а она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрт |
| а само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне узд |
| ог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступиле разне промене.{ |
| ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким зна |
| о је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у ш |
| се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може мислити <pb n="9" /> здраво и весело шесна |
| у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у |
| гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта |
| напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, |
| бица претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо погрешили!... |
| руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник проду |
| ка.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: ногаре са ново |
| а се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека |
| миљка се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, |
| јим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> <p |
| о и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} И |
| е може она устати и рећи: извините, или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ј |
| > <p>— Добро... отеже председник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде посл |
| , хајдемо, голубице!...{S} Казао сам ти већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, |
| је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед ок |
| </p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га |
| но правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она с |
| бица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше великим, јас |
| тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... |
| несе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртва |
| но што ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгл |
| Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештен |
| да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано. |
| ело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и поне |
| кве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не долази |
| о осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} |
| ед своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замиш |
| е... хоћете?...</p> <pb n="88" /> <p>Он већ једва владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а |
| га се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он м |
| ела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схватило добро целу мајсторију и одговара правилно. |
| 179" /> <p>Једва стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на |
| га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право у очи, |
| по, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> |
| а делу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то |
| ини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити |
| Па то су најобичније појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати |
| разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о некакво |
| </p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и онако морам... поједине округе, али опет не иде т |
| и о последњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи |
| ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о он |
| ствари а понешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бис |
| поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беш |
| жа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрати н |
| осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} О |
| ословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаш |
| е ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство же |
| ој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су испи |
| а, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} Напослетку <pb n="191 |
| мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо сл |
| Љубици, гледајући је значајно...</p> <p>Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и |
| дете!«...</p> <p>По испиту наступи још већа промена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у |
| извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде некуд по се |
| ију као нешто веома велико, непостижно, веће од свега... управо о већим школама није смео ни ми |
| сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дан |
| ужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас!...</p> <p> |
| е, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <pb n="81" /> </div> <div type="chapter |
| коли преживела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и |
| доше растезати у дужину, стварајући све веће, разноврсне слике.{S} Одједном се на зиду, право п |
| тегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, коју |
| е лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља уплашено.{S} |
| мати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и п |
| је их раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, о |
| по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се |
| — Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки... |
| да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим |
| ана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је |
| о далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S} Они сврну |
| , непостижно, веће од свега... управо о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, |
| м питањима из школскога рада.{S} Велика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељице не ск |
| И ја тако радим и многи, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, ост |
| ло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се |
| етодике, јер и наша врховна управа ради већином против методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја |
| о неколико стотина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица претрну и застаде...{ |
| како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим |
| о, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под обореним капцима.{S} Цело лице му има |
| до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, ш |
| аћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима бе |
| се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, наразговараше се и з |
| не може ни из једног предмета да истера већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После се виђао д |
| јте само!{S} Пред учитељски испит добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор.. |
| а и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставит |
| саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа ма |
| их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној куку |
| ди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме |
| е не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици.</p> <pb n="194" /> <p>О |
| Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра ра |
| ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, |
| заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на велик |
| ад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет о |
| {S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плаховитом нарављу, учинила какво |
| у, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше в |
| рави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад о |
| > <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— Како?...{S} Напрот |
| тварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, п |
| це у разговору.{S} Увече, после скромне вечере, легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивн |
| ека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако |
| га новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, |
| тосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој виси |
| ле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја |
| иде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не |
| јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича Ст |
| ј!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За веч |
| чери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава н |
| ина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњава |
| . помисли она. — Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће ч |
| ад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«...{S} |
| а младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз |
| престано тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири очи |
| ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то уви |
| је она сама кварила његов изглед својим вечито погуреним леђима.</p> <pb n="7" /> <p>Гојко се с |
| Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и реда!...{S} |
| аднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и те |
| виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притво |
| неизмерна... ви се то откупљујете...{S} Вечна правда!...{S} Али сад... тако изненада!...{S} Чек |
| у и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство женино, па бежи од |
| емена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није пр |
| необичним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено |
| гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Ни |
| и је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмора; |
| и радости... ничега, ничега!...{S} Само вечни, дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему и са |
| скалашна сеоска деца...{S} И кметови са вечним немањем новаца, и депозитар крајем свакога месец |
| од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и повучен, избегаваше сваку прилику да с |
| а избегавати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједнога срећног дана, б |
| о мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињ |
| ани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спремаше да легне, |
| се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здрав |
| више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини...</p> <p>— О, како је дивно! узвикну Љуб |
| јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љубави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она вид |
| вот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином...{S} Даље, даље грозни и |
| задише својом величанственом бескрајном вечношћу...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђен |
| елику и непроменљиву истину, прочитајте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја. |
| ...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера приврем |
| вима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разлик |
| ци.{S} Она још није стекла ону необичну вештину многих старијих учитеља, да целе године туку де |
| дне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену |
| атио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој гос |
| е олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу |
| лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави.</p> < |
| онешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паме |
| зи узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хтеде уст |
| а тече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију м |
| и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањем, |
| ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита деч |
| > <pb n="176" /> <p>— Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са женом отиш |
| види тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је н |
| ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, |
| ило страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се |
| о чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете...{S} Вечна правда!...{S} Али сад. |
| ши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену плату од државе...{S} Јо |
| , задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} |
| о ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, зад |
| у преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкиват |
| у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Мо |
| рдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца свога... </p> <p>— Че |
| оставите ме... заборавите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништ |
| , кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p |
| <p>— Учили смо гимназију заједно...{S} Ви после одосте некуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па шт |
| отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љуби |
| све лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу у |
| , настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо гимназију за |
| од мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то |
| ти убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и д |
| че шаку преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он заму |
| указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... чекате учитеља?...{S} Тхе, шта ћете... мора |
| атра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њи |
| чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост?{S} Вид |
| узбуђења, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио |
| оћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало |
| ко... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љу |
| {S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро на |
| девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи |
| p>— Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> <p>— Молим опрости |
| 17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га |
| ом!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевљење |
| ло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мар |
| киде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, |
| да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затворите школу.{S} Јавите министру да не можете изд |
| се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без |
| нам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} |
| S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Он |
| вац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја |
| ш већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима... |
| ...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окић |
| из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допуштам!...{S} |
| оро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам шта ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови |
| лити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ћ |
| S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n="27" /> <p>— Хвала вам у напред. |
| ше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошл |
| јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то |
| дивљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Помаже ви Бог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши |
| м.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад о |
| нистрова, одвојте ми деветорицу... које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписиват |
| к смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљив |
| {S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, усне |
| ојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћете скочит |
| м почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су предавали, |
| стави очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја т |
| рекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не |
| ! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође |
| а ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмор |
| живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</p> <pb n="166" /> <p>Љубица задржа госте на руч |
| p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што |
| они, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта тражите?...</p> <p>— Учитељ орловички...{S} |
| зеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то |
| {S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{ |
| саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надг |
| се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем д |
| вши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не можете заборавити никад?...</p> <p>— |
| што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањим |
| ицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајући |
| да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хва |
| као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме |
| еба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет |
| овека — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога среза |
| же бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право н |
| b n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или смо се негде |
| ио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се |
| радовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{ |
| рекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте понели какву објавицу са |
| је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме с |
| ца увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и јутро |
| рајући се <pb n="185" /> силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ову ве |
| мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... у |
| ст!...</p> <pb n="135" /> <p>— Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, кру |
| их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, показујући прстом на Гојков |
| е овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете незгода... рече он, отежућ |
| јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љуб |
| p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио |
| бораве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви радите веронауку, познавање природе, певање... у мај |
| аду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми с |
| а се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин- |
| или, да није школскога приреза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S |
| у се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици.</p> <pb n="194" /> < |
| баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p>— |
| да чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... |
| ући је са интересовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату?{S} П |
| својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> |
| лтат овога разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене! |
| Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, б |
| ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb n=" |
| са прага од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, о |
| сиротињске дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, |
| за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{ |
| уморно, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за о |
| леда је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљ |
| е, братићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; |
| аву, па ни прословити...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога |
| ...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и п |
| који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> <pb n="203" /> <p> |
| свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је ка |
| аблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стаја |
| марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— |
| а то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком њ |
| страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више је окрв |
| , снујући даље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху |
| језа свега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије жив |
| пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицо |
| снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, од |
| задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је |
| оше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, |
| > <p>Пролазећи ходником школским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па кор |
| дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је зн |
| другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{ |
| сњења.{S} Рибице...</p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, а |
| p>— О, безнадежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, и |
| дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како је гледа немарно.</p> <p>— А онај |
| ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ бр |
| ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши <pb n="2" /> путника у варошком оделу, пођоше к |
| исли«...</p> <p>И ови измирени другови, видевши колико су заостали, пређоше на посао из све сна |
| кћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах |
| е увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, |
| ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Сме |
| капетан таман излази из канцеларије.{S} Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не зн |
| <p>Љубица погледа за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, са |
| колу.{S} Гојко довршиваше предавање, па видевши овога неучтива <pb n="103" /> госта, збуни се и |
| с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже |
| ви разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера већу |
| > <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поузд |
| , одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Г |
| ећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашњ |
| ио залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{ |
| полаже...{S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш о |
| уменилом, које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваш |
| е Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог по |
| о мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не |
| г у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да н |
| пео и надвирио се на прозор...</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад.. |
| јући и сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она |
| /p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу |
| време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: половина већ знају да разликују |
| сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће |
| оћете... проговори Љубица, црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није |
| p> <p>— Знам... знам... све знам!...{S} Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко |
| ако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, |
| и је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види с |
| постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог ја |
| радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у |
| бу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на столу; |
| ажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, пређ |
| је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју гла |
| ојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што |
| <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и о |
| ушице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али |
| е, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога |
| на и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу |
| он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров потпис? |
| ли оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено |
| воја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мр |
| /> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме |
| амо то...</p> <p>— А после?...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> |
| ватрени поглед.</p> <pb n="14" /> <p>— Видећете, настави она, у школи немају ништа: у првом ра |
| p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <p |
| си устајала од спавања? ослови је мати, видећи је необучену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто г |
| ш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p> <p>— Чорба ј |
| p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} |
| /p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само да га све више оп |
| псало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S} |
| ити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или пр |
| боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако само... т |
| изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њег |
| чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан пре |
| еричан врисак...</p> <p>Писар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохват |
| , лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна ш |
| , па још привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступат |
| p> <p>Писар се одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело об |
| /p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа |
| а, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121" /> нека нејасн |
| д их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се |
| им.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчи |
| губи траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и сам |
| Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</ |
| а придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти оч |
| ито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и |
| јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чу |
| Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно ви |
| {S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине |
| ареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} |
| ћи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасви |
| њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, много |
| и...{S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а |
| почиње се ружити, растурати...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и |
| ао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека његову ре |
| и, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича С |
| е читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« в |
| земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ћ |
| оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и сп |
| по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревет |
| оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... св |
| а да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по че |
| Иде, иде... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да сед |
| прелази бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокр |
| . нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и виш |
| .{S} Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате |
| чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{S} Она |
| омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба |
| ко њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам |
| .{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али |
| а на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата |
| ахове, према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се на |
| ожем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S} |
| имајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, |
| ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, е |
| он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед |
| у...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} |
| падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи |
| деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубо |
| е смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме т |
| о га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћута |
| ице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко |
| .{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и |
| та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени |
| ди живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња б |
| ој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети д |
| ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значај |
| треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто |
| .{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— |
| израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежу |
| шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву |
| и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не |
| чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело |
| {S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да при |
| , све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, |
| ам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, |
| вежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" /> Ништа, уд |
| ељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то са |
| ривремени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликћ |
| у затвору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути |
| } Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад п |
| ућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје у |
| но лепо провели детињство и младост?{S} Видим да се радо сећате младости...</p> <p>— Младости?. |
| о иде! одговори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помисли |
| па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете!... |
| зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завири |
| то не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А |
| и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, |
| а идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао.</p |
| ња, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу б |
| би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предом |
| домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да м |
| исприча догађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће |
| . то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, окрећући |
| у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јест, овај... </p> <p>— О, пријатељу мој... |
| ар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и утеху човек налази у ра |
| да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговор |
| да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће ј |
| о хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дош |
| ђоше у ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице. |
| и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло |
| ом...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше и |
| ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати остав |
| се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ов |
| оби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје госте по целој ку |
| . тамо хеј, где се савија свод небесни, видите у густој магли дугачке планинске венце... од тих |
| до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Та |
| р су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Т |
| писивати, шапну му она.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право |
| ...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам откупио својим страдањем!...{S} Пред |
| ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небе |
| } Ето и вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту |
| алише.{S} Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога |
| , не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали |
| .. знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опијен |
| ван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад в |
| , рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био |
| »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови и |
| у глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...</p> <p>— Куцни, братићу, нек те чује.</p> <p>Г |
| га сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} |
| ћи то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> < |
| треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, |
| ести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш...{S} Кад је човек болестан, треба да лежи...{S} |
| каквих веза са оближњим школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бит |
| р кратак, мали, као каква играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... изве |
| } Госпођа Зорка им, каже, причала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама б |
| то не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех. |
| ... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за |
| да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... в |
| кушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размишљања...{S} Уђе и п |
| јко изгледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно обор |
| и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат. |
| понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у |
| сад?...{S} Шта ћемо?...</p> <p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и |
| поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку учит |
| на, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће нем |
| о ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе о |
| весељак, па се одједном промени...{S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И |
| е необичан израз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неко |
| г.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се преви |
| отеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевене стрњике, ил |
| е и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и |
| али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не позн |
| о, раније познавали... или смо се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми |
| S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на р |
| ну од јединице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, потом код секретара |
| том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па |
| односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и |
| слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло прибл |
| мишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!...{S} |
| уго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. »Међутим има доста места где |
| ремена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, |
| ћу, и оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да у |
| , безуб, замагљених очију, уведе једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као ди |
| ица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојк |
| епери шаренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а |
| ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнаста уска-речица...</p> |
| пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу, кажем ја!...{S} Умр |
| године, тако настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не почеше страдати дет |
| вакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је с |
| ећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у двори |
| ама.{S} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се |
| м... којешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја |
| е у парчета!...</p> <p>— Шта си радио?! викну пренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... ти се плаши |
| . </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечис |
| ину.</p> <p>— Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му место пред коњем.</p> |
| </p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи. |
| ед коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако |
| ћева.</p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и |
| до.</p> <p>— Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сипај, домаћи |
| <p>— Честитам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Млад |
| ...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} |
| "130" /> <p>— Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цво |
| ћи.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... да се |
| м миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. |
| е.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе њему.</p> <p>— |
| /p> <p>— Како... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем.</p> <pb n="1 |
| .</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} |
| е шетачима.</p> <p>— Ух, како ћемо сад? викну Љубица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече весео |
| Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га зауст |
| зјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је обећал |
| } Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли <pb n="110" /> и |
| ети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> <p>— Потрчи!...</p> <p>Запљескаше ба |
| баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сак |
| {S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љубице!...{S} Љубице!...</p> <p>Она се |
| ко срећна, тако срећна!...{S} Невидљива вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца, посула ј |
| лишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... |
| ле неколико секунада врати, искривљених вилица, страшних, разрогачених очију...{S} Нешто га у г |
| измењен, страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очију...{S} Беспомоћно де |
| ..{S} И писар, дркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Изв |
| жња осветничка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S} |
| .{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као |
| од онога страшна погледа...{S} Само се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> <pb n=" |
| ојко одједном пребледе, искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отвор |
| дједном затрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Вељ |
| ребледео од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суман |
| бу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широк |
| гледом.{S} Образи јој сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра |
| разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господи |
| на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} Али брже!...</p> <pb n="209" /> <p>Она зину, |
| се само занесе, као кад се добро налије вина, па после све више и више... навлачи се црн застор |
| такло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног кревета разбаца |
| месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све |
| па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да |
| све крваво, косе разбарушене, почупане, висе читави бичеви ишчупани из корена.</p> <p>— Стојане |
| завесом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен свод чистога небесног плаветнила...</p> < |
| иште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у ш |
| ећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је |
| тишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом с |
| о недогледне пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјан |
| ледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом и младошћу...< |
| ци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови дима, који се на овом в |
| ке зелене густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} |
| е човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљ |
| на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножу |
| згуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb n="4" /> издизаше мало у страну од |
| и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита дечка још о многи |
| ога прође весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учионице. |
| упи, неколико сељака и мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено женско чељаде.{S} Ч |
| на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем. |
| вуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвратнош |
| ..{S} Деца носе започете корпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђ |
| <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми н |
| Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и |
| ата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> <pb n="147" /> <p>— Само немојте да се пром |
| Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му пореметише доса |
| <p>— Не сме... одговара она механички, више понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је |
| уче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води з |
| .</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са оча |
| Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као д |
| е писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, п |
| сечено срце... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми све |
| е покривач на главу...{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра |
| !{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на м |
| ути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати ономе, који је тако лако погазио |
| нило у новом учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се |
| опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, |
| одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевин |
| а, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гр |
| , а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: дана |
| постао је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{ |
| , апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Н |
| у се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љубицу свакад пресече п |
| о га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он отка |
| аље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с |
| слено, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осе |
| их кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина...</p> < |
| а, целом душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му с |
| амо док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А в |
| а све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа |
| шила!...{S} Опет је обузима зима... све више је издаје снага... глава јој клону на једно окопан |
| чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?. |
| часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се |
| ишта око себе, осећајући само да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непровидан...{ |
| ку само преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави |
| p>Протекоше још три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} И |
| рију и одговара правилно.{S} Љубица све више светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопач |
| ном он стаде опажати како се Љубица све више мења према њему...{S} Следи се од страха, и стаде |
| /> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупр |
| кад се добро налије вина, па после све више и више... навлачи се црн застор око њега, он се гу |
| езу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубица се све више навикаваше на писареве љубазности, и сад јој беху |
| ве, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног страха.{S} Шта |
| иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени к |
| а. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој већој сл |
| ајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </di |
| ви сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше стању, које личи на вр |
| у; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да н |
| апоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестаје са њихових лица оне о |
| с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу пријатним заносним снови |
| м, загушеним гласом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена сељака право у очи, као да |
| тајаху интимнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихов |
| предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наст |
| моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу та |
| ају који заузима...{S} Љубица, коју све више обузимаше женска сујета, попушташе по мало од оне |
| а хладноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета |
| ну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се |
| рају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут |
| м патњама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> |
| S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко |
| <p>»И Зорка остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд с |
| у, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по двориш |
| Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} Истина она <pb n="38" /> почи |
| , старост је, братићу!...{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју го |
| е су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пр |
| х, његово право страдање...{S} Па то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и погледа |
| икакве претње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове п |
| Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S |
| вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!« |
| на устима.</p> <p>Стојан, који стајаше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко |
| да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничав |
| S} Она климну главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа му место где ће сести.{S} |
| ком...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао д |
| ајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрћ |
| оћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и више, одговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то н |
| вног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини... |
| е из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га |
| добро налије вина, па после све више и више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, про |
| е на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <pb |
| чију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерно раз |
| куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта |
| ељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, застр |
| жљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је |
| коле поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху све зачуђенија.</ |
| Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} Пустити децу так |
| ко, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, па з |
| не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...< |
| децу тако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па |
| цкујући:</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он заст |
| ј сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да се навикне на ле |
| о привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разли |
| смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило |
| еже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брат |
| ом, све што је у школи преживела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S |
| а се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и п |
| тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гле |
| ања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу више овако!...{S} Ово је страшно мучење... гледати га с |
| ..{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове це |
| е Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p |
| S} После неколико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну |
| . имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојк |
| пита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмањ |
| ном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> |
| n="153" /> <p>Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати |
| га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмева њено |
| ко сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некако постала равнодушна према свему.{S} |
| {S} Није то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми |
| јући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово |
| м се сети синоћње патње, намршти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у |
| нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше мисли прелетат |
| порочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не знајући |
| ?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више повинује раздраженој женској уобразиљи, па јој ств |
| своју корист.{S} Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси |
| 49" /> <p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</p> <p>— Како хоће |
| нешто страшно...{S} Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неколико речи... па се о |
| е одвратно.{S} Она се само приближи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођо |
| дмету, но само пролећу, увећавајући још више црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у |
| зло... знате — ћата.</p> <p>Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет |
| гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити... дуго газит |
| рпети, и јевтине намирнице, које су још више учврстиле њихово пријатељство.{S} Они су сад врло |
| pb n="101" /> После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} До с |
| н, без оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазд |
| SRP18993_C15"> <head>XV.</head> <p>Пала влада! захори се по варошима и паланкама, па лагано дођ |
| .</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S |
| редседника да је оптуже због неморалног владања...{S} Њу, једну од најпоштенијих учитељица!...{ |
| равила да старешине воде оштра рачуна о владању државних службеника... »Гле, па шта ће сад бити |
| а што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје |
| е?...</p> <pb n="88" /> <p>Он већ једва владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу сти |
| бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа како се поч |
| јући се да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.</p> < |
| шта мислила, ништа није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, св |
| питам да ли сте доиста говорили против владе... — капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чу |
| сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је ра |
| еђује се дужином времена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још један од Бокићевих пријатеља; р |
| таде још мало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше |
| да болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима прек |
| оје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси човека горе од п |
| ода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он прот |
| у њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће, која је одје |
| ли, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога |
| а лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама |
| дговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S} Гледај |
| управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацил |
| , сад тек разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још страшнија, још о |
| еља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p>— Оженио сам се п |
| не и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе н |
| мишљају каква занимљива предузећа...{S} Влајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би вер |
| свану и код њих установљена задруга.{S} Влајко се сав предао тој установи, и све време што му о |
| >По испиту наступи још већа промена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судници, а залудн |
| е поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у в |
| још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њи |
| па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз вели |
| вом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> < |
| ро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гл |
| настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће иде |
| леда никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким рум |
| а?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не може |
| прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S |
| p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже гла |
| ле два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се |
| а, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома ра |
| иту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће |
| незду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на л |
| срећу!«...</p> <pb n="187" /> <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, |
| p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиљ |
| овој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет |
| нима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S |
| али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко |
| се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, они постај |
| лицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одело, |
| веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусретљив према ташти и сваст |
| шу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са ви |
| и се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мо |
| , па за два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била ж |
| боравити да сам био ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно ж |
| сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p>— Наш |
| узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом...</p> <p>Љубиц |
| ва жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и дове |
| провести који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се с |
| :id="SRP18993_C20"> <head>XX.</head> <p>Влајко учеста са посетама.{S} Скоро свакога празника и |
| и докле ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његов |
| иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се оволикој наивности.</p> <p>— |
| криви од некаква болна трзања...</p> <p>Влајко скочи, учини некакав нејасан покрет, па се одјед |
| гледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се |
| S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојково место, и преселио |
| .</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко т |
| цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани усамљене, обично пре |
| е распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао |
| сприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели ствари? запита |
| и да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га сам, одговара му Веља, смеше |
| столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а |
| ен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одгово |
| а, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогун |
| на сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је |
| кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дркт |
| це, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима.</p> |
| тином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекну пандур, ус |
| шна фигура.{S} Поносно подигнуте главе, власно и смело посматраше она посетиоца, који се, улазе |
| се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако т |
| емају ни појма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их научи...{S} Без <hi>силе</hi> не иде.. |
| вена многим нешколованим представницима власти.{S} Он се приближаваше слободно, готово дрско, и |
| питања.{S} Оптужују га за »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто му |
| , јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није променио па ништа... они се ре |
| о и последњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а н |
| већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, т |
| Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме че |
| ; на њему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се ч |
| говора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у др |
| та.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о владању државних службеника... »Гле |
| јући жубор и шапат <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њ |
| че ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, с |
| од кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је |
| ани из корена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како ј |
| екида јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p |
| на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и |
| њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, заша |
| то... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала к |
| у оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писаре |
| ом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само о школском раду.</p> <p>Љубица је нарочито до |
| агутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је |
| ена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жуч |
| памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!...{S} Не |
| их сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он |
| хладовине и одмора...</p> <p>Путом, што води од железничке станице к општини орловичкој, креће |
| ге хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незгодно! |
| ких кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду т |
| таде и она упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са |
| шли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица |
| >Они се кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће |
| к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само о |
| раз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— |
| ави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно. |
| ћу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти паксијана како ми опорочава мој |
| чкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у извор и там |
| се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре р |
| јом, и писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врат |
| се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем друго |
| ане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S |
| , дај прво тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.{S} Ве |
| би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плаховитом нарављу, учинила какво зло или |
| се школа сматра као некаква робија или војачина.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!« |
| не дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа |
| ја... са овако живом природом, стварам војнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она прокле |
| ш.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се ок |
| лаву све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... свекар нека |
| сећа се веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, |
| они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> <p |
| езао; заволео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да беж |
| овек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко да спреми, |
| p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске |
| пишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па |
| ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ћ |
| вари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам ра |
| мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... све |
| ло и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то красн |
| школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одво |
| им сад, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори В |
| </p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му пр |
| ије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде јучерањих себичних мисли; душ |
| је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи уписива |
| воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам |
| ео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде л |
| тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ни |
| е Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не |
| жи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S} Пре |
| и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да с |
| поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заб |
| и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела |
| , што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су ти женски |
| вакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што |
| бар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за п |
| учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{ |
| а.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, запл |
| лако...{S} Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад постић |
| {S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде послу.{S} Постајаше све располо |
| ишта, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима |
| ли не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар |
| понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, уверавајући како су то необично јевтине ствари у |
| анке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не |
| ако јој пролећу испред очију расцветале воћке, накривљено прошће, сухе гране на понеким шљивама |
| колу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха.{S |
| видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове |
| итни, нарочити звук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што |
| олеће.{S} Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S |
| осан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем, вију |
| он посматрајући село, које се, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином доп |
| м слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах п |
| упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламен не обухвати целу с |
| ају... гледају преко уздрктала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види |
| оким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гој |
| онамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па само дакћу. |
| негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.{ |
| у или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S |
| пњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се чо |
| дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове |
| !...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из г |
| поскакаше <pb n="132" /> много мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> <p>— |
| увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и да |
| у..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А |
| просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну ду |
| и је њему?...« И он притискује браву... врата се крећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи... у магл |
| о, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.{S} Она промоли главу, па нај |
| зати.{S} Чим се отворише <pb n="115" /> врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој раз |
| о може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако и |
| она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, |
| су ли ово њене руке савијене око његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на њег |
| стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра р |
| ла часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се о |
| се трагедија!...</p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшн |
| несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> <p |
| а, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јест о |
| кве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, |
| осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к |
| школским вратницама.{S} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља уч |
| пред комисијом, и писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде к |
| лави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на по |
| Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује д |
| е боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> |
| угу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку беше необ |
| p>При крају причања отворише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} |
| з, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица |
| о на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору.. |
| знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као д |
| дно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако бунов |
| ...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандур |
| и, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз њих пролази она позната ст |
| чком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаш |
| ашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, |
| али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</p> <p>Љубица поведе очима, |
| атима... нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута...</p> <p>Чича се, ставши пред Љу |
| »Још ако <pb n="113" /> буду закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључ |
| дарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, са |
| сну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар долази на ко |
| нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> < |
| ати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли <pb n="1 |
| иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуц |
| ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади час |
| ко се повратио?«... пита он, отварајући врата на соби...</p> <p>Пламичак лојанице слабо осветља |
| ...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор |
| <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним п |
| — Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета хартије.</p> <p |
| обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, застад |
| .{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на |
| . кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, |
| ице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спавања? ослов |
| на северну страну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра.. |
| ком школским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде из |
| та...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле, отворена!...{S} У кујни нешто клопара... |
| и паде на узглавље...</p> <p>Неко груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</ |
| рошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Врата шкрипнуше.{S} Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу |
| Сад је одједном опет обузе нека милина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необи |
| у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p |
| па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник |
| ка непрестано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико часова код Љубице, па је опе |
| видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати к |
| уди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поум |
| истрча, али се после неколико секунада врати, искривљених вилица, страшних, разрогачених очију |
| одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међути |
| јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очај |
| о... нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докл |
| о оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у |
| реди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p>После пола часа, он сави једно пис |
| > <p>Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материн |
| а прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, |
| е потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бро |
| остима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{ |
| /p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна мис |
| одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју ко |
| како при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова са одборницим |
| крете својим несташцима и строгим тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног с |
| а груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко |
| и тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу брад |
| у, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{ |
| Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... |
| VI.</head> <p>У орловичкој школи све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљи |
| е. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе |
| вача испаде и прескочи све степенице иа вратима, па као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Г |
| им искреним саучешћем и махну главом ка вратима.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, али се посл |
| >Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опреми |
| пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, ска |
| видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се чита |
| и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше руком...{S} Можда је то ње |
| , или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте гла |
| ада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало од |
| а опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице |
| и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вратима учионице дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан се |
| ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољств |
| се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, ј |
| у Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се дог |
| дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се |
| се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њ |
| и данас!...</p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро |
| аде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.{S} Бе |
| е чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам с |
| а трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрд |
| ити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој |
| му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господи |
| овац, он се полако упути оним необичним вратима, кроз која ће одмах угледати онога страшног зли |
| ући главу изласку.</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да ј |
| мах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцелар |
| е ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се п |
| и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека што му се пр |
| њство, красна младости, нећете се никад вратити! </p> <p>Сад се све променило.{S} И како то так |
| ребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени инат тераше напред, и о |
| док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, каже |
| тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесн |
| ћи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисл |
| pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлу |
| ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован по |
| имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шт |
| кола и зауставише се далеко од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у |
| женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиздизаше главе, и што им |
| } Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га неш |
| де да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко беше ближи па подупре леђима у |
| едајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим вратницама, Љубица опази човека, који се држаше једном |
| и неки људи стадоше лупати на школским вратницама.{S} Она провири на врата и таман да викне Ст |
| оња са санкама, и стадоше пред школским вратницама.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види |
| ник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.</p> < |
| ојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена, |
| овара другарском разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега.</p> <pb n="131" /> <p>— Био |
| уче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури н |
| овори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену. |
| на, на коју се човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капут |
| досети, претрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радознао Богосав.</p> <p>— Х |
| ије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Богосава, који таман хтеде ући у двориш |
| оделу, отвори лагано и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} |
| подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах |
| на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумр |
| сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у ст |
| главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он з |
| <p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како му вет |
| а, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте |
| вратницама.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница иско |
| {S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p>Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сока |
| стала која зелена крушка...{S} Опружише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и кру |
| село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, |
| глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на |
| Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и д |
| p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи |
| енка...{S} Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким |
| умарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина |
| замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући се своме стану.{S} Разочарана је у свима свој |
| ка да се упознамо. — Изволите! рече он, враћајући се у канцеларију и пуштајући за собом преплаш |
| ју; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице |
| , весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно пр |
| да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати дан за д |
| ђу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се |
| ваше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се о |
| ћ ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" |
| љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... |
| а да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом округу... свакога ти ђавола з |
| а у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А и |
| длучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, |
| их се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али |
| ритисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла |
| запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш |
| он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, б |
| о доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се |
| вељаше...{S} Море, ова наша хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Гојко.< |
| а виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинит |
| мрштећи се.{S} Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} П |
| па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он |
| обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љубицу јо |
| че и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они о |
| се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав |
| ...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p |
| елим мутним погледом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све |
| ечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан обра |
| жи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксиј |
| к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели га. |
| ша...</p> <p>Одједном је обасјаше коси, врели зраци...{S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Г |
| у се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој осушене, вреле, па дрк |
| ну, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама...{S} Пријатно је ово осећање, али она не |
| О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако им прође читав час. |
| } Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да |
| .{S} О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p>— Знам... знам.. |
| ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> <p> |
| гим, уморним гласом, притискујући руком врело чело:</p> <p>— Идите, децо, кући...{S} После подн |
| претурало, ускомешало у њеној помућеној врелој глави, читав хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сун |
| е он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање. |
| ас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.{S} Једва чекаш да угледаш н |
| ради, дохвати њену меку <pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сума |
| ш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више |
| ену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све |
| рочито украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По целом небесном свод |
| ишеније...{S} Сећа се својих осећаја за време познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки свет |
| е у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, мол |
| лајко се сав предао тој установи, и све време што му остаде слободно ван школе, употребио је на |
| д, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко ст |
| уке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим та |
| тима друге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... рече пролазећи |
| ку да с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу ф |
| и. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица одједаред измени: постаде необично преплаш |
| ека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одј |
| p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње време, ступила у тако пријатељство и поверљивост, да ов |
| у празну учионицу.{S} Ту су у последње време седели и проводили разговор.</p> <p>— Јадник, жао |
| ако ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну послушност, а он |
| о изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима св |
| је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... помисли она. — Неумна, |
| ако учисмо у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А пос |
| ху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије |
| очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до |
| д није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... о |
| ло што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без |
| ку борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаг |
| срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других |
| он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву |
| дим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам нера |
| е да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћ |
| навање природе, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Истина јес |
| н се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{ |
| пази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повр |
| му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Родитељи п |
| до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислил |
| а дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад јој одједном дође |
| овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то с |
| се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину |
| беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опростите, заборавите |
| али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано погледаше ћату, док се овај једва сети |
| њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој |
| .</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест н |
| једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далек |
| те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар |
| а се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју.</ |
| {S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, |
| а, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде |
| шити и причати му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{ |
| да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишани |
| актери служе.</p> <p>— Лако ћемо... има времена за то...{S} Па најпосле што?...{S} Нека!...{S} |
| p> <p>— Како... не, не, молим...{S} Има времена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лак |
| е нам, ваљда, покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређу |
| Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало живо |
| Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, велика чаша, п |
| раво ка брезовачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да |
| јнијим жељама и помислима...{S} Дуго је времена прошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Врата |
| убица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се оволикој н |
| у скамијама идеалише.{S} Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> < |
| ина трошка на гозби одређује се дужином времена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још један од |
| >— Гле, тата!...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> |
| сположење, он мора очајавати на овакову времену.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно у подне.{S} |
| азговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из глав |
| нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине |
| обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице |
| јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поје |
| једине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослут |
| ачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да |
| Љубица ослушну...{S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, |
| но к прозору и послуша...{S} Разлеже се врисак ужасан, страховит...{S} Он претрну, хтеде јаукну |
| одоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте д |
| ли некаква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и в |
| >Разлеже се очајан, панички, самртнички врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га |
| {S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од прозора, чује се ј |
| розора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и С |
| Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се прену: види да овако неће ник |
| ора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, |
| маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не при |
| .{S} Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{ |
| да у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, крше |
| ко се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само |
| језик тако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за соб |
| е!...{S} Стојане!... у помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде тр |
| де је учитељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p> <pb n="195" /> <p>— П |
| p> <p>— Мај... мајко моја!... мајко!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди |
| хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на |
| вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се |
| ..{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?...{S} |
| в страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> <p>Њих дв |
| се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта ј |
| преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господине Перо, да знаш како ј |
| о се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко |
| подиже писар чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другар |
| да се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он само г |
| оди у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање послед |
| црножутих страшљивих очију, које ретко, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под |
| нтонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико п |
| шњи празници.{S} Дотле су урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опет нест |
| ита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифру, на колико |
| н је на њему и само једна усна малко... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка о |
| Савић...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући |
| пита она, гледајући уплашено. </p> <p>— Врло озбиљна болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женск |
| о овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифр |
| е школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око |
| ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад |
| и, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p> <p>— А... |
| спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хартију и п |
| облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је мн |
| итом интонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неко |
| дужега пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно шт |
| тиле њихово пријатељство.{S} Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, дог |
| } А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако |
| поче познавање природе.{S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У |
| а и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава де |
| а слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше посл |
| /p> <p>Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понов |
| зненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну б |
| еко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струј |
| , приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напо |
| е ускршњи празници.{S} Дотле су урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опе |
| место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајући се да не поремети ову тишину, к |
| пази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове значајн |
| горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају |
| крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаш |
| е већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за б |
| се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пер |
| > <p>— Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио са |
| ма и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати крушк |
| з, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.< |
| S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној, пустој празн |
| се никад истесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете |
| : по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу и |
| та, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећ |
| мисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« |
| учитељице не скриваху своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун |
| S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на |
| упо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже об |
| е опет приближаваше стању, које личи на врућицу...{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, запечен |
| ица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... председник пододбора...{S} Дра |
| по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да с |
| и ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као д |
| зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно |
| ого што шта против методике, јер и наша врховна управа ради већином против методике, па морамо |
| S} Љубица се мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала д |
| Управитељ школе орловичке«... а горе на врху великим словима: »Краљевско-српска основна школа о |
| ред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен... |
| к кандила, што трепери пред распећем на врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму, п |
| ања, <pb n="159" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, прем |
| се на посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противничке групе |
| заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После усамљ |
| она пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег човека и |
| зе, а он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари |
| рем и одговори му:</p> <p>— Она извесно врши какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, к |
| хну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разговор, и |
| на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се дон |
| за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, |
| смима извештавала о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извешћа |
| аћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још тол |
| ти онога страшног зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе |
| а опет стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнес |
| мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само |
| па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече |
| се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, тако мора да буде.{S} |
| ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чор |
| зре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, |
| о и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши |
| аке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај |
| у очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукур |
| наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb |
| ешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али с |
| ...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S |
| кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} О |
| о болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају не |
| напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора само |
| губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и |
| , коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу |
| одговори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— |
| , а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Ли |
| ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо |
| сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па н |
| да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види д |
| ека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, |
| сла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... бој |
| еше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише нека |
| p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама |
| својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударц |
| орно...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако |
| бе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима |
| и: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде те |
| си могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не |
| > <p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону с |
| ... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони с |
| се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко јед |
| страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А |
| } Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје |
| у и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима ни |
| но гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало в |
| њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p>— |
| буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову до |
| p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} Са |
| столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда |
| ича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад ма |
| ече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора зн |
| а.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, загушеним г |
| о.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та... о |
| и трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по соб |
| сподин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он ј |
| е да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то непри |
| — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој! |
| обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{ |
| ровири једним оком, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном државном контролом |
| аде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, |
| пренеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га напред. |
| одговорима? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како! |
| говори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p>— Моја |
| у и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, |
| севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му паст |
| спољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично |
| ше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијукну |
| идећи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непрови |
| изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и |
| сподин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти го |
| о право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца |
| и тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— До |
| ћу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад б |
| онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па п |
| рте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну Гојко |
| општи, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога погледа |
| ..{S} Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде |
| ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед |
| ам и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни |
| кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово.. |
| поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се |
| ака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} К |
| а ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Ал |
| а.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са презирањем, |
| редено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, |
| која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S |
| тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвра |
| , обузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гој |
| у тело пројури нека снажна струја, која га преобрази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га са |
| а је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... ум |
| е душе његове појављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто |
| , па стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко г |
| у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ва |
| ади ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е с |
| е му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинаци |
| и се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, |
| н, чим опази радознала женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S |
| олике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати |
| и малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, |
| .{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши миса |
| вој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгледати пред овим иск |
| том недогледном пространству и обојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сија се и пре |
| м журбом стаде се облачити...{S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — гл |
| бучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му |
| че!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како је т |
| ала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим реч |
| аше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде пред |
| и исечено срце... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми |
| ви болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опа |
| ања...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, стра |
| леташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да ра |
| " /> <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше ст |
| дницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћ |
| астадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стој |
| и танким ланчићем укусне израде.{S} Она га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а о |
| мара од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости њего |
| бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако им пр |
| не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да |
| њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално па промени разговор |
| е од свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи |
| Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш...{ |
| тну једну своју руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа својим великим очима.{S} Уснице |
| , за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко од |
| за акт с потписом Министра просвете, па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, е |
| тојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте |
| {S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озби |
| } Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зн |
| ео над овим китњастим пространством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом |
| и да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вра |
| и се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати велико узбуђење.{S} Усне му преблед |
| м украсом на крају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не |
| , трчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са |
| {S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама пи |
| нио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!. |
| сасвим одвратан!... <pb n="157" /> Мора га избегавати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрај |
| абости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити. |
| та је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала |
| капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> |
| Јесте ли богослов или преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... |
| или до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоном, који одговара другарском разговор |
| ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да се жен |
| и.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се ос |
| >— Хоћете ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући неким светлим, необичним погледом, из |
| ом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињство и мл |
| {S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> <pb n="49" /> <p>Веља се смешка |
| кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, т |
| о у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заје |
| а постојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце |
| да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако |
| што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде |
| зове своје осећање према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жал |
| ти, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори б |
| о сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевљењем, пријатељски, весело... |
| е онако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га уплашено погледа.</p> <p>— Није ваљда баш тако свуда |
| ема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица га погледа са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много |
| падоше ово неколико речи.</p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, |
| наставља он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му раз |
| који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Вид |
| а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш ви |
| .{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као изненади, |
| гу у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја пол |
| је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав, |
| али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати оч |
| и вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за |
| изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадниче ојађени |
| ат, тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и |
| овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки |
| ед Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице |
| ећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} |
| ..{S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га зем |
| е пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писареву... онога, његову жену ти |
| и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцен |
| бица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један саве |
| р, помешан са влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у с |
| <p>— Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати.{S} Није ни излазило међу људе. |
| го онако...</p> <p>— А детињство? стаде га запиткивати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар к |
| у неколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем прободен, Гојко одјед |
| омени лице, али кроз један тренут стаде га полагано обузимати срџба... </p> <p>— Каквој њиви?!. |
| ао тешки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, |
| истера већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, пот |
| де у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасполо |
| обио....</p> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељи |
| свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, |
| /p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете.. |
| нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?... |
| учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких очију он још не вид |
| с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица |
| S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од то |
| на Гојков рачун, <pb n="42" /> престиже га и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као |
| не сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А ов |
| д се састаје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се п |
| е одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет ошину преко лиц |
| а, што удари директору шамар...{S} Није га познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини |
| и како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписат |
| роман терет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде, неста |
| премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...< |
| е чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...< |
| .. да умрем овде... .</p> <p>— Оставите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од ста |
| ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну му она.</p> <p>— Ето... видите како |
| ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и |
| исти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помисли он.{S} Они знају |
| ткачи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дво |
| вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он |
| цу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, ви |
| она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече мал |
| ом застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгле |
| .{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи |
| што му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да није о |
| и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како |
| ше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе |
| е разиђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.{S} Тамо, са општинским пандуром седе он у |
| пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо |
| ...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размиш |
| кла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећи: |
| писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђе |
| зи: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљ |
| ију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко |
| у стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом стану?</p> <p |
| <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли |
| ...{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви га презиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Д |
| који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све виш |
| смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скоч |
| p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стењање.{S} Протрља очи, послуша... |
| знаш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ј |
| не због оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико |
| на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком |
| ојури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> |
| љеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе |
| леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} |
| ри тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он се приближи Љу |
| S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} |
| аставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољ |
| пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{ |
| шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита |
| цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у |
| екну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа |
| и ово весело женино цвркутање развесели га.{S} Одмах стаде сипати чорбу, одговарајући жени:</p> |
| шта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђе |
| одили разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... |
| пред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!. |
| се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави м |
| ...</p> <p>— Као једна породица, допуни га учитељ.</p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала је гос |
| — Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} |
| > <p>— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нем |
| ка: нема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нароч |
| узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано |
| ...{S} Ово је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагат |
| сразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит, прави мл |
| ачајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћ |
| гестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га напред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} С |
| .{S} Слабим гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он |
| , чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја са |
| овања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> |
| ина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако иронично осм |
| ...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, п |
| само, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и |
| ика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће! |
| бно уписивати? запита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју упи |
| , узе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S |
| е, па очекиваше да проговори, гледајући га радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саоп |
| те на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да |
| ну, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша...{S} Разлеже |
| стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом, којим обично гледају заљуб |
| ајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p |
| пита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... нисте ми... |
| азиш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан |
| а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору |
| риђе те потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Пис |
| ра часовник зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи |
| бљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, п |
| на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледа |
| на грозница!... рече лекар, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?.. |
| езнадежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерен |
| в од љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да |
| ајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да |
| да игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само!...</p> <p>Поседаше и почеше разговор.{S} Љубиц |
| Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> онако чупава како се превија, а крв ши |
| унезверено и нешто муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p |
| шта се говори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао |
| е... право на ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отвори |
| а топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну в |
| се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам д |
| — Хе, братићу, па господин Пера... знам га.</p> <p>— Питам те онако... какав је човек?{S} Он не |
| тан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, гледао м |
| златан часовник... двадесет дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш... |
| т дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву |
| ло и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући вили |
| са своје стране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко |
| 93_C2"> <head>II.</head> <p>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући |
| сла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на к |
| мишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа н |
| већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту не |
| кић.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче иш |
| Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љ |
| дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175 |
| д ћу ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и нам |
| и да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта тражите?...</p> < |
| Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на ули |
| ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, н |
| лицајац, него његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је |
| о гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— |
| одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не гле |
| ан од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, п |
| неки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му је српски језик |
| ти до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи ме!.. |
| гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако ми |
| роклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће |
| ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Ова |
| очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у |
| а, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан о |
| чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи |
| т, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела |
| у здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти р |
| О, ’натема је!.. о часни је!...{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп.. |
| то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«...</p> <p>При крају причања отворише |
| огу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако |
| а...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, |
| ледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски р |
| сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и |
| тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а из очи |
| амо не могаше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа при |
| е напред, намрштен и узнемирен; обузело га некакво нерасположење, чим је угледао Богосава.{S} Ч |
| <p>Веља иђаше необично весело; обузело га оно пријатно расположење, које наступа после дуга ус |
| .. овако осрамоћена, убијена...{S} Само га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе |
| ати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди. |
| рво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... отац...{S} Станка... м |
| јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му ниј |
| гова необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташ |
| зиђе и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она |
| о, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете! |
| ешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта |
| кваси убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p |
| угледати онога страшног зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на он |
| {S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Н |
| .{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су т |
| сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је |
| розору, па одмах одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по с |
| то му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља |
| но.{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљуби |
| ебесном свету, заборављајући на све што га окружује, осећајући само сласт и блаженство од умног |
| ма, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора с |
| г зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а теб |
| трашних, разрогачених очију...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му кле |
| се, прикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучил |
| свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судниц |
| чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу |
| , окамењено срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан |
| овор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова |
| нити се осврте, ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила |
| >Гојко изгледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно о |
| да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везан |
| сар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судници тако често, па улази с коње |
| о да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се по |
| ца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па само трепће и ми |
| му стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више зб |
| е Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збун |
| .{S} Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом гл |
| /> <p>— Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, с |
| горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну ви |
| ујне и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено |
| а још о многим другим стварима, које су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена учит |
| } Није могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпе |
| а у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски |
| одину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, |
| аборављајући на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непрестано |
| није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пропа |
| сподину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори в |
| леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, |
| од страха.... одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да |
| згодну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка |
| страну, као <pb n="79" /> човек који је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{ |
| уђено: у другој гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме н |
| езу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет ништа |
| здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздра |
| му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао |
| ком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранила.{S} Глава ст |
| Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и |
| ницу, чека као псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћ |
| ит потегнем те разбијем скупоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извукао, <pb n="145" |
| огај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта |
| им, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко |
| наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И |
| зила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је бил |
| бица се насмеја, гледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде |
| још више разјари...{S} А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то |
| га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, ал |
| ри...{S} А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршит |
| и те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси виде |
| е она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим гр |
| платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у с |
| ледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{ |
| ршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и кр |
| лике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{S} Одједном је |
| Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} Напослетку <pb |
| овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из пр |
| своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколико густих жбуни |
| нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем |
| ретрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радознао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли п |
| /p> <p>И они одоше железничкој станици, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још из двори |
| p> <p>— Видите тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, видите у густој магли дугач |
| ао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гле |
| обијемо боље место, неко усамљено село, где нико не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му |
| етири часа и... <pb n="174" /> наравно, где не долази често полиција...{S} А, како ти се чини?. |
| не размишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да с |
| ... какво најгоре, најусамљеније место, где нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="1 |
| замишља како изгледа оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, задовољства.{ |
| е одвратне сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... |
| реми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен белим као снег зас |
| Ја, знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, к |
| уже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{ |
| ју да побегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице св |
| се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А премештај |
| негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерас |
| о, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгод |
| а доби премештај на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође јед |
| Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p> |
| {S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног.. |
| } Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и п |
| едан дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази |
| да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не оче |
| вета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући оч |
| а се јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да м |
| адежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено с |
| знатог намерника.</p> <p>— Шко... школа где је? промуца учитељ оборених очију, осврћући се око |
| оје се насмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си |
| по крајевима. »Међутим има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе |
| ши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му бли |
| .</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p |
| {S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркла све |
| јко, крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> <p>После руч |
| гунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p> <p>Тек |
| от, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља |
| ставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде она |
| а <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у д |
| то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму |
| е, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Х |
| малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p |
| на брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренерази свршетак |
| а шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учти |
| и више очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајућ |
| и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је в |
| па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати.</p> <p>Ћата |
| јка, који му се представи, па као прави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се у |
| рода умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном. |
| редмет недирнут...{S} Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на |
| га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из |
| то се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пер |
| неком важношћу удари гласом на речи из гимназије...{S} У његовој кондујити стајаше да је сврши |
| па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, и само још да ми би из |
| има и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да |
| се у овој прилици нашао сведок његовог гимназијског школовања.{S} А он је, морамо признати, у |
| з Београда, који <pb n="83" /> тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о р |
| морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, непостижно, веће од с |
| сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо гимназију заједно...{S} Ви после одосте некуд... у поли |
| отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он застаде, трљајући руком чело, к |
| жњу.{S} Он превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{ |
| има зима... све више је издаје снага... глава јој клону на једно окопано стабло...{S} Кукуруз с |
| це из Београда, код које се хранила.{S} Глава стаде прелетати по соби, прилазећи јој понекад та |
| ркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на њ |
| розница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне |
| д ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опе |
| у, споља, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогаченим очима...{S} Припи се <pb n="171" / |
| о покривач на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешт |
| е зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове |
| е заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће |
| Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} Севну јо |
| елики светао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то гл |
| шта, ето... била несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и из |
| /p> <p>— Ништа... остави ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.{S} Скиде са |
| о је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер т |
| ео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ |
| еди на столици као окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то уви |
| мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведр |
| н, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми т |
| ицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} |
| аженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранила.{ |
| учену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се н |
| њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашин |
| би прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веом |
| ног...{S} Коса јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, не куца нимало...{S} И о |
| полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту |
| некако подигравајући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазит |
| одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући н |
| он стоји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, сам |
| е опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њи |
| ушевина која труне, сенка...{S} Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелицу |
| ца.{S} Иђаше полако, погурена и оборене главе, као болесник, коме се још није снага повратила.{ |
| >Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте главе, весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући |
| } А она, гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра руменило, <pb n="152" /> као д |
| та страшна фигура.{S} Поносно подигнуте главе, власно и смело посматраше она посетиоца, који се |
| -хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> |
| вратницама, они испред школе поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица пос |
| > <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.{S} Једна се чуди н |
| по памети... никако да избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Седим |
| лушаоци изгледају веома брижни, погнули главе, па само махну њима по некад у страну, почешу зат |
| p>— Видели сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер ин |
| рта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} Извади из сто |
| лед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима с |
| шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита |
| несена у срећи својој, па претура преко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А |
| би и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих недеља.{S} Све је одвратно, страшно, не |
| ди, кад човек претура тешку борбу преко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој засп |
| ближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа |
| стаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао |
| и како му спада велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки ка |
| ољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се пр |
| ла ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} За |
| — Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом |
| бе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учит |
| ла... стоји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекид |
| капутићу и накривљеном меком шеширу на глави.{S} Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу, и |
| ло, ускомешало у њеној помућеној врелој глави, читав хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије |
| ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод њен |
| амџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом.< |
| ије ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави најразноврсније мисли, само је Љубица јасно увиђа |
| се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некакв |
| одобио, па само трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе г |
| е и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски кап |
| S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји |
| а све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутал |
| м, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је обасј |
| ли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у очима |
| која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не долази на памет ништ |
| не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше |
| јаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са |
| жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрила собом с |
| а како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима з |
| слима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејас |
| је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, г |
| мах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше ре |
| и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој се лице, постаде светлије...</p> < |
| то...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем, ре |
| н је обишао неке... и ћата именова неке главније политичке раднике. — Њему сви рекоше да су то |
| је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, |
| ико пута је, док свршаваше школу, идући главним улицама београдским, застајала пред златарским |
| ав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуације присутни |
| ба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} |
| е околишним разговором, па тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би |
| истоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</ |
| зјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне укр |
| му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Гл |
| ака, корача нервозно и понеки пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у |
| одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено како ова замотан |
| е, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p |
| е, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем н |
| и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, так |
| > <p>Љубица му одмах приђе и, климнувши главом, промуца:</p> <p>— Извините... што нисам ја к ва |
| плећима, па се опет издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се смрачи |
| .</p> <p>— Хм, добро, добро... махну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> <div |
| опазивши на себи његов поглед, махну му главом као претећи.</p> <p>Љубицу одједном, после ових |
| ари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта |
| рави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољ |
| чтив <pb n="40" /> поздрав једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, |
| и, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати ње |
| н говора, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа |
| крете и прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља:</p> <pb n="5" /> <p>— Како сте?...</ |
| виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје |
| опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једнога ча |
| ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} |
| мо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ово... х |
| бати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као <pb n="79" /> човек који је гађао |
| оним простим искреним саучешћем и махну главом ка вратима.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, а |
| .</p> <p>Опет ћутање...{S} Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше |
| видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, страдалнички, |
| е језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну леву руку само прен |
| ко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад |
| евну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајући с |
| Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја те |
| , и онако сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељачким потребама и невољама.{S} Доста ј |
| у нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писар |
| урила се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке п |
| код одрасла човека.{S} И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изглед |
| ања пријатне снове.{S} Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb n="53" |
| ом.{S} Налактила се тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кр |
| е, кад јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је р |
| у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше сло |
| </p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће по |
| се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и ста |
| се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} Старала се да више не мисли, док је не прев |
| .</p> <p>Љубица поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад не б |
| невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, па промуца:</p> <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да |
| артију.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је |
| ете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то |
| запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе о |
| ешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко стр |
| огла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи |
| кидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у |
| На тако пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше |
| а онако... што?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, проговори:</p |
| поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у по |
| , прави младожења.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан |
| њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало |
| p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратнице на дворишту.{S |
| рвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо...{S} Оч |
| шко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам да вас неко тешко з |
| оји га пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите |
| еним осмехом на устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво д |
| ме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што |
| е чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се |
| S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом а груд |
| ије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући очима...{S} Пре |
| , лагано.{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз |
| ...{S} Неко се помаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где |
| као да је под утицајем електрине, обрће главу унезверено и нешто муца.{S} Председник га не чује |
| одједном некако-необично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, |
| предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са прозора...{S} И св |
| не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколика нагађања муњевитом брзином. |
| } Гледа сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пролећу некакве испрекидане мисли...</p> |
| пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен |
| свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном |
| да идем на робију или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће |
| ата се лагано покренуше.{S} Она промоли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па ј |
| , слобода!...</p> <p>Председник промоли главу из заседања, раздвајајући неке хартије.</p> <p>— |
| пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мр |
| као посечена, клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се |
| Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом проговори:</p> <p>— |
| пштином...</p> <p>Љубица уздахну, обори главу, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђа |
| погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном с |
| могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> <pb n="208" /> <p>Прогнаше де |
| те — ћата.</p> <p>Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешт |
| алио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љуб |
| ође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја овде? |
| ма кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта.</p> < |
| нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова р |
| Овако пак само уздахне и снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати д |
| и квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обори главу нерасположено, као кривац кад се ухвати на делу.< |
| еше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спушт |
| убити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад |
| поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се расветли |
| ивати?... шта?... запита Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као |
| — Добро, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих |
| !... прошапта Љубица страшљиво, обрћући главу изласку.</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Г |
| ; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међ |
| ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак. |
| оред кога прође весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учи |
| дио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу св |
| о, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право у очи, кад му тражи ква |
| нај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, па ни прословити...{S} Тада Љубица виде шта је у |
| це, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...</p> </div> <div type=" |
| ..{S} Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи н |
| т.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад |
| њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз |
| а леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере |
| ан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb n="187" /> <p> |
| о разним плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, о |
| сматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, које расте |
| склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Нека, до |
| свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може |
| е ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га зан |
| оји јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то уг |
| намет, а неком, место памети, зализану главу... рече она иронично, не прикривајући своју мисао |
| ко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим |
| егао целом ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа ка |
| ех...</p> <p>Изговоривши то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својој прис |
| Некакво велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа ни |
| и навлачи све више, успављујући брижну главу пријатним заносним сновима...</p> <p>Но Љубица не |
| ом, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метн |
| средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уст |
| шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек доне |
| задовољству...{S} Смешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем. |
| :</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не тре |
| жава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учион |
| Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута н |
| , разгледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му задрхта од узбуђења.</p> <pb n="109" /> <p>Гојк |
| p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица |
| покрет...{S} Јест, познаје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљ |
| лух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S} Ника |
| предаде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стојанов:</p> <p>— Господин казао скоро ће подне.. |
| еце?</p> <p>— Разуме се, одговори други глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с |
| м, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, идите кућама... брзо!{S} Журите се |
| трепери тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива |
| е к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће |
| Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уст |
| есена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} |
| ишта издавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... одговори депозитар о |
| ели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су непрест |
| тељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем еле |
| се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?.. |
| она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз |
| нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном заст |
| код бате...</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па плану својом одважном, плаховитом срџбом.</p> |
| из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} |
| изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који онако испод по |
| ао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p>— А, т |
| скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љубице, друже!.. |
| до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председника.</p> <p |
| ј њиви?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— |
| окушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...</p> <p>— |
| ...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана |
| но: половина већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле в |
| а навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила у тр |
| помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> < |
| стрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... румене се |
| руже!...</p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тад |
| и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке општине дало се |
| /p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово |
| стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и |
| и је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати р |
| и он гледајући само цифру, на колико је гласила признаница, па немарно забаци хартију у џеп, а |
| <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</p> <p>— |
| сели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су |
| мету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ |
| ло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу |
| он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго |
| ој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао радити.{S} Ваљд |
| ош ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се |
| ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до ху |
| } Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, оволико страдање!...</p> <p>— Зашто... |
| и он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? запита она и п |
| .</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немај |
| бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би изгледао, ка |
| да отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у ј |
| хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене |
| зиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их |
| знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао п |
| ина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко беше в |
| екоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Надлагује се свет, море, рече један |
| Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је |
| угачку песму, па све <pb n="72" /> сеца гласом, узвикујући на неким местима страховито.{S} На с |
| ије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, |
| задовољством и чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије...{S} У његовој кондујити с |
| одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У |
| азак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек сит да се |
| то неким нежним, учтивим, пријатељским гласом, који чак у извесним приликама задрхће.{S} Прави |
| он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што |
| ... запита Љубица узбуђеним, уздрхталим гласом.</p> <p>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком г |
| лаку ноћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p |
| ше, задркташе, он поче неким промењеним гласом, из кога звони најжуднија молба и покорност, пол |
| осподин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S} Часком, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад |
| прошапта она неким пискавим, загушеним гласом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена |
| Ко... ко руча?!... запита она загушеним гласом, готово шапатом.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Ми |
| {S} Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Оп |
| </p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним гласом, полушапатом. — Нико не може грешници опростити, |
| да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад |
| радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје последњих дана.{S} Ја ви |
| обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући руком врело чело:</p> <p>— Идите, |
| {S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и |
| уне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да не может |
| Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трљајући лагано руке једну о другу. — Много сте |
| ило да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, |
| дник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S} |
| сено... </p> <p>Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је |
| .. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт? запи |
| колским прирезом? рече писар мало тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав |
| т!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини за |
| , иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па до |
| улази у непознато друштво...{S} А она, гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра |
| а усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«. |
| нем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не |
| ево и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам |
| Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле, отворена!...{S} У кујни нешто клопара... она се уп |
| мирноћом може да створи овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са ов |
| /p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p> |
| >— Што си таки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, бр |
| А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у гл |
| увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај от |
| , што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и |
| је човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче |
| д га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки |
| Прођоше јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!. |
| } Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлована цев...{S} А револве |
| и руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њ |
| а...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде |
| Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> < |
| мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти паксијана како ми опорочава моју очигледну наста |
| она скочи весело, узвикнувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га |
| у: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пип |
| братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца. |
| је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као |
| ице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, познатије, к |
| p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара |
| а помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред распећем, и уч |
| се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} |
| у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајући у |
| ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће н |
| х стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!...{S} |
| ош се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и |
| , који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје |
| е и опет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном |
| у, зове вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако. |
| ачуна о владању државних службеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са |
| воји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није.. |
| о обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој мисли јед |
| шта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом.{S} Образи јој сас |
| а се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што |
| рене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оц |
| по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда ник |
| а тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверено, питајући се у с |
| извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посмат |
| ог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је пог |
| кога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чуд |
| овори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, н |
| мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пр |
| гу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...< |
| </p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жа |
| а од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој |
| ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда |
| зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз |
| ли је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још |
| та ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповед |
| асну представу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључали врата?... |
| м крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећем на |
| низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој осушен |
| сла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?... < |
| к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} |
| толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукам |
| а колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи очи, |
| . па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто |
| ти.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магл |
| да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— |
| , прошапта она, видевши Стојана како је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чупави |
| ј муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта |
| да, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих |
| али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати |
| ?</p> <p>— Та... онако...{S} Једнако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} Сва |
| а за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му |
| оз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој |
| о ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне г |
| це, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна |
| ема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито ј |
| >Гојко се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодн |
| амулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... |
| и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух! |
| оји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој ми |
| на му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказиват |
| он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну |
| га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом |
| b n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе др |
| њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да |
| опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на дв |
| или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога п |
| мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо |
| ривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право у очи, кад му тражи квартирину. |
| се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом.{S} Образи |
| овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, |
| ана прилика прилази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверским погледом, и опет н |
| се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа препл |
| ећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога и |
| ецу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љутито.{S} И то ј |
| <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре ка |
| S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво ста |
| може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, |
| рдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено како ова замотана прилика прилази све |
| се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону неј |
| ва остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка |
| то у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из ра |
| ц и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још |
| ашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, |
| гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не з |
| леда пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар |
| о га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај намештај, па разне ситнице, звонце.. |
| м, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одј |
| ако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p |
| ..{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако |
| атерати да игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само!...</p> <p>Поседаше и почеше разговор.{S |
| Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену, |
| !...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> онако чупава како се превија, а |
| а говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао да |
| <p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећем |
| ици, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и коме |
| .{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p> <pb n="130" /> <p>— Оди овам |
| Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Министров потпис...{S} И он доиста показа |
| , али разумеш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до ку |
| {S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једнога ч |
| трајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S} |
| мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</ |
| > <p>— Идите, господине Гојко, кући, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли ст |
| /> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га упи |
| спиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па само тре |
| самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано је у њима некакав без |
| рашљивих очију, које ретко, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под обореним кап |
| аху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу, где су про |
| n="184" /> <p>А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрктала пламичка воштанице и чини јој с |
| <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се |
| укле далеко унутра у своје станиште, па гледају <pb n="207" /> отуд страшно, бесвесно; усне сам |
| ела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударце камџијом |
| двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</p> <pb n="204" /> |
| иде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га |
| на из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, |
| преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила |
| ...</p> <pb n="184" /> <p>А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрктала пламичка воштанице и |
| оним ђаволастим погледом, којим обично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом св |
| о превијене на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, пре |
| је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче |
| а га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без |
| за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женским саучешћем.< |
| е ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући неким светлим, необичним погледом, из кога би |
| сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има в |
| е, господине, је ли опасно? запита она, гледајући уплашено. </p> <p>— Врло озбиљна болест, госп |
| новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> |
| тупи изненада нешто пријатно, рече она, гледајући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти д |
| отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окре |
| аш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по стварима и намештају, распоређеном по соби |
| е они засебно уписивати? запита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, |
| да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, и узд |
| >Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивља од |
| ачених очију, стегнувши старца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још |
| уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки сребрнаст обл |
| веку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту |
| ћи намести столице у хлад па се измаче, гледајући писара онако исто необично, најежено, као и Г |
| ата се задовољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако-н |
| ко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, које су се отегл |
| та, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе |
| да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу |
| ворила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који се виђ |
| м, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледајући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све |
| Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значајно...</p> <p>Већ се навршују два мес |
| а, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше о |
| а...</p> <p>— Пазите само, наставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи б |
| варали.</p> <p>— Подне је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху |
| .. видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписницу.{ |
| >— Загледала се... куда?... узвикну он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави... дај да б |
| весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори |
| његова изгледа, него му одговори онако, гледајући некуд по зиду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја |
| .. треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи |
| ђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погле |
| веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привез |
| </p> <p>— Јесте, одговори он намрштено, гледајући у страну.</p> <p>Напред настаде покрет, гости |
| је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и |
| ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну.</p> <p>— Знам... али опет...{S} Хва |
| ризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући преда се...{S} Баш као наручен!...{S} Дечко м |
| Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.</p> <p>— Прво запишите рач |
| седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба п |
| слања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се |
| ћи у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку, гледајући у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразо |
| е.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном старицом, која се, ослања |
| еним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим вратницама, Љ |
| .</p> <p>Депозитар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпо |
| стајаше снужден, збуњен, <pb n="108" /> гледајући тупо како му друг отвара прозоре и како споља |
| обично, као да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку, гледајућ |
| х малишана.{S} Одједном је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бри |
| ставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стад |
| ра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати |
| коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша...{S |
| ите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и са |
| > <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, проговори:</p> <p>— И све ме зове |
| е, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је |
| поправљајући разбарушену косу рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила |
| ече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон необичну силуету, која се удаљаваш |
| пита она, стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом, којим обично гле |
| Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево око себ |
| ... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да доби |
| ка... одговори она, црвенећи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без |
| шеним гласом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена сељака право у очи, као да га суг |
| релу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> <p>— Хајдемо... хајдемо у нашу |
| уче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се |
| говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на усна |
| против? запита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... ни |
| и најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треб |
| јан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш гос |
| p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифру, на колико је гласила признаница, |
| Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он |
| ед иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући ред, нат |
| радила?</p> <p>— Под крушком онде...{S} Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрадовом, одгов |
| } Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једн |
| то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сака |
| сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како |
| в човек!... онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, те |
| ном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па |
| мо рад.</p> <pb n="15" /> <p>— Јесте ли гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спремил |
| p>— Море, шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита |
| S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та... онак |
| <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми |
| Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, саже |
| викну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загр |
| .{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговор |
| тао сталан, положио практични испит, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли њ |
| са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, ј |
| нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржа |
| b n="39" /> <p>— И не журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... к |
| ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам...{S} Души |
| шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жа |
| адити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, а зовем |
| погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па |
| те шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада.</p> <p>— |
| ад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах |
| чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли с |
| м...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје с |
| p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{ |
| е с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо. |
| е овако!...{S} Ово је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву ра |
| а се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ређаху нека |
| ете се, као мртвац...{S} Одједном стаде гледати свесније...{S} Погледа по соби, као да се нечем |
| тане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане вели |
| </p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дво |
| приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте м |
| тична несразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит, |
| ..{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да ме узмеш |
| . чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен |
| нага је издаде...{S} Она стаде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је са |
| друго ниси могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управ |
| он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каж |
| у очи, јер она разгледаше уписницу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она изиђе у двориште.{S} Пролазећи |
| и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи св |
| p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, дужан сам мало...</ |
| Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — он |
| ори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p>— Оженио |
| оседаше и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брис |
| мо зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао |
| рној, страшној, пустој празнини?!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује ве |
| и.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... узвик |
| јући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може з |
| а колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на усти |
| S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смр |
| сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да сл |
| му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде ди |
| ам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевљењем, пријатељски, весело...{S} |
| буњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> <p>П |
| а је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен о |
| ватреним, значајним погледом.{S} И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руме |
| сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим |
| цу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и |
| Зашто?...{S} Од чега?...</p> <p>Љубица гледаше, пренеражена.{S} Није никад помислила, да ће то |
| ољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како |
| ога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... уморио се чо |
| , чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; |
| ! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? |
| мно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним погледом.{S} И она гледа |
| сао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко.</p> <pb n= |
| немим питањем погледа писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће |
| о седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »О |
| </p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ни |
| ко да осети његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто ст |
| о лице...{S} Слабим гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</ |
| лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, уч |
| е доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p> |
| и слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учите |
| ..{S} Јаднице!«...{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање |
| ки врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњ |
| о послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не |
| ти за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се т |
| , али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту пр |
| Први тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, и |
| «...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана?{S} Одавно је...{S} |
| ..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нека снажна струја, ко |
| а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.{S} По уплашену и необична и |
| писар спремио оним друговима, он плану гневом и узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он |
| детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљене, непокривене си |
| не <pb n="65" /> осврћући се на човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па их одједном нес |
| ба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Родитељи помрли, сестре се разу |
| незду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше им у п |
| стре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замиш |
| и сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, в |
| аде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово |
| ти сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу. |
| соба доби сасвим други изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само не онакво, како се замишљало ранијих |
| ала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим одврат |
| е, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујући се најсјајнијим надама и најслађим |
| пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа овом долином; и |
| у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!... |
| во, чистом љубављу исплетено, ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак |
| дни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде |
| се, наљубили се, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу? |
| ам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па |
| а ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко стално |
| ође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко |
| <p>Све се променило у новом учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину |
| адоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и р |
| их и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси |
| м трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одговори му, гледећ |
| до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја |
| другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно!</p> <p> |
| ле је наступила одвратност према свему, гнушала се сама себе и свега...{S} После, кад се довољн |
| нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само пропадох...{S} А сад би |
| души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратног, које граничи са |
| досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао од |
| за своја недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири је |
| ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме?... прошапта она и |
| гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> |
| } Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и п |
| ни ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пл |
| > <pb n="208" /> <p>Прогнаше деца чопор говеда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина трепе |
| ести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="8 |
| ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише... због |
| али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверен |
| е кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи |
| сажаљења... беше он речитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе од неке хладноће, која је о |
| ојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због ма |
| pb n="57" /> други израз, понашање, тон говора, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто про |
| децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Извол’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се од |
| /head> <p>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући се своме стану.{S} |
| оље препоручити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближу |
| Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем по |
| То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} Па <pb n |
| а стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— |
| ала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том |
| ни мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{S} |
| цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде |
| ћи о чем мајке одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, |
| м промени...{S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избега |
| двојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже |
| ња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити |
| ост, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топ |
| е притворан скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И кад кака |
| Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</p> |
| га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају?...{S} Аха |
| не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако д |
| зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> </div> <div |
| тинама питања и прекора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Ш |
| јући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми |
| идим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озг |
| , ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p |
| љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, |
| {S} А што?!... једва промуца. </p> <p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!... |
| и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила ј |
| незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпушт |
| ође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на |
| љда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао мно |
| ати.{S} Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и оп |
| цати, одговарати, не знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко |
| ромуца нешто, не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> |
| За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркла свес’.. |
| а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазна |
| еда зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управље |
| адањим председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, као |
| нци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест она |
| е то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?. |
| о је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ |
| е?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, |
| ко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрз |
| јко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врис |
| ирила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, |
| розору...{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он ст |
| за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословицама?...{S} Јаднице!«...{S} Бе |
| е Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био |
| обро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!. |
| ...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је |
| и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} |
| зао, него све онако... поиздаље.{S} Час говори некакве одвећ необичне комплименте...{S} Хајде в |
| p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезович |
| сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући зам |
| } Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — капетан затеже овде — јер са |
| уштена она учитељица, о којој су раније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па до |
| епастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити так |
| бица се плашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога рада.{ |
| цу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ћ |
| да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, |
| не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би од |
| један учитељ поче држати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице |
| стаде говорити о том почетном послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и разумевањем, као да је де |
| јој живо одговори:</p> <p>— Како... шта говорите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам |
| :</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам шта ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови уч |
| у.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, пос |
| на тај посао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том почетном послу.{S} Говорио је таком сигу |
| у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем.</p> <p>— |
| њи разговор а, о другом чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене |
| Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном неумешноћу и |
| колико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно од др |
| поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из дет |
| ривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.< |
| леко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, |
| љ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се м |
| з свеће и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разрогаче |
| ичин... требаш ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато |
| бацајући неумесне досетке на рачун кога говорника.</p> <p>У току разговора Веља изазва Гојка у |
| јој другарица, окрећући се боком према говорнику.</p> <p>После се разви жива дебата о говору, |
| почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио |
| главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост се намест |
| ку.</p> <p>После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањ |
| бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује |
| м... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Углед |
| и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све |
| прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се |
| ему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb n="163" /> протестовати, он је т |
| као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{ |
| Беше веома задовољна својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољс |
| тица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче |
| м вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p> <pb n="87" /> <p> |
| ко причати догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писареве, он опази да пред |
| ије требало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш |
| одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, п |
| а пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учите |
| ..{S} И непрестано се после Љубици, куд год се макне, привиђаше овај прекоран поглед, који сажи |
| је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија |
| ве да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ј |
| еш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.</p> <p |
| а ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, |
| /> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља |
| <p>— Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, |
| црвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Ве |
| енце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је покв |
| лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Ка |
| ко ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрењ |
| епи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Бог |
| нолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— |
| осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратниц |
| шља, онако из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помага |
| раш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> < |
| . разговор је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему. |
| ад само седи и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби премештај на железничку станицу, г |
| де.</p> <p>Сврши се та необична школска година!... »Дакле, то је испит!... мишљаше Љубица по то |
| рћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, |
| ношћу и разумевањем, као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и |
| су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по крај |
| мије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламитала...{S} Љубица с |
| и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде, слатки братићу...{S} Немам куд... да у |
| он треба не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом...{S} Уп |
| S} Нисам ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} |
| куће по кујни као шипарица од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцим |
| овне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску |
| о човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од половине н |
| е осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, крупан и веома отресита држања; лице |
| е Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... о |
| S} Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична изгледа.{S} Скроман, тих |
| та! узвикну он: урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то с |
| ад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица стајаше уз њих, погледајући у стр |
| дали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће |
| девојка и одлична учитељица.{S} Пре две године <pb n="51" /> свршила је школу.{S} Сирота, нигде |
| /p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две године није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздах |
| д уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а |
| е би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу д |
| ричати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, м |
| " /> <p>— Хвала вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали школски рад: наставник нам |
| S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредит |
| сти, која влада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је |
| да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па јо |
| ој се чини тако обично, као да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи |
| еместише: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а |
| а да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узима |
| ештину многих старијих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, см |
| /p> <p>— Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И з |
| би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} |
| .{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте |
| ао што се ова жалосница намучила прошле године, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S |
| рече он мрштећи се.{S} Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије. |
| јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... свекар нека добричина... она доведена из сиро |
| збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит |
| о, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав |
| зред... па се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која |
| /p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</ |
| много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— Па.. |
| тац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу. |
| еобично пргава.{S} Како је радила преко године, тако настави и на испиту: стаде викати на децу, |
| есецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у |
| ање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој години затекоше нас професори у кафани за картама, хтед |
| ђе један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гој |
| ога страдања и патњи, што их претури за годину дана...{S} Он никада никога <pb n="162" /> не за |
| но а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведоше решења у протокол, договорише се да |
| чких лица; то су јој другарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, куп |
| иш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затвар |
| ћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека свастика порас |
| ожићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, м |
| братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће о |
| еде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити неприја |
| а, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако т |
| о«.{S} Према томе, и количина трошка на гозби одређује се дужином времена, проведена »на влади« |
| па, откупљује се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и к |
| а да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана |
| о задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — може га одјури |
| ања.</p> <p>Другом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му уз |
| ка.</p> <p>У току разговора Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— После овога рада биће заједнич |
| <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} |
| ад опремише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} |
| рити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се |
| вање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стал |
| Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... пр |
| ру, погледајући лукаво, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама |
| тресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у |
| овим јадником!«...{S} И она погледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица, м |
| а добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај ра |
| ђе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А |
| собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде ври |
| осврташе, збуњена, погледајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> |
| а се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би добр |
| /p> <p>А Влајко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он |
| лази из канцеларије.{S} Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да ли да м |
| сно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако-необично најежи, увуче г |
| гога узрока...{S} Он погледа унезверена Гојка са оним простим искреним саучешћем и махну главом |
| еларију и пуштајући за собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} С |
| часа отпоче суђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде постављати питања.{S} Оптужују га |
| једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави генерал кад с |
| а »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа његова карактери |
| без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, |
| мна, она је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. је |
| а болесника, па, погледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.< |
| зорима те их отвори, погледајући узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, <pb n="108" /> гле |
| е као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху |
| усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и пр |
| вакога празника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, как |
| набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако |
| на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ов |
| Влајко се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и т |
| p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори |
| ђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изне |
| бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај |
| Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— |
| по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба С |
| се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили |
| <p>Затим обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор.{S |
| традала много.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} П |
| црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осе |
| иште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко је |
| требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан |
| летње ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху Гојка иронично, не скривајући подсмеха.{S} А он стоји т |
| , рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина: мило му што она сама везу |
| ењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријате |
| , па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она с |
| говорити по неку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво |
| м речима на његову лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јут |
| живота хоћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез |
| председник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зна чове |
| чајању по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, |
| , а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако |
| во треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, т |
| осматрати...</p> <p>Као ножем прободен, Гојко одједном пребледе, искривише му се вилице од стра |
| p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, п |
| <pb n="54" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p |
| оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као да их |
| нове навале мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одма |
| па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући |
| гла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«.. |
| у преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p |
| груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, н |
| никако да избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео |
| сови.{S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо по |
| ?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад лежаше на креве |
| огу, које падаху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и |
| ите?...</p> <p>— Учитељ орловички...{S} Гојко Савић...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужн |
| њега нешто шарено и необично лепо...{S} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада |
| ондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмех |
| ...{S} Почиње шибати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често за |
| јектенија десетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мор |
| зника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, како он сиром |
| је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разговор, идући по соб |
| а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише другови, који |
| а свима својим драгоценим адиђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлуч |
| сто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне |
| рејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту |
| спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ак |
| собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љуб |
| ечи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправдање:</p> <p>— Д |
| ју, па снује пријатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини |
| , рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> <pb n="147" /> <p>— |
| д на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа. |
| ти, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика, да са њим о |
| цу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну уч |
| ц уђе у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући не |
| учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Бео |
| о се одавно.</p> <p>Врата шкрипнуше.{S} Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: д |
| љицама и стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, |
| еостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједн |
| знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа д |
| pb n="179" /> <p>Једва стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и наме |
| чи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све |
| , те се не понови ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу ра |
| дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело п |
| јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он |
| кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли мор |
| ву писареву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни прого |
| ајбоље.</p> <p>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту хартију и таман да почне п |
| ко виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по |
| е, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?... |
| заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ств |
| дружења беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор |
| о капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше |
| ник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о новој влади, |
| лику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...{S} |
| /p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. |
| наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n="20" /> после под |
| ненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предавање, па видевши овога неучтива < |
| зећи у раду олакшице своме страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а |
| есет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са од |
| , жудно, са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаж |
| Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бра |
| ешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет предмета, а она |
| га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> |
| Кажем ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи б |
| гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изн |
| па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпун |
| столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S |
| се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...{S} Само се одвојише |
| ица није могла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави на |
| вац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотин |
| ла, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита |
| >Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p> |
| пи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> <p> |
| е изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећ |
| седник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право |
| е, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обо |
| Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... |
| еју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући с |
| али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спрем |
| познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће |
| пет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, ра |
| асмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и |
| S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, кој |
| О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да |
| е и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само как |
| и по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не освр |
| а пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да ра |
| .{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{ |
| осо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек |
| ути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћ |
| рави себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око његове |
| једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да се женим? |
| <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... к |
| мехну, очекујући радозналим погледом да Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, |
| зао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остав |
| видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући како да |
| е тамо бити?...</p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зверајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не |
| </p> <p>»Чудновата је, баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим |
| се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, |
| ој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде хартију.</p> <p>— |
| — Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући исписану хартију и остављајући је у к |
| рат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући |
| одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћ |
| 04" /> <p>— Ја... ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако |
| ... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко оборених очију, избегавајући ону заплетену туђу р |
| <p>— Којешта!...{S} Није то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној |
| јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила сво |
| окренуше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије |
| распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А премештаја не |
| ако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да с |
| хим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост |
| и се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наред |
| о не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад |
| .</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну.</p> <p>— Знам... али о |
| ога... </p> <p>— Чекајте!... прекиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да |
| а изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и ду |
| оси наликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њихов |
| чело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, послушавши његов савет, допао овакве беде.{S} Ос |
| авајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Он |
| чтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја |
| прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собиц |
| пријатељски:</p> <p>— Идите, господине Гојко, кући, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да ва |
| ње и сва страдања...</p> <p>— Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, п |
| главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага |
| ауке...</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још |
| жност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица |
| у...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин |
| н га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, п |
| а пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратниц |
| .</p> <p>Она се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њ |
| о муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Г |
| чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака опази |
| разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ школе орлови |
| школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом.{S} Она помис |
| писар постајаху интимнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвој |
| н!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро |
| а.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам! |
| — Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да |
| ни и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски капут.</p> |
| Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан и |
| ектрици!...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, |
| шујући ред, натмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж |
| дређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Само |
| ам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући шта ради, дохвати њену мек |
| откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се питаше: откуд то?...{S} Како |
| људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му чуд |
| и штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нем |
| боље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у хо |
| , зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се при |
| ао да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> < |
| залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећајем, стаде се нервозно окр |
| кавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима из рачуна, али њему н |
| по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни разговор по неким св |
| мер, Министар полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претер |
| паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школском |
| о походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно настављ |
| лите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку |
| бескрајном вечношћу...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, |
| њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, че |
| почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више уте |
| а онда јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p> <pb n="136" /> <p>— Немам ја ниједне ње |
| ра онако исто необично, најежено, као и Гојко.</p> <p>— Извол’те, немамо све удобности као код |
| љице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљив |
| старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јави |
| а је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо н |
| .{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, о |
| па живети... живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста проживе школски распуст у задовољству и од |
| се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, до |
| ро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасн |
| ...</p> <pb n="135" /> <p>— Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан |
| p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје последњих |
| ладости...</p> <p>— Младости?... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу. |
| нисте живели?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовања одвој |
| , тргла се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад |
| са велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији, па показује не |
| један... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из |
| у се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чуј |
| Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само за |
| би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се к |
| а чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са |
| ављати једио исто...{S} И овај несносни Гојко, са својим оригиналним особинама, и његови кад ст |
| исли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мрштите...{ |
| вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} К |
| </p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p |
| вцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, |
| сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет заг |
| ти по дворишту.</p> <p>— Овде, одговори Гојко, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у соб |
| у?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, р |
| и кријући очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} |
| — Ја морам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— С |
| ше свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше |
| о послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— |
| уше обоје на посао...</p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стењање.{S} |
| та било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одли |
| вдања«...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се |
| Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко т |
| би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p |
| а, држећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ев |
| се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> < |
| а се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њ |
| и потпуно свој положај.</p> <p>Одједном Гојко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зо |
| вота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се от |
| нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Гојко устаде туробан; чим се сети синоћње патње, намршт |
| .</p> <p>— Заборавих... промрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би се мог |
| осла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити |
| није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Д |
| p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила |
| роју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ј |
| још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, |
| им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> махну главом и стаде са не |
| исивач у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у |
| , док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово |
| говориш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнувши старца за раме, гле |
| Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он пр |
| <p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то |
| излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађ |
| p>— Не, није то... оставите!... узвикну Гојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања не |
| </p> <p>— Море, какав ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за |
| . све знам!...{S} Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива м |
| ушу...</p> <p>— Да презирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска присуства, па одједном об |
| з другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} |
| ..{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим наш |
| она удари у смех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доист |
| ана, голубане?...</p> <pb n="153" /> <p>Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узви |
| какаше са столица.</p> <pb n="34" /> <p>Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим пр |
| главом ка вратима.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, али се после неколико секунада врати, иск |
| о погуреним леђима.</p> <pb n="7" /> <p>Гојко се сусрете са њеним јасним светлим погледом и обо |
| рхта од узбуђења.</p> <pb n="109" /> <p>Гојко махну руком... одједном затрепта очима, затресоше |
| је ново код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако |
| ешко сетити презимена писарева. </p> <p>Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Ј |
| овим и настадоше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица одједаред изм |
| одмах одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па вид |
| те кућама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа п |
| па се одлучно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом, удешавајући још унапред шта ће радит |
| ође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је в |
| пити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и сп |
| и.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, |
| S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто због оскудице, оде |
| а јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и неб |
| за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаше тако непомичан, преврташе хартију, па је |
| лазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врат |
| трпели толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, па промуца:</p> <pb n="127" |
| мо ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену |
| ама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде |
| ну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загр |
| жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно В |
| суше се читави потоци из неба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у сво |
| ако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу |
| леко, далеко од овога призора...</p> <p>Гојко се подиже испод прозора, погледа сумануто око себ |
| . и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши ником |
| .{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он |
| лаву своду руменосјајни зраци...</p> <p>Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде так |
| да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— К |
| узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на сто |
| разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би |
| и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташе око себе унезверено, дркћући од страх |
| им чистимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све |
| м са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и повучен, избегав |
| жују га за »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати |
| атићу... ка нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала |
| паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света |
| у се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се ј |
| упи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених о |
| и некако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши задовољно, победоносно.{S} Распусти де |
| е кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко непрестано преврће уписницу, разгледа потписе раз |
| Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори |
| к остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена |
| се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несвесно, па се полак |
| иза сокак, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му п |
| ? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега |
| е пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{ |
| p>— Куцни, братићу, нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к врати |
| сад се то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љу |
| лико речи, руковаше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољн |
| ве што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узнемирен; обузело га не |
| ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде ве |
| чито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учион |
| о: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори |
| а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто с |
| , јер сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи |
| погледом да Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао, али му се после разд |
| } Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да |
| д срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањиве очи, па не може да с |
| кро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрет |
| ане.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше.</p> <p>После по |
| ну полицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на л |
| , да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко прими хартију, разви је и стаде читати.{S} Одједн |
| гледа га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у как |
| ице.{S} Нисам јој ништа издавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... о |
| настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши се.{S} Отвори очи, чуд |
| отпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситниц |
| пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог није очекивао, а би м |
| ојан, млатајући рукама уплашено.</p> <p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште с |
| се, одговори други глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те п |
| ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окрену |
| н благо, показујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је б |
| е све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, |
| штво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаг |
| ије могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, |
| уд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће |
| .. нешто је на тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{ |
| шта, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Види се, она му нешто |
| и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча, онако необучен, у школу, разбуди Стојана и |
| вратна, те ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди не |
| положили, те сте још привремени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу |
| атићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а |
| S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, |
| иближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив <pb n="40" /> поздрав једва климну главом; |
| исали? узвикну он, показујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му |
| писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, <pb n="42" /> престиже га и сама рече: ис |
| вини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред смирио, што |
| никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Акс |
| и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре неправилности, намрш |
| је се имало ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку |
| ног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} После неколико недеља они н |
| т се окамене...</p> <pb n="184" /> <p>А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрктала пламичка |
| рекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламе |
| да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета хартије.</p> <p>— Ено |
| су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагал |
| а врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда |
| та...</p> <p>Љубица, како стајаше испод Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заус |
| у, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, крупан и веома отресита држа |
| , па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S} Или није?... не знам, ништа не |
| астави Веља, избегавајући одговорити на Гојково питање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а пом |
| то.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како |
| а, бришући лице и посматрајући измењено Гојково лице.</p> <p>— Јесте, одговори он намрштено, гл |
| деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково причање.{S} Кад овај стаде причати о јутрошњем |
| p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрш |
| па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако |
| XXI.</head> <p>У трећем месецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љу |
| што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозница, али к |
| p> <p>»Како то, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле |
| болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... |
| ска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, згрчену фигуру, па одмах помисли да |
| ран човек... он опет застаде, очекујући Гојкову реч.</p> <p>— О, господине... никад и не сањам. |
| тен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочи |
| ну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предавање, па видевш |
| .</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати запл |
| } Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову собу, наместила, почистила, уредила све, и она |
| не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђаво окр |
| тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрип |
| браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Пол |
| ..</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њо |
| е пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити |
| новима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрес |
| о постала равнодушна према свему.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа ра |
| гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах |
| у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником и старојком заверише се |
| ељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чи |
| , али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Мо |
| као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмех |
| о... махну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| } И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} |
| изласка из овога целог стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње време, ступила у тако пр |
| знаке и изразе кад се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење |
| прости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, рече јој |
| де Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?...</p> <pb n=" |
| у и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, |
| на одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени б |
| где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је треће мес |
| се јасно један: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог јадника, који не |
| p> <pb n="139" /> <p>— Седите, рече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано хо |
| јде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p |
| и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни |
| а од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му за |
| тељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу |
| му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} |
| тну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, пок |
| твори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричат |
| и шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у друштво!</ |
| и вратити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} |
| } Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео ча |
| ко умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p |
| врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који им |
| и речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Г |
| е ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто ж |
| ..</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на л |
| а очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он |
| нала се са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb |
| м?{S} Седите, рече он благо, показујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном стра |
| њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али |
| ујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, |
| у, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ та |
| лазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано... н |
| ите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p |
| р, чим <pb n="92" /> је Стојан саопштио Гојку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе |
| се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине, |
| и да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— До |
| ца је сад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Ч |
| л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна |
| ти бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му т |
| осити преко равна српска поља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку д |
| само нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће там |
| глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са највећим задовољством узе он |
| ђе беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав |
| и, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са за |
| о хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која |
| опет издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа |
| слатко смејао одговору његову.</p> <p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се |
| S} За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S |
| ити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да шт |
| дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, по |
| ова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?...</p> <pb n="153" /> <p>Гојко, онако збуњен, |
| аш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Збиља романт |
| располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже...{S} Не б |
| диш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голубице!...{S} Казао сам ти већ, копаћемо злато...{S} |
| могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: |
| дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она |
| скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко из |
| а онаким истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се зан |
| ене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о пр |
| ој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нов |
| .{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{S} Одједном је обузе ми |
| па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{ |
| ца...{S} И он извади велики новчаник са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад |
| ојаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на др |
| ату незаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> <p>— Полако |
| увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се неш |
| ље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, како |
| ђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село...</p |
| м сокаку, појури напред, као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни непробојни |
| ове појављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно пр |
| ка напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији пом |
| х жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да |
| о лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу свој |
| и, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{ |
| ца, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећ |
| ази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово ле |
| } А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} |
| отпис: »Управитељ школе орловичке«... а горе на врху великим словима: »Краљевско-српска основна |
| , досадна измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...{S} Сокак се |
| обом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Го |
| — Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сма |
| је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, з |
| ш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи... не, м |
| радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али с |
| рће око себе, очекујући какво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде |
| правитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако изд |
| да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места к |
| вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али |
| p>— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p |
| лестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да |
| дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра |
| тарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нис |
| склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест.{S} Љубица је причала тешко, с муком, ал |
| азбацала по њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихо |
| ичи са лудилом...</p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ћ |
| ти пут по празној соби, сливајући се са горким јецањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се испла |
| већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује како да се спасе од зл |
| {S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једн |
| дједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем...</p> <p>— Мај... мајк |
| сећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље...</p> <p>Неко грун |
| сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суманут, улете |
| ни!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p>— Знам... знам... све знам!...{S |
| служимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да |
| ону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче, преплаш |
| ти свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра |
| соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово |
| адозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његов |
| , да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело расположење, и она с |
| и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хл |
| м очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и о |
| p>— Твоја!... прошапта Љубица и уздахну горко, извијајући се полагано из његових руку, којима ј |
| окумише председника Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p> <p>— Шт |
| итав бездан прекора, тужнога, очајнога, горкога прекора.{S} Изређао је тај поглед све, што њих |
| сно чита пређашњи израз тешкога умора и горкога страдања...{S} Он стајаше, не могући ни речи пр |
| игне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је |
| апаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он |
| атварајући врата.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, изву |
| ана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлована |
| тако као окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећај |
| ко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да |
| >— Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и та |
| ање...{S} Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се само он |
| окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који б |
| ..{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са такв |
| Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне |
| ве што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чека да се о |
| о није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати |
| масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу |
| а је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога |
| ов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није због тога што... није због шк |
| сар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у друштво!</p> <p>— Захваљујем, морам |
| "61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или смо се негде виђа |
| назије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољством и чак неком важн |
| р на неке учитеље и једну учитељицу.{S} Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што |
| унај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, |
| е одмах прекиде глас Стојанов:</p> <p>— Господин казао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући |
| д народа покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па |
| Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен на роб |
| </p> <pb n="45" /> <p>— Хе, братићу, па господин Пера... знам га.</p> <p>— Питам те онако... ка |
| одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештеником...{S} Све се надамо да дођете, да |
| вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p |
| у држала ова околност:</p> <p>— Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет д |
| у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S} Час |
| па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као |
| Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.< |
| некако... као да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио прем |
| ... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испи |
| ти се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин учитељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће |
| ако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он само у школи...</p |
| догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде |
| мало слободније, зна човека — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређаш |
| га је...{S} Реци прође железницом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово преда |
| јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> < |
| шља па изговори наредбу.</p> <p>— Казао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} |
| пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— |
| и школског туторства, одједном постајеш господин, који има под својим туторством многе младе ду |
| памет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> |
| жалбе на пређашњега писара овога среза, господина Перу... и председник опет запе, као да му се |
| Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш |
| кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој брати |
| полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— Бар да је не |
| писан.{S} У осталом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа |
| трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако објашњава свој по |
| нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па |
| тима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опасно? запита она, гледајући уплашено |
| абоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p> <p>»Не, н |
| о мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми |
| че благо и пријатељски:</p> <p>— Идите, господине Гојко, кући, па гледајте свој посао...{S} Нећ |
| <p>Је ли ово Орловица?</p> <p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да ли је школа далеко одавде?</p> < |
| ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше кон |
| а јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет извијати слатко и речито.{S} Грех |
| траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске по |
| око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штого |
| аде, очекујући Гојкову реч.</p> <p>— О, господине... никад и не сањам...</p> <pb n="128" /> <p> |
| сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилазећи |
| атићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да в |
| м...</p> <pb n="130" /> <p>— Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нем |
| ани — па тако...</p> <p>— Сиротиња смо, господине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, по |
| седник прекиде ћутање:</p> <p>— Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за кв |
| е писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите вашег пос |
| оно понижење и сва страдања...</p> <p>— Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часко |
| па погну главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љуби |
| ећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— Господине, капетан нам вели — и председник показа руком |
| школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... као...< |
| рут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи... господину.</p> <p>— Нема ту сам, него напред! викну пан |
| иђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је он |
| да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече о |
| тан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жа |
| /p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, него државн |
| 74" /> <p>— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да |
| е одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и ку |
| д му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и сам по мало зависи. </ |
| p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала је господу Богу, који је благословио наш састанак...</p> < |
| , братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од |
| д, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, |
| е причање, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, причала...{S} Видиш ти како је |
| овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капет |
| прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога је...{S |
| о ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... као...</p> <p>— Као ј |
| о пута долазити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њо |
| н да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, неће отказати?</p> <p>— Захваљујем... |
| па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради упис |
| од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити |
| ено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе и, к |
| Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема, госпођице, ниједне.{S} Сваки је новчани издатак записан |
| {S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми зна |
| е живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Дана |
| је са интересовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату?{S} Потпи |
| неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа.{S} |
| таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем полож |
| 4"> <head>IV.</head> <p>— Прво ћемо код госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да |
| бицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помо |
| нећу те појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати.{S} Није |
| олико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу п |
| школске потребе.</p> <p>— Сиротиња смо, госпођо, стаде кмет увијати полуиронично, смејући се у |
| плашено. </p> <p>— Врло озбиљна болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женска нега...{S} Може бит |
| леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука проста |
| затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</ |
| глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој мисли један малишан: овај пио воде |
| овором показа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајући се да не пореме |
| чава моју очигледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво мест |
| <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb n="31" /> |
| — Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од с |
| о лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиздизаше |
| бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љ |
| ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.</p> <p>Љубица, из |
| а видевши овога неучтива <pb n="103" /> госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му |
| ебњом погледати час једнога час другога госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућутала и уо |
| то се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова.</p> |
| е разговор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} |
| нака љутње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину |
| на, с највећим чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи ч |
| п ручак, постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко н |
| ...</p> <pb n="166" /> <p>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чек |
| отворено покаже, како је раније опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој |
| , видите.</p> <p>И Љубица проведе своје госте по целој кући, исприча им све што је знала о прво |
| да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплаше |
| претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љуби |
| ом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати |
| у страну.</p> <p>Напред настаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвор |
| о од нас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ |
| е на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} |
| S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са обли |
| ледаху у страну, од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе срески писар у новој полиц |
| ору до орловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> |
| цу, па се кроз простран ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситн |
| е, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са слови |
| ћера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, |
| та...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше д |
| оћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, је |
| ј искреној симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због њене самоће и |
| ити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим од цигаре.</p> |
| оле право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, |
| најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је пос |
| один-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ баци струку на стол |
| ше на оборену кладу на самој обали, па, готово не споразумевајући се, поседаше на њу.{S} Пролет |
| ти весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненад |
| се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим |
| ше никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, |
| руча?!... запита она загушеним гласом, готово шапатом.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Милица, од |
| у да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт? запита Љубиц |
| >Једне недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати |
| власти.{S} Он се приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив <pb n="40" /> поздрав ј |
| е срећан?«... па цап преко средине и... готово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{S} Ал |
| и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у ст |
| } То не може бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се највише свиди савет нашег Стојана, прого |
| туробан, ветровит.{S} Љубица није могла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје |
| е даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> |
| хо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу |
| раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што је се могло поменути.</p> <p>— Зашто ни |
| {S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српск |
| по, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и |
| смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле л |
| за другога...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав у |
| и је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— Како... не, не, м |
| и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се |
| га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S |
| Пустити децу тако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— |
| о онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да ј |
| усти зрели воћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљ |
| тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покри |
| кутија изнутра, засија скупоцена златна грана, посута крупним камењем.{S} То беше доиста редак |
| моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора. |
| , нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се жив |
| итав пљусак са какве отомбољене шљивове гране, која се пресамитила преко прошћа.{S} Од невоље у |
| сцветале воћке, накривљено прошће, сухе гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, |
| азати, само теби...{S} Тражићу негде на граници... далеко... какво најгоре, најусамљеније место |
| ња страшнога, болесног, одвратног, које граничи са лудилом...</p> <p>Тако настадоше горки дани |
| па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнел |
| вати палицу и стаде разгледати крушкову грану, нема ли још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па |
| Одједном је завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитила преко плота.{S} Паде неколик |
| > <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођ |
| ле своје танке и необично дуге прутасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека вран |
| а тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућут |
| е ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се |
| огу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... не |
| исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: » |
| о, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређ |
| јем скупоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа... ал |
| жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} Паланачки речник |
| купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у кос |
| реши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави |
| нства! подиже писар чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну |
| , добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Вељ |
| очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши |
| камењено срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан пр |
| ет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се л |
| вет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удеш |
| о старији помажу неваљалцима — њихов је грех...</p> <p>Изговоривши то, опет погну главу, па про |
| стаде кмет извијати слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо |
| да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то |
| о послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, |
| оја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не з |
| тику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за т |
| ао...</p> <p>— Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову мест |
| S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!.. |
| ним гласом, полушапатом. — Нико не може грешници опростити, сваки је мора отурити!...</p> <p>— |
| ш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде |
| сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чи |
| p> <p>Писарка угледа отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну пома |
| по целом срезу и свима показује некакву гривну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељ |
| ма њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, г |
| ну фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, погледај |
| а прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, |
| ја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако ирони |
| . је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} |
| веж јутрењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и з |
| загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апа |
| и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица т |
| ше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згод |
| та да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са с |
| чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш |
| а...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n="172" /> неба...{S} Кану н |
| Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не вар |
| {S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад мо |
| рави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па то није ништа!{S |
| > <pb n="201" /> <p>— Идеш ли му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос |
| ос јесам... често.{S} Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и |
| >— Куд је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим телом с |
| ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина...</p> <p>Љубица ослушну...{S} Шта се то |
| , бескрајном празнином...{S} Даље, даље грозни и страховити призори!... даље... црне одвратне с |
| де се облачити...{S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка |
| Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко |
| ше тешко.</p> <pb n="181" /> <p>— Чудна грозница!... рече лекар, прегледавши га.{S} У осталом, |
| S} И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потес |
| ључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде |
| а сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и |
| куњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или |
| усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одје |
| </p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже ве |
| е она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и |
| на, без мисли, притиснута неким тешким, грозничавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, ни |
| ву; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео |
| наге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, који б |
| не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко |
| њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу.{S} Али је одмах преки |
| е!...{S} Скочи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити...{S} Тресла га је |
| вете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко |
| е кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред толикога страдањ |
| па чека његову реч, као што се очекује гром после севања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива у |
| о; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Вл |
| а се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n= |
| и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даљ |
| то све одједном угаси под првом навалом громовите буре живота, или се само нахватао пухор по жи |
| , обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које т |
| сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош |
| даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <pb n="13" /> </div> <div type="chapter" x |
| ће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојк |
| је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица остаде скрушена, сломљена, без мис |
| н према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после већ св |
| и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор о |
| прибијати уз матер.{S} Она се намршти и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те појести.</p |
| јатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} Толико се кидала због те |
| ак плане и испољи јасно своју простачку грубост.</p> <p>— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то |
| г чега не силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак примам |
| руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче |
| својим туторством многе младе душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, |
| пет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} |
| — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Ве |
| . отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, наста |
| собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе походе, скоро свакога дана, |
| овник зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледа |
| и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од |
| тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о |
| ојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресућ |
| ела, спремила се, прикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ |
| ркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом о |
| се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламен не обу |
| па уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њи |
| е око његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли с |
| ојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је |
| задркта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем...</p> |
| и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, ко |
| е, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се п |
| Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> <p>— А |
| какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак само уздахне и снуждено обори главу |
| т, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p |
| ути, онако ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себе, мах |
| агано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој с |
| почеше стезати...{S} Ватра јој плану из груди; струје многобројне, муњевите јурнуше јој по цело |
| па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и зб |
| стадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви и |
| м узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се |
| {S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онд |
| уша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p |
| ћутати, ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сет |
| .{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу преко главе!...</p |
| и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то, мол |
| чи се помутише, и она остаде на његовим грудима као полумртва, онесвесла...{S} Доцније, кад се |
| о њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он |
| се немарно разбацала по њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је |
| их, разрогачених очију...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, |
| сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пр |
| Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати |
| м овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечу |
| уден, скаменила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта ј |
| ила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... навалише нек |
| шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна весе |
| но, макар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb n="197" /> пла |
| смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисат |
| тар, па се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела |
| p> <p>Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и |
| нички и паде на узглавље...</p> <p>Неко груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу г |
| е... али истога тренутка нешто необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се |
| еко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, |
| сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противничке групе, дошао к судници, весео, са неколико својих прија |
| ебу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се опет |
| а узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед |
| чионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одскачу; погледа на двориште — писар натмурени |
| му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глав |
| усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан, суманут |
| се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошл |
| од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу Министру просвете... |
| великим очима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише н |
| чиње шибати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ра |
| а новом сеоском постељом — шареницама и губером; сто, једна плетена столица, ковчег са рубинама |
| мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под њима само меко сено, покривено шареницо |
| шљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па тек |
| . навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде ул |
| а почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове...{S} |
| нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сил |
| ека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање!...{S} О, погрешила је... много је погрешила!. |
| шено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мут |
| нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикн |
| шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, от |
| аји сада све увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сва |
| рће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха! |
| ...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази |
| ка нешто необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури...</p> <p>Стој |
| с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле, отворена!...{S} У кујни нешто клопа |
| си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, п |
| {S} Полако, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.{S} Она промоли глав |
| ништа није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, |
| тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и |
| Section" /> <p>...{S}Синуло пролеће.{S} Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зау |
| х глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу преливаше у нек |
| ош доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по др |
| се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да т |
| он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а ча |
| носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се по негде подигли, па се |
| чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по градинама са п |
| село, навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако за |
| изметом.{S} Наједаред сокак се прегради густим, непровидним, огромним облаком прашине, који се |
| ли гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.{S} Из потеса долеташе некакав |
| амни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по с |
| ој дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или |
| леда на двориште — писар натмуренији од густих облака, корача нервозно и понеки пут махне главо |
| је становала, беше баштица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга з |
| ...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, густо?...{S} Иде, иде... плива... све ближе...{S} Не ви |
| ојих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже прелив |
| би.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машућ |
| опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко |
| обојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне |
| ј, где се савија свод небесни, видите у густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца д |
| убио!«...</p> <p>Глава јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијено, кошчато, з |
| оје она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у дуж |
| де, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p> |
| на десну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је в |
| ице!... шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њен |
| з сиротињске куће...{S} Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је ово?!.. |
| дена из сиротињске куће...{S} Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је о |
| Веља, смејући се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља од |
| пи се <pb n="171" /> уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који се топио у зано |
| из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања...< |
| њен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.{S} Једва чекаш |
| рати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде с |
| <p>Љубицом овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује ј |
| } Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа умирила, па се само |
| све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим н |
| т дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте |
| } Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p> |
| изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештени а учитељица отпуштен |
| окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, кој |
| сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} |
| мо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго |
| ицу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, треба за општину, реч |
| мраку... деца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављање и |
| тељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осм |
| као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са |
| ити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила с |
| тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n="124" /> пред децом.{S} Промуца |
| створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену |
| »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, |
| тра, Љубица застаде између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједно |
| о једва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржава |
| и се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако о |
| ама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. »Међутим има дос |
| м у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто |
| аше љубави.{S} Та она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, узвишеније...{S} Сећа |
| егла по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, |
| ица је са своје стране много допринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног без |
| новопостављена учитељица већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују |
| , пренеражена.{S} Није никад помислила, да ће то такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло |
| има, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме |
| обичну вештину многих старијих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца ве |
| <pb n="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазн |
| ини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмор |
| " /> и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> |
| еко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{S} Ник |
| , показујући јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом кором.{S} Налактила с |
| ак сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, ал |
| ду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} До |
| ..</p> <p>»Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет |
| тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му |
| ог својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне уд |
| а...{S} Расклањај руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно, лагано... као зми |
| не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не |
| > <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим ка |
| лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам д |
| <p>— Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећ |
| стога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. <pb n="158" /> До |
| да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да |
| еуморно...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, т |
| казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас ода |
| том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... |
| ти узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избега |
| по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а |
| тране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко прими харти |
| и рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то н |
| ор! одговори писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, |
| Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му зав |
| школе орловичке, поред усмене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаше написано на тој харт |
| другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па |
| нади од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и В |
| по соби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје госте по цело |
| беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му |
| коловала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју ср |
| у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отворе |
| а се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак |
| е овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бо |
| из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Нај |
| грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред |
| S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али |
| ла кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрч |
| ек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — |
| м, сањивим погледом, који јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто за |
| каква друга изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио |
| су одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељици квартирину, пошто она нема стана |
| шло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} За |
| да се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, |
| вади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толи |
| у душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за да |
| а бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту ф |
| кну он: урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима з |
| ине, братове <pb n="202" /> и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунил |
| ене, али не смеде показати знака љутње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово |
| је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p |
| причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! од |
| ј:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љу |
| — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{ |
| штеником...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он |
| око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Са |
| ледајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p |
| а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањим председником, |
| Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и |
| се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љуби |
| шљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица стан |
| опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим |
| бичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован посао...</p |
| со.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро ус |
| отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ств |
| се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... разумеш!...{S} |
| љицу.{S} Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду |
| , а последњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој |
| ова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа |
| ступише у двориште, Љубица одмах опази, да нови колега целом својом појавом и држањем одговара |
| сматраше само учитељице, и одмах опази, да се ниједна не интересује оним што се ради на збору.{ |
| ла...{S} Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога приреза?{S} Него ви очекните док ми д |
| ши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица |
| се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој |
| у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за то, и у души м |
| , знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{ |
| :</p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице.</p> <p>— Нема општина ниј |
| и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желел |
| се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као м |
| Љубици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који им је причинио толики бол, сада т |
| у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако мла |
| нима.{S} Али ипак мораде себи признати, да је највише охлади одговор оног дечка, који рече да с |
| з целог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не с |
| у душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим зан |
| <p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знају |
| страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...< |
| ни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му |
| јасно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има |
| >— Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зов |
| Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:< |
| ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женс |
| он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисл |
| себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степен |
| Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S |
| пљује се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина |
| лазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се |
| зати нервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часо |
| све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену живота, овакви поступци.</p> |
| желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то нај |
| о!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?...{S} И С |
| зна човека — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога |
| .</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће |
| о ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је с |
| е последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две нед |
| а бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја |
| нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала.. |
| легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: |
| оуздано, ништавно, лепо само као мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, јер нема к |
| довом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био пово |
| срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb |
| <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно |
| ује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач ја |
| та је осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави. |
| вати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она |
| мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у |
| лице, које се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и ст |
| говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин и |
| где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколик |
| му, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубиц |
| ам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не |
| а.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен |
| и.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо...</p> <pb n="144" /> <p>Она скочи, узе његов |
| право у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поц |
| она његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и с |
| веровати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да с |
| е сврши нешто страшно и необично важно, да се приближује остварење његових најтајнијих и најскр |
| } Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сам |
| да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Само се још није м |
| исли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде |
| е нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, п |
| е... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свем |
| ришти, кука...{S} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске породице!...{S} Па |
| е може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му стра |
| да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као учи |
| е страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви |
| ама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, |
| кога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама ме |
| од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном |
| пила у тако пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам |
| и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш |
| <p>— Нисам још ништа примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да |
| /> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капе |
| око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао са |
| ад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га о |
| а га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти |
| лештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући разбарушену косу р |
| а и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља |
| то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар т |
| ик одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у пр |
| ко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влај |
| рата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> |
| ко хоће да <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша |
| спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто |
| ећ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После с |
| рочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој |
| је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том д |
| <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље |
| под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни д |
| ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, п |
| .. скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судн |
| ник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколиш |
| већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна |
| ишта!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљ |
| знаницу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, треба за општину, |
| огађаје...{S} Он могаше схватити одмах, да Стојан однесе собом највећи његов страх, његово прав |
| Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам у |
| се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...< |
| је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за своја неде |
| меје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу |
| оли, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу. |
| и врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколико недеља цело ј |
| азагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а не |
| жбеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без по |
| <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А |
| х.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам сао |
| и немилост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо |
| , обрћући главу изласку.</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и са |
| — Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, д |
| овде, слатки братићу...{S} Немам куд... да умрем овде... .</p> <p>— Оставите га, молим вас, реч |
| сећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвању |
| ти, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда за |
| да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљопис...</p> <p>— Хоћете ш |
| > <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{ |
| дик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} |
| нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи |
| !...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ј |
| е мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучк |
| лепо...{S} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, какв |
| на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од то |
| полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављањ |
| и.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по |
| а га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдал |
| {S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напротив? запита |
| ћи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла округласта брадица |
| , а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?... не знам.</ |
| Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога |
| ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, |
| сећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само за тренутак |
| а ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> тебе прија |
| баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чек |
| га страдања, <pb n="159" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махо |
| кама... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну |
| опа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко о |
| грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много жури |
| <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујн |
| љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> < |
| среза и платодавац учитељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о |
| и... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{ |
| веома расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера. |
| ренутка у њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се изб |
| по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?.. |
| м од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим |
| ој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?.. |
| оћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не ти |
| ен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{ |
| списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова |
| и, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па |
| одно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жен |
| стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет |
| она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помоз |
| јко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад |
| {S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{ |
| трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази |
| тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} |
| гову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту |
| и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не в |
| ни излазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љу |
| S} Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега леп |
| осле наступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра, сурова јава...{S |
| јма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их научи...{S} Без <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђ |
| да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«...</p> <p> |
| пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја |
| место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се |
| зео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди |
| све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p |
| же!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p>Вратнице се давно з |
| свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједном осети, како се |
| ред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, |
| се...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и ла |
| е руке савијене око његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима? |
| зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога света, који нам не да живети у ми |
| >»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе д |
| S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> |
| пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... г |
| шећи се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— |
| вши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила |
| зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брат |
| тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши с |
| амо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз... |
| p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала свога нежењена коле |
| та.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна ш |
| азити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна д |
| су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n="12" /> за отвар |
| на девојка у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... |
| а, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређа |
| </p> <p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у он |
| говор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа изненадно, п |
| сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он при |
| главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад |
| p>— Господин казао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан глед |
| еди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнији |
| ... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ни |
| очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било... |
| ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред |
| А нама остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Ид |
| у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћ |
| мрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док т |
| јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из ра |
| је занесену, љубављу очарану душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, девојачком |
| обро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се в |
| њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух |
| Еј, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не треба... не м |
| ога четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Нама изволите свакад неде |
| p>— Какво?... узвикну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако |
| ана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p> |
| се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А |
| ода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, оп |
| ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изне |
| .{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе |
| </p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...< |
| да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p> |
| ду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом навалом громов |
| Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак сумо |
| ала уредне признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... или не зн |
| овором, па тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p> |
| ста брадица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гл |
| ко, смешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео. |
| или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она |
| учитељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде |
| и бол што је притискао душу...</p> <p>— Да презирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска п |
| у се као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо |
| ца?</p> <p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да ли је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к се |
| од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући |
| } Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим |
| ка буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{S} Хоћеш?...</p> <p>Она се хтеде испр |
| а погледа са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па н |
| Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му |
| улевала некакав нејасан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} |
| писа признанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p |
| кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зли су им пси.</p> <p>— Јесте. |
| изиђоше у ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признани |
| о сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} |
| .</p> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, п |
| свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за |
| p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам н |
| ишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одговара она |
| идиш...{S} Кад је човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S |
| е да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао. |
| ао истрке:</p> <pb n="82" /> <p>— Треба да се изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу. |
| о.{S} Реците само колика нам сума треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— |
| убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га са |
| е попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упо |
| е.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S} Познао сам вас одмах |
| се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, вес |
| о ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо... само р |
| о значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— Па... требало би... рече он |
| ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?.. |
| ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој |
| : ех!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: |
| оже да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузим |
| гледна предавања, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео не |
| пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује |
| ...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно |
| на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, и |
| ња, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му |
| о, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љуб |
| да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица стај |
| онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде т |
| а ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада с |
| даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?. |
| јући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, к |
| ко га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без |
| одговори депозитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори др |
| емо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклон |
| ..{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S |
| .</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених |
| еколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p>Стојану заи |
| етодике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта |
| за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сја |
| и таки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!.. |
| ...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се пр |
| на.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо трој |
| устане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена |
| аслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћајући се у кан |
| радован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, ста |
| еома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али она не беше у стању да |
| секоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љубичин.{ |
| ам ја како је он био окупио председника да је оптуже због неморалног владања...{S} Њу, једну од |
| ља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко |
| дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка |
| т ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде |
| еограду.{S} Неколико пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је с |
| ије мисли, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изласка из тешке неприлике, да јо |
| са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n |
| ква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S |
| би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати ономе, који |
| досадно!«...</p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... понављаше она већ с |
| ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} |
| </p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p |
| о за најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, ка |
| дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих мо |
| руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о владању државних служб |
| .{S} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огре |
| нам... управо овај... нисам ни долазила да потписујем спискове, али сам узимала на признанице.{ |
| ко лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види |
| ње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и |
| рочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, жел |
| ростији, ништавнији, а некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајк |
| ..{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно ниј |
| ом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста |
| примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам |
| а у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха- |
| нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S |
| вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек из |
| слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} |
| м раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли |
| ди, још како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на |
| ростире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} |
| м.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} |
| а Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: |
| де га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече |
| сним осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће!...{S} З |
| сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S |
| дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику до |
| одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, <pb n="42" /> |
| да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге с |
| дно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати пра |
| онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци |
| може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S |
| ама идеалише.{S} Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али |
| не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Г |
| у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадоват |
| а школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га ч |
| амо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену |
| као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су неки до |
| она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узим |
| S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне |
| ..{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Ал |
| е икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и |
| но због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи |
| вецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозо |
| ну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уп |
| је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога |
| љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај п |
| са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођ |
| кли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, |
| је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим |
| дина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича |
| ..{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} |
| коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрег |
| ...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спр |
| ите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на см |
| ај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за вр |
| попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју |
| b n="154" /> <p>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се боко |
| одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се о |
| /p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини |
| у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог није |
| да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре |
| се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и с |
| та би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би т |
| глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бриг |
| само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што |
| оже сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини у |
| ..{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, |
| ала је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постан |
| одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> |
| ица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и |
| гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш как |
| а му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима |
| ад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то ј |
| сане, одговори му председник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по де |
| али кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пута.{S} Иде унаоколо, укршта средином |
| ограду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хоћете?...</p> |
| ек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га |
| тегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама |
| је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па |
| о и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опаз |
| идевши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После |
| се потом Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, |
| њу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може н |
| , кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо |
| S} А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} |
| још може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му |
| он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, пр |
| е.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да с |
| и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко лица |
| ек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако |
| ...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће |
| буњен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лев |
| о, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати |
| > <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед око срца, |
| стаде са болесником, не знајући још шта да мисли и не разумевајући потпуно свој положај.</p> <p |
| Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она |
| ог потеса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Го |
| одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека сва |
| р само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако за |
| } Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољ |
| нажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мал |
| ог образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места пол |
| сли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у |
| само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорит |
| : хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ |
| де је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечувена неправда, једн |
| учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да < |
| ...</p> <pb n="78" /> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема сна |
| кратких кукова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у |
| о, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два |
| у.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узро |
| трос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настад |
| о усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна миса |
| но доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као |
| на и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али |
| пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко им |
| д школским вратницама.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из са |
| ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div> <di |
| сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачил |
| са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p |
| презирете ме?... прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркта |
| а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га ј |
| еке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло не |
| он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је |
| ги меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бог |
| вио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући |
| то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?« |
| 1" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одврат |
| и развратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на |
| стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Н |
| .. обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... |
| ркташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се прибл |
| , и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а |
| му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отп |
| ца се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочим, па последње из школе...{S} Чујте само!{S} |
| > <p>— Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав уло |
| о к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га з |
| е он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S |
| који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилија |
| невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док поку |
| немаде шта одговорити, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам |
| ..{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p>Љубица зад |
| овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затворите шко |
| главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући пог |
| " /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... ситнице...{ |
| преклињања једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији |
| ?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да |
| ди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb |
| ма треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у ша |
| су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мал |
| го нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у шко |
| више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не мо |
| и... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> |
| , које су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена учитељица већ приспела, да су одбо |
| приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе л |
| преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} |
| о... незгодно: сами обоје!« После стаде да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова |
| са своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једног родитеља унутра.{S} Уђе једа |
| Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу |
| пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за р |
| им изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм |
| ко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, одговори му Стојан. |
| ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на |
| о: </p> <p>— Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{ |
| ије очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па |
| ко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му |
| Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драго |
| олу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А |
| о, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлаза |
| је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати п |
| атићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је |
| жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како на |
| ама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше ве |
| не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову |
| ркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је на дн |
| ва сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али м |
| Пролазећи ходником школским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па коракну |
| арски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Ба |
| .{S} Рибице...</p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али не |
| ор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од С |
| о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствари унапред |
| ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо...</p> <pb n="144" /> <p>Она |
| {S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно |
| е, братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми гл |
| о да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо ра |
| з корена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како је гле |
| д је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} Пос |
| ог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, |
| љиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутањ |
| да Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно |
| у сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посм |
| гледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, к |
| ојима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко |
| као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не зн |
| а уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| исао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја зн |
| p> <p>»Дакле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се р |
| грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља |
| другу...{S} Прсти се заплели... не може да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче |
| ... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли |
| Једнако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...< |
| окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра м |
| ребају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упиш |
| бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер ос |
| Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, д |
| лио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски |
| малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у |
| кће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, које пију, |
| уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав вес |
| еше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чис |
| ге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} Обузела |
| шним, зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа.. |
| има и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... н |
| н са оном његовом пипавом мирноћом може да створи овакав живот... гле како се живо и весело раз |
| тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и |
| p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, наста |
| већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и о |
| ..{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није б |
| Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на таблицама.{S} У томе му |
| е шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то |
| о се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдибуба једна!... |
| зишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па |
| које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да прого |
| игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} З |
| Али она се још надала...{S} Мислила је да се то може некако окренути, и ако није знала како би |
| p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а д |
| извијати слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили дв |
| ко се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и |
| почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној |
| ријатности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш как |
| Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и п |
| ила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради ж |
| један поглед на ове малишане довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Ш |
| али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм.. |
| се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али г |
| е од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвор |
| их једно од другога, старајући се обоје да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о |
| дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни |
| ис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договор |
| радања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Ал |
| то онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n="101" /> После се већ нави |
| е, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко |
| у наплату незаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> <p>— |
| он се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати б |
| и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чуј |
| господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, |
| се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати |
| себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у ш |
| дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима |
| па, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славн |
| рине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столиц |
| ови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да |
| од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јо |
| {S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пр |
| ежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа |
| ољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се |
| тају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га |
| а овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окрен |
| о потоцима!...{S} То је... оногај... не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јо |
| ор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!... |
| мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудно, |
| што вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог с |
| енутак, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својо |
| а побегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S |
| о кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте израдил |
| детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па п |
| } Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да |
| ...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољс |
| /p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како |
| жа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматрати овај заним |
| боли ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво прим |
| о, мирно, марљиво... наставници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропу |
| пак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим |
| вуче покривач на главу...{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјут |
| ико више као васпитачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне |
| њен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он с |
| ну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одј |
| ведоше решења у протокол, договорише се да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, па |
| привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по сво |
| сар се одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати |
| научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра |
| хе... кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> |
| умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига одј |
| ва му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се... |
| > <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} |
| е не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не оп |
| и.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p |
| p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико |
| Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху |
| е збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нест |
| ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у хо |
| икупљајући разне податке, спремајући се да спроведе кривца суду.</p> <p>Депозитар одмах запита |
| ати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p> |
| т се намести врло опрезно, старајући се да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Сед |
| да!«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише платни списак.</p> <p>Узевши новац, он се по |
| исла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има |
| <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снов |
| рктала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у т |
| {S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је са |
| убица га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му |
| дном је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хо |
| Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ства |
| о приближаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас |
| се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћају |
| после?...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не |
| .</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај |
| роговори Љубица, црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одма |
| и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... била |
| у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова теш |
| , удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну |
| па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, која га |
| а сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа.{S} Увек |
| о је, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, |
| на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мр |
| <p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Изиђоше обојица, погледајући се знача |
| за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета?</ |
| ди!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад |
| </p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увреди |
| {S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, се |
| ека, по целој његовој фигури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледа |
| пратите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> < |
| д овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, |
| шају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће |
| аци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми с |
| {S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан народ.. |
| о сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окрену |
| зговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е |
| издатак записан.{S} У осталом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и п |
| авши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... ре |
| и:</p> <pb n="147" /> <p>— Само немојте да се промените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се с |
| ...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубич |
| к, постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може |
| ији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и |
| он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка гове |
| емо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре д |
| ... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p>Вра |
| , румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у св |
| о гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа |
| о себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то |
| лазећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дв |
| ама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чич |
| Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у |
| Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој |
| им јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка с |
| ан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некако онако.. |
| н иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше |
| т они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{ |
| о да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим |
| руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!... |
| ..{S} То је, знате, чудан народ... хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, велите, тргла се? </ |
| е обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе м |
| но није... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуд |
| и да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у његове |
| реже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Ск |
| још један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депешом.. |
| њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уговор испун |
| штине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љ |
| ше охлади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Он |
| епо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек. |
| заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи |
| са како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како с |
| ако се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и пона |
| ше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке |
| о, помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и свој |
| вори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде |
| а је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се |
| своме страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гл |
| нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га радознало.</p> <p>— Дошао је |
| чи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим |
| роговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се међу њима почиње отворено непријатељство, <pb n=" |
| ти неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред т |
| ује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јец |
| да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изи |
| азије...{S} У његовој кондујити стајаше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао |
| "178" /> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много м |
| ј је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапск |
| ак.{S} Таман оп <pb n="119" /> смишљаше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас |
| у чича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад |
| страдати?...</p> <p>Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S |
| .. мртав!...{S} И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично.. |
| и она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши. |
| сећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и |
| етену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељ |
| му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: у |
| пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влај |
| ћи:</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, |
| Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да |
| а краја, па и овој погодби.{S} Наредише да учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ чет |
| есној школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева |
| врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, као сенка, п |
| Носи.{S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица узе харт |
| школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n="20" /> после подне прегледају са кметом учион |
| } Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом до |
| улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише |
| сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мор |
| осу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке |
| је политичке раднике. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Н |
| , па после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и млада...{S} Сад право из школе помис |
| »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није тре |
| олео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом |
| левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу набав |
| и рачуне са досадањим председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га дочек |
| је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори дв |
| и кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све |
| ...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће не |
| ве те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> |
| ам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не |
| лашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он < |
| ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите |
| и, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се |
| биљнијем чему према Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи <pb n="140" / |
| де, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице удате, уп |
| ету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умр |
| Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да |
| о захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се ве |
| е подне прегледају са кметом учионице и да саставе списак свију потребних ствари, које се морај |
| пише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђен |
| ета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разу |
| је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само ако му т |
| бавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него |
| оли, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступи |
| ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту |
| са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти с |
| ољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S |
| р; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст |
| мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стра |
| ад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком |
| .{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не сме |
| аје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити |
| ома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим с |
| па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку |
| проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет час |
| о!... »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити |
| је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједн |
| сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судб |
| ни?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше нај |
| <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљус |
| то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема |
| ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала |
| бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на д |
| звати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица до |
| само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер |
| братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе |
| јко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи н |
| и <pb n="110" /> из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p |
| н врисак...</p> <p>Писар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жен |
| е се ружити, растурати...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горк |
| је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, ка |
| је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће и |
| ћи мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све |
| сли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој |
| Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, |
| стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело јој л |
| .. сад?...{S} Шта ћемо?...</p> <p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учиониц |
| p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим в |
| емену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама питања и прекора управи она |
| зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!... |
| ј проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} По |
| ма бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети |
| ш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек |
| ласом.{S} Часком, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а |
| ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> |
| > <p>Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђ |
| } Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љути |
| рише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не |
| овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутњ |
| друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, |
| ка!...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у с |
| /p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што |
| о пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</ |
| ет се продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како |
| аше испод Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су |
| не односе Љубичине и писареве, он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме и |
| доше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица одједаред измени: постаде |
| љка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не к |
| ? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора |
| ч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што |
| , где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по |
| . или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и |
| кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутро |
| мештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући испис |
| <pb n="86" /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање своје |
| се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p |
| ен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опе |
| .{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике нед |
| аде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ћ |
| Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу ран |
| алити... свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и |
| и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате сво |
| да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи нешто...{S} |
| умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као д |
| да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стаја |
| нина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, загушени |
| ом и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заб |
| ражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ т |
| ..{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p |
| тури се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осе |
| , што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писа |
| И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад па |
| смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Изво |
| о и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправдање:</p> <p>— Далеко много...{S} И по |
| :</p> <p>— Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S} Она је п |
| е у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица, смешећи се.</p |
| ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И |
| ици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Ј |
| илици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} |
| обро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та.. |
| дници...{S} О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам т |
| штио Гојку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао |
| а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да |
| бица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па ск |
| еобичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се |
| рао пред својом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до са |
| урену, згрчену фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писа |
| ећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— |
| м бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он |
| сти се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које |
| чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично гр |
| ам се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p>Велими |
| а те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се в |
| су прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, |
| у је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде ик |
| сатрвен тугом...{S} Управо не треба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нестане такве љубави, |
| јка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са не |
| ило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више ник |
| ено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар ј |
| је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p |
| у једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезова |
| укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да зах |
| прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој и |
| во свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми |
| а памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај гол |
| и, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... |
| и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је уз |
| сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Г |
| чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од |
| он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ног |
| му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему прем |
| ?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је т |
| чне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде пос |
| е гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким |
| а са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се |
| теде погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хт |
| да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, не |
| нате... списак потребних ства... ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше |
| овај паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школ |
| вати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по |
| е жандарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте |
| ле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник и ре |
| <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојк |
| господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И о |
| } И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећни |
| ешко мени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко могао примор |
| лика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо |
| ђим сновима.{S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, пам |
| па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно оте |
| ћи немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеш |
| гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, го |
| смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само!...</p> |
| вотињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учи |
| одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и ист |
| Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и |
| осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па |
| њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му п |
| исам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше сте |
| хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега до |
| </p> <p>Гојко по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе |
| после јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb n="168" /> ново, необичн |
| чудним погледом...</p> <p>Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} П |
| таде да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то не |
| {S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне |
| њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} Толик |
| вотом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n="120" /> свију чуда и стра |
| месту само пуста празнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде о |
| } Хајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав раз |
| е.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међ |
| , пријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, г |
| то смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав с |
| /p> <p>— Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S |
| > <p>— Хо, људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p |
| ене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помаг |
| леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половин |
| и не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаш |
| з целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке ру |
| к томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он |
| га. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу м |
| рују човечји живот, не сметају младости да <pb n="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели |
| и и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да |
| преживише, и ниједна сенка захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа |
| дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово |
| ини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда |
| раније и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!.. |
| ера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.</p> <p> |
| ујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његов |
| </p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знај |
| . одмах... затеже он опет, избегавајући да каже јасно своју мисао.</p> <pb n="148" /> <p>— Како |
| .</p> <p>Неко груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, зат |
| ђе за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клешти |
| ца.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, з |
| <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, |
| за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки р |
| се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p |
| едном <pb n="86" /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање |
| како се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:< |
| е збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже |
| потреса, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, д |
| И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му убл |
| оза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасн |
| и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; доша |
| после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу гл |
| и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занес |
| то није много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> |
| лузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p |
| <pb n="34" /> <p>Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љуби |
| ца у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтед |
| у, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он ни |
| ор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете |
| да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, гово |
| ича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича |
| а, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже на мест |
| д гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену о |
| биља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не м |
| ри Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков ра |
| с у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место |
| разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за рам |
| е у очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоће |
| шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она |
| та ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека брид |
| а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двориште, Љуби |
| м...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му |
| азумеш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко |
| већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једнога часа отп |
| зована учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је уз |
| нистарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} |
| ој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не там |
| опет понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко |
| о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Го |
| ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило би |
| за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену, као пре, па после д |
| .{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљено.</p> <pb n="20 |
| те!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнак |
| а провири једним оком, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном државном контрол |
| он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n=" |
| ђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти ј |
| и уписивали само по десетину нових, тек да имају и први разред... па се свет научио тако...{S} |
| <p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не |
| њу: </p> <p>— Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу |
| едбу.</p> <p>— Казао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремит |
| не.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унап |
| е...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути |
| а су они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам. |
| раћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам |
| .{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите. |
| S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест, као за господин |
| њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, |
| је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако ид |
| ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. » |
| иже главу.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се ма |
| а што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само ср |
| е мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос |
| {S} На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За ов |
| ...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она |
| , трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га |
| ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће |
| S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, брати |
| иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Н |
| не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла округлас |
| веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} |
| ко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком |
| му год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике |
| говори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде... |
| махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је |
| о...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n="14 |
| Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напрот |
| сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио |
| само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на |
| чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора |
| теже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Гојков |
| е свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — капетан зат |
| исказано, недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} |
| S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да |
| остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим |
| — Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> <p>О |
| еких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јес |
| о што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, г |
| ви ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га врло рад |
| се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва проговори.{S} Није му непријатан овај саста |
| S} Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се т |
| /p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој |
| а склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} О |
| д опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p>Љу |
| дам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смеше |
| ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездра |
| о провели детињство и младост?{S} Видим да се радо сећате младости...</p> <p>— Младости?... пон |
| идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му В |
| осав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, збуњена, по |
| окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад је почео т |
| } Али је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S} Ни сам |
| ље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устра |
| осмехну, очекујући радозналим погледом да Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплет |
| се договори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађа |
| се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био покупље |
| а полако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мет |
| а погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> |
| овора са писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с не |
| че ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, како он рече, а у самој |
| друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— Заборавих... пром |
| војски...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су раније говори |
| ја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сирот |
| ли се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| {S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само |
| .</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледа |
| се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Ст |
| Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног су |
| ницама.{S} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја |
| преписа имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> |
| жују.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), |
| аге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, |
| и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене рук |
| би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било |
| отуда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... готово!.. |
| ј голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«...</p> <p>Лете, лете |
| ице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... или не знам шта.{S} Тек она |
| азе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли дан |
| јединице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, потом код секретара у нач |
| светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знају |
| луша на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута...</p> <p>Чича се, став |
| ше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она |
| зи никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се |
| нова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већино |
| у главу, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања.</p |
| се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши прего |
| !...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{ |
| n="29" /> марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје |
| же, прибра се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима дру |
| а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не |
| свесно подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаж |
| ора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... |
| p>Љубица се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи с |
| та нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан |
| меше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, маш |
| обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладн |
| и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Је |
| ма у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни |
| боко предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на |
| н, бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к свом |
| ри он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари |
| руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љубица <pb n="114" /> седи на |
| емирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S |
| а и стаде прегледати њихове радове, као да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешко |
| ик, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме зад |
| рукчије: много обичније, познатије, као да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И к |
| а сахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђе |
| аде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слобод |
| живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у с |
| људи!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у |
| ина Перу... и председник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p> <p>Гојко |
| крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу унезверено и |
| љате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... председник п |
| оји се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се увер |
| ојој се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже гла |
| ати свесније...{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све |
| азговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово ј |
| спазио, почео је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да с |
| о, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </body |
| ући пренеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га напр |
| је таком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му беш |
| гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрада |
| ивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега |
| ко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </p> <pb n="180" /> <p>— Хајдемо брже.. |
| м!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки |
| жна лица, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div type |
| чудећи се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше <pb n="132" /> много мрави за врат, ста |
| изврши неким полу-пословним тоном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђе |
| <p>Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео мл |
| а.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што |
| ши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} |
| а збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> < |
| им одговорима? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још ка |
| им брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је |
| Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном |
| ило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, |
| а, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</ |
| Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка |
| у ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мало отежући речи и |
| !...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могл |
| <p>Он застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А она га глед |
| еж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунов |
| могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледа |
| да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде та |
| Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p>— М |
| ом послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p> |
| чака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се при |
| у рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као |
| ка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема |
| но се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема |
| ену очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко. |
| раду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њ |
| у.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос |
| аје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p>Љуб |
| се стакле и стоје некако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, кле |
| а столици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за с |
| па јој ствара тако јасну представу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду |
| , прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки п |
| на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{ |
| рет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ру |
| тена.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се приб |
| јем, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нерво |
| коро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p |
| е још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, |
| о видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, зна |
| е сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, |
| ког ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га ј |
| !...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више |
| а!... није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно |
| о; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p |
| ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што г |
| лави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, |
| у јој игра руменило, <pb n="152" /> као да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не |
| и, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S |
| ап преко средине и... готово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, |
| руши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту |
| ти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намр |
| ло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се о |
| асветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у |
| ећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сео |
| ају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико |
| јих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му п |
| ија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путн |
| и пићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... ил |
| дрктале руке на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубље |
| је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p> <p>— |
| , застаде, збуњена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издв |
| с му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубиц |
| убица изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје с |
| час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који дру |
| о боље препоручити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности збл |
| он разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као |
| женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће |
| уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и не |
| <p>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лев |
| е беше сувише службено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица |
| } Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој |
| о испољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако оби |
| о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} |
| у Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и п |
| ну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се опет окре |
| ћи ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равно |
| ети у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописан |
| боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пе |
| скочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трза |
| ој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и уко |
| нице, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} |
| са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера пи |
| у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана... |
| уштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кре |
| } Иде као убијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па |
| узгред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу |
| у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да б |
| да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред |
| а!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет |
| <p>— Смрдибуба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} Написао |
| нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућу |
| , или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... |
| т ме смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича |
| адости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку пријатну з |
| десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</ |
| штите, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то |
| у да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле |
| ком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p |
| чему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров потпис?</p> < |
| амти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не |
| и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само |
| рече један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учи |
| {S} Краљевско-српска;..{S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него |
| .{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> <pb |
| едбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би л |
| могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се кај |
| и склопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нер |
| ријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и ст |
| им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без до |
| ајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијук |
| уо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се изв |
| огу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка посла!... ре |
| о свако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је |
| оље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема |
| тан није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, принесе руку устима, |
| } Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест баш туњавог...{S} Туњав сам |
| новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p>— И |
| И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да |
| у горких прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљ |
| звикну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отреса |
| ући главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— |
| тивна ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој.{S} Љубица га опет из |
| ања из безазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па |
| унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и н |
| вих дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако |
| је појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колик |
| чело...{S} Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки |
| стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа...{S} Само се вил |
| и одбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују чо |
| Да га искасапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, не |
| имаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, |
| их баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> |
| е добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} |
| Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> |
| па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} |
| ећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и по |
| мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приб |
| испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треб |
| ад... тако изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Ал |
| умела.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бо |
| шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и про |
| у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељиц |
| ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се ч |
| овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онак |
| срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове |
| премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне не |
| никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним са |
| е увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитала њег |
| , проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не т |
| лашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога рада.{S} Приону |
| мет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте |
| осподин-свештеником...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За |
| тани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она ок |
| ћи, узимајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи |
| оси...{S} То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к |
| нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако изненадних посета.</p> <p>— Кад си стар, |
| } А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, т |
| <p>Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и |
| {S} Иде унаоколо, укршта средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна д |
| а више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкч |
| .. и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то мога |
| } Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} |
| али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли |
| на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи |
| е сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам |
| . а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје |
| ...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челич |
| рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећем |
| ко с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, р |
| арећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла са |
| да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па посл |
| још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима |
| тела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, д |
| не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пр |
| на није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фа |
| ушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само за тренутак да га погледа |
| нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко |
| се побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чи |
| е видећи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непр |
| од столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она |
| се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори о |
| о зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> < |
| че дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је |
| у заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашл |
| и у далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад |
| Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} |
| <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из општине... настави она, па од |
| казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да ос |
| егледати и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узн |
| јући наравно све оно, што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уо |
| тојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па |
| а.{S} После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како је раније опазила гос |
| ајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{ |
| јко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога |
| господин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти |
| да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица |
| га успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим другим разре |
| лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га ра |
| че осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то |
| е по далеку недогледу, показујући јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом |
| бавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђен |
| ...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овако детињи из |
| во што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жу |
| у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила дом |
| пијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу |
| н човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мој!... |
| прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени |
| ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав |
| S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже |
| ђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је ле |
| е меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... |
| ати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, |
| едам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчи |
| о, моја господо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они |
| ћутања и посматрања. — Овде треба често да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито |
| биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, |
| ојешта!...{S} Отишла мало послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде |
| го ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје |
| е, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас |
| ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао |
| на Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица |
| ад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— Зар н |
| е, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљ |
| м озидану зграду своје среће!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружичасто |
| као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако занимљив призор! одговори писар, па |
| је тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накрив |
| о радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, а зо |
| ојешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, |
| а, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам |
| та набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом приликом и не узме |
| а не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја мо |
| ма десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за д |
| за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он н |
| S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, са |
| а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да |
| акво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек п |
| ве!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда |
| ање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде |
| лега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек с |
| ика кос...{S} Милина, не може човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга путовања, стигоше цр |
| елика напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији |
| аје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним |
| ана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта б |
| еднако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он |
| то ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа |
| ше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједн |
| радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи... целе зиме се мучим.{ |
| } Не знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да бац |
| за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамн |
| и данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> се зауставе на једном предмету, но сам |
| боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не |
| оможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него с |
| адања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не мог |
| што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</ |
| оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељ |
| омуца:</p> <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> |
| корпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је о |
| о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу, где су проводили ц |
| ице су веома зла језика... једва чекају да чују што за другога...</p> <p>Љубица пребледе и гото |
| беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га из |
| му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени. |
| к стоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести ма |
| ели како иде славно: половина већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче... |
| S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме |
| моћи човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче д |
| тен и повучен, избегаваше сваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине |
| едном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</ |
| тити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда |
| е са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb n="8" |
| а из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и |
| ...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у ст |
| е испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш к |
| >Гојко, онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди |
| } Већ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све |
| p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још |
| и шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар запо |
| слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен инат, над |
| одлучан <pb n="151" /> па јој напомену да ће имати великих непријатности због тих украса, и за |
| тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена. |
| ово и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи |
| ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...< |
| ви затворите школу.{S} Јавите министру да не можете издржавати школски прирез, па нек вам затв |
| <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је про |
| сече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школск |
| ога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва |
| ли смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као р |
| ији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре н |
| а не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још |
| дознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</ |
| толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часо |
| ели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су |
| Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојк |
| Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем о |
| м и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочи |
| усти тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— |
| атићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, ка |
| p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...</p> <p>— Хо, муке! |
| !... прекиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом |
| о манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједно |
| шом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од ку |
| и збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још вели |
| /> <p>Његов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на лив |
| с места на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима... она осети |
| сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорб |
| љан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђаше Љу |
| им крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шт |
| зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште |
| } Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> мар |
| Обавештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све д |
| моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш |
| ила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде пре |
| се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то теш |
| лом невидљивом прашином.{S} Једва чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далек |
| н усиљено.</p> <pb n="205" /> <p>— Знаш да сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мно |
| месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> |
| ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за |
| ајдемо брже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не |
| Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи |
| аме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево ка |
| познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чи |
| чној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</ |
| ати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, сам |
| у брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S |
| мила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како н |
| сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право |
| гледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, оч |
| као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку учитељу и |
| о да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће немаш... |
| м уздасима и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала то п |
| за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш д |
| оју заслужену плату од државе...{S} Још да наредимо само са општином...</p> <p>Љубица уздахну, |
| ува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То |
| дите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо |
| беше довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једн |
| сваки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш стра |
| и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> < |
| дан разред са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема |
| S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-х |
| азије, целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ет |
| ко обично, како причају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одв |
| ово претварање...«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде |
| рже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нест |
| , да је могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} У |
| а и поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет ст |
| Она стаде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер |
| ему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, п |
| је старе, непретурене, мисли...</p> <p>»Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне с |
| у разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> < |
| опет проговори:</p> <p>— Отпустиће је, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председ |
| и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кренуше кроз |
| ом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.{S} Једва |
| уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима |
| огачених очију...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави |
| ритиште онај тешки магловити сумор, што дави, испија полако...</p> <p>»И зар све од једном да п |
| угушен јаук, сличан самртном ропцу, или дављеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соби ни |
| мутити јој срећу, тешком муком стечену, давно очекивану!...{S} Та она је цео живот спојила и уп |
| убицу, право у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љуб |
| .{S} Не, није то... </p> <p>Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се |
| милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; плетар |
| е сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не води р |
| а и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, не |
| Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Р |
| држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <p |
| и нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. </p> <pb n="68" /> <p>— Носи.{S} Нека про |
| из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај п |
| ђује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан |
| абаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све се то изврши неким полу- |
| >После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писареву... онога, његову же |
| ред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде ску |
| нала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} |
| прође железницом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах т |
| е разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али она не бе |
| о, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у д |
| ла да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас |
| и ишчупани из корена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана |
| ди овде...{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, дај прво тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међу др |
| ћи је у очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, |
| је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} |
| ло шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека |
| је, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двориште, |
| унцем...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па |
| , па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, |
| се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, |
| писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, па дај рачуне...{S} У |
| S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дан |
| т овим безјацима!...{S} Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> <p>»Јо |
| </p> <p>»И Зорка остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, |
| не око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства.{S} Са лица м |
| н опази да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... » |
| ма шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те |
| анка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим |
| Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам... |
| з, јављају се капетану.{S} Комисија!{S} Дајте овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S |
| . казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама |
| у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарању.</p> <p>— И ти |
| и је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај чове |
| па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том дође |
| збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љубица Петро |
| невом и узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и |
| млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић.. |
| } А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одговорима? упита она бо |
| врши се та необична школска година!... »Дакле, то је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме |
| опет остаде сама са болесником.</p> <p>»Дакле то није само мисао... може да буде и истина..{S} |
| устиле крила, отвориле кљунове, па само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она |
| ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чи |
| тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, по целој његовој фигури, познаћете да је то неш |
| би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ј |
| ва самртникова, с којом се он опрема на далеки, неповратни пут...</p> <p>— Јадни мој братићу!.. |
| брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно, ле |
| а, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онака |
| и хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху |
| ац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...</p> <p>Гојко се подиже испод |
| кривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> |
| Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Ка |
| теби...{S} Тражићу негде на граници... далеко... какво најгоре, најусамљеније место, где нема |
| осмели да изговори оправдање:</p> <p>— Далеко много...{S} И посао велики у почетку...{S} Његов |
| сте, господине.</p> <p>— Да ли је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку |
| поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...</p> <p>Гојко се поди |
| у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по к |
| бица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, о |
| илице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају <pb n="207" |
| м, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа пр |
| рише сокаком једна кола и зауставише се далеко од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна слаб |
| не!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи м |
| ојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, |
| се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови дима, |
| ац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се |
| кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити глас |
| на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хла |
| све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само |
| е обрте сапутници:</p> <p>— Видите тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, видите |
| изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који |
| н, панички, самртнички врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не ч |
| рави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снаг |
| оје је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда |
| умње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к ли |
| ..« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише |
| ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од з |
| и осећаји, само мутан поглед блуђаше по далеку недогледу, показујући јасно да је душа успавана, |
| ен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесним људ |
| управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њ |
| у села.{S} Часништво орловичке општине дало се на посао — оне обичне ствари које се врше пред |
| {S} И он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и |
| ечном, бескрајном празнином...{S} Даље, даље грозни и страховити призори!... даље... црне одвра |
| о сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни животе!. |
| S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то. |
| е, даље грозни и страховити призори!... даље... црне одвратне сенке!...{S} Овамо је живот, где |
| кује вечном, бескрајном празнином...{S} Даље, даље грозни и страховити призори!... даље... црне |
| о се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни жи |
| ним перјем кукурузним... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чуј |
| ело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптереће |
| ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши их уђе у ш |
| вакодневног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној ис |
| мне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се |
| дном се обоје тргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао, па трепери својом нежном сребр |
| S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гој |
| p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево |
| једном обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p> |
| иљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по н |
| } Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, |
| ку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти б |
| тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта |
| ред усмене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле потпис: |
| киске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бе |
| а-речица...</p> <pb n="25" /> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се ч |
| једној клупи, неколико сељака и мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено женско чељ |
| Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља |
| ла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћ |
| сејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигла танка пробојна измаглица, а тамо још даљ |
| зда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све шт |
| ла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа. |
| са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из без |
| Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави страх |
| ћи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња |
| алаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за м |
| а макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, |
| етвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гој |
| и опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара |
| дсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављ |
| аха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и |
| нека свастика порасте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер |
| снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде з |
| , тихо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, са |
| добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не т |
| се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно ис |
| у живота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице с |
| е, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печен |
| Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} Они се ве |
| .{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> |
| икао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ниш |
| > <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и |
| она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знајући ни сама зашто.. |
| госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај паметан разго |
| ишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, |
| да у даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више |
| «.{S} И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у |
| а соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сен |
| ..{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} К |
| /p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, м |
| а својим походама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразгов |
| војим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због овог Гојк |
| е ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у о |
| на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали су узе |
| некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} |
| јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се |
| , па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или друго ш |
| а: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, |
| а.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је |
| ристане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним шетњам |
| .</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, јед |
| ена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају каква |
| журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хр |
| еднако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његов |
| сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељачким потребама и невољама.{S} Доста јој је што |
| итани још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверств |
| га топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан проведоше две сиротице у разговору.{S} Увече, после |
| знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p> |
| .{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану дан туробан, ветровит.{S} Љубица није могла готово нима |
| а свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену лампу га |
| али што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} |
| са самопрегоревањем...</p> <p>После два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећ |
| к најмилија, најдража.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли |
| д; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љуби |
| , дакле, ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да ј |
| 993_C17"> <head>XVII.</head> <p>Трећега дана Ускрса чланови Учитељског Удружења беху позвани на |
| седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се н |
| ко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} М |
| сим школе: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га |
| Тако се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с |
| ад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судници тако често, па |
| ..{S} Напослетку <pb n="191" /> једнога дана освану и код њих установљена задруга.{S} Влајко се |
| договара се са Стојаном.</p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав |
| ити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео д |
| о с другога краја среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугог |
| ограда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју корист.{S} Његове |
| ш да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана вр |
| нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите пре |
| еду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место сваком дете |
| ју не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким |
| n="112" /> <p>Једнога хладног, туробног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла д |
| {S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Мно |
| ескрајно страдање, без иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња ис |
| ор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љуби |
| сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је т |
| чиш... знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" |
| он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј мор |
| p>Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти Гојк |
| све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу |
| > <head>VI.</head> <p>Протекоше још три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више од |
| јку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да доз |
| .{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен н |
| о срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше како је обузима некакво пријатно располож |
| часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{ |
| } Потписали сте списак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чу |
| ам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је ве |
| здвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учите |
| н њихов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Ве |
| адања и патњи, што их претури за годину дана...{S} Он никада никога <pb n="162" /> не запита за |
| ца; то су јој другарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усн |
| јрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека свастика порасте.</p> |
| одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у |
| се договорити...{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће твоја крштеница...{ |
| је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанск |
| од некакве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад год изи |
| е и разговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из |
| и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?...</p> <pb n="153" /> <p>Гојко, онако з |
| мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена према њему«...{S} И она се се |
| мо не онакво, како се замишљало ранијих дана...</p> <pb n="156" /> <p>Живели су скромно, мирно, |
| х непознатих, црним застором покривених дана, који јаком наступају...{S} Она се стресе, читајућ |
| {S} Колико се само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и другари |
| .{S} Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли |
| ласом, па му исприча догађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика неср |
| ас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писа |
| имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства он |
| у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије. |
| у ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <pb n="21" /> <p>— Рачунаља... а шта му је то |
| по, чаробно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да |
| " /> <p>— Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезова |
| , који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n=" |
| е зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, н |
| је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће |
| нила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим с |
| почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p>— Љутила сам се много.{S} Ниса |
| И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да те |
| ече председник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, а |
| школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се истина црв |
| рвени од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случ |
| читељка мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; |
| а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја. |
| осећала се срећном, много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа |
| рже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам шт |
| а веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гл |
| ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало |
| године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти и |
| очеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> |
| већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељици квартирину, пошт |
| ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је м |
| се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место.{S} Само тихи, |
| <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живо |
| а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... |
| јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљиво, као да га не |
| се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са на |
| а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и бор |
| другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице своме страдању.{S} Гојко |
| оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давн |
| викла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.{S} У |
| н, без наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <pb n="81" /> </div> <div typ |
| .{S} Одатле се опет настављају светлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на ч |
| а у срцима њиховим и настадоше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица |
| лудилом...</p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту з |
| а Драгутином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се топила само од једнога по |
| Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати |
| а укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па нигде не м |
| ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудник |
| бегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви је знај |
| љину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљаше |
| он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама |
| ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли |
| ричу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, |
| а јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не може |
| људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... реч |
| вјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запи |
| , прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад по |
| ићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим |
| а да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви |
| а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуације присутнима.{S} Слушаоци изг |
| хну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку |
| а Милицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је упр |
| равањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вам |
| ушу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обузима |
| ичним изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе |
| ху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан |
| и оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запиткивати час Гојк |
| а дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти д |
| по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће ч |
| одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.</p> <p>— Охо, имаћете добру музику на предавању, |
| га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она |
| о да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља |
| ме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи шко |
| чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p> <p>— Ш |
| стом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездаш |
| ели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде ст |
| то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја траж |
| це меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна рођена! |
| изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш с |
| уповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи |
| и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојк |
| »Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, |
| p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш |
| мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући. |
| ан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну квартирину |
| сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим. |
| бом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу.</p> |
| у, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше с |
| смо, господине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи један одборник. |
| але, накривљене, непокривене сиротињске дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мо |
| ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају с |
| .</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, намучен, озлојеђен на |
| е, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила |
| поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим од |
| школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да |
| нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај |
| ће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену ламп |
| ...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко др |
| ега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и ли |
| наге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{ |
| нате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и |
| } Он прилази и одједном јасно разликује два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... |
| а... али што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци.. |
| но, са самопрегоревањем...</p> <p>После два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, б |
| ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху по |
| а рад; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} |
| ом се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита |
| знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шал |
| ај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, |
| шећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа писарева, па је одмах обузе она же |
| наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљават |
| ропао бих...{S} На мене скочише у школи два најодраслија ђака.... због неке увреде...{S} Истуко |
| а.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским врат |
| јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким |
| морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то вр |
| , овај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као с |
| се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb |
| p> <p>— Коме?... прихвати писар.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не б |
| динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде |
| ети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну дубоко, |
| у школу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздух |
| и је значајно...</p> <p>Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за |
| средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало за |
| ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве |
| анке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара изве |
| Нема, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка |
| сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио |
| лости.{S} Скамије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламитала.. |
| ему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</p> <p>Настаде прави лом.{S} К |
| огађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет предмета, а она само један разред са три предм |
| његову.</p> <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, |
| погодби.{S} Наредише да учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсек |
| рца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, б |
| рактика!{S} Нисам ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног прав |
| .{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, не |
| едник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не |
| ају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих мог |
| сто револвера падоше на писареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се |
| а имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми т |
| сна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две године <pb n="51" /> свршила је школу.{S} Сирота, н |
| ...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две године није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... у |
| а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојк |
| p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака |
| > <pb n="78" /> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да |
| кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи |
| } Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо |
| на не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезати...{S} Ват |
| чина саучешћа.</p> <p>Цео дан проведоше две сиротице у разговору.{S} Увече, после скромне вечер |
| Вељом стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Вељ |
| спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и |
| е и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S |
| ј отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима тр |
| ...{S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе |
| лану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад б |
| зрелих крушака... једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</ |
| и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обор |
| ако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за |
| она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас |
| право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, го |
| , ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слу |
| да! помисли она.{S} Мораће једно од нас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кретоше.{S} Уре |
| ако би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутн |
| p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она |
| ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни с |
| питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав с |
| и срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, |
| .{S} Изређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживише, и ниједна сенка захвалности |
| се прибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљу |
| јави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештени а учитељица отпуштена.{ |
| <p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу. |
| се одједном промени...{S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља |
| стадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли |
| </p> <p>Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у р |
| розоре... свуд навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Пропе се на |
| ="59" /> <p>Да ли могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешена загонетка. |
| ажи само...{S} Да се сакријемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у р |
| оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне девојке... |
| е теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад |
| о онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се зл |
| леда масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју нап |
| м, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Пог |
| жив, окретан младић.{S} Још с половине дворишта он проговори:</p> <p>— Кажем ја: није се он мо |
| и у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже |
| лаву и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој |
| а прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у сво |
| од гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к се |
| дједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна уч |
| ="126" /> <p>Изиђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим путом.</p> < |
| одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се |
| густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд |
| е!... рече она, па се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, п |
| главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{ |
| {S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, стр |
| ј... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, н |
| о, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S |
| ..{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, |
| еописана лепотица!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, чисто д |
| езно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беш |
| и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколико гу |
| <p>Одједном се нечему досети, претрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радозн |
| >V.</head> <p>Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише с |
| лача, леђа грчевито одскачу; погледа на двориште — писар натмуренији од густих облака, корача н |
| ћа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на про |
| дно мора мислити.{S} Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисат |
| ко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па к |
| одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека дом |
| па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прихватају |
| S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и В |
| љава сокака и ступи у пространо школско двориште, обузе је некаква слутња, <pb n="91" /> и она |
| вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, на једној клупи, н |
| а се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пр |
| често, па улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу |
| ицу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она изиђе у двориште.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљала је како ће |
| прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шуш |
| а његовом домаћицом.{S} Чим наступише у двориште, Љубица одмах опази, да нови колега целом свој |
| одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{S} Учитељица заст |
| опази Богосава, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> < |
| е дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{ |
| од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе срески писар у новој полицијској униформи, |
| Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако? |
| пази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо прове |
| у.</p> <p>У том се отворише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. </ |
| ојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.{S} Обоје се само упо |
| че да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једно |
| тва.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; плетар, у који је затвар |
| розор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му порем |
| у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хладноће.{S} Стојан му са пр |
| чекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту.</p> <p>— Овде, одговори Гојко, мрштећи се.</p |
| гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим. |
| /> <p>Љубица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она про |
| ...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји |
| о!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од |
| ким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{S} Неколико његових ђака приђоше к њему.</p> |
| ва кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње вре |
| , да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене и |
| и онај ледени камен, који је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко |
| /> у једном собичку, што је подигнут у дворишту школском..{S} Пређашњи је учитељ, рече му она, |
| и изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосмислене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше |
| мо могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али ш |
| ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она |
| вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе... |
| збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало за |
| прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорство, она плану |
| о!{S} На њему је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, као човек, који је до овога час |
| де се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... |
| и разговорна жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустит |
| а говорнику.</p> <p>После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитни |
| .{S} Велика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху своје нестрпљење, врт |
| јасне предмете, што се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и по |
| } Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попадала по |
| чају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p> |
| о и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то |
| Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се |
| убица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником |
| не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, т |
| о господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђ |
| в нејасан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у шко |
| ... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, |
| е изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу... које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се о |
| и се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} |
| е.{S} Опази она и неколико познатих јој девојачких лица; то су јој другарице, старије годину да |
| она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, девојачком љубављу; љуби безумно, са највећим самоодриц |
| закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта ј |
| те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих |
| а чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, н |
| Ето, купио сам часовник, какав ниједна девојка у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да |
| > <p>— А... отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављен |
| и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две године <pb n="5 |
| Мај... мајко моја!... мајко!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знају |
| ареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чист |
| м стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља жи |
| мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасн |
| љајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, од |
| в танахне бистре реке и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не диш |
| за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред тих сањарија, он се трже. |
| ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо |
| сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И |
| оје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштил |
| "9" /> здраво и весело шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој је у тим сновима изгледало друкч |
| бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учитељска посла!{S} Све радимо узгре |
| ући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме |
| аше.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Го |
| о већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлач |
| и шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирују |
| нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и пружајући му руку. |
| p>— После усамљена, непријатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, |
| личанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотан |
| и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некако онако... о |
| ожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно место у с |
| људских очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко |
| не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем.. |
| о срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљу |
| чију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надањ |
| ћи одговор Стојанов.{S} Извади из стола деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону ис |
| ше хартију, па је одједном сави, отвори деловодник и метну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он |
| ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући исписану хартију и |
| овори:</p> <p>— Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> <p>— М |
| ало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико п |
| асположено, као кривац кад се ухвати на делу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на са |
| } О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...</p> <p>Млада, лепих црних очију, та |
| ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш вес |
| .{S} Од предане и заљубљене жене ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли |
| не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед че |
| шљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непрестано... и у ситни |
| а сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, приј |
| је. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха...{S} |
| вему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован... ваздан тако!... |
| из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извесно, ре |
| причања отворише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се от |
| } И кметови са вечним немањем новаца, и депозитар крајем свакога месеца...{S} И све, све исто, |
| , и задркта.</p> <p>— Добро... одговори депозитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?< |
| јући се да спроведе кривца суду.</p> <p>Депозитар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересо |
| месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји |
| а, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде оста |
| очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде, слатки братићу...{S} Немам куд.. |
| ене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки оп |
| љењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом... |
| </p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, го |
| пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кућ |
| е бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам добр |
| м захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</p> <p>Наст |
| е учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те р |
| ећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шт |
| вом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет |
| p>»Чудновата је, баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело ј |
| њега стајаху и одговараху на јектенија десетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, ал |
| ком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му беше течн |
| {S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно |
| о сад се уписивало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инок |
| {S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нових, тек да имају и први разред... па се све |
| оме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скору |
| и ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама |
| али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљи |
| то што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја |
| ну леву руку само преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема |
| у очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад ст |
| јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пруж |
| ади ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где |
| ана.{S} Нову официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче п |
| вој великој кривици, мрдну очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет вр |
| ан нам вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слобо |
| даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде р |
| оред познатога плота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним врати |
| о, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјав |
| Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</p> <p>— Знам... знам... дркташе она од зиме, |
| и шта је ово?...{S} Некаква топлина око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то ди |
| с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} А Љ |
| и писареве, он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да |
| ев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њо |
| рли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је мног |
| не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} |
| и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну |
| а време њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дођ |
| ног синовца, један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једн |
| колиле.</p> <p>— Јаднице!... јадно моје дете!{S} Мученице!... шапуташе она, лијући сузе на ту г |
| тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркл |
| а једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је т |
| певати: стадоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S |
| ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја |
| лу сеју.</p> <p>Мајка, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, поми |
| и се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, о ко |
| вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p> <p |
| за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни обра |
| нтересована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, са децом?...</p> <p |
| </p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p> |
| ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а |
| p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе |
| .. одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега ника |
| о на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«...</p> <p>По испиту наступи још већа промена.{S} |
| може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га |
| она... учитељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вел |
| у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта |
| >— Да ли је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих згр |
| ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубаз |
| ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... |
| их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше |
| ад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је |
| своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А |
| од; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p |
| х уведе у школу.{S} Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поч |
| р Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се улевају у душу још мајчином хра |
| јим, он запише у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> |
| етиње задовољство...{S} И цело јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, румене се танке |
| дговара она механички, више понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>По |
| а стана у школској згради« понављаше он детиње речи, корачајући лагано и несигурно својим кратк |
| лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задовољство...{S} И цело јој лице детиње, нежно. |
| ли се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на |
| цу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуперци.{S} Она још није стекла ону необичну веш |
| {S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у |
| >овака</hi> жена има овако невин, овако детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали набав |
| е тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...</p> <pb n="206" /> <p>О, сад тек разуме Љуб |
| огачених крвавих очију...{S} Беспомоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписани на његов |
| е имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облик |
| њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па |
| тадоше му пролетати сећања из безазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могл |
| ти овај тренутак на један часак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је м |
| утати и сећати се срећнога и безазленог детињства...{S} Ћутати, ћутати, ћутати... а топлина од |
| > <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам добро, стотину пута се потврд |
| раво ни живео, него онако...</p> <p>— А детињство? стаде га запиткивати заинтересована Љубица. |
| а:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост?{S} Видим да се радо сећате младост |
| »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећно детињство, красна младости, нећете се никад вратити! </ |
| је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче б |
| н пасе, трава расте; пајо, пауне...{S}" Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око |
| цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет с |
| то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, |
| се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изи |
| школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па |
| S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схватило добро целу мајсто |
| љаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете корпе, одељане витке или очишћену ло |
| ају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до с |
| ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, |
| рогим тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се |
| оје јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше боја |
| ешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па с |
| Ах, извините, молим вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су |
| а по том ослобођена и раскалашна сеоска деца...{S} И кметови са вечним немањем новаца, и депози |
| питкивати, тако радознало, као што мала деца распитују за непознате им ствари. — Жалите јамачно |
| етину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{ |
| S} Одмах по том стадоше излазити уморна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, сну |
| м живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћом мож |
| која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, |
| или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо |
| природе, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Истина јест, при |
| а писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и нијед |
| ли се...</p> <pb n="208" /> <p>Прогнаше деца чопор говеда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, пр |
| подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само как |
| еђу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ј |
| у; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково причање |
| <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се бел |
| та борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ст |
| жати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестај |
| ица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђо |
| је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојк |
| "46" /> <p>Љубица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, |
| те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи... целе зи |
| е им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју... |
| ..{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећ |
| заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а |
| .{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог да |
| А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али се б |
| тила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла де |
| године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно.. |
| м по мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Деца изнеше столице; одједном се ту нађе и Стојан, који |
| p> <p>— Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши |
| а се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху... |
| ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивал |
| ја страдања, нарочито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздр |
| асно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда |
| нога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под ст |
| зликовци... да затварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас у |
| е креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало |
| Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па |
| нако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему покло |
| икад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или |
| сови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се с |
| екрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрве |
| мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и |
| ста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} |
| гледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Ос |
| ш не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да с |
| еко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb |
| мишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући р |
| <p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на пос |
| ина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом |
| д ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, |
| <p>Љубица се сва предала школи, својој деци.{S} У непрекидном, заморном раду тражила је утехе; |
| ?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није |
| напослетку поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски...{S} Једно јутро ре |
| мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, ш |
| простачку грубост.</p> <p>— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то играли?</p> <p>— Крпигуза, од |
| ујући руком врело чело:</p> <p>— Идите, децо, кући...{S} После подне раније...</p> <p>Кад остад |
| /p> <p>— Захваљујем, морам на посао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако |
| је. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. з |
| агрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, идите кућама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко |
| док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше н |
| д се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S |
| нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу |
| дете проживели, у родитељској кући, са децом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више ни |
| — Шта ради господин учитељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље |
| адовољна својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али се б |
| , онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, ка |
| м стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запева |
| , на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> < |
| рања. — Овде треба често да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљ |
| ћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она |
| са њима.{S} Обоје се само упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима, о |
| е, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Извол’те, говораше попа, |
| , да се не осрамоти <pb n="124" /> пред децом.{S} Промуца нешто, не разбирајући ни сам шта гово |
| аше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста му никако о |
| крену.{S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, заврш |
| и она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и утеху чов |
| Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко ош |
| нимљиво проводити време у раду са малом децом!... помисли она. — Неумна, незгодна је та вечита |
| што стоји са овако чистом и упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке |
| а.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он |
| И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахн |
| м ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом дец |
| лако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} Она |
| ку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене задат |
| и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одго |
| раде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и крстила се побожно, онако женски: знајући само д |
| ко настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуперц |
| } Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, жена |
| бица се наслонила на прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свак |
| ему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе |
| Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешк |
| непрекидно мора мислити.{S} Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стад |
| бро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просвет |
| моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?« |
| , не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренерази свршетак разгов |
| се упреподобио, па само трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школ |
| оз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, о |
| .</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а? |
| н, са неким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{S} Неколико његових ђака приђоше к ње |
| <p>Најзад гости се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греј |
| Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају |
| ка.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су у |
| n="3" /> <p>Његов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише н |
| ај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</p> <pb n="71" /> <p>И Љубица одмах уреди своје м |
| исту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код |
| .{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дођ |
| аше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледај |
| све шестогодишње теорије...{S} Пустити децу тако у свет!... настави он готово више у себи и на |
| ео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кроз простран ходник упути са гостима у сво |
| боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе |
| нда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школи кора |
| ...{S} У школу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по ч |
| еши задовољно, победоносно.{S} Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој |
| оме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на ов |
| ито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободн |
| о нетактична показа.{S} Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па о |
| Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} И њима так |
| адимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узг |
| о после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овака |
| тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна. |
| ђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са |
| ршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их, помаже им, управо учи их да мис |
| ако то, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су |
| ојим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој о |
| <pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, нем |
| кочити, па нарочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се ко |
| асова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје п |
| {S} Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима |
| ом је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одј |
| х старијих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на уч |
| дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама |
| не ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.</p> |
| по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност.</p> |
| ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који |
| ин казао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у |
| > <p>— Крпигуза, одговори један смелији дечак.</p> <p>— Зар не знате лончића?</p> <pb n="18" /> |
| л’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} |
| дине разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па за |
| у и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим |
| , не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда по |
| а страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, сиромашне, деце, која с |
| са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице. |
| вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово н |
| Мораво!...{S} Па оне безазлене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно задовољство, које се тад |
| ена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.{ |
| посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, до |
| S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме детиње и дру |
| не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједн |
| Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S |
| с високим оџаком.</p> <p>Путник распита дечка још о многим другим стварима, које су га интересо |
| чију, уведе једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> <pb n="16" |
| нати, да је највише охлади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за он |
| пет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном палиц |
| и преда се...{S} Баш као наручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога тренутка скикну кер... |
| о, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погле |
| е знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њ |
| омаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} |
| тојанственији, па показује нешто једном дечку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео |
| охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ниш |
| ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хартију и пружи је кме |
| алудној учитељици!{S} До сад се то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде нешто р |
| -ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Н |
| учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е |
| штили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и за |
| да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неким необичним покретом з |
| ћи га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеж |
| ца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, оне су г |
| ако вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шт |
| </p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она |
| лашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Помаже ви Бог! поздрави |
| о јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слободније ђач |
| <p>Што бежиш? нећу те појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова м |
| {S} Беспомоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписани на његову лицу...{S} Прва му миса |
| а се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не... |
| тајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим показ |
| ало их и сушило својим зрацима...{S} О, дивна, шумна српска Мораво!...{S} Па оне безазлене, сре |
| весели жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!. |
| на!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слат |
| оше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: пр |
| ој вечној истини...</p> <p>— О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања. |
| збегавајући њен поглед.</p> <p>— Баш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по стварима |
| ш да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она м |
| рице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босон |
| у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у |
| каква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру.. |
| донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био покупљен, |
| <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је |
| <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учите |
| му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори с |
| је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. < |
| пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о че |
| га.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учи |
| њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S |
| е напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с ко |
| па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекат |
| еограду, у железничкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, |
| сам најсрећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</ |
| ми, поверите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица...{S} Нек |
| га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} |
| школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на ок |
| <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића |
| како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Буд |
| тена.{S} После овог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, дос |
| е добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У тако |
| чине и писареве, он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђ |
| је разговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога пло |
| док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневник онако...{S} Д |
| </p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође |
| нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стр |
| нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писарем, правдајући се узгред: </p> <p |
| Сад је поручник.</p> <p>Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, |
| уштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кућ |
| , да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би |
| угачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима т |
| виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких |
| , у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све |
| о наређивати?... шта?... запита Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрв |
| /p> <p>— Камо вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</ |
| та!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, |
| у, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си |
| .</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, |
| ебних црта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} Извади |
| </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, че |
| им руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже |
| дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан се дизаше, стењући:</p> <pb n="105" /> <p>— Еј, братићу ја |
| ... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о |
| ећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко неве |
| ено, изневерено срце?...{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто |
| е и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, с |
| да готова!... одговори Влајко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! |
| кући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели |
| право у висину беличастосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, |
| вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb n="4" /> издизаше мало у страну од сеоског |
| црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину бел |
| е железницом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба |
| опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јел |
| , а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре |
| ара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га у |
| погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те с |
| ељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разглед |
| и накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</p> <p>Настаде прави лом.{S} Клетве, пр |
| наест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведоше решења у протокол |
| S} Наредише да учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на год |
| ако ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мо |
| е.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар м |
| ашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, одговори му Стојан.{S} Ка |
| де предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> |
| оше ме пред друговима, осрамотише...{S} Директор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како са |
| и се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најзад се |
| ким кошуљама...{S} Трпковића, што удари директору шамар...{S} Није га познао по ноћи.</p> <p>— |
| н, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много... опростите на за |
| јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...</p> <pb n="80" /> <p>Кад се сврши школски рад |
| е, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле у |
| ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа |
| .{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све ј |
| ачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате |
| рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична и ј |
| Он већ једва владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну |
| ку, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко.</p> <pb n="181" /> <p>— Чудна грозница!.. |
| {S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, |
| дела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадни |
| у пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је о |
| и јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви |
| се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кратко ћутање.{S} |
| рекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе |
| емљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не ма |
| по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздух |
| {S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то |
| чи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и не |
| ућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пр |
| p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа |
| вању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јо |
| а топлина око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Ал |
| о усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба о |
| а?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ св |
| моћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је |
| и?... '</p> <p>Љубица седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, она премр |
| е зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{ |
| та се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, свет |
| троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговори:</p> |
| ...{S} Збиља романтично!...{S} Прелесна дјева куша постојанство заљубљенога јуноше, баца га у т |
| образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} Очи му пла |
| ељу:</p> <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први по |
| оказивати, ономе знаш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па он |
| у незгодно поновити израз Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{S} Беше веома |
| седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити |
| у меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе |
| обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна смеха. </p> <p>— Наша, бра |
| шљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао ка |
| едном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он сме |
| јко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и напослетку поче да држи пр |
| свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини |
| срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколик |
| ...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему и |
| не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, дру |
| по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама |
| о уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p |
| , вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све т |
| А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа |
| м могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S |
| је јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даћ |
| е и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се |
| тву.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!... |
| а би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се нака |
| дима беше веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у писмима извештавала о стоци, о сусе |
| а...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па рад |
| разред... па се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, ко |
| читељ орловички...{S} Гојко Савић...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Го |
| а.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит |
| ри му председник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по десетину нових |
| знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> |
| склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— |
| од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нових, тек |
| — Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} |
| их ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, кој |
| е, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... умори |
| рашно... нечувено... страшније од свега до сада... некаква катастрофа!...{S} И то је оно што јо |
| а времена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетн |
| је много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— П |
| то не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне веч |
| умеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је незгодан тре |
| неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И а |
| дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав нак |
| . понови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовања одвојио сам се из родитељске куће и |
| ктаху необично.{S} Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа |
| јајни зраци...</p> <p>Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу |
| сен или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале с |
| ога плота... ено вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се |
| и за њу привезао; заволео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је оз |
| е, господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оно |
| — Знате шта! узвикну он: урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ј |
| азасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевене ст |
| цана, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, де |
| акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дош |
| <p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета хартије.</p> |
| радозналости а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањим пр |
| узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, дост |
| , једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред |
| пајући око плотова и спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пр |
| ош овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти |
| чи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, зас |
| са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут |
| ца се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи са стол |
| S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше |
| цевку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} Смешкају му се |
| смо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос |
| доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити наг |
| љда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и поче |
| он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, |
| доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте |
| чин:</p> <p>— Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати |
| оп <pb n="119" /> смишљаше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђ |
| исто... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и у |
| по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши <pb n="2" /> путника у |
| таје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прош |
| сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад зн |
| 7" /> <p>— Само немојте да се промените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свр |
| вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то |
| ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћ |
| укама на дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} |
| сталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и заус |
| је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} О |
| обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезниј |
| !{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?. |
| е исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, |
| ислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнул |
| то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, прикач |
| ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, |
| о да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњениј |
| } Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих |
| наје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то и |
| исли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се ок |
| на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоно |
| ајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он оним благим т |
| ку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, |
| стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њихови односи наликовали меденом месецу, о |
| није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, за |
| а...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па |
| Не, не... треба стајати, треба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Гд |
| ... овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се |
| </p> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је |
| се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... |
| руге.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ о |
| аву на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни |
| не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право ј |
| иђе... одмах после венчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега |
| >Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта |
| </p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћем |
| не, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сам |
| до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... |
| и звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнас |
| е отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручи |
| а немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} |
| а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било |
| вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, |
| , и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав.. |
| ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{ |
| едном отвори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо. |
| оде својим родитељима.{S} Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и |
| и ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p> |
| истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а о |
| премештај, па дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да ћ |
| овели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је |
| ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не дово |
| мерно развијено: руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; ц |
| село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, немојте...{S} |
| љ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би вол |
| те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се |
| а збуњено: припрема траје најмање месец до...</p> <p>— Ха, методика... прекиде је учитељ.{S} Е |
| сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку |
| а би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у |
| сва окаменила...{S} Ужас!...{S} Које је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мртав!. |
| -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} Рибице...</p |
| зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра до |
| Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не п |
| еру, који он не имађаше...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба |
| ="188" /> <p>— Хо, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S} Али он може ујед |
| а?...</p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p> |
| олега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видев |
| зла; јер није ово полицајац, него његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устр |
| ... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано поглед |
| је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и |
| тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ, т |
| p>— Тако... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин А |
| е премештен.{S} Добар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели д |
| ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам |
| наше и зближише, па онда поче по издаље добацивати похвале њеној лепоти, памети, лепом положају |
| бични доста смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосмислене одговоре, разуме се све у ш |
| едила све, и она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само н |
| ека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби премештај на железничку станицу, где је оно држан |
| објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз.</p> <p>Учитељ |
| пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нем |
| ама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, о којој дотле |
| овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње вре |
| чито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман израз, ове живе очи говоре дру |
| око, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни с |
| е, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сун |
| начи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— Па... требало би... рече он, с |
| ница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој |
| >— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из општине... настави она, па одјед |
| о-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, неко усамљено село, где нико не до |
| далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви |
| а, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он оним б |
| руменила на лицу.{S} Све се променило, добило самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају |
| премештаја нема?</p> <p>— Нема.{S} Веља добио....</p> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S} Как |
| дин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојково место, и преселио се на сам |
| га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише другови, који су се бавил |
| ли оштром казном...{S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто. |
| ко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја.{S} По |
| љуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан |
| егни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <pb n="13" /> </div> <div |
| ного, много! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично |
| јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати... много, много! </p> <p>— |
| лио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те |
| {S} Чујте само!{S} Пред учитељски испит добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добро |
| наравно у своју корист.{S} Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутр |
| } Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратница |
| ио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и к |
| расота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље ц |
| , па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — ч |
| ми и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво |
| ам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим |
| а нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало и |
| ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколик |
| шишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу |
| <p>Тако идући к селу претресаху полако добре стране свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа |
| рукчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушни... све се то пред њом угибало, све је с |
| му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у |
| заборавите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не мог |
| ни проговорити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли бог |
| р из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школском раду; свиде јој |
| огледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овака |
| још од осамнаесте године... свекар нека добричина... она доведена из сиротињске куће...{S} Љуби |
| немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> <pb n="126" /> <p>Изиђоше обо |
| ми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије и поднесе |
| е требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А |
| своју тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро... махну он главом, па се поздрави са Гојк |
| тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро... махну он главом, па се поздрави са Гојком и од |
| сањам...</p> <pb n="128" /> <p>— Добро, добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца рецит |
| ељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не з |
| премаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо |
| е тргла... сасвим!...</p> <p>— Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред собом.</ |
| Ту је важна практика...</p> <p>— Јест, добро сте рекли.{S} Практика, света практика!{S} Нисам |
| ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије |
| ного...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> |
| S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</ |
| и се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се истина црвене, али т |
| ра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича му сложи друго одело на |
| д и не сањам...</p> <pb n="128" /> <p>— Добро, добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовц |
| S} Ти си образована учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чек |
| S} Ми смо ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад од |
| мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лев |
| {S} Можеш што хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{ |
| </hi> се потписао, шапну Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p |
| тојана колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо... само раније...</p> <p>П |
| деловодник и метну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гледајући никога, па се обрт |
| познаде овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... одговори депозитар отегнуто.{S} Онда ја да изд |
| еома узбуни од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па с |
| , те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици.</p> <pb n="194 |
| ји се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, п |
| да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже председник.{S} Ти већ знаш како му то ид |
| а њим и окрете својим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и |
| S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: да оставимо разговор за сутр |
| се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па от |
| своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца п |
| } Ћути и чини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, ш |
| ници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом стану?</p> <p>— Добро јутр |
| отвори уста и проговори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А велиш после... сигу |
| јутро!{S} Како у новом стану?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>— |
| ља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни к |
| ну дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то |
| b n="34" /> <p>Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љубица |
| на промоли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само севају некакви котуро |
| оји дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке омладине.{S} Али свему има к |
| вако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гле |
| те ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље |
| о, мртво лице, а говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила је читати оваки израз на |
| "5" /> <p>— Како сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст |
| о по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb |
| убица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беш |
| Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, посм |
| асвим се тргла... сасвим!...</p> <p>— Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред с |
| огледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану промену израза на лицу |
| »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| у и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </div> <div ty |
| о онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком |
| ењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, шт |
| и... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком болешћ |
| лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто онако кад је |
| ријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у друго |
| оју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да рад |
| братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, п |
| сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази |
| р га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наредбу напамет. — Казао сам, братићу |
| на зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо б |
| уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} К |
| би.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно са |
| ..{S} Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па после све више и више... навлачи |
| ише од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n |
| -ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћ |
| рета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се мор |
| риге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банк |
| следњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много |
| Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он |
| <p>— Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— |
| лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} |
| Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо би |
| у, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, |
| а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се неве |
| ка црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је |
| а тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом |
| е мени још из детињства... запамтио сам добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо |
| атно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та |
| беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му |
| а ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у |
| p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићем |
| о теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш како се вел |
| } Деца одговарају: по неко већ схватило добро целу мајсторију и одговара правилно.{S} Љубица св |
| на бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифру, на колико је г |
| ко? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифру, на |
| .. шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под мора |
| резовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се ла |
| ти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес |
| но, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно светл |
| раги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...< |
| бица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако...< |
| кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... к |
| сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали мл |
| Не верујте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца свога... </p> <p>— Чекајте!... прекиде је |
| кта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколика нагађања му |
| не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хт |
| д одступа, откупљује се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према то |
| з оних јасних плавих очију сија љубав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликуј |
| еце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам откупио сво |
| суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор...{S} Обукох се, оденух се, стекох многа позн |
| уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неизмерној љубави, коју сам ј |
| ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, |
| прах...{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће |
| цкање суве даске.</p> <p>— Охо, имаћете добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе. |
| орно.</p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— |
| ..</p> <p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета харти |
| {S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се о |
| године... свекар нека добричина... она доведена из сиротињске куће...{S} Љубица је гута, гута |
| дном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не би |
| арати, не знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту |
| овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до кон |
| p>— Ето, моја!... моја!... је ли?...{S} Довека!</p> <p>— Твоја!... прошапта Љубица и уздахну го |
| руштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита ж |
| лите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите ли да би в |
| њства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје |
| мену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</ |
| о!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да с |
| пце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени није н |
| тељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем нева |
| се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам ва |
| ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... |
| а то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за |
| сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде |
| ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже он |
| ли човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До с |
| ...{S} Али један поглед на ове малишане довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесел |
| на дугогодишње заточење. <pb n="158" /> Довољно узрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашил |
| извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за то, и у души му још ја |
| ије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он мора очајавати |
| и рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости.{S} Скамије старе, рађене још пре два |
| рљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица т |
| после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим друг |
| е сама себе и свега...{S} После, кад се довољно настрадала, постаде равнодушна према свему, бил |
| бро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од стра |
| ко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора...</p> <p>Путом, што води од |
| месечну квартирину...{S} Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло |
| . нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рам |
| њем, пријатељски, весело...{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, он |
| , без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предавање, па видевши овога неучтива <pb n=" |
| необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет предм |
| {S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се приближи |
| ки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо т |
| ! одговори Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине |
| длучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, не чит |
| хо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — цела свадба — поседа |
| на погледа, не страховати од изненадних догађаја... оставити све на страну, па живети... живети |
| Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са највећим за |
| ави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се |
| д вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера, |
| а му исприча неке раније и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм |
| својој, па претура преко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтед |
| ј, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> < |
| че долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађаје...{S} Он могаше схватити одмах, да Стојан одне |
| Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писареве |
| ара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступиле разне промене.{S} Пера је |
| рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или се |
| везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S} Све се испретурало, ускомешало у њеној |
| леба.{S} Мало је размишљала о последњим догађајима: обузела је некаква апатија према свему, па |
| са Вељом и настави причати о последњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислит |
| а осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут...{S} Шта је т |
| енска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано н |
| p>»Шта он хоће? размишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Управо, он |
| у, једнако некуд трчи, нешто распитује, договара се са Стојаном.</p> <p>Једнога дана вејаше сне |
| , међу њима нема никакве засебне тајне, договарају се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, |
| јко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку опирах |
| данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра рано позов |
| ан отаљавати!...{S} Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од ск |
| сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо |
| Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи на |
| годину.{S} Заведоше решења у протокол, договорише се да се сутра изврши упис нових ученика у п |
| дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n="20" /> после подне прегледају са к |
| о на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n="122" /> са Стојано |
| ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство женино |
| три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велики број |
| оју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што |
| ао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она |
| ајући само сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима...{S} И она осећаше бе |
| о окопано стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...{S |
| а срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Го |
| у.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом |
| о, пипајући око плотова и спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан испа |
| о исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена збо |
| 04" /> <p>Љубици смрче пред очима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђа |
| гледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао госпо |
| разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени теш |
| кама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје г |
| , да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме неш |
| одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и |
| мор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одма |
| никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је ст |
| биљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весеља |
| апред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неоч |
| мопрегоревањем...</p> <p>После два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се |
| је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где |
| <p>Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила п |
| на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с пр |
| ћи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима својим драгоценим адиђар |
| ти к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се |
| се очи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе |
| напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро з |
| {S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, |
| да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p> |
| , приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После |
| , стојао нодекана, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у со |
| н?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, |
| ако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се истин |
| ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажму |
| еђају многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачк |
| .{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Нег |
| ствари, па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мил |
| адоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише... |
| ња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у с |
| им чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који дође пред њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бира |
| себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S} Позн |
| и.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би мога |
| е опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, од |
| се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане хода |
| ку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко г |
| акар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тр |
| трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... |
| жи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, |
| ве...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} |
| ре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, |
| ли га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хар |
| рила преко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за т |
| смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је |
| та од разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у |
| о сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако о |
| и се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке |
| хлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се д |
| но држање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а |
| лико:.</p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова |
| ек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко. |
| тојан се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на |
| застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђен |
| ном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} |
| , молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше |
| оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана с |
| еднога хладног, туробног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у д |
| одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напосл |
| id="SRP18993_C19"> <head>XIX.</head> <p>Дође испит.{S} Љубица се тек опоравила од болести, па ж |
| : да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здравље је поправила, |
| м времена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из с |
| Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p |
| девојка у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хо |
| .. тако изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Али в |
| сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гро |
| о, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, ми |
| ога приреза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако р |
| вараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е са |
| один-свештеником...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чуд |
| Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајт |
| к да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по т |
| {S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје |
| е ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте понели какву о |
| пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако...</p> <p>— З |
| што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} У че |
| се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако то в |
| .{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} А ја о |
| милија, најдража.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељин |
| ездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не |
| а, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки. |
| е то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак ор |
| ечима о вечној љубави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, с |
| непогода пропуштено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађо |
| њему се то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није ника |
| Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та н |
| завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <p |
| ачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Ш |
| звесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... |
| ругога краја среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишњ |
| и, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет неди |
| {S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког пре |
| је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>— Доб |
| на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас |
| течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеализма, <pb n="33" /> који се код почетника ду |
| једна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, и она п |
| ослова који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам је в |
| аш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак |
| окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња |
| и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доиста страдала много.{S} Одједном се загледа у Гојка д |
| ао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — капетан затеже овде — |
| ана, посута крупним камењем.{S} То беше доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше јој очи |
| ледај...{S} Министров потпис...{S} И он доиста показа акт с потписом Министра просвете, па га о |
| дан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, раз |
| ети... живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста проживе школски распуст у задовољству и одмори с |
| гов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</p> |
| ете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја з |
| ду својим речима на његову лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као |
| ику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене о |
| другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далеко од ш |
| нца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и ста |
| Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и пра |
| е груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тих |
| двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу |
| љу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа за |
| ило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{S} Дотле су |
| ...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да тре |
| атићу!...{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка |
| <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p> |
| свој часовник...</p> <p>Толико пута је, док свршаваше школу, идући главним улицама београдским, |
| .{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати к |
| својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога |
| не на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим |
| .{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али |
| S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Него изволите мени, |
| латка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окруж |
| угачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <pb n="102 |
| лаву...{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра усташе обе рано |
| и...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош! |
| ика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху своје нестрпљење, вртећи се н |
| </p> <p>— Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру кр |
| лико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре неде |
| м, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде |
| остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који |
| стина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, |
| p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Марш одатле, без |
| чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наредбу напамет. — Казао сам |
| ре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, нек |
| и ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш прав |
| {S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скор |
| ућности све то скрива од људских очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне |
| гове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из |
| њеним родитељима, о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по и |
| их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> |
| он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше ус |
| дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко |
| за то време непрестано погледаше ћату, док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А |
| ати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад купи сам |
| а овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху |
| е нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити |
| други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана ка |
| ука једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брз |
| арлах на децу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарла |
| , па као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коњ |
| .{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко |
| ве!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груд |
| школскога приреза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, |
| е врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке |
| чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, п |
| о забораве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви радите веронауку, познавање природе, певање... у |
| его онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу |
| мо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде |
| b n="46" /> <p>Љубица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гој |
| а се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, с |
| на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде опирати а после се |
| b n="25" /> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час р |
| да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.< |
| вориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!. |
| . има ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«.. |
| лашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, к |
| смеја се весело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта |
| Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он ду |
| н мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; не |
| ћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спремаш |
| оћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој... |
| , које дрктаху необично.{S} Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S |
| ека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце |
| боли... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, удар |
| , још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.</p> |
| ку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди |
| ремишљајући о разним плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа |
| гољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица није имала коме до |
| <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујте се, с |
| е, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше |
| } Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} Комис |
| како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као код пр |
| и, одговори он, прибирајући се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко гу |
| акше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ...</p> <pb n="54" /> <p>Кад већ уђоше у село |
| страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се |
| ов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, д |
| више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође |
| е Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са |
| аса и... <pb n="174" /> наравно, где не долази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Ш |
| место, неко усамљено село, где нико не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му помодрело о |
| ра у глави разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div> <pb n="1 |
| ка одлучност на лицу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила на једној ми |
| и?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства она не осети |
| погледа за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој свој |
| а она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако ј |
| јци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безб |
| та за собом и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати |
| изненадним злом, убијена!...{S} У школу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и п |
| јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце?... |
| рада!...{S} И она пати!...{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча н |
| — Ја не знам... управо овај... нисам ни долазила да потписујем спискове, али сам узимала на при |
| слове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена |
| е, како учитељи морају по неколико пута долазити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не м |
| , Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој |
| оришта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађаје...{S} Он |
| кне по неки старији ђак.{S} Људи почеше долазити.</p> <p>После пола часа заседе цео школски одб |
| амо собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> </div> <div |
| чате све догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми |
| онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало о ком |
| 2" /> <p>Проскитао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и |
| радовало, што их је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисм |
| пућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврну |
| весела лица.{S} Она се обрадова његову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоћ |
| век позива и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатн |
| е — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле потпис: »Управитељ школе орловичке«... а горе на в |
| лика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} |
| ...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста теч |
| и <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па |
| м густим белим покривачем.{S} Из потеса долеташе некакав необичан за село звук, који постајаше |
| ни као шипарица од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју |
| емо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина |
| ..{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже о |
| у, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним људима...</p> <p>Љубица се пренерази |
| о.{S} Иљадама година она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити |
| о до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнаста уска-речица...</p> <pb n="25" /> <p |
| озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају д |
| вркутати млади птичићи и раширити крила домаћа срећа!...</p> <p>Почетком јуна настаде велика жу |
| е памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је није привлачило к њему; само |
| ам то све преживео...{S} Скућио, окусио домаће среће, раскућио...{S} Као на електрици!...</p> < |
| себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш |
| {S} И он извесно сад представља правога домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време |
| де у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од глади.{ |
| p>— Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека л |
| а, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, дај прво тањире...</p> <p>После ручк |
| Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступише у двориште, Љубица одмах оп |
| ка сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш |
| ду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу |
| но.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и |
| госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{ |
| одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да глед |
| .</p> <p>Љубица подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку разумела.{S |
| слити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха. |
| љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима... и ваздан других |
| не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо в |
| и из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи јо |
| Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако |
| беше веома предусретљива према њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома распол |
| pb n="110" /> из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p>По |
| и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се |
| и стаде преписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још |
| молим.{S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан |
| подине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет ћутање...{S} Панд |
| аду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хоћете?...</p> <p |
| јака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта |
| ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га плати |
| , што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много с |
| p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече к |
| ј и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} |
| писар отпочео напад, по свима правилима донжуанске тактике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним |
| штене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се до |
| да...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... |
| а мисли.{S} У последње време писар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, ј |
| мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...{S} Зат |
| овор, који је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са образованом женском... раз |
| у, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се за |
| таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до |
| , па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, згрчену ф |
| , што је Гојко, послушавши његов савет, допао овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кривице... |
| ше несразмерно развијено: руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама |
| ше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости.{S} Скамије старе, ра |
| е обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви |
| ружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши <pb n="2" /> пут |
| тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља, по кој |
| дин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти госпо |
| p> <p>И Љубица је са своје стране много допринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само зб |
| ... као...</p> <p>— Као једна породица, допуни га учитељ.</p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала |
| /p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је суви |
| мет.</p> <p>— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: с |
| ошли примили...{S} Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p> <pb n="70" /> <p>— |
| адост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни разговор по неким својим сећањем.</p> <p>— Сећат |
| и сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите, ко |
| !...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му |
| ети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} Толико се кидала због те своје зле особин |
| нити му страдање, само ако му то савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, заплака се |
| пне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли ви. |
| ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не |
| какво страшило, које их раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се они ог |
| столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматрати |
| го.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p>Велимир јој ста |
| , ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, |
| ати, наступа полагано некаква хладноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међ |
| традало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало ради чега живети«...</p> <p>Го |
| сте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим по |
| ед на несташну децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћ |
| суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањим председником, а и да чује шта се говори о про |
| бодан, срећан; нема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и ра |
| ери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет о |
| , сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљућим че |
| а узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој |
| ћутећи.{S} Беше им незгодно настављати досадашњи разговор а, о другом чему нису хтели говорити |
| мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајућ |
| тане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрегнутост мозга; ово што се непрек |
| о јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само тебе кад имам, тебе... |
| кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а |
| јко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно |
| еца...{S} И све, све исто, једнострано, досадно!«...</p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>он |
| бе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати једио исто...{S} И о |
| које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу...</p> |
| ашио, али у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одврат |
| Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће |
| Један није у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да од |
| } Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љубице појав |
| плашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дркт |
| ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p |
| ћи шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га за |
| м до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједном о |
| ли куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему досети, претрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је |
| све како је.{S} Само се још није могла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али |
| се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозор и |
| вртећи се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога говорника.</p> <p>У току разговор |
| свакад пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да Вл |
| муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— Господине, к |
| ..{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и |
| о је то, братићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страд |
| , одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју корист.{S} Његове наде д |
| уговор испунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве плате прима |
| нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нар |
| , ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно |
| о дан сељачким потребама и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је с |
| виђаше само по крајевима. »Међутим има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами |
| јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S |
| , али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи бра |
| аш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јак |
| же све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се у |
| то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојк |
| код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« з |
| иди ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љубице!...{S} Љубице!...</p |
| ајући жени:</p> <p>— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти с |
| убазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосм |
| ак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам шта ви гово |
| а Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу |
| . рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n= |
| ао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што је се могло поменути |
| тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До године ћ |
| {S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је |
| да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досад |
| им словима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо |
| жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био п |
| јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она се п |
| крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено, обријано; брчићи танки, жућкасти, скор |
| /p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла, па ро |
| «...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само м |
| одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ва |
| онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечна плата!...{S} К |
| а, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта |
| бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, др |
| а врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је необичан!...{S} А њега нема!... |
| у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији, па показује нешто једном дечку, који |
| ешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно |
| а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да с |
| ...{S} Што се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину...{ |
| и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p |
| ...{S} Што ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку |
| већ не приближише ускршњи празници.{S} Дотле су урадили врло, врло много, прешли су све важниј |
| ђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не прогов |
| ко ретку и неочекивану играчку, о којој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала радости, |
| неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време |
| Она, братићу, она... учитељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} |
| > <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ва |
| кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, п |
| /p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га до |
| тајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи... господину.</p> <p>— Нема ту с |
| кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено |
| . мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} |
| е речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... с |
| о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнич |
| ..{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња.. |
| ао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде мисл |
| очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближ |
| .. женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћ |
| упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо |
| кву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у црк |
| у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича |
| авао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја ср |
| Гојко одједном, не поимајући шта ради, дохвати њену меку <pb n="142" /> врелу руку и повуче је |
| презирањем, заигра на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и н |
| ледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати крушкову грану, нема |
| да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S |
| вако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, С |
| м и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби |
| ебало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања |
| те...{S} Шкргутну зубима, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде |
| ...</p> <p>Љубица се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да ст |
| јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједн |
| риса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и став |
| где не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рук |
| решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, а |
| сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да |
| в! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>С |
| трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... или с |
| грудима као полумртва, онесвесла...{S} Доцније, кад се мало прибра од прве навале осећања, узв |
| весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је ј |
| <pb n="23" /> учитељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, |
| ..{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љ |
| ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, поздрави се в |
| ора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на сам |
| а се говори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао гл |
| ко је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а из очију |
| ште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од |
| лижити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад бе |
| а је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђа |
| још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујни као шипарица од четрнаест |
| о красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко |
| има са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекну п |
| му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког непознатог намерника.</p> <p>— Шко... |
| ја се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за лега |
| арка угледа отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p> |
| S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да ч |
| — Како сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, пр |
| двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрости |
| </p> <p>Ђокић, првак противничке групе, дошао к судници, весео, са неколико својих пријатеља, п |
| жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвор |
| овори, гледајући га радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гла |
| дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се о |
| љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га бли |
| .{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одма |
| е, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љ |
| д госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, како он |
| га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да л |
| ашно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је вод |
| ...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S |
| пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па сад |
| <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето |
| еким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ.. |
| ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?. |
| аније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запр |
| ијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мил |
| p> <p>— Извините... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много |
| ла се.{S} Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, |
| се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потр |
| дборник.</p> <p>Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима |
| .{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну страну, па грун |
| колском раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: тре |
| есу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одгово |
| купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица с |
| .</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то ј |
| се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло без н |
| дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с |
| ка приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они |
| али, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!...</p> <pb n="154" / |
| .{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозн |
| школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као |
| пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим |
| а своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше о |
| реба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не |
| >И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало је румено сунце последњим зрацима свог |
| ма.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави он, рукујући се са |
| о бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озној |
| и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке |
| и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да |
| олованих људи, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао сведок његовог гимна |
| .</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуг |
| } Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се |
| <p>— Пре... председник пододбора...{S} Драгољуб Илић... изговори он оштро, замуцкујући на прво |
| има колико год хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пу |
| ова околност:</p> <p>— Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио пети |
| покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо |
| и на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љуби |
| , а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p> <pb n=" |
| а дође, обучена и накићена свима својим драгоценим адиђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, ал |
| латко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p> <pb n="189" /> <p>— Мајчице, как |
| еје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>О |
| »предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, кој |
| Добро, чекај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад |
| са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака Учитељске Школе, кој |
| е својих осећаја за време познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни часо |
| д <pb n="120" /> свију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} Само му сину та |
| беше милија од свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, убијена...{S} Само га једна |
| гао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али са |
| докруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је п |
| од њега испод пуних китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лагано корачај |
| бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне чи |
| се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленил |
| крешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с |
| заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за |
| коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је |
| а одјури преко дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један |
| па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним |
| ="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно |
| <p>— Марш одатле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</ |
| е влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у с |
| истру просвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p |
| живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој к |
| <p>— Братићу... браћо!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гл |
| столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p> <pb n="104" |
| >— Шта говориш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнувши старца за ра |
| е једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} |
| .{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му |
| а милост овим безјацима!...{S} Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> |
| ви сте примили своју заслужену плату од државе...{S} Још да наредимо само са општином...</p> <p |
| уга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге промене |
| ови необични и, како она мишљаше, важни државни изрази:{S} Краљевско-српска;..{S} Па није хтео |
| Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, |
| а старешине воде оштра рачуна о владању државних службеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да |
| Р.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1899.</p> < |
| да га погледа како стоји пред страшном државном контролом и дркће због својих недела...{S} Али |
| и прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газд |
| ез мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како је господин Драгољуб |
| ештај на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов др |
| дина, развијен, крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено, обријано; брчићи танки |
| вијена и истурена напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице |
| кривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово држање одаваше обичног сеоског левенту, који не ради те |
| наљути.{S} Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, |
| , да нови колега целом својом појавом и држањем одговара њеним ранијим сновима.</p> <pb n="164" |
| нске ствари, па после један учитељ поче држати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и зани |
| ом својом школом, па ће тако заједнички држати угледна предавања, али претходно захтева да обој |
| туден бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћ |
| замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, |
| ратницама, Љубица опази човека, који се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој п |
| пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са уч |
| авој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом па |
| посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово оча |
| S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p> |
| ор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко шк |
| пандура, који стајаше пред степеницама, држећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад о |
| ан судбини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да |
| ча неке раније и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не |
| е из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да п |
| љио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.< |
| е касу, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор... |
| о ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А |
| ма Стојана?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар по |
| помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски |
| , рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче...{S} Ха, присети се |
| женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па |
| га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајни |
| , каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно. |
| не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио |
| собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="19 |
| могоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе дру |
| ику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Председник прво упи |
| итисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? разми |
| о заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, неће отказати?</p> <p>— Захваљујем... али сам та |
| м се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учитељ |
| сне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно. |
| на се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, која је одједном обузе...{S} А овај Стојан ч |
| ас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас об |
| поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ств |
| јајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, |
| , намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком п |
| ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који онако и |
| таде осећати у коленима, у ногама, које дрктаху необично.{S} Он се једва докотура до прве клупе |
| беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед б |
| вај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно |
| и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши не |
| одмах десно...</p> <p>— Знам... знам... дркташе она од зиме, која је одједном обузе, па се одво |
| и?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— Под к |
| ..</p> <p>Богосав, пребледео од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од |
| а уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ј |
| } Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доно |
| е, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и другу...{S} Прсти се заплели... |
| се одједном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека |
| во осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и другу...{S} Прсти се за |
| ан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из шко |
| мо преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави није |
| тоји пред страшном државном контролом и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га о |
| у она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки глас... |
| ух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово ш |
| м погледом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и то |
| још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво |
| гачених очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита |
| рте се пандур Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи... го |
| одник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши га та |
| /p> <p>— Да презирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска присуства, па одједном обави сво |
| >Гојко се осврташе око себе унезверено, дркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешт |
| и на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се з |
| ха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа |
| .{S} Љубица стајаше на вратима учионице дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан се дизаше, стењући: |
| ао из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа |
| лике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е пол |
| есто пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А |
| љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакр |
| исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под њима само меко сено, покривено |
| рно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси |
| , несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту |
| {S} Он се приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив <pb n="40" /> поздрав једва кл |
| на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по школи, |
| знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту |
| им приликама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући |
| у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи к |
| е главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој деси |
| То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! ре |
| </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да |
| ер није ово полицајац, него његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; з |
| , <pb n="108" /> гледајући тупо како му друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ва |
| то долази на Бељино место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако је некако... чудан.{S} У свему је ошта |
| да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јес |
| је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једин |
| , како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} |
| тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, о |
| о мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малиша |
| бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часо |
| тресаху полако добре стране свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила и |
| одна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде |
| кога... нигде никога иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим вас!. |
| детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чинов |
| о стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они ис |
| х дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких иг |
| асмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p |
| нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се боком према говорнику.</p> <p>По |
| продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како би јој |
| д је стекла нове, многобројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха |
| познатих јој девојачких лица; то су јој другарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху од ње |
| ку презриви погледи, које јој упућиваху другарице њене, остале учитељице.{S} Опази она и неколи |
| се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена г |
| } Ту се разговарало пријатељски, сасвим другарски, претресале се успомене из младости, управо р |
| но, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пер |
| ита га она обичним тоном, који одговара другарском разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред |
| ој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену паж |
| 190" /> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи |
| де тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има п |
| еца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико б |
| најгоре, најусамљеније место, где нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="174" /> на |
| {S} Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави потоци и |
| та то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</ |
| {S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд |
| кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је ј |
| ањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде механички, а кр |
| паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојил |
| о вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ја |
| ли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало своју постељу, пр |
| ?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге пакости, нема сумње, настави Веља, избегавајући о |
| велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желе |
| аспоређеном по соби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје г |
| ржавни чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге промене на себи, али се одједном стресе и навуче |
| ако... не, не, молим...{S} Има времена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! ре |
| за ђака.{S} Радио је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{ |
| .{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих |
| , опет слабачак самртни ропац, један... други... и очи се сасвим променише, право стакло!...{S} |
| ..{S} Ово је све друго... <pb n="57" /> други израз, понашање, тон говора, све, све друго.{S} О |
| само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Али оволики бол... то је ст |
| убица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у зем |
| оја придаје необичан израз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице об |
| </p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној |
| изором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје о |
| Уређујте се, скомандова, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</ |
| ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић |
| бацани по столу, или наслагани један на други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија |
| а погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како |
| редавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S} Предавао је в |
| шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође |
| {S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S |
| човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем |
| и ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко |
| {S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде |
| <head>XXII.</head> <p>Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спас |
| и: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка свет |
| ма учестао са својим походама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубиц |
| ве месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори други глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај дог |
| донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак |
| енило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње |
| она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само не онакво, ка |
| ј; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некако онако... озбиљно, важно...{ |
| сам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живел |
| она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још |
| ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нов |
| А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опа |
| по цену живота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а врат |
| енио па ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако в |
| Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва изговори |
| а, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује за |
| е ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{ |
| p> <p>Путник распита дечка још о многим другим стварима, које су га интересовале; тако сазнаде |
| се наговори.{S} Стаде се хвалити својим другим разредом, јер то су само његови ђаци, и причати |
| ли прелетати и заустављати се на разним другим средствима освете.{S} Све беше испитано, у мисли |
| ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народним по |
| {S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Ал |
| >Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хар |
| S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео тако поступати?...{S} Не би ни п |
| ету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај са |
| иљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога д |
| Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако |
| игара: ораха, крпигуза, лопова и много других!...{S} После наступа мучно и тешко школовање у Б |
| ед...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... наслонио руку на Љубичино |
| ше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним љу |
| ажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, м |
| е породице!...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> онако чупава како се |
| таде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, |
| у, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, само прекор чемеран, отрован...{S} И непрестано |
| Па онда настави гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати равноду |
| ри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам не |
| само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се |
| који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та о |
| љства и пријатељства она не осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар пост |
| и израз, понашање, тон говора, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто промрмља, и више очи |
| не, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочим, па последње из школе...{S} Чујт |
| јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке зад |
| век?{S} Не, није, није...{S} Ово је све друго... <pb n="57" /> други израз, понашање, тон говор |
| е од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева вел |
| еца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, к |
| ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, |
| стина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љуб |
| сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам... и не |
| S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</p> <pb n= |
| <p>Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, опијени страшћу.{S} И на ј |
| јима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и |
| апише у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љуб |
| на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже |
| обро најпосле...</p> <p>И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да |
| у много своје кривице... »Шта смо знали друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо |
| ледајући кад ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страдање, |
| е подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S |
| ето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже се читав ур |
| љи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен |
| а овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају о |
| гији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би |
| и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се по |
| онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога не може |
| ним људима... да нам бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо м |
| тку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не сме |
| ињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— |
| ад изиђоше у порту, по свршетку службе, другови се упознаше.{S} Месни учитељ је старији човек, |
| >— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Г |
| друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем |
| и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као код правих ку |
| санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли |
| ојко није добио премештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раме |
| у зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени другови, видевши колико су заостали, пређоше на посао и |
| је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву л |
| >— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам |
| због неке увреде...{S} Истукоше ме пред друговима, осрамотише...{S} Директор наиђе и оштро ме к |
| а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он плану гневом и узвикну: </p> <p>— Животињ |
| брате ово је ваљано... овако са старим друговима провести који часак за трпезом, узвикну Влајк |
| ре...</p> <p>После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.{S} Веља седи крај ст |
| ељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра |
| ко да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о о |
| прегледати њихове радове, као да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешкољи, поглед |
| о оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него мој |
| оложена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јама |
| говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потреба |
| осле подне иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, заб |
| ко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што сад бива, мис |
| бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p>Стојану заигра обри |
| а језика... једва чекају да чују што за другога...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уплаши.{S |
| и, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена Гојка са они |
| Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у |
| е своје болове, сакривајући их једно од другога, старајући се обоје да се покажу што веселији.{ |
| па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Нама |
| рисног, чистог ваздуха.{S} Одједном, из другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је |
| дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи п |
| доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја среза.{S} Тога истога дана дознали су и з |
| неком зебњом погледати час једнога час другога госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућут |
| које се, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чоба |
| еним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако |
| ој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с вел |
| лагодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој години затекоше нас професори у кафани за картам |
| научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад и |
| шан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, зав |
| едње време и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих |
| о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? |
| гледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да |
| Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам |
| ало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ства |
| } Какав ће изгледати пред овим искреним другом овако са масницом на образу!...{S} Али се осећаш |
| одно настављати досадашњи разговор а, о другом чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу |
| довршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} Па онда?... |
| е уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он |
| } Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, који потпун |
| а да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!...</p> <p |
| ела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Другом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрес |
| је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мари... смо |
| нарављу, учинила какво зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислила је да с |
| S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да о |
| а вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И о |
| рижељкују у топлој соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком |
| та и стаде их купити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше л |
| вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, раширених очију |
| S} Рука дркће... дркће... она подмеће и другу...{S} Прсти се заплели... не може да намести кажи |
| која иђаше напред путањом, па одговори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио.. |
| о је имао много ствари, морали су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде |
| Добро, добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То |
| ко, него се овај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро:</p> <pb n="10" /> <p |
| им гласом, трљајући лагано руке једну о другу. — Много сте погрешили, понови он, што сте верона |
| ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је ду |
| се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен |
| сар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <p |
| и часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} Из цр |
| арочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не |
| p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љубице, друже!...</p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде |
| овај... </p> <p>— О, пријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито сте |
| на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинске ствари, па после један учитељ поче држати пре |
| поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некако поста |
| неком полусмешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клупе, испод родит |
| цкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на |
| оран скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И кад какав свену |
| .. како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поче он от |
| живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити сви они лепи снов |
| ви на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, они постају све б |
| } И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушн |
| ао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и |
| везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, познатије, као да се сад тек |
| клета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, рече им |
| ома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави су.. |
| е, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала св |
| стаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње вре |
| </p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново одело, |
| азима, па јој се сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли она са |
| а ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се о |
| на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново одело, нов црн шешир, ко |
| сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на |
| је коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији, па показује нешто једном де |
| .. ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то п |
| се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је мислила да њ |
| тњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла |
| ити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома |
| ажише сузама — да сам избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем!{S} Н |
| — Ни најмање.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се дава |
| да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји један младић, веома леп и отресит, к |
| учитељица?!...{S} Хоће, хоће... знам... друштво не прашта лако непажњу према себи.{S} О, тешко |
| > <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n="165" / |
| .</p> <p>— Нећете нам, ваљда, покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако |
| им лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и сва |
| а, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презира |
| а ствар код њега, кад улази у непознато друштво...{S} А она, гле, корача одважно, подигнуте гла |
| : »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одједном их поклопи обла |
| n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па д |
| :</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у друштво!</p> <p>— Захваљујем, морам на посао.{S} Децо, |
| ца, рикну протегнуто, па продужи пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу материнскога срца...</ |
| учила на такав разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно гов |
| ла, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном...{S} Све |
| вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој грозници, срце јој лупаше жив |
| то, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли ј |
| Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, прен |
| оловања.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, н |
| ника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну |
| о како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...</p> <pb n="80" /> <p>Кад се сврши школ |
| {S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, п |
| ну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се и струг |
| и очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њима од |
| ти... ничега, ничега!...{S} Само вечни, дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему и само једн |
| из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи са столице, намршти се |
| Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислим |
| нда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле |
| не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. » |
| ве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Пис |
| ица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као |
| ва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из |
| еља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз п |
| ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти велику му |
| гледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет |
| би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети жанд |
| азда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципел |
| едан лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па ка |
| мо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.</p> <p>— Прво запишите рачунаљку; без ње не м |
| ма, на прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чистим застир |
| е стаде брисати <pb n="29" /> марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И |
| о, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па м |
| .{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна к |
| ељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодсуднија увера |
| > <p>Стојан утрча; лице му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мис |
| ријатно расположење, које наступа после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се наговор |
| човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга путовања, стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те |
| учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу пи |
| оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад к |
| у младолико, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради и |
| ши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је |
| ном старицом, која се, ослањајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим |
| та ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и |
| ело му беше несразмерно развијено: руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим с |
| ија свод небесни, видите у густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе |
| ј загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и преврта |
| у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журн |
| се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама...{S} Трпковића, што удари директору |
| врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму, па све <pb n="72" /> сеца гласом, узвику |
| пута отомбољиле своје танке и необично дуге прутасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке |
| љски, весело...{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, она му опет уз |
| ремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоће |
| им аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеос |
| ера писар, лупкајући камџијом по својим дугим чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који дође пред ње |
| ореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножутих страшљивих очију, ко |
| .{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема |
| онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети жандарм...{S} Зови ми... хм.. ко |
| } Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу |
| о.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у шко |
| разјари...{S} А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може из |
| им најтајнијим жељама и помислима...{S} Дуго је времена прошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> < |
| красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек д |
| ој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, |
| ма, <pb n="33" /> који се код почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прож |
| а много.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне |
| о постајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс.{S} Кренула |
| ад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лете, све горча за г |
| ри Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи с |
| е се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном ст |
| јој се нешто преокренуло... мислила је дуго, па одједном осети како јој се увуче у душу некакв |
| акључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене |
| Мора га избегавати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједнога срећног д |
| пази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла рад |
| тра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да п |
| Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану про |
| уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао |
| м уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог |
| припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето, моја!... моја!.. |
| ога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{ |
| еба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите там |
| ила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и разглед |
| тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пун |
| најдражи идеали...{S} Све, што је тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије душу младу н |
| , али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по |
| вен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да |
| .</p> <p>— Хоћете шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико ко |
| ли су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. <pb n="158" /> Довољно узрока за |
| а... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је н |
| дуге прутасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвори |
| о свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајним ударцима судбине, измучен и тешком болешћу |
| он, пришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му задрхта од узбуђења.</ |
| {S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разгов |
| во у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у т |
| осадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједно |
| О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања. — Овде треба често да излази |
| испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало прешл |
| из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и |
| и количина трошка на гозби одређује се дужином времена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још |
| та којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пруга, масница преко целога об |
| , затим се котурови стадоше растезати у дужину, стварајући све веће, разноврсне слике.{S} Одјед |
| зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одг |
| } И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности мужу, правила морала...{S} О |
| <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— |
| стају велика напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што |
| дили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну.</p |
| /p> <p>— Како?...{S} Напротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и |
| он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стере |
| је осећањем ишао први пут на своју нову дужност!;...{S} Колико је ту помешано милине са неком п |
| витељ школе орловичке, упућује на своју дужност.</p> <p>Опет се продужи разговор.{S} Учитељ опа |
| ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе. |
| хода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме мину |
| а зелена крушка...{S} Опружише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...{S} |
| , вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио с |
| ад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћеш и забор |
| Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропас |
| ено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, па тежи неку |
| пространством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом бескрајном вечношћу.. |
| и, која ће планути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац?...{S} Младост је силна; она лак |
| <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?... |
| нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд |
| м.{S} Нестаде јучерањих себичних мисли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја б |
| рце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љуби |
| цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред рас |
| наћи ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div |
| аше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти |
| нуо на њену ропску преданост.{S} Женска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, |
| е и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схватило добро |
| им погледом, који јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или |
| егова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво проту |
| алеку недогледу, показујући јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом кором. |
| у кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се |
| сети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар он |
| брилијантима...{S} Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почел |
| и има под својим туторством многе младе душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и в |
| осматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, која га снажно гони у |
| се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази кобном мест |
| не, сенка...{S} Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол те |
| у зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој |
| .{S} А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, непостиж |
| оће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, |
| ругови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било; ц |
| мерну сласт у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки д |
| Љубица се толико измучила, толику борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малак |
| !...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца... мирише к |
| а озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим |
| м по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога |
| } Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би све уништил |
| зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда је ово претварање...«</p> <pb n="59" /> <p> |
| оли, чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшног |
| е, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу...</p> <pb n="90" /> </div> <di |
| и јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше по |
| овољно смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> н |
| а вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи нап |
| И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге |
| могао мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди |
| на одједном осети неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и з |
| ти човека...{S} А ти није требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за гла |
| љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год им |
| пропаст и страдам, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да |
| и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам |
| <p>— Та... онако...{S} Једнако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} Сваке нед |
| ријих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља |
| трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, ко |
| љиво осећање и предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за н |
| ло.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, којима с |
| још више црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са |
| амо да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду с |
| срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, ф |
| иђаше овај прекоран поглед, који сажиже душу као огњем...</p> <p>Опет се отворише усне самртник |
| о стварала у сновима, чиме је најрадије душу младу напајала, почиње се ружити, растурати...{S} |
| не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p> |
| ога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n |
| довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђа |
| сећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} |
| обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престан |
| ше, одајући велики бол што је притискао душу...</p> <p>— Да презирем?... узвикну Гојко, дркћући |
| учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шт |
| сати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли о |
| од њихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и с |
| , па одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново страшно осећање...{S} Оно само трује |
| а видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> там |
| чедна детиња осећања, која се улевају у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их пост |
| иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... |
| другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!...</p> <pb n="44" /> <p>После пређе разговор на п |
| редане и заљубљене жене ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска |
| рач опазиће из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше |
| И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, до |
| ако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јој одв |
| а и успављује занесену, љубављу очарану душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, |
| /p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? |
| ви, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је |
| де, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, одговор |
| мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Она о |
| тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се породи страшн |
| ати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта |
| и траваре у целом округу... свакога ти ђавола зна!...</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за |
| осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци |
| ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И кад какав свенуо старац погледа у о |
| његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом, којим обично гледају заљубљене шип |
| мешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... нисте ми... противни.</ |
| учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још |
| то ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... к |
| ељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p> <p>»Милица... от |
| ма, одговара председник, смешећи се.{S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на |
| о соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, |
| поред прозора промакне по неки старији ђак.{S} Људи почеше долазити.</p> <p>После пола часа за |
| леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст |
| о, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, други писаше, а тр |
| а мене скочише у школи два најодраслија ђака.... због неке увреде...{S} Истукоше ме пред другов |
| волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше.</p> <pb n="3" /> <p>Његов озби |
| ред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака Учитељске Школе, који је становао у истој кући и р |
| ред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> <pb n="76" /> <p>Љубицом овлада зебња; ста |
| х, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n="12" |
| один управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. » |
| сан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да |
| цна је моја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и |
| рицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било неш |
| она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце |
| молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде |
| д онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у ве |
| е децу по дворишту.{S} Неколико његових ђака приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита |
| ало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а с |
| вараху на јектенија десетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше г |
| ки одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако |
| устила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше се |
| ки терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде |
| у лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица но |
| по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица |
| .{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом си |
| , а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одг |
| уђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хла |
| е благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одгова |
| ше на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица?</ |
| /p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се тр |
| су они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујте се, скомандова, он па сиђе на д |
| ће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају?...{S} Аха, знам... то је од о |
| другим разредом, јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године |
| је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели чо |
| азао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са в |
| томе како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гој |
| бом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљушта |
| земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</ |
| јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, као да никога |
| е сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па |
| срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она ј |
| ише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудиш |
| ма сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтеде ређати још др |
| што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из |
| } Она помилова по глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод њене руке и стаде се плаш |
| Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, к |
| а се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећно детињство, красна |
| прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако об |
| задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим с |
| е Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици |
| <p>— Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све |
| ре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> <p>— Полако, море, чекај...{S} З |
| S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одг |
| е свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богосаве, пожури |
| ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противничке групе, дошао к судници, весео, |
| ти за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио ча |
| сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, нем |
| му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се осетно трже и одједном |
| азећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на средини...{S} |
| оном крушком на средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</p> <p |
| ичке задруге.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где |
| леда око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју пр |
| своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а пос |
| ав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану |
| едмета?</p> <pb n="138" /> <p>— Онда... е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући с |
| је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором — |
| рипита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати чов |
| анаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, бр |
| — Ха, методика... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта против методике |
| а нарочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро |
| најући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, дод |
| , коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из с |
| сасвим се тргла... сасвим!...</p> <p>— Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред |
| ојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати |
| <pb n="5" /> <p>— Како сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан деж |
| је благословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и п |
| .{S} Има времена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом |
| може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се |
| ре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, |
| еке изразе шаљивим напоменама.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, |
| је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим друговима пров |
| је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том пр |
| нек вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пре |
| ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу шк |
| је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће дру |
| ћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S} Оно »насуштни«!..< |
| слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо |
| »примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да м |
| рали се ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се |
| но, рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети |
| ...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми |
| што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и а |
| Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} |
| и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке л |
| но, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, |
| твари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите |
| p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди |
| оз два три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!...{S} Кад угледа злато... |
| у отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је |
| ађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и рук |
| икована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часо |
| {S} Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Министров потпис...{S} И он доиста пок |
| да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се заст |
| о још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако само... тихо као сенка...{S} Рас |
| на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комади |
| па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!... |
| држати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи м |
| оплина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући вилицама, |
| да, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене. |
| да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онак |
| сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се потписао, ш |
| рок свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицо |
| пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Ми |
| х, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред к |
| кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Нос |
| се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> <p>Путник га |
| , па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на пар |
| .{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, |
| , а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и |
| отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Из |
| под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писа |
| >— Разуме се, у моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што |
| , а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезовички.</p> <pb n="30" /> <p>Изиђоше |
| имало страдао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта је |
| тву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господств |
| аучила је читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добр |
| тву!,..{S} Три разреда, толики рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној |
| ни, него скромни, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186" |
| } Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!. |
| е изгубих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратница... није никад до сад од |
| <pb n="113" /> буду закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свак |
| акве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</p> <pb n="166" /> <p> |
| само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар |
| како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да за |
| лачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га ст |
| {S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би ј |
| изаше, стењући:</p> <pb n="105" /> <p>— Еј, братићу јадни... обојица страдасмо!...{S} Ја зле на |
| } Гојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си рас |
| ...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </ |
| На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним ча |
| же главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по не |
| S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и |
| >Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу унезверено и нешто муца.{S} Пред |
| аче.</p> <p>Она погледа и одједном, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђењ |
| сио домаће среће, раскућио...{S} Као на електрици!...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко и Љубиц |
| о ти је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... узвикну она, заглед |
| љена...{S} Љубица Петровићева.</p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</ |
| и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед лица.{ |
| анице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу читав без |
| сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S |
| презиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и |
| ица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете сво |
| прстима...{S} Соба није закључана...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фи |
| ропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мр |
| S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... отац...{S} Станка. |
| олу, или наслагани један на други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо |
| ом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му |
| о, лагано... као змија кроз честу...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд |
| м његова необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закре |
| ..</p> <p>— Коме?... прихвати писар.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, |
| нице и показа парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета! |
| ено, прилазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на сред |
| једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник рас |
| о детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{ |
| ... јест, све ћу поправити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али д |
| проговори му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била несвестица... и сад ме глава по мало боли.. |
| има.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве год |
| Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је о |
| ву...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине |
| брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нем |
| једну од најпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас че |
| ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он |
| х могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио |
| разуме се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам |
| то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он ст |
| ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{ |
| оштро изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима. |
| летала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право |
| , и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задово |
| те пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да |
| ђе прозору, па одмах одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено |
| убити дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето, моја!... моја!... је ли?...{S} Довека!</p> <p>— Тв |
| те га уписивати, шапну му она.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одговори јој он, гледајући ј |
| астане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} |
| се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд |
| много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љ |
| смејаше се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још |
| ом, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовник, какав ниједна девојка у Београ |
| жати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути |
| да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почис |
| ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуш |
| овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположен |
| езбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесни |
| Председник прекиде ћутање:</p> <p>— Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом |
| сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, дос |
| испало, како се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела... |
| децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то |
| ке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да |
| и, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити |
| чити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим |
| корацима натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, |
| бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да |
| га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да с |
| оним стереотипним и малодушним узвиком: ех!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S |
| едаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким |
| женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погле |
| них китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самох |
| узбуђеним, уздрхталим гласом.</p> <p>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{ |
| ахне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред |
| и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док на |
| праву располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже...{S} |
| <p>— Не знам шта ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не |
| ило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте пон |
| ата шкрипнуше.{S} Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{ |
| конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу писар отпочео напад |
| ићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и |
| господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога среза, господина Перу. |
| онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n="101" /> После се већ навикла |
| >— Хо, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S} Али он може уједно и жалити |
| ала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, г |
| ашније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Пр |
| овирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И заш |
| .</head> <p>Љубица се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено и |
| еја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно жалили?... настави Љубица запиткивати, тако радознало, |
| т! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толи |
| аја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не б |
| еца распитују за непознате им ствари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити |
| мачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај |
| ост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав про |
| арише одличну оцену, те тако он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нетактична показа.{S} |
| ра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> <p>Љубици одједном наи |
| обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже...{S} Камџи |
| е на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет ниј |
| де из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да |
| S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила прошле године, или ће благовати, као |
| д свим осећајима истаче се јасно један: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде жалити овога |
| , па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни |
| досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да |
| на...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојк |
| но тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни |
| дном срећом, и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, са свој |
| зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му једнако некако пусто, али му се чин |
| та је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да не излази још. |
| оњачу, притиснем дугме... зврр... улети жандарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу у |
| и да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано |
| и проводили разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жа |
| ... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње зверати очим |
| овицама?...{S} Јаднице!«...{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њих |
| еома светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не з |
| ебесним сводом, који се, и сам осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над овим китњастим про |
| вој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац?...{S} Младост је сил |
| новала, беше баштица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом |
| као ножем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у гру |
| ије то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сок |
| а се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> |
| а обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што је чула св |
| јој казати од кога је...{S} Реци прође железницом један господин, па ми даде динар и замоли ме |
| е и одмора...</p> <p>Путом, што води од железничке станице к општини орловичкој, креће се тромо |
| тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничкој станици, где је био одређен збор у месној ш |
| а у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде и |
| нова година.{S} Веља доби премештај на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово |
| њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са |
| једно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе ј |
| ено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недостижни |
| е задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тиши |
| Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} |
| сам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него |
| ве редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није постао Министар полициј |
| службено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе |
| екако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици пре |
| се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то проду |
| чтиво, као сваки нови познаник, који се жели што боље препоручити.{S} Његов поглед као да говор |
| ако у новом стану?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>— Види се да м |
| о да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p |
| исије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима љ |
| ње његових најтајнијих и најскривенијих жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, |
| тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећа |
| потпуно одговараше његовим најтајнијим жељама и помислима...{S} Дуго је времена прошло тако.{S |
| ..{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду |
| ећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза |
| утим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим в |
| ш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу |
| а за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школ |
| аспустих школу...{S} Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и докт |
| !...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овако детињи израз лица?...{S} О, |
| , па припао пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигну |
| ћи уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбиј |
| жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он мож |
| ..{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање ни намере.{S} О |
| се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово |
| твори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женским сауче |
| еома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, д |
| а.</p> <p>— Не знаш каква је она његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Рас |
| ече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је као нар |
| ..{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама. |
| прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} О |
| јега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео н |
| не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства, а Љуби |
| врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица |
| све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеј |
| ужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћен |
| .</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасн |
| ти, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће, хоће... знам... друштво |
| .{S} Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске |
| м углу, над којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и по |
| испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако |
| } Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома |
| де сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S} Т |
| вет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положи |
| ке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Предсе |
| , нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, |
| То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ниш |
| Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} |
| исам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме |
| дан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зн |
| е за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{S} Одј |
| са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише д |
| иње разговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »Најбољ |
| огао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, постао је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне |
| ћи...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово |
| , али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеш |
| за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> < |
| рити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само је |
| о, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало своју пос |
| раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по |
| Одмах стаде сипати чорбу, одговарајући жени:</p> <p>— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не мо |
| ћи, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели ствари? з |
| че дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дроби |
| ешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео...{S} |
| читељска посла!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, |
| она вечна туробност, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао располо |
| а пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели га.{S} Одмах стаде сипати чо |
| за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, н |
| а проклета!... '</p> <p>— Јеси ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми б |
| } Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, |
| али и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену |
| итељи, данас проскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, |
| у канате своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!. |
| енске нежности, која влада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и не |
| ноћ мало несвестице, и то није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да |
| и и пљунуо на њену ропску преданост.{S} Женска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и ж |
| на болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женска нега...{S} Може бити свашта... одговори лекар и |
| онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на |
| погледа писарева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натм |
| а само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска суревњивост!... она страсна, бескрајна, слепа, к |
| чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмиц |
| А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: |
| а...{S} Љубица, коју све више обузимаше женска сујета, попушташе по мало од оне првашње збиље, |
| нити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку пријатност од ових |
| ва предузећа...{S} Влајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његов |
| ли некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и женом прве год |
| обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је |
| ко стотина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко |
| ила на децу и крстила се побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући н |
| на, гледајући је са оним простосрдачним женским саучешћем.</p> <p>— Ништа... остави ме!{S} Боли |
| в, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођ |
| ење о оној учитељици.{S} То је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет увер |
| n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред соб |
| се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати к |
| ст, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S |
| ога; али чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, прите |
| на високој столици, једно лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратницама, они |
| . ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме |
| увећа, а то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какв |
| и слух се још више повинује раздраженој женској уобразиљи, па јој ствара тако јасну представу, |
| опада ми се, знате, тако са образованом женском... разговор је веома пријатан.{S} О чему год хо |
| вори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!...</p> <pb n="44" /> <p>После пређе разгов |
| јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према њој |
| ваки, ко хоће да <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да |
| еши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако |
| поречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, прекрасна ствар |
| е никад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се |
| ећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових |
| ну. </p> <p>— Писареву... онога, његову жену ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не |
| <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— |
| S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро ник |
| </p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке |
| угови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, с |
| му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј |
| очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја |
| та, или се само нахватао пухор по живој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим духне ла |
| е вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином понављаше овај израз, који му одједном постаде |
| уство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и с |
| рве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад |
| која га преобрази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога |
| дмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половине дворишта он прог |
| бојажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је л |
| <p>После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећ |
| есечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе |
| p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио |
| ји му одједном постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одговараше потпуно — како он |
| му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, |
| > <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако редом разгледа |
| овео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеализма, <pb n= |
| на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одједном осе |
| а мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко се мало уш |
| сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикнувши:</p> <p>— Гле |
| Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост, али се јасно чита на њему и горко саж |
| Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са |
| вим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање |
| ахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је ун |
| срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, господине, остави то.{S} Коме ј |
| и јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на ње |
| учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи учи |
| и се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и |
| из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то |
| према говорнику.</p> <p>После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са нај |
| х пред тешким сном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.</p> <p>Наши путници |
| да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку једну...{S |
| брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћ |
| <p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ови |
| ар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном мес |
| извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је |
| ице добије притворан скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И |
| о, добило самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано је у њима н |
| . како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стој |
| у, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина с |
| ни, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опростите, заборавите све што је било... и |
| И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смеш |
| а, тражећи згодан израз — како то нисте живели?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S} Од основне ш |
| о ранијих дана...</p> <pb n="156" /> <p>Живели су скромно, мирно, сносећи свако за себе своје б |
| све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него онако. |
| ецом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово |
| о; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него онако...</p> <p>— А детињство? стаде га зап |
| ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица г |
| из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је |
| ице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде исказати своју мисао г |
| .. оставити све на страну, па живети... живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста проживе школски |
| жак, досадан... није се имало ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава два ме |
| обегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} П |
| само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала...{S} О, живота, |
| рним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело лето... лежати на кревету и |
| догађаја... оставити све на страну, па живети... живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста прожи |
| та.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, госпођице, почетк |
| ...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски живети... наставља он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухв |
| ога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S |
| јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње |
| јаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} Велими |
| а је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече о |
| и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из све |
| рцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} |
| г левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на са |
| вог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога! |
| из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерн |
| о црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман |
| и стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену живот |
| уча и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколико неде |
| а крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколико недеља цело је село |
| густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто зб |
| сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радознал |
| Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила |
| } Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће: |
| /p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађивати |
| ...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се |
| зауставила на једној мисли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај |
| једно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{ |
| у нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му ова |
| ет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједном осети, како се у |
| анастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједном о |
| а изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао, |
| јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има не |
| четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Нама изволите свакад недељом |
| деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у је |
| шта за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и |
| дајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар о |
| ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поче он отезати, па |
| стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад ј |
| ома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му |
| ве расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марамом |
| чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пр |
| и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућн |
| им пословима.{S} Разговор постајаше све живљи и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде праз |
| о му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Са |
| уши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу.{S} Али |
| ри.</p> <p>— Истина јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна већина |
| .. промрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n |
| ата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разговору, |
| и му се после раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што је се могло поменути.</p> |
| очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви |
| зволите свакад недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Вла |
| увши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још и |
| јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досада |
| Пазите само, наставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено |
| да снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем...</p> <p>После два |
| во, које се тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлин |
| е да створи овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом пр |
| уши оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да с |
| рена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, на |
| у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати.{S} Закашља се, |
| ироде.{S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше јо |
| ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради |
| н.{S} Стојан испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу, |
| увреди незгодном претпоставком, па јој живо одговори:</p> <p>— Како... шта говорите!...{S} Зар |
| плетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази. |
| ди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвик |
| ица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огребо |
| да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и |
| пло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљењ |
| з њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву |
| </p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити о |
| Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како зн |
| к сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча |
| тајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем посматраше како о |
| апојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собици и после кр |
| рча прозору...{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После |
| помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све но |
| . или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не ди |
| е живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим ду |
| ричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледају |
| весело разговарају!{S} А ја... са овако живом природом, стварам војнике.{S} Чудно!...{S} Али зн |
| ве црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу |
| естаје са њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она |
| омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се промени |
| гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним причама...</p> <p>— Пазите |
| жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излиј |
| унце среће...{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало |
| алити.{S} Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови о |
| то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде са |
| овори:</p> <p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{ |
| Кад нестане такве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</p> <pb n |
| тало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнути о |
| ништа...{S} Могла би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све. |
| пипавом мирноћом може да створи овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја |
| још прегледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, г |
| и пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако |
| х не силази са уста.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, |
| ко јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве по |
| ... црне одвратне сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се жи |
| ећање на прошлост...</p> <p>Сад настаје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд |
| рна мисао, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам |
| лост...</p> <p>Сад настаје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S |
| многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посматрао...{S} Али |
| то ситне ствари, које не трују човечји живот, не сметају младости да <pb n="35" /> плива у сре |
| ађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни се шале, него шта мислиш?</p |
| е вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим о |
| ="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је нерадницима и |
| га су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову |
| ако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага.</p> <p>Кад се смрче са |
| И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера |
| р се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p> <pb n="55" /> </div> <div type="chapter" |
| у, давно очекивану!...{S} Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би неста |
| га јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање |
| ној, пустој празнини?!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескр |
| у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то |
| тех, заробих се, уплашена, и упропастих живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} |
| {S} О, још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не |
| како сам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, |
| .. онако како сам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојко и |
| укочено, без покрета, без икаква знака живота...{S} Стакло!... мртав!... мртав!...{S} И она се |
| но, сећајући се неких ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше |
| } Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба |
| сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада |
| угаси под првом навалом громовите буре живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици, к |
| имали ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло |
| шњим животом, да се избегавају, по цену живота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман и |
| на прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни животе!...</p> <p>Устала је рано после свадбене ноћи, о |
| а, он плану гневом и узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то крас |
| бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, с |
| гај...</p> <p>— Марш одатле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју |
| реће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом.{S} Образи јој сасвим упали међу в |
| звереним очима, тражећи одговора на ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се и ж |
| > плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај |
| ерањих себичних мисли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном |
| а: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену живота, овакви посту |
| р му нестаде онога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љуби |
| <pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала о |
| , школа... кад је овде питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се променило у новом учитељском |
| слутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморно |
| еним манирима, који се теку постепено у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p>— |
| теле, цело лице обузето неком нервозном живошћу, једнако некуд трчи, нешто распитује, договара |
| је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њи |
| ајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p> <pb n="1 |
| авља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: |
| убијена...{S} Само га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх |
| ... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«...{S} И тог т |
| апита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збун |
| де тихо лелујати, као последња слабачка жртва самртникова, с којом се он опрема на далеки, непо |
| да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{ |
| о.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p> <p>Одједном се обоје тргоше, устад |
| е оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да |
| S} Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, |
| е воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снови младости, њени нај |
| снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде |
| не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голубице!...{ |
| /p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази |
| дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и зебњо |
| , подигнувши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учионице.{S} Чим полицајац уђе |
| во не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покре |
| с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им |
| писарева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, |
| децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако л |
| рили у прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему |
| оге младе душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш |
| еше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе |
| в глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S |
| лешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости... н |
| се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засв |
| у срцу најљућим чемером, најстраснијом жудњом за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ств |
| ичавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само м |
| аћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако објашња |
| ла... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао цео д |
| ...</p> <p>Почетком јуна настаде велика журба у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и |
| ога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стој |
| чи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити...{S} Тресла га је права грозн |
| n="158" /> Довољно узрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему гов |
| доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, о |
| збиљно, мирно, марљиво... наставници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода |
| као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> <p>— Полако, море, чекај... |
| чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: д |
| м кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шет |
| ар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, па с |
| ого журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох наро |
| /p> <p>— Децо, идите кућама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим |
| ора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесником, н |
| ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не журим се.{S} Него г |
| од хладноће, која је одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На |
| се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само |
| држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па |
| /p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, по |
| _C3"> <head>III.</head> <p>Учитељица се журно приближаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцн |
| ц се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: |
| ађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу.</p> </div> <div type="chapter |
| ао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи |
| њем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и по |
| ћи рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гле |
| е.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти ло |
| е до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене подотављене ливад |
| ан на други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакл |
| ком се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је на |
| есамитила преко плота.{S} Паде неколико жутих, зрелих крушака... једна се распрсла на двоје, па |
| крушкову грану, нема ли још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних |
| тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и белича |
| асти; по образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} О |
| оста развијено, обријано; брчићи танки, жућкасти, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро пр |
| , нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретке жућкасте дл |
| о није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад |
| чествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.< |
| то«, помисли она пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног мла |
| алаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља поди |
| њем.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, је |
| намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој |
| би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући уз |
| и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као |
| ражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одб |
| е о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест баш ту |
| ух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S |
| , стаде замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И од |
| неба...{S} Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави |
| че лекар, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?...</p> <p>— Видећем |
| Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народни |
| оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе |
| отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љ |
| њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав пово |
| у, познавање природе, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Исти |
| га обанђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво |
| ва, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуј |
| аља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и |
| ник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, к |
| ио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а |
| то сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Г |
| е спремљено све што треба <pb n="12" /> за отварање првог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} А |
| кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и |
| слио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са |
| баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати... много, много! |
| е две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} |
| а први разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет призн |
| ку док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беш |
| ... узвикну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш н |
| као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рад |
| а се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, |
| .. и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога м |
| дмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p> |
| о ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути |
| е у цркву и наредише у једном крају.{S} За певницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и о |
| добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплат |
| огу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, о |
| ике школе учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важ |
| лади, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се |
| рекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само |
| ња, раздвајајући неке хартије.</p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам т |
| апта Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро нај |
| и руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али |
| {S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељиц |
| ном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљиво |
| орна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са пис |
| , па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, ви |
| чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад |
| свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се опе |
| ље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам т |
| дину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао св |
| , који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Роди |
| да... трже се одједном полицајац, треба за општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате |
| .</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван.</p> < |
| ивач на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се д |
| срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није |
| /p> <p>Љубица подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са презирањем, заи |
| ен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је |
| ш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим |
| си убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Ок |
| стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни |
| .{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто |
| а се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: |
| и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p> |
| око себе пилиће.</p> <p>Љубица погледа за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и з |
| са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумник |
| тиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гнева |
| вредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше |
| н, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чи |
| и кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи |
| узвишеније...{S} Сећа се својих осећаја за време познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки с |
| тељи помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету |
| {S} Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два ди |
| им изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома |
| заточење. <pb n="158" /> Довољно узрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер |
| и.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он мора очајавати на овакову врем |
| измучила, толику борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не |
| ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то вр |
| за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, који би је могао мало рас |
| анки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој па |
| уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, |
| мична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа |
| тешити и причати му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зл |
| нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнут |
| воју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде јучерањих себичних мисли; душа ожи |
| , севну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајућ |
| {S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја |
| м Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! заповеди п |
| ом промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати велико узбуђе |
| , петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочит |
| <p>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и |
| као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срц |
| брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у изво |
| е са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и написа призна |
| затворен; комисија, која му је одређена за извиђање злоупотреба, пронашла је велике новчане нед |
| луже.</p> <p>— Лако ћемо... има времена за то...{S} Па најпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће на |
| веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави с |
| стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се ис |
| тићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену |
| ух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, ч |
| м се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им жао д |
| ева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, згрчен |
| под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо го |
| прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он с |
| и стајаше пред степеницама, држећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном |
| ега лепо онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам ве |
| и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим |
| уда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као и |
| а из основне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу уч |
| еница, тако учисмо у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> < |
| о појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш па |
| а ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двој |
| у дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна |
| а његовим одвратним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{ |
| вођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему какв |
| ко тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шк |
| оћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све ви |
| Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{ |
| осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу сва |
| себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то |
| че као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> |
| да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати |
| никада никога <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај |
| S} Отишла мало послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и |
| <p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па |
| лач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи |
| ва плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити нове приј |
| ко разрогачених очију, стегнувши старца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би |
| ао окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, кој |
| идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет ћутање...{S} Пандур махну главо |
| изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у п |
| м; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те |
| .{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{ |
| кану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, |
| е малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала з |
| ој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!.. |
| а захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, само прекор чемеран |
| p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој ж |
| ну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главн |
| есетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.< |
| људи толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад |
| .</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на оч |
| ости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учитељи |
| >Кад се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух |
| жање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она |
| } Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју |
| па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезо |
| да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази д |
| ети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем.</p> <pb n="182" /> <p>Младић се осврте и по |
| чно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са очима |
| {S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је |
| тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на |
| ху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду |
| по беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече м |
| стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, нак |
| шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је није прив |
| окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра... ови |
| у <pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> <p>— Хајдемо. |
| ди, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, д |
| очито на Љубицу.{S} Паланачки речник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде пр |
| е лончића?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, |
| збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ с |
| ако она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад јој одједно |
| је то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам |
| му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако |
| , као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n="101" /> После се већ навикла, а у |
| им има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам |
| ља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето |
| и рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше |
| , па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу |
| епуно милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и оду |
| де, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше |
| {S} Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпор |
| а... молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој |
| мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на та |
| погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју |
| , али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће |
| уживање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити с |
| пире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му |
| ...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се |
| да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти де |
| њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} |
| еца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја са |
| , грозничавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, |
| очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати кр |
| ар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране.</p> <p>— |
| у не умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра с |
| брте право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb n="178" /> св |
| знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако т |
| ршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разговор, идући по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја |
| ше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко ди |
| и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са |
| ашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући |
| амо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— |
| ше нас мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и... |
| ј наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, |
| аже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} Али |
| да, покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређује Стојану |
| ца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да |
| каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти са |
| p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Вељ |
| > <p>Ручаше заједно, наразговараше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн з |
| епом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми |
| обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну |
| сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи |
| се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орловици постоји леп |
| е и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, ко |
| а опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> |
| среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. < |
| писак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} Тамо кварт |
| ез мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море |
| — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих в |
| Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове с |
| му поскакаше <pb n="132" /> много мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> < |
| аква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишљала о пос |
| ућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, |
| а и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па чове |
| дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Председник прво уписа св |
| дајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад није волео |
| да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити |
| да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у по |
| !...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{ |
| , понови он, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари |
| он столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматра |
| е добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересо |
| шнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у жи |
| е нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе излазити, док |
| и ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољац |
| м, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанати |
| ити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаше т |
| те ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лици |
| душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као ш |
| спреми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> |
| али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред се |
| јнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаш |
| години затекоше нас професори у кафани за картама, хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и к |
| p> <p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она после ду |
| е...{S} Директор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате к |
| је.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> |
| а (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— |
| да унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну н |
| у.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са |
| ицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по |
| твори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> <pb n="147" /> <p>— Само немојте да |
| ликога страдања и патњи, што их претури за годину дана...{S} Он никада никога <pb n="162" /> не |
| ељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} |
| него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звуч |
| м ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам |
| он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице |
| о је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда упл |
| хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће |
| се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и |
| у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S} Понови јој све лекареве наредбе односно |
| ваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се, то с |
| иваше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за |
| гледаше све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу |
| и у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... |
| узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— |
| , да нема довољно смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n |
| ошто није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} Веља јо |
| вор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врат |
| мо да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се |
| ни.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о т |
| м и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим вратницама, Љубица опаз |
| у, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} |
| враћајући се у канцеларију и пуштајући за собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код |
| аке, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом и младошћу...</p> <pb n="150" /> < |
| ет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у д |
| осада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.< |
| мах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.< |
| онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотер |
| ри Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писар |
| је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> |
| } Сутра, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио... |
| са старим друговима провести који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја с |
| ква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не |
| говоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од |
| е...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њ |
| до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти г |
| депозитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори други глас |
| а...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јест... али то |
| ... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опростите, забо |
| забаве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... |
| ва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <pb n="13" /> </div> <div type="chapter |
| де премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој |
| се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за о |
| </p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!.. |
| под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а |
| се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштр |
| «... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, на |
| згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром |
| ази човека, који се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из гру |
| <p>— Јеси ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жен |
| најљућим чемером, најстраснијом жудњом за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ствара дем |
| ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S} Она је погодила собу код овог Јанка з |
| даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљ |
| } И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рук |
| роменио па ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полак |
| /p> <p>— Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина.{S} Наша... школска... а то ти је ка |
| ола учтив израз.</p> <p>Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, изв |
| {S} Из потеса долеташе некакав необичан за село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — |
| азнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњ |
| аново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечна плата |
| } Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном |
| је двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон н |
| то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа с |
| е од народа покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} |
| амисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити з |
| е, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жен |
| се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше како је обузима некакво п |
| шао... без размишљања...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!.. |
| ња, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све |
| чев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али се вра |
| S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p |
| е питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледа |
| и, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према |
| а!...</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред |
| да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љуб |
| сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те ок |
| н, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу |
| е и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, |
| а стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више |
| Живели су скромно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, сакривајући их једно од другога, |
| витим...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућута |
| осле неколико недеља цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани |
| се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све се то радо |
| о то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да ни |
| подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и |
| му је само да провири једним оком, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном држа |
| кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан |
| начки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гој |
| ате плату?{S} Потписали сте списак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубиц |
| ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити |
| учинити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају |
| ајмица, нешто се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p |
| p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам |
| Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.</p> <p>— |
| ако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} Рибице...</p> <p>Љубица одмах ви |
| је боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се |
| и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш... допуни он |
| ма тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем доб |
| дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном старицом, која се, ослањајући се на дугач |
| , примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови ста |
| чуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити |
| себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, бат |
| али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, је |
| слуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} С |
| лом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам прев |
| га мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: |
| тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да |
| а се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и о |
| тну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича |
| а чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће пре |
| плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.</p> <pb n |
| мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За |
| зла језика... једва чекају да чују што за другога...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уплаши |
| ебало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано погледаше ћату, док се овај једв |
| о јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то |
| емо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти |
| да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} |
| е мало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: де |
| едседник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то |
| и, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се |
| ко нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да |
| прска сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћ |
| срца, рикну протегнуто, па продужи пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу материнскога срца.. |
| нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им обја |
| еко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама |
| , који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке омладине.{S} Али свему им |
| ица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеј |
| едаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је |
| радознало, као што мала деца распитују за непознате им ствари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p> |
| з воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, сед |
| ад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се рани |
| <p>Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и ст |
| стоји као тешки кривац и очекује казну за своја недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, |
| ло му што она сама везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} |
| ругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не зам |
| шући се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече |
| ољан, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, |
| ећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишт |
| да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писаре |
| . </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш |
| гу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако пр |
| дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног стар |
| слушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели |
| живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голубице!...{S} Каз |
| ања.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— Како?...{S} |
| лаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S |
| ећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе походе, скоро свакога дан |
| ичило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сувоњав младић, жут |
| ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у |
| нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време |
| није са женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S} Див |
| она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин |
| ем, у пространом Београду, зауставити и забавити.{S} Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, до |
| олико је гласила признаница, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је |
| тојанов.{S} Извади из стола деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону исписану харти |
| о се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писа |
| сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по со |
| и утврђивање тежих ствари, које се лако забораве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви радите вер |
| он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... |
| мо роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала ј |
| онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гој |
| днако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...</p> |
| јом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себе.{S |
| .{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} |
| и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се |
| нска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега не |
| дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о владању држ |
| о?</p> <p>— Више је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде. |
| о учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, |
| да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и сва страд |
| спавала, нисам живела...{S} Опростите, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију к |
| њу...</p> <p>— Не, не... оставите ме... заборавите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је с |
| ти, настави: и ви то поуздано не можете заборавити никад?...</p> <p>— Хо, људи... како могу заб |
| прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине с |
| ко да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог жи |
| икад?...</p> <p>— Хо, људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... одговори Влајко, и нас |
| м да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— Заборавих... промрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, |
| га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица подиже |
| оде, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Истина јест, прихвати |
| твар заинтересује, он јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Тако су га и сада зауз |
| мољац предаје молитви и небесном свету, заборављајући на све што га окружује, осећајући само сл |
| мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И |
| баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још в |
| естане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута, управо преплашена, као и Љубица.{S} Неко их |
| чност на лицу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па |
| ељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у не |
| она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весел |
| ући се <pb n="185" /> силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ову велик |
| према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом прого |
| а леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и представи јој се учтиво.</p> <p>— Лаза |
| е окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет |
| .{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... или не знам шта.{S} Тек она је |
| таја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући исписану |
| четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведоше решења у протокол, договорише се да се сутра и |
| ком, пред истим свештеником и старојком заверише се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља ни |
| г са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чи |
| аде разгледати прозоре... свуд навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети |
| снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен св |
| ве Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; пит |
| диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је накривље |
| ј!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећ |
| лаву и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намрш |
| дства, у положају од кога и сам по мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Деца изнеше столице; одје |
| Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савет |
| маше одељаном палицом...{S} Одједном је завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитила п |
| њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грм |
| упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цр |
| к.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не |
| еселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад није волео, и да му не беш |
| и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и малодушним узвиком: ех!...</ |
| то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу |
| ело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући ред, натмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} П |
| и.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необ |
| наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што ј |
| децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета |
| есном своду навучен је суморан покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, |
| , жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко небес |
| , те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова миса |
| ним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу |
| о време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за дан |
| е доиста страдала много.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од |
| се само приближи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз ц |
| те, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из |
| је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре непра |
| можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуж |
| а застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, ба |
| ма пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ |
| дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p> <p>Толико пута је, до |
| м болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролета |
| н је, јадник, болестан!... узвикну она, загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку |
| ед беше неприродан, суманут...</p> <p>— Загледала се... куда?... узвикну он, гледајући је у очи |
| рапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо |
| у, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што |
| /> <p>Одједном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу снова |
| ше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку пријатност |
| ервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовник, |
| до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...</p> </div> <d |
| предусретљив према ташти и свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке о |
| чни...{S} И то остаде за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад одушевио својом ре |
| црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет.</p> <p>»Што м |
| p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака н |
| од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју.</p> <p>Мајка, |
| чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме т |
| о јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним |
| двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, опијени страшћу.{S} И на јачи зву |
| уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сневао |
| у да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, идите ку |
| тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви ј |
| кри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?...{S} |
| суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази д |
| {S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нек |
| пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!... зашто?!...{S} |
| она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Ш |
| бијеш?!... прошапта она неким пискавим, загушеним гласом, отварајући очи све више и гледајући п |
| </p> <p>— Ко... ко руча?!... запита она загушеним гласом, готово шапатом.</p> <p>— Знаш ко... у |
| ртирину...{S} Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се сте |
| е страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним гласом, полушапатом. — Нико не може грешници |
| је нека студен, скаменила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S |
| у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја са |
| ча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, |
| астави рад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} |
| стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине, помешан са сточним изметом.{S} Наједаред |
| преко кујне и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се о |
| д које се зелене подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ п |
| истога тренутка нешто необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури.. |
| илици; тада је слушао многе разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гл |
| пет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубиц |
| ..</p> <p>Влајко се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога |
| весео, са неколико својих пријатеља, па задиркује председника и шали се са сељанима.{S} Ћата по |
| транством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом бескрајном вечношћу...</p> |
| очели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљиво, као |
| рачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за сва теш |
| з њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколико речи |
| жји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Сам |
| е достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, п |
| ом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли му |
| како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад |
| тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избегавајући <p |
| д пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређ |
| који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад год изиђе са децом на одмор |
| о баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо |
| дити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећа |
| иротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече му Вел |
| Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога |
| та...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...</p> <pb n="206" /> <p>О, сад тек |
| окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена |
| еко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драгов |
| засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши задовољно, победоносно.{S} Распусти децу, па се и сам у |
| оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота.{ |
| е је познао једине дане среће, милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишт |
| више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства она не осети ништа друго пре |
| ђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, н |
| ој исписано некаво невино, чисто детиње задовољство...{S} И цело јој лице детиње, нежно... мала |
| учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапа |
| ма, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S} Чим се |
| улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збу |
| , шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате своје прње, па озго ус |
| својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} То је велик |
| , срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно задовољство, које се тада осећало...{S} И сад се живо с |
| на веселост у срцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда ја |
| то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде руком |
| е познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољством и чак неком важношћу удари гласом на речи |
| <p>Гојку се разведри лице; са највећим задовољством узе он један лесковак, што стајаше прислоњ |
| о човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} Смешкају му се уста, глади танке брчи |
| Гојко доиста проживе школски распуст у задовољству и одмори се од оноликога страдања и патњи, |
| >Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, |
| сте ви!...</p> <pb n="166" /> <p>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао. |
| инећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва проговори.{ |
| pb n="33" /> који се код почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани |
| с, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p>Путује поте |
| им остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би био ред. |
| чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака |
| на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још б |
| наиђе наступ љубавних осећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Ње |
| о више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му до |
| ... је ли?...</p> <pb n="149" /> <p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши од |
| авао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... одговори депозитар отегнуто. |
| .{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} |
| се искривише и затресоше, цело му тело задркта, нарочиту слабост стаде осећати у коленима, у н |
| какав безумни израз, од кога човек мора задрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, што си ми таква!?... |
| велико узбуђење.{S} Усне му пребледеше, задркташе, он поче неким промењеним гласом, из кога зво |
| че усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући велики бол што је притискао душу...< |
| утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се уб |
| уд страшно, бесвесно; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију се...</p> <p |
| днога дана освану и код њих установљена задруга.{S} Влајко се сав предао тој установи, и све вр |
| у по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} Напослетку <pb n="191" /> једнога дана ос |
| Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, |
| одно ван школе, употребио је на послове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан, |
| толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо?...{ |
| , у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је |
| S} Станка још иде боса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и најмилија сестрица. </ |
| дајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му задрхта од узбуђења.</p> <pb n="109" /> <p>Гојко махну |
| Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, до |
| , доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима бл |
| м гласом, који чак у извесним приликама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је...</p> <p |
| мо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта |
| езу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је тре |
| ан седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.{S} По упл |
| nt> <div type="titlepage"> <p>94 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 94</p> <p>СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА</ |
| орише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре ша |
| <p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{S} Једна соба беше |
| рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напр |
| ебо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по пла |
| ју, стегнувши старца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одгов |
| ана и једнако обрће и посматра часовник зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како ст |
| е, преплашен, збуњен, изненађен, подиже зажарено лице, које одједном поче бледети, усне се искр |
| усти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и вр |
| S} У томе му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} И то им учини п |
| јантима...{S} Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трз |
| Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n="27" /> <p>— Хвала вам у напред.{S} |
| каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст.{S} Пос |
| ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче. |
| шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице што се слевају с каме |
| ху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да н |
| Ироничан осмех, помешан са презирањем, заигра на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се бр |
| да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате |
| знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла округласта брадица, а очи се овлажише сузам |
| тави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, |
| ог човека, кога младића.</p> <p>Стојану заигра обријана и обрасла кратком чекињавом косом брада |
| не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошлост, или |
| <p>— А детињство? стаде га запиткивати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживе |
| а и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав, заборављајући на све |
| ако он мишљаше — његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако |
| а ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Б |
| умене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету |
| све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гој |
| аве и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Другом приликом опет увреба Гојка, и а |
| зређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживише, и ниједна сенка захвалности да за |
| страну.</p> <p>— После овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете незг |
| скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају свода, |
| њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држати угледна предавања, али претходно захт |
| кад је ступио у први разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног пред |
| у, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са це |
| ам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути. |
| !</p> <pb n="126" /> <p>Изиђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим п |
| а, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, наразговараше се и за ручком и после о свему, |
| {S} Увече, после скромне вечере, легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће! |
| жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељо |
| Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како н |
| ло, како се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> |
| а обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео |
| о познати.</p> <p>— Учили смо гимназију заједно...{S} Ви после одосте некуд... у полицију.</p> |
| се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и да |
| да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за с |
| егне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба |
| и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p>— Знам... знам... све знам!...{S} Виде |
| паде на своју девојачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја с |
| , наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче, преплашен, збуњен, из |
| ну, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој грозниц |
| ћи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки покрет, не |
| , махнито, једва се стаде прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> < |
| одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} |
| тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се с |
| ној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пр |
| Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само |
| своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле. |
| у ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и |
| ако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећа |
| е Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: |
| и је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности мужу, правила морала...{S} О, тешко о |
| у док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни са |
| им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у |
| беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у стран |
| жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, |
| ко нама!{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао |
| аво у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, н |
| у...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, |
| ем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p |
| се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</p> <p>— Има ли к |
| таја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча п |
| ође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} |
| кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљал |
| ко руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку посте |
| писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагедија!...</p> <p>Љубица изиђе |
| трчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за |
| еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, као сенка, притиште б |
| има гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се |
| .{S} Полако, на прстима...{S} Соба није закључана...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само да изв |
| онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, ал |
| тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који онако испод покривача испаде |
| } Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, тако мора |
| сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже председник |
| и да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и |
| равно, кад ко умре, <pb n="160" /> њега закопају...{S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад |
| ој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку ј |
| /> њега закопају...{S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна ствар...< |
| му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати...{S} Наравно, кад ко умре, <pb n="160" /> њег |
| аде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће.{S} Пу |
| ало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти ди |
| ти кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жи |
| и већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се |
| леда Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пред очи |
| много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким |
| или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али |
| рекорно, ломећи велика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... |
| у страну од сеоског пута.{S} Одједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури |
| не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опе |
| поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Б |
| елика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране п |
| је румено сунце последњим зрацима свога заласка, прснула је ватрена светлост по том недогледном |
| .«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песници певају, |
| ванке, али је утицај њихов благотворан: залеђено, окамењено срце почиње се кравити, јер га греј |
| на ове малишане довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Школа се крен |
| ајко моја!...</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, ст |
| ј што долази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са не |
| е Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... рече она иронично, не прикривајући св |
| пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке ом |
| олако?...{S} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и |
| ице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, неће отказ |
| ту наступи још већа промена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи н |
| алудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају каква занимљива предуз |
| окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку |
| сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то није дешавало ником |
| ом жудњом за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ствара демонску душу, која само о злу ми |
| воластим погледом, којим обично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом своје љуба |
| ети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко подиже главу; оч |
| ...{S} Прелесна дјева куша постојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад |
| Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљастог заплашеног деч |
| Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће |
| у!... настави Стојан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а не |
| > <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несвес |
| ећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгле |
| p>— Погрешили сте много... опростите на замерци... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодич |
| мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечи |
| еким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. уз |
| еца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе сре |
| ћ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, дана |
| овчана... али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је |
| асима...</p> <p>Кад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лет |
| ..</p> <p>— Младости?... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не |
| е одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом |
| е да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> <pb n="208" /> <p>Прогнаше деца чопор |
| у руком, разгледа пред собом па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} |
| воје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати |
| убица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом на глави и |
| тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати о |
| аћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је познао је |
| > <head>II.</head> <p>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући се сво |
| је онакав, <pb n="186" /> каквог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично јака, |
| кчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко падале |
| о гнездо!...{S} Само не онакво, како се замишљало ранијих дана...</p> <pb n="156" /> <p>Живели |
| .{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може мислити <pb n="9" / |
| и себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу |
| а прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих дво |
| о би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта.</p> <p>Љубица |
| исар!«...</p> <p>А Влајко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, ка |
| живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...</p> <pb n= |
| њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима |
| ада нешто пријатно, рече она, гледајући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део исприча |
| ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с проз |
| а подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, проговори:</p> <p>— И све ме зове к себи!... |
| еликих непријатности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Н |
| ицом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугн |
| p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на |
| астави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и |
| а школи, својој деци.{S} У непрекидном, заморном раду тражила је утехе; у послу је угушивала он |
| ничим... само гледа бесмислено како ова замотана прилика прилази све ближе, како јој гледа прав |
| онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугач |
| ојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчеви |
| к потребних ства... ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од |
| ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви н |
| жуднија молба и покорност, полушаптати, замуцкујући:</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се |
| {S} Драгољуб Илић... изговори он оштро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драго |
| ња.{S} Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст.{S} После је насту |
| у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и |
| е у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, да |
| аде, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му с |
| говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се |
| ђен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо |
| новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, |
| ивље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаро |
| ка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изи |
| закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љубица весел |
| иковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки сребр |
| к, црн, непровидан...{S} Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па после све више |
| боко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!... премишља |
| а ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.{S} По уплашену и н |
| . ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке.</p> <p>Љ |
| ље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне стра |
| који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> |
| огло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, посматраше све око себе суморно, |
| разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</p> <p |
| он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко главе последњ |
| лице некако необично измењено, сањиво, занесено... </p> <p>Како то? рече она тихим гласом, као |
| авим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану душу...{S} Да, она љуби!...{S |
| Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бе |
| {S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шт |
| ца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, по |
| >— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако занимљив призор! одговори писар, па је пусти напред, да |
| залудни људи најрадије измишљају каква занимљива предузећа...{S} Влајко, иначе велики женскаро |
| мало у школи... мило му посматрати овај занимљиви рад.</p> <p>Одједном се стаде разбијати магла |
| вима.{S} Разговор постајаше све живљи и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде празна соба |
| навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у писмима изв |
| они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... пом |
| авање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често набираху устанца, пропра |
| коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га.. |
| е може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне р |
| са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, тре |
| топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груд |
| ...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, |
| му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да није овог |
| узима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже.</p> <p>Око подн |
| јака, силна љубав, права љубав, велика, заносна, онаква, како се то описује у романима...{S} И |
| каквом новом осећају, па снује пријатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде пос |
| јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором |
| аки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ов |
| ише, успављујући брижну главу пријатним заносним сновима...</p> <p>Но Љубица не сања пријатне с |
| што поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одј |
| ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи |
| необично осећање, нешто сасвим светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео |
| стежући њену ручицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да |
| и, притиснута неким тешким, грозничавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у |
| едом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сневао најсрећније снове...</p> <p>Оч |
| и још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде |
| у, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он мо |
| нилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис од њ |
| ови измирени другови, видевши колико су заостали, пређоше на посао из све снаге.{S} Радило се м |
| му је проучила и разгледала сваку шару, запазила сваку особину, али јој још није почео постајат |
| <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— |
| знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам добро, стотину пута се потврдило, и сад ве |
| поседаше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танахним крилима поред самих њихових очију; прој |
| о радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој |
| али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним осмехом.</p> <p |
| А за писара, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити |
| {S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако ист |
| је и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{ |
| за, господина Перу... и председник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p |
| ма беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећ |
| Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише дете, јер су |
| } Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењ |
| кмету, рече један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат д |
| а ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах |
| нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ с |
| већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па |
| о заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку с ка |
| ..{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у страну од теш |
| рес за њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} П |
| е, ниједне.{S} Сваки је новчани издатак записан.{S} У осталом, чекајте да запитам господина Пер |
| ње је нова школа, па треба прегледати и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко |
| кидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чу |
| ом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> |
| еда свесно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... запита она загушеним гласом, готово шапатом.</p> <p>— З |
| ; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздрхталим гласом.</p> <p>— Ех |
| леда, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, |
| 48" /> <p>— Како наређивати?... шта?... запита Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је |
| е...{S} Па то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узв |
| а. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући измењено Гојков |
| {S} Напротив!...</p> <p>— Шта напротив? запита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђа |
| увши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она под |
| > <p>— Јесте ли богослов или преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, |
| како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде хартију.</ |
| упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он преплашено, трчећи по соби и чешући се руком |
| ли сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.</p> <p>— Израђено је то све, сутра |
| чега...{S} Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црв |
| /p> <pb n="125" /> <p>— Шта је, рођаче? запита Веља пандура, који стајаше пред степеницама, држ |
| /p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, |
| оше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не |
| .</p> <p>— Чудо му нису одузели ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, |
| — А морају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.</p> < |
| /p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући исписану хартију и остављајући |
| ласно.</p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} |
| те ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоном, који одговара другарском р |
| кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да |
| растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стад |
| за:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, |
| > <p>— Шта је, господине, је ли опасно? запита она, гледајући уплашено. </p> <p>— Врло озбиљна |
| </p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ н |
| ово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улева |
| p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и л |
| </p> <p>— Хоћете ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући неким светлим, необичним погле |
| зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно |
| Зар се мене што тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећ |
| не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и о |
| е Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{ |
| .{S} Он никада никога <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је пр |
| ван... ваздан тако!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађа |
| И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били у |
| ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, |
| не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га |
| сети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињст |
| еде кривца суду.</p> <p>Депозитар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересовањем:</p> <p>— |
| >— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али гот |
| датак записан.{S} У осталом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и писа |
| том намером: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љуби |
| н и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мрт |
| онако...</p> <p>— А детињство? стаде га запиткивати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар као |
| о сте извесно жалили?... настави Љубица запиткивати, тако радознало, као што мала деца распитуј |
| p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела |
| све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступи |
| обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише з |
| сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме детиње и друго што треб |
| дајући окречене дуварове.</p> <p>— Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а треб |
| шта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље...</p> < |
| очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и пр |
| па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем...</p> <p>— Мај |
| о.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да је спа |
| се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре |
| ку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном живошћу, |
| о ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S |
| иви кад намрштени погледи, и ова најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашна сеоска деца |
| капцима.{S} Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном |
| /p> <p>Гојко само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко |
| амагљених очију, уведе једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> |
| помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим |
| е... она подмеће и другу...{S} Прсти се заплели... не може да намести кажипрст на обарач...{S} |
| ије то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је б |
| лу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково причање.{S} Кад овај стаде |
| Гојко оборених очију, избегавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако |
| се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају усамљени...{S} Почиње шибати хладан ветар...{ |
| кну Стојану:</p> <p>— Потрчи!...</p> <p>Запљескаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као |
| радницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S |
| има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S |
| лазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни п |
| та ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, идите кућама... брзо! |
| м се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговара |
| је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, посл |
| ичасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете корпе, одељане витке или очишћену лозу да прод |
| гнаше деца чопор говеда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина трепери према сунцу и прелив |
| ељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањуј |
| еза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили и |
| на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламен не обухвати целу свећу, па се онда |
| <p>Љубица се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојан |
| ротив методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; |
| благословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поск |
| ..{S} Љубица Петровићева.</p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p |
| га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала вен |
| је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, или већ тамо.. |
| бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па |
| стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као В |
| па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је |
| рила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са њег |
| ажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо |
| етињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало з |
| <p>— Хлеб?... понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика н |
| овања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће о |
| ретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћом може да створи |
| .</p> <p>— Оставити!...{S} Никад!...{S} Зар ја нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке |
| и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, з |
| удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не б |
| ну:</p> <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те |
| и:</p> <p>— Како... шта говорите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да ва |
| муком озидану зграду своје среће!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружич |
| иљан...{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога ко |
| ..{S} Зар ја нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... |
| и нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — запита се она бо |
| ћи, као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако занимљив призор! одговори писар |
| а није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, на |
| амо како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим по |
| и к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено. |
| друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, |
| ре неколико минута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче о |
| а, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p> <pb n="55" /> </div> < |
| је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох |
| {S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p |
| себе сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео тако поступати?... |
| ут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чи |
| ...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, з |
| За Бога, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ло |
| чекујем вас од јуче једнако...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким ма |
| вета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спавања? ослови је мати, видећ |
| њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да в |
| и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и |
| огледавши у часовник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p |
| ађу са предметом своје љубави.</p> <p>— Зар још питаш?...{S} У цркву... венчање...</p> <p>— Как |
| одговори један смелији дечак.</p> <p>— Зар не знате лончића?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за о |
| оказујући му место пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батино |
| и? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо |
| приликом испратите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећ |
| ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али |
| че не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разго |
| S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и |
| оји се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му |
| .. којешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манаст |
| а сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по зак |
| ући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас!... |
| срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот |
| жет овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје с |
| слећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као |
| и се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама |
| р, што дави, испија полако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Там |
| доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом приликом и не у |
| одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.< |
| ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ј |
| у више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутр |
| ући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица оста |
| его за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Го |
| , одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; какав хле |
| а...{S} Ужас!...{S} Које је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мртав!... убијен!.. |
| више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: |
| > <p>— Поправити!...{S} Не може, мајко, зарасти исечено срце... оно је ишчупано, нема га више.. |
| Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и проговорити по нек |
| ... цело јој лице избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и |
| за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташе |
| и пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, уплашена, и упропастих живот...{S} А како ј |
| о мени!...{S} Одбачена!... презрена!... заробљена са овим јадником!«...{S} И она погледа на Гој |
| зи: очи се весело засветлеше, образи се заруменеше; она се сва предала томе послу, који је и ње |
| о је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео час.</p> <p |
| дом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се заруменеше; она се сва предала то |
| ш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше |
| , као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шт |
| свесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикну |
| је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши задовољно, побе |
| ви снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленило...{S} |
| о«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке се расклапаху и склапа |
| ад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, договарају се озбиљно и поверљиво о свем |
| ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, гледајући га некако ч |
| ао много ствари, морали су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијат |
| !...</p> <p>Председник промоли главу из заседања, раздвајајући неке хартије.</p> <p>— За прирез |
| почеше долазити.</p> <p>После пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове |
| !...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} О |
| постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да |
| ме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са шк |
| сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигл |
| ом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплете |
| плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засија скупоцена златна грана, посута крупним камењем.{ |
| еживише, и ниједна сенка захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа дру |
| а Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па |
| ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{ |
| м као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неким необичним покр |
| јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То |
| е.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену плату од државе...{S} Још да наредимо само са |
| Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака |
| мо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</ |
| } Шта ће ти контраве!... настави кмет и засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од ју |
| к приказати као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?< |
| ом склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се расветли цела соба, апи то |
| } У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив |
| p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она с |
| соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици.{S} Она |
| и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући |
| шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво сећање из |
| чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div> <div t |
| кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и преплашена, па као да се премишља ку |
| У кујни нешто клопара... она се уплаши, застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S |
| n="40" /> поздрав једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као п |
| настави она, па одједном <pb n="86" /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој |
| се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину |
| је некаква слутња, <pb n="91" /> и она застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљи |
| е! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто поне |
| паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи.< |
| вориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> <pb n="203" /> <p>— Баш ниси потревила, ре |
| звуче...{S} Ха, присети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарст |
| ..</p> <p>Идући у школу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да се надише овога мирисног |
| ла са учитељевим стварима.{S} Учитељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч |
| Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... али истог |
| , да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те |
| ном женски гласови.{S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> < |
| {S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка |
| се тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложе |
| мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди д |
| пит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од велик |
| } Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али т |
| сани на његову лицу...{S} Прва му мисао застаде на револверу, који он не имађаше...{S} Свеједно |
| } Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвор |
| и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Гојкову реч.</p> <p>— О, господине.. |
| е доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у к |
| ора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота осм |
| олу, идући главним улицама београдским, застајала пред златарским излозима и остајала тако као |
| ечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на неким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам д |
| ад хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате. |
| знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то |
| путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нема с |
| ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна |
| ни стајаше сто, покривен белим као снег застирачем; на њему послужавник са слатким и чаша воде, |
| ешена цела гардероба и покривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обу |
| рачка...{S} Видиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} Али брж |
| сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор будућности све то скрива од људских очију, док м |
| после све више и више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ни |
| њу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором покривених дана, који јаком наступају...{S} Он |
| е оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?... |
| ужбу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива |
| једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече о |
| код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте г |
| ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу |
| S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по ту |
| израсло трње и коров; плетар, у који је затварана једина коза шута, јамачно је однесен или је с |
| по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све како |
| па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... јес |
| наступиле разне промене.{S} Пера је већ затворен; комисија, која му је одређена за извиђање зло |
| <p>Овако уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са црним широким пру |
| , затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...</p> <p>— Куцни, братићу, нек те |
| која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљош |
| сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хартију, |
| зо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче ваздуха...</p> <p> |
| м на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p |
| рада...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Бог |
| > <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p |
| е издржавати школски прирез, па нек вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би о |
| ану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар дола |
| и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко |
| S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са леп |
| издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затворите школу.{S} Јавите министру да не можете издржа |
| ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њег |
| а, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур... јест, тамо |
| х дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро.. |
| е, није то... </p> <p>Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још м |
| ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како кап |
| е од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Ш |
| је, па оде.{S} Никакве претње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако нав |
| то се мора одмах наређивати... одмах... затеже он опет, избегавајући да каже јасно своју мисао. |
| иста говорили против владе... — капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран |
| да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Г |
| Шта велите сад?!...{S} У другој години затекоше нас професори у кафани за картама, хтедоше нас |
| ци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше д |
| мо махну њима по некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у |
| ерну страну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Ба |
| Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p> |
| груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, вид |
| аспознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у дужину, стварајућ |
| ту, све ће олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну |
| ад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташцима и строгим тоном врати |
| а и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, |
| сама видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ |
| Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Ниј |
| да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познато |
| овца, један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једног роди |
| то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, |
| е.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно издига |
| се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад д |
| Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме |
| оставку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрем |
| Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, т |
| стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не рас |
| идимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а |
| </p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p>— Како м |
| на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Не |
| као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог о |
| Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши д |
| узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно |
| буњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се р |
| љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ам |
| се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хо |
| ет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу ц |
| Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој ј |
| еру писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. <pb n="158" /> Довољно узрока за узбуђење и ж |
| ст и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узн |
| радимо много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то |
| ури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} Али ј |
| 09" /> <p>Гојко махну руком... одједном затрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплак |
| расла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет |
| д ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни р |
| махну руком... одједном затрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као |
| и.{S} Одједном пребледе сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворено, |
| едном поче бледети, усне се искривише и затресоше, цело му тело задркта, нарочиту слабост стаде |
| на погледа...{S} Само се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> <pb n="184" /> <p>А Го |
| , па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му обријана, необично развијена и |
| та...{S} Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} |
| превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жена ју |
| мењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које ј |
| тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на његовим грудим |
| је дотле био веома расположен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи |
| ма, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој својствен положај ишчекива |
| ко у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни наме |
| ћи на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непрестано је трчао с |
| ној лепоти, памети, лепом положају који заузима...{S} Љубица, коју све више обузимаше женска су |
| и.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> се зауставе на једном предмету, но само пролећу, увећавају |
| и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало |
| почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако рад |
| ћ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му пр |
| исао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p>— |
| длази и долази забринута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па само њом живи, само јој |
| рвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с по |
| а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и забавити.{S} Ту се ређају многи »предмети |
| трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се |
| то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далеко од школских вратница.{S} Изиђе из |
| S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, школ |
| гу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене |
| </p> <p>После стадоше мисли прелетати и заустављати се на разним другим средствима освете.{S} С |
| ишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> < |
| е, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу кућ |
| Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да |
| пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио |
| и.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално па промени разговор и узе веселији, љубазнији |
| е заједнички преживише, и ниједна сенка захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... н |
| сија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове |
| е, господин учитељу у друштво!</p> <p>— Захваљујем, морам на посао.{S} Децо, у школу! скомандов |
| спођица, држим, неће отказати?</p> <p>— Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор б |
| у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући случају што му се језик тако одреши.</p> <p |
| у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти паксијана како ми опоро |
| 3_C15"> <head>XV.</head> <p>Пала влада! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек |
| сле о свему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, како све |
| о што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала у |
| е Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потр |
| држати угледна предавања, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједн |
| иту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сиротиња смо, го |
| <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...</p> <p>— Ха-ха-ха... нас |
| свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељиц |
| ово савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила домаћа срећа |
| о, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају трећину читанчиц |
| се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина |
| умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег призора: кад |
| сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан кот |
| еког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе |
| час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љ |
| док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршил |
| е ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори Стоја |
| е одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истерича |
| итар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда јаснији одговор, |
| та, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...</p> |
| ати неку песмицу.</p> <p>Пред школом се зачу разговор; поред прозора промакне по неки старији ђ |
| годи... лице се одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет о |
| стога тренутка скикну кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, |
| е ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отвори |
| ш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па види |
| чунају на таблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На |
| Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p |
| а, непријатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са ле |
| ио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p> <p> |
| ву окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељ |
| мили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годин |
| ко обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадн |
| виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бришућ |
| граду, неким малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био м |
| ба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици и |
| ..{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и |
| амо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само |
| ли пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то човек |
| вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, н |
| ти његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{ |
| е Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изненадном срећом, и не осећаше према њему |
| шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и колико ће кош |
| напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечј |
| <p>— Како то!? повикаше Гојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, па осиротео, од |
| ...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с јед |
| ше примицаше, њихова лица постајаху све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се пи |
| груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано |
| страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица само крену очима бесм |
| рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево око себе.{S} Њего |
| илице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добије тешку рану из |
| тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверено, питајући се у себи: како то одјед |
| .</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какв |
| гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици |
| атекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па ста |
| ам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но ка |
| већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> <pb n="49" /> <p>Веља се смешка неприметн |
| <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати |
| , он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} |
| >Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче |
| не очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио |
| . </p> <p>— Каквој њиви?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо |
| враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њи |
| де шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, одлука: |
| овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу |
| над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да сагне глав |
| ито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Видите, |
| о његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} |
| е на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан |
| <p>— Зашто?!... зашто?!...{S} Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, оволико ст |
| ђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме |
| ти!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, |
| отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме м |
| ема њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, ко |
| опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника |
| агрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!... зашто?!...{S} Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гла |
| реме: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се |
| че поред ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, |
| оволико страдање!...</p> <p>— Зашто... зашто?!... одјекиваше очајно питање стоти пут по празно |
| : откуд то?...{S} Како може бити!...{S} Зашто?...{S} Од чега?...</p> <p>Љубица гледаше, пренера |
| видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта им |
| м кад уђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа с |
| итава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: сл |
| и шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку пријатну зебњу у души?... |
| вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш п |
| осети неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снов |
| и све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ни |
| — Јуче сам почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су п |
| . — Боже, оволико страдање!...</p> <p>— Зашто... зашто?!... одјекиваше очајно питање стоти пут |
| ша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!... зашто?!...{S} Све ово, зашто?!... узвикиваше |
| ане да се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамиј |
| све, што је се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толи |
| ече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако занимљив призор! о |
| гледајући је са интересовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату |
| S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— |
| оже више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над провалиј |
| дова његову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или |
| ојим кратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше |
| уд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па по |
| може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неис |
| {S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај ве |
| ом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му р |
| овати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{S} |
| аслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт из Министарства, |
| као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало |
| p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S |
| днео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љу |
| алим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, |
| одирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они испод крушке поскакаше и нестаде их |
| хатом, ослободи се одједном свију мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p |
| еше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце и и |
| аве.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме |
| чно, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати |
| бица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједила, а |
| збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење?</p> < |
| убане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Збиља романтично!...{S} Прелесна дјева куша постојанств |
| лите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p>— Љутила с |
| га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко наро |
| пштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто |
| у на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапт |
| украсу као приковане...</p> <p>Беше то збиља необично уметнички израђен златан часовник, посут |
| ема свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Како је само учтив, пријатан, с |
| ујета, попушташе по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је в |
| ту помешано милине са неком полусмешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школ |
| амо, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад ни |
| раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиља |
| а је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље п |
| јпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на |
| у, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по издаље добацивати похвале њен |
| »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговор |
| } Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... боле |
| осом, а, лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са њега сталан израз грубости, ал |
| очише у школи два најодраслија ђака.... због неке увреде...{S} Истукоше ме пред друговима, осра |
| рата.</p> <p>— Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави |
| n="131" /> <p>— Био... јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу |
| и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго |
| сеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> <p |
| неће то допустити.{S} Толико се кидала због те своје зле особине, која јој сметаше и као девој |
| ан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни |
| о је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учи |
| ... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и у |
| он био окупио председника да је оптуже због неморалног владања...{S} Њу, једну од најпоштенији |
| ри Љубица, црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да с |
| аш због тога, господин-свештениче, није због тога што... није због школе.{S} Има и богослова ко |
| -свештениче, није због тога што... није због школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.</p> < |
| е првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји га се као човека ош |
| ред страшном државном контролом и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд |
| ли тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху |
| {S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прег |
| ерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, |
| оласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто |
| <p>— Не верујте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца свога... </p> <p>— Чекајте!... прекид |
| омену да ће имати великих непријатности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави к |
| > <p>— Ни најмање.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се |
| се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми се он ту |
| он готов на све услуге, просто и једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами |
| </p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам |
| <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречистити рач |
| ем на робију или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели |
| н је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није због тога што... н |
| асвим!...</p> <p>— Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се |
| ица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, провели су |
| тељског Удружења беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и он |
| радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли с |
| еља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као |
| на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из |
| железничкој станици, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише да је д |
| једна не интересује оним што се ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинске ствари, |
| } Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она се погрбил |
| ши овога неучтива <pb n="103" /> госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не |
| ву лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом |
| ара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним пол |
| прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу |
| {S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово је с |
| авање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не знајући ни са |
| е људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у т |
| ко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ј |
| на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не зн |
| ише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да |
| иметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој крив |
| много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, тако леп |
| сад бити?...</p> <p>Председник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чу |
| ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са |
| мех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни |
| {S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка угледа отворену кутију са гри |
| шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> <pb n=" |
| у по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он Љубици |
| а другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, ал |
| ући узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, <pb n="108" /> гледајући тупо како му друг отва |
| и подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд |
| а...</p> <p>Писар се измаче, преплашен, збуњен, изненађен, подиже зажарено лице, које одједном |
| у писар.</p> <p>— Заборавих... промрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би |
| трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напр |
| в урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица која га посматр |
| p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме л |
| ?...</p> <pb n="153" /> <p>Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде |
| толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад |
| е упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, збуњена, погледајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту |
| таман излази из канцеларије.{S} Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да |
| о и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако-необично најежи, |
| > <p>Изиђоше обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда |
| .{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано...{S} Обузе |
| вори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и г |
| а, знате... нама су предавали, поче она збуњено: припрема траје најмање месец до...</p> <p>— Ха |
| иде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, к |
| </p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав по |
| ам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите |
| каква је она његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом |
| га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!... |
| м се веома чудновата и необична оволика збуњеност код одрасла човека.{S} И Љубица оборила главу |
| ко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад д |
| ао велики у почетку...{S} Његова обична збуњеност, кад се састаје с непознатим људима, обузе га |
| за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено г |
| ало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да ј |
| преграђена једна мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџакл |
| ријега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у наредби. »На |
| з онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«...</p> <p>Лете, |
| ас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме |
| и сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, кој |
| ледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си |
| ажи господину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и зат |
| драви, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти рекл |
| ац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о че |
| у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очију.. |
| ца!«...</p> <p>Гојко се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив |
| .. баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, велики, света |
| њио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки љу |
| јежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зац |
| бити?...</p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зверајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам.. |
| ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој р |
| ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један |
| једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Пом |
| донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и засм |
| е израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се |
| е, како јој гледа право у очи страшним, зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених |
| не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен н |
| вану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолико, |
| Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.< |
| аговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она |
| ини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а |
| ништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне тала |
| ..</p> <p>Гле, дечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном палицом...{S} Одједном је зави |
| евач. — Иному солнце, иному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому св |
| > <p>— Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко с |
| н поче неким промењеним гласом, из кога звони најжуднија молба и покорност, полушаптати, замуцк |
| вна школа орловичка.{S} Бр.{S} 34.« Баш звони!...{S} Љубици нарочито одузеше смелост и управо у |
| бица се расположи, па стаде празна соба звонити од њенога веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар с |
| а за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек си |
| јаше све јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише у б |
| ...{S} Овај намештај, па разне ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полицију?...{S} Дотерао б |
| ну дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети жандарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... |
| промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже |
| ма баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух |
| крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје добро његов глас...{S |
| се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срц |
| љубичастом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, |
| то спојило у један самобитни, нарочити звук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз г |
| иљубљени, опијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он пр |
| отеса долеташе некакав необичан за село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — беху то |
| /p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може отвор |
| ак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би п |
| Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу з |
| , братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше.</p> <p>После подне таман почеше р |
| е од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговор |
| сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после његова одговора..{S} Учини им се веом |
| о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагог |
| списана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко се м |
| ицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолика цимент |
| днако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не |
| м; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан израз — како то нисте живели?</p> <p>— Како?... |
| тни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то |
| гавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је с |
| тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} После настаде објашњење и разговор |
| приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слуш |
| та продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више р |
| себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за ов |
| >И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко |
| на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово |
| на радост, она неким необичним покретом зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу |
| руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{ |
| е к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим о |
| о мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама |
| тирину, пошто она нема стана у школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, д |
| /p> <p>»Учитељица нема стана у школској згради« понављаше он детиње речи, корачајући лагано и н |
| ше заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верује |
| ар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће!...{S} Зар да разори сама ово, чисто |
| андура, па се одједном надвири у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па знаш онога.. |
| е унаоколо, укршта средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не б |
| ... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зач |
| ше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући глав |
| њем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, згрчену фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубо |
| ецо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у |
| {S} Са њеног кревета разбацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гле |
| анашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш г |
| ећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу на узди |
| а ја радим... којешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није |
| ...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне |
| је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, постао је костур, омотан кожом.{S} Нема ви |
| нулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...</p> <pb n="100" /> <p>С |
| у« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са |
| чији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, ка |
| зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда |
| /p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{ |
| ечно и мало поцрвене од љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет |
| рцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња |
| х сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевина кој |
| p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкч |
| Него тако... изгуби здравље...</p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треб |
| /p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему... је ли?...</p> |
| с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље...</p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здра |
| ати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе ње |
| раничила само на кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет наст |
| Знате већ шта може мислити <pb n="9" /> здраво и весело шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој |
| ...{S} Даље, даље црна прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни животе!...</p> <p>Устала је рано по |
| мета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа и |
| са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ п |
| ...</p> <pb n="76" /> <p>Љубицом овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се |
| јатну топлину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, |
| ез наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} После неколико недеља они не имађаху в |
| к око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се ст |
| ца се унезвери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и |
| {S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, шт |
| тињу!...« Она се стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге |
| сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад пла |
| другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о т |
| — запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђа |
| ати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну |
| ="170" /> махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једнога час другога госта...{S} Ни |
| не песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гласом, ј |
| о вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором покривених дана |
| гне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мис |
| угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу...</p> <pb n=" |
| се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовник, какав ниједна |
| Зашто она одједном осети неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата |
| или пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи к |
| тима.</p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке |
| , где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{S} Опружише вратове, дунуше снажно у п |
| n" /> <p>...{S}Синуло пролеће.{S} Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставит |
| око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире се по свој црк |
| љене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне к |
| усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно у висину по неки бре |
| у беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по градина |
| .</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже, з |
| есима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене подотављене ливаде по сниским лукама, или се црн |
| вотно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа з |
| гли... играју му котурови пред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном бра |
| ахни јаблан...{S} И кроз то једноставно зеленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњац |
| асветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацрвенело, помолио се |
| аке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрнуло н |
| ред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... још, још...{S} Даље се не |
| есто.{S} Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} |
| сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир. |
| чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнаста уска-речица...</p> <pb n="2 |
| е потписао, шапну Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, |
| ане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни п |
| p> <p>Сад јој стадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктави |
| ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, која с |
| ку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И ако |
| е да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он оти |
| ав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако вр |
| та магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова |
| је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{ |
| ну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му мл |
| .{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се злато...{S} |
| обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште околишним разговором, па тек после на главну с |
| <p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она после дугог |
| е друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непрестано је трчао са Ђокиће |
| ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животи |
| S} Чујеш ли?... '</p> <p>Љубица седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, |
| једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S |
| приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрктале руке на њена колена.{S} |
| олако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, ш |
| знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако х |
| вене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај положај |
| нтересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све од |
| дбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је з |
| е познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрш |
| Подне је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет |
| поче се каменити...{S} Само се раширене зенице упрле кроз мрак у неке <pb n="196" /> нејасне пр |
| /p> <pb n="75" /> <p>Срце јој опет поче зепсти, као оно после прве походе писареве; нерасположе |
| ојој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома |
| , као <pb n="79" /> човек који је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, |
| у, која брижно прелеташе погледом преко зидова, избегавајући њен поглед.</p> <p>— Баш си дивно |
| ће, разноврсне слике.{S} Одједном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и показа велики |
| о му одговори онако, гледајући некуд по зиду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А т |
| .{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу |
| ого је погрешила!...{S} Опет је обузима зима... све више је издаје снага... глава јој клону на |
| /p> <p>— Знам... знам... дркташе она од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од столице и |
| шћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он пог |
| оје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{ |
| да изговоре неке словенске речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствар |
| одговор.</p> <p>— Оженио сам се прошле зиме.{S} Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те |
| а; лице му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га зане |
| че Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски капут.</p> <p>— Нека... одговори она, црвенећи ј |
| читав хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи |
| ... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да. |
| је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим после подне, кад се не види ниш |
| Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{S} Иначе... и |
| се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропуштено.{S} О малом испиту дођоше |
| у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две |
| {S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разгов |
| Али брже!...</p> <pb n="209" /> <p>Она зину, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама |
| у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са пла |
| оје падаху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада |
| лете у среско место.</p> <p>Оба учитеља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.{ |
| еше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју продире светлост, ну осим |
| и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово полицајац, него његов добар друг...{S |
| ла онда...{S} А наше учитељице су веома зла језика... једва чекају да чују што за другога...</p |
| па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан |
| а, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујућ |
| веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, |
| и вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог |
| и чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га платио...{S} |
| еше то збиља необично уметнички израђен златан часовник, посут ситним љускама бриљантским, са м |
| ним улицама београдским, застајала пред златарским излозима и остајала тако као прикована по по |
| ложена кутија изнутра, засија скупоцена златна грана, посута крупним камењем.{S} То беше доиста |
| е толико лакомислена, да је могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној си |
| е радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!...{S} |
| су то кћери, хеј море!...{S} Кад угледа злато... хм... нема размишљања.{S} Сад нека је, нек се |
| и?...{S} Тамо има много пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради т |
| ина, копа се злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А двора |
| убице!...{S} Казао сам ти већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Х |
| нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања ону досадну |
| } Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијантима, среће ми!{S} Хоћеш?...</p> <pb n |
| ћу јадни... обојица страдасмо!...{S} Ја зле напасти, мајко моја!...</p> <p>Писар, како се био з |
| тити.{S} Толико се кидала због те своје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а већ у то |
| дбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишљала о последњим |
| рече:</p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зли су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не ис |
| i>све</hi>...{S} Само гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта мож |
| — Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам...{S} Мен |
| з која ће одмах угледати онога страшног зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, а |
| лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје деце... нако без |
| ржавну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па |
| а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није променио п |
| S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Го |
| сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ра |
| учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и |
| азе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S |
| велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном сп |
| и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У осталом <pb n="19 |
| ав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се сам |
| ори кавга.</p> <pb n="74" /> <p>— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У место д |
| преплашена, као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>О |
| ко себе, очекујући какво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде и ист |
| дећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <pb n="81" /> </div> <div type="chapter" xml |
| ар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља уплашено.{S} Да ни |
| војом плаховитом нарављу, учинила какво зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S |
| ви громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забри |
| а у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек са |
| p> <pb n="74" /> <p>— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У место да су они сло |
| уке и уздишући тешко.{S} Некакво велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изглед |
| к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, п |
| дник продужи:</p> <p>— Ово је општинско зло... знате — ћата.</p> <p>Учитељ још више обори главу |
| n="143" /> <p>— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта б |
| ма, о њиховим патњама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвор |
| аш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школск |
| г, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће |
| о, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се такав ро |
| ма и навлачи на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије лице намршти.{S} А ко в |
| се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силаз |
| а, саломљена некаквим црним, изненадним злом, убијена!...{S} У школу долази плачна; кад пусти д |
| " /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снови младости |
| ећи.</p> <p>Љубицу одједном, после ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обуз |
| рце се све више стеже од неког нејасног злослутног страха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не с |
| мисија, која му је одређена за извиђање злоупотреба, пронашла је велике новчане недостатке, али |
| бити тако покварених људи, који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи по |
| цу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви троје се насмејаше |
| равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у |
| жене ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска суревњивост!... о |
| рхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело гр |
| ини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним |
| сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином понављаше овај израз, који му одједно |
| па хајде напред опрезно, лагано... као змија кроз честу...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи |
| ?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... још |
| то не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{ |
| гледа капетана и би му мало слободније, зна човека — вели нам господин капетан, да и ви имате н |
| понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са зла |
| воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, |
| мишљања...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, |
| га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгл |
| >Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по во |
| све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрад |
| амисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и |
| о да почиње разговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... |
| ити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га г |
| њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он |
| тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, |
| аху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку |
| е дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо... само рани |
| Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред |
| де?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше заб |
| столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она за |
| јаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше |
| аре у целом округу... свакога ти ђавола зна!...</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за сутра, |
| чињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити |
| венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу |
| и, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му ј |
| аше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су нек |
| ош по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то н |
| че, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога упл |
| г Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има...{S} Ал |
| та.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар |
| о, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је с |
| и!... прави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш |
| ко ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено.. |
| али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба н |
| е мисли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа д |
| о, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и |
| ало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она ка |
| Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа није осећа |
| и; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама |
| ску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико, да је не в |
| > <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је |
| чини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здра |
| о, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољн |
| ош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањи |
| овека.{S} И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а |
| } Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумар |
| ори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у ког |
| два стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па с |
| де Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју |
| аде жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко ст |
| му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој.{S} Љуб |
| о својим кратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљ |
| е да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не |
| је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, |
| у уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срц |
| S} Шта је то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа |
| е лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је |
| а, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, |
| је.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После п |
| е је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и |
| аши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S |
| игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући д |
| ће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио о |
| }Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огре |
| у: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељ |
| мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као кон |
| S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Ов |
| ен (камо среће!)... кажњен платом... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} |
| овац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} |
| ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко с |
| , а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на ш |
| до би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се сме |
| учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда је о |
| шћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крадом |
| ..{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на |
| и још неколико, можда и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се једнако об |
| једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се н |
| поступати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... |
| , прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стој |
| Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како |
| одније му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привр |
| Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине н |
| жава везе са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше |
| лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тх |
| бара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обичном регистру, а ве |
| оље нек стоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом наме |
| равно све оно, што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозбиљи, |
| <p>— Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу г |
| ли видели како иде славно: половина већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од ј |
| ла скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше |
| и.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије говоре, об |
| приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је још има |
| ост, па и сад он немаде шта одговорити, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечисти |
| ецу и крстила се побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ра |
| ас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за |
| p>Љубица се дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, ук |
| Љубица дубоко, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће |
| тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће оч |
| , па одједном <pb n="86" /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сир |
| то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крав |
| фатални дан не може више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагн |
| уни; стаде нешто муцати, одговарати, не знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и ис |
| на Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га |
| И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она |
| {S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или ј |
| нички, више понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу |
| а је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша |
| едаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе.. |
| ча изиђе а она остаде са болесником, не знајући још шта да мисли и не разумевајући потпуно свој |
| Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, које га узбуђу |
| и она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли |
| .{S} Она се обрадова његову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекид |
| свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</p> |
| председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је |
| и тако укочено, без покрета, без икаква знака живота...{S} Стакло!... мртав!... мртав!...{S} И |
| елошћу, поцрвене, али не смеде показати знака љутње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко |
| едају, имају неке своје нарочите, тајне знаке и изразе кад се разговарају пред Гојком.{S} Љубиц |
| је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се |
| } Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер |
| а том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље постиже и идући међу |
| ет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше о |
| Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче нагове |
| } Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је |
| м већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за |
| а је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у сво |
| како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати ономе, |
| .{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте |
| те по целој кући, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису оду |
| се то може некако окренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њ |
| ице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, |
| ај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати |
| што сам вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан |
| рано, досадно!«...</p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... понављаше она |
| ост од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смис |
| амо, шта осећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочи |
| азано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још с |
| лика журба у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао |
| Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио п |
| нате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погле |
| краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?...</p> <p>— Н |
| ћаше ту много своје кривице... »Шта смо знали друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гл |
| оменама.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чује |
| и! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим |
| зити?{S} Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не |
| ..{S}После неколико недеља цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху |
| крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим |
| еоград, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у шко |
| примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учите |
| /> па ништа....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер пред |
| ви ђаци... коме они требају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу |
| аге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!...{S} Платићете!... рече она, па се о |
| ко ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би о |
| ли рањено, изневерено срце?...{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако |
| ити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, ви |
| ју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он п |
| на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједном скочи |
| > <p>— Хе, братићу, па господин Пера... знам га.</p> <p>— Питам те онако... какав је човек?{S} |
| жена и учитељица?!...{S} Хоће, хоће... знам... друштво не прашта лако непажњу према себи.{S} О |
| кама и горко зајеца...</p> <p>— Знам... знам... све знам!...{S} Видео сам!... узвикну Гојко так |
| з села, одмах десно...</p> <p>— Знам... знам... дркташе она од зиме, која је одједном обузе, па |
| пишти ли рањено, изневерено срце?...{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам т |
| , ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детен |
| ину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест, као за гос |
| м са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође ж |
| Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Та |
| ет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у зем |
| и подиже главу.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши |
| релим рукама и горко зајеца...</p> <p>— Знам... знам... све знам!...{S} Видео сам!... узвикну Г |
| изиђе из села, одмах десно...</p> <p>— Знам... знам... дркташе она од зиме, која је одједном о |
| одговори Влајко, и насмеја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно жалили?... настави Љубица запитк |
| ише, одговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни |
| м ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте д |
| ече он, отежући и кријући очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не мог |
| јко оштро, гледајући у страну.</p> <p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љу |
| пати чорбу, одговарајући жени:</p> <p>— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све |
| нога, његову жену ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна л |
| то остаде неисказано, недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све |
| а зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S} И |
| ликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе н |
| рехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад са |
| </p> <p>— Јок, одсече председник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па |
| паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео св |
| оближњим школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} |
| им, не мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се л |
| љи...{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — |
| сама нисам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад бу |
| зајеца...</p> <p>— Знам... знам... све знам!...{S} Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, |
| апита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у шк |
| очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се ув |
| ојкових четвртака...{S} Или није?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} |
| сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге пакости, нема сум |
| ћи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи |
| ика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p> |
| ље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан израз — како т |
| ; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А |
| није лепше... није ништа лепо...{S} Не знам!...</p> <p>Сад јој стадоше ноге одскакати од земље |
| Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, |
| ја деца... оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се в |
| доста опоро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам шта ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} |
| писао у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> |
| итница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јест... а |
| омрмља Гојко, зверајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој |
| а ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не знам... управо овај... нисам ни долазила да потписујем |
| , мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти |
| ка...{S} Или није?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} Ни |
| уго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе круш |
| емој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, г |
| >— Пре две године није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица дубоко, осврћући се |
| вашта, не може се свему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован |
| о: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, са |
| игао да заведе признанице или... или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта д |
| муке.</p> <p>— Хоћемо... или управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема планина.{S} А |
| , што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са ствар |
| м, стварам војнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, |
| љаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде |
| , не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учи |
| екаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И о |
| у баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени |
| .{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам летос благовао...{S} То се мора платити |
| ука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, |
| Јок, одсече председник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеци |
| ади, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме. |
| м да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла окр |
| оград, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се |
| код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, об |
| ...{S} Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, |
| и сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише.{S} Полако... биће в |
| p>— За ваш посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна практика...</p> <p>— Јест, добро |
| ити весело...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам |
| ругој гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би |
| едњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра ра |
| .</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило. |
| /p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, бог |
| о и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, н |
| ог друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>Они с |
| видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јест, овај... </p> <p>— О, п |
| ц, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у |
| писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате како се то |
| сла.</p> <p>— Молим опростите...{S} Ја, знате, ’нако... стаде муцати пренеражен ћато.{S} Јадно |
| а се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују |
| е и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате... списак потребних ства... ствари да саставим, з |
| — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су предавали, поче она збуњено: припрема |
| веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то ра |
| Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... |
| ците да се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан народ... хоће да наплете свашта.{S} А учит |
| водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са образованом женском... разговор је веома |
| ишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављање и утврђивање тежих с |
| о се примио часништва.</p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по сел |
| такву не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну |
| одужи:</p> <p>— Ово је општинско зло... знате — ћата.</p> <p>Учитељ још више обори главу, намрш |
| уштам... мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не вид |
| ко је се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може мислити <pb n="9" /> здраво и весело |
| ије био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба |
| ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал |
| илазећи учитељу и пружајући му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} |
| , рече он, па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: урачунајте све до краја године, |
| .{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, сир |
| било обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало б |
| артирина издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње.</p |
| знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... д |
| узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, |
| его настави очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква са |
| муцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам з |
| зано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу мо |
| ња, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам до |
| Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена во |
| еј, станите ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима |
| ри један смелији дечак.</p> <p>— Зар не знате лончића?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за оне из п |
| ких.«</p> <p>— Извините, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се она, глед |
| да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш вол |
| остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, оставићемо те на миру, одг |
| .{S} Сваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се |
| ми само, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... |
| ење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као...</p> <p>— Е |
| данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> < |
| а <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била |
| се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа писарева, па је одмах обузе она женска |
| ријатно: она је већ опазила неке његове значајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од |
| подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним погледом.{S} И она гледаше њега весело и беза |
| S} Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима.</p> <p>Стојан, који стајаш |
| ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значајно...</p> <p>Већ се навршују два месеца како она |
| </p> <p>Изиђоше обојица, погледајући се значајно.</p> <pb n="125" /> <p>— Шта је, рођаче? запит |
| рача нервозно и понеки пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, |
| жи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно погледају, имају неке своје нарочите, тајне зн |
| успех; то није много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу |
| зад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... |
| ? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође...{S} |
| а је он једнако рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли онога ономлањског, Светислава.{S} Узе од мене в |
| се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на тебе много љутит.</p> |
| ци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у с |
| ори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако...</p> <p>— Сиротиња с |
| и прошћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите |
| кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у ка |
| е чувамо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећемо се мешати ни са учитељима... што ће нам!.. |
| зу... под оном крушком на средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно |
| добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— |
| енчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам ово |
| ика.</p> <p>— Полако, море, чекај...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао на рачунима, одговара пре |
| ио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, |
| окле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га |
| ромуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ов |
| се он усиљено.</p> <pb n="205" /> <p>— Знаш да сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш с |
| се пре ожени и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мени је ово треће место.{S} Са |
| у два месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола.. |
| ушеним гласом, готово шапатом.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако |
| ко незгодну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може В |
| како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинит |
| ити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не |
| ти, кука...{S} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске породице!...{S} Па он |
| ити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то к |
| аду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па знаш онога... молим те, склањај се од онога Пере за ово |
| према њему.</p> <pb n="195" /> <p>— Па знаш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек п |
| ри и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да ј |
| ине.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти |
| } Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не |
| p>— Хајдемо брже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да на |
| м гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом одл |
| И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји |
| ве скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она његова жена!... настави он збуњено, д |
| а.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам |
| продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све!...</p> <p |
| тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ломећи велик |
| .{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, |
| а хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стоја |
| кну кмет љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљив |
| еру писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке...</p> <p>Љуб |
| >— Добро... отеже председник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после ва |
| а руком чело, по коме се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем; не знам како... рече |
| ојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.</p> <p>Овако уморан, обучен у неке прљаве, затво |
| посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кратко ћут |
| ше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се само малко см |
| часком плату, па изволите тамо у собу, зове вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуњ |
| ђе.</p> <p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Изиђоше обојица, погледајући |
| ојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом |
| очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </p> <pb n="180" /> <p>— Хајдемо брже... шта чека |
| радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одједном их покло |
| замишљено, проговори:</p> <p>— И све ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S |
| себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</p> <p>— Бог |
| јатељство, <pb n="67" /> које се обично зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавога слушала. |
| у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони се у |
| ћутања настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од |
| рно како се светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« П |
| ори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да с |
| дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, усне јој се |
| и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно |
| арм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао ус |
| ем дугме... зврр... улети жандарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брез |
| сподине Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он с |
| одине требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича С |
| Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi> |
| ди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се у |
| духа, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеже се очајан, панички, самртнички в |
| е, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, причала...{S} Видиш ти како је оштра!{S |
| ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капетан се ос |
| некакве испрекидане мисли...</p> <p>»И Зорка остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели с |
| > тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које је дон |
| о осветљава малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се наднела ста |
| ришљавом завесом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен свод чистога небесног плаветнила. |
| не се веселом чаробном светлошћу његови зраци... оно се спушта величанствено и мирно, као да ос |
| /p> <p>Одједном је обасјаше коси, врели зраци...{S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је |
| ере и прште по плаву своду руменосјајни зраци...</p> <p>Гојко се откотура до учионице, паде на |
| м затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег |
| благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} О, дивна, шумна српска Мораво!...{S} Па о |
| љака обасјало је румено сунце последњим зрацима свога заласка, прснула је ватрена светлост по т |
| ледати крушкову грану, нема ли још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од |
| и цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире се по |
| м приликом и не узме право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву топлоту осети у њеној руци, |
| ји дође пред њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у шк |
| н, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем |
| ла преко плота.{S} Паде неколико жутих, зрелих крушака... једна се распрсла на двоје, па се бел |
| м, по којој се пружило село.{S} Набраше зрелих, сочних, набреклих од једрине шљива, па се испеш |
| ишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени другови, видевши |
| густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се з |
| својом нежном сребрнастом светлошћу.{S} Зрикавци отпочели свој посао, па и цела околина бруји о |
| S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, му |
| а!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи |
| , па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођо |
| ма’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S |
| ратићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... него онако низ длаку..{S |
| далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узро |
| а, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’ |
| део, господине?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, |
| вала нешто налик милоште...{S} Шкргутну зубима, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, |
| /p> <p>Тек настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћат |
| } Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе |
| јати.</p> <p>— Лудаци!... прави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S |
| .</p> <p>— Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко н |
| се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, |
| а да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе |
| под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јач |
| "194" /> <p>Она одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад |
| гуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један д |
| да тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> |
| ешки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, нем |
| претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му са |
| те потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар б |
| с, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде пр |
| е осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, |
| задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</p> <p>— Како хоћете... нека буд |
| олу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промен |
| је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству. |
| на...{S} Гледаше је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове св |
| еки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али ка |
| ријатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога |
| адашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се |
| а мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љ |
| {S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарати...</p> |
| еленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође |
| к разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још страшнија, још одвратниј |
| > <p>Другом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути |
| жем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти! |
| н, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из |
| ј нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блаж |
| коли.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чист |
| је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, одлука: да се с |
| , стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекив |
| не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући. |
| е бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде право бол |
| кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се |
| Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица |
| ница, одржава везе са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник |
| .{S} Она климну главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа му место где ће сести.{S |
| бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратницама.{S} Стојан истрча да |
| упирући се <pb n="178" /> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у гла |
| Гојко, са својим оригиналним особинама, и његови кад страшљиви кад намрштени погледи, и ова нај |
| тарим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу |
| , удварајући се <pb n="185" /> силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз |
| нци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одм |
| Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама...{S} |
| љда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем.</p> <pb n="182" /> <p>Младић се освр |
| та, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због |
| .{S} Него улетех, заробих се, уплашена, и упропастих живот...{S} А како је то све могло бити др |
| ројури кроз њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања |
| ни налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа његова карактеристична несразмера, |
| мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сас |
| е распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке.. |
| хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, |
| /p> <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, проговори:</p> <p>— И све ме зов |
| не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно стр |
| кипела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада |
| учитељици.{S} То је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, кле |
| к комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред св |
| ругој држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол |
| За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начин |
| у није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји га се као чове |
| великих непријатности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— |
| осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе |
| ња према њему...{S} Следи се од страха, и стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њи |
| {S} И кметови са вечним немањем новаца, и депозитар крајем свакога месеца...{S} И све, све исто |
| кова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, намучен, озлојеђен на цео свет, са |
| — Не треба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</ |
| и ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми л |
| гло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре из |
| е.{S} Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазв |
| у главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, сам |
| о... учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p> <p>»Мил |
| одједном постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одговараше потпуно — како он мишља |
| исте разумели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени р |
| ештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господс |
| ш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти |
| ог саветника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу |
| је некакав урођени инат тераше напред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да ост |
| ако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> <p>Го |
| ко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по |
| } Све...{S} Све!...</p> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мисли |
| ама, они испред школе поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху |
| p>— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али з |
| угове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се |
| и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> < |
| обу, наместила, почистила, уредила све, и она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{ |
| црна мисао, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што год с |
| кажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и све то неким нежним, учтивим, пријатељским гласом, ко |
| , он поцрвене, па одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју |
| ајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим |
| био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p |
| у...{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, |
| али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он |
| претура преко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, о |
| .{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године п |
| што посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, н |
| м сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушни... све се то пред |
| и: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није т |
| одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Са |
| а вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167 |
| е... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, |
| ве вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... ка |
| и другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујућ |
| обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица |
| е буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина трошка на гозби одређује се дужином времена, |
| наизменце разасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте п |
| помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветор |
| ви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважав |
| му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиж |
| дим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, пр |
| вим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</ |
| клањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде механички, а |
| ћање, које јој помути цело расположење, и она се опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник |
| , па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако д |
| ице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта |
| пис?</p> <pb n="111" /> <p>— Разуме се, и своју тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро.. |
| па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина...</p> <p>Љубица ослушну.. |
| ва под јасним небесним сводом, који се, и сам осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над ови |
| , право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те |
| олу, некако необично превио, смањио се, и постао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} |
| сла!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, |
| ло по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и одједном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта ја радим... ко |
| о није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је |
| ли макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити...{S} Ово |
| учитељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одј |
| ли мој добротвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам откупио својим страдањем!...{S} Пред моје ст |
| сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дођ |
| е.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргн |
| а сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</p> <pb n="71" /> <p>И Љубица о |
| агла, која се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шт |
| п.{S} Љубица посматраше само учитељице, и одмах опази, да се ниједна не интересује оним што се |
| и то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно |
| довољство.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</p> </div> <div type="ch |
| и котурови, које она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше ра |
| ј у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше стању, које личи на врућицу. |
| ве, што њих двоје заједнички преживише, и ниједна сенка захвалности да засија у њему, ни туге з |
| це јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би на |
| ца поведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, |
| } Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на његовим грудима као полумртва, онесвесл |
| цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n=" |
| сласт у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић т |
| ојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарати, као |
| се врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе ру |
| љубави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на гл |
| ирис од њега простире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то ист |
| .{S} Влајко се сав предао тој установи, и све време што му остаде слободно ван школе, употребио |
| ви кад страшљиви кад намрштени погледи, и ова најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашн |
| љив одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S |
| ше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од ду |
| о, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства она не осети ништа др |
| т, као што она при својој забуни опази, и представи јој се учтиво.</p> <p>— Лаза Петровић, овда |
| д очима... навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред њ |
| теринскога срца...</p> <p>И опет мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и г |
| е, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало |
| ује сваком његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гн |
| тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако сл |
| S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад |
| беше нечистота, која се морала трпети, и јевтине намирнице, које су још више учврстиле њихово |
| се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се креће на |
| Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па |
| више навикаваше на писареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она |
| <p>— Јадни мој братићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света |
| ећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисање |
| слила је да се то може некако окренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је |
| ије знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више не може припада |
| ак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и |
| од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не д |
| у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати |
| м разредом, јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године са њи |
| рати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упар |
| усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, сви се |
| /p> <p>И опет мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, глед |
| разуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} |
| ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарању.</p> <p>— И т |
| ше неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говор |
| ово место, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за |
| ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ виш |
| јума, па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријат |
| ве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здрављ |
| /> биће најсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања...</p> <p>Љу |
| са онаким истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се з |
| ивот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за жив |
| о сада!...{S} И пламичак пред распећем, и учитељева херувика са онаким истим сецањем и узвикива |
| зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак |
| раво у очи страшним, зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, |
| осподина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, |
| ње, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима, као да му је |
| том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београд |
| у тамне облаке, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом и младошћу...</p> <pb n |
| о квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне признанице.{S} Шта |
| емирен, зачуђен овом изненадном срећом, и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни распол |
| ело лето... са његовим одвратним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То н |
| апетан, љут.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} |
| ред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом н |
| н човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и |
| е можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој под |
| еограду, неким малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био |
| ио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељ |
| у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде мех |
| ако се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... оста |
| лаћу одговор Министру у име капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} |
| Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Зд |
| х двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</p> <pb n="204" / |
| аволео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њо |
| два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба и |
| да сам био ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно жалили?.. |
| олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратнице на дв |
| ионицу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} Кад год |
| Њему... је ли?...</p> <p>— Теби, синко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све |
| се приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив <pb n="40" /> поздрав једва климну гл |
| .</p> <p>У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандура из среза...{S} Зове |
| гледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гој |
| о сам добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У |
| му се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по не |
| есе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа |
| рањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га |
| >— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— |
| женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узгред, уз пут...</ |
| ар каже... опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем |
| а увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</ |
| Све беше испитано, у мислима проверено, и све се показа непоуздано, ништавно, лепо само као мис |
| .. задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури...</p> <p>Стојан се трже, ослушну... и |
| n="49" /> <p>Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</ |
| зва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавиш |
| вљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам |
| о саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме на |
| ма довољно смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" |
| ме се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем |
| има натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а ос |
| <p>Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у |
| ко је добио премештај на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много |
| тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развука |
| врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да |
| адожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?. |
| здавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... одговори депозитар отегнут |
| , па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он застаде, трљајући ру |
| ао, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!« |
| у руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука |
| знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. </p> <p>— |
| Гојко осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави |
| плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, к |
| осећајући унапред њихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек на |
| о дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му |
| о велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква и |
| преми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} |
| ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње |
| паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, к |
| 66" /> <p>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, ње |
| а мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики ке |
| адница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У друг |
| у два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И с |
| четири гимназије, целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота |
| нају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим |
| осета.</p> <p>— Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече |
| научила је читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је до |
| га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад |
| н се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изнена |
| а стајаше уз њих, погледајући у страну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, које јој у |
| венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа |
| оби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... |
| е ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица н |
| њој речи он се некако иронично осмехну, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— |
| и она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на |
| онако миран, као кад лежаше на кревету, и опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је до |
| мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљ |
| наредбу напамет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он тако баш |
| се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, |
| тати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад |
| јала својој пређашњој бојазни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од |
| узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узгред, у |
| ни на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо го |
| екаква оштра, убиствена струја по срцу, и она се поведе...{S} Не, не... треба стајати, треба из |
| одиже се читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица ко |
| а...{S} Влајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљнос |
| сјајна мисао: слободна!... слободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, не |
| е ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p |
| као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више повинује раздраженој женској уобрази |
| није требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега |
| . узвикну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} |
| Зорка отуд из села, после онога боја... и капетан се осмехну, очекујући радозналим погледом да |
| е некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст.{S} После је наступила одвратност прем |
| су те поздравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође |
| донела из Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су |
| мо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стоја |
| — Није ништа, ето... била несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе пле |
| рству!,..{S} Три разреда, толики рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудн |
| ође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке главније политичке раднике. — Њему |
| и чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли |
| ости, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света...</p> <p>Љубица, како стајаше ис |
| дање добио сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвен |
| абачак самртни ропац, један... други... и очи се сасвим променише, право стакло!...{S} Свршено |
| шта ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па |
| сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} Јутрос н |
| у боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не у |
| , овај... </p> <p>— О, пријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито с |
| мрак!... свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, |
| није?...{S} Не знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и та |
| једно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла округласта брадица, а очи се |
| S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесе |
| Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком |
| ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избега |
| простите, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта в |
| есели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за |
| причао.{S} То је код мене непрестано... и у ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нера |
| !{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко |
| х и суманутих очију, које пију, пију... и успављују...</p> <p>— Како?...{S} А што?!... једва пр |
| ри...</p> <p>Стојан се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже |
| а писара овога среза, господина Перу... и председник опет запе, као да му се тешко сетити прези |
| си то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме |
| учитељска посла!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо |
| трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто |
| ђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузови |
| девши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не можете заборавити никад?...</p> <p> |
| мо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки ис |
| {S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга |
| тина, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке главније пол |
| за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузим |
| и, што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањ |
| } Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а |
| лице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, познатије, |
| лицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајућ |
| е, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака несрећа мор |
| {S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео |
| је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Ал |
| } Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она |
| > <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се б |
| ити стајаше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао против школе и школованих љ |
| обузе је некаква слутња, <pb n="91" /> и она застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се |
| молбе материне, братове <pb n="202" /> и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере о |
| е козу!</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мени је ово треће место.{S} Само ми необично што ме с |
| одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то. |
| сно сад представља правога домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задов |
| е за то време претурила преко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су |
| са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одма |
| ..{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изаб |
| онако, као код правих кућевних људи!{S} И он извесно сад представља правога домаћина!{S} И њему |
| ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школа |
| S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где бе |
| , осећала се срећном, много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а ду |
| кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страд |
| велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није променио па ништа. |
| ...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена према њему«... |
| !...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа по |
| да сам избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем!{S} На учитељице већ |
| О, па <pb n="177" /> она страда!...{S} И она пати!...{S} Па што је долазила овамо... што је до |
| жја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред распећем, и учитељева херувика са онаки |
| ијани... да закопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, |
| и то није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, |
| Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшн |
| амо један разред са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица инач |
| га час другога госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не |
| га до сада... некаква катастрофа!...{S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, |
| ..{S} Стакло!... мртав!... мртав!...{S} И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко узд |
| >»Живот, младост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам ј |
| </p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чи |
| јамачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да н |
| је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће б |
| очарану душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, девојачком љубављу; љуби безумн |
| плетено, ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва |
| нежни они једри пуначки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене |
| , унесрећила...{S} О, тешко мени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити |
| је ништа... али што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу |
| p> <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадит |
| још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 час |
| по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгл |
| !... јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и опет се издиже камџија, али Гој |
| сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући шта ради, дохвати њену м |
| а пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду сво |
| ? откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се питаше: откуд то?...{S} Как |
| е онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под г |
| која их има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример... |
| ма људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му ч |
| а да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом п |
| да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздр |
| ле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у дв |
| !... заробљена са овим јадником!«...{S} И она погледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна |
| а бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређашњи разговор, размисли |
| ама, без повратка, без оправдања«...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшн |
| , Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држе |
| дри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то н |
| била чак расположена према њему«...{S} И она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала не |
| д је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а са |
| ва и наступити оштра, сурова јава...{S} И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највећ |
| ајбоље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у |
| додира са анђелима и светитељима...{S} И она осећаше бескрајну, неизмерну сласт у овом новом ч |
| ва, како се то описује у романима...{S} И све је тако некако испало, како се у романима пише... |
| се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па не |
| дном наиђе... одмах после венчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала |
| шкујући шта се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање... |
| би, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машућ |
| Изволите, колико вам треба новаца...{S} И он извади велики новчаник са гомилом наслаганих банкн |
| лобођена и раскалашна сеоска деца...{S} И кметови са вечним немањем новаца, и депозитар крајем |
| и депозитар крајем свакога месеца...{S} И све, све исто, једнострано, досадно!«...</p> <p>»О, ш |
| азнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је с |
| венкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом трепере светли сунч |
| аго младости — лепе заносне снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се бол |
| риносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, тешко мени!...{S} |
| е друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, разв |
| енађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љубица Петровићева.</p> |
| по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неи |
| ке, помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахн |
| , оно се не види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{S} Она стаде узверено гледати око |
| о испало, како се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела. |
| прега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} |
| ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једн |
| ра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би наму |
| ате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јест, овај... </ |
| в весељак, па се одједном промени...{S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} |
| ок ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом |
| ижни, него скромни, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186 |
| ли могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар |
| <pb n="157" /> Мора га избегавати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без ије |
| јала, почиње се ружити, растурати...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити |
| амет, па мора само о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из |
| ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора |
| баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањају |
| </p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писа |
| ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге |
| шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата |
| нише нас мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и.. |
| чита борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне |
| уго, само прекор чемеран, отрован...{S} И непрестано се после Љубици, куд год се макне, привиђа |
| рест, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једноставно зеленило црвене се кровови кућа, |
| живот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Он |
| сам <pb n="146" /> нимало страдао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања |
| невино, чисто детиње задовољство...{S} И цело јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, |
| оправдање:</p> <p>— Далеко много...{S} И посао велики у почетку...{S} Његова обична збуњеност, |
| ве часове, па опет легао и мислио...{S} И ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуч |
| о.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређивати... одмах... затеже он опе |
| се следило, стало, не куца нимало...{S} И она се сва окаменила...{S} Ужас!...{S} Које је доба?. |
| задовољство, које се тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слат |
| одушевљењем, пријатељски, весело...{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком |
| скала, стадох се проводити весело...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер ниј |
| на шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> махну главом и стад |
| шанима, да радимо много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду.. |
| о има много пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хо |
| S} Све ће се понављати једио исто...{S} И овај несносни Гојко, са својим оригиналним особинама, |
| !...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, |
| на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад н |
| ево гледај...{S} Министров потпис...{S} И он доиста показа акт с потписом Министра просвете, па |
| з десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са стра |
| мре, <pb n="160" /> њега закопају...{S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако |
| а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се п |
| уњавог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином понављаше овај изра |
| као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се |
| .{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго |
| ићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да |
| волика збуњеност код одрасла човека.{S} И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: х |
| но, тихо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, |
| као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> |
| /p> <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству! |
| јој другарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усне и преча |
| а, па му душу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за |
| тра као некаква робија или војачина.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, |
| мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да |
| ојица не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести р |
| она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред распећем, и |
| S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како б |
| , креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква ј |
| ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа |
| Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружа |
| отме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је |
| зажелеше да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавањ |
| усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и зано |
| еда танахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час |
| се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли д |
| д нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало |
| лушала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћно |
| о и весело шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлиј |
| о као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посма |
| глас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им |
| к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необичну изгледу његову.</p> <p>Беше |
| се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећајем, стаде се нервозно о |
| гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој |
| знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође |
| исам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, о |
| сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој |
| змишљајући нимало ради чега то чини.{S} И сад одједном стаде јој наликовати овај тренутак на је |
| људима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после његова одговора..{S} |
| еме није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка ј |
| сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: половина већ знају д |
| оји нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голуби |
| ало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — цела свадба — поседаше сви у јед |
| а да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се из |
| лудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједном наиђе... одмах после в |
| аше је ватреним, значајним погледом.{S} И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметни |
| ко је само учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Чов |
| рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима из рачуна, али њему |
| Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћу |
| очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман израз, ове жив |
| југовнога снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек п |
| груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће т |
| p>— Истина јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна већина.{S} Па ј |
| на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге |
| о конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно з |
| ао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> |
| о, некако... као да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио пр |
| атити! </p> <p>Сад се све променило.{S} И како то тако одједном?{S} Тек само налетеше облаци, н |
| него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!...{S} А ов |
| ако у косо, некако необично, љутито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде |
| ти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} |
| нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљ |
| у по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни разговор по неким |
| ељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Х |
| са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад |
| а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала ка |
| аше да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово |
| нице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зн |
| к јасно испољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини та |
| нарочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ |
| грљени, приљубљени, опијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу |
| вол’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{ |
| ну школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>П |
| о може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде не |
| могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он ника |
| м млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљен |
| ..{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај |
| у страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата се крећу...</p> <p>...{S |
| чке, поред усмене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле |
| ример, Министар полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту прет |
| ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он по |
| суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту иг |
| шљања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да о |
| нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресати некакве топле, пријатне |
| ају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој с |
| »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу наб |
| </p> <p>— Господине, капетан нам вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко угледа к |
| она нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она |
| ма много журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох |
| једва изговори ово мало речи. </p> <p>— И мени се свиди тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви и |
| ите плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и |
| !...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Е |
| виђа резултат овога разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад |
| се још снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!...{S} Платићете!... рече он |
| а, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете |
| лајко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, |
| но и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајућ |
| и знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође. |
| настаде објашњење и разговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да |
| нарочит смисао при изговарању.</p> <p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да |
| ледајући замишљено, проговори:</p> <p>— И све ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и |
| миљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</ |
| е.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после пр |
| вори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не |
| р.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је чо |
| да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке |
| смеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{S} |
| ити рачуне са досадањим председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га доч |
| капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекуј |
| г дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јо |
| знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало пом |
| треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам оп |
| ним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грд |
| синко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу млад |
| кад недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља |
| бегавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је |
| /> <p>Изиђоше обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне ваз |
| ене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се |
| он је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори |
| та хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</p> <p>— Шта си |
| з сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он |
| гласом, из кога звони најжуднија молба и покорност, полушаптати, замуцкујући:</p> <p>— Па немо |
| авесе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девој |
| ињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове же |
| јепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему |
| Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете |
| еру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше |
| на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеализма, <pb n="33" |
| Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и св |
| јој све лекареве наредбе односно лекова и неговања болесника, па, погледавши још једаред Гојка, |
| , паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спој |
| то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... као...</p> <p>— Као |
| и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра, сурова јава...{S} И она почиње осећа |
| о се одједном сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, |
| и мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и много других!...{S} После наступа мучно и тешко школо |
| та, али он полако, пипајући око плотова и спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен |
| е на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто |
| обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи с |
| ц дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства она не осети ништа друго пред њим.</p> < |
| S} Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде га |
| Гојков рачун, <pb n="42" /> престиже га и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као шт |
| , Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења. |
| нема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито |
| на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се |
| оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у |
| ћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175" / |
| рављајући на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непрестано је |
| ти...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће |
| есе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамен |
| ка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку |
| и, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни |
| да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мисл |
| нек ти је просто све од мене... и овога и онога света...</p> <p>Љубица, како стајаше испод Гојк |
| ом сјају господства, у положају од кога и сам по мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Деца изнеше |
| ком гнезду не поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и |
| о, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињства...{S} Ћутати, ћутати, ћутати... |
| црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с |
| амен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен <pb n="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз |
| муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часова у ш |
| у полако добре стране свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и ул |
| сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али т |
| човека — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога сре |
| и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затво |
| а добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдало, |
| стра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачила њ |
| жаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина |
| обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој па |
| и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би забора |
| ај паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школско |
| ам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао ј |
| рно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} П |
| осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет |
| еља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погл |
| а огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле са |
| д? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право им |
| ш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусе |
| , жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује, он |
| ра децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свако се приљубило уз оца или мајку, па н |
| у, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.< |
| нити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само |
| децом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, гото |
| коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, |
| понекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешто пријатно, рече она, глед |
| им...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово |
| апора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним пр |
| још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој |
| постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p |
| о одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу |
| сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, |
| сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати се, хо |
| неба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици |
| но.{S} Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и ст |
| , па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одједном, као електрисана, рашири очи, а у њима засве |
| му, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, |
| ће до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, |
| у зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена Гојка с |
| нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешт |
| У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратног, које граничи |
| исказати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од т |
| може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право |
| предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велики број ђака! |
| она застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, |
| венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морава...</p> <p> |
| Љубица, поред <pb n="120" /> свију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} Само |
| само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се приближи још виш |
| тим својим изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учин |
| p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и најмилија сестрица. </p> <p>— Боса!... узвикну она, п |
| земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљив |
| њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав рас |
| n="120" /> свију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} Само му сину та мисао |
| е.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи... не, макар не имали праве љубави |
| еца се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не |
| тили?...{S} Пера Илић, писар овог среза и платодавац учитељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо |
| тави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, |
| ају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао |
| <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или смо се негд |
| вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на тебе |
| </p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учи |
| тако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим д |
| у беше милија од свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, убијена...{S} Само га једн |
| ав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајдемо сад тамо.</p> <p>Из |
| е послу.{S} Постајаше све расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти |
| забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све се то изврши неким пол |
| p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо школско двориште, обузе је некаква |
| еђаху, на једној клупи, неколико сељака и мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено |
| рочити звук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се по |
| ти за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се |
| ушајући преклињања једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је на |
| вити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... '</p |
| тако једнога тако рећи свога чиновника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онд |
| јих пријатеља, па задиркује председника и шали се са сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђок |
| са посетама.{S} Скоро свакога празника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изнен |
| асмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p>— Оженио сам се прошле з |
| зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две године <pb n="51" /> св |
| мајко моја!... мајко!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да са |
| да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути |
| тпоче суђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »о |
| сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се при |
| преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножутих стр |
| чеше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку пријатно |
| како се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...</p> < |
| ти! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја |
| ругим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану душу...{S} Да, он |
| кој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде |
| ва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке б |
| не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нерасположење; напротив све му црте беху у |
| на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и разгледала сваку шар |
| Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад |
| ри—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И |
| ма чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком п |
| е, око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире се по свој ц |
| јима су наизменце разасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима с |
| м ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог ме ј |
| вану!...{S} Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, неста |
| бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали |
| аве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, |
| све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</ |
| савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!.. |
| да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се му |
| оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се |
| ст од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква ст |
| хом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџб |
| бртала и посматрала; већ му је проучила и разгледала сваку шару, запазила сваку особину, али јо |
| биља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смеј |
| се и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратно |
| у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далеко од школских вратница.{S} Изиђе и |
| цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви врати |
| љаном палицом...{S} Одједном је завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитила преко пло |
| ништи...{S} И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђ |
| на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са о |
| ража.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па |
| штено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је Љубиц |
| ц, брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху њег |
| датле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоће |
| о!...{S} Само да се чувамо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећемо се мешати ни са учитељим |
| а Вељом стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде В |
| м смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле |
| бијала главу цео дан сељачким потребама и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он |
| орам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и |
| о прошће, сухе гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</ |
| здо, успављујући се најсјајнијим надама и најслађим сновима.{S} Још није могла веровати да је т |
| о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседим |
| ет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица само крену очима бе |
| чарана је у свима својим претпоставкама и надама, које је сновала још у школској клупи.{S} Боже |
| се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме |
| мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> <p>— Имам посла... овај...{S} Веља! |
| а... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кути |
| како се тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло сме |
| мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p>— Знам... знам... све знам!... |
| а, поправљајући разбарушену косу рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахрани |
| о одговараше његовим најтајнијим жељама и помислима...{S} Дуго је времена прошло тако.{S} Смркл |
| дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаш |
| а; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно |
| , кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем...</p> < |
| рисуство, он се опет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим |
| е са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога с |
| са новом сеоском постељом — шареницама и губером; сто, једна плетена столица, ковчег са рубина |
| аслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.</p> <p>Пред школ |
| бог тога што... није због школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има |
| <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{ |
| з коју продире светлост, ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро |
| езгодна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али |
| писмима извештавала о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извеш |
| к, а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажај |
| ким, застајала пред златарским излозима и остајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И |
| не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осе |
| блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима...{S} И она осећаше бескрајну, неизмерну |
| а је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Он |
| зборити, ко је може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мис |
| бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... ре |
| оше ступити у разговор.{S} Седе са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и р |
| тици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије говоре, |
| челима, са лицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, |
| рече јој сестра, гледајући по стварима и намештају, распоређеном по соби.</p> <p>— Хајдемо у д |
| ју ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> < |
| како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше руком...{S} Можда је то њему, али |
| као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби |
| уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињ |
| еколико пута дневно, помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради |
| е сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по |
| ого... па се одједном издиже на прстима и погледа на прозор.{S} Ништа... мати јој се сагла, неш |
| ло боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан с |
| не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, као да никога другог |
| Љубица мислити.{S} Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?. |
| сто.{S} Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на ј |
| апред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... још, још...{S} Даље се н |
| ности, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело |
| «.{S} Затим се окрете својим несташцима и строгим тоном врати их на своја места.{S} Деца се упл |
| дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда до |
| <p>Гојко се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незго |
| јући још унапред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али рук |
| екињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде |
| вет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год |
| Она се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не. |
| дајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи м |
| нику, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко.</p> <pb n="181" /> <p>— Чудна грозница! |
| широко отвореним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још бли |
| оште...{S} Шкргутну зубима, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стад |
| d> <p>Пала влада! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{ |
| а учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти Гојку да |
| Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за ми |
| младића.</p> <p>Стојану заигра обријана и обрасла кратком чекињавом косом брада; он затрепта оч |
| нако необучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и |
| ише.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часовник зажареним очима.{S} |
| аст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући г |
| ом десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зна човека — вели нам господин |
| а најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашна сеоска деца...{S} И кметови са вечним нема |
| S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а |
| ак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће, хоће... знам... друштво не пр |
| } У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Председник |
| е он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко главе после |
| ; брада му обријана, необично развијена и истурена напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на њ |
| а не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...</p> <pb n="206" /> < |
| аја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се раније уклони |
| окаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} А |
| аљда, покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређује Стоја |
| очи управљене на себе, застаде, збуњена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> |
| а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је |
| јена, Љубица.{S} Иђаше полако, погурена и оборене главе, као болесник, коме се још није снага п |
| у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а п |
| оја сад беше лепо проветрена, почишћена и намештена.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до |
| би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима својим драгоценим адиђарима.{S} Гојко |
| , то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботи |
| да, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господин кој |
| дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи |
| ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер |
| .{S} Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При посл |
| на.{S} Председник прво уписа свога сина и једног синовца, један одборник уписа своје дете и зат |
| много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мо |
| му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради св |
| ила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити |
| ства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искр |
| асвим обични доста смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосмислене одговоре, разуме се |
| ...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча, он |
| <p>— Јесте ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри |
| не?... не презирете ме?... прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише |
| на...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како м |
| о, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се |
| Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратниц |
| мо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топли |
| ете добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У та |
| це њене, остале учитељице.{S} Опази она и неколико познатих јој девојачких лица; то су јој друг |
| ћутања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом в |
| не умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег призора: ка |
| учити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно прелеташе погледом преко з |
| љ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p> <pb n="195" /> <p>— Па знаш како |
| Гојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица, машући по неки пут руком, као да се бран |
| рицањем, како то може само њена страсна и плаховита природа...{S} Она први пут осети у себи ово |
| за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и написа признанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће би |
| плаховито, грцаше од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим т |
| Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се ун |
| да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{ |
| е и истине!...{S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикује јадник очај |
| љству и одмори се од оноликога страдања и патњи, што их претури за годину дана...{S} Он никада |
| же ону руку, која му је толико страдања и мука причинила.{S} Само не могаше ништа проговорити: |
| тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле.</p> <p>— Јаднице!... јадн |
| онуди да седне.</p> <p>Стотинама питања и прекора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не |
| ивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања. — Овде треба често да излазимо са децом.< |
| ћете шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада.</p> <p> |
| та где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па |
| на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети |
| укама уплашено.</p> <p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осе |
| ке омладине.{S} Али свему има краја, па и овој погодби.{S} Наредише да учитељица прима дванаест |
| јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Је |
| то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грознича |
| ћу.{S} Зрикавци отпочели свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која уле |
| n="192" /> <p>Проскитао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га за р |
| ећ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у |
| вазда побеђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде шта одговорити, знајући у напред да ће |
| сама везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и б |
| узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно |
| ета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па |
| } О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако |
| ако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и млада...{S} Сад право из школе помисли он и подиже на |
| обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после његова одговора..{S} Учини и |
| стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише.. |
| ојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не помо |
| срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе на столицама је |
| >Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да |
| рече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон необичну силуету, која се удаљав |
| уплашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он |
| ајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Ал |
| сницу, разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуч |
| иском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао |
| јасно чита пређашњи израз тешкога умора и горкога страдања...{S} Он стајаше, не могући ни речи |
| столицу, па уздахну као од велика умора и превуче шаку преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви |
| де девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има не |
| осто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће их мора |
| ..</p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отво |
| анкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке општине дало се на пос |
| ласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се |
| па некакву црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по |
| дједном обави своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице |
| стајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако об |
| е нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="174" /> наравно, где не долази често полици |
| свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај |
| говора..{S} Учини им се веома чудновата и необична оволика збуњеност код одрасла човека.{S} И Љ |
| осаве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекат |
| S} Чим се отворише <pb n="115" /> врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, п |
| а за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташ |
| гедија!...</p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погл |
| тре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како |
| ким вратницама.{S} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, |
| ? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете гд |
| , али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гој |
| рагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} В |
| рату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као |
| фамулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест. |
| д опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим с |
| давно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> <pb n=" |
| {S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли <pb n="110" /> |
| оре, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простос |
| заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као д |
| ead> <p>У судници седе председник, ћата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво пр |
| воришту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до |
| гледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајал |
| Гојко устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, |
| пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и |
| pb n="68" /> <p>— Носи.{S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Ка |
| а и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{ |
| а се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз гр |
| бица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на другу. .</p> <p>Го |
| ашно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и ра |
| а.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пре |
| сао ове изненадне страхоте, отвори уста и проговори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу, не бригај. |
| црвене као рак, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</ |
| ој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје жи |
| е био веома расположен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Те |
| ту, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како с |
| даде коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша |
| ажљиво сваки покрет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупч |
| ђе изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, ј |
| ске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веом |
| отрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих, <pb n="64" /> поцепан |
| м учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни ша |
| а средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у у |
| ма.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да о |
| по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на људе онај теш |
| оше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{S} Опружише вратове, дун |
| око себе унезверено, дркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он |
| а сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад п |
| у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединствени израз на окамењеном, |
| то се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу пријатним |
| де рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не |
| } О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по де |
| а се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, они пост |
| ека!</p> <p>— Твоја!... прошапта Љубица и уздахну горко, извијајући се полагано из његових руку |
| џака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: ногаре са но |
| S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се са |
| емо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по |
| го пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар постајаху интимнији, у толико се Гојко све више |
| оро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно наста |
| волите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршет |
| ом бескрајном вечношћу...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призоро |
| запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, ко |
| теља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се |
| <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре неправилности, намршти се...</p> |
| едовечан човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— П |
| н, страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очију...{S} Беспомоћно детињско |
| бу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наи |
| ачити...{S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче |
| е јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној т |
| ло греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} З |
| ајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој |
| е, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши |
| и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p |
| реко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене то |
| да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сут |
| сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи |
| његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по не |
| ...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и |
| из оних јасних плавих очију сија љубав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и долик |
| Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одел |
| то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се такав |
| године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га |
| ду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они г |
| сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке |
| заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му паде ок |
| аво из школске клупе, испод родитељског и школског туторства, одједном постајеш господин, који |
| ..{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку |
| ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не греши |
| ашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у |
| ову реч.</p> <p>— О, господине... никад и не сањам...</p> <pb n="128" /> <p>— Добро, добро... в |
| стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у о |
| бар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица, см |
| бицу презриво, добаци јој:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о |
| омоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјај |
| ико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владал |
| та сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде пис |
| И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S} Предавао је врло лепо, лак |
| је снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, |
| е, ужас... али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало |
| тога невидљивог саветника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно веј |
| види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти од нове навале мисли...</p> <p>Кад |
| .{S} Он развлачи и отеже, ужива унапред и предвиђа резултат овога разговора.</p> <p>— И што ћу |
| сеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити |
| тор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласн |
| ну кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а оч |
| олико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то из |
| тност према свему, гнушала се сама себе и свега...{S} После, кад се довољно настрадала, постаде |
| Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћу |
| Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп <pb n="1 |
| спод прозора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза |
| оји беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болесником.</p |
| у Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, |
| ива!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ћ |
| > <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели га.{S} Одмах ст |
| чући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратног, које |
| а, гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра руменило, <pb n="152" /> као да неко |
| </p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Др |
| ћуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.{S} Једна се чуди новом н |
| p> <p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} Извади из стола дел |
| ри према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете к |
| е, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти |
| вала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S} Једва би је ко мо |
| којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, |
| њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, зб |
| опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо |
| рстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се ов |
| уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд пог |
| лед, разрогачених очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, |
| Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети о |
| као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све |
| јану, који онако испод покривача испаде и прескочи све степенице иа вратима, па као муња одјури |
| о се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори |
| мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> |
| слећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај |
| два креће.{S} На последњем камену стаде и погледа пред собом тупо, несвесно, као што гледа боле |
| /> поздрав једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави ген |
| и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложена кутиј |
| лици.{S} Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака |
| p>»Шта је ово?... има ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Бож |
| ешто веома необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко два |
| из све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одм |
| .</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађиват |
| ве...</p> <p>Љубица се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да |
| то за другога...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав |
| ећ опазила неке његове значајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сети |
| из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође по |
| у тишину, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци |
| преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да прип |
| а, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке |
| , поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде |
| ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу пре |
| умео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко го |
| акле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{ |
| еца изнеше столице; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се изма |
| говима, осрамотише...{S} Директор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао! |
| е дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јест они су...{S} По с |
| а њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, |
| /p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> |
| зумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у ходник, она |
| им, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, |
| а, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим |
| читељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе и, климнувши главом, промуца:</p> <p>— Извините... што |
| о са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због ово |
| страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здравље је поправила, али |
| ће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитала његове мисл |
| ега покушао... без размишљања...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, ј |
| илице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гој |
| ан... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за ис |
| плаховито стегну, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави |
| и њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо у |
| а се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и |
| ојко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И |
| } А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубиц |
| о... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар полугодишњи параст |
| ју...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос. |
| обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже.</p> <p>Око по |
| ред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим с |
| ајсрећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p |
| кој згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.< |
| зговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога плота, х |
| <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано |
| не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писарем, правдајући се узгред: </p> <p>— Ах |
| и...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући ран |
| и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе |
| грозници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брковима п |
| ити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак |
| ла је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето |
| моћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и више, одговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то |
| него његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко! |
| то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не ула |
| та да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова страха...{S |
| на Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко |
| } Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... некакав страшан бол стеже јој срце, она хт |
| , а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен око срца, и |
| ху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S |
| али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— Како... не, не, |
| викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он од |
| ћевој њиви!...</p> <p>Он се осетно трже и одједном му се промени лице, али кроз један тренут ст |
| усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> |
| ружена стотином лепотица, које ти служе и клањају се твојој лепоти...{S} Па после... море биће |
| ису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену с |
| вене и стаде дисати убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би з |
| ута, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груб |
| најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{ |
| о мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гн |
| тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи |
| уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, |
| вори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега н |
| и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о владању д |
| дној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубиц |
| ла, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а |
| кну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, р |
| .{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, шк |
| м.</p> <p>Гојко прими хартију, разви је и стаде читати.{S} Одједном пребледе сав, руке му се за |
| она се сва предала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца о |
| илова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена. |
| оштаницу, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска |
| просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је мисли |
| ема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто о |
| озбиљнијем чему према Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи <pb n="140" |
| сва тешка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осе |
| ељ поче држати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често набир |
| ала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се |
| {S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И |
| > почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више у |
| о као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је... |
| он не имађаше...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближит |
| стаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер није о |
| за парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</p> <p> |
| а ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш так |
| јила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо |
| е, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и |
| кћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред |
| таде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сас |
| је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије и поднесе му.</p> <p>— Хо, људи!... красота!...{S} Па т |
| ..{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њ |
| смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ј |
| се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болеш |
| ла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано...{S} Обуз |
| S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни |
| страдање добио сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и по |
| усмешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клупе, испод родитељског и |
| хајдемо сад тамо.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, с |
| главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли глада |
| ећ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} А |
| еки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе |
| имају неке своје нарочите, тајне знаке и изразе кад се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ |
| ранчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па с |
| ло тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису прим |
| , овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, см |
| таке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оног |
| што су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге прутасте гранчице, понамештале се дугор |
| </p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се В |
| Гојково питање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: |
| о лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доиста страдала |
| 59" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, према скоковима к |
| Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа |
| клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче, препл |
| о? пита она, стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом, којим обично г |
| ђачиће; један се измаче испод њене руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се намрш |
| и познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио.. |
| или хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко.{S} Некакво велико зло спустило се на |
| гне у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га ни |
| ку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси уг |
| {S} Родитељи помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по бе |
| о их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и ква |
| а се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају усамљени...{S} Почиње шибати хладан ветар.. |
| а муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко представио као учитељ, |
| су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...</p> <pb n="100" /> <p>Склупчати се тако п |
| .{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну |
| и узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одличн |
| , па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојк |
| он сам вазда се исказивао против школе и школованих људи, али тек беше му необично драго, што |
| јко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно се од |
| над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брат |
| ујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, к |
| ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, не ид |
| невног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини. |
| >— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево око с |
| е вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу.{S} Господин Пера отворено изјави, да |
| све расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марам |
| ти њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад.</p> <p>— Опростите, молим вас, поче пи |
| мој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Как |
| мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p |
| Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дре |
| овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице удате, |
| жа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном |
| мили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и тал |
| итељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да пр |
| у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве. |
| к беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у стр |
| на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.{S} У овој |
| ијом жудњом за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ствара демонску душу, која само о злу |
| и најмањој неповољности, она ипак плане и испољи јасно своју простачку грубост.</p> <p>— Играте |
| по сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини поди |
| нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше м |
| осподине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј- |
| Груни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд |
| епи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гн |
| види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли |
| д њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехо |
| чи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не |
| ше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви |
| олише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити |
| ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква ј |
| е још привремени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} С |
| — Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му т |
| сла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна |
| сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре |
| а, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора...</p> <p>Путом, што води од железничке станиц |
| а буде срећан?«... па цап преко средине и... готово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{ |
| тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она његова |
| осећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, п |
| школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост |
| распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно бе |
| а цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани усамљене, обично п |
| ајем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писареве, он опази да председник диже десну руку и да |
| тихо, нечујно, преко недогледне пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери |
| му се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{ |
| неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше |
| ртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући очима...{S} Председник одведе Љубицу у једа |
| Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, која је одједном обузе...{S} А ов |
| а, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће судбине он |
| иле из груди.{S} Овако пак само уздахне и снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодлучност.{ |
| а диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у со |
| би...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лак |
| свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи |
| рише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, она |
| дном свију мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p> <pb n="183" /> <p>При |
| тро, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хладно, као да га |
| чију...{S} Беспомоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписани на његову лицу...{S} Прва |
| дите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за в |
| мај, знате, треба оставити на понављање и утврђивање тежих ствари, које се лако забораве, нароч |
| неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче стр |
| згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијск |
| еветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ н |
| ети у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ниш |
| презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан, |
| недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним око |
| ...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, што дави |
| ца већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и |
| b n="158" /> Довољно узрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему г |
| ри очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} К |
| равио оне ударце камџијом, оно понижење и сва страдања...</p> <p>— Господине Гојко, рече писар |
| сле прве походе писареве; нерасположење и сумор овладаше њоме.{S} Али она силом угушиваше те но |
| им питањима.{S} После настаде објашњење и разговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно п |
| запише у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љ |
| га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштат |
| красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље |
| давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; плетар, у који је затварана једина коза шута, |
| амо гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој |
| Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости... ничега, ничега!.. |
| а... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако исто изг |
| ости за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се |
| кад је стекла нове, многобројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ора |
| иш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом округу... свакога ти ђавола зна!...</ |
| ре као илински облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, |
| венулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...</p> <pb n="100" /> <p |
| ажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зраци...</p> <p>Гој |
| ад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...< |
| Милици; тада је слушао многе разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је |
| дајући тупо како му друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта |
| у разбацане пилеће оглодане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или |
| р, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се проме |
| ху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови сто |
| </p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће б |
| S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу |
| жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се приближав |
| ше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докл |
| учење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као...</p> <p>— |
| разним бојама, те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним сводом, који се, и сам ос |
| да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је не |
| ред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!. |
| о, победоносно.{S} Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S} О |
| беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и пит |
| на жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер |
| ер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је боле |
| азмишљања, па махну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пра |
| , држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>До |
| каменили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа. |
| за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али |
| најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљиво и шапућући у с |
| етио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и да сте с |
| а мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се истин |
| ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно страшно, непознато, уклонити...</p> <p>Али истога |
| оцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{ |
| /p> <p>Ручаше заједно, наразговараше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн |
| ез помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жен |
| .</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да |
| што трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121" /> нека нејасна маса.. |
| чима, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој својствен положај ишчеки |
| подиже огромне терете...{S} Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љут |
| ди са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} |
| и са Љубицом, поразговара се, нашали се и насмеје, па оде.{S} Никакве претње, никаквих затева н |
| оге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слоје |
| га је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезов |
| >Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора |
| ње...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише |
| неучтива <pb n="103" /> госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд |
| /p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтед |
| , до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш ни |
| ој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да не м |
| а га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозо |
| да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако |
| ош проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" /> осврћући се на човечја гнезд |
| аше.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговори:</p> <p>— Овај ће начинити вашар!{S} Него т |
| Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се нек |
| да лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра бр |
| аиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву на |
| ашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S} И к |
| Па... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да до |
| но гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је |
| 3_C18"> <head>XVIII.</head> <p>Сврши се и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај дога |
| искуством у школском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пож |
| свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут у |
| на, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} |
| је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се |
| велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па |
| но; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролаз |
| промене на себи, али се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} Старала се да више не |
| аде јурити по школи, чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и |
| ђе на њега неко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекуј |
| ше ревносно занео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, школски послужитељ, скидајућ |
| пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и |
| обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!.. |
| .{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и б |
| иновца, један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једног ро |
| једном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не |
| Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате... списак п |
| </p> <pb n="19" /> <p>Љубица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто« |
| а њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља:</p |
| осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> <p>— Потрчи!...</p> <p>Запљескаше |
| S} Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’д |
| а, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву истину, про |
| ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунц |
| о како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас. |
| вне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити |
| а Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујући неку нову |
| да сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је село, навлачи се мрак.. |
| на и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ |
| рио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не |
| м шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се о |
| да по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа ова |
| а!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло неприја |
| и.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво |
| његових леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети жен |
| </p> <pb n="182" /> <p>Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мо |
| {S} Платићете!... рече она, па се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, р |
| дно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се |
| прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте понели какву објавицу |
| у њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, |
| како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких кукова. </p> <p>И Љубица осећа |
| сти, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на средини, испод њих оштро гледају и |
| ад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— И |
| ном се нечему досети, претрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радознао Богоса |
| обузе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p |
| кву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са сво |
| о живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се ни |
| кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, об |
| тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог |
| иш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге |
| репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе |
| мо обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но јед |
| се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њ |
| па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт и |
| ди он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право к |
| } Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је |
| .{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и другу...{S} Прсти се заплели... не може да намести ка |
| <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар је ч |
| дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.{S} Он, си |
| пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничко |
| а и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слу |
| едном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у сре |
| да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њ |
| купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захте |
| ћи ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго, што она и |
| слуге, просто и једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, |
| натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Е |
| ... а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у та |
| ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часовник зажареним очима.{S} Прикачи га на г |
| ика са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p> |
| >Гле, дечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном палицом...{S} Одједном је завитла и уда |
| ост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p |
| овања одвојио сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан шко |
| , тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потесу...</p> <p>Одједном, на |
| унуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...{S} Једна младица, јамачно првешка, мало неж |
| чини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, |
| ад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се као какав окретан каваљер.{S} Ова му |
| ечито чергарење, ово терање без кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам не |
| дмах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово лице као д |
| и ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући измењено Гојково лице.</p> <p>— Јесте, о |
| се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад г |
| затрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се на |
| на оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широким рука |
| одједном обузе, па се одвоји од столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћа |
| а Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-х |
| је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... рече он, погледавши је радозн |
| дају преко уздрктала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно. |
| итеља нек донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговор |
| сар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и |
| ћи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа |
| сле подне прегледају са кметом учионице и да саставе списак свију потребних ствари, које се мор |
| гарском разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега.</p> <pb n="131" /> <p>— Био... јест, |
| м месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ |
| у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој |
| ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и |
| сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право ни |
| ма.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар |
| а нове, многобројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза |
| е сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скоч |
| ука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!. |
| ла шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је |
| и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту само пуста празнина.{S} |
| онога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb |
| ке страшне речи уједају је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило кр |
| не довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред и |
| на мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони о |
| прекорно, ломећи велика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш.. |
| ди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да |
| се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама ст |
| а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љубави. |
| ест допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље. |
| одскакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има н |
| Нека... одговори она, црвенећи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и б |
| лижаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно |
| ко провирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« |
| ошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем прободен, Гој |
| зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што |
| трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудо |
| и суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи |
| у је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу испре |
| ругу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, |
| роговоривши још неколико речи, руковаше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срц |
| хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном...{S} И за то ст |
| .{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Г |
| мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше.</p> <p>После подне таман почеше рад, а уђе |
| сати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, |
| .{S} Гледај га само!...</p> <p>Поседаше и почеше разговор.{S} Љубица не скида очију са госта, а |
| ше некакво страшило, које их раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се о |
| и украс младости.{S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и нарочито рад |
| <pb n="31" /> <p>Сви троје се насмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ прич |
| ушташе...{S} Они испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта |
| ању, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по издаље добацивати похвале њ |
| жак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разговор, идући по соби и трљајући чело.< |
| те своје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} |
| ђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од к |
| себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, о |
| виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То |
| се добро налије вина, па после све више и више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, п |
| се на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <p |
| гушеним гласом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена сељака право у очи, као да га с |
| е огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, д |
| ратно.{S} Она се само приближи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јо |
| вуче усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући велики бол што је притискао душу.. |
| дједном поче бледети, усне се искривише и затресоше, цело му тело задркта, нарочиту слабост ста |
| је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орловици постоји ле |
| верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кме |
| .{S} Свршено је!...</p> <p>Кад опремише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у со |
| ... </p> <p>Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза |
| убичина разреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше пола |
| се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ...</p> <p |
| тке на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{ |
| > <p>Одједном се обоје тргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао, па трепери својом неж |
| аву, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше |
| ти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отво |
| додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они испод крушке поскакаше и нестаде |
| учитељима, о њиховим патњама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њи |
| м брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с |
| свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, поло |
| у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, провед |
| њом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајући се <pb n="185" /> силнима, и сви |
| рим брковима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, |
| јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгр |
| да би му много пријатније било, кад би и учитељица становала у школи. »Овако... незгодно: сами |
| ђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смеју |
| ањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се о |
| реча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... |
| ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш |
| увијати полуиронично, смејући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема је... поми |
| свет!... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да о |
| и на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> она страда!...{S} |
| и је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих не |
| > <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?. |
| е? запита он преплашено, трчећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни |
| е и спремаше за разговор, идући по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И |
| Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу ис |
| та како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога так |
| /p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од н |
| женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, пре |
| из срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљућим чемером, најстрасни |
| е осећаје, који се наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску преданост.{S} Женска душа не тр |
| ј соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зау |
| пуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.{S} Једва чека |
| к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</p> <p>— Бо |
| стоји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој |
| фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом.</p> <p |
| вној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| е већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда г |
| која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, |
| <p>Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очим |
| киде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, братићу, умори |
| ко је радила преко године, тако настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не |
| пружи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привреме |
| зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на |
| <p>После подне, кад се разиђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.{S} Тамо, са општинск |
| то се фанатик богомољац предаје молитви и небесном свету, заборављајући на све што га окружује, |
| е, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да |
| ује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже песма |
| а обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби премешт |
| , па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуј |
| , само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им |
| зи бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокренуло |
| , према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти |
| ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Пред |
| а, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем...</p> <p>— М |
| је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— |
| она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказив |
| уј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамот |
| нека одлучност на лицу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила на једној |
| " /> нека нејасна маса...{S} Он прилази и одједном јасно разликује два црна ока, која су се упи |
| е појавише неки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза.. |
| <p>— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> |
| а село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S} |
| е, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? вик |
| оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{ |
| већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па |
| а и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави не |
| аче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље...</p> <p>Неко груну врата, покушава |
| но со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова дв |
| оноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, жур |
| {S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступиле разне промене.{S} Пера је већ затворен; ком |
| еш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао |
| оницу.{S} Ту су у последње време седели и проводили разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! |
| и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо ко |
| мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце. |
| купише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђ |
| {S} И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покваре |
| и страшни осећаји, који би све уништили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња з |
| гледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... страдао |
| аво ређали се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор, који |
| лајко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет |
| а часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пу |
| болесником, не знајући још шта да мисли и не разумевајући потпуно свој положај.</p> <p>Одједном |
| {S} Она се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око |
| ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па |
| их, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа |
| и несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрц |
| не мисли престати.{S} Много лепих мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одједном, погледавши у |
| . али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако |
| </p> <p>Кад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лете, све г |
| после...</p> <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ј |
| зиду, право пред њеним очима, расветли и показа велики светао круг, из кога по том изиђе глава |
| ловима.{S} Разговор постајаше све живљи и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде празна соб |
| а школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гла |
| би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. » |
| ловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолик |
| ехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до са |
| во ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек о |
| е и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њо |
| /p> <pb n="187" /> <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на сред |
| ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо прегова |
| <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам |
| д си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мен |
| о знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мар |
| {S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за в |
| и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, ве |
| ајном празнином...{S} Даље, даље грозни и страховити призори!... даље... црне одвратне сенке!.. |
| а остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући |
| ма хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати |
| авета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад ра |
| ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место паме |
| правога домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он разв |
| прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’натема је!.. о часни је!...{S} |
| ењати...{S} Прво се појавише неки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква |
| оше цркви.{S} Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише |
| е руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, па ни прословити.. |
| и свршено, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствар |
| , и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али |
| елост и управо уплашише је ови необични и, како она мишљаше, важни државни изрази:{S} Краљевско |
| Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само |
| ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толи |
| и?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури н |
| ну кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!. |
| е живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и |
| а је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само ако му |
| д тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и |
| го одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав ч |
| ...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!.. |
| из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу њег |
| ... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S |
| и га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украс |
| о црно, меко... оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкива |
| и:</p> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништ |
| Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно |
| вине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помог |
| </p> <p>— Лудаци!... прави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И т |
| ка пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па с |
| писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примил |
| p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак |
| та банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки |
| д ње је нова школа, па треба прегледати и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гој |
| нилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позв |
| а дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Ве |
| pb n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исп |
| .{S} Све!...</p> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.{S} |
| да је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и он |
| } Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерас |
| а.</p> <p>После стадоше мисли прелетати и заустављати се на разним другим средствима освете.{S} |
| ом: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, |
| а га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама н |
| са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, или већ тамо... морам на рад, чекају |
| и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињства...{S} Ћутат |
| ко у највећем очајању по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S |
| тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} Велимир се см |
| ео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа |
| ање, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љуб |
| вет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се |
| говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи |
| у, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручк |
| чем, у пространом Београду, зауставити и забавити.{S} Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, |
| гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи |
| уће и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p> <p>Тек настаде распуст, а свет поч |
| учај, који би је могао мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих с |
| једно... ништа...{S} Могла би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила.. |
| одара...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> <p>Љубици одједном наиђе наст |
| истесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</ |
| ено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен |
| шће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко небеснога свод |
| говору са Љубицом, Веља се поче крстити и смејати.</p> <p>— Лудаци!... прави лудаци! и ти и она |
| наше зараћене стране морадоше попустити и проговорити по неку међу собом.{S} Истина, Гојко при |
| набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Не |
| овори.{S} Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила за времена — а то је ве |
| ит, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се променило у новом учитељско |
| а је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није променио па ништа... они се ређају је |
| о!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је чо |
| а њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта |
| од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев |
| е у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући случају што му се језик тако одреши.</p> |
| амену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и п |
| <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> <p>»И овде оно исто |
| ледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је обасјаше коси, врели зра |
| само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему |
| n="185" /> силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непром |
| p> <p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећ |
| зници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и ко |
| обро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... |
| е показа веома предусретљив према ташти и свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајућ |
| ити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава |
| цајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш |
| о прибијати уз матер.{S} Она се намршти и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те појести.< |
| .{S} Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном проћи! узда |
| и зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по со |
| ајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по |
| </p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лев |
| нас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку деб |
| рукова се са њим механички, не мислећи и корачи напред...{S} Изиђе пред њу средовечан човек, ш |
| зверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите |
| тања и прекора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради м |
| младости да <pb n="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Нема ник |
| p> <p>Љубица плану.{S} У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината.</p> <p>— |
| а првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{S} Љубица се веома зач |
| учно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила домаћа срећа!...</p> <p>Почетком јуна |
| Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} |
| је неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и д |
| аше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Ве |
| врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> <p>— Хајдемо... хајдемо у наш |
| ... имаћете незгода... рече он, отежући и кријући очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ак |
| прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стоја |
| о плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки сребрнаст облачак, прон |
| ости као код куће, рече Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значај |
| мо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не |
| и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} С |
| о нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узви |
| ке Школе, који је становао у истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она с |
| чимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школи корачати и крш |
| зи да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопч |
| ом завесом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен свод чистога небесног плаветнила...</p> |
| ене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, |
| преговараше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, |
| тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> |
| а врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који |
| да унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n |
| увишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> |
| иђе слободно, као да су стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како |
| ме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... ч |
| рну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — цела свадба — поседаше сви у једна кола и о |
| и још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо ос |
| чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу |
| гром после севања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива унапред и предвиђа резултат овога разгов |
| око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вратницама.{S} О |
| себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо |
| нечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на неким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам |
| де га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као <pb n="79" /> човек који ј |
| е сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи.{S} Страшан |
| емљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет |
| и и преврташе неку књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше, но |
| нешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко об |
| је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, |
| ложај.</p> <p>Одједном Гојко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </p> <pb n="1 |
| коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву |
| .{S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, |
| ти баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још |
| се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да |
| то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија међ |
| ..</p> <p>Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде. |
| ојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоуми |
| н се стаде прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ног |
| и јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одје |
| м што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше излазити уморн |
| ио Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вратима учиониц |
| шибати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ради че |
| школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу. |
| и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрила соб |
| откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше мисли прелетати и зауста |
| ри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и дом |
| о?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... ж |
| <pb n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе |
| евуче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам |
| најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била н |
| оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је није привлачило к њему; са |
| ама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, т |
| братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{ |
| бијем скупоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа... |
| бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима |
| не.{S} У осталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше |
| е да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p> |
| о: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је |
| седи на столици као окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то у |
| тимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним погледом.{S} И она гле |
| се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантс |
| тко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се |
| p>Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише неки тамн |
| а као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили в |
| рупним камењем.{S} То беше доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго |
| езати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега |
| њима по некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико: |
| а побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање...</p> <pb n="98" /> <p>Изјутра с |
| е се очајан, панички, самртнички врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од |
| ве му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље |
| бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две |
| ди откуд се појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава |
| S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S |
| то он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним сте |
| ријатно расположење према свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Како је с |
| ена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и проговорити |
| узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном осети над собом св |
| па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</ |
| јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мном... као д |
| је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало |
| о...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ, то каже и гос |
| у, знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му |
| и што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике д |
| , муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што је се могло пом |
| ек није скитница, него државни чиновник и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ поса |
| бе неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву |
| па је одједном сави, отвори деловодник и метну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не |
| био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине |
| у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештин |
| кова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје добро његов глас...{S} Шап |
| частом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда |
| ечење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму друг |
| дном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се расветли цела соба, апи т |
| ни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пруга, |
| у низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.{S} Иђах |
| ово шапатом.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну ок |
| којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ школе орловичке, упућује на своју дужност.< |
| це, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше.</p> <pb n="3" |
| је ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, |
| > <p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним |
| седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, саже главу и |
| гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад |
| нисам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде св |
| питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледај |
| ратићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> < |
| знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији?</p> <p>— |
| > <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — е |
| ај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Марш одатле, безобразна жи |
| женске нежности, која влада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и |
| ој соби, сливајући се са горким јецањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се исплака, опет се зам |
| тељева херувика са онаким истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли |
| е!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај гледаше само к |
| се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</p> <p>— Она извесно врши какав мушки по |
| ојка са оним простим искреним саучешћем и махну главом ка вратима.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко и |
| ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Би |
| и... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трљајући лагано руке једну о другу |
| кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у |
| ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако врши пос |
| прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо р |
| тирачем; на њему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, ка |
| њиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, |
| љускама бриљантским, са малим, кратким и танким ланчићем укусне израде.{S} Она га извади из ку |
| цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајним ударцима судбине, измучен и тешком болешћ |
| трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до са |
| јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану свако за себе |
| роман, тих, са неким нарочитим, лаганим и одмереним манирима, који се теку постепено у животу и |
| ко исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под њима само меко сено, покриве |
| Али се то све заврши оним стереотипним и малодушним узвиком: ех!...</p> <p>»И нико је не приси |
| мна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек |
| вори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одгов |
| га се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школском раду; свиде јој се и ов |
| ка нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задр |
| аман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити |
| ад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом...</p> <p>Љубица осети да се одједном |
| и, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: каки одбегла!.. |
| право вашарско погађање, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> |
| на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана |
| де улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе с |
| ста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом", а према великој соби беше преграђена једна м |
| у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, |
| зи, да нови колега целом својом појавом и држањем одговара њеним ранијим сновима.</p> <pb n="16 |
| брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој |
| нерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и па |
| у ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку |
| прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља:</p> <pb n="5" /> <p>— Како сте?...</p> <p>— |
| јко сумњиво <pb n="170" /> махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једнога час друго |
| спремио оним друговима, он плану гневом и узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он зна...{ |
| Господин Пера с нарочитим задовољством и чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије. |
| ћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме ил |
| усрете са њеним јасним светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу речени |
| у, на коме стајаше послужавник са водом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само о школск |
| е јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући |
| <pb n="26" /> не користи овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву |
| нчала са Гојком, пред истим свештеником и старојком заверише се нови супрузи на верност.{S} Сам |
| пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, св |
| школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим насту |
| ж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на ус |
| хну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18993_ |
| Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p> <p>»Милица... откуд она ту?...{S} Па |
| идео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило |
| аш као наручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога тренутка скикну кер...{S} Скикну, зачуди |
| е заједно, наразговараше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн захтев, ста |
| р, па стаде нудити нове пријатеље јелом и пићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и |
| стоји пред страшном државном контролом и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га |
| целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим догађајима.{S} Веља је то |
| шано милине са неком полусмешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клу |
| се стаде брисати <pb n="29" /> марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} |
| сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љуби |
| те лагано корачајући к своме самохраном и невеселом стану.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ни пар, који се топио у заносу љубавном и сневао најсрећније снове...</p> <p>Очајан, угушен јау |
| те своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} |
| отом код секретара у начелству окружном и одједном се обрте као преписивач у истом надлештву.{S |
| вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем |
| прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат т |
| ћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Пр |
| ми, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијантима, среће ми!{S} Хоћеш?...</p> <pb n="78" / |
| у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се жи |
| це огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, |
| необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледал |
| знати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе |
| исином, и уздишући за изгубљеном срећом и младошћу...</p> <pb n="150" /> </div> <div type="chap |
| едати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и мет |
| опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, рече јо |
| аца, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује |
| >Изјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне у |
| усти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, к |
| а добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не |
| . да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мен |
| оворе... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан о |
| ко пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој д |
| за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту ка |
| ет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, |
| ле подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезовички.</p> |
| асмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаше децу п |
| човек Гојкових година, развијен, крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено, обриј |
| од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако др |
| <p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је науч |
| зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном м |
| накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се |
| љитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја |
| који му одједном постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одговараше потпуно — како о |
| .. ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не з |
| ... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке.</p> <p |
| јаше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући гл |
| ради себе, што бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ |
| ава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му обријана, необично разви |
| /p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке му др |
| амучен, озлојеђен на цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајним ударцима судбине, из |
| а напослетку, завршујући ред, натмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра |
| ви.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узнемирен; обузело га некакво нерасположење, чим је у |
| <p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и повучен, избегаваше сваку прилику да се не сретне са |
| само о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожур |
| и дуготрајним ударцима судбине, измучен и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одјед |
| </p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не |
| акатом руком полако врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, али |
| несигурно својим кратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он |
| коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше не |
| мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опази д |
| , то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима.</p> <p |
| о зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед |
| ада...{S} Сад право из школе помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ уш |
| <p>— Стаће... може и више, одговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговар |
| ити.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде д |
| је!...{S} Ни свеће немаш... одговори он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доист |
| ићу... браћо!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> < |
| љивових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самохраном и невесел |
| же са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, о |
| као што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор будућности све то скрива од људских |
| ако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно |
| и најскривенијих жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не м |
| ао по соби читаве часове, па опет легао и мислио...{S} И ништа ново није смислио, осећао је оно |
| па онда јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p> <pb n="136" /> <p>— Немам ја ниједне |
| етурао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве часове, па опет легао и мислио.. |
| осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар |
| ма је забринута, управо преплашена, као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досе |
| ћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ |
| а је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме |
| } За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства |
| их мисли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном светлошћу. < |
| сара онако исто необично, најежено, као и Гојко.</p> <p>— Извол’те, немамо све удобности као ко |
| аше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радос |
| ула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да |
| си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по двориш |
| змислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погн |
| И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправ |
| тељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљ |
| се погрбила, превила се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, |
| узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не ко |
| дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} Истина она <pb n="38 |
| ли.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна практика.. |
| це, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше обоје на |
| кова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, |
| ом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није мог |
| к само налетеше облаци, натушти се небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчиј |
| о; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</ |
| ећ шта може мислити <pb n="9" /> здраво и весело шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој је у т |
| ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепот |
| а дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор |
| одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се потписао, шапну |
| свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицом, н |
| га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, |
| о страдао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта је пред |
| аквој великој кривици, мрдну очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет |
| тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разговору, а ве |
| створи овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом природо |
| ни Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А |
| влада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све ј |
| еће страдати?... запита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узвереним очима, тражећи о |
| p>Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану п |
| осао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускрш |
| оде у школу, машући главом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!. |
| говори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, да ова |
| и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све што с |
| " /> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо |
| едње време, ступила у тако пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде премишљати: како би би |
| м?{S} Сад видим како велико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, |
| старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку |
| — Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост?{S} Видим да се радо сећате младости...</p> < |
| .{S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски:</p> <p>— Идите, господине Гојко, кући, п |
| ти од премештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премеш |
| о њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, д |
| о уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао и ход |
| тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у |
| ...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунил |
| ељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај паметан разговор из кога се увери да и Гојко рас |
| е сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор...</p> <p>— Видели сте... јецаш |
| узе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ру |
| е на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је увед |
| био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, трч |
| из његових руку, којима је беше обавио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, д |
| ам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте с |
| ла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како ј |
| — Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, у |
| сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... |
| ве то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, прик |
| >Сврши се и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — |
| Смртни смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Ве |
| а...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— |
| е.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, |
| природе.{S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше |
| ти, одговори он, прибирајући се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко |
| се опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, ју |
| по неког старијег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем друг |
| адноћа, која наступа изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу |
| Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом на глави |
| њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови дима, који се |
| ре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, от |
| настави ћата, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече председник.{S |
| о поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двоји |
| ом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> <p>После |
| дмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца |
| кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се оволикој наивности.</p> <p>— Ето ва |
| хоћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез.{S} Т |
| апред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гон |
| , а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дво |
| а беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} О |
| ује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n="20" /> после подне пре |
| и!...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, па ос |
| је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Само ће у |
| и по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише дру |
| и...</p> <p>— Младости?... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} |
| S} После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не |
| орам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратит |
| де је... соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време |
| и из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађаје... |
| Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »мла |
| ечи, руковаше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као |
| } Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше.</p> <p>После подне та |
| о време чује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само |
| ђе весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учионице.{S} Чим |
| на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ б |
| , господине, стаде кмет извијати слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми |
| се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у шко |
| утак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрке:</p> <pb n="82" /> <p>— Треба да |
| .</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна м |
| ом.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово дво |
| ек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то |
| ваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уве |
| е на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене |
| погледом.{S} И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руменилом, које јој се р |
| ред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се см |
| тељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти |
| ата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати неку песмицу.</p> <p>Пред школом се з |
| напротив? запита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... |
| поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели што бољ |
| топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећ |
| ијом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му |
| S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је м |
| смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И |
| з школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p>После пола часа, |
| .{S} Припи се <pb n="171" /> уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који се топи |
| кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, св |
| >— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> < |
| ради већином против методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерл |
| во истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S |
| Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} |
| о године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана |
| и један одборник.{S} Чудим се како ћемо и толико спечалити.</p> <p>Отпоче се право вашарско пог |
| мите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, неће отказати?</p> |
| це к општини орловичкој, креће се тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, по целој његов |
| го ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на |
| <p>После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писареву... онога, његову |
| њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен |
| ха жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и |
| вљаше он детиње речи, корачајући лагано и несигурно својим кратким ногама.{S} Он и сам не зна з |
| ање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напор |
| ла ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости |
| није лако...{S} Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад по |
| обра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> <p>Љубици одједном н |
| Истина она <pb n="38" /> почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца |
| од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско породичним тоном рече јој, прилазећи: |
| одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још виш |
| апита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју уписницу.</p> <p>— |
| или наслагани један на други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље |
| ви зраци... оно се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде |
| кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је нем |
| на мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке.</p> <p>— Хоћемо... |
| пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и |
| дњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необично лепо...{S} Гојко се стаде прибирати... да, т |
| цајем електрине, обрће главу унезверено и нешто муца.{S} Председник га не чује, али се досећа ш |
| о изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково причање.{S} Кад овај стаде причати о |
| га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљи |
| , је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ј |
| енији од густих облака, корача нервозно и понеки пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита |
| тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаш |
| је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам да вас нек |
| од истине наљути.{S} Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за |
| ома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку |
| кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у |
| редавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпушт |
| ве засебне тајне, договарају се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, чим <pb n=" |
| учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, ко |
| ур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зград |
| чишћена и намештена.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S |
| руку на столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и на |
| тати свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити ошт |
| ура.{S} Поносно подигнуте главе, власно и смело посматраше она посетиоца, који се, улазећи у шк |
| са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједн |
| као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погле |
| куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаш |
| ро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, кој |
| , и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара |
| а они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... п |
| ном трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одговори му, глед |
| а непознате им ствари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... свему има к |
| љајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Ла |
| у, он се умири, и све му постаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји |
| много других!...{S} После наступа мучно и тешко школовање у Београду.{S} Неколико пута је покуш |
| едавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често набираху устанца, проп |
| да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста |
| ући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се приближује остварење његових на |
| домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне |
| а је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори кап |
| p>Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је речено.</p> <p> |
| а тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположио, задирк |
| асмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде исказати сво |
| па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју |
| држати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често набираху уст |
| камџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запеча |
| а старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му ја |
| ђоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке омладине.{S} Али свему има краја, |
| шаренила: неки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му је срп |
| ву, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита |
| журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао господин управитељ да |
| погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. » |
| њем селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све |
| а...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже |
| два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у |
| <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчиј |
| њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недостиж |
| својом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојн |
| беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на |
| p>— Страдање... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се |
| да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би |
| опа се злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће н |
| у од најпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, |
| ро изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... н |
| чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да гов |
| г пута.{S} Одједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и о |
| ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити преко равна српска поља...</p> < |
| е, какав ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита |
| седаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учитељице, и о |
| ко се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава.. |
| љице.</p> <p>— Зашто нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.</ |
| из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p> <p>Толико пута је, |
| како је он готов на све услуге, просто и једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако и |
| едаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином...{S} Даље, даљ |
| .</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не |
| во није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и |
| , или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње ра |
| {S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим |
| па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> |
| меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеже се |
| штва се издвоји један младић, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и предс |
| pb n="129" /> <p>У Орловици постоји леп и мирољубив обичај: часништво општинско кад одступа, от |
| начин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, |
| еколико минута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет |
| бица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и јут |
| а купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; д |
| .{S} Може бити свашта... одговори лекар и пође.</p> <p>— Како... неће ваљда умрети!?... викну о |
| зницом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шму |
| та са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти |
| поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити...{S} Ово се нигде |
| ебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месе |
| адне госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чиче, машући својом плетеном к |
| анесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућући једн |
| творише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре |
| је некако... чудан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb n="16 |
| та, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> <p>— Извините, молим вас, ал |
| рати много што шта против методике, јер и наша врховна управа ради већином против методике, па |
| а има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, |
| својој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће вео |
| у децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, братићу? |
| приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Сави |
| ила главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да са ти |
| вора, па испушта једну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи павла |
| чи погледа захвално па промени разговор и узе веселији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, |
| вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно. |
| у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом |
| види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љубице!...{S} Љубице!...< |
| нилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу, чека као псето што чека |
| у, опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на |
| цама и навлачи на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије лице намршти.{S} А ко |
| стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место.{S} Само тихи, лагани |
| зећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег човека и молбе да |
| цу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па м |
| и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта |
| дити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али посл |
| маћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} С |
| > <p>— Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији помажу неваљалцим |
| се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи глав |
| {S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и ж |
| о да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти |
| ли.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, глед |
| е ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је т |
| к остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко непрестано превр |
| нели какву објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз.</p> |
| {S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од |
| наићи на овако унижење... </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи |
| >Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од пол |
| им!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке нове |
| ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слу |
| /p> <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се |
| апред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде с |
| регледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду. |
| , необичним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажен |
| е што га окружује, осећајући само сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима |
| те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, каж |
| а ће се овде станити стално — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.</p> <p>Љубица, изненађ |
| оје, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она г |
| тима, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S} Чим с |
| ећ догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се м |
| !...{S} Љубици нарочито одузеше смелост и управо уплашише је ови необични и, како она мишљаше, |
| аљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте |
| S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је ро |
| за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, оп |
| ајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не... оставите ме... |
| дар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пу |
| дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити. |
| есају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање сит |
| азболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, уд |
| дају са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мис |
| <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и онако морам... поједине округе, али опет не иде то та |
| их леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се прим |
| и снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако само соб |
| раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресву |
| вет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало д |
| дотрчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко |
| вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест.{S} Љубица је пр |
| еми, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пре |
| <p>Љубица поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би треб |
| их девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говор |
| а или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога |
| ећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање |
| ћи очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму д |
| о пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спреми |
| иш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку |
| и младожења.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са пр |
| рв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не зб |
| пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите овамо! |
| та друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она |
| е мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окрену |
| но.{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз њих п |
| оге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> <pb n="208" /> <p>Прогнаше деца чоп |
| а ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта.</p> <p>Љуби |
| кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право у очи, кад му тражи квартирин |
| ји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим вас, п |
| ..{S} Полако, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.{S} Она промоли гл |
| е прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог да |
| одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају.{S} За певницом певаше месни |
| ходати по школи, расветљујући неку нову и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади с |
| а проживе школски распуст у задовољству и одмори се од оноликога страдања и патњи, што их прету |
| ветлост по том недогледном пространству и обојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сиј |
| убица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, к |
| шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо |
| ка, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарати...</p> <p>— Коме?... прихвати писар.{S} Ен |
| помену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље... |
| ј већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да зап |
| а кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет настављају светлији |
| одједном обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> < |
| сав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стоја |
| бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста ба |
| носних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под пр |
| јко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, пр |
| у мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне ст |
| правдао. — Раструбила је по целом срезу и свима показује некакву гривну, шта ли... што је отела |
| уша да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан?...</ |
| де подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи з |
| ене на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и |
| поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу Министру п |
| ли само по десетину нових, тек да имају и први разред... па се свет научио тако...{S} До године |
| осматраше како се врата лагано отварају и кроз њих пролази она позната страшна фигура.{S} Понос |
| цркву.{S} Стоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандил |
| по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год |
| ка дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Г |
| твор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо |
| те! рече он, враћајући се у канцеларију и пуштајући за собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је |
| неко већ схватило добро целу мајсторију и одговара правилно.{S} Љубица све више светли очима.{S |
| наредба.</p> <p>Кад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} |
| пита Гојко, савијајући исписану хартију и остављајући је у капут.</p> <pb n="95" /> <p>— Разуме |
| ешавају, извади из капута једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гла |
| S} Гојко преписа имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га зауст |
| Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица...{S} Нека паклена одлучност севаше у тим |
| ху са писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и |
| к, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан поветарац, |
| е... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се |
| на се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом.{S} Образ |
| ени ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву истину, прочитајте вечну реч на овом ока |
| једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се н |
| поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по јед |
| гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и |
| то?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни...{S} |
| е са стола.{S} Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и |
| гледаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, о којој дотле није могло ни сања |
| и, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и развук |
| а ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле ч |
| док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, |
| <pb n="209" /> <p>Она зину, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама...{S} Пријатно је |
| олим вас, опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође |
| оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама питања и прекора уп |
| ="144" /> <p>Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше н |
| погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра к |
| ати њену меку <pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> < |
| руком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако |
| он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... |
| рати сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше страховит... паклени г |
| } Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако необично измењено, сањиво, з |
| ...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} Написао човек Министру шта ми |
| очне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зб |
| дала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине, помешан |
| душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним зас |
| дајући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, који јас |
| е да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта с |
| окажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки оби |
| их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасн |
| изменила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а |
| новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало |
| адоше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> |
| само на кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет настављају с |
| упан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и пружајући му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово н |
| сти зближују.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан |
| ј соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ов |
| , онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрктале руке на њена колена.{S} Она к |
| Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово лиц |
| ање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, |
| ен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну једну своју руку на његово раме, па га опет паж |
| им ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капљ |
| оских залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, |
| радозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и њег |
| ки, непроменљиви мир исписан је на њему и само једна усна малко... врло малко повукла се у стра |
| е пукотине, које су се отегле по тавану и преврташе своје старе, непретурене, мисли...</p> <p>» |
| етку <pb n="191" /> једнога дана освану и код њих установљена задруга.{S} Влајко се сав предао |
| ајзад победи женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно и |
| и и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко |
| фамилијарним тоном.</p> <p>Љубица плану и намршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати:</p> |
| ше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скид |
| она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем |
| е чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је |
| гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као |
| осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мисли |
| рђаво: саставићемо обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти д |
| а, ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јач |
| почетку разумела.{S} Одједном се прену и погледа свесно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... запита он |
| аилази облачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога расположења.</p> <p>— |
| знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S |
| ван, са стотину осећаја.{S} По уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се |
| исте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање има |
| и умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у |
| > <head>XXII.</head> <p>Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се сп |
| } Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се само оно јавља |
| ружише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...{S} Једна младица, јамачно |
| ини као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећаје |
| А он, јадник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти.{S} Ја претрнух од страха.... одједном се |
| ћином женски гласови.{S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> |
| ако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и на |
| ишта, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја.</ |
| едва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди |
| није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких очију он |
| погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном |
| ао ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли сам |
| је све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу...</p> <pb n="90" /> |
| вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас |
| ју мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p> <pb n="183" /> <p>При издисај |
| ет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она ско |
| Бог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који му д |
| сретљива према њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а писар ужи |
| итала...{S} Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.</p> <p |
| међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима друга |
| ога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хај |
| После стаде да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова обична бојажљивост.{S} Би |
| амо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго с |
| а овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке |
| ледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша...{S} Разлеже се врисак ужасан, страховит...{ |
| о рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад ва |
| по њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотв |
| еда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагали снопље...</p> <p>Љубица се |
| а среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. |
| те, рече му она отворено, онако како су и јутрос разговарали.</p> <p>— Подне је, одговори он, г |
| у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је |
| ја вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Г |
| </p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, |
| да...{S} Само се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> <pb n="184" /> <p>А Гојкове оч |
| витла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n="172" /> неба... |
| јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прсти |
| жљиво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду.</p> |
| е шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже о |
| езбрижно цело лето... лежати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа, не стр |
| p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суман |
| вратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је |
| нездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је |
| /p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и по |
| нирима, који се теку постепено у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да |
| ху своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога говорника.</p |
| списак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} Тамо ква |
| а ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, по |
| сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји с мотико |
| /p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и руча |
| амо да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како |
| по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљица |
| ди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он преплашено, трчећи |
| ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака напере |
| плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљеном меком шеширу на глави.{S} Иђаше кицошки, |
| бесмислице, шалећи се њеном неумешноћу и смејући се њеној плашњи у службеним пословима.{S} Раз |
| смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш она |
| олагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се в |
| луд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, а |
| рцима судбине, измучен и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одједном свију мука, з |
| м послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине година провео на том |
| тидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку |
| певаше месни учитељ, а око њега стајаху и одговараху на јектенија десетина одраслијих ђака.{S} |
| ише радосним сјајем, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједн |
| већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли |
| и!... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то |
| ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и крстила се побожно, онако женски: знајући само да се |
| и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к пи |
| тану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пу |
| их мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одједном, погледавши у часовник, трже се.</p> <p>— За |
| село, са изразом необичне среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју кривицу.{S} У |
| сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето |
| тајте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, а |
| амаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати крушкову грану, нема ли још која зре |
| душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама...{S} О, |
| авог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово в |
| и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пи |
| аде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ у |
| сао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хартију, што је донесе од Веље. |
| месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавез |
| о се сокак, прашина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју.. |
| вом нараштају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} П |
| ој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снови младости, њени најдражи идеали.. |
| аздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеже се очајан, панички, самртнички |
| и се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, шт |
| му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те |
| лободна затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то њего |
| ободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не дад |
| наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује см |
| тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се |
| ... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са столица.</p> <pb n="34" /> <p>Гојко се т |
| .{S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разли |
| столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узви |
| их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} О, дивна, шумна српска Мо |
| риближује остварење његових најтајнијих и најскривенијих жеља, које је скривао и од себе сама, |
| а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, које пију, пију... и успављују...</p |
| писују... они вас знају најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који ост |
| в ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој сре |
| кља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разре |
| рави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зл |
| да ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за своја недела.{S} Љубица осећаше само |
| /p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несв |
| би нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога пр |
| ашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« |
| уче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121" /> нека нејасна маса...{S} Он при |
| и сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане |
| ву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао |
| ји.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не с |
| .. да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај с |
| о, прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине |
| , све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, к |
| стаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставит |
| е, поседаше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танахним крилима поред самих њихових очију; пр |
| а теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} |
| д толикога страдања, <pb n="159" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче |
| збиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога |
| глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, |
| о обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, не |
| поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не по |
| б?... понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума |
| де уређивати децу.</p> <pb n="71" /> <p>И Љубица одмах уреди своје малишане.{S} Сад је одједном |
| де кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај чов |
| е ми!{S} Хоћеш?...</p> <pb n="78" /> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, |
| рже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да с |
| и млатају поред кратких кукова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположе |
| Чекај, сад ћу ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у с |
| Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има |
| без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Мо |
| } Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p>Путује потесом, шумом, прелази бистре |
| некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако |
| ...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, |
| , па живети... живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста проживе школски распуст у задовољству и |
| авне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном |
| ш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дира |
| ко он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени другови, видевши колико су заостали, пре |
| ла је чежњу материнскога срца...</p> <p>И опет мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за ч |
| један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро пок |
| {S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гле |
| ложају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најо |
| ами сасвим не изгубе из очију...</p> <p>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало |
| словно, преговара преко Стојана.</p> <p>И Љубица је са своје стране много допринела, да се хлад |
| , веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусретљив према ташти и сва |
| а се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, |
| ајдемо у друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје госте по целој кући, исприча им |
| штро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му обја |
| шта не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се |
| — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничкој станици, где је био одређен збо |
| смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послуже |
| онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу |
| ио ко је отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па ш |
| сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се о |
| ишљаше за себе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити. |
| им и малодушним узвиком: ех!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не м |
| ћу некакве испрекидане мисли...</p> <p>»И Зорка остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели |
| мор, што дави, испија полако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Т |
| и леже на своју нову постељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и |
| несрећна!...{S} Никога... нигде никога иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не |
| кривача испаде и прескочи све степенице иа вратима, па као муња одјури суседовој кући.{S} Док с |
| па се клацка.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мој!... |
| гарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и много других!...{S} По |
| разу!...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и |
| иђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој одговараше на сва питања, |
| ри на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш |
| шећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само!...</p> <p> |
| о мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у |
| да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога |
| одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра руменило, <pb n="152" /> као да некога изазива на |
| гнезду...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је |
| знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташцима и строгим т |
| S} Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S |
| > <p>...{S}Седе неки људи... у магли... играју му котурови пред очима... зелени сто...{S} А она |
| своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стајаше |
| >— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то играли?</p> <p>— Крпигуза, одговори један смелији дечак |
| њену ручицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се ис |
| јасно своју простачку грубост.</p> <p>— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то играли?</p> <p>— К |
| другаре и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и много др |
| уће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што |
| .{S} А револвер кратак, мали, као каква играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља на застирачу од |
| те, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, о којој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се |
| ћи преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> |
| о!...{S} Па оне безазлене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно задовољство, које се тада осећ |
| .</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{S} |
| ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима |
| идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна |
| Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са |
| — Је ли вас учио пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он само у школи...</p> <p>— Што лаж |
| бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је доша |
| ћутећи, гледајући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим поглед |
| е то навлачи... црно, густо?...{S} Иде, иде... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} |
| рдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да |
| , и друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пролећу некакве ис |
| дорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао да јој није било |
| чиста лица... неописана лепотица!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво |
| је!...{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене |
| Шта се то навлачи... црно, густо?...{S} Иде, иде... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!. |
| о у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...</ |
| има простора да корачи четири пута.{S} Иде унаоколо, укршта средином, само да се згреје.{S} Ос |
| то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало н |
| поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га с |
| нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета?</p> |
| ш један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депешом...{S |
| управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет г |
| узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће б |
| атним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде |
| обро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} Сре |
| коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позив |
| Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже пре |
| бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке |
| {S} Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ће т |
| ћ прибирала, размислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква с |
| ко двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут вес |
| у је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у з |
| ричати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало |
| /p> <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпушта |
| ј приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад |
| немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се одлу |
| да их научи...{S} Без <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу.{S |
| знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да |
| p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би |
| о, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насм |
| о морам... поједине округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислит |
| а, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, |
| још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне к |
| прошће, сухе гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> |
| еда и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нити јој |
| едника.</p> <p>— Пусти тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кме |
| ично јевтине ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубица с |
| ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да м |
| уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезовички.</p> <pb n="30" /> <p>Изиђоше обо |
| пођице, почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p>— Љутила сам се много. |
| почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: половина већ знају да разликују оба гласа!{ |
| !...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући се на |
| већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико ча |
| ојка како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се |
| му она.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она |
| е председник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>По |
| пада некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукам |
| да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па то није н |
| за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађ |
| арашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе |
| ?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да л |
| најмилији снови младости, њени најдражи идеали...{S} Све, што је тако дуго стварала у сновима, |
| она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недостижни, него скромни, веома скромн |
| , жива и одушевљена још приличном дозом идеализма, <pb n="33" /> који се код почетника дуго зад |
| е клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише.{S} Полако... биће времена да све видите и да |
| м и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, којима се највише бавила у школи.{S} |
| нама остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди м |
| > <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> |
| p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених вр |
| <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће |
| мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва мо |
| <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништ |
| резовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог није оч |
| и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући раз |
| бе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школ |
| бица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, |
| јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> |
| ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се ов |
| !{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт |
| ољи потпуно... </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почет |
| о, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се врат |
| му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи нешто...{S} Св |
| нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стајаше |
| о био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задругу ст |
| о, шапну Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је |
| еш што хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До м |
| вири у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па знаш онога... молим те, склањај се од |
| заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад |
| закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајт |
| те.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Го |
| ти...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су они п |
| ..{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да |
| ће начинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари преко Јасенов |
| оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, идите кућама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осв |
| ногу рече благо и пријатељски:</p> <p>— Идите, господине Гојко, кући, па гледајте свој посао... |
| притискујући руком врело чело:</p> <p>— Идите, децо, кући...{S} После подне раније...</p> <p>Ка |
| ку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и |
| е сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора о |
| } Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље |
| помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет се про |
| а завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ћ |
| } Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата |
| одговорити на Гојково питање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Јед |
| све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим |
| > <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочеку |
| n="73" /> <p>— Извол’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг |
| мој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило ј |
| 42" /> врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> <p>— Хајдемо... хајдемо |
| добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазн |
| ко се прибираше и спремаше за разговор, идући по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ |
| <p>Толико пута је, док свршаваше школу, идући главним улицама београдским, застајала пред злата |
| је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, |
| ега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући к селу претресаху полако добре стране свога новог |
| д чистога небесног плаветнила...</p> <p>Идући у школу изјутра, Љубица застаде између два воћњак |
| , али обоје беху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљин |
| себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало пр |
| им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаш |
| мо... само раније...</p> <p>После подне иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица |
| пајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као махнита...{S} Љубица, како јој беше слободна |
| њима се показа, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше полако, погурена и оборене главе, као болесник, к |
| и накривљеном меком шеширу на глави.{S} Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу, исправљене |
| еда је, по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на |
| очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па одговори другу шапућући:</p> < |
| оје је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; обузело га оно пријатно располож |
| светлу, лепо окречену собицу.{S} Љубица иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од своје у |
| у.{S} Постајаше све расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и |
| есели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући пред соб |
| зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засе |
| магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па с |
| Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb n="178" /> свима силама, и само с |
| аде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну осве |
| и напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад |
| је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узнемирен; обузело га некакво |
| на кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће у |
| ризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали ди |
| писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе.{S} Стаја |
| , расветли и показа велики светао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој |
| е суморан покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна изма |
| на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв...</p> <p>— Братићу... браћо!...{S} По |
| мучиш... знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="2 |
| н још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице доби |
| у и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешт |
| јући неким светлим, необичним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све н |
| мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједном, из другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како |
| кташе, он поче неким промењеним гласом, из кога звони најжуднија молба и покорност, полушаптати |
| радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облац |
| ишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико с |
| {S} Кад се старац помоли <pb n="110" /> из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па |
| и метну га на сто, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну високу кутију од украса и отури је |
| ју, па одједном застаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засиј |
| не под овим густим белим покривачем.{S} Из потеса долеташе некакав необичан за село звук, који |
| S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> <p> |
| је по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно у висину |
| ровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребр |
| на вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадо |
| е Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих живи |
| рекидати посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа из |
| ај познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна че |
| м и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо бруја |
| д цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... од |
| .. дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у пра |
| Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, приђи му н |
| во у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поцрве |
| а српска поља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} |
| еда, као да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у п |
| о увиђала да нема никаква друга изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p |
| ци, о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари |
| .. хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста дужином целе ви |
| ему говорило да се бави самим ситницама из школскога рада.{S} Прионуше обоје на посао...</p> <p |
| {S} И Гојко се много сплете са питањима из рачуна, али њему не покварише одличну оцену, те тако |
| стајала у вези са најбитнијим питањима из школскога рада.{S} Велика већина учитеља узе учешће |
| . свекар нека добричина... она доведена из сиротињске куће...{S} Љубица је гута, гута погледом, |
| кује Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љуб |
| чи се овлажише сузама — да сам избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презира |
| шко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шест година го |
| пред очима стадоше му пролетати сећања из безазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} З |
| па само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа о |
| еца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно м |
| гло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Изиђоше обојиц |
| ој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво |
| нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ев |
| посред блата...</p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо школско двориште, |
| не!... у помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по двориш |
| сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и ст |
| ио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чи |
| , прислушкивао, па га прескочи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вратима учионице дркћући |
| а, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... |
| а главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у ја |
| егово место одмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по школи, а зна |
| вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чиче, |
| дниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај |
| рази одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погле |
| нали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капетан се осмехну, очек |
| у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очију...</p> <p>И све то што се пружа пред очима наш |
| ашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо |
| готово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да н |
| ање према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом пр |
| дан од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депешом...{S} Св |
| и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нити јој што |
| шта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о |
| и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потесу...</p> <p>Одје |
| зе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држећи украс у ру |
| Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болесн |
| е далеко од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отв |
| рте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Д |
| такав утисак као последња.{S} Она изиђе из учионице са обичним изразом на лицу, носећи собом но |
| и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху висин |
| Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде сам.{S} С |
| на овакову времену.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно у подне.{S} Силазећи низ камене степениц |
| ојан, чим <pb n="23" /> учитељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> |
| .{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</p> <p>— Знам... знам... дркташ |
| ..</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше у |
| вори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осврте де |
| а би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несве |
| пци.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише и на њима с |
| огледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обој |
| </p> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељо |
| трча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у |
| .</p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке |
| нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет |
| се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— |
| него се тек наговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела |
| ...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепотица!.. |
| очију му нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што |
| <p>Него шта ова баба једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта о |
| зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак само уздахне и снуждено обори гл |
| е у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посе |
| јест, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде. |
| .{S} И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...{S} Само с |
| асвим другарски, претресале се успомене из младости, управо ређали се несташни поступци у школи |
| ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота |
| ћа?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и |
| ису имали ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смрк |
| Све друго сад да прескочим, па последње из школе...{S} Чујте само!{S} Пред учитељски испит доби |
| стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, која га снажно |
| брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном прет |
| е, па до краја школовања одвојио сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми |
| ачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S} |
| ехнути, онако ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себе, |
| .. врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча |
| бојажљиво.{S} Пажљив посматрач опазиће из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом |
| се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранила.{S} Глава стаде прелет |
| лажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се |
| радован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отресајући рукама б |
| сте; пајо, пауне...{S}" Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки |
| собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p> <p>По |
| атну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто |
| ајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге. |
| авите све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не доп |
| ећ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb |
| ве више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <pb n="102" /> <div type="chapter" |
| а јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше страховит. |
| а што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин |
| ашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са к |
| се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћата прихв |
| е слушајући одговор Стојанов.{S} Извади из стола деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру |
| анчићем укусне израде.{S} Она га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не |
| p>Љубица стаде рачунати, па онда извади из стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати з |
| знате да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета?</p> <pb n="138" /> <p>— Онда... е о |
| ну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле |
| кикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се и ст |
| сле дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, |
| бице, па је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута, управо преплашена, као и Љ |
| ојко стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије.{S} Видевши збуњена Гојка како се осврће |
| о под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к |
| аде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам п |
| уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, |
| " /> то сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што н |
| p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеали |
| аједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену од јединице, не |
| , почупане, висе читави бичеви ишчупани из корена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, |
| су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...</p> <p>Млада, лепих црних очију, танких по |
| p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, чек!...{S |
| ику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n="124" /> пред децом |
| рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да |
| о је може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почн |
| о предмет недирнут...{S} Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште |
| . пљусну киша, просуше се читави потоци из неба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се |
| чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије...{S} У његовој кондујити стајаше да је св |
| ник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S |
| , лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јо |
| } Одједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна |
| их као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујућ |
| спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку |
| наликовати овај тренутак на један часак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Дов |
| испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где |
| кће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на |
| радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па |
| аслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним |
| <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим тело |
| шта?... запита Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па о |
| но по памети... никако да избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Се |
| ши колико су заостали, пређоше на посао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два мес |
| говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепасти |
| важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клупе, испод родитељског и школског туторств |
| а је много лепа и млада...{S} Сад право из школе помисли он и подиже напред своје велике сањиве |
| е користи овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву топлоту осети у |
| дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији помажу неваљалцима — њихов је г |
| , нагла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој |
| а писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету |
| ве било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а |
| ад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јасних плавих очију сија љубав и доброта...{S} |
| и уздахну горко, извијајући се полагано из његових руку, којима је беше обавио и стегао као кле |
| b n="126" /> <p>Изиђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим путом.</p |
| розници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуц |
| !... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто због оскудице, оде до суднице, |
| > <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам д |
| се веома свидео и овај паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим |
| {S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n="83" /> тамо учи гимназију, па |
| стаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров потпис?</p> <pb n="111" |
| зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт из Министарства, проговори писар службеним полицијским |
| ода!...</p> <p>Председник промоли главу из заседања, раздвајајући неке хартије.</p> <p>— За при |
| , добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То је, з |
| ну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... р |
| је почеше стезати...{S} Ватра јој плану из груди; струје многобројне, муњевите јурнуше јој по ц |
| ц, па не могосмо да добијемо квартирину из општине... настави она, па одједном <pb n="86" /> за |
| равити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није тога л |
| у, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану д |
| био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе |
| се тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, по целој његовој фигури, познаћете да је то |
| </p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам добро, стотину пута се пот |
| ао да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји један младић, веома леп и отресит |
| посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, други писаше, |
| ца...</p> <pb n="25" /> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час тал |
| , и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, братић |
| ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, |
| , сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нер |
| јлак помагаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути. |
| зната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па |
| а то као свршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по |
| диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? |
| а истоку се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и |
| >— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти ј |
| по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајућ |
| Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и к |
| се спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га |
| што?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, проговори:</p> <p>— И с |
| стадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те превари |
| га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе |
| p>— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и прелетевши |
| ам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p |
| гових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«. |
| ашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако...</p> <p>— Сиротиња смо, господине. |
| а могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно.{S} А њима, |
| да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к |
| говорника.</p> <p>У току разговора Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— После овога рада биће з |
| та жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и над |
| е радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узимајући мрв |
| о упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она |
| руменило, <pb n="152" /> као да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али |
| су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова сталн |
| беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нерасположење; напротив све му црте беху у ха |
| ве му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симпатију од првога погледа.</p> <p>— А кад ћ |
| страшне речи уједају је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљ |
| лучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, <pb n="42" /> пре |
| дица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају с |
| у се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мном... као да ћу га |
| дан другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести разговор међу њима? |
| о овако јавно пропадне, сви га презиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржа |
| да, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену живота, овакви поступци.</p> <p>Дру |
| брижно прелеташе погледом преко зидова, избегавајући њен поглед.</p> <p>— Баш си дивно наместил |
| руге пакости, нема сумње, настави Веља, избегавајући одговорити на Гојково питање.{S} Јаком иду |
| наређивати... одмах... затеже он опет, избегавајући да каже јасно своју мисао.</p> <pb n="148" |
| ку Школу, промуца Гојко оборених очију, избегавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му |
| задовољила, прича јој понешто о писару, избегавајући <pb n="99" /> многе ствари а понешто измиш |
| одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање на прошлост...</p> <p>Сад наста |
| о тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири очи, као к |
| вим одвратан!... <pb n="157" /> Мора га избегавати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрајно |
| ети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се осети |
| Али она силом угушиваше те нове мисли, избегаваше их, осећајући унапред њихову непријатност, и |
| таде озбиљан, вечно намрштен и повучен, избегаваше сваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад |
| ћи да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало поменути |
| ду олакшице своме страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му |
| дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пре |
| озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти упи |
| ти.{S} Проклети нокти!... цело јој лице избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно. |
| . једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од камџије? зап |
| немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све се то изврши н |
| лаве прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чел |
| е, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћат |
| .{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, извуче <pb n="96" /> |
| аве и не слушајући одговор Стојанов.{S} Извади из стола деловодник, забележи тамо нешто, стави |
| аде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори. |
| анким ланчићем укусне израде.{S} Она га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи |
| .</p> <p>Љубица стаде рачунати, па онда извади из стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми |
| ите, колико вам треба новаца...{S} И он извади велики новчаник са гомилом наслаганих банкнота. |
| ађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу |
| што се непрекидно мора мислити.{S} Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама |
| је осећање према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гл |
| иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли но |
| ркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим о |
| тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатн |
| чтивим, пријатељским гласом, који чак у извесним приликама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па |
| и велика мрља на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} Али брже!...</p> <pb n="209" / |
| са лекарем и одговори му:</p> <p>— Она извесно врши какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе боле |
| ка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну квартирину...{S} Удесићу |
| ра.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица по |
| ... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке у г |
| и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пруга, масница преко целога образа, па још ако |
| шом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће |
| , и насмеја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно жалили?... настави Љубица запиткивати, тако рад |
| , као код правих кућевних људи!{S} И он извесно сад представља правога домаћина!{S} И њему се т |
| ва дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност |
| S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио |
| трада, али неостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању изв |
| твари...{S} До сад се редовно у писмима извештавала о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се |
| ама, а сад се ограничила само на кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Ода |
| заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све сн |
| ети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше страх |
| азлеже се врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне с |
| ворен; комисија, која му је одређена за извиђање злоупотреба, пронашла је велике новчане недост |
| ја!... прошапта Љубица и уздахну горко, извијајући се полагано из његових руку, којима је беше |
| > <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет извијати слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби на |
| рктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта.</p> <p>— Чекај, рече он |
| а, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови |
| , не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} Управ |
| овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не разум |
| ем, правдајући се узгред: </p> <p>— Ах, извините, молим вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам |
| {S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца. |
| и, климнувши главом, промуца:</p> <p>— Извините... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред в |
| на, јер и њих има свакојаких.«</p> <p>— Извините, молим вас, али знате: нас новаке све интересу |
| смешењем прилази он столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи.. |
| м и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде ве |
| поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једноставно зелени |
| бље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће чича ив |
| у, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије. — |
| одмах са децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Извол’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треб |
| обично, најежено, као и Гојко.</p> <p>— Извол’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубиц |
| великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, |
| ешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у друштво!</p> <p>— Захваљуј |
| устили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам треба новаца...{S} И он извади вел |
| па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћајући се у канцеларију и пуштају |
| о ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт из Министарства, проговори писар слу |
| .{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Нама изволите свакад недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и и |
| улазећи, да вам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зове вас председник комисије.</p> |
| док се копач добро не озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјав |
| са извора, па испушта једну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи |
| ли вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у извор и тамо пропад |
| огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти очи и погледа у своје лице... |
| а у протокол, договорише се да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, па се одборниц |
| рке:</p> <pb n="82" /> <p>— Треба да се изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу... кој |
| и даде колико је требало.{S} Све се то изврши неким полу-пословним тоном, као да издаје обичну |
| до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости |
| ако покварених људи, који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше |
| Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости |
| учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако |
| и у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечувена неправда, једно неоправдано нас |
| лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа... али што сам стра |
| м дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се истина расположи |
| Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми!...</p> |
| ицу, извади часовник и метну га на сто, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну високу кутију |
| {S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, |
| он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отресајући р |
| ру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче...{S} Ха, присети се он нечему па застаде. — Јес |
| развијен, али је она сама кварила његов изглед својим вечито погуреним леђима.</p> <pb n="7" /> |
| о оне огреботине, још се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... |
| мрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само не онакво, како се |
| {S} Све се променило, добило самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, неп |
| , а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан, суманут...</p> <p>— Загледала с |
| амачно уплашио <pb n="175" /> од његова изгледа, него му одговори онако, гледајући некуд по зид |
| не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не |
| тину осећаја.{S} По уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и |
| к, већ у годинама, пријатна, симпатична изгледа.{S} Скроман, тих, са неким нарочитим, лаганим и |
| навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит, прави младожења.</p> <p>Љубица |
| од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње, |
| вено зверско лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... |
| } Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и |
| ила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је познао једине дане сре |
| ило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка из овога це |
| ко чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм- |
| м сваке године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам |
| светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она |
| авање ситуације присутнима.{S} Слушаоци изгледају веома брижни, погнули главе, па само махну њи |
| девојче.{S} И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су били меки, добр |
| ?...{S} Испричајте ми све какав је тада изгледао, шта је радио?...</p> <p>Веља таман каза шта ј |
| ојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се з |
| сно насмеја, јер представи себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и уд |
| , тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгледати пред овим искреним другом овако са масницом н |
| ње, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо б |
| нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност веома чудновата.{S} Ено |
| ако погледала.</p> <p>Мати јој, Смиљка, изгледаше старија од оца јој.{S} Изнурена, ослабела, ли |
| трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану |
| не црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва в |
| а је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} О, само да се |
| стадоше.{S} И они се зачудише необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то човек од својих двадесет |
| ћи речи, и дајући им нарочит смисао при изговарању.</p> <p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— Нас |
| дим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи... целе зиме се мучим.{S} |
| бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, |
| седник пододбора...{S} Драгољуб Илић... изговори он оштро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И |
| речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </p> <p>— И мени се свиди тај с |
| учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправдање:</p> <p>— Далеко много...{S} И посао |
| ред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговори наредбу.</p> <p>— Казао господин управитељ да |
| у неваљалцима — њихов је грех...</p> <p>Изговоривши то, опет погну главу, па прође поред ње у ш |
| а и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна по |
| оји је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb |
| рекиде.</p> <p>Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на |
| 93_C5"> <head>V.</head> <p>Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љуби |
| ргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао, па трепери својом нежном сребрнастом светлошћ |
| звршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.< |
| ају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги |
| е тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очију...</p> <p>И све то што се пружа пред оч |
| а седиш с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље...</p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми с |
| Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњак |
| аваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <pb n="102" /> <div type="c |
| у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном |
| p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S |
| кав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све!...</p> <p>Ућуташе обе, и |
| е наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечито з |
| дике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће |
| Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!. |
| све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам свој заложила |
| сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Влајко |
| е се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љубица <pb n="114" /> седи на столици као |
| страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајући се <pb n="185" /> |
| од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак располо |
| е, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота.. |
| ворити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, посматраше све око себе суморно, бесмислено, |
| светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао |
| .</p> <p>Љубица сања само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих не |
| , који се ношаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом и младошћу...</p> <pb n="150" /> </di |
| а скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се раније уклони у |
| то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није |
| дне њене признанице.{S} Нисам јој ништа издавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и задркта.</p> |
| види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{S} Она стаде узверено гледати око себе... »Да |
| ца седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, она премре, поче се каменити |
| ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако |
| врши неким полу-пословним тоном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења. |
| Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсеч |
| {S} Опет је обузима зима... све више је издаје снага... глава јој клону на једно окопано стабло |
| у је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врат |
| рича, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута долазити к |
| ...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера ок |
| повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} На последњем кам |
| ло упознаше и зближише, па онда поче по издаље добацивати похвале њеној лепоти, памети, лепом п |
| овори депозитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори други |
| одине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зове вас п |
| t> <front> <div type="titlepage"> <p>94 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 94</p> <p>СЕОСКА УЧИТ |
| летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартирине ни паре.< |
| госпођице, ниједне.{S} Сваки је новчани издатак записан.{S} У осталом, чекајте да запитам госпо |
| више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им |
| шља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји један младић, веома леп и отресит, као што она |
| или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или се изви |
| м заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, |
| оше се под једним хумом, што се поносно издигао над косом, по којој се пружило село.{S} Набраше |
| ивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страша |
| !...{S} И ти, смраду један... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из |
| унутра... хтеде много... па се одједном издиже на прстима и погледа на прозор.{S} Ништа... мати |
| ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте свест. |
| са својим високим димњаком <pb n="4" /> издизаше мало у страну од сеоског пута.{S} Одједаред за |
| овога света.</p> <pb n="183" /> <p>При издисају беше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да н |
| њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође та |
| Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га по |
| школу.{S} Јавите министру да не можете издржавати школски прирез, па нек вам затвори обадве шк |
| е толико измучила, толику борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у |
| де...{S} Не, не... треба стајати, треба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p |
| лу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} |
| > <p>— Старци од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке ран |
| ј не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затворите школу. |
| м, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у ш |
| Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста |
| Одједном, на улици, код последњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необично лепо...{S} Гојк |
| бучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потесу...</p> < |
| у га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку |
| брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држећи укра |
| даред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са |
| нички, не мислећи и корачи напред...{S} Изиђе пред њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица |
| више се далеко од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком одел |
| , отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се з |
| не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у ходни |
| слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стан |
| ању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од разговора.</p |
| убицу такав утисак као последња.{S} Она изиђе из учионице са обичним изразом на лицу, носећи со |
| знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху |
| ше уписницу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она изиђе у двориште.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљала је |
| а сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише у м |
| сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојк |
| че он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде сам |
| са шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта ј |
| који одговара другарском разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега.</p> <pb n="131" /> |
| стељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у |
| /> <p>Кад се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж |
| S} Сврши се трагедија!...</p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Бе |
| авати на овакову времену.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно у подне.{S} Силазећи низ камене ст |
| ича Стојан, чим <pb n="23" /> учитељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем |
| ца махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозниц |
| ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову пос |
| у, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесником, не знајући још шта да |
| средином, па посред блата...</p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо школс |
| е веома задовољна својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, |
| дини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</p> <p>— Знам... знам... |
| боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан ста |
| вно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> <pb n="14 |
| шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осв |
| по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа овакв |
| м се нечему досети, претрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радознао Богосав. |
| зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби |
| се стаде прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногам |
| не, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да |
| сли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласо |
| каза велики светао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је |
| ца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше незгодн |
| сматра то као свршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окрет |
| поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише и на |
| ика, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председника.</p> <p>— Пусти тог |
| је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убог |
| преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте главе, весела лица.{S |
| ољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одош |
| је, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци ј |
| ао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе с |
| а, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа |
| мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, |
| надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S |
| — Ево пандура из среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Изиђоше обојица, погледајући се значајно |
| на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чуја |
| же се Гојку: </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какв |
| и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад.</p> <p>— Опростит |
| т, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њим |
| ена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата |
| p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потего |
| лушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку службе, другови се упознаш |
| изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо како |
| о и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на г |
| убица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пр |
| на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково |
| учитељ брезовички.</p> <pb n="30" /> <p>Изиђоше обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су п |
| ичина; не бој се!</p> <pb n="126" /> <p>Изиђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуш |
| p> <p>— Јесте; хајдемо сад тамо.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавши кроз велики простран ходник, у |
| з среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Изиђоше обојица, погледајући се значајно.</p> <pb n="12 |
| е око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и |
| севнуше необичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, |
| >— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако редом разгледаше с |
| ака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и засп |
| дра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} |
| лони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему б |
| евета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одма |
| лицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи ка |
| узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па да дођ |
| зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама |
| во, не знајући како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја |
| мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак само узд |
| ну учитељицу.{S} Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учите |
| на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Пи |
| ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љу |
| њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:< |
| крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док ј |
| у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сват |
| ени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла |
| она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала нешто налик милоште...{S} Шкргутну зубима, |
| у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати велико узбуђење.{S} Усне |
| ра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко се сл |
| !{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} Рибице...</p> <p>Љубица одмах виде да је |
| сног плаветнила...</p> <p>Идући у школу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да се надиш |
| продужи спавање...</p> <pb n="98" /> <p>Изјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, ус |
| мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра усташе обе рано.{S} Она предаде мајци сав новац |
| он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па |
| рука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној дво |
| ојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! заповеди писа |
| ма за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се није мо |
| да.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како в |
| код Љубице, па је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута, управо преплашена, |
| арм.</p> <p>— Кажи господину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнич |
| и се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} Одмах по |
| p>Кад Гојко стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије.{S} Видевши збуњена Гојка како се |
| рије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче дол |
| аде га правдати његова мати.{S} Није ни излазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћ |
| ања и посматрања. — Овде треба често да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито је |
| а одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метн |
| утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше излазити уморна деца, протежући се целом снагом, а за њ |
| јно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања.</p> <p>Са Гојком је, наро |
| ица јасно увиђала да нема никаква друга изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једино узда |
| вуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратн |
| рошапта Љубица страшљиво, обрћући главу изласку.</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Гојко н |
| цу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља уплаше |
| потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стоја |
| да прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n="124" /> пре |
| да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова страха...{S} |
| силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радо |
| д настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодсуднија уверавања о поштовању, о братској и |
| београдским, застајала пред златарским излозима и остајала тако као прикована по пола часа и в |
| шила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваз |
| рестано сипи она ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а траје д |
| е, тамо у даљини подигла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и |
| Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он протрља очи |
| реко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће, која је одједном обу |
| и се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега |
| се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњаво |
| их, погледајући у страну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, које јој упућиваху друга |
| се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ств |
| оји ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледајући писара онако исто необично, најежено, |
| глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод њене руке и стаде се плашљиво прибијати уз |
| горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче, преплашен, збуњен, изненађен, подиже зажарено л |
| драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одједном, као електрисана, |
| номад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, |
| p>Идући у школу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог |
| вучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа |
| да се у последње време Љубица одједаред измени: постаде необично преплашена, саломљена некаквим |
| ст, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан |
| пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здравље је поправила, али она дошла нек |
| о да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде ра |
| боко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, |
| и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Не |
| ји је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и за |
| к се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче доносити п |
| издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица и разрога |
| у се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју корист.{S} Његове наде добише |
| запита она, бришући лице и посматрајући измењено Гојково лице.</p> <p>— Јесте, одговори он намр |
| чку и укочен, цело лице некако необично измењено, сањиво, занесено... </p> <p>Како то? рече она |
| ћа се задах прашине, помешан са сточним изметом.{S} Наједаред сокак се прегради густим, непрови |
| то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени другови, видевши колико су заостали, пређоше н |
| .{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја |
| ас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни |
| .{S} Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стад |
| дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају каква занимљива предузећа...{S} Влајко, иначе |
| ћи <pb n="99" /> многе ствари а понешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.</ |
| тешким и дуготрајним ударцима судбине, измучен и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи |
| "> <head>XI.</head> <p>Љубица се толико измучила, толику борбу душевну издржала за ово кратко в |
| се црне преоране и засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигла танка пробојна изм |
| му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце?...{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су |
| чиној учионици, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршив |
| ли.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одговори |
| гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако испод очију.</p |
| вало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешто пријатно, рече она, гледајући замишљено. |
| {S} Вечна правда!...{S} Али сад... тако изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оста |
| и штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сео |
| рише.{S} Као кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само ч |
| н хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> <pb n="203" /> <p>— Баш нис |
| ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, како он сиромах мишљаше, љуба |
| е...{S} Љубице, друже!...</p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде насред собе, да чује бољ |
| она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши се.{S} Отвори очи, чудећи се ов |
| децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи |
| во тане погоди... лице се одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило...{S} Камџија |
| анесен чудом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и проговори брзо:</p> < |
| јан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође по |
| о преплашена, саломљена некаквим црним, изненадним злом, убијена!...{S} У школу долази плачна; |
| чијега хладна погледа, не страховати од изненадних догађаја... оставити све на страну, па живет |
| могао мирно сносити, само да није овако изненадних посета.</p> <p>— Кад си стар, пријатељу, и к |
| је то она обична хладноћа, која наступа изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, |
| } А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним причама...</p> < |
| стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изненадном срећом, и не осећаше према њему ни жалости, |
| p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у м |
| е и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: да остав |
| <p>Писар се измаче, преплашен, збуњен, изненађен, подиже зажарено лице, које одједном поче бле |
| .. зашто то!... од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се питаше: откуд то?...{S} Како може би |
| бних ства... ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамот |
| погледа на нове колеге.</p> <p>Љубица, изненађена овом смелошћу, поцрвене, али не смеде показа |
| учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овд |
| p> <pb n="30" /> <p>Изиђоше обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па |
| а у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу пр |
| у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз... да |
| стати.{S} Много лепих мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одједном, погледавши у часовник, т |
| мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Деца изнеше столице; одједном се ту нађе и Стојан, који ћуте |
| ћање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага.</p> <p>Кад се смрче сасвим, о |
| миљка, изгледаше старија од оца јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчкало, коса у |
| рисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима може наћи утехе |
| з црнога плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засија скупоцена златна грана, посута крупним |
| прича свој јутрошњи разговор с писарем, изостављајући наравно све оно, што није потребно да они |
| оју мисао, па убрза кораке те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на глав |
| малим, кратким и танким ланчићем укусне израде.{S} Она га извади из кутије, па стаде обртати и |
| ија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љу |
| /p> <p>Беше то збиља необично уметнички израђен златан часовник, посут ситним љускама бриљантск |
| ецу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на таблицама.{S} У томе му помогоше и |
| скамије? запита Љубица кмета.</p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли |
| е му доби неки полузваничан, пола учтив израз.</p> <p>Учитељ, спреман за ове појаве, које се др |
| ореним капцима.{S} Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се од |
| о је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну с |
| Ово је све друго... <pb n="57" /> други израз, понашање, тон говора, све, све друго.{S} Она кли |
| Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да гово |
| ознаје то лице, научила је читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>» |
| меха и још јаче истиче онај јединствени израз на окамењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је до |
| о, непрестано је у њима некакав безумни израз, од кога човек мора задрктати.</p> <p>— Кукавице |
| } Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивш |
| /hi> жена има овако невин, овако детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали набавити сви |
| оред преплашености, јасно чита пређашњи израз тешкога умора и горкога страдања...{S} Он стајаше |
| опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим ре |
| неком злурадом жестином понављаше овај израз, који му одједном постаде тако пластичан и жив, и |
| нам како... рече Љубица, тражећи згодан израз — како то нисте живели?</p> <p>— Како?... понови |
| о, због чега не силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак |
| кад цело лице добије притворан скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволаст |
| орна меланхолија, која придаје необичан израз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запла |
| ас се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о то |
| а се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства.{S} Са лица му бије она позна |
| а.{S} Деца се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у о |
| добро, па мотрећи на непрестану промену израза на лицу јој, одговори:</p> <p>— Смртни смо сви.. |
| набираху устанца, пропраћајући по неке изразе шаљивим напоменама.</p> <p>— Е брате, баш то нис |
| мају неке своје нарочите, тајне знаке и изразе кад се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не |
| уке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвореним у |
| сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосмислене одгов |
| ични и, како она мишљаше, важни државни изрази:{S} Краљевско-српска;..{S} Па није хтео да скрат |
| еч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и |
| ше на сва питања, али оним истим својим изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и д |
| мало отежући речи и застајући на неким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочи |
| пређашњи разговор, размисли се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини друкчији, са |
| у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразом необичне среће на лицу и као мало стидећи се, с |
| им... извол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} |
| ња.{S} Она изиђе из учионице са обичним изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин — скупоцен |
| е растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког непознатог наме |
| је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом наме |
| ови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажају на прв |
| ућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; плетар, у који је затварана једин |
| са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и написа признанину, па му показа:</p> <p>— Да |
| е у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступиле разне промене.{S} Пера је већ затв |
| тужнога, очајнога, горкога прекора.{S} Изређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички пре |
| Стојаном да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А |
| »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. »Међут |
| па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бро |
| нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, |
| је дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Го |
| .. стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живота...{S} Стакло!... мртав!... мртав!.. |
| насиље над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да саг |
| ...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам п |
| а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој одговараше на сва питања, али |
| ма страховито.{S} На средини цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... ми |
| век Министру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица се стресе, пребледе и |
| дила, што трепери пред распећем на врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму, па све |
| ди шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али |
| е подотављене ливаде по сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве...{S} Изнад села с |
| због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p |
| ете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалост |
| од првом навалом громовите буре живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици, која ће п |
| знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратим |
| погледајући кад ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страд |
| курузу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено стр |
| По потесима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене подотављене ливаде по сниским лукама, или |
| онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некак |
| е ова жалосница намучила прошле године, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S} Али цр |
| сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лаг |
| ар не може она устати и рећи: извините, или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како с |
| а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се |
| риђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде |
| елу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим п |
| а и плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко |
| ојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једноставно |
| } И она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала каквом новом осећају, па снује пријатне |
| ао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шт |
| еба, тањири у нереду побацани по столу, или наслагани један на други...{S} Ено и чашице ракиске |
| зговори се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо |
| ан, угушен јаук, сличан самртном ропцу, или дављеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соб |
| мо чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се |
| p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази |
| , па се смеши на њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још |
| и ви, господин учо, раније познавали... или смо се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пи |
| није стигао да заведе признанице или... или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зн |
| неке унутрашње муке.</p> <p>— Хоћемо... или управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема |
| је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p> |
| је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, |
| од оних првих Гојкових четвртака...{S} Или није?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно |
| ..{S} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас? |
| Није то... није то... нешто лепше...{S} Или није лепше... није ништа лепо...{S} Не знам!...</p> |
| Не, не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све |
| бе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете...{S} Пробуди се и наставља н |
| S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богосаве |
| свуд се школа сматра као некаква робија или војачина.{S} И ту се ти надај повољном успеху у рад |
| твује у раду.{S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, |
| и старања.{S} Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве ве |
| ... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремен |
| . али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p |
| воумици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{ |
| се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, који би је могао мало расположити и угушити |
| неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви |
| Деца носе започете корпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђоше по |
| девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше |
| Да ли није стигао да заведе признанице или... или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци |
| том нарављу, учинила какво зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислила је |
| у се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се пон |
| а одећа прошарана црвенкастим јабуковим или крушковим цветом, те се боје лепо преливају, од чис |
| а промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а |
| о?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} Па онда?...{S} О, |
| на једина коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла тра |
| озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећ |
| /p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што је најбоље.</p> <p>— С краја ћ |
| м плаховитом нарављу, учинила какво зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Ми |
| је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{ |
| жу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> |
| ype="titlepage"> <p>94 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 94</p> <p>СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА</p> <p>РОМА |
| се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и развуку у весео блаж |
| хе... јесмо ли се наместили?...{S} Пера Илић, писар овог среза и платодавац учитељски...{S} Хм. |
| ... председник пододбора...{S} Драгољуб Илић... изговори он оштро, замуцкујући на првој речи.</ |
| , не осврћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа овом долином; иљаде ће још |
| дама година она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шум |
| а... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну, с |
| демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и стад |
| </p> <p>— Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} |
| е сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе |
| се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша |
| ила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише он |
| , само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране. |
| почеше запевати: стадоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати |
| е даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше м |
| помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> |
| лу.{S} Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казуј |
| > плане ватра, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање!...{S} О, |
| ред учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити, пом |
| ве се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, причала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не ж |
| ња обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без прес |
| школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговоривши јо |
| ознаваше њихово стање ни намере.{S} Она им одговори пријатељски:</p> <p>— Ваши људи тамо уписуј |
| р зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с писарем, изостављај |
| да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је |
| а отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући руком врел |
| ижи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем |
| ти разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво < |
| веде своје госте по целој кући, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чу |
| чин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио |
| ра такву децу.{S} Обавештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља |
| ао што мала деца распитују за непознате им ствари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу |
| све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као учитељ.{S |
| ко се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p |
| Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дрк |
| а.{S} Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши с |
| у.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како |
| она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S |
| збиљно и својски...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су ран |
| м веома светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно н |
| а и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно настављати досадашњи разговор а, о другом ч |
| таде само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шт |
| да пропуштено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађоше, да |
| p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па сврати |
| Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p |
| а смо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним тоном.</p> <p>Љубица плану |
| а виђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче |
| обично сазнавати, да је тај човек, који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као |
| у господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; |
| е оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за оч |
| беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да |
| обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по |
| аше се после његова одговора..{S} Учини им се веома чудновата и необична оволика збуњеност код |
| ао удовац, брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и че |
| у цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојк |
| , настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарању.</p> <p>— И ти си поша |
| зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило |
| 4" /> <p>Одједном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сн |
| или, па шта сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми |
| рестано о томе говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ћ |
| питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде |
| посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са |
| ихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису |
| ј сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не сила |
| усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, па теж |
| еже врелим уздркталим рукама...{S} Тако им прође читав час...</p> <p>Одједном на прозору, споља |
| еше да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање при |
| ни испред школе поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху све за |
| м Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до |
| али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му пре |
| нали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи |
| p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зли су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше. |
| чито да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим мали |
| кле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикује јадник очајнички, па седа на је |
| о, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова стра |
| карактери служе.</p> <p>— Лако ћемо... има времена за то...{S} Па најпосле што?...{S} Нека!... |
| ..{S} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело це |
| г.</p> <p>— Како... не, не, молим...{S} Има времена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} |
| је због тога што... није због школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста |
| ећете нам, ваљда, покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, на |
| вши главу за леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружиш |
| и богослова који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам |
| ући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака с |
| .{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и заба |
| /p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопшт |
| обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не |
| е јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговор |
| ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једи |
| никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет предмета, а она само један разред са |
| ...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па са |
| се то поправити.{S} Међу младим људима има тога... те кавге, али се то све поправи...</p> <p>— |
| S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овако детињи израз лица?...{S} О, то с |
| је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S |
| који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам је веома сл |
| само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а дру |
| > <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоном, који одговара др |
| бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А ономе јад |
| проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што пословно, преговара преко Стојана.</p> <p>И Љуб |
| ... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које |
| се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Св |
| а трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу |
| кроз коју продире светлост, ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху д |
| еселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он мора очајав |
| рства, одједном постајеш господин, који има под својим туторством многе младе душе.{S} Груди се |
| ије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја...{S} Н |
| само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само ако му то савест |
| е.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— Хм... |
| какав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гле |
| нило виђаше само по крајевима. »Међутим има доста места где сами сељани моле за нова одељења и |
| брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пута.{S} Иде унаоколо, ук |
| мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Д |
| запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на о |
| му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а из |
| време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, |
| ака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њ |
| ћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копати зл |
| ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има...{S} Али један поглед на ове малишане довољан је д |
| е и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Ј |
| оже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капита |
| Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па |
| га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас!...</p> |
| оштро одговори:</p> <p>— Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.< |
| ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толи |
| бог другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има...{S} Али један поглед на ов |
| <p>— Е, не могу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?... |
| предак орловачке омладине.{S} Али свему има краја, па и овој погодби.{S} Наредише да учитељица |
| жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} |
| обро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи |
| ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена |
| к нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто... да |
| у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?.. |
| р ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> <p>— Извините, молим вас, али знат |
| амо на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи се и ве |
| испуни.{S} После неколико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да |
| мисао застаде на револверу, који он не имађаше...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он по |
| за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, |
| S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила н |
| не покварише одличну оцену, те тако он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нетактична пок |
| е под обореним капцима.{S} Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, ко |
| } Они се већ одавно значајно погледају, имају неке своје нарочите, тајне знаке и изразе кад се |
| писивали само по десетину нових, тек да имају и први разред... па се свет научио тако...{S} До |
| А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеја се пи |
| е!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи... не, макар |
| олазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рад |
| бојазни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек дола |
| — Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко с |
| за и љубави према школи... не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — Онда ће ти, б |
| им тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад г |
| ак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте |
| је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, |
| ећ био постао тежак, досадан... није се имало ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се болест оду |
| уга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови раз |
| ину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све р |
| родбине.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем |
| тресати рукама и нешто муцати.</p> <p>— Имам посла... овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Ве |
| е тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се |
| ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са |
| а, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем положају,.. учитељи |
| онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, |
| ...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јај |
| S} Шта су они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угл |
| ад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја |
| садиће се обома.</p> <p>— Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, једина и п |
| видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n= |
| ром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек оста |
| /p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то. |
| у њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазн |
| кај, стани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се |
| еселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали су узети другу, засебну кућу, |
| ло за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S} З |
| је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то |
| ешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одје |
| духу, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што |
| нолог, који у овакову расположењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан д |
| ам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво |
| практиковали школски рад: наставник нам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас во |
| <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љубица пл |
| , све, све... »Све изгубих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратница... ниј |
| нови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у мл |
| вати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се овол |
| и тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је најб |
| ка — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога среза, г |
| ће вам се понављати онолико пута колико имате часова рада у школи.</p> <p>— Мора, братићу!... н |
| га, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трзати нервозно.{S} |
| — Да, сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи зв |
| ан <pb n="151" /> па јој напомену да ће имати великих непријатности због тих украса, и замоли ј |
| та ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?...{S} Видиш, как |
| шима, радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јес |
| ест... болест ме смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</p> <p>— Гд |
| пање, пуцкање суве даске.</p> <p>— Охо, имаћете добру музику на предавању, рече она и диже се с |
| еднички ручак, али ви немојте остати... имаћете незгода... рече он, отежући и кријући очи.</p> |
| >»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити |
| ем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, |
| <p>— Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} С |
| адругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде сами.</p> |
| воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} |
| си измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све како ми је рече |
| ебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} |
| тар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за |
| и разговор, у ком би се морало поменути име писарево.</p> <p>— А новости... већ онако...{S} При |
| зумеш!...{S} Послаћу одговор Министру у име капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лаж |
| родитељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане д |
| >— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу |
| Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке главније политичке раднике. — Њему сви рек |
| та је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег оно |
| има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, |
| >Љубица је сад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом. |
| теде се вратити, али је некакав урођени инат тераше напред, и она одједном поскида сав накит и |
| спречи.{S} Напротив, реши се на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писареву.</p> <p>Јед |
| то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право |
| и страдању нађе се још снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!...{S} Плати |
| ом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175" /> од његова из |
| је опазио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гле |
| .</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако н |
| каква занимљива предузећа...{S} Влајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао, су |
| {S} Тако је морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је о |
| страдао.{S} Тако је морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега овога...</p> <p>— А зар |
| се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> <pb n="76" /> <p>Љу |
| њи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са пи |
| д недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља на |
| .{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и оп |
| ајтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} |
| ају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуа |
| сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог теш |
| е највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он мора |
| ше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се зак |
| вих ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево у |
| слаб певач. — Иному солнце, иному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свак |
| ам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није |
| и очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, иному звјезди... како ли оно |
| ош о многим другим стварима, које су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена учитељи |
| ар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ четири |
| и сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањем, као кад се много наслушамо о некоме, па |
| ћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за |
| тупци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор, који је у по нечем подсети на |
| е, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве |
| тељице, и одмах опази, да се ниједна не интересује оним што се ради на збору.{S} Најпре се посв |
| њихово пријатељство.{S} Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, договара |
| ко који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно погледају, има |
| p>Али у колико Љубица и писар постајаху интимнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, |
| овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о све |
| е.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је |
| ор на плату.{S} Писар с неком нарочитом интонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно |
| ише од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимна |
| му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније од |
| у непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, к |
| ено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку пријатност од ових смелих речи, и ако |
| го наредио да још летос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и |
| Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта |
| ије ни противна ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој.{S} Љубица |
| ечи, али при најмањој неповољности, она ипак плане и испољи јасно своју простачку грубост.</p> |
| ос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два дана дођоше |
| које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа |
| само меко сено, покривено шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни свој |
| лите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гој |
| њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то св |
| ебо, обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини |
| сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој |
| ма види како је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита |
| ћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва прогов |
| ри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово је сад четврта. |
| ити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Кад от |
| стане сама са својим малишанима.{S} Али ипак мораде себи признати, да је највише охлади одговор |
| он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређа |
| ан овај састанак, напротив... али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати на њ |
| е са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак примамљивости.{S} Стас |
| и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p> <pb n |
| која се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматрач |
| подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са презирањем, заигра на њеним |
| да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи:</p> <p>— Ово је |
| ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху Гојка иронично, не скривајући подсмеха.{S} А он стоји тако сп |
| есто памети, зализану главу... рече она иронично, не прикривајући своју мисао, па убрза кораке |
| је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја |
| ом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумнике, насм |
| </p> <p>При последњој речи он се некако иронично осмехну, и лагано уклони њене руке од себе, па |
| светлост, ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те |
| оправити!...{S} Не може, мајко, зарасти исечено срце... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да |
| о и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде |
| гађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у бла |
| ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са |
| есело, живети« помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли одавно у |
| свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао против школе и школованих људи, али тек беше |
| ад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се |
| ога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па прав |
| онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивости, тек нек се што год каже, д |
| на тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... |
| види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чиче, машући свој |
| пута.{S} Одједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око |
| јој сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, |
| бузе...{S} Какав ће изгледати пред овим искреним другом овако са масницом на образу!...{S} Али |
| огледа унезверена Гојка са оним простим искреним саучешћем и махну главом ка вратима.</p> <pb n |
| днија уверавања о поштовању, о братској искреној симпатији, о томе како је он готов на све услу |
| све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неизмерној љубави, коју сам ја погазила, па м |
| лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под њима само меко сен |
| о даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њ |
| рзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања...</p> <p>Влајко скочи, |
| е још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламитала...{S} Љубица седе на предњу клу |
| ожем прободен, Гојко одједном пребледе, искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко |
| уша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући велики бол што је притис |
| це, које одједном поче бледети, усне се искривише и затресоше, цело му тело задркта, нарочиту с |
| е осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучних мисли...{S} А она |
| , али се после неколико секунада врати, искривљених вилица, страшних, разрогачених очију...{S} |
| у; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очију...{S} Б |
| да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школском раду; свиде јој се и овај позив Ве |
| {S} Одједном, из другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хте |
| по Стојану, који онако испод покривача испаде и прескочи све степенице иа вратима, па као муња |
| га стана, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</ |
| беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколико речи.</p> <p>Љубица га погледа па |
| е у романима...{S} И све је тако некако испало, како се у романима пише...{S} И ето заједно су |
| рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједн |
| чних, набреклих од једрине шљива, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околину |
| Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и |
| е онај тешки магловити сумор, што дави, испија полако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадн |
| ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, |
| S} Само вечни, дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему и само једна усна малко... врло малк |
| њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!... |
| а, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост, али се јасно чита на њему и |
| едати оно вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љубиц |
| о детињско страдање и нека дивљина беху исписани на његову лицу...{S} Прва му мисао застаде на |
| Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задовољство...{S} |
| лежаше на кревету, и опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добр |
| же главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло ла |
| у деловодник? запита Гојко, савијајући исписану хартију и остављајући је у капут.</p> <pb n="9 |
| абележи тамо нешто, стави нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. </p> <pb n="68" / |
| о је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени?</p> <p>Гојко поц |
| ља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ства |
| Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће твоја крштеница...{S} Па после...</p> |
| проводити весело...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, |
| тавише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... |
| азите само...{S} У основној шкопи, пред испит, само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема |
| о добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену лампу газдину...{S |
| RP18993_C19"> <head>XIX.</head> <p>Дође испит.{S} Љубица се тек опоравила од болести, па жива п |
| обична школска година!... »Дакле, то је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме страшно!... н |
| XXII.</head> <p>Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слаб |
| оле...{S} Чујте само!{S} Пред учитељски испит добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој |
| и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би |
| ћу имати право да се јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разгов |
| ја сам постао сталан, положио практични испит, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« |
| и и попрска сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим |
| Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар полугодишњи парастос...{S} Којешта!{S} А |
| ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он застаде, трља |
| ..{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} У четвртом разреду, к |
| и, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му ниј |
| лом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и заустав |
| у да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, провели су цео дан код Аксе |
| м другим средствима освете.{S} Све беше испитано, у мислима проверено, и све се показа непоузда |
| м шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибр |
| а целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га сло |
| страдања...</p> <p>Љубица се показа на испиту необично пргава.{S} Како је радила преко године, |
| о.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— Па... требало |
| јам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све |
| радила преко године, тако настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не почеш |
| имушњих непогода пропуштено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитива |
| ћи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учиони |
| ..{S} Беше као мало дете!«...</p> <p>По испиту наступи још већа промена.{S} Влајко, залудан, пр |
| чеше запевати: стадоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у |
| тао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене |
| ањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамење |
| е испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на |
| Зар да разори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је у |
| ше у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест.{S} Љубица је причала тешко, с муком, али јој |
| а!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је умро? |
| чије и не бива: право из школске клупе, испод родитељског и школског туторства, одједном постај |
| уздигнуте и оштро превијене на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на |
| мехом обрте писару, погледајући лукаво, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и |
| ичну силуету, која се удаљаваше од њега испод пуних китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— Ех, узд |
| овога призора...</p> <p>Гојко се подиже испод прозора, погледа сумануто око себе и очи му заста |
| неке слободније ђачиће; један се измаче испод њене руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер. |
| га света...</p> <p>Љубица, како стајаше испод Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу |
| лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине, помешан са сточн |
| пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини.</p> <p> |
| д он сад у својој соби, седи на столици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, |
| изненада, саже главу и погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и жи |
| оже се закључити по Стојану, који онако испод покривача испаде и прескочи све степенице иа врат |
| му плаве, мале, па необично светлуцају испод меснатих капака; са стране око очију кожа се поче |
| лишани, његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих, <pb n="64" /> поцепаних поњава, па трчи |
| најмањој неповољности, она ипак плане и испољи јасно своју простачку грубост.</p> <p>— Играте с |
| ије, познатије, као да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек доб |
| јатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле.</p> <p>Трже је из ти |
| ага.</p> <p>Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} П |
| јан га скиде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, братићу |
| ја!...{S} Хоћеш?...</p> <p>Она се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у б |
| је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинити још неко |
| е кицошки, некако подигравајући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се м |
| сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет |
| дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је дан |
| адовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколи |
| мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите |
| атку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо гов |
| стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку вел |
| Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> |
| {S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, брат |
| } Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиздизаше главе, и што им се овај више пр |
| тресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: </p> |
| ред.{S} Она опажа само како јој пролећу испред очију расцветале воћке, накривљено прошће, сухе |
| , мењају се као у калејдоскопу нејасне, испрекидане мисли, које немају никакве везе ни са њеним |
| , а кроз главу јој само пролећу некакве испрекидане мисли...</p> <p>»И Зорка остарела...{S} Каж |
| ни са последњим догађајима...{S} Све се испретурало, ускомешало у њеној помућеној врелој глави, |
| бица проведе своје госте по целој кући, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> |
| >Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђе жандар |
| ато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с писарем, изостављајући |
| {S} Писар с неком нарочитом интонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како |
| се после раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што је се могло поменути.</p> <p>— |
| говори други глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа |
| издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучерање догађаје, држећи да |
| ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече он, |
| Јасеновца, па се јави само капетану.{S} Испричај му све, али разумеш — <hi>све</hi>...{S} Само |
| и се...</p> <p>— О чем је бунцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада изгледао, шта је радио? |
| на раме.</p> <p>— Будите слободни...{S} Испричајте све лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми |
| p>— Чујемо да вас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан |
| S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он |
| екиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку |
| о.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непрестано... и у ситницама |
| /p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад је почео тамо долазити г |
| аду!« мишљаше она, стојећи пред прљавом испрскалом школском таблом, која је некад била сва црна |
| е, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} После неколико недеља они не имађаху више о |
| , веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186" /> каквог је она |
| послуживање, па сад ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања.</p> <p |
| редседник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он |
| али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја правда!«... узвикује он у себи, |
| нова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам |
| времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети да |
| обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом |
| з све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у |
| постељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде с |
| исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љ |
| на сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно један: жалост, саучешће према Гојку.{S} |
| {S} Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје |
| икивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта се рад |
| исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изгов |
| вши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После се |
| Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} Сад ј |
| само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се прену: види да овак |
| права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је |
| > <p>»И овде оно исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке |
| о исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе да |
| је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јасних плавих |
| >Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти покрети |
| и учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве |
| госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није, није...{S} Ово је св |
| од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћ |
| ре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником и старојком заверише се нови супрузи |
| аспећем, и учитељева херувика са онаким истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и |
| ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, којима се највише бавил |
| јој одговараше на сва питања, али оним истим својим изразима, с којима се погађа и цењка за ко |
| де, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саставићемо обадве плате, |
| <pb n="42" /> престиже га и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као што би требало, |
| уњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није постао Министар полиције, али што ј |
| д страха, и стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њихови односи наликовали меденом |
| — Не, не... молим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет |
| на«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа његова карактеристична нес |
| болести, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловал |
| ад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</ |
| ти и проговорити по неку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се |
| осао и све се више одушевљава радом.{S} Истина она <pb n="38" /> почиње уједно и сама опажати, |
| и да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми |
| е љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, |
| ицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га м |
| {S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад?{S |
| А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обиша |
| деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Истина јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и м |
| есели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборн |
| и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне |
| и извући... како је до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, без ве |
| .{S} Добро јој... оне огреботине још се истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвестице |
| ле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} |
| долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Пол |
| сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово његово стално и одлучно држање бе |
| а мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледати у женско! |
| »Шта је ово?... има ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, |
| тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини...</p> <p>— О, како је дивно! узвикну Љубица пос |
| Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и лепи чов |
| аните овде уз ову велику и непроменљиву истину, прочитајте вечну реч на овом окамењеном лицу и |
| те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединствени израз на окамењеном, непокретно |
| <p>Стојан, који стајаше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде |
| е добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укоч |
| ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад лежаше на кревету, и опет му |
| то</title>?...{S} Онако ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у зем |
| крајем свакога месеца...{S} И све, све исто, једнострано, досадно!«...</p> <p>»О, што нисам зн |
| онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и учите |
| чка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршу |
| вини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила ј |
| м долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" /> осврћућ |
| врата отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одје |
| на се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што је чула своје сељанке да жале за по |
| осадно!...{S} Све ће се понављати једио исто...{S} И овај несносни Гојко, са својим оригиналним |
| а дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S |
| двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером |
| вој учионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S} Кад опази њу |
| чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све ист |
| ад па се измаче, гледајући писара онако исто необично, најежено, као и Гојко.</p> <p>— Извол’те |
| ане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада |
| да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко подиже г |
| ти, а она се погрбила, превила се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше |
| не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!« |
| њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра ду |
| ном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаш |
| , такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, д |
| немо присуство.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p> <p>Одједном се обоје |
| вши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она пролазећи поред стола, за којим се в |
| воју нову постељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи...{S} |
| ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, |
| боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да |
| слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> < |
| а да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред распећем, и учитељева |
| од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне пр |
| што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојково место |
| е да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти |
| и, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело сме |
| ћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне још |
| н, као кад лежаше на кревету, и опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала |
| ошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и |
| је почео с другога краја среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен н |
| е до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју корист.{S} |
| {S} Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично груну... задими се... гу |
| ашно, непознато, уклонити...</p> <p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан |
| аручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога тренутка скикну кер...{S} Скикну, зачуди се јама |
| могу још да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога |
| , као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...{S} На што ми сад такви снови, кад знам |
| одини, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гој |
| ака Учитељске Школе, који је становао у истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесм |
| оше у отворено сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажа |
| ом и одједном се обрте као преписивач у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево |
| двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{S} Једна соба беше осветљена...{S} Стад |
| обори, накашља се мало и проговори као истрке:</p> <pb n="82" /> <p>— Треба да се изврши наред |
| <p>— Ти ћеш се напослетку сав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си мо |
| p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћу |
| Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вратима учионице |
| у... браћо!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p> |
| камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, м |
| е.{S} Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој |
| оше пред школским вратницама.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, ка |
| ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љуб |
| араму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...{S} Беше с |
| ка вратима.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, али се после неколико секунада врати, искривљен |
| у ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао |
| баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, ш |
| и!... понављаше она већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, уплашена, и упр |
| раслија ђака.... због неке увреде...{S} Истукоше ме пред друговима, осрамотише...{S} Директор н |
| брада му обријана, необично развијена и истурена напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на њег |
| е други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља |
| роз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака. |
| остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага.</p> <p>Кад се смрче сасвим, она се испр |
| !...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта н |
| /p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак |
| .</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се |
| зовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у извор и |
| ви мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом намером он пр |
| ека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и од |
| ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам т |
| дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад н |
| а двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обучена |
| е се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се с |
| вакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Немам |
| господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом |
| .. о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</ |
| н’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... |
| . и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељиц |
| и...{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће твоја крштеница...{S} Па после. |
| — Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, п |
| атићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте |
| нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца н |
| е већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пр |
| , смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише ј |
| о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их научи...{S} Без <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђоше |
| де би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по ма |
| се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је |
| p> <p>Неко груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затвор |
| ца изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село |
| за односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, |
| нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто... |
| која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за л |
| а удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори о |
| упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло уср |
| их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим |
| еља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да им се ра |
| деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђош |
| а и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а |
| ко воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она и |
| то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место сваком детету, каза и |
| на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињ |
| обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p>Љубица стајаше у хо |
| окаже, како је раније опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па и |
| е, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки |
| трос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоћ |
| е.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца |
| гнезда, која се појаве уз њене обале па их одједном нестане...{S} Све ће проћи, свега ће нестат |
| средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нис |
| е ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свик |
| сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стад |
| , он се опет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да |
| даше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше |
| S} Они испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта је ово... |
| стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку разумела.{S} Одједном се прену и погледа с |
| престано стајаше некакво страшило, које их раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење.{S} |
| на, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајући узгред Гојка, који стајаше снужд |
| еса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко пр |
| а, боји се оних неколико часова, што ће их морати провести са њим...{S} А после... <pb n="161" |
| ко се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је спремила ручак, али му В |
| кама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и но |
| лом угушиваше те нове мисли, избегаваше их, осећајући унапред њихову непријатност, и ако се оне |
| ори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде |
| >Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него ’нако седи, |
| која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше |
| е к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? у |
| упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак о |
| чен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну |
| ушу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица |
| својим несташцима и строгим тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог |
| ад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сам |
| .{S} Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> |
| свако за себе своје болове, сакривајући их једно од другога, старајући се обоје да се покажу шт |
| S} Обавештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може св |
| но окрете право вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, н |
| вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, |
| друштво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одједном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а |
| ив према ташти и свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћ |
| почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају.{S} За пев |
| , које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не стр |
| ве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи ов |
| — Ђавоља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,..{S} |
| право преплашена, као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p |
| ала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} О, дивна, шумна српска |
| али овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагали снопље...</p |
| прилазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на средини. |
| епћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, е |
| и се од оноликога страдања и патњи, што их претури за годину дана...{S} Он никада никога <pb n= |
| се она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у |
| е ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезов |
| превила до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина |
| своју милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујни ка |
| ајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко се |
| Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стоја |
| овор.{S} Седе са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} |
| вако празних руку...{S} Свеједно, макар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим |
| тише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S |
| часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрке:</p> < |
| е зелене подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да |
| е само упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су прове |
| иди се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим нест |
| > <p>Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову дужност!;...{S} Колико је т |
| ко тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним ид |
| шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је с |
| рчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге.. |
| ...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути што де |
| овара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало.. |
| грали мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, |
| еки одсудан, само њој својствен положај ишчекивања.{S} После јој се учини веома незгодно да баш |
| како је раније опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде |
| вар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако...</p> <p>— Зар?... преки |
| ућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту само пуста |
| збарушене, почупане, висе читави бичеви ишчупани из корена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се |
| , мајко, зарасти исечено срце... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала праву љуб |
| деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје |
| <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... |
| ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летњ |
| а ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте понели к |
| киња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем положају,.. учит |
| еднога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да |
| уд по зиду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксиј |
| е ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда |
| шта говорите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!... |
| е да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, |
| сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи ка |
| атим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори вр |
| м вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви ст |
| /> <p>— Да се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео...{S} Скућио, окусио домаће срећ |
| не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа |
| ли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{S} Никога... нигде никога иа свету |
| о грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад |
| о који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... викну он |
| направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.< |
| а се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да за |
| јарости.</p> <pb n="104" /> <p>— Ја... ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас |
| ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и |
| сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајн |
| сам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p |
| аустави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите... запе о |
| чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Беж |
| <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{ |
| о имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Монте-Христо</title |
| и желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одјед |
| зговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо |
| што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политик |
| она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положио практични испит, па гледа |
| о увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то бе |
| нате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у |
| Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама види |
| :</p> <p>— Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{S} Хоћеш? |
| само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само те |
| {S} Ради, мучи се, па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка |
| узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица з |
| атићу јадни... обојица страдасмо!...{S} Ја зле напасти, мајко моја!...</p> <p>Писар, како се би |
| си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном пре |
| лас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, |
| немојте да се промените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свршено...</p> <p> |
| сам прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{ |
| ке венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> < |
| а посла.</p> <p>— Молим опростите...{S} Ја, знате, ’нако... стаде муцати пренеражен ћато.{S} Ја |
| ми, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукам |
| вац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли |
| Казао сам ти већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Христо!...{S} |
| реба, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђ |
| било свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни |
| олан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти |
| е, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчун |
| ... промрмља Гојко, зверајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео ре |
| му исприча догађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... не |
| ма, шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; жив |
| лашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над |
| е? рече Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који |
| дости?... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја ниса |
| сте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одго |
| умели, управо што ме нисте разумели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито та |
| ам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мир |
| даред клону... посрну и хтеде пасти.{S} Ја претрнух од страха.... одједном се следих, узех га к |
| Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се |
| ни.</p> <p>— Јок, одсече председник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, |
| узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једн |
| репредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на друго |
| к.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све како ми је речено, али опет са |
| не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да |
| отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, до |
| не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче |
| ар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујн |
| да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али |
| чаник са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад регулисати.</p> <p>Љубица стад |
| изу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте |
| време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију |
| зданој јарости.</p> <pb n="104" /> <p>— Ја... ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то |
| наже се Гојку: </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе к |
| после краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да |
| {S} Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не знам... управо овај... нисам ни долазила да потпи |
| умете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате... списак потребних ства... ствари да састави |
| ти, чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене ос |
| коме се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи |
| тику, рече Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено п |
| е обојица загрлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми |
| ћу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које |
| и: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?.. |
| идући по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређива |
| ави и погледа Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да |
| ше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} Сад је поручник.</p> <p> |
| стеже ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и |
| ћи на неким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо |
| и сигурно ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење |
| строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним по |
| у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, и само још |
| ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сироти |
| мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S |
| — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде |
| приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па г |
| несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p |
| ко... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па |
| без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо |
| говарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, |
| за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опростит |
| иди ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате к |
| Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и |
| ш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу про |
| тојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си |
| сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на ж |
| и динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у |
| уђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све |
| к и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга |
| како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом природом, стварам војнике.{S} Чудн |
| ..{S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, |
| .</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, |
| и ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где |
| о је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар полиције...{S} Хехе... |
| псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела |
| обију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После |
| није ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Монте |
| ају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољ |
| {S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту |
| е о паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео |
| после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да |
| ..</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и зач |
| више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, |
| у: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча |
| и се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих |
| , жалосним гласом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер |
| C2"> <head>II.</head> <p>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући се |
| >— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не |
| . ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} |
| меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!. |
| о је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, бра |
| ...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у свој |
| — Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, гос |
| није много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p> |
| аква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад о |
| мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам сво |
| тоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало |
| .. одговори депозитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори |
| орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, у |
| на, гледајући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непре |
| ош која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака.. |
| певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам пост |
| ући тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, од |
| тујемо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Зак |
| ајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p> |
| дућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њен |
| страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, |
| еда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш д |
| те се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад |
| е смејем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p |
| одједном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта ја радим... којешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да |
| ану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти |
| ити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај |
| ах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да |
| а ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћу поправити...{S} Су |
| и и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављај |
| исмо у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Бо |
| жући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па |
| у мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачно с |
| p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или смо се н |
| жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слуша |
| д ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смеш |
| ога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, м |
| пела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада ми |
| читељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одјед |
| .{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена према њему«...{S |
| ађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љубица Петровићева.</p> <p |
| има много пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоће |
| креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је |
| едај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој та |
| нам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, |
| — Истина јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна већина.{S} Па још |
| е плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и к |
| знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође... |
| м чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно |
| бузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падо |
| огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само |
| тићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p> |
| о неког старијег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом |
| ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на те |
| /p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не д |
| о да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како м |
| S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S |
| је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу по |
| -ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... разум |
| рших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он за |
| видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S |
| p> <p>— Хоћемо... или управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема планина.{S} А што пита |
| год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не пита |
| у је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показ |
| ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, тешко мени!...{S} Јесте, јесте...{S} |
| о много прети учитељима.</p> <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави г |
| шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није вајде |
| — Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Им |
| х на децу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, п |
| увише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Та |
| јко чути.</p> <pb n="136" /> <p>— Немам ја ниједне њене признанице.{S} Нисам јој ништа издавао. |
| а ништа....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи |
| рећи... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облета |
| та...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!.. |
| чорбу, одговарајући жени:</p> <p>— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све поје |
| ед вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешк |
| о до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а о |
| м вас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми н |
| ..</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у дале |
| /p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, |
| овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све!...</p> <p>Ућуташе обе, |
| вом.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због ње |
| рам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро |
| за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> < |
| лако, море, чекај...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао на рачунима, одговара председник, смешећи |
| то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, ј |
| адати... много, много! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно |
| >— Отпустиће је, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председника да је оптуже због |
| где никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— |
| ј искреној, неизмерној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази мој |
| шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмља |
| .{S} Практика, света практика!{S} Нисам ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад н |
| Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, |
| промуца:</p> <p>— Извините... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала |
| иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песни |
| о све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; |
| рестиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха.. |
| скочи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Мор |
| ице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помис |
| кати:</p> <p>— Има Бога, братићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без и |
| !{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте реп |
| ки бол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним гласом, полушапатом. — Нико не |
| тим и тешким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: каки одбегла!... којешта!...{S} Отишла мало послом, |
| е дворишта он проговори:</p> <p>— Кажем ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао |
| и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p>Стојану |
| ците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они устумарају сваки час у Бео |
| љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да вид |
| е, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би |
| ени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш |
| ору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути на он |
| у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учиониц |
| одговори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад |
| тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће једно о |
| p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто |
| ме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправ |
| ија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, |
| {S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; нисам бивала у друш |
| е би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-прста, па за час гото |
| , грешник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти х |
| ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће, хоће |
| са оближњим школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено... |
| .. шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледа |
| тај, па разне ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... |
| } Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, је |
| в методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а ш |
| њу. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља? |
| > <p>— Оставити!...{S} Никад!...{S} Зар ја нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле |
| ено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде |
| p> <p>— Како... шта говорите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас... |
| како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим поглед |
| ..{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... те |
| ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека о |
| лу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са |
| е ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је и |
| ..{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богос |
| цу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређ |
| и си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као |
| е у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, заклањајући се др |
| le>Монте-Христо</title>?...{S} Онако ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав |
| елу тромесечну квартирину...{S} Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, |
| е са тим...{S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти дан |
| > <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође |
| га узбуђују.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, р |
| главом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га |
| ину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једноставно зеленило црвене се к |
| чиста, бела одећа прошарана црвенкастим јабуковим или крушковим цветом, те се боје лепо прелива |
| S} Образи јој сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје |
| чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>П |
| нестати снова и наступити оштра, сурова јава...{S} И она почиње осећати велики, тежак бол, јер |
| еочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу ру |
| е терете...{S} Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он од |
| у својој собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бист |
| у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу опи |
| ипом, него удари преко Јасеновца, па се јави само капетану.{S} Испричај му све, али разумеш — < |
| подин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу њег |
| подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезовички.</p> < |
| зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</p> <p |
| мела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стоја |
| те...</p> <p>— А ви затворите школу.{S} Јавите министру да не можете издржавати школски прирез, |
| а.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он сле |
| , на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, |
| д здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим... |
| да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да не мис |
| жиже, ништи...{S} И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, |
| {S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} Комисија!{S} Дајте овамо Петра |
| р за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па |
| војом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви га презиру, избегавају...{S} А по н |
| е та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред толикога страдања, <pb |
| p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... |
| ељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија |
| је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не |
| : </p> <p>— Ах, извините, молим вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако.{S} Не знам са |
| како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!...{S} Али |
| ј школи целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину није |
| а на далеки, неповратни пут...</p> <p>— Јадни мој братићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто св |
| а избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и ми |
| ћи:</p> <pb n="105" /> <p>— Еј, братићу јадни... обојица страдасмо!...{S} Ја зле напасти, мајко |
| а у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, је |
| .. како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... узвикну она, загледавши му се у оч |
| не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и сво |
| џију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни образ, осе |
| {S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред |
| нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти.{S} Ја |
| е седели и проводили разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли о |
| ке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикује јадник очајнички, па седа на један велики камен, који ј |
| } И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</ |
| ?!...{S} Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, оволико страдање!...</p> <p>— За |
| т одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, намучен, озлојеђен на цео свет, саломљен и смрв |
| великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар |
| познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!...{S} Чело онако да уз |
| Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S} Сиромах!.. |
| оз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро |
| се јучерањег призора: кад пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца нога |
| чена!... презрена!... заробљена са овим јадником!«...{S} И она погледа на Гојка, који корачаше |
| n="201" /> <p>— Идеш ли му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос јесам |
| 93" /> тамо, шта осећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се могло на ли |
| роди страшна, нечувена мржња према овом јаднику, мржња осветничка, страсна, бескрајна... а вили |
| тељску Школу, умре ми мати... откупи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благ |
| Кукавице сиња, што си ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?... дочека је мати са суз |
| по говори у народним пословицама?...{S} Јаднице!«...{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, |
| и недаћа, што су је опколиле.</p> <p>— Јаднице!... јадно моје дете!{S} Мученице!... шапуташе о |
| а онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајући се < |
| више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, ал |
| га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађ |
| то су је опколиле.</p> <p>— Јаднице!... јадно моје дете!{S} Мученице!... шапуташе она, лијући с |
| ако... стаде муцати пренеражен ћато.{S} Јадно његово рањено срце!...{S} На првом љубавном корак |
| чи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са двана |
| м грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотворан: залеђено, о |
| и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, ал |
| ло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љубице појави нека одлучно |
| } Само се још није могла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа |
| , али готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брат |
| уча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а с |
| донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповал |
| лешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар |
| ајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати |
| ти о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У |
| рође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајућ |
| лаховито, грцаше од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим тел |
| још у школи; њих је саставила необично јака, силна љубав, права љубав, велика, заносна, онаква |
| {S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, ж |
| атнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> |
| а би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер в |
| весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то |
| > <p>А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} |
| нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред тих сањар |
| а да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лагано. |
| стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ д |
| вајући одговорити на Гојково питање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{ |
| х, црним застором покривених дана, који јаком наступају...{S} Она се стресе, читајући у његовим |
| > <pb n="98" /> <p>Изјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хт |
| , у који је затварана једина коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту на месту; стазица |
| ише лишће и крушке...{S} Једна младица, јамачно првешка, мало нежнијега срца, рикну протегнуто, |
| о је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина |
| је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче ос |
| , не зна ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има...{S} Али један поглед на ове малишане дово |
| каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S |
| } Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па после?... хм... |
| а уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам морала брзо послу |
| <p>Она изиђе и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратим |
| сији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим, како да |
| {S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175" /> од његова изгледа, него |
| утка скикну кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну р |
| питују за непознате им ствари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... све |
| доше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост?{S} Видим да с |
| е ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до |
| езриво, добаци јој:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи |
| тања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле го |
| p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све н |
| ирину.{S} Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по |
| н сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div> <div type="chapte |
| уне...{S}" Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили |
| досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... |
| во, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p> <pb n="104" /> <p>— Ја... ја сам писао, пр |
| првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи |
| а ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим |
| ез, али немој насипом, него удари преко Јасеновца, па се јави само капетану.{S} Испричај му све |
| тало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако ле |
| шећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе |
| } Зачу се отуд најпре шапутање, па онда јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p> <pb n= |
| обичан за село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на коњ |
| о словима.{S} На табли стајаше великим, јасним, лепим словима, написано со.{S} Учитељ се с дост |
| а, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милина, не може |
| , те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним сводом, који се, и сам осветљен жарком |
| опаженог несташка и гледаше га строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи |
| b n="7" /> <p>Гојко се сусрете са њеним јасним светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у па |
| ти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јасних плавих очију сија љубав и доброта...{S} Така му |
| и!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава |
| , а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи израз тешкога умора и горкога страд |
| оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, |
| аше сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом |
| још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само |
| као рак, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> <p>— |
| лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љубице!...{S} Љубице!...</p> <p>О |
| и најразноврсније мисли, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изласка из тешке не |
| .. затеже он опет, избегавајући да каже јасно своју мисао.</p> <pb n="148" /> <p>— Како наређив |
| ам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као по |
| на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа његова карактеристична несразмера, али ко с |
| но гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просеца и про |
| ушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно један: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде |
| ј се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, ту |
| беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у наредби. »Наређује се учитељици пр |
| цу му исписана жива радозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опе |
| де на њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жи |
| са неким чудним, сањивим погледом, који јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стој |
| ј неповољности, она ипак плане и испољи јасно своју простачку грубост.</p> <p>— Играте се, децо |
| блуђаше по далеку недогледу, показујући јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом ле |
| обичније, познатије, као да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И као да га сад т |
| ејасна маса...{S} Он прилази и одједном јасно разликује два црна ока, која су се упила у њега, |
| ну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде |
| непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле.</p> <p>Трже је |
| празна соба звонити од њенога веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар се одједном промени у лицу; |
| ј женској уобразиљи, па јој ствара тако јасну представу, као да она све то очима гледа. »Још ак |
| , а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И |
| на одједном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се расветли цела соба |
| неред...{S} Са њеног кревета разбацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нар |
| ши?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе |
| ише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасни |
| а се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту в |
| Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? з |
| срећније снове...</p> <p>Очајан, угушен јаук, сличан самртном ропцу, или дављеникову кркљању, р |
| она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</ |
| му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље, |
| црно, меко... оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, |
| асан, страховит...{S} Он претрну, хтеде јаукнути, хтеде утрчати унутра... хтеде много... па се |
| } Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? да |
| груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рука |
| } И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже.</p |
| топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи...{S} А она глед |
| а владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну леву руку с |
| она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љу |
| сад несвесно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уп |
| о савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узгл |
| ном, много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у сл |
| е застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично груну... зад |
| е подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеж |
| он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љубави... |
| т допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље... |
| скакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има неш |
| свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, за |
| у пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> <p>Одједном поче |
| ао да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, једно у |
| се он отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, |
| ноге одскакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да |
| одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом за |
| му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</p> </div> <div ty |
| ше, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем |
| ану, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединствени израз на окамењеном, непок |
| <p>— Нека... одговори она, црвенећи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — бић |
| јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ниш |
| сти и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама. |
| свесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку |
| <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p> <pb n="104" /> <p>— Ја. |
| и, приљубљени, опијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} |
| бе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, |
| Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} Груну гр |
| по живој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац?...{S} Младост |
| рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, толико ћ |
| ека Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опасно? запита она, гледајући уплашено. </p> <p>— |
| милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди св |
| Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињем.</p> <p>— Колегу ћ |
| ного! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> < |
| нуто...</p> <p>— Ето, моја!... моја!... је ли?...{S} Довека!</p> <p>— Твоја!... прошапта Љубица |
| ан малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одгова |
| 89" /> <p>— Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p |
| Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне жив |
| таде посматрати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није, није. |
| о је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у |
| и зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!. |
| дравље... коме оно треба?...{S} Њему... је ли?...</p> <p>— Теби, синко, и нама... помисли на на |
| :</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли?...</p> <pb n="149" /> <p>Она задркта, али се при |
| ре биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто м |
| S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплач |
| } Јуче су, на пример, чим <pb n="92" /> је Стојан саопштио Гојку новост о часовнику, одлучили д |
| е врелим очима...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, о |
| о је страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако |
| ко бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном у |
| необично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога све |
| ам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе |
| а.{S} Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је |
| му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у ш |
| е готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима |
| ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим |
| зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње |
| оги бојали, чак и професори...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две године није био...{S} Са |
| рпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јо |
| итање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који |
| ше га строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђе |
| то опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да |
| жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредб |
| а црвени од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом с |
| {S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њ |
| иња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две го |
| х, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, |
| остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она његова жена!... настави он збуњено, да би себе о |
| о пута, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако г |
| не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па ч |
| јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима.{S |
| урбом стаде се облачити...{S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава |
| ве године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како је |
| роб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што |
| од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, па о |
| едати онога страшног зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне љ |
| , прикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и |
| ега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судницом. |
| и ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу на |
| , не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, она премре, поче се каменити...{S} Само се р |
| не види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{S} Она стаде узверено гледати око себе... |
| <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова речитост, па и сад он нем |
| ури напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, |
| а уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је с |
| вим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па о |
| еше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смел |
| разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога је...{S} Реци прође железницом један господин, па ми да |
| Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још страшнија, још одвратнија...{S} Р |
| љубави.{S} Та она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, узвишеније...{S} Сећа се |
| оказујући јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом кором.{S} Налактила се т |
| /p> <p>»Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет оду |
| га дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. <pb n="158" /> Довољ |
| проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да јо |
| и је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико |
| ичали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одгов |
| {S} После дужега пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвој |
| у.{S} Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду пре |
| лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, |
| ици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који им је причинио толики бол, сада ту у |
| а.{S} Али ипак мораде себи признати, да је највише охлади одговор оног дечка, који рече да су л |
| радања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> |
| сно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има пр |
| Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:</p> |
| p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са |
| је осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} |
| сао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у гр |
| овати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су с |
| изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!.. |
| д себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим ле |
| остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Б |
| <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала свога нежењена колегу, |
| ор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа изненадно, па т |
| , узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гој |
| лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела |
| {S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му |
| аки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S |
| ја како је он био окупио председника да је оптуже због неморалног владања...{S} Њу, једну од на |
| ђе јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка неп |
| сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узро |
| образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе |
| : нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џеп |
| с у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде т |
| доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као пр |
| сече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има ј |
| оје су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена учитељица већ приспела, да су одборни |
| плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, одговори му Стојан.{S} |
| право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погр |
| вати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је на дно с |
| } Рибице...</p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али незна |
| и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стој |
| е Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} После |
| саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи |
| S} И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш |
| се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати брад |
| учи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{ |
| убица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не |
| овори Љубица, црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах д |
| десио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну по |
| , по целој његовој фигури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће |
| а хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим ми |
| , о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} |
| види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе |
| је...{S} У његовој кондујити стајаше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао пр |
| е што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапска п |
| ој школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, к |
| а после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и млада...{S} Сад право из школе помисли |
| .{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} С |
| о рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у |
| роговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} Подиж |
| бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на |
| p>Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке |
| а пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љутито. |
| уго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не |
| ореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</p> |
| та му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет |
| а дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочи |
| е овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога |
| а исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хра |
| >Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову |
| о мени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати |
| сновима.{S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметн |
| едати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, голуб |
| едном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча |
| да и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долаз |
| сту само пуста празнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде оног |
| ајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разгов |
| а унапред.{S} Одмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половине д |
| очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.</p> <p>— З |
| ћи ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, |
| > <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући |
| ојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи |
| у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде д |
| смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са |
| омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећ |
| то се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце |
| ари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос кри |
| За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу. |
| и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека |
| ори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} |
| то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави |
| ски...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су раније говорили. |
| ишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке с |
| а: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином ж |
| "29" /> марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђак |
| убица се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи са с |
| нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, о |
| у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни не |
| ке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љубица <pb n="114" /> седи на ст |
| од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задово |
| ахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена |
| о интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судн |
| пан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу унезверено и неш |
| е браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... председник подо |
| овор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је в |
| азио, почео је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да су с |
| таком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му беше т |
| ње, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега рад |
| /p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што сад |
| весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он |
| .</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло д |
| ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован. |
| заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако |
| укама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као да |
| очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...< |
| , и оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица |
| стакле и стоје некако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, клекну |
| толици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за стол |
| а.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибира |
| ош јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, што |
| ад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, ко |
| и нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, при |
| згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А |
| очи и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намршти |
| ње из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоски |
| >Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лево и |
| дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар |
| очито... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутал |
| у па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров потпис?</p> <pb |
| ло...{S} Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки пок |
| ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p |
| ј сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако.. |
| ли он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беш |
| дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропа |
| о далеку недогледу, показујући јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом кор |
| на чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени о |
| што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње |
| {S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепот |
| Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, о |
| веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала |
| времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није |
| ца:</p> <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p> |
| беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени.</p |
| и.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће |
| <p>Његов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду |
| пати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом |
| е.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш ка |
| са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства, а Љубица, да би ј |
| аносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика |
| вори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао многе разговоре и задиркивања, али се сад не |
| аза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила |
| p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост н |
| и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану промену израза на ли |
| уче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. » |
| дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је |
| ="182" /> <p>Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на н |
| кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, |
| аше неку књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге јој кле |
| ојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} |
| ој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да ј |
| исли она са неком сумњом на души: можда је ово претварање...«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли могу б |
| и некоме такође маше руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више ж |
| ослове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на м |
| меши.{S} Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше т |
| руку, коју он плаховито стегну, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше |
| ши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жерави |
| ти?... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам ж |
| .{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спрем |
| н одборник.</p> <p>Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним околност |
| се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, као што се све слич |
| ам... знам... дркташе она од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од столице и пође.</p> |
| е и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, |
| измаглицом, стресе се од хладноће, која је одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и о |
| Љубица се стресе од неке хладноће, која је одједном обузе; стаде се окретати немирно, а образи |
| од пријатне и необичне дрктавице, која је одједном обузе...{S} А овај Стојан чека одговор...{S |
| рљавом испрскалом школском таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, |
| у глави му само једна црна мисао, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све... » |
| бије она позната надувена тупост, која је својствена многим нешколованим представницима власти |
| Госпођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И |
| ечи стају велика напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а ш |
| о... хм... нема размишљања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочи |
| 23" /> учитељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, братић |
| аднице моја, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица с |
| кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо |
| она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чињеница, тако учисмо у психологији.{S} Па за |
| умње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаш |
| пљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће |
| као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека п |
| љеном брадом, сед, достојанствен... ала је необичан!...{S} А њега нема!...{S} Узалуд радост!... |
| .</p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала је господу Богу, који је благословио наш састанак...</p |
| ке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их |
| ше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} На последњем камену ста |
| каше се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном |
| ште.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим |
| ама она не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не |
| дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу |
| у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратн |
| а изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, |
| се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је није п |
| отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с |
| а се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, прикачила часовник на груди, по |
| о лепи, срећни животе!...</p> <p>Устала је рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; с |
| продужи пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу материнскога срца...</p> <p>И опет мисли, и оп |
| S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне так |
| м, које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да пр |
| не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: но |
| , усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужас |
| мишљала о последњим догађајима: обузела је некаква апатија према свему, па нити је што љути ни |
| може једне речи проговорити.{S} Обузела је нека студен, скаменила се, нешто је загушило у груди |
| ју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S |
| ако срећна!...{S} Невидљива вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шеб |
| чила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала д |
| не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а још веселија што их у |
| ла неке његове значајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очеви |
| се топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, |
| њено, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и свима показује некакву гривну, шта |
| о на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> |
| S} У непрекидном, заморном раду тражила је утехе; у послу је угушивала онај стални страх од нек |
| ноћ јој се нешто преокренуло... мислила је дуго, па одједном осети како јој се увуче у душу нек |
| {S} Али она се још надала...{S} Мислила је да се то може некако окренути, и ако није знала како |
| ће то такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Др |
| јбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; |
| {S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за |
| пролеће.{S} Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу |
| њенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима.< |
| аштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више н |
| /p> <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не |
| Јест она добро познаје то лице, научила је читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно |
| гледа Љубицу, право у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли. |
| во љубавно гугутање!...{S} О, погрешила је... много је погрешила!...{S} Опет је обузима зима... |
| S} Пре две године <pb n="51" /> свршила је школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} |
| оследњим зрацима свога заласка, прснула је ватрена светлост по том недогледном пространству и о |
| мрежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, |
| еђена за извиђање злоупотреба, пронашла је велике новчане недостатке, али још ради неуморно, пр |
| говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њег |
| причати о последњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће |
| по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’натема је!.. о часни је!...{S} Како га обанђија онако!...{S} И |
| ећи се смелости овог девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не м |
| оришта, машући главом.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгуб |
| S} Добар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо |
| ући се полагано из његових руку, којима је беше обавио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да и |
| јених брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово држање ода |
| се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли онога оно |
| х све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више |
| ориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си |
| дити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са |
| т нестане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута, управо преплашена, као и Љубица.{S} Неко |
| враћајући се своме стану.{S} Разочарана је у свима својим претпоставкама и надама, које је снов |
| цом!... помисли она. — Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S} И деца |
| оран, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбијала г |
| да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што |
| Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због др |
| примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове значајне погледе и хтела је |
| да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необи |
| еде и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о владањ |
| че Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа писарева, |
| реба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: |
| амо са учитељицом за квартирину.{S} Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечн |
| је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису били не |
| стечену, давно очекивану!...{S} Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад б |
| е сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!...{S} Невидљива вила оплел |
| тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу |
| в, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, узв |
| доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме |
| љици.{S} То је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и |
| итељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве |
| ту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер |
| нице или... или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је г |
| да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} |
| — Јесте ли гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи |
| оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно ж |
| сватова, осим часника.{S} И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, само нека све |
| себи два значајна погледа писарева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно |
| кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну |
| јци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се о |
| ста зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цвет |
| пробави неколико часова код Љубице, па је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веома је забрин |
| ма у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, |
| аву стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно, бесно... а она м |
| осне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе |
| ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако |
| таде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш так |
| ако занимљив призор! одговори писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по |
| ошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећ |
| е тако непомичан, преврташе хартију, па је одједном сави, отвори деловодник и метну је унутра.< |
| тави нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. </p> <pb n="68" /> <p>— Носи.{S} Нека |
| леда отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха |
| ђали и наступиле разне промене.{S} Пера је већ затворен; комисија, која му је одређена за извиђ |
| ави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше стању |
| алу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се раније уклони у страну, |
| опет занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. |
| > <p>— Рачунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; |
| асмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Д |
| p>— Чудо му нису одузели ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му |
| Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{ |
| .</p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, |
| ет извијати слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили |
| р испунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба |
| да ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно преле |
| школовање у Београду.{S} Неколико пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо |
| стом и упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децо |
| е у свој часовник...</p> <p>Толико пута је, док свршаваше школу, идући главним улицама београдс |
| осле оволикога страдања... гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви о |
| ељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се о |
| те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Н |
| ене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се |
| ајте ми све какав је тада изгледао, шта је радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао |
| p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам |
| уђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S |
| погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има |
| се и осврће уплашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт |
| раха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису |
| врели зраци...{S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети он |
| рене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И она осећа како јој |
| па иде двориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Та |
| з прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је то?... промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче |
| њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, н |
| чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, н |
| еког нејасног злослутног страха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли |
| који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите м |
| шта ја... хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести |
| овно издавала уредне признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... |
| Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце?...{S} Знам, знам, |
| ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није |
| никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, о |
| гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S |
| } Никад јој није тако подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је више |
| омрчини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они отишли... намиловали се, н |
| е значајно.</p> <pb n="125" /> <p>— Шта је, рођаче? запита Веља пандура, који стајаше пред степ |
| положењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... ј |
| за собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо |
| вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опасно? запита она, гледајући упла |
| ојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он преплашено, трчећи по соби и чешући се ру |
| ад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи о |
| ито и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше |
| ом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> |
| а ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и заусти не |
| је радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удар |
| авала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужион |
| ући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчи |
| ити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да неста |
| ло у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, |
| <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њ |
| 206" /> <p>О, сад тек разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још стра |
| собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на стол |
| олико могаше у оном страху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— |
| х речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он плану гневом и узви |
| а то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га |
| у?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она н |
| и прословити...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка |
| ирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} |
| Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је |
| лу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка |
| Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто |
| да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља каза |
| астором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи! |
| е сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном ос |
| а нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Н |
| мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} Некаква топлина око десног образа.{S} То |
| ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страшније |
| ре, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду.</p> |
| <p>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол |
| а нисам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се |
| иба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо нећ |
| ојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одједном промен |
| м, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним |
| н, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих двоје сами.{S} Овај креса ок |
| ка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чуј |
| и какво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде и истине!...{S} Докле |
| његов положај и домаће околности, ништа је није привлачило к њему; само она незгода новчана... |
| оведена из сиротињске куће...{S} Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта ј |
| ничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову собу, наместила, |
| саме, отпоче горка исповест.{S} Љубица је причала тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згод |
| уке и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доиста страдала много.{S} Одједном се загледа у Гојк |
| реговара преко Стојана.</p> <p>И Љубица је са своје стране много допринела, да се хладноћа међу |
| 8993_C13"> <head>XIII.</head> <p>Љубица је сад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај |
| није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу |
| да, пређе преко дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз глав |
| , закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окре |
| аше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и крстила се побожно, онако женски: з |
| оди само о школском раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шт |
| једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љу |
| е мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајдемо с |
| о год хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа |
| и.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар?</p> <pb n="45" /> <p>— Хе, братићу, па г |
| ам га.</p> <p>— Питам те онако... какав је човек?{S} Он нешто много прети учитељима.</p> <p>— П |
| Чула сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p> |
| е бунцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада изгледао, шта је радио?...</p> <p>Веља таман ка |
| p> <p>— Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, |
| , што се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави |
| живо и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се |
| што старији помажу неваљалцима — њихов је грех...</p> <p>Изговоривши то, опет погну главу, па |
| {S} Он је онакав, <pb n="186" /> каквог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично |
| И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћ |
| како не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било оно |
| се само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и другарице и стала |
| чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу |
| ише да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом. |
| да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води |
| <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце |
| ену пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се пром |
| овим патњама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.< |
| кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад сп |
| /p> <p>— Тако, братићу, видиш...{S} Кад је човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори |
| опширно испричате све догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера, код те ваше... уч |
| сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарати, као да је у не |
| Стаде... маше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се са |
| ду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам т |
| радам, нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимал |
| познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно са њим, па в |
| жњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду са |
| на, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бит |
| да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јасних пла |
| друкчији, простији, ништавнији, а некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јо |
| којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, познатије, као да се |
| бица одмах уреди своје малишане.{S} Сад је одједном опет обузе нека милина, врати се пређашња љ |
| ала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{ |
| <p>— Ја, па му директор опрости.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најзад се писар диже, опрости се вр |
| ође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуч |
| мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче |
| е до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љуб |
| столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели к |
| звикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима |
| и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код ње |
| се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} |
| то ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ниш |
| је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb n="163" /> протестовати, он је то ра |
| године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени!...{S} Али не мари; види се |
| куд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезније!...{S} Пст!...{S} Чујеш |
| ко песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад |
| себе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко |
| Хм, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брж |
| ј руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се само малко смеше.. |
| рце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не |
| ушни... све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, св |
| ђе преко главе последњих недеља.{S} Све је одвратно, страшно, неприродно...{S} Чуди се шта јој |
| а, Љубица оде својим родитељима.{S} Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде в |
| селе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да заг |
| ко се то описује у романима...{S} И све је тако некако испало, како се у романима пише...{S} И |
| убица седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, она премре, поче се камен |
| ="76" /> <p>Љубицом овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа и |
| у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето, моја!. |
| еђашња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобра |
| у »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколико густих жбунића.{ |
| ча, двориште и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радознао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли путов |
| <p>И они одоше железничкој станици, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта |
| а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа н |
| ишља како изгледа оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, задовољства.{S} К |
| рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{S} О |
| би премештај на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њ |
| Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног...{S} |
| о је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође |
| дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једн |
| ог намерника.</p> <p>— Шко... школа где је? промуца учитељ оборених очију, осврћући се око себе |
| b n="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други |
| рзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренерази свршетак раз |
| а радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивост |
| ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа прошарана црвенкастим јабукови |
| убица свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је |
| м...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну.</p> <p>— Знам... ал |
| свога... </p> <p>— Чекајте!... прекиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама |
| уче једнако...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... ре |
| до...</p> <p>— Ха, методика... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта п |
| на раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној д |
| ла...{S} О, тешко мени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко |
| > <p>Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивљ |
| ице, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако бивало: |
| е, него се тек наговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, вес |
| она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра... |
| упи у пространо школско двориште, обузе је некаква слутња, <pb n="91" /> и она застаде.{S} Пред |
| p>Она се трже и опет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од с |
| ром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим у |
| брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она |
| ...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одједном |
| најтајнијих и најскривенијих жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... с |
| ма својим претпоставкама и надама, које је сновала још у школској клупи.{S} Боже мој, како је с |
| а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весе |
| се сва окаменила...{S} Ужас!...{S} Које је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мрта |
| лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору о |
| ној љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима... и ваздан дру |
| се, опила... и пала у пропаст.{S} После је наступила одвратност према свему, гнушала се сама се |
| ђе и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.{S} |
| и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишт |
| ову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу |
| сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја т |
| да почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже он |
| ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже главу. |
| Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог ме је проклео још на самом рођењу!...</p> <p>— Оставити!.. |
| ити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако. |
| е; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или с |
| о је тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије душу младу напајала, почиње се ружити, рас |
| е и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засија скупоцена златна гра |
| p>— Море, господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу ре |
| су и јутрос разговарали.</p> <p>— Подне је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице |
| ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећајима, у којима |
| напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа, па треба прегледати и записати све што ј |
| а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни с |
| ом кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се |
| на узе чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, |
| у.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам |
| е се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га ова |
| азећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки покрет, |
| преживела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и одје |
| о рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... |
| Веља опет проговори:</p> <p>— Отпустиће је, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио пре |
| а се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је село, навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, |
| <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и |
| уди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} |
| равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не п |
| меку <pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> <p>— Хајде |
| сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим |
| р она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити |
| ржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним погледом.{S} И она гледаше њега |
| ита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, |
| ара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па сам |
| ...{S} Опет је обузима зима... све више је издаје снага... глава јој клону на једно окопано ста |
| ебе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене по |
| очито одузеше смелост и управо уплашише је ови необични и, како она мишљаше, важни државни изра |
| сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ва |
| е.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да вр |
| а одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и |
| дне.{S} Променила се много.{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, по |
| ок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избегавајући |
| ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности |
| а млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла |
| се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави при |
| а за ма какав повод или случај, који би је могао мало расположити и угушити јој у души оне стра |
| бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, п |
| ..{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, |
| стегну, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави очајним г |
| ку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и |
| вим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то па |
| е поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Дра |
| буње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... н |
| штом.</p> <p>Гојко прими хартију, разви је и стаде читати.{S} Одједном пребледе сав, руке му се |
| кота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге п |
| ар још ниси устајала од спавања? ослови је мати, видећи је необучену.</p> <p>— Устала сам, па м |
| седник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она криј |
| одржава везе са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стаја |
| ити из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Рук |
| извади из капута једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гласно обја |
| ам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p> |
| код госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, како |
| лепушкастог ђака Учитељске Школе, који је становао у истој кући и редовно је пратио у школу до |
| када више не може припадати ономе, који је тако лако погазио ногама њене најсветлије осећаје, к |
| деље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио |
| ј стални страх од некакве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радо |
| ла, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст |
| двоцевку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} Смешкају му |
| равдано насиље над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него |
| ки, па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен <pb n="118" /> |
| ="198" /> стоји онај ледени камен, који је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета |
| шапутање, па онда јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p> <pb n="136" /> <p>— Немам ја |
| слуша са интересом овај разговор, који је у по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се ча |
| е стаде и она упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако |
| ћу, тако... хвала је господу Богу, који је благословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... |
| и, па показује нешто једном дечку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре |
| ше; она се сва предала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Дец |
| у страну, као <pb n="79" /> човек који је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао. |
| та... проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а |
| ашно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу ч |
| ту израсло трње и коров; плетар, у који је затварана једина коза шута, јамачно је однесен или ј |
| >— Хм.. тако нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шт |
| Нико не може грешници опростити, сваки је мора отурити!...</p> <p>— Не, није то... оставите!.. |
| ош ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је почетак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да с |
| <p>— Нема, госпођице, ниједне.{S} Сваки је новчани издатак записан.{S} У осталом, чекајте да за |
| .{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, тако мо |
| ина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци |
| {S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано п |
| , зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брату... < |
| ионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n="12" /> за отварање пр |
| а одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређашњи ра |
| слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{ |
| > <p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да ли је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пр |
| еда са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па није ла |
| ао у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко |
| . може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да |
| ре, непретурене, мисли...</p> <p>»Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне ствари? |
| која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска суревњивост!... она страсна, бескрајна, слепа |
| иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опа |
| неки пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се дос |
| тајаху све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћут |
| Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може с |
| ..{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата се крећу... |
| ромукао глас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} |
| е на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку бо |
| има.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n="151" /> па јој напомен |
| гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S |
| ..{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страшније од свега до сада... |
| це избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, |
| орке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотворан: залеђено, окамењено срце п |
| ву.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи ко |
| друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некако постала равнодушна према свему.{S} Са Гојком |
| у ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуч |
| ово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени инат тераше напред, и она одједном п |
| моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је т |
| пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у |
| помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да је усиље |
| ти.{S} Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов изглед својим вечито погурени |
| ни... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано пог |
| ознаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепотица!..</p> <pb n="176" /> <p>— |
| Чудо је само како је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, да бо |
| рла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све.. |
| и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позај |
| о небо, обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по окол |
| ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, |
| а све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Ка |
| розничавом журбом предаде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стојанов:</p> <p>— Господин казао |
| и воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запр |
| г ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p |
| зу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдањ |
| Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на |
| } Неко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{ |
| едина коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; |
| ..{S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој |
| непријатности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш |
| ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по |
| и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} |
| .. »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </div> <div |
| исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој ру |
| камењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, |
| види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком бол |
| на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто онако кад |
| а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу |
| Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане мо |
| <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и ник |
| уће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: |
| ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ципе |
| иле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, |
| учио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!. |
| и метарских мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цр |
| ку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био у Подри |
| па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да м |
| о мени!...{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досадан... мислила сам полудећу, |
| во.{S} Ја нисам ни послушао све како ми је речено, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме |
| е како срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те са |
| .{S} Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако |
| ли.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли. |
| .{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама та |
| радили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну. |
| > <p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свак |
| био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љуб |
| ’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне |
| тељским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управ |
| <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад |
| S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{ |
| Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стоја |
| и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, насту |
| </p> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мени је ово треће место.{S} Само ми необично што ме сад не п |
| у мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану дан туробан, ветровит.{S} |
| тити.</p> <p>— О, ’натема је!.. о часни је!...{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, братићу, з |
| махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој беше обрасла густом црном |
| игнут у дворишту школском..{S} Пређашњи је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара м |
| Кад прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко |
| гу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложена кутија изнутра |
| ву црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету |
| .</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> < |
| е му близу и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо ц |
| ој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> < |
| ... да закопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће |
| ни мој братићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света...</p> < |
| номесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из шк |
| } Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико... |
| да забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p> <p>»Н |
| дно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа |
| о?</p> <p>— Како?...{S} Напротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже |
| Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро |
| S} Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартирине ни |
| осподина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас см |
| p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним тоном.</p> <p |
| S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке |
| ста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадни |
| шта око себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} Лице све крваво, косе разбарушене, почупане, вис |
| знавати да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, |
| знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; н |
| је некаква апатија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропасти цео с |
| p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће немаш... одговори он и стаде се окре |
| еш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у |
| <p>Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, па уздахну као од велика умора |
| лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада сна |
| ладој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p |
| јала од спавања? ослови је мати, видећи је необучену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава бо |
| е на груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љубави...{S} Тако некако до |
| та и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женским саучешћем.</p> <p>— Н |
| та ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значајно...</p> <p>Већ се навршују два месеца како о |
| p>— Пазите само, наставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђ |
| како то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписницу.{S} Гледаће |
| ла се... куда?... узвикну он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, дал |
| положи, а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволе |
| епозитар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ |
| вијајући исписану хартију и остављајући је у капут.</p> <pb n="95" /> <p>— Разуме се...{S} Али |
| ра то као поклон... рече он, погледавши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили сво |
| ти разјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се освртати око се |
| и, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи са столице, |
| е? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао да јој ниј |
| слове, одговори Влајко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Он |
| руга изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и |
| и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним о |
| ворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он рад |
| S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица узе хартију и п |
| ише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате |
| чким потребама и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво |
| а рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злех |
| о и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је ми |
| а нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још ист |
| и оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.{S} |
| мо гледа то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка страшније од свега на свету...{S} Срц |
| да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и |
| гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И |
| но и усрдно узе перо и потписа како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући, ка |
| шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и људи с |
| остаде равнодушна према свему, било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отворише очи, к |
| едној мисли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сја |
| пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледајући полусвесно око |
| нала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива |
| оса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и најмилија сестрица. </p> <p>— Боса!... уз |
| а катастрофа!...{S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не види ништа... |
| ав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.</p> <p |
| се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... |
| аво она не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чи |
| е пређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном |
| , као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман |
| уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се |
| d="SRP18993_C5"> <head>V.</head> <p>Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гој |
| нарочито на Љубицу.{S} Паланачки речник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде |
| да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвал |
| Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати како |
| ...{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра усташе обе рано.{S} |
| а, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, али |
| е, другови се упознаше.{S} Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична |
| Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар д |
| је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њег |
| рхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисл |
| било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!. |
| зели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па е |
| и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљ |
| у.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, што |
| нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор ле |
| његову жену ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она |
| одговара поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, иному |
| инати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим |
| се обично зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну |
| односи наликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њи |
| авилности, намршти се...</p> <p>— О чем је бунцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада изглед |
| ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страшније од свега до |
| магати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p |
| учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити, помисл |
| разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb |
| чно сазнавати, да је тај човек, који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као те |
| сао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чув |
| ва друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни |
| и су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предме |
| и су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек |
| етлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову дужност!;...{S} |
| али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Д |
| ; обузело га некакво нерасположење, чим је угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад |
| ио у памети склопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се |
| гу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу |
| из овога целог стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње време, ступила у тако пријатељс |
| и маше одељаном палицом...{S} Одједном је завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитил |
| лица новоуписаних малишана.{S} Одједном је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се пове |
| ама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад т |
| е само мути и комеша...</p> <p>Одједном је обасјаше коси, врели зраци...{S} Она се трже...{S} Ш |
| кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слобода!...</p> <p>Председник промоли главу |
| смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите с |
| ба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са |
| ена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и |
| ли један поглед на ове малишане довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> < |
| вечни, дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему и само једна усна малко... врло малко повукл |
| } А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> <pb n="126" /> <p>Изиђоше |
| право, отворено, очи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније |
| .{S} А неки предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили |
| а настаде велика журба у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им |
| о...{S} По целом небесном своду навучен је суморан покривач загасите тамне боје, из кога непрес |
| овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут... |
| n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално — рече |
| требало <pb n="163" /> протестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак |
| а је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} |
| ова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; та |
| , чекајте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа руком на врата кој |
| атину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Б |
| оје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... ре |
| есељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу |
| мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица |
| страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је |
| ..{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186" /> каквог је она замишљала још у |
| она ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже |
| тако подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, з |
| та страшније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што. |
| ећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара |
| а међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, |
| спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, |
| је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио. |
| таром кмету, рече један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на |
| ели ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад н |
| {S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како сам могла... ш |
| се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући ј |
| ки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако стра |
| .. то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Г |
| његовог гимназијског школовања.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију ка |
| Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{ |
| ј је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћ |
| лан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... узвикну она, загледавши му се |
| Које је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад д |
| p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта ће |
| појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не |
| и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке главније политичк |
| реноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, |
| Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једно |
| е наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господ |
| !...</p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне ж |
| д и поче познавање природе.{S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S |
| већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разу |
| , очајнога, горкога прекора.{S} Изређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживише, |
| апетана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може у |
| ад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити |
| е волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> |
| до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, |
| О озбиљнијем чему према Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи <pb n="1 |
| {S} Од лепе, младе, здраве жене, постао је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живос |
| нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевина која труне, сенка...{S} Оборене |
| ..{S} И ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на |
| Скоро свакога празника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи |
| угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. |
| гледајући га радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, г |
| е, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... х |
| што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> <p>Путник га не с |
| е изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и |
| ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит положили, т |
| да?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено |
| Не могу, не могу више овако!...{S} Ово је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се и з |
| ашњи човек?{S} Не, није, није...{S} Ово је све друго... <pb n="57" /> други израз, понашање, то |
| де мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи! |
| ех), а председник продужи:</p> <p>— Ово је општинско зло... знате — ћата.</p> <p>Учитељ још виш |
| нком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, наста |
| јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гој |
| одинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим друговима провести који ча |
| ш снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!...{S} Платићете!... рече она, па |
| ем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се |
| Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са своји |
| угутање!...{S} О, погрешила је... много је погрешила!...{S} Опет је обузима зима... све више је |
| јтајнијим жељама и помислима...{S} Дуго је времена прошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Вра |
| ни се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је она полегла по зе |
| } Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, |
| , ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве |
| е куд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са лис |
| по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му |
| му остаде слободно ван школе, употребио је на послове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио |
| естише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти р |
| анимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или |
| за сва тешка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак |
| Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и |
| а имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да в |
| ко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, ал |
| читељ поче држати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често на |
| ворити о том почетном послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине г |
| ије надао...{S} Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време з |
| одно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар?</p> <pb n="45" /> <p>— Х |
| ити, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш |
| е и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p |
| ти...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнувши |
| рата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков |
| већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет недирнут...{S} Ови при |
| очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка г |
| сврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобич |
| а се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се поједи |
| м знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како |
| тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јес |
| , положио практични испит, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одош |
| , ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и опет се из |
| ?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, |
| њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепотица |
| ћи да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи |
| а је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да ско |
| о по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> <p>Од |
| мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Са |
| хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да |
| ала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати оно |
| наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не про |
| у пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у др |
| тирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне признанице.{S} Шта је то |
| Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла |
| а је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим ја: н |
| ога снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негд |
| масница преко целога образа, па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред |
| ...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јесте.{S |
| и његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратим |
| је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко |
| ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, |
| годно да баш тако отворено покаже, како је раније опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога |
| Стојан превија око његове постеље, како је лепо разредио меко миришљаво сено, простро преко њег |
| чича онако исто оштро изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко с |
| још у школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може |
| ајној вечној истини...</p> <p>— О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрањ |
| дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућно да |
| себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати једио исто...{S} |
| е то све редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није постао Министар п |
| љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, |
| ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и п |
| ознајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— М |
| жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај намештај, па разне сит |
| каза на испиту необично пргава.{S} Како је радила преко године, тако настави и на испиту: стаде |
| преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали су узети другу, засебну ку |
| м писару. »Збиља, красан човек.{S} Како је само учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да |
| рењу држала ова околност:</p> <p>— Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опе |
| лашена, и упропастих живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се оствар |
| тиће је, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председника да је оптуже због неморалн |
| рем, прошапта она, видевши Стојана како је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чуп |
| ог сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши |
| нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Само се још није могла досетити свему јаду.{S} О |
| питкивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беш |
| Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална |
| горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу |
| ратској искреној симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због њене са |
| уша да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачила његово саопштење о оној учитељици. |
| атао за ово неколико дана; осећаше како је обузима некакво пријатно расположење према свему, па |
| ... само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш доб |
| ом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S |
| а им, каже, причала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како |
| ује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само гла |
| к, она настави:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице.</p> <p>— Не |
| као камџијом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и |
| зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти |
| а најпре стаде тешити и причати му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да |
| .{S} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске породице!...{S} Па онда једно у |
| у.</p> <pb n="195" /> <p>— Па знаш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} |
| но место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако је некако... чудан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У |
| тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да |
| баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам |
| метног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука |
| , па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море |
| о и шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима |
| ила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, шт |
| е чича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што з |
| а лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{ |
| ашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, нем |
| је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је |
| вој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{ |
| да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} |
| и по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао уста у широк сладак смех, |
| еће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и |
| га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га уда |
| е и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега о |
| ед њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја па |
| а вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрза обрадован учитељ, што му се да та пр |
| рах; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снага је из |
| ак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?... |
| ут на своју нову дужност!;...{S} Колико је ту помешано милине са неком полусмешном збиљом и важ |
| вори он гледајући само цифру, на колико је гласила признаница, па немарно забаци хартију у џеп, |
| у у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све се то изврши неким полу-пословним то |
| обрађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му је српски језик у свима разреди |
| лодушним узвиком: ех!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она |
| уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежн |
| сподин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојково место, и преселио се на с |
| ива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама ви |
| ивој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} |
| раду олакшице своме страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а тешко |
| о, са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаже је с |
| берем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавш |
| о и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спаз |
| луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из сам |
| но, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, |
| , дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори уста и |
| не која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата |
| она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пош |
| уста.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, госпођице, поч |
| акривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p |
| к живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају |
| еса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се |
| пружа пред очима наших дошљака обасјало је румено сунце последњим зрацима свога заласка, прснул |
| } Учитељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он с |
| ади за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишљала о последњим догађајима: обузела је некакв |
| војим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»П |
| ет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} |
| </p> <p>..{S}После неколико недеља цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их |
| и своју кривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе н |
| Напротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</ |
| аље... црне одвратне сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се |
| ли по глави најразноврсније мисли, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изласка и |
| а, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Вра |
| ш боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком... |
| војим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар |
| мо... или управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема планина.{S} А што питаш?</p> <p>— |
| е, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посмат |
| очи, гледају уморно, тамно, непрестано је у њима некакав безумни израз, од кога човек мора зад |
| ле земљорадничке задруге.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по |
| је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ст |
| </p> <p>»Што то нема Стојана?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на п |
| који је становао у истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди њ |
| се на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти |
| у од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита |
| .{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до са |
| запита Љубица кмета.</p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од је |
| зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...</p> <p>— Куцни, братићу, нек те чује.</p> |
| ти, брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави п |
| променише, право стакло!...{S} Свршено је!...</p> <p>Кад опремише и наместише на кревет мртва |
| Љубица не сања пријатне снове.{S} Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат |
| ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше |
| оже, мајко, зарасти исечено срце... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала праву |
| јати, треба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... гов |
| како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у |
| мрља на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} Али брже!...</p> <pb n="209" /> <p>Она |
| ше га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрн |
| н челик на врелим уснама...{S} Пријатно је ово осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... др |
| жиш? нећу те појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати.{S} Н |
| је затварана једина коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту на месту; стазица до реке |
| желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он ниј |
| се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије и поднесе му.</ |
| ају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пу |
| спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије и под |
| .{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— |
| елој глави, читав хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пре |
| .{S} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се ве |
| необична школска година!... »Дакле, то је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме страшно!.. |
| сно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога н |
| о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да |
| не... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке |
| м војнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу д |
| ње и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Н |
| ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез |
| ње.{S} Протрља очи, послуша... јест, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук. |
| се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, са |
| астаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде |
| амо гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним глас |
| коме они требају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појави |
| ол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пруга, масница преко целога образа, па још а |
| сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто по |
| рено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину |
| узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не прим |
| такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се |
| рдње што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа... али што сам страдао!...{S} И после два дана |
| ца...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S} Или није?... |
| њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато дру |
| и се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај... не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари не |
| а реците да се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан народ... хоће да наплете свашта.{S} А |
| оћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— За |
| егово саопштење о оној учитељици.{S} То је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S} |
| а ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непрестано... и у ситницама тако мора бити. |
| ство и утеху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране |
| разговору, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, крупан и веома отре |
| о себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} |
| отвори кавга.</p> <pb n="74" /> <p>— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У мест |
| нате лончића?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јар |
| д да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежб |
| ној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочит |
| {S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, |
| во говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам добро, стотину |
| њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава |
| " /> почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све виш |
| , они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојк |
| му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти |
| , дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себ |
| меши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се око |
| ад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни се |
| сада... некаква катастрофа!...{S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те н |
| ије јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дош |
| , и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта |
| } Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p> |
| Сећам се многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посматрао.. |
| м вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као |
| аше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он ј |
| бог Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о с |
| мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прил |
| ише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дај |
| децом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она |
| онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренерази свршетак разговора са писарем, па хтеде са |
| ица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости. |
| се залегла љубав, она права љубав, што је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и |
| ти, њени најдражи идеали...{S} Све, што је тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије душу |
| и он доста живо исприча готово све, што је се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени |
| иза.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнае |
| р.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председн |
| апочело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, послушавши његов савет, допао овакве беде.{S} |
| авише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује |
| аставници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропуштено.{S} О малом испи |
| S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Ч |
| цу и стаде преписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је |
| вати <pb n="8" /> у једном собичку, што је подигнут у дворишту школском..{S} Пређашњи је учитељ |
| показује некакву гривну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла језик |
| !...{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну страну, па г |
| ањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега?...{ |
| па узмите озго или оздо редом...{S} Што је најбоље.</p> <p>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко препи |
| ратићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, мол |
| како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут |
| може бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да |
| ту.</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши у |
| страда!...{S} И она пати!...{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрч |
| децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну п |
| мислима претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљаше, све веће је ц |
| ела...{S} Опростите, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> <p> |
| па треба прегледати и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, на |
| госте по целој кући, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису |
| требама и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступа |
| ном постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одговараше потпуно — како он мишљаше — њ |
| треба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања... |
| то је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} Велимир се смејаше |
| није постао Министар полиције, али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја |
| ише и задркташе, одајући велики бол што је притискао душу...</p> <p>— Да презирем?... узвикну Г |
| ’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тр |
| о...</p> <p>Љубица сања само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих |
| ојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је |
| , па стане нарицати исто онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n="101 |
| кару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болести... |
| послове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S} Же |
| да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам |
| ослом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не |
| ела је нека студен, скаменила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити |
| ...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, пр |
| !...{S} Она опет стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S |
| лела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, је |
| чи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше |
| оји он не имађаше...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба прибли |
| /p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, |
| могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништ |
| и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим |
| ...{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног |
| ој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p> <pb n="55" /> </div> <div |
| е руке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим |
| емамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и наб |
| о?...</p> <p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета ха |
| у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја среза.{S} Тога истога дана доз |
| убе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотицом.</p> <p>Љуби |
| се стаде прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши |
| се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање на прошлост...</p> <p>Сад на |
| ко ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... уз |
| га, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања сво |
| о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} |
| о ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете |
| осле се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањима из школс |
| тако са образованом женском... разговор је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме.. |
| ом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је било и |
| а да идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> < |
| о ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љуб |
| ку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће |
| и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним |
| убазно погледа...{S} А оно није... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао |
| дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше в |
| ла је... много је погрешила!...{S} Опет је обузима зима... све више је издаје снага... глава јо |
| е, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад |
| бици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, што дави, испиј |
| реће...{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало ради |
| м духне лагани поветарац?...{S} Младост је силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је |
| четири стране.</p> <p>— Шта ћу, старост је, братићу!...{S} Не може се више као некад, док се би |
| да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, ка |
| сли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж |
| >— Нека, молим вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави са њим |
| ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се ве |
| о нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући |
| кушавајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} |
| <p>— Море, село... шта село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече |
| заморном раду тражила је утехе; у послу је угушивала онај стални страх од некакве несреће, који |
| оста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је ка |
| само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само за тренутак да га |
| Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурит |
| ар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и та |
| се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два дана |
| р« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу набави.{S} |
| срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n="120" /> свију чуда и страдања, |
| подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже...{S |
| } Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p> <pb n="189" /> <p>— Мајчице, |
| Пера је већ затворен; комисија, која му је одређена за извиђање злоупотреба, пронашла је велике |
| на, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и мука причинила.{S} Само не могаше |
| чију сија љубав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као.. |
| <pb n="21" /> <p>— Рачунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица |
| тељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Го |
| га таман колико је требало.{S} Такав му је српски језик у свима разредима.{S} А неки предмет, к |
| } И она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала нешто налик милоште...{S} Шкргутну зубим |
| Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не б |
| ађе са листом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мил |
| се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> |
| вог конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се ув |
| постаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер ниј |
| ако ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који онак |
| развијена и истурена напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне црт |
| му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> <p>»К |
| а Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута...</p> <p>Чича |
| а нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора само о томе мислити...{S |
| о, срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако ја |
| та времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети |
| , неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну мис |
| прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и разгледала сваку шару, запазила сваку осо |
| S} Онако је некако... чудан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало |
| Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, као ч |
| раз и тако остадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, о |
| те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра, убиствена струја по срцу, и она се по |
| то необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури...</p> <p>Стојан се |
| дједном сави, отвори деловодник и метну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гледајућ |
| е га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве ош |
| ом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изриба |
| лања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле.</p> <p>— Јаднице!... јадно моје дете!{S} М |
| ствари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а он |
| и по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> |
| оказа парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</p> |
| сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта |
| да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање...</p> <pb n=" |
| није закључана...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле как |
| сао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна практика...</p> <p>— Јест, добро сте рекли.{S} |
| , да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш |
| .{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако изненадних п |
| појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а бла |
| воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их ј |
| во преплашена, као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> < |
| овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагали снопље...</p> < |
| она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мал |
| вила до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у |
| тавила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну р |
| аквог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично јака, силна љубав, права љубав, в |
| им светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мислио д |
| ије тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ |
| че он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица?</p> <p>— Јесте, господине.</p> <p>— |
| еше нечистота, која се морала трпети, и јевтине намирнице, које су још више учврстиле њихово пр |
| а воћа, уверавајући како су то необично јевтине ствари у Београду, куда он иде често те носи по |
| Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се само оно јавља и |
| ни је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешто пријатно, рече она, |
| ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и по |
| прво уписа свога сина и једног синовца, један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан ста |
| ла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много |
| мртникове, опет слабачак самртни ропац, један... други... и очи се сасвим променише, право стак |
| милова по глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод њене руке и стаде се плашљиво при |
| о се помаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба |
| о лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на бла |
| ао учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бије |
| ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима |
| диже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и про |
| ки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко |
| . узвикује јадник очајнички, па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тога и |
| м стаде јој наликовати овај тренутак на један часак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако жи |
| вши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учионице.{S} Чим полицајац уђе у школу, |
| а не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јест они су...{S} По столу разбаца |
| ржан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана стариј |
| едног по једног родитеља унутра.{S} Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију, ув |
| А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зел |
| ршаваше неке дружинске ствари, па после један учитељ поче држати предавање.{S} Говорио је и леп |
| ежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... |
| ни...{S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S |
| екинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па |
| ти!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт из Министарства, проговори писар службеним по |
| Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и пружа |
| </p> <p>— Надлагује се свет, море, рече један одборник.</p> <p>— А ’нако вели... настави ћата, |
| пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село |
| и одједном му се промени лице, али кроз један тренут стаде га полагано обузимати срџба... </p> |
| p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича му сложи |
| д лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке в |
| и од премештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премеште |
| Дације су велике, подавише нас, продужи један одборник.{S} Чудим се како ћемо и толико спечалит |
| ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји један младић, веома леп и отресит, као што она при свој |
| ст има још нешто, јамачно има...{S} Али један поглед на ове малишане довољан је да раскрави зал |
| ља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не |
| у пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољ |
| нереду побацани по столу, или наслагани један на други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на д |
| то играли?</p> <p>— Крпигуза, одговори један смелији дечак.</p> <p>— Зар не знате лончића?</p> |
| од кога је...{S} Реци прође железницом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово |
| и лице; са највећим задовољством узе он један лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се |
| ва учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос договори се |
| има преко двадесет предмета, а она само један разред са три предмета!...{S} И још да му се сад |
| ини орловичкој, креће се тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, по целој његовој фигури |
| е, а над свим осећајима истаче се јасно један: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде жалит |
| у се да сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо |
| >— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину: |
| е спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочити звук, који се носи преко воћњ |
| очима...{S} Председник одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Г |
| ео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брз |
| није променио па ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком |
| смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одборник.</p> <p>Тада учитељица, која је дошла пр |
| разреда, толики рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици!{S} |
| , проведена »на влади«.</p> <p>Дође још један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> |
| преко свију лица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S |
| ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем оч |
| чун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, шт |
| ека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не |
| сађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, |
| акривљен у страну.</p> <p>Путник се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вуне |
| неговања болесника, па, погледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе |
| али, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а на |
| иноћње несвестице осећа се веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и |
| уги испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У осталом <pb n="190" /> |
| розници, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде н |
| љују...</p> <p>— Како?...{S} А што?!... једва промуца. </p> <p>— Говори брже... сад, сад...{S} |
| А наше учитељице су веома зла језика... једва чекају да чују што за другога...</p> <p>Љубица пр |
| ило?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега. |
| за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пр |
| и својом врелом невидљивом прашином.{S} Једва чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разб |
| е и узалудне.{S} Променила се много.{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве |
| !... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на кона |
| и погледа је, по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути |
| и на Гојков учтив <pb n="40" /> поздрав једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му с |
| е тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи глед |
| Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сок |
| да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} На последњем камену стаде и погледа пре |
| ногама, које дрктаху необично.{S} Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко преда |
| скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправдање:</p> <p>— Далеко мно |
| ругим речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </p> <p>— И мени се свиди |
| непрестано погледаше ћату, док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде |
| {S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...< |
| га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb |
| р се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане |
| она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руменилом, које јој се разли по лицу.{S |
| хоћете?...</p> <pb n="88" /> <p>Он већ једва владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а гла |
| после она крива.</p> <pb n="179" /> <p>Једва стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} |
| , а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакв |
| очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зара |
| ...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он вес |
| раво нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од |
| тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>П |
| ње и коров; плетар, у који је затварана једина коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту |
| ду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то |
| плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега уз |
| Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну она, |
| изгледа оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, задовољства.{S} Кућица се в |
| {S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо |
| лу: он је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, |
| ву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} Ево и |
| једног предмета да истера већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код је |
| ке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да |
| ако је он готов на све услуге, просто и једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако ист |
| ска из тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, пр |
| уја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединствени израз на окамењеном, непокретном лицу: »О, |
| о је досадно!...{S} Све ће се понављати једио исто...{S} И овај несносни Гојко, са својим ориги |
| м постељом — шареницама и губером; сто, једна плетена столица, ковчег са рубинама, на прозору б |
| Паде неколико жутих, зрелих крушака... једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и прели |
| прашину и покупише лишће и крушке...{S} Једна младица, јамачно првешка, мало нежнијега срца, ри |
| главе и предадоше се тешким мислима.{S} Једна се чуди новом нараштају, како то све прима к срцу |
| зађе под прозоре са источне стране.{S} Једна соба беше осветљена...{S} Стаде разгледати прозор |
| објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдибуба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи |
| овако осрамоћена, убијена...{S} Само га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му |
| ", а према великој соби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој |
| ма; она осећа да се овога часа извршује једна нечувена неправда, једно неоправдано насиље над с |
| >— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господина |
| лаховитом срџбом.</p> <p>— Ха, пијанице једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гу |
| ..{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да |
| , госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни м |
| јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети |
| и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далеко од школских вратница. |
| Нас смо троје ту... као...</p> <p>— Као једна породица, допуни га учитељ.</p> <p>— Тако, братић |
| роменљиви мир исписан је на њему и само једна усна малко... врло малко повукла се у страну, те |
| <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрила собом све, и живот, и |
| де.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би с |
| часници — цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече с |
| ти са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно |
| о од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори лаг |
| ка глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је |
| p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и |
| ратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на |
| о лице обузето неком нервозном живошћу, једнако некуд трчи, нешто распитује, договара се са Сто |
| сам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би ма |
| ка се само овако продужи <pb n="140" /> једнако... нек се ништа не мења, само нека се врати пот |
| p> <p>— Што?</p> <p>— Та... онако...{S} Једнако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави оног |
| важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали |
| проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренут |
| жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру |
| ре од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, још горе |
| /p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у |
| о што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био |
| ца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући |
| е.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часовник зажареним очима.{S} П |
| јем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, |
| } Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој, Смиљка, изгледаше с |
| е, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли онога ономлањск |
| о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да не мислим!{S} Ка |
| <p>— И не журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви.. |
| ма њој још што осим жалости.{S} Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, |
| ... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане |
| {S} Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} Обузела је нека студен, скам |
| а целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест, |
| ар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљене, непокривене сиротињске дашчариц |
| не други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} О |
| ћи се на моћну заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чич |
| .{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, |
| једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно издигао над косом, по којо |
| , али Гојко... да му је само да провири једним оком, само за тренутак да га погледа како стоји |
| ... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све с |
| часа извршује једна нечувена неправда, једно неоправдано насиље над слабим човеком, који је бе |
| едио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</ |
| ака и мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави |
| ...</p> <p>После подне иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху |
| еци.{S} Ради се озбиљно и својски...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељиц |
| стити учитељске породице!...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> онако ч |
| ну од сеоског пута.{S} Одједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, |
| и...</p> <p>Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, опијени страшћу.{ |
| е је издаје снага... глава јој клону на једно окопано стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну дру |
| мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва де |
| ловања, такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалн |
| егово немо присуство.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p> <p>Одједном се |
| згледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она пролазећи поред стола, за који |
| и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао господин у |
| ор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из главе...{ |
| ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће једно од нас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кр |
| коју продире светлост, ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро ш |
| читељима, о њиховим патњама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима |
| унутра.</p> <p>После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писареву... он |
| е и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе други ра |
| село прижељкују у топлој соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише с |
| .{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по с |
| адоше бојажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> < |
| p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћете скочити, па нарочито бира |
| се нагло приближаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, ш |
| рити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, н |
| ко за себе своје болове, сакривајући их једно од другога, старајући се обоје да се покажу што в |
| рате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учитељска посла!{S} Све радимо |
| и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <pb n="13" |
| , устаде и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака Учитељске Школе, који је станов |
| ете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једног родитеља унутра.{S} Уђе један сед стар |
| оплина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варо |
| измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу и ч |
| јим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у ш |
| таде га.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, потом код секретара у начелству окружн |
| огрбљен, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби |
| дно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену од јединице, неста |
| .{S} Председник прво уписа свога сина и једног синовца, један одборник уписа своје дете и затим |
| аест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно решење не обара се тако |
| м чича Стојан стаде да позива једног по једног родитеља унутра.{S} Уђе један сед старац, погрбљ |
| уно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Председник прво уписа свога сина и |
| д овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чу |
| задруге...{S} Напослетку <pb n="191" /> једнога дана освану и код њих установљена задруга.{S} В |
| <p>— Еве... овај, пружише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ. |
| срећни часови... она се топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим |
| м да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, |
| да не буде после валинке.</p> <p>После једнога часа отпоче суђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и |
| рамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника и подајника, а?...{S} |
| м и стаде са неком зебњом погледати час једнога час другога госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица с |
| ут нерасположена.</p> <pb n="112" /> <p>Једнога хладног, туробног дана полицајац дође необично |
| питује, договара се са Стојаном.</p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели |
| двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, на једној клупи, неколико сељака и мало по даље, на високо |
| забринута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па само њом живи, само јој је она у глави |
| а се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> |
| p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадић |
| авници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи!... — рече |
| не могу да <pb n="56" /> се зауставе на једном предмету, но само пролећу, увећавајући још више |
| ан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, |
| стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом", а према великој соби бе |
| ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, бић |
| тра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био |
| , испија полако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло |
| чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше |
| почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који му је м |
| ма, Љубица опази човека, који се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи |
| евија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за |
| д првога погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи с |
| . '</p> <p>— Јеси ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, н |
| али он одгони од себе све те мисли само једном, фаталном речју, којом се сви слаби карактери сл |
| но, трчећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p |
| ти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични сељаци! |
| ји, достојанственији, па показује нешто једном дечку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог г |
| него ће морати становати <pb n="8" /> у једном собичку, што је подигнут у дворишту школском..{S |
| у, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају.{S} За певницом певаше месни учитељ, а око |
| а она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, продаје сељанима со и о |
| сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пл |
| исту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па н |
| ен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера |
| се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једноставно зеленило црвене се кровови кућа, беле се на |
| м свакога месеца...{S} И све, све исто, једнострано, досадно!«...</p> <p>»О, што нисам знала да |
| птуже због неморалног владања...{S} Њу, једну од најпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама одго |
| <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш он |
| а врло ретко дешавају, извади из капута једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви |
| њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону најв |
| аде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је п |
| мелодичним гласом, трљајући лагано руке једну о другу. — Много сте погрешили, понови он, што ст |
| уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изи |
| вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу.{S} Господин Пера отворено изјави, да ј |
| лу банкнота и стаде их купити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, |
| , стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> |
| ам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах.. |
| ље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, оп |
| ита воду са извора, па испушта једну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учите |
| азгледати зреле шљиве и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зов |
| и да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пу |
| а је, баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје |
| свршити!... понављаше она већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, уплашена, |
| о да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако необично измењен |
| човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но |
| ор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну једну своју руку на његово раме, па га опет пажљиво пог |
| тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...</p> <pb n="100" |
| ј руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...{S} И то он осети само за једа |
| S} Набраше зрелих, сочних, набреклих од једрине шљива, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са ху |
| развијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Не |
| Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то ц |
| ебности и захваљујући случају што му се језик тако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу гр |
| олико је требало.{S} Такав му је српски језик у свима разредима.{S} А неки предмет, као рачун, |
| плетао, муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што је се мог |
| нда...{S} А наше учитељице су веома зла језика... једва чекају да чују што за другога...</p> <p |
| > <pb n="88" /> <p>Он већ једва владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво об |
| з кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице и |
| <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и г |
| ол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним гласом, полушапатом. — Нико не може |
| ли.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p> <pb n="143" /> <p> |
| тељ, а око њега стајаху и одговараху на јектенија десетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за п |
| а, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, покварити друштво.{S} |
| иш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу ј |
| едну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>. |
| ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и з |
| м да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет ћутање...{S} Пандур махну главом, |
| сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Го |
| јне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у соб |
| и писар, па стаде нудити нове пријатеље јелом и пићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се |
| е из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред су |
| Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог |
| ју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу |
| вине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа |
| себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би изгледао, кад би одједном ст |
| је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово |
| Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање ни намере.{S} Она им |
| , као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица претрн |
| да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало животом срце |
| ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> <p>— Извините, молим вас |
| и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из шк |
| рао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него.. |
| сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова |
| о ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја среза.{S} Тога истога дана |
| р, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Само ће у Орловицу д |
| и добро овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> |
| гу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио |
| мо толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је толико читала, |
| аструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотицом.</p> <p> |
| ...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> |
| е морати много што шта против методике, јер и наша врховна управа ради већином против методике, |
| ео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имал |
| ла да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам в |
| о и једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће |
| едва се стаде прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, ч |
| али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... ц |
| Она одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с до |
| : стадоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке |
| аког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како |
| сле... <pb n="161" /> биће најсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни ст |
| она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање на прошлост...</p> <p>Са |
| и како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... |
| ведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p |
| одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, уж |
| час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде послу.{S} Постајаше |
| о ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека |
| ђено, окамењено срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео |
| упих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n="146" /> нимало стр |
| коли; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часов |
| погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> <pb n="14" /> |
| оиста има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному лу |
| овори јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписницу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она |
| pb n="103" /> госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову п |
| ца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место.{S} Само |
| е у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} |
| И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове... |
| чим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зац |
| таде се хвалити својим другим разредом, јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће ужива |
| мена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствар |
| д њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања |
| пита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица. |
| тако поступати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покуша |
| ши онога који страда, али неостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко признаде сам себи да н |
| га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председника.</p> <p>— Пусти тога човека, не |
| очито јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И |
| а... какав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх |
| сковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави |
| <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча св |
| од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев г |
| да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту ц |
| и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за послугу. |
| ко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с |
| очито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хо |
| <p>После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањима из ш |
| ве ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам летос благовао...{S} То се мора платити!...{S} |
| здо безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово полицајац, него његов добар друг...{S} Он |
| жите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?...{S} То не може |
| је уважавају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb |
| ј... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, д |
| , настави он, рукујући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се |
| против владе... — капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он оп |
| довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија.</p> <p>Гојко о |
| p>— Тако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вама: по зубима л |
| . мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други |
| срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути... |
| 70" /> <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— Како?...{S} Напротив! то ти |
| отпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу |
| мишљаше — његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан |
| p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос јесам... често.{S} Стојан му побусао гроб великим зелен |
| аво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} |
| смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...{S} На што ми сад |
| време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам летос благова |
| P18993_C1"> <head>I.</head> <p>Прижегло јесење сунце.{S} По брезама, што су крај пута отомбољил |
| а избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не |
| ва боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Б |
| .</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један.. |
| ...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Монте-Христо</title>?...{S} Онако ћу |
| Ха, присети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Ми |
| Само та судница проклета!... '</p> <p>— Јеси ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ј |
| се намршти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију.. |
| не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану |
| леда се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Море, какав ручак!... узвикну Г |
| рече јој, прилазећи: </p> <p>— Хехе... јесмо ли се наместили?...{S} Пера Илић, писар овог срез |
| ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... отац...{S} Станка... моја |
| кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко оборе |
| — Имам посла... овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се досет |
| } Није га познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја |
| и се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одје |
| а младост..{S} Сећам се многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја с |
| ваког хм... како да кажем... повученог, јест баш туњавог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он |
| о је привремени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како |
| кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати...{S} Наравно, кад ко умре, |
| а и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има...{S} Али један поглед |
| чно стењање.{S} Протрља очи, послуша... јест, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загу |
| и не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћу поправити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражит |
| ојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} М |
| ед њега.</p> <pb n="131" /> <p>— Био... јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ни |
| , и ако је привремени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте л |
| сле већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, до |
| рити.{S} Може ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, неће... види |
| !... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила је читати оваки |
| покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више повинује раздражен |
| ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због |
| ије дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити награду!...{S} Он? |
| И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јест, овај... </p> <p>— О, пријатељу мој... и друже!... |
| прегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њен |
| т, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући |
| ак на један часак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом |
| е.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; |
| а воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу чит |
| родитељској кући, са децом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко |
| ња.{S} Ту је важна практика...</p> <p>— Јест, добро сте рекли.{S} Практика, света практика!{S} |
| г кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До године ћу имати право да |
| е једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа |
| аска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут |
| аборављају теже ствари.</p> <p>— Истина јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, у |
| одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. </p |
| та осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него онако...</p> <p>— А де |
| ица Обрадова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој М |
| обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јест они су...{S} По столу разбацане пилеће оглодане ко |
| <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједи |
| неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S} Оно »насуштни«!..</p> |
| а... дођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте понели какву објавицу са собом? рече кмет и лице |
| ..</p> <p>— О, тешко мени!...{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досадан... ми |
| ти ја!...</p> <p>— О, тешко мени!...{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досада |
| кад почнемо рад.</p> <pb n="15" /> <p>— Јесте ли гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметов |
| алуд радост!...</p> <pb n="135" /> <p>— Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озб |
| ри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или преперанд? запита га попа кад сед |
| је много светлија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајдемо сад тамо.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавш |
| ора одговарати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га он |
| трајући измењено Гојково лице.</p> <p>— Јесте, одговори он намрштено, гледајући у страну.</p> < |
| мо оружје...{S} Зли су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кро |
| ба често да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљопис...</p> <p>— |
| е исказати своју мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако |
| те, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, показујући прстом н |
| и. </p> <p>Је ли ово Орловица?</p> <p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да ли је школа далеко одавде |
| изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче полако причати догађај за |
| д је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: половина већ знају да |
| — Страдање... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се м |
| воје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они и |
| је могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, |
| а све то слушала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овој |
| а, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, |
| ш да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови разговори, ал |
| вора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, |
| ећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врата?...{S} |
| ... оцу, мајци, брату... <pb n="133" /> јесу ли они сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја с |
| о његових ђака приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} С |
| тресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко |
| узе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!... зашто?!...{S} Све ово, за |
| око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p> <p>Одједном се обоје тргоше, устадоше и п |
| им жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни |
| ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуш |
| по празној соби, сливајући се са горким јецањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се исплака, опе |
| груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем...</p> <p>— Мај... мајко моја!... мајко!... ври |
| се на прозор...</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видит |
| не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест |
| догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се мог |
| } Он превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жен |
| ма... све више је издаје снага... глава јој клону на једно окопано стабло...{S} Кукуруз се пови |
| сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на његовим |
| шапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веома разв |
| нешто сасвим светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и бла |
| ва друга изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио мно |
| уше, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносн |
| у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Само се још није могл |
| опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, не |
| одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако |
| и њој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не |
| е промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, ка |
| претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он |
| ован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде |
| тела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ по |
| атких кукова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у нек |
| /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одвратна, |
| дана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа |
| е не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдибуба једна!...{S} |
| ла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с т |
| било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се ун |
| оме страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледа |
| си.{S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица узе хартију |
| ли се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћу |
| и се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осети |
| прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сам |
| о муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и ско |
| м баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезат |
| ма другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} Толико с |
| на дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гну |
| на застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој се |
| де као убијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па доб |
| клопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервоз |
| у.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га радоз |
| еда без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је |
| кидала због те своје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васп |
| увећавајући још више црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој с |
| е говори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се повратио?«. |
| ти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и ве |
| ма некако збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно...</p> <p>Не прође |
| едном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неким необичним |
| га, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад |
| говор, размисли се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији |
| ме, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} Управо она не може још да о |
| да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бу |
| ре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само севају некакви котурови пред очима.{S} Кад раз |
| носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све к |
| инује раздраженој женској уобразиљи, па јој ствара тако јасну представу, као да она све то очим |
| с ко увреди незгодном претпоставком, па јој живо одговори:</p> <p>— Како... шта говорите!...{S} |
| ном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане |
| ад морао бити одлучан <pb n="151" /> па јој напомену да ће имати великих непријатности због тих |
| рамена, које почеше стезати...{S} Ватра јој плану из груди; струје многобројне, муњевите јурнуш |
| едном се сети онога страшног...{S} Коса јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, |
| ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а о |
| и Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску грану... |
| сељачким потребама и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само та |
| , страшно, неприродно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и д |
| на шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} |
| и јој, Смиљка, изгледаше старија од оца јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчкало, |
| а, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избегавајући <pb n="99" /> многе |
| де на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно |
| премила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чек |
| ко вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S |
| крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој с |
| послуша... јест, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали све |
| ренерази од овако оштрих речи.{S} Никад јој није тако подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охл |
| оцене.{S} У осталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обу |
| небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад ј |
| њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још |
| авикаваше на писареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и сам |
| о време претурила преко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени |
| азати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком |
| ништа лепо...{S} Не знам!...</p> <p>Сад јој стадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху јач |
| нило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се око себе, ка |
| тању, које личи на врућицу...{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад |
| са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жб |
| и то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за с |
| бичају, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n= |
| лучајно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задрк |
| вши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном неумешно |
| и чега то чини.{S} И сад одједном стаде јој наликовати овај тренутак на један часак из њена дет |
| е...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети?...{S} З |
| оправдања«...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њо |
| !</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ о |
| малим искуством у школском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко ра |
| израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје кож |
| S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у кос |
| виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> |
| обави своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја.. |
| да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим се врата |
| а њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима игр |
| {S} Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим пре |
| Али се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одго |
| > <p>Љубици смрче пред очима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола. |
| и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно |
| ри, па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мило јој |
| разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући |
| тор га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, |
| и устукну... некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет пров |
| м страшним самртничким погледом.{S} Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути...{S} Образи се |
| еља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојк |
| али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело расположење, и она се опет осећа као у |
| а само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка страшније од свега на свету...{S} |
| ако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, |
| не измакоше оку презриви погледи, које јој упућиваху другарице њене, остале учитељице.{S} Опаз |
| лено, с једва приметним руменилом, које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно |
| , ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ства |
| својствен положај ишчекивања.{S} После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже |
| е по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара не |
| несвесно, врелим мутним погледом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисањ |
| </p> <p>Љубица се насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се нас |
| а то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очим |
| ома предусретљива према њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а |
| </p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра, у |
| Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима |
| има...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по |
| је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој |
| нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Не |
| ихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања...</p> <p>Влајко |
| з кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње мук |
| гу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој |
| погледа својим великим очима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило |
| рхташе као у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати.{S} |
| е у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни |
| страшније од свега на свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било |
| јима се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за р |
| протне овима.</p> <pb n="75" /> <p>Срце јој опет поче зепсти, као оно после прве походе писарев |
| .</p> <p>— Баш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по стварима и намештају, распоређ |
| о...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, к |
| ="203" /> <p>— Баш ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па |
| ици опет понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Го |
| али о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показат |
| и оним полицијско породичним тоном рече јој, прилазећи: </p> <p>— Хехе... јесмо ли се наместили |
| .. ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{ |
| } Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао б |
| пословицама?...{S} Јаднице!«...{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше |
| Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после |
| усти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмева њеном дру |
| едак и величанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па пр |
| загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!.. |
| и; струје многобројне, муњевите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично |
| кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... свекар |
| и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове зна |
| замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасла у |
| Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако б |
| у десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И |
| престано ћути, па стаде мислити како би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа |
| и?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодно!. |
| на при својој забуни опази, и представи јој се учтиво.</p> <p>— Лаза Петровић, овдашњи учитељ.< |
| ан почео спремати за одлазак.{S} Понови јој све лекареве наредбе односно лекова и неговања боле |
| а да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрегнутост мозга; ово што се непрекидно мо |
| тупим, животињским погледом.{S} Образи јој сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се |
| ни да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану |
| зе; стаде се окретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше он |
| а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се с |
| звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни |
| љубе се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки |
| сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац |
| ала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још више |
| >И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће |
| } Љубица је причала тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} После настаде |
| радовом, одговори она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо |
| сваку шару, запазила сваку особину, али јој још није почео постајати обичан, као што то бива ка |
| ему, било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између |
| , осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједно |
| на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати разјаре |
| ог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— М |
| дном сину нова мисао у глави... промени јој се лице, постаде светлије...</p> <pb n="139" /> <p> |
| и шапат <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмили |
| ега на свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одјед |
| еко уздрктала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Б |
| ...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... ал |
| а душу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као д |
| p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} По |
| ек одједном је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој с |
| је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се боком према говорнику.</p> < |
| p>— Ето... видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уп |
| сано горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи ст |
| а и погледа на прозор.{S} Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби, тражећи не |
| ице појави нека одлучност на лицу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила |
| Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој, Смиљка, изгледаше старија од оца јој.{S} Изнурена, |
| S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, т |
| ном стао облетати око Љубице и удварати јој се као какав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, п |
| >Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна мисао о т |
| сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсц |
| груди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то глед |
| м.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед б |
| им тешким, грозничавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви |
| тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешком муком стечену, давно очекивану!...{S} |
| би је могао мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срц |
| лава стаде прелетати по соби, прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубиц |
| ога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мил |
| , па погледавши Љубицу презриво, добаци јој:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао п |
| мрднути...{S} Образи се окаменили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје |
| толу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре. |
| ретом зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...</p> <p>Беше то з |
| е, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше |
| Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као да је мртва. |
| чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, бо |
| " /> седи на столици као окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа |
| ..</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, о |
| ам ја ниједне њене признанице.{S} Нисам јој ништа издавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и за |
| и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе не |
| бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла округласта брадица, а очи се овлажише с |
| полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узв |
| м сву тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распоз |
| ад га каква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Тако |
| на ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођи |
| у пружи руку, гледајући у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразом необичне среће на лицу и |
| ина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} |
| него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то мож |
| мо ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше на |
| и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим одвратан!... <pb n="157" /> Мора |
| аш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S |
| а, иђаше као махнита...{S} Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и сам |
| амотана прилика прилази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверским погледом, и оп |
| слушно и усрдно узе перо и потписа како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући |
| пије крв очима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничким по |
| зовима.</p> <p>А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у к |
| латким санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло |
| амо на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде п |
| мислила је дуго, па одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново страшно осећање...{S} |
| е и јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу испред очију расцветале воћке, накривљено п |
| колу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...</p> < |
| ући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово некол |
| све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она |
| а је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одм |
| обично, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и насл |
| ело шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и љу |
| још седети.{S} Проклети нокти!... цело јој лице избраздано, па то сад зарашћује, али је лице ј |
| , чисто детиње задовољство...{S} И цело јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, румене |
| а, постаде равнодушна према свему, било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отворише оч |
| Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> |
| /p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види о |
| се журно приближаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S |
| еним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични |
| в накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и |
| на једној мисли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави |
| ати јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад у |
| , те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет.</p> <p>»Ш |
| знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање своје родбине.{S} Али се нешто |
| као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела |
| н живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се истина црвене, али то не м |
| може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледајући полусвесно |
| S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљ |
| е тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет |
| де боса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и најмилија сестрица. </p> <p>— Боса!.. |
| косо, некако необично, љутито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред |
| ца за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је |
| и, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на |
| слуша, гутајући сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време ниј |
| а милу сеју.</p> <p>Мајка, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, |
| /p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих недеља.{S} Све је одвра |
| каква катастрофа!...{S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не види ништ |
| јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна |
| ла је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек |
| е из тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она се обрадова његову долас |
| било кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава, али о премештају не рече ништа.{S} |
| какав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.</p |
| навикнута на тај посао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том почетном послу.{S} Говорио је |
| уче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам да |
| а се срећном, много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се за |
| аше општи утисак примамљивости.{S} Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов и |
| адрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестад |
| ше уз њих, погледајући у страну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, које јој упућивах |
| ај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско породичним тоном р |
| не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокренуло... мислила је дуго, па одједно |
| а сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пролећу некакве испрекидане мисли...</p> <p>»И |
| јко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће д |
| д год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено |
| посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на |
| је одмах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављ |
| >Љубица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца и |
| извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.{S} У овој сеоској самоћи човек се рад |
| , да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код |
| вати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... |
| овако детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...</p> <p |
| ико познатих јој девојачких лица; то су јој другарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху од |
| а томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко |
| а.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну квартирину...{S |
| .{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задовољство... |
| ћи на непрестану промену израза на лицу јој, одговори:</p> <p>— Смртни смо сви... није никакво |
| рача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра руменило, <pb n="152" /> као да некога изазива |
| аше револвер у њеним рукама...{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничи |
| ељице.{S} Опази она и неколико познатих јој девојачких лица; то су јој другарице, старије годин |
| .{S} Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, продаје сељанима |
| ини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој одговараше на сва питања, али оним истим својим изр |
| мо његовој госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога је...{S} Реци прође железницом један |
| кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се |
| време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: |
| ратићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да |
| мало сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће и |
| ели, нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече председник.{S} Ја знам што знам: од данас з |
| и ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле с |
| о пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он само у школи...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекид |
| екају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су |
| већу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то |
| с тога је његова кривица још страшнија, још одвратнија...{S} Развратник, ужасни развратник!...{ |
| .{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> |
| Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је он |
| је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плаховитом нарав |
| тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S} Они с |
| џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, |
| да мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«. |
| <pb n="153" /> <p>Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зве |
| ешким уздасима и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала |
| осврће око себе, очекујући какво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету пра |
| немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, сме |
| од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори |
| има и зеленим перјем кукурузним... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се |
| традање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад |
| урумцима и зеленим перјем кукурузним... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чи |
| Поред толикога страдања, <pb n="159" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фи |
| ам венчане хаљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још те нису оставиле београдске предрасуде...{S} Ти си |
| пит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Зн |
| ћа!...{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко о |
| и своју заслужену плату од државе...{S} Још да наредимо само са општином...</p> <p>Љубица уздах |
| ко не бих разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па д |
| сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p |
| е!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала са њим о бр |
| јајнијим надама и најслађим сновима.{S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено, |
| ез сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу |
| је био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из ш |
| , видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта |
| реће се тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, по целој његовој фигури, познаћете да је |
| је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половине дворишта он проговори:</p> <p>— Кажем ја |
| прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се |
| Не могу још да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он друг |
| урно ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово |
| , да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмева |
| .{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гој |
| есела је што види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Ск |
| р...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова ст |
| {S} Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} |
| па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица |
| како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јецање |
| у« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли с |
| никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шт |
| к и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је нај |
| ким оџаком.</p> <p>Путник распита дечка још о многим другим стварима, које су га интересовале; |
| ретпоставкама и надама, које је сновала још у школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сј |
| <pb n="186" /> каквог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично јака, силна љуба |
| и као окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовишт |
| те окумише председника Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p> <p> |
| ме озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, сва |
| другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има...{S} Али један поглед на ове ма |
| S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеализма, <pb n="33" /> који се ко |
| толу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одс |
| почеше страдати детињи чуперци.{S} Она још није стекла ону необичну вештину многих старијих уч |
| це хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бо |
| пруга, масница преко целога образа, па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће из |
| иди се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити м |
| кар, младић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то |
| атко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо |
| о наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно |
| м и многи, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео пред |
| огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело јој лице избразд |
| о, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па |
| а видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радн |
| пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би |
| је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она јо |
| укло Влајка, и с тога је његова кривица још страшнија, још одвратнија...{S} Развратник, ужасни |
| руги глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа свој ис |
| Три разреда, толики рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици! |
| жареним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p> <p>— Она, |
| е овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} |
| бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <pb n=" |
| буни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о новој влади, па се затим д |
| о светињи школској!...</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и по |
| {S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} Грун |
| мена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза. |
| аше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покрето |
| ници беше довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се |
| реса сваки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш |
| ца се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не во |
| имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично |
| 98" /> стоји онај ледени камен, који је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и с |
| да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи се |
| ка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад ј |
| ље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла, п |
| ао рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много... опростит |
| обро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни казао, него све онако... поиздаље.{S} Час |
| Веља настави љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а де |
| ве <pb n="202" /> и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође |
| } Гојко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито б |
| љно светлости.{S} Скамије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскла |
| е данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало нес |
| .</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по дол |
| апред њихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле.</p |
| чини му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</p> </div> <di |
| ље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеш |
| брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прут |
| некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некако постала равнодушна према свему. |
| е потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је п |
| и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{S} Шта |
| зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислила је да се то може некако окрену |
| <p>Она је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорство, о |
| !...{S} Није то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, п |
| иркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, |
| {S} У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваш |
| ње...{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њ |
| и оборене главе, као болесник, коме се још није снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шт |
| проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити преко равна српска |
| шљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шт |
| бље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извито |
| јска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна смеха. </p> <p> |
| готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се о |
| ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико н |
| ; чим се сети синоћње патње, намршти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази ника |
| иди, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше мисли прел |
| но накривљен у страну.</p> <p>Путник се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку |
| а »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не знај |
| збрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачк |
| ј она не казује све како је.{S} Само се још није могла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу |
| екају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек изла |
| и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S} П |
| је, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хте |
| упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S |
| љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више повинује раздраженој женској уобразиљи, па јој |
| увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да, |
| о на само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам м |
| p>— Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да |
| бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је почетак теж |
| сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица се за |
| на она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не < |
| здано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој |
| о у своју корист.{S} Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан д |
| белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, чим <pb n="23" /> учитељиц |
| се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па с |
| 8993_C6"> <head>VI.</head> <p>Протекоше још три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се |
| јатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му |
| вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" |
| о један разред са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе |
| се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мисл |
| страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединствени израз на окамењеном, н |
| рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не да |
| ви он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанст |
| n="149" /> <p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</p> <p>— Како |
| аше нешто страшно...{S} Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неколико речи... па |
| беше одвратно.{S} Она се само приближи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} П |
| > <p>— Кажи господину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изи |
| таде разгледати крушкову грану, нема ли још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} |
| нашла је велике новчане недостатке, али још ради неуморно, прикупљајући разне податке, спремају |
| ...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Е |
| ам писар обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто па |
| иш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш... |
| а иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је |
| ити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам добро, стотину пута се |
| мало дете!«...</p> <p>По испиту наступи још већа промена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео да |
| му само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Д |
| кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док је |
| ад државни чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге промене на себи, али се одједном стресе и нав |
| ати погрешку, пошто ће до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то зна.</p> <p>— Как |
| стаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно |
| ухор по живој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац?...{S} Млад |
| /p> <p>— Нека... одговори она, црвенећи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — |
| право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми!...</p> <p>— Х |
| предмету, но само пролећу, увећавајући још више црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједно |
| !</p> <p>Гојко пође за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са |
| а она остаде са болесником, не знајући још шта да мисли и не разумевајући потпуно свој положај |
| јан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде некуд п |
| ва и неговања болесника, па, погледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из |
| да ће проћи, па се по том, проговоривши још неколико речи, руковаше и растадоше.</p> <p>Гојко и |
| у шару, запазила сваку особину, али јој још није почео постајати обичан, као што то бива кад ду |
| S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му једнако некако пусто, |
| ги срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана како с |
| нско зло... знате — ћата.</p> <p>Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата |
| Станите, куд бежите!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечито из |
| не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...{S} На што ми |
| </p> <p>— Љутила сам се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај по |
| .</p> <p>— А квартирина?</p> <p>— Нисам још ништа примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да |
| е знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... свекар нека добричина... он |
| чно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме |
| ћи му место пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> |
| ијатна језа свега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито б |
| адно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити... дуго г |
| бном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} П |
| есрећна рођена!...{S} Бог ме је проклео још на самом рођењу!...</p> <p>— Оставити!...{S} Никад! |
| ко досадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одј |
| ...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи |
| је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим |
| {S} Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пр |
| гимназије, целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал |
| сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубиц |
| одигла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу |
| четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, п |
| — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим |
| есто, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разло |
| Хлеб?... понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам с |
| .{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини д |
| и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спавања? ослови је мати, видећи је |
| са предметом своје љубави.</p> <p>— Зар још питаш?...{S} У цркву... венчање...</p> <p>— Како ћу |
| <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онак |
| вила се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, наразговараше се |
| ш тако обично, како причају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је |
| хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гл |
| јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у |
| мелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе с |
| и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже |
| /p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p> <pb n="104" /> <p>— |
| осле ручка полицајац одседе у разговору још читав час.{S} Ту се разговарало пријатељски, сасвим |
| ла трпети, и јевтине намирнице, које су још више учврстиле њихово пријатељство.{S} Они су сад в |
| је управитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако |
| детиња осећања, која се улевају у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено |
| дставу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључали врата?... еј незг |
| нако би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико има |
| е Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу |
| измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И ако је дан, в |
| ку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, уверавајући како су то необично јевтине с |
| <head>XXIII.</head> <p>Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња |
| крила домаћа срећа!...</p> <p>Почетком јуна настаде велика журба у школи: одређен је ревизор, |
| напред предвиђа.</p> <p>— О, безнадежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта |
| сна дјева куша постојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила д |
| еда у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете...{S} Пробуди се |
| је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу испред |
| им, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти од нове навале мисли.. |
| а рукама за главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајући себи косе и плачући.{S} У душ |
| ако му друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за |
| припао пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим р |
| викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где |
| из груди; струје многобројне, муњевите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати |
| тесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за |
| S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома |
| море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде |
| д свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих |
| на јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!. |
| ну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} |
| } Ради се озбиљно и својски...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о к |
| иче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао господин управит |
| смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом стану?</p> <p>— Добро јутро жели |
| !{S} Како у новом стану?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>— Види с |
| на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо млада |
| ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај... |
| о се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А |
| удовачка посла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад |
| } Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, |
| д је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прстима...{S} С |
| не, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља п |
| јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не |
| , рече му она отворено, онако како су и јутрос разговарали.</p> <p>— Подне је, одговори он, гле |
| 2" /> као да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S |
| во причање.{S} Кад овај стаде причати о јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се поче крстити и |
| о и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с писарем, изостављајући наравно све |
| ..{S} Зли су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу к |
| рају се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, чим <pb n="92" /> је Стојан саопшти |
| це, као бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче сам почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као ч |
| кују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одговор |
| атко.</p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта ј |
| добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја |
| из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских к |
| а је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива пре |
| није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и др |
| ? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то зн |
| а се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш рук |
| грлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне |
| .{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} |
| ори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} |
| p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p |
| у она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег призора: кад пси салетеше јадника са свију ст |
| } Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде јучерањих себичних мисли; душа оживе новим животом, као |
| нити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Ча |
| нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{ |
| Председник одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа |
| муца:</p> <p>— Извините... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала ва |
| чуди новом нараштају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с друго |
| те, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави км |
| а одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, од куд се приб |
| ; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте |
| Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми |
| у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено о |
| Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки с |
| де од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одр |
| љено, проговори:</p> <p>— И све ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Леп |
| , тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто... |
| тако се изменила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле ж |
| , поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким |
| марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати ње |
| е се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за |
| . соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајући узгред Гојка, кој |
| говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изи |
| ући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љу |
| >Кад остадоше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гој |
| се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто ву |
| .</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекива |
| ији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добр |
| знаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.{S} |
| и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као |
| уком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се само малко смеше... а |
| те, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи |
| ме њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, ал |
| ужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да до |
| се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам |
| ола далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p |
| ијатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из |
| p>Путом, што води од железничке станице к општини орловичкој, креће се тромо и уморно један пут |
| риђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још ја |
| ришту.{S} Неколико његових ђака приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу.</p> <p |
| "2" /> путника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачуди |
| настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толи |
| ло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље? |
| и.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»У |
| па трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, см |
| читељи морају по неколико пута долазити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за |
| {S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађаје...{S} Он могаше сх |
| ало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите |
| је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; |
| ри он, прибирајући се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружин |
| ду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнички др |
| Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује вла |
| ћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући к селу претресаху полако добре стране свога новог друга |
| , уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самохраном и невеселом стану.</p> </div> <div t |
| рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ов |
| ојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какв |
| кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то |
| о изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опе |
| тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде |
| p>Ђокић, првак противничке групе, дошао к судници, весео, са неколико својих пријатеља, па зади |
| при изговарању.</p> <p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у |
| {S} Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брил |
| мљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако хоћете... проговори Љубица, црвенећи.{S} Ви |
| аће околности, ништа је није привлачило к њему; само она незгода новчана... али ваљада није то? |
| шта и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша...{S} Разлеже се врисак ужасан, стр |
| би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; |
| и овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а |
| кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се м |
| ања, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p |
| ху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких куков |
| о и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак |
| тојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div> <div type="ch |
| о си таки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу |
| ога, братићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— |
| ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љ |
| Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућу |
| ра, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке...</p> <p>Љубица побе |
| ом!...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се |
| тишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и са |
| ... <pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала |
| одина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо т |
| гову жену ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она те |
| .{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, |
| та, наћи ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </ |
| младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S |
| остим искреним саучешћем и махну главом ка вратима.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, али се п |
| нђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саста |
| о год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... викну она оштро, па се |
| ратићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто |
| ецу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свем |
| дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити |
| га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече:</ |
| ице и удварати јој се као какав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред своје смешне стране, |
| учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> <pb n="74" /> <p>— То је зло, велико зло, мо |
| и.{S} Међу младим људима има тога... те кавге, али се то све поправи...</p> <p>— Поправити!...{ |
| груди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху ова |
| лим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а о |
| и би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља |
| ју!{S} То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштво...{S} А она, гле, корача |
| у нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> |
| очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно |
| мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што |
| у«...{S} И она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала нешто налик милоште...{S} Шкргутн |
| ј кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узвикну он, уздахнувши |
| идела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... |
| роз потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атент |
| и никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било |
| лико се само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и другарице и с |
| ети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| и од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гроб |
| , и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју |
| тељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али т |
| ...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n="27" /> <p>— Хвала вам у нап |
| развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она с |
| помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по |
| рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђок |
| је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, |
| ло много, прешли су све важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друк |
| ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече к |
| огосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да шк |
| да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} Срећа те |
| мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S} Познао сам |
| као полумртва, онесвесла...{S} Доцније, кад се мало прибра од прве навале осећања, узвикну:</p> |
| ушала се сама себе и свега...{S} После, кад се довољно настрадала, постаде равнодушна према све |
| ом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ће |
| ...</p> <p>Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S} Он се ос |
| ри зимус...{S} Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја о |
| шта у уста метнути.</p> <p>После подне, кад се разиђоше кметови и сељани, преместише га у судни |
| ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S |
| > <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужб |
| на сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, о којој до |
| p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се |
| ори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чи |
| па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради за |
| ојим обично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом своје љубави.</p> <p>— Зар још |
| ом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше |
| бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпо |
| жда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода ов |
| остељи...{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад |
| слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу преко главе!...</p> <p>Љу |
| уо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино пита |
| љке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога |
| рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав с |
| У свему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb n="163" /> протестовати, он |
| е дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну м |
| мо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је во |
| руг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно |
| ?...{S} Нека!...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и |
| а купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.</p> <pb n="15" /> <p>— Јесте ли гледал |
| их страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страш |
| > <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде хартију.</p> <p>— Шта ће рећи...{ |
| </p> <p>Али јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже |
| главу и гледа председника право у очи, кад му тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој учит |
| очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песниц |
| ол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор...</p> <p>— Видели |
| о ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што пословно, преговара преко Стојана.</p> <p>И |
| а, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође |
| мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној ч |
| и заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на мило |
| и од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, дво |
| ић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд |
| а, јер представи себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој |
| о; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и срећна, |
| о у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је |
| и и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем |
| .{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам ј |
| сећаше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица становала у школи. »Овако... незгодн |
| же више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погле |
| о иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су |
| ао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајућ |
| ст... морају њу закопати...{S} Наравно, кад ко умре, <pb n="160" /> њега закопају...{S} И њега |
| буни од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па стаде ну |
| д људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} Али ипак м |
| о... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш! |
| та...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као изнена |
| па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те не |
| што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви |
| почетку...{S} Његова обична збуњеност, кад се састаје с непознатим људима, обузе га сад у вели |
| ину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он |
| ружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађох!{S} Хајде!...</p> <pb n="97" /> <p>— Куда |
| књигу у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја |
| <p>— Зашто нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.</p> <p>— И |
| </p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, |
| ужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан |
| па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: д |
| то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> <milestone unit="s |
| аје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад у |
| ву њену пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се |
| ања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!.. |
| ?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: |
| .{S} Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко зап |
| д смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p |
| д смеха, сећајући се јучерањег призора: кад пси салетеше јадника са свију страна, а он се само |
| њиховим патњама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кав |
| , убијена!...{S} У школу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом ст |
| .{S} Беше веома задовољна својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задо |
| ом. »Евине су то кћери, хеј море!...{S} Кад угледа злато... хм... нема размишљања.{S} Сад нека |
| ао да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви га презиру, избегавају |
| око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи очи, спусти главу |
| е треба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нестане такве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј |
| као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих с |
| е шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за |
| е се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па са |
| ет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш...{S} Кад је човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му |
| горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} |
| севају некакви котурови пред очима.{S} Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... нека |
| он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли <pb n="110" /> из школе, он му нар |
| тано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује, он јој се преда с |
| цу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдат |
| баштица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се зав |
| као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише |
| о намрштен, ходаше живо преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, |
| </p> <p>— Оженио сам се прошле зиме.{S} Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распусти |
| сова код Љубице, па је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута, управо преплаше |
| заплетено и нејасно Гојково причање.{S} Кад овај стаде причати о јутрошњем разговору са Љубицом |
| Молим вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p> <pb n="87" /> |
| чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђа |
| е и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ доб |
| ђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговори:</p> <p>— Отпус |
| полако причати догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писареве, он опази да |
| шљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он |
| >— Није требало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачу |
| S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде тајац...{S} С |
| па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога плота, хтеде погледати у десно |
| смицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врел |
| еће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоце |
| ли замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му |
| д куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наш |
| а се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устан |
| није овако изненадних посета.</p> <p>— Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда н |
| су му једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... |
| погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смеше |
| у...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког |
| а се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он пла |
| .{S} Љубица иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело и |
| ећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, но |
| и, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност ве |
| е у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, пре |
| се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се |
| <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте м |
| симпатију од првога погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко |
| рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду |
| као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на |
| почео постајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс.{S} Кре |
| бљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолико, сасвим |
| нервозно окретати око себе, као квочка кад осети опасност, па скупља око себе пилиће.</p> <p>Љ |
| м.{S} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада |
| н тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!. |
| } Пријатно је ово осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и другу... |
| и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије.</p> |
| амо од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, много срећн |
| и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу. |
| јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му |
| олвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек с |
| твори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаш |
| њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњена |
| иђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S |
| ва, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> <pb n="203" /> |
| ско погађање, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека т |
| ноћас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гој |
| вога чиновника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога |
| братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што |
| {S} Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гле |
| богослов или преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... свршио |
| рећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновим |
| она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још а |
| епо мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S |
| а ми опширно испричате све догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера, код те ваше.. |
| Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, |
| . досадиће се обома.</p> <p>— Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, једина |
| ке своје нарочите, тајне знаке и изразе кад се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може в |
| {S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} |
| } У овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње |
| ећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} |
| авни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини |
| тера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан ј |
| сном...{S} Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну |
| ам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као о |
| у још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже |
| от спојила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот |
| ета.</p> <p>— Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече п |
| друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуч |
| душевљењем, пријатељски, весело...{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком л |
| нима, да радимо много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{ |
| да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изја |
| и, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман израз, ове живе |
| ама уплашено.</p> <p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети |
| ицу, разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче |
| је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она |
| сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане са |
| алним особинама, и његови кад страшљиви кад намрштени погледи, и ова најпре заплашена па по том |
| својим оригиналним особинама, и његови кад страшљиви кад намрштени погледи, и ова најпре запла |
| на таблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли с |
| е и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадниче оја |
| ице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> |
| ...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пу |
| да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој с |
| уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, са |
| ао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује свак |
| мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, који у ов |
| да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало |
| ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: |
| — Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чи |
| </p> <pb n="60" /> <p>Љубица се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, |
| школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно. |
| ... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи ј |
| е до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарати, као да је |
| и му се представи, па као прави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици |
| ђе, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, молим |
| миче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, зашто?...{ |
| и је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан |
| дања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се |
| овидан...{S} Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па после све више и више... н |
| > <p>Гојко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодном претпоставком, па јој живо |
| апетан са очигледним интересовањем, као кад се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика д |
| {S} Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад лежаше на кревету, и опет му исто онако исписано на |
| чи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад |
| ао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врл |
| рента пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око у |
| знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате своје прње, па озго уседнем са жен |
| {S} Стаде... маше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста с |
| и мирољубив обичај: часништво општинско кад одступа, откупљује се новом часништву добром гозбом |
| јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обуз |
| пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа |
| јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не |
| доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава, |
| у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја с |
| и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели не |
| Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина...{S} |
| а страдам, нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није н |
| ла, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела |
| е место.{S} Само тихи, лагани уздаси по кад што одају његово немо присуство.{S} А око њега све |
| Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно са њим, |
| па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одс |
| му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нис |
| мо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p |
| пет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а |
| а пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду |
| ричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране |
| зиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али |
| е то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} |
| т обори главу нерасположено, као кривац кад се ухвати на делу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо |
| ..{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обичн |
| многи, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет |
| д дубока дисања...</p> <pb n="80" /> <p>Кад се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Ста |
| .{S} Долази ноћ...</p> <pb n="54" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу |
| своју срећу!«...</p> <pb n="187" /> <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту |
| уги бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на та |
| лом кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи |
| аво стакло!...{S} Свршено је!...</p> <p>Кад опремише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица |
| ким јецањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као |
| риш средином, па посред блата...</p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо ш |
| ази пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито |
| кући...{S} После подне раније...</p> <p>Кад остадоше сами у школи, писар приђе к столу и метну |
| намршти од нове навале мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Та |
| } То јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила |
| ише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и ну |
| живот, изнурена, исцеђена снага.</p> <p>Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, п |
| подне; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Богосава, који таман хте |
| не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку службе, другови се упо |
| ога, само нека свастика порасте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она о |
| одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена с |
| капетан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете ж |
| нда окренуше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капетан таман излази из канцела |
| >— А!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко сп |
| се креће напред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична ње |
| да изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо к |
| е, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} |
| сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћут |
| ; он се намршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, о |
| шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми |
| мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте |
| се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуц |
| е љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, причала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали |
| она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чуд |
| оговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова |
| се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p>Велимир ј |
| дмах... затеже он опет, избегавајући да каже јасно своју мисао.</p> <pb n="148" /> <p>— Како на |
| обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, ш |
| отписа како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде харт |
| онако из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{ |
| /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање своје родбине.{S |
| p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одвратна, али |
| о увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезве |
| } Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га радознало |
| посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким мислима о |
| ло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не смеју се т |
| одличан... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави |
| <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа д |
| } Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора би |
| вај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} Стеже |
| — Нема општина ниједне ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: о |
| > <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, прибирајући се полако и долазећи |
| Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-х |
| Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{ |
| и му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« |
| аде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и |
| радите друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед н |
| адања... гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љуби |
| Да, му закука једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он |
| , тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да вр |
| а; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој з |
| оволики бол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним гласом, полушапатом. — Ни |
| та ти је... ти си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски живети... наставља он своју |
| са честим и тешким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: каки одбегла!... којешта!...{S} Отишла мало п |
| оловине дворишта он проговори:</p> <p>— Кажем ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, |
| еси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет |
| , лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p>Ст |
| ије то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест баш туњавог...{S} Туњав сам, н |
| ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти |
| ћате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситниц |
| ме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати... м |
| м трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми сто |
| вимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се пр |
| знојенога чела.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задува |
| ...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад |
| . у полицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па се чине да |
| ти глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... |
| екнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да ид |
| орко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се крене |
| пратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, нег |
| Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш |
| , у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо од овога дволичног наро |
| ћи као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи... господину.</p> <p>— Нема ту сам, него напред! в |
| чујеш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово св |
| Нисам рад да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим |
| ним гласом.{S} Часком, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлуч |
| i>; виђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад |
| викла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, р |
| >Капетан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> |
| Прсти се заплели... не може да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач |
| о се још не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрино |
| ошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p> <pb n="87" /> <p>На тако пријатељске речи, |
| »Отпуштен... премештен (камо среће!)... кажњен платом... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, как |
| е капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечн |
| неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и све то неким н |
| рине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи |
| мисли...</p> <p>»И Зорка остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут за |
| ?</p> <p>— Нисам још ништа примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до судни |
| а капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар је човек... много добар; |
| , онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се |
| па промуца:</p> <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може... |
| у школу.{S} Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им |
| вене као рак, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> |
| дао, шта је радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и |
| изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало прибе |
| лили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да м |
| му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Бо |
| ису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно |
| S} Па хајдемо, хајдемо, голубице!...{S} Казао сам ти већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах заку |
| ј ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тр |
| је добро научио целу наредбу напамет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi>господин управитељ</hi>; |
| једно јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака. |
| е накашља па изговори наредбу.</p> <p>— Казао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у црк |
| ојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута...</p> <p>Чича се |
| ела.{S} Управо, он ми није још ништа ни казао, него све онако... поиздаље.{S} Час говори некакв |
| е да се промените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свршено...</p> <p>Стојан |
| рекиде глас Стојанов:</p> <p>— Господин казао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p> |
| онако исто оштро изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша н |
| а ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома н |
| хајдемо у нашу школу...{S} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, не покуш |
| еговој госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога је...{S} Реци прође железницом један гос |
| Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Тражићу негде на граници... дал |
| ажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте допусти |
| у јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предмет о |
| амотише...{S} Директор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да з |
| ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p> <pb n="1 |
| и, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш |
| едоше нас отпустити, али се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном...{S} И за то стра |
| иловаше и казнише нас мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање добио сам одмах две конди |
| их, да стоји као тешки кривац и очекује казну за своја недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и |
| бичину има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Само се још није могла досетити |
| зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њ |
| им чудним, сањивим погледом, који јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је |
| ла си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не треба... не могу, промрмља Љубица, |
| .. неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и |
| !...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље црне ка |
| адећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ј |
| </p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Море, какав ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скидати ка |
| унућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те није ср |
| ебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовник, какав ниједна девојка у Београду није понела...{S} Да д |
| гласом, готово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч |
| о у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар?</p> <pb n="45" /> <p>— Хе, братићу |
| ... знам га.</p> <p>— Питам те онако... какав је човек?{S} Он нешто много прети учитељима.</p> |
| } Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигур |
| вати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Рецит |
| </p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и вео |
| а срамота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгледати пред овим искреним другом овако са м |
| > <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</ |
| итељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и п |
| и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је овде питање о смрти и живо |
| му смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да с |
| овога немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаше тако |
| пор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, који би је могао мало расположи |
| чије, веселије, ђаволастије...{S} И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му |
| седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спрем |
| чем је бунцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада изгледао, шта је радио?...</p> <p>Веља та |
| ...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, |
| !...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, отво |
| ом.{S} Једва чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, п |
| пеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше |
| пка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина |
| одговори му:</p> <p>— Она извесно врши какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, који г |
| е се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос п |
| летати око Љубице и удварати јој се као какав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред своје |
| м... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она т |
| ена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} |
| « Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младос |
| главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Гово |
| Животиња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пре |
| тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав, заб |
| и ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{ |
| склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако ј |
| цев...{S} А револвер кратак, мали, као каква играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља на застира |
| вега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!...{S} Н |
| е то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, занел |
| ици, а залудни људи најрадије измишљају каква занимљива предузећа...{S} Влајко, иначе велики же |
| ине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она његова жена!... настави он збуњено, да би |
| , обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све одличне, од |
| ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти |
| кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако |
| оде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове гране, која се пресамитила пре |
| лношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у |
| ку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слободнији одвојио |
| лади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је с |
| здахне и погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучит |
| за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрт |
| то ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</p> <pb n="166" /> <p>Љубица задржа го |
| Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају?...{S} Аха, знам... то ј |
| а чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше по далеку недо |
| и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколика нага |
| еном светлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову дужност! |
| јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубиц |
| лика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није променио па ништа... |
| нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?...{S} Видиш, како ја з |
| сице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти к |
| } Тражићу негде на граници... далеко... какво најгоре, најусамљеније место, где нема друге школ |
| га може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пр |
| ђена својом плаховитом нарављу, учинила какво зло или себи или другоме.{S} Али она се још надал |
| та. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, ј |
| међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну му она.</ |
| неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да |
| исар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабу |
| н се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли |
| лица постајаху све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, ал |
| другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} |
| пунило!{S} Он је онакав, <pb n="186" /> каквог је она замишљала још у школи; њих је саставила н |
| т, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешто пријатно, ре |
| роста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кад |
| а полагано обузимати срџба... </p> <p>— Каквој њиви?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркта |
| вим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лево и десно, проме |
| ада, пренела у прошлост, или се предала каквом новом осећају, па снује пријатне заносне снове.{ |
| ка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си |
| право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли |
| у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући |
| и ви.{S} Само, простићете, јесте понели какву објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки |
| че руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши преговоре с род |
| ан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс.{S} Кренула се у школу.{S} |
| и тешким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: каки одбегла!... којешта!...{S} Отишла мало послом, неш |
| S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ширином |
| , где не долази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш м |
| , права љубав, велика, заносна, онаква, како се то описује у романима...{S} И све је тако некак |
| , госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p>— Љутила сам се м |
| да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се опет насмеја: |
| рукама, иђаше као махнита...{S} Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах |
| и овога и онога света...</p> <p>Љубица, како стајаше испод Гојкових ногу, одједном опази да му |
| с неком нарочитом интонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи |
| ар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала свога нежењена колегу, не би јој |
| {S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љ |
| а незгодно да баш тако отворено покаже, како је раније опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С |
| ова замотана прилика прилази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверским погледом, |
| ко се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута долазити к њему уз |
| ш далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред |
| чича Стојан превија око његове постеље, како је лепо разредио меко миришљаво сено, простро прек |
| о суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало |
| бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео |
| аго...</p> <pb n="189" /> <p>— Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери |
| ст и управо уплашише је ови необични и, како она мишљаше, важни државни изрази:{S} Краљевско-ср |
| јко се најпре изненади толикој пажњи и, како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се |
| плоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...{S} И то он |
| , стаде причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече д |
| !«... понови она опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне о |
| ће ли чича онако исто оштро изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Го |
| се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле! |
| S} О, какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!. |
| вала још у школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта |
| кметом да му помогне саставити списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на л |
| уби безумно, са највећим самоодрицањем, како то може само њена страсна и плаховита природа...{S |
| <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда |
| капетан није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, принесе руку уст |
| о онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не |
| >...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпу |
| наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка деч |
| бескрајној вечној истини...</p> <p>— О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посм |
| само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућн |
| е око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати једио исто.. |
| {S} Право гнездо!...{S} Само не онакво, како се замишљало ранијих дана...</p> <pb n="156" /> <p |
| ако се то све редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није постао Минис |
| сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка |
| нима...{S} И све је тако некако испало, како се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школ |
| знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад |
| Богме страшно!... није баш тако обично, како причају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« |
| е напасти, мајко моја!...</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевш |
| ојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!... |
| лима.{S} Једна се чуди новом нараштају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим. |
| ко је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђ |
| оче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> |
| какав си момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жи |
| м о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ниш |
| се приближаваше шетачима.</p> <p>— Ух, како ћемо сад? викну Љубица.</p> <p>— Ништа... проћи ће |
| веза са оближњим школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити сврше |
| ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је |
| моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p> |
| Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, оставићемо те на миру |
| му солнце, иному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</ |
| боравити никад?...</p> <p>— Хо, људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... одговори Вла |
| лаву: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисл |
| {S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ј |
| нако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</ |
| ...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест баш туњавог...{S} Туња |
| што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!. |
| а, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о својој бруци?... |
| тати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{ |
| чуђено, унезверено, питајући се у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јој пому |
| ерљивост, да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако ј |
| ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> < |
| читељ дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта |
| ш. </p> <p>— Како могу да не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се пола |
| е поздрави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом стану?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе. |
| <p>— О, ’натема је!.. о часни је!...{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка с |
| он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти |
| лога образа, па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочит |
| 12" /> за отварање првог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и н |
| згледати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зв |
| енађен, само се питаше: откуд то?...{S} Како може бити!...{S} Зашто?...{S} Од чега?...</p> <p>Љ |
| и је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«...</p> <p>При крају причања отво |
| Стеже јој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама |
| {S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за од |
| и на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћор |
| ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} А |
| Љубица и Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} |
| } Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај намештај, па разн |
| се показа на испиту необично пргава.{S} Како је радила преко године, тако настави и на испиту: |
| и и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али р |
| разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас |
| амо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па ц |
| ли им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно |
| то, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали су узети другу, засеб |
| учак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом |
| го за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Как |
| то је новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p |
| бица је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p |
| а овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Како је само учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може би |
| е Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не погледавши Љубицу.{S} |
| ратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одело, окорамио д |
| зговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли |
| /> Куд оде онолика љубав ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скр |
| ...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гој |
| > многе ствари а понешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Сми |
| насмеја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, |
| ... рече Љубица, тражећи згодан израз — како то нисте живели?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S |
| што је најглавније одговараше потпуно — како он мишљаше — његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{ |
| лавом и промрмља:</p> <pb n="5" /> <p>— Како сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, |
| но своју мисао.</p> <pb n="148" /> <p>— Како наређивати?... шта?... запита Љубица, дижући главу |
| е и јавља што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да р |
| ћио...{S} Као на електрици!...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— О |
| ко не опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не бих разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде |
| ш?...{S} У цркву... венчање...</p> <p>— Како ћу? немам венчане хаљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још |
| е пију, пију... и успављују...</p> <p>— Како?...{S} А што?!... једва промуца. </p> <p>— Говори |
| па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубиц |
| , можда и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита о |
| и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— Како... не, не, молим...{S} Има времена, други пут...</ |
| ашта... одговори лекар и пође.</p> <p>— Како... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена, |
| и очима и окретати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу |
| со? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо млада сира, лука, јаја, |
| заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: |
| и потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити д |
| ајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Ка |
| з њега, и уздахнувши одговори:</p> <p>— Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p> |
| ставком, па јој живо одговори:</p> <p>— Како... шта говорите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам |
| м уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, п |
| израз — како то нисте живели?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја |
| во вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— Како?...{S} Напротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је |
| те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата се |
| е, уплашена, и упропастих живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се о |
| можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да |
| d="SRP18993_C2"> <head>II.</head> <p>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, в |
| па гледај га <pb n="93" /> онако чупава како се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једно |
| школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се |
| 67" /> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови |
| им оком, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном државном контролом и дркће збо |
| е могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву |
| .{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S |
| сподару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он |
| Отпустиће је, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председника да је оптуже због нем |
| туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути на онога |
| говори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћет |
| з канцеларије.{S} Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђ |
| -ха-ха... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко |
| може некако окренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено ср |
| астурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је познао једине дан |
| опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премешта |
| хвата воду...</p> <p>— Гле ти паксијана како ми опорочава моју очигледну наставу, насмеја се го |
| е оперем, прошапта она, видевши Стојана како је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, јо |
| а.{S} И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осе |
| баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не глед |
| и ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац о |
| тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се на |
| целом срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та |
| ва, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи |
| ма послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шап |
| шту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што |
| о мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господ |
| аше до скора међу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} А |
| .. он пије крв очима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничк |
| не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи о |
| а срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври ка |
| но...</p> <p>Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време пр |
| коро гласно насмеја, јер представи себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љуб |
| ао...{S} Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад |
| нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Само се још није могла досетити свему јаду. |
| имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све како ми је речено, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шт |
| де запиткивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S |
| Тада Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи с |
| оре, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Ба |
| .{S} Пролазећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим ст |
| опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са по |
| н се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, пом |
| ихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а н |
| ватру горких прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега |
| тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какв |
| оћом може да створи овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако |
| <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p>— Ко |
| човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, |
| не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки гла |
| мо да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлована цев...{S} А револвер кр |
| ар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом |
| о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до са |
| , о братској искреној симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због ње |
| бра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачила његово саопштење о оној учите |
| ас, продужи један одборник.{S} Чудим се како ћемо и толико спечалити.</p> <p>Отпоче се право ва |
| ољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми т |
| зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже. |
| , како сам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, сиромашне |
| , ударим у приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не |
| ња.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, јер н |
| и, шапну му она.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, |
| ме и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини ст |
| одговори, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз њих пролази она по |
| ћи рукама.{S} Она са чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо |
| вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око његове постеље, како је |
| нахватао за ово неколико дана; осећаше како је обузима некакво пријатно расположење према свем |
| ају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се ст |
| д до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} Јутрос нас |
| > <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,. |
| ити! </p> <p>Сад се све променило.{S} И како то тако одједном?{S} Тек само налетеше облаци, нат |
| ња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, к |
| ко се тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешн |
| јући тупо како му друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта ра |
| воли... само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочека |
| .. .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубиц |
| дену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти очи и п |
| м очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} Отво |
| м децом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши |
| ши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође |
| лазећи у школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом.{S} О |
| ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је бо |
| сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ |
| а се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: половина већ знају да разликују оба гл |
| Зорка им, каже, причала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} |
| ета...{S} Ну, одједном он стаде опажати како се Љубица све више мења према њему...{S} Следи се |
| еме.</p> <p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.< |
| а се мора слушати!«...{S} Али сад осети како му спада велики, огроман терет с главе...{S} Све з |
| о... мислила је дуго, па одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново страшно осећање.. |
| де, окрете се око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати.. |
| ... па пљус!...</p> <p>Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Ка |
| ље, узвикну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, о |
| арица непрестано ћути, па стаде мислити како би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је |
| Хохохо... насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас |
| их шећерлема, јужнога воћа, уверавајући како су то необично јевтине ствари у Београду, куда он |
| окрећући главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> |
| да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташцима |
| и противна ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој.{S} Љубица га оп |
| .{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То |
| оја.</p> <p>— Ја то не разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан израз — како то нис |
| {S} Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује к |
| цу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам б |
| а нарадим са својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} |
| дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједном наиђе... одмах после венчања...{S} И т |
| А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, за |
| ишта...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе |
| } Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први раз |
| сти, а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Минист |
| ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и јутрос разговарали.</p> <p>— Подне је, одгово |
| {S} А сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћу!!«.. |
| тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише.{S} Полако... биће времена |
| а вуче и јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу испред очију расцветале воћке, накривљ |
| о, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не |
| им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, сам |
| , сасвим да окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла |
| и у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...< |
| м погледа писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи |
| знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово |
| нице и отиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта |
| ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице.</p> <p |
| сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је он жел |
| Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукама и како се он му |
| главом, ничим... само гледа бесмислено како ова замотана прилика прилази све ближе, како јој г |
| аше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и |
| , збуњен, <pb n="108" /> гледајући тупо како му друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, |
| је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гој |
| о не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговори му она и зацену с |
| кажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зу |
| дур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, ј |
| злило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, п |
| обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко мож |
| а: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, |
| жем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће |
| двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врат |
| о.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја с |
| рећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем |
| ука...{S} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске породице!...{S} Па онда је |
| а њему.</p> <pb n="195" /> <p>— Па знаш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек.. |
| бро... отеже председник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке |
| е паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови измирен |
| ичан израз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нерв |
| /p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не м |
| ..{S} Море довије се човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, одс |
| ди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да, слав |
| о измењено, сањиво, занесено... </p> <p>Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не |
| и сећања из безазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S |
| акве користи отуда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и. |
| се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њ |
| «...</p> <p>Лете, лете, мењају се као у калејдоскопу нејасне, испрекидане мисли, које немају ни |
| ред блата...</p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо школско двориште, обу |
| >— Потрчи!...</p> <p>Запљескаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S} Гојко |
| а виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало сама, душице...{S |
| дник очајнички, па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен <pb |
| ве зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слобод |
| а срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени камен, који је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође |
| из школе тачно у подне.{S} Силазећи низ камене степенице, она се тако повођаше у страну као да |
| ..{S} И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничким погледом.{S} Узе јо |
| е, снага је остави, она премре, поче се каменити...{S} Само се раширене зенице упрле кроз мрак |
| ага, па се једва креће.{S} На последњем камену стаде и погледа пред собом тупо, несвесно, као ш |
| ?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скуп |
| чица, зашапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући |
| од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим |
| скупоцена златна грана, посута крупним камењем.{S} То беше доиста редак и величанствен накит.{ |
| уче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос погрбље |
| капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она |
| А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала |
| е и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско |
| разговор баш на овом месту... </p> <p>— Камо вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит |
| р се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине, несрећниче!...{S} Што се бру |
| евитом брзином. »Отпуштен... премештен (камо среће!)... кажњен платом... ко зна!...{S} Али шта |
| крет сва одбрана, којом располаже...{S} Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећим |
| , зачуди, обузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа.. |
| И ти, смраду један... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе |
| рбља којечега...{S} Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, разгледајући |
| ?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зе |
| !...{S} О, онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и сва страдања...</p> <p>— Госпо |
| зор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући камџијом по својим дугим чизмама.{S} Рече нешто Стојану |
| уплашенога чиче, машући својом плетеном камџијом.</p> <p>Пролазећи ходником школским, писар вид |
| бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p |
| рко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима, ка |
| , ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несвесно запла |
| ... без размишљања...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S |
| прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за |
| к осећам неко задовољство кад потрпам у канате своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, |
| } Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећем на врху иконостаса.{ |
| реко поцрнела <pb n="172" /> неба...{S} Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљу |
| преко равна српска поља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се у |
| мишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, д |
| о стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије.{S} Видевши збуњена Гојка како се осврће у |
| кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да п |
| мо. — Изволите! рече он, враћајући се у канцеларију и пуштајући за собом преплашена Гојка.</p> |
| прекидати.{S} Ја, знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} Он п |
| чланова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули ве |
| иђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страх |
| ад овим китњастим пространством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом беск |
| њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања |
| р службеним полицијским тоном, па онда, као са своје стране, настави:{S} Понео сам га узгред, д |
| чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повија |
| к не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем...</p> <p>Па |
| шти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши п |
| а, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим д |
| нско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?! |
| <pb n="29" /> марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти св |
| м трже, прибра се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима |
| ло, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... |
| н несвесно подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом расп |
| веома је забринута, управо преплашена, као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не |
| доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умир |
| p> <p>Љубица се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Ско |
| је и та нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озб |
| ко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, |
| о доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно с |
| иже обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од х |
| која је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у |
| и, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити ду |
| јко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p> |
| е сама у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда в |
| и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла |
| јасан, бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к |
| говори он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу уд |
| м, стаде се нервозно окретати око себе, као квочка кад осети опасност, па скупља око себе пилић |
| њене руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љубица <pb n="114" /> сед |
| Иђаше полако, погурена и оборене главе, као болесник, коме се још није снага повратила.{S} Чим |
| је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха. |
| ацима и стаде прегледати њихове радове, као да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар се пром |
| јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме |
| страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Д |
| емо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, п |
| ет друкчије: много обичније, познатије, као да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} |
| часа сахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је о |
| остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| о уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки сл |
| ирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу. |
| пет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше |
| ...{S} Само га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душ |
| Хо, људи!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кљ |
| само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном...{S} Све то навлач |
| сподина Перу... и председник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p> <p>Г |
| чје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и |
| тав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Одједном стаде гледати свесније...{S} |
| собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне |
| и за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољац предаје молитви и небесном |
| непровидан...{S} Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па после све више и више. |
| ан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу унезверен |
| , шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... председн |
| неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче сам почео, одг |
| у, који се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се |
| у, којој се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже |
| гледати свесније...{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а |
| не задржавајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у |
| вана цев...{S} А револвер кратак, мали, као каква играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља на зас |
| ди разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате о |
| ћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с к |
| мучила прошле године, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан зас |
| свећу, па се онда стаде тихо лелујати, као последња слабачка жртва самртникова, с којом се он |
| к.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељ |
| е њу спазио, почео је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као |
| о поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али г |
| е она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила прошле године, или ће |
| n="75" /> <p>Срце јој опет поче зепсти, као оно после прве походе писареве; нерасположење и сум |
| да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да пропустите о |
| мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </ |
| ?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодном претпоставком, па јој ж |
| едајући пренеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га |
| ="152" /> као да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је так |
| ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} Глед |
| орио је таком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му |
| ну капетан са очигледним интересовањем, као кад се много наслушамо о некоме, па нам се да прили |
| јан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сут |
| питкивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њ |
| Гојко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </p> <pb n="180" /> <p>— Хајдемо бр |
| о сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај т |
| брижна лица, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div |
| чи, чудећи се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше <pb n="132" /> много мрави за врат, |
| снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону на столицу, наслони главу на руке и |
| измаче.</p> <p>Она погледа и одједном, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре ч |
| е то изврши неким полу-пословним тоном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од уз |
| </p> <p>Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживе |
| бичних мисли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном светлошћ |
| че: истина, није углађен ни... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за |
| е...{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад лежаше на кревету, и опет му исто онако исписан |
| бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти |
| ли јој још није почео постајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочи |
| плака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе |
| а говорити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, посматраше све око себе суморно, бесмисле |
| смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити... |
| мрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" |
| нашњим одговорима? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те јо |
| црним брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази д |
| себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели што боље препоруч |
| живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; |
| се не закључавају свакад«...{S} Полако, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано по |
| шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...{ |
| би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад |
| оја је трајала и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>С |
| у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <p |
| е другови на ручак...{S} Све баш онако, као код правих кућевних људи!{S} И он извесно сад предс |
| <p>Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одје |
| обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђ |
| жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима на његову лиц |
| у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећајем, стаде се нервозно окретати о |
| <p>Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прош |
| ирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мало отежући реч |
| ави Љубица запиткивати, тако радознало, као што мала деца распитују за непознате им ствари. — Ж |
| ем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотиц |
| одело, окорамио двоцевку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у задовољству.. |
| рџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није |
| /p> <p>Он застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А она га |
| у свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, б |
| , не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и г |
| ити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојковој бо |
| ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Ид |
| .{S} Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p |
| неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> |
| камичака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се |
| и писара онако исто необично, најежено, као и Гојко.</p> <p>— Извол’те, немамо све удобности ка |
| </p> <p>Кмет обори главу нерасположено, као кривац кад се ухвати на делу.</p> <pb n="117" /> <p |
| омени.{S} Председник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа пред |
| косу рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, |
| а су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеже се очајан, пан |
| Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, н |
| .. оно се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету н |
| о крену очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дуб |
| ма браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући |
| а заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с |
| де и погледа пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влаж |
| гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива р |
| свему.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти л |
| познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p |
| јој се стакле и стоје некако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, |
| .</p> <p>Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумнике, насмеши се и м |
| ите слободни...{S} Испричајте све лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, |
| ди на столици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему |
| к у свима разредима.{S} А неки предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут. |
| чунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и ко |
| воји један младић, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и представи јој се |
| да ће од народа покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако. |
| љи, па јој ствара тако јасну представу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> |
| соби, прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сва |
| ос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, право |
| гра на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још ја |
| Он протрља очи и махну главом у страну, као <pb n="79" /> човек који је гађао зеца, па убио — к |
| мој да оставиш коју наплату незаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић пред |
| — Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што з |
| амештена.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се |
| сјајем, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, н |
| наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«.. |
| итеже још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и неда |
| тала као окамењена, па чека његову реч, као што се очекује гром после севања муње.{S} Он развла |
| нам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год |
| твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом о |
| добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, |
| } Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он |
| да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Го |
| женског ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да |
| дамо, овај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку к |
| ишта!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још в |
| егава!... није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако ј |
| ико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти с |
| било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто |
| ...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... |
| што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори |
| ште, па хајде напред опрезно, лагано... као змија кроз честу...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба о |
| ова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... као...</p> <p>— Као једна породица, допуни га учитељ.</ |
| баш ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим ш |
| У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стег |
| лицу јој игра руменило, <pb n="152" /> као да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} О |
| стуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!. |
| па цап преко средине и... готово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не бри |
| га сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том ме |
| спусти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S} |
| њен усијан образ и тако остадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврат |
| з грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим |
| ио, окусио домаће среће, раскућио...{S} Као на електрици!...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко |
| ма засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узет |
| во сећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више |
| а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле ни |
| опадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те |
| з којих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да |
| уђенија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се |
| {S} Нас смо троје ту... као...</p> <p>— Као једна породица, допуни га учитељ.</p> <p>— Тако, бр |
| јући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скочи, |
| страха.... одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на |
| обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли |
| рско лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се |
| ељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледају |
| године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се ожени |
| зор и чека... чека мене отпадницу, чека као псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада |
| е се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је |
| .</p> <p>Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, као што се очекује г |
| лом и пићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали.. |
| тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} |
| мутише, и она остаде на његовим грудима као полумртва, онесвесла...{S} Доцније, кад се мало при |
| ачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачн |
| е уздрктале руке на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљ |
| држа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p> |
| уклонити...</p> <p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више изб |
| ило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, |
| и прескочи све степенице иа вратима, па као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и |
| себе, застаде, збуњена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се |
| !!... дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место.</p> <p>Оба учитеља зи |
| Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љ |
| саслуша Гојка, који му се представи, па као прави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и о |
| и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у сво |
| о...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријатеља |
| Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по дв |
| и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајући себи косе и |
| уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи |
| , пауне...{S}" Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поум |
| пипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</p> <p> |
| уд год се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија или војачина.{S} И ту се ти надај по |
| и цело расположење, и она се опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе зд |
| ћете да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту |
| буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан д |
| , размислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} |
| есно час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који |
| и што боље препоручити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности |
| а прво тане погоди... лице се одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило...{S} Кам |
| нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш |
| хне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — ди |
| шећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала д |
| ни, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију |
| беди женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да |
| је!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао да јој није било по в |
| еца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напољ |
| ше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким умо |
| еда масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p |
| ене, уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо |
| S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је |
| сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што |
| </p> <p>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима |
| лужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек одучи од |
| х му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и развуку у весео |
| ог оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часов |
| , видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све |
| и она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ п |
| вакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво не |
| слух?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... |
| о облетати око Љубице и удварати јој се као какав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред св |
| вакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, к |
| мерика«...</p> <p>Лете, лете, мењају се као у калејдоскопу нејасне, испрекидане мисли, које нем |
| е теку постепено у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, |
| начелству окружном и одједном се обрте као преписивач у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко и |
| .{S} И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори о |
| ашање беше сувише службено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица?«</p> <p>Љуб |
| танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила |
| е бојажљиво.</p> <p>— Школа! рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} Ево ј |
| ита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... уморио се човек, вик |
| чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, |
| на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као махнита...{S} Љубица, како јој беше слободна затуре |
| ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети н |
| е и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махни |
| у се могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«...</p> <p>По испиту наступи још већа пр |
| рост је, братићу!...{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу |
| таше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо оп |
| у.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени |
| то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па неће |
| јасно испољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако |
| ећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај.. |
| лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо |
| е своје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Па |
| ло, са изразом необичне среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју кривицу.{S} У ов |
| /p> <p>Тако редом разгледаше све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше код Гој |
| заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Помаже ви Бог! позд |
| очео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су предавали, по |
| пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часовник зажаре |
| ио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за своја недела.{S} Љу |
| ..{S} Нисте ли пре неколико минута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко |
| преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издај |
| страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се опет |
| то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбљ |
| атни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{ |
| тању може дочекати.{S} Скакуће по кујни као шипарица од четрнаест година, па долети у собу, заг |
| о јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине речи |
| т их обори, накашља се мало и проговори као истрке:</p> <pb n="82" /> <p>— Треба да се изврши н |
| онети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу |
| се овај прљави, криви путник приказати као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну: |
| најући ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи р |
| е ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада |
| /p> <p>— Извол’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубица седајући и смешећи се.{S} Она |
| д кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ни |
| у се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p |
| андур Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи... господину. |
| } Љубица <pb n="114" /> седи на столици као окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена |
| ита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она |
| лавну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напослетку сав распасти |
| по том не учини на Љубицу такав утисак као последња.{S} Она изиђе из учионице са обичним израз |
| е, смрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар јо |
| на средини стајаше сто, покривен белим као снег застирачем; на њему послужавник са слатким и ч |
| и знати да је у праву располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, голубице, много он, грешник, тобом |
| и на себи његов поглед, махну му главом као претећи.</p> <p>Љубицу одједном, после ових злослут |
| о узети у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неоп |
| аво за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни |
| кота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очи |
| живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »о |
| учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом непо |
| г...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином понављаше овај израз, ко |
| их руку, којима је беше обавио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, |
| лободи своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само |
| да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна |
| уповни штап.{S} Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост |
| ред златарским излозима и остајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стој |
| наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се |
| ака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а н |
| ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{ |
| </p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим |
| ве...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се ос |
| аше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљи |
| показа непоуздано, ништавно, лепо само као мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, |
| г народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу ра |
| породице, другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким |
| ни јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и |
| ...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се бе |
| је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... рече он, погледавши је радознало у лице.{ |
| она се погрбила, превила се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заје |
| Ха, ево њиве!...{S} Полако само... тихо као сенка...{S} Расклањај руком пера кукурузна, да не ш |
| заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, са децом?...</p |
| p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не погле |
| о... што?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, проговори:</p> <p>— |
| ...{S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрет |
| ... шта?... запита Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, |
| изнати, у дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, непостижно, веће од свега... уп |
| мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!.. |
| ка.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, брат |
| чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом треп |
| тепенице, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће |
| уташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнули |
| ести је да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и превуче шаку преко ознојенога чел |
| ема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...</p> <p>Беше то збиља необично уметничк |
| а њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некако онако... озбиљно, важно |
| едом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије |
| овај прекоран поглед, који сажиже душу као огњем...</p> <p>Опет се отворише усне самртникове, |
| он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше |
| диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редо |
| погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{ |
| баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за |
| нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад н |
| чује са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пер |
| елики кер, гледајући преда се...{S} Баш као наручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога тре |
| ден, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, п |
| ежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дан |
| обе.</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> |
| S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ев |
| одмаче и стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем прободен, Гојко одједном пребледе, искривише |
| еђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо |
| ного, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништ |
| промиче поред прошћа црвена полицијска капа.{S} Увек су му полицајци били одвратни, а сад му с |
| еде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало из |
| , па необично светлуцају испод меснатих капака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те |
| овара, па наставља:</p> <p>— Господине, капетан нам вели — и председник показа руком десно до с |
| м путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије.{S} Видевши збуњена |
| ући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта тражите?. |
| ну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски:</p> < |
| ти!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> <pb n="126" /> <p> |
| и сте доиста говорили против владе... — капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да ст |
| јнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да м |
| уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дре |
| због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу набави.{S} Ипа |
| а, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно... са |
| /p> <p>— Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађ |
| рка отуд из села, после онога боја... и капетан се осмехну, очекујући радозналим погледом да Го |
| Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она н |
| бодније, зна човека — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писа |
| !...{S} Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути на онога...{S |
| го ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?! |
| рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањем, као кад се много н |
| ном страху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— Кажи господину П |
| јте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</ |
| елика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мо |
| оказа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зна човека — вели нам |
| ешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће премеш |
| ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... које |
| се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скочи, изне |
| не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, при |
| ш!...{S} Послаћу одговор Министру у име капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну д |
| ан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} Комисија!{S} Дајте овамо Петра писара...{S |
| моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако редом разгледаше све шта |
| удари преко Јасеновца, па се јави само капетану.{S} Испричај му све, али разумеш — <hi>све</hi |
| 72" /> неба...{S} Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се ч |
| школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете пра |
| муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду, па са |
| обичном смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{ |
| .{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она |
| обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем; не знам како... |
| ме ознојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.</p> <p>Овако уморан, обучен у неке прљаве, |
| ма, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на људе онај тешки сумор и зловољу, |
| по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборе |
| и се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навл |
| Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Он |
| ки капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће |
| же ви Бог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који |
| а тек беше прописана.{S} Нову официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пу |
| еке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше о |
| о, сакривајући оне ствари у свој зимски капут.</p> <p>— Нека... одговори она, црвенећи још јаче |
| .. узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, ко |
| ући исписану хартију и остављајући је у капут.</p> <pb n="95" /> <p>— Разуме се...{S} Али на ад |
| другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћата прихвати |
| хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пр |
| ђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљеном меком шеширу на глави.{S} Иђаше |
| ка право, но већином стоје под обореним капцима.{S} Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго |
| ном, фаталном речју, којом се сви слаби карактери служе.</p> <p>— Лако ћемо... има времена за т |
| {S} Истина, и сад се јасно опажа његова карактеристична несразмера, али ко се већ навикао гледа |
| дини затекоше нас професори у кафани за картама, хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и казн |
| е, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједно |
| ода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако |
| охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз нек |
| та која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубиц |
| . страшније од свега до сада... некаква катастрофа!...{S} И то је оно што јој је омотало очи и |
| другој години затекоше нас професори у кафани за картама, хтедоше нас отпустити, али се смилов |
| ?...</p> <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је |
| тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се и |
| .. она се уплаши, застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{ |
| ушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти |
| одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом преко |
| ди, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли до |
| јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов изглед својим вечито погуреним леђима.</p |
| ам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А квартирина?</p> <p>— Нисам још ништа примила..{S} Кажу, |
| ар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редо |
| .</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љ |
| 1" /> <p>— Био... јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми к |
| сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обори главу нерасположе |
| овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квар |
| почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S} Она је погодила собу код овог Јанка за ч |
| а председника право у очи, кад му тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад |
| данас код школе, да одређују учитељици квартирину, пошто она нема стана у школској згради.{S} |
| ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из општине... настави она, па одједном <pb n |
| јој пара извесно, можда целу тромесечну квартирину...{S} Удесићу ја то, доврши она загушеним гл |
| таде се нервозно окретати око себе, као квочка кад осети опасност, па скупља око себе пилиће.</ |
| ци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући преда се...{S} Баш као наручен!...{S} Де |
| ну руком и скоро истога тренутка скикну кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из д |
| /> човек који је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, стари лисац, уд |
| њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, п |
| грубост неће то допустити.{S} Толико се кидала због те своје зле особине, која јој сметаше и ка |
| ога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бол |
| ји се код почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> |
| чно враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова.</p> <p>— Баш |
| човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче доноси |
| после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да |
| сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, него свет, живот, а |
| е некакав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, |
| дост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд |
| енке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!. |
| рком руменом светлошћу, наднео над овим китњастим пространством, па га, као оно свемоћни дух, з |
| , која се удаљаваше од њега испод пуних китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и ок |
| , какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, |
| а саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће о |
| ивљеном меком шеширу на глави.{S} Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу, исправљене главе |
| и и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!... за |
| их капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави потоци из неба...</p> <p>Гојко |
| </p> <p>Наши путници наиђоше на оборену кладу на самој обали, па, готово не споразумевајући се, |
| жена стотином лепотица, које ти служе и клањају се твојој лепоти...{S} Па после... море биће св |
| мем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у ходник, она н |
| А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подмет |
| ..</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрктале руке |
| ала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и све то неким нежним, учтивим, пријатељским гл |
| а месечно.</p> <p>Настаде прави лом.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз з |
| дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кратак |
| е зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, кад улази |
| ју, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198 |
| о на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта |
| уку, којима је беше обавио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, нас |
| ди своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само како |
| за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незг |
| нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богосло |
| а као прави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се |
| ојков учтив <pb n="40" /> поздрав једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се пред |
| бро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дох |
| ање, тон говора, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто промрмља, и више очима но говором |
| ељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља:</p> <pb n="5" /> <p>— Како ст |
| онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице |
| ељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе и, климнувши главом, промуца:</p> <p>— Извините... што нис |
| уђем образу, па одједном, као посечена, клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно |
| , о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти.{S} Ја претрнух од страха |
| . све више је издаје снага... глава јој клону на једно окопано стабло...{S} Кукуруз се пови, до |
| а... гле, отворена!...{S} У кујни нешто клопара... она се уплаши, застаде...{S} Чује се кашаљ.. |
| о све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне |
| и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, |
| ; пајо, пауне...{S}" Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки бех |
| ику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У такој соби не м |
| обично.{S} Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себ |
| госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише.{S} Пола |
| S} Друкчије и не бива: право из школске клупе, испод родитељског и школског туторства, одједном |
| Напред настаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица |
| надама, које је сновала још у школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало! |
| е.</p> <p>Пред школом сеђаху, на једној клупи, неколико сељака и мало по даље, на високој столи |
| аскламитала...{S} Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.< |
| ћи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око њих |
| по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње б |
| ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем, рече му, ухвати |
| S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем, рече му, |
| за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно |
| е мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се с |
| и беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> <div type=" |
| вратне сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да с |
| на протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој грозници, срце |
| ара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, па дај рачуне...{S} Удри, |
| е вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невре |
| ати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивости, тек нек се што год |
| да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише у уп |
| е.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет извијати слатко и речито.{S} Грехота је да она гло |
| .</p> <p>— Сиротиња смо, госпођо, стаде кмет увијати полуиронично, смејући се у себи и чудећи с |
| p>— Рачунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; реч |
| ници му понајлак помагаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутањ |
| те нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко непрестано |
| мо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био покупљен, допуни га Бого |
| же!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.</p> <p>— Прво запиши |
| те понели какву објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз |
| е!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школ |
| /p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што бре |
| гову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »пр |
| Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... да се ћата |
| ораде наићи на овако унижење... </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учи |
| две године требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Ч |
| нису примили квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обори главу нерасположено, као кривац кад се ухват |
| љути? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном над |
| , кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.</p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се донети. |
| p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се |
| у допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово д |
| је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није променио па ништа... они се ређају једа |
| гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати.< |
| све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога приреза?{S} Него |
| ти.</p> <p>После подне, кад се разиђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.{S} Тамо, са |
| бођена и раскалашна сеоска деца...{S} И кметови са вечним немањем новаца, и депозитар крајем св |
| Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је п |
| Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека лако да на |
| ни ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, |
| гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад регулисати.</p> <p>Љубица стаде рачуна |
| дећи по његовој озбиљности, пристане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љуб |
| тељица већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељици квартирин |
| <pb n="20" /> после подне прегледају са кметом учионице и да саставе списак свију потребних ств |
| ице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, како он рече, а |
| вади из капута једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, |
| ам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p> <pb n="130" /> |
| сане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одборник.{S} Он је то запео да просве |
| да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбиј |
| ва дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврши |
| и према упаљеној свећи и преврташе неку књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро.{S |
| ној шкопи, пред испит, само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но |
| :</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете |
| } А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као |
| претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили ни |
| } Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у |
| детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је п |
| лободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар?</p> <pb n="45" /> <p> |
| ворити, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} |
| ј.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} |
| жу, правила морала...{S} О, тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешком муком сте |
| обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Так |
| еле зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче |
| почетак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препр |
| ештен (камо среће!)... кажњен платом... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она? |
| раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости. |
| а јој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се повратио?«... пита он, отварајући врата на соби.. |
| прену и погледа свесно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... запита она загушеним гласом, готово шапато |
| ликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{ |
| вести...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнув |
| е ни помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта ј |
| ам ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојк |
| реобрази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, |
| амо трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеж |
| пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као н |
| до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а |
| а сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S |
| чи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!...</p> <pb n="44" /> <p>Пос |
| радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се |
| Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одједном као да |
| у она, загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме н |
| ном се прену и погледа свесно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... запита она загушеним гласом, готово |
| се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта тражите?...</p> <p>— Учитељ орловички |
| а врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влај |
| пан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад н |
| кога се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, о |
| вор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда ј |
| даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, ка |
| ри преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p |
| ше се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погл |
| Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S |
| олео свако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро |
| спише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете |
| који страда, али неостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у ста |
| лице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застад |
| адошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крад |
| . морају њу закопати...{S} Наравно, кад ко умре, <pb n="160" /> њега закопају...{S} И њега ће н |
| а ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви га презиру, избегавају...{ |
| Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Гос |
| .{S} Променила се много.{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, поста |
| леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ак |
| на већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет недирнут...{S} Ови |
| јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И он |
| да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам |
| синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у школу.{S} Пр |
| естало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљно |
| ви очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешк |
| е све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, п |
| о затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:< |
| е осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најо |
| о да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се пој |
| , па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> ви |
| његова карактеристична несразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изглед |
| ти...{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже |
| учи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у мисл |
| з... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког |
| сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, к |
| е, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојко |
| ше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. » |
| ца погледа за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој с |
| зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!... |
| лан, положио практични испит, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове о |
| Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и опет се |
| ој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p>— Којешта!...{S} Није |
| ори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљути |
| <p>Сврши се и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часниц |
| крупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се |
| ко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодном претпоставком, па јој живо одговори |
| .</p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’! |
| изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село... |
| м гласом, готово шапатом.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђавол |
| а благом подмлађеном светлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на сво |
| има, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа |
| вот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плаховитом нарављу, учинил |
| нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак |
| ше осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним засто |
| у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не... оставите ме... забор |
| и губером; сто, једна плетена столица, ковчег са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на |
| Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p>Стојану заигра обријана и обрасла |
| вајде.{S} Сваки има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет он |
| што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Он |
| ... улети жандарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гој |
| тао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без к |
| >— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите! |
| знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он |
| сврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена |
| ло, све је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што их је она |
| мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.</p> <p>Овако уморан, об |
| му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме |
| е хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши главу високо и погле |
| ано је у њима некакав безумни израз, од кога човек мора задрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, што |
| кво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад |
| на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има |
| и по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| пођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога је...{S} Реци прође железницом један господин, па |
| у пуном сјају господства, у положају од кога и сам по мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Деца и |
| тазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, |
| расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{ |
| асветли и показа велики светао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се |
| уморан покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна измагли |
| и неким светлим, необичним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагр |
| ше, он поче неким промењеним гласом, из кога звони најжуднија молба и покорност, полушаптати, з |
| веома свидео и овај паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим ис |
| о, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> |
| аше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави вр |
| ту и бацајући неумесне досетке на рачун кога говорника.</p> <p>У току разговора Веља изазва Гој |
| као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова. |
| ао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се |
| је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранила.{S} Глава стаде прелетати по соби, |
| мисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећајима, у |
| д је почео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазн |
| во потесу...</p> <p>Одједном, на улици, код последњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необ |
| у; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све сруш |
| јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размишљања...{S} Уђе и право за |
| . нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слобода!...</p> <p>Председник про |
| бро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предмет обрађен добро |
| а мало напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа, па треба прегледати и записати св |
| наљке, ни стола, просто ништа.</p> <p>— Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али |
| : да што више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са |
| рам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Н |
| оде, врати се, пробави неколико часова код Љубице, па је опет нестане.{S} Кад излази из куће, |
| ро свакога празника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, |
| а нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непрестано... и у ситницама тако мора бити...{ |
| т и засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта шк |
| дозом идеализма, <pb n="33" /> који се код почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ак |
| нато задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светл |
| досети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љубице појави нека одлучност на лицу; мати јој одла |
| Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мисли |
| ало набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и |
| а не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> < |
| ку <pb n="191" /> једнога дана освану и код њих установљена задруга.{S} Влајко се сав предао то |
| а, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она његова жена!... |
| леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ходи код бате...</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па плану |
| нестаде га.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, потом код секретара у начелству ок |
| бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... |
| <p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брз |
| и да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђ |
| е и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... ниј |
| вече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља |
| те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, господине, остави то.{ |
| у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да г |
| ђао да служи код једног адвоката, потом код секретара у начелству окружном и одједном се обрте |
| и још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а |
| угови на ручак...{S} Све баш онако, као код правих кућевних људи!{S} И он извесно сад представљ |
| <p>— Извол’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је |
| .. хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести на стол |
| еплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујућ |
| коли био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући к се |
| 93_C4"> <head>IV.</head> <p>— Прво ћемо код госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кмето |
| морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} Да живи |
| е му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштво...{S} А она, гл |
| испела, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељици квартирину, пошто она |
| чудновата и необична оволика збуњеност код одрасла човека.{S} И Љубица оборила главу, па не зн |
| за квартирину.{S} Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајем |
| од меснатих капака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скриве |
| дна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обич |
| , мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... н |
| изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома гру |
| пивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири |
| аје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста мушт |
| , здраве жене, постао је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни рум |
| b n="138" /> <p>— Онда... е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се.</p> <p>Љуби |
| ров; плетар, у који је затварана једина коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту на мест |
| у ону највећу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш, |
| одрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мени је ово тре |
| женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво |
| се, оденух се, стекох многа познанства, која су ми ласкала, стадох се проводити весело...{S} И |
| ="65" /> осврћући се на човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па их одједном нестане...{ |
| ицу разлила се она суморна меланхолија, која придаје необичан израз човеку.{S} А други пут види |
| ене.{S} Пера је већ затворен; комисија, која му је одређена за извиђање злоупотреба, пронашла ј |
| ело му тело пројури нека снажна струја, која га преобрази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би |
| >— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је. |
| одједном јасно разликује два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су |
| > <p>Одједном се стаде разбијати магла, која се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђ |
| з саме душе његове појављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га |
| ње у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним људима...</p> <p>Љубица се пр |
| звика, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Го |
| пирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај |
| те и добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их |
| навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се улевају у душу још мајчином храном, почеше се б |
| вост!... она страсна, бескрајна, слепа, која не размишља много, но само бира место, где би кану |
| у још у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Х |
| о, а последица те слоге беше нечистота, која се морала трпети, и јевтине намирнице, које су још |
| ебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа изненадно, па тако и прође, он се не би ни |
| да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути.</p> <p> |
| >— Оставите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плача.</p> <p>— Добро, |
| и она ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а траје данима, неде |
| један одборник.</p> <p>Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним око |
| Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, као што се све |
| може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа како с |
| шест година, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту б |
| , срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комб |
| >— Знам... знам... дркташе она од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од столице и пође. |
| околина бруји од њихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама |
| усак са какве отомбољене шљивове гране, која се пресамитила преко прошћа.{S} Од невоље удариш с |
| ко се кидала због те своје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као |
| ели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу |
| жном измаглицом, стресе се од хладноће, која је одједном обузе, па журним кораком пређе дворишт |
| .{S} Љубица се стресе од неке хладноће, која је одједном обузе; стаде се окретати немирно, а об |
| адања, нарочито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!.. |
| тресе од пријатне и необичне дрктавице, која је одједном обузе...{S} А овај Стојан чека одговор |
| њој подигоше они <pb n="77" /> осећаји, која мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима |
| ски писар у новој полицијској униформи, која тек беше прописана.{S} Нову официрску капу накриви |
| заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће |
| начин, без оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био |
| само нахватао пухор по живој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим духне лагани повет |
| ред прљавом испрскалом школском таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крп |
| гледајући тужно за погрбљеном старицом, која се, ослањајући се на дугачак штап, удаљаваше све в |
| и, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са да |
| рчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све |
| ца му бије она позната надувена тупост, која је својствена многим нешколованим представницима в |
| ка је на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, почишћена и намештена.{S |
| а је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно прелеташе погледом преко зидова, избегавају |
| на топлина, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и мука причинила.{S} Само не |
| па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb n="4" /> издиза |
| ом је завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитила преко плота.{S} Паде неколико жутих |
| старајући се да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.< |
| лећу, увећавајући још више црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у сред рада, учини |
| и.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p> |
| Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки |
| гледајући кроз сутон необичну силуету, која се удаљаваше од њега испод пуних китњастих шљивови |
| е наслонила на прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свако се п |
| е још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешт |
| обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном |
| бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.</p> <p>Кме |
| оришту, вичући узгред на несташну децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност.</p> <p>— |
| тлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па одговори другу шапућући:< |
| и заљубљене жене ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска сурев |
| азиће из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несра |
| рушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{S} Опружише вратове, дунуше снажн |
| весеља... постао је развалина, рушевина која труне, сенка...{S} Оборене главе, помућене душе вр |
| омисијом, и писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та |
| збуњен, чим опази радознала женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу |
| у...{S} Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, пет |
| лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељ |
| оја их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у један сам |
| стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема |
| а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нерасположење; напротив св |
| лако упути оним необичним вратима, кроз која ће одмах угледати онога страшног зликовца.{S} То г |
| чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком про |
| разгледати крушкову грану, нема ли још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То |
| најући како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове у |
| ових најтајнијих и најскривенијих жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко |
| ост стаде осећати у коленима, у ногама, које дрктаху необично.{S} Он се једва докотура до прве |
| у свима својим претпоставкама и надама, које је сновала још у школској клупи.{S} Боже мој, како |
| ита дечка још о многим другим стварима, које су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављ |
| и главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!. |
| да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезати...{S} Ватра јој плану из груди; стр |
| се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано |
| ати, а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично |
| и ме чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служе и клањају се твојој лепоти...{S} Па после |
| гнушања страшнога, болесног, одвратног, које граничи са лудилом...</p> <p>Тако настадоше горки |
| .</p> <p>Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута ј |
| тресати некакве топле, пријатне струје, које потицаху отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево |
| а и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мал |
| гледајући несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и преврташе своје старе, не |
| куд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело расположење, и она се опет осећа к |
| о; обузело га оно пријатно расположење, које наступа после дуга успешна рада, па сад не може до |
| а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка страшније од свега на свету. |
| буњен, изненађен, подиже зажарено лице, које одједном поче бледети, усне се искривише и затресо |
| амо посматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа |
| се морала трпети, и јевтине намирнице, које су још више учврстиле њихово пријатељство.{S} Они |
| једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога к |
| ...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица |
| е стадоше мотати некакви црни котурови, које она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, |
| т јој не измакоше оку презриви погледи, које јој упућиваху другарице њене, остале учитељице.{S} |
| алејдоскопу нејасне, испрекидане мисли, које немају никакве везе ни са њеним стањем ни са после |
| да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човечји живот, не сметају младости да <pb |
| на понављање и утврђивање тежих ствари, које се лако забораве, нарочито рачуна...{S} Овако док |
| саставе списак свију потребних ствари, које се морају одмах набавити.</p> </div> <div type="ch |
| безазлено, с једва приметним руменилом, које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто по |
| е игре!{S} Па нарочито оно задовољство, које се тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећ |
| на ниже, стајаше он посматрајући село, које се, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а с |
| и, огроман терет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде, |
| ма непрестано стајаше некакво страшило, које их раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење |
| прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и |
| /p> <p>Запљескаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи |
| них образа, црножутих страшљивих очију, које ретко, врло ретко, гледају човека право, но већино |
| воји од оних сјајних и суманутих очију, које пију, пију... и успављују...</p> <p>— Како?...{S} |
| више, и она се опет приближаваше стању, које личи на врућицу...{S} Поглед јој нејасан, усне осу |
| само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, |
| ба Министрова, одвојте ми деветорицу... које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно упи |
| отворено непријатељство, <pb n="67" /> које се обично зове »учитељска свађа«, о чем је много р |
| она се сва окаменила...{S} Ужас!...{S} Које је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... |
| таде замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И одјед |
| говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис |
| о глава њене газдарице из Београда, код које се хранила.{S} Глава стаде прелетати по соби, прил |
| рави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затв |
| еба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо ку |
| не дало се на посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противнич |
| капићу, да бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица |
| и, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима... и вазда |
| ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од камџије? запита он, |
| ито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се оба |
| ем.</p> <p>— Кажем ја: каки одбегла!... којешта!...{S} Отишла мало послом, нешто да припита за |
| екиде те мисли.</p> <p>»Шта ја радим... којешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем |
| поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. |
| спит, те бар полугодишњи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зн |
| део ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p>— Којешта!...{S} Није то... промуца Гојко, па се још више |
| Како ћу? немам венчане хаљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још те нису оставиле београдске предрасуде. |
| ад стиже пред вратнице, опази Богосава, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изнена |
| мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n="83" /> тамо учи гимназију, па питања о крав |
| али тек нема више онога топлог погледа, који Љубицу свакад пресече преко срца.{S} Она се не дос |
| им?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах о |
| , одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше.</p> <pb n="3" /> <p>Његов озбиљан од |
| е.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се пон |
| својим вратницама, Љубица опази човека, који се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену пре |
| } Она стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p> |
| све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напред |
| д те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, |
| адником!«...{S} И она погледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица, машући п |
| е, збуњена, погледајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О |
| ејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако-необично најежи, увуче главу у |
| климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави генерал кад саслуша |
| ника, па, погледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p> |
| те их отвори, погледајући узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, <pb n="108" /> гледајући |
| вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изненадном |
| веде једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> <pb n="16" /> <p> |
| а је највише охлади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђ |
| ном не нађе са листом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његов |
| одати, премишљајући о разним плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могл |
| у висину беличастосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се |
| арочитим, лаганим и одмереним манирима, који се теку постепено у животу и сматрају се као велик |
| знатих, црним застором покривених дана, који јаком наступају...{S} Она се стресе, читајући у ње |
| уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судницом.</p> <p>Ноге му веома |
| ва и спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, и машућ |
| ајући замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек!... онака душа |
| >— Шта је, рођаче? запита Веља пандура, који стајаше пред степеницама, држећи коња за узду.</p> |
| оље?...{S} Да побегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш з |
| ласно и смело посматраше она посетиоца, који се, улазећи у школу, некако необично превио, смањи |
| у се овај што долази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, к |
| ћемо код госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, |
| м устребаш, прекиде Веља његов монолог, који у овакову расположењу не би имао краја.</p> <p>— Ш |
| макне, привиђаше овај прекоран поглед, који сажиже душу као огњем...</p> <p>Опет се отворише у |
| елећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој неп |
| огазио ногама њене најсветлије осећаје, који се наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску пр |
| зиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом |
| едног лепушкастог ђака Учитељске Школе, који је становао у истој кући и редовно је пратио у шко |
| це никада више не може припадати ономе, који је тако лако погазио ногама њене најсветлије осећа |
| седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну |
| непровидним, огромним облаком прашине, који се приближаваше шетачима.</p> <p>— Ух, како ћемо с |
| ке недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се пр |
| а онај стални страх од некакве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим |
| злурадом жестином понављаше овај израз, који му одједном постаде тако пластичан и жив, и што је |
| добио премештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и по |
| ило, да неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје |
| на души се слажу неки страшни осећаји, који би све уништили и претворили у прах....{S} Бесна, |
| ки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одговору његову.</p> <p>— Голавер |
| о хватала за ма какав повод или случај, који би је могао мало расположити и угушити јој у души |
| д њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S} Они сврнуше у једно с |
| осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде |
| ше необично сазнавати, да је тај човек, који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стој |
| амио двоцевку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} Смешка |
| село и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели што боље препоручити.{S} Његов поглед као |
| ојило у један самобитни, нарочити звук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе о |
| долеташе некакав необичан за село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — беху то звонц |
| све са неким чудним, сањивим погледом, који јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} |
| е и прелива под јасним небесним сводом, који се, и сам осветљен жарком руменом светлошћу, надне |
| неоправдано насиље над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, |
| рни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди |
| има ново? запита га она обичним тоном, који одговара другарском разговору, па изиђе на вратниц |
| м нежним, учтивим, пријатељским гласом, који чак у извесним приликама задрхће.{S} Прави, најбољ |
| на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не |
| столице; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледај |
| ајним осмехом на устима.</p> <p>Стојан, који стајаше више учитељице, исто онако најежен и згрче |
| ајнички, па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен <pb n="118 |
| <pb n="198" /> стоји онај ледени камен, који је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кре |
| туторства, одједном постајеш господин, који има под својим туторством многе младе душе.{S} Гру |
| ичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у наредби. »Наређује се учит |
| исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране.</p> <p>— Шта ћу, |
| онивши се обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћир |
| таде гутати погледом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сневао најсрећније сн |
| јпре шапутање, па онда јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p> <pb n="136" /> <p>— Нем |
| убица слуша са интересом овај разговор, који је у по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко |
| па се стаде и она упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, |
| је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нит |
| јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта м |
| братићу, тако... хвала је господу Богу, који је благословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ |
| ом, лепшем свету, у сјајнијем положају, који потпуно одговараше његовим најтајнијим жељама и по |
| ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица?</p> <p> |
| ебе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јеса |
| ки посао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко.</p> < |
| ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку |
| еш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу с |
| во комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна смеха. |
| венији, па показује нешто једном дечку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад и |
| уменеше; она се сва предала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S |
| зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро! |
| тао глас, може се закључити по Стојану, који онако испод покривача испаде и прескочи све степен |
| м дугим чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који дође пред њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и |
| није, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли |
| нојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав. |
| {S} Прва му мисао застаде на револверу, који он не имађаше...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S |
| држање одаваше обичног сеоског левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Ва |
| сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави |
| риличном дозом идеализма, <pb n="33" /> који се код почетника дуго задржава, над, ким се они см |
| ... није због школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има, одговара п |
| вно, лепо само као мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, јер нема ко то извести.{ |
| твовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> |
| ислити.{S} Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта и |
| згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета?</p> <pb |
| це и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагали снопље...</p> <p>Љ |
| >— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да |
| ледаше је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} |
| ву за леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца |
| о... овако са старим друговима провести који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрус |
| лавом у страну, као <pb n="79" /> човек који је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није н |
| лим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} |
| ца и Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} Они |
| — Ништа... проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћа |
| е рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка |
| несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час на |
| воришту израсло трње и коров; плетар, у који је затварана једина коза шута, јамачно је однесен |
| ле њеној лепоти, памети, лепом положају који заузима...{S} Љубица, коју све више обузимаше женс |
| и се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> </div> <div type="chapter" x |
| гледајући га оним ђаволастим погледом, којим обично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са |
| , помисли она пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег |
| лаве, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад |
| јући зраке на кревет у једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, |
| разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора...</p> <p>Пут |
| да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила ј |
| е оно познато задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим ве |
| приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког непознатог намерника.</p> <p>— |
| а погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчиј |
| ромуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли |
| са оним истим сјајним идеалним мислима, којима се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше преп |
| зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме д |
| слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да |
| извијајући се полагано из његових руку, којима је беше обавио и стегао као клештима.</p> <p>— С |
| но му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је и |
| их завијених брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово држ |
| ила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси, села и шуме, и так |
| тања, али оним истим својим изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то с |
| о некако проткано нејасним осећајима, у којима се ни она сама не може разабрати...</p> <p>Почет |
| .{S} И она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет ж |
| уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински |
| и јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене.. |
| ош не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије |
| стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто в |
| па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њ |
| Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су раније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао |
| ије тако ретку и неочекивану играчку, о којој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала рад |
| адахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода с |
| м, што се поносно издигао над косом, по којој се пружило село.{S} Набраше зрелих, сочних, набре |
| а, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, љу |
| се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим |
| и цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици.{ |
| а му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже...{S} Камџија фијукну кроз ваздух, ошин |
| рихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ шко |
| е те мисли само једном, фаталном речју, којом се сви слаби карактери служе.</p> <p>— Лако ћемо. |
| последња слабачка жртва самртникова, с којом се он опрема на далеки, неповратни пут...</p> <p> |
| ш је био у памети склопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, |
| еликој соби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџа |
| пом положају који заузима...{S} Љубица, коју све више обузимаше женска сујета, попушташе по мал |
| ти, о оној искреној, неизмерној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други |
| Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за |
| о ни сањати.{S} Сва се предала радости, коју не умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Пи |
| Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он глед |
| ети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна |
| цу овога сељака опазила се жива радост, коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи учитељу, он прет |
| ... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је, па се саже и пољуб |
| не покушавајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напре |
| о.{S} Само осећа неку пријатну топлину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и |
| олом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за час |
| > <p>Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упоз |
| зан што се ремети ова стална тишина, на коју се човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, пл |
| стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега за |
| /p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се бо |
| мамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И |
| } Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју продире светлост, ну осим ње има и једно окно, исе |
| </p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... нек се нађе.</p> |
| > <p>— Је ли вас учио пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он само у школи...</p> <p>— Шт |
| па стаде мислити како би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре |
| лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и |
| </p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену, као пре, па после да те гоне п |
| е у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно зан |
| вол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, д |
| .{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориш |
| Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> <p>Љубици одједном наиђе наступ љубавних |
| хвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, |
| ћи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далеко од школских вратница.{S} Из |
| ци — цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви |
| разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{S} Учитељица застаде у нед |
| што једном дечку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! пом |
| школски послужитељ, скидајући ствари с кола, објашњаваше нешто учитељу:</p> <p>Немој ти њима, |
| epage"> <p>94 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 94</p> <p>СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p> |
| у двориште, Љубица одмах опази, да нови колега целом својом појавом и држањем одговара њеним ра |
| p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за три годи |
| а овом месту... </p> <p>— Камо вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради. |
| ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар друг, од |
| и у часовник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Р |
| њег разговора и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи, |
| но — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.</p> <p>Љубица, изненађена овом смелошћу, поцрве |
| о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он се у |
| Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— Забор |
| рво?</p> <p>— Да, сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо г |
| в, како је она замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко падале остале незгоде.{S} Та он |
| и наслони своје уздрктале руке на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље он |
| у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад б |
| он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже к |
| но развијено: руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; цео |
| дркта, нарочиту слабост стаде осећати у коленима, у ногама, које дрктаху необично.{S} Он се јед |
| Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна смеха. </p> <p>— Наша, братићу, одговор |
| и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да безбрижно проживимо.{S} Све да |
| тићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што |
| се тако мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам треба новаца...{S} И он извади велики новчан |
| оказујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је било.</p> < |
| до ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа.. |
| први пут на своју нову дужност!;...{S} Колико је ту помешано милине са неком полусмешном збиљо |
| у своју кућу, па полазак у школу...{S} Колико се само ту преживело срећних дана, кад је стекла |
| хоће ли бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</ |
| а колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>Председник се мало збуни, |
| ве трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Го |
| ао, море... за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бит |
| го су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете |
| о, одговори он гледајући само цифру, на колико је гласила признаница, па немарно забаци хартију |
| Свеједно, и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S} |
| и, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часова рада у школи.</p> <p>— Мора, братић |
| хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све се то изврши неким полу-посло |
| ом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо. |
| чуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ћ |
| ишта не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба |
| </p> <p>И ови измирени другови, видевши колико су заостали, пређоше на посао из све снаге.{S} Р |
| предмет обрађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му је српски језик у свима |
| ... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, к |
| сети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар постајаху интимнији, у толико се |
| /p> <p>— Полако, море, чекај...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао на рачунима, одговара председн |
| .{S} Управо она не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све ј |
| ..</p> <p>— Шта си ме чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?.. |
| " /> <p>— Јесте ли гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Не |
| буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина трошка на гозби одређује се дужином времена, п |
| раше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојан |
| и Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуч |
| здан тако!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и п |
| Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S} |
| о, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало поменути име писарево.</p> <p>— А ново |
| и гледања, па му пружи из руке неколико комада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и |
| . па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево |
| е снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако страш |
| им човеком, који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша |
| погурена и оборене главе, као болесник, коме се још није снага повратила.{S} Чим уђе у разред и |
| равље!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему... је ли?...</p> <p>— Теби, |
| . о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и |
| Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!...</p> <p>Нису се разу |
| /p> <p>— Море, господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како |
| омену.{S} Могу и одговарати...</p> <p>— Коме?... прихвати писар.{S} Ено два сведока чекају.{S} |
| Љубичин:</p> <p>— Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да п |
| беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање...</p> <p |
| е врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким од трешања. |
| час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пр |
| у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— |
| и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи о |
| епо поступати.{S} Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и нез |
| и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере з |
| то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брату... <pb n="133" |
| p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју упада |
| дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем |
| <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодсуднија уверавања о поштовању, о бр |
| е, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагах |
| ђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p |
| лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово. |
| дличне, одговори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица га поглед |
| дај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је обасјаше коси, врели зраци |
| разне промене.{S} Пера је већ затворен; комисија, која му је одређена за извиђање злоупотреба, |
| човека у срез, јављају се капетану.{S} Комисија!{S} Дајте овамо Петра писара...{S} Он се већ с |
| волите тамо у собу, зове вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} |
| ица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно кап |
| а запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа руком на врата која вођаху у |
| е.{S} Час говори некакве одвећ необичне комплименте...{S} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити |
| и се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрел |
| е слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше |
| p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да ј |
| ао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мо |
| било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не д |
| вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим мир |
| S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у г |
| ом на речи из гимназије...{S} У његовој кондујити стајаше да је свршио основну школу; и он сам |
| еднаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> |
| > <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо г |
| неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кад год га |
| ожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и засмеја се слатко.</p> <p>— |
| гледа како стоји пред страшном државном контролом и дркће због својих недела...{S} Али да и он |
| Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи |
| у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је др |
| S} Комуна!!... дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место.</p> <p>Оба у |
| равио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} |
| обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану.</p |
| затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратницама.{S} |
| ући рукама уплашено.</p> <p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке |
| ојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко кор |
| ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на |
| , који стајаше пред степеницама, држећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са |
| шта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S |
| пандур оштро, показујући му место пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући |
| свраћати судници тако често, па улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, |
| ређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра |
| Ветар фијуче на махове, према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напре |
| се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате |
| јци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука |
| м и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судници т |
| ц у земљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, св |
| а, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагали снопље...</p> <p>Љубица се р |
| ого пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} |
| демо, голубице!...{S} Казао сам ти већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па ка |
| руже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Него изволите мени, у наш д |
| аде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пута.{S} Иде |
| .</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— Како... не, не, молим...{S} Има |
| ави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности мужу, правила морал |
| јко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у страну, те више |
| и да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и врати |
| , не прикривајући своју мисао, па убрза кораке те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и |
| му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном проћи! уздахну он.{ |
| тварају врата на Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову шк |
| ноће, која је одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима |
| во рањено срце!...{S} На првом љубавном кораку мораде наићи на овако унижење... </p> <p>Кмет и |
| и, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам в |
| е — писар натмуренији од густих облака, корача нервозно и понеки пут махне главом значајно. »Шт |
| е, сухе гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Г |
| и у непознато друштво...{S} А она, гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра руме |
| ајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећају |
| лској згради« понављаше он детиње речи, корачајући лагано и несигурно својим кратким ногама.{S} |
| /p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самохраном и невеселом стану.</p> </ |
| стаде тако у највећем очајању по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у |
| а уздахну, обори главу, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, је |
| ом!«...{S} И она погледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица, машући по нек |
| кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пута.{S} Иде унаоколо, укршта средином, с |
| укова се са њим механички, не мислећи и корачи напред...{S} Изиђе пред њу средовечан човек, шиљ |
| им вас, опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к |
| се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојк |
| столу разбацане пилеће оглодане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу |
| очупане, висе читави бичеви ишчупани из корена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, про |
| га дана, доста измењен, наравно у своју корист.{S} Његове наде добише још више маха, али се одм |
| уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде |
| џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом приликом и не узме право из њене руке зрел |
| вно срушила, по дворишту израсло трње и коров; плетар, у који је затварана једина коза шута, ја |
| вана, да је срце обузето тврдом леденом кором.{S} Налактила се тако на сто, стисла главу обема |
| љубичасту боју...{S} Деца носе започете корпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад.. |
| у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек сит да се надише!...</p |
| х очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу ка |
| , ослабела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила |
| На њему лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњ |
| , одједном се сети онога страшног...{S} Коса јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, с |
| е и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу писар о |
| д очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна врата. |
| рашно погледати је.{S} Лице све крваво, косе разбарушене, почупане, висе читави бичеви ишчупани |
| човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... пр |
| та стаде јурити по школи, чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и сти |
| и комеша...</p> <p>Одједном је обасјаше коси, врели зраци...{S} Она се трже...{S} Шта је ово?.. |
| е, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, в |
| ар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас |
| па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти очи и погледа у свој |
| колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Њег |
| p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љутито.{S} И то јој паде тешко.{ |
| ана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погну |
| едним хумом, што се поносно издигао над косом, по којој се пружило село.{S} Набраше зрелих, соч |
| ра обријана и обрасла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач. |
| <p>Глава јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијено, кошчато, због чега не с |
| .{S} По столу разбацане пилеће оглодане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани п |
| Од лепе, младе, здраве жене, постао је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости |
| а, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим грудим |
| е у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса н |
| очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} |
| , настави она, поправљајући разбарушену косу рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога |
| бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине речи Стоја |
| помолио се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменос |
| ше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у дужину, стварајући све већ |
| ше узбуђена, па јој само севају некакви котурови пред очима.{S} Кад разгледа боље, она се најпр |
| } Најпре се стадоше мотати некакви црни котурови, које она лено распознаваше, и ако беше у густ |
| }Седе неки људи... у магли... играју му котурови пред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, |
| едају од синоћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи с |
| <p>Љубица му објасни; рече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{ |
| вера падоше на писареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у |
| .. рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама...{S} Трпковића, што удари директору шамар...{ |
| е вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распозн |
| и...{S} Он се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, |
| } Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима је |
| м црном косом, а, лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са њега сталан израз гру |
| српска;..{S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него баш отегао цел |
| или очишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и ост |
| лолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад д |
| шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дан |
| "83" /> тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које |
| ран: залеђено, окамењено срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа.</ |
| још може бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му |
| гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвене |
| јте се, скомандова, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</p> <pb |
| а жив разговор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко х |
| не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да |
| је то?...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> < |
| ...{S} Председник одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко у |
| гло јесење сунце.{S} По брезама, што су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге прутас |
| /> нејасне предмете, што се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук |
| к крајем месеца, јер је почео с другога краја среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу п |
| — Е, не могу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> |
| ак орловачке омладине.{S} Али свему има краја, па и овој погодби.{S} Наредише да учитељица прим |
| ретким призором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S |
| и се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са |
| се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је н |
| , који у овакову расположењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча |
| онови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовања одвојио сам се из родитељске куће и бри |
| нате шта! узвикну он: урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћ |
| сути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевене стрњи |
| не... треба стајати, треба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где ј |
| вук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнаста |
| редом...{S} Што је најбоље.</p> <p>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту харти |
| о изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. »Међутим има доста места где сами сељани мол |
| ски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја среза.{S} Т |
| и са вечним немањем новаца, и депозитар крајем свакога месеца...{S} И све, све исто, једностран |
| {S} О, живота, живота хоћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитар |
| е све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну послушнос |
| али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа ви |
| јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И |
| једнички над селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају усамљени...{S} Почиње |
| S} Како га нисам опазио!«...</p> <p>При крају причања отворише се позната врата, уђе депозитар |
| их уведоше у цркву и наредише у једном крају.{S} За певницом певаше месни учитељ, а око њега с |
| ом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак |
| јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да |
| У</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1899.</p> </div> </front> <body |
| о она мишљаше, важни државни изрази:{S} Краљевско-српска;..{S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. с |
| ке«... а горе на врху великим словима: »Краљевско-српска основна школа орловичка.{S} Бр.{S} 34. |
| стоку, као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} П |
| шта ту!...{S} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу |
| му, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Како је само учтив, пријатан, скроман. |
| <p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш м |
| о провели неколико часова.</p> <p>— Баш красан човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако леп |
| ести« свршују.</p> <p>Срећно детињство, красна младости, нећете се никад вратити! </p> <p>Сад с |
| .</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе |
| . дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две године < |
| мо се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра дру |
| ије и поднесе му.</p> <p>— Хо, људи!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмакли |
| у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу |
| челична, никлована цев...{S} А револвер кратак, мали, као каква играчка...{S} Видиш, стоји вели |
| ршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца. |
| руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше |
| исам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху Гојка ир |
| неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села с |
| т ситним љускама бриљантским, са малим, кратким и танким ланчићем укусне израде.{S} Она га изва |
| и, корачајући лагано и несигурно својим кратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та миса |
| лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких кукова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све ви |
| во дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма ш |
| а, толику борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше ви |
| S} Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за о |
| p> <p>Стојану заигра обријана и обрасла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одје |
| од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу читав бездан прекора, |
| тнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљеном меком шеширу на глави.{S} |
| аше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, велика |
| дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зовем у |
| "93" /> онако чупава како се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: о |
| Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>. |
| би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, каме |
| рв очима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничким погледом. |
| се онакажено, слабо лице, из уста тече крв...</p> <p>— Братићу... браћо!...{S} Помоћ!... дрекн |
| убичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену ж |
| а жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаш |
| једном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа писа |
| звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очију...{S} Беспомоћно детињско страдање и нека |
| Беше страшно погледати је.{S} Лице све крваво, косе разбарушене, почупане, висе читави бичеви |
| само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Гојко, |
| венило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње |
| смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непре |
| Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, врте |
| ва малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се наднела стара суха ж |
| !...</p> <p>Кад опремише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близ |
| преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш...{S} Кад је чове |
| за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу прекорно.</p> <p |
| ићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић, окре |
| ромне вечере, легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли леп |
| у железничкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једног л |
| вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног кревета разбацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!.. |
| ад у својој соби, седи на столици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љуб |
| ајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело ли |
| овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, м |
| и, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси |
| о пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се обла |
| </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не |
| . само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко |
| {S} Исто онако миран, као кад лежаше на кревету, и опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала |
| и тако безбрижно цело лето... лежати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа |
| е.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо к |
| је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве часов |
| бе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.{S} |
| ... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча, онако необучен, у школу, р |
| Таман оп <pb n="119" /> смишљаше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} О |
| једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што ће нам |
| ћи одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Извол’те, |
| це и душу да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весело г |
| е држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже х |
| куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да иде |
| зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица само крену очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништ |
| у!... плану она одједном, па се одлучно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом, удешавајући |
| гледамо какву ствар, нарочито украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} |
| ећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу |
| ати после прегледа школе.</p> <p>Они се кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само о раду |
| оше њих двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, |
| > <p>— Остадоше њих двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја |
| ца, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p> <p>»Милица... откуд она т |
| децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну му она.</p> <p> |
| двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ потес.{S |
| елезничке станице к општини орловичкој, креће се тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, |
| сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} На последњем камену стаде и погледа пред собо |
| е и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врат |
| свестице осећа се веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је |
| бузима очајање, ужас... али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, пр |
| ?...« И он притискује браву... врата се крећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи... у магли... игра |
| кових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака |
| p>— Заборавих... промрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакр |
| аке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{S} Ник |
| и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га |
| да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="179" /> <p>Једва стигоше кући.{S} Гој |
| авлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} М |
| мо се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Ти мис |
| бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за своја недела.{S} Љубица осећа |
| <p>Кмет обори главу нерасположено, као кривац кад се ухвати на делу.</p> <pb n="117" /> <p>— Т |
| и.{S} Председник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председн |
| диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби |
| а, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као учитељ.{S} Опет се неки засм |
| та ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи |
| је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још страшнија, још одвратнија...{S} Развратник, |
| овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо знали друго радити? размишљаше он у |
| ри ово вечито чергарење, ово терање без кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак о |
| атварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слоб |
| вене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лево и десно, промени тежиште с де |
| лиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа ле |
| као мало стидећи се, сазнавајући своју кривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити ма о |
| конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија |
| га се све започело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, послушавши његов савет, допао овак |
| азне податке, спремајући се да спроведе кривца суду.</p> <p>Депозитар одмах запита Љубицу, глед |
| И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из двор |
| Љубица се нешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да |
| у!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> |
| ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло интимно, за |
| види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти ми |
| сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Т |
| . имаћете незгода... рече он, отежући и кријући очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако |
| горепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па само дакћу.{S} Трава се осу |
| ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила домаћа срећа!...</p> <p>Почетком јуна настаде вел |
| љу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...</p> <p>Гојко |
| {S} Пролети слепи миш и запара танахним крилима поред самих њихових очију; пројури тихо, без шу |
| увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се му |
| И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, на |
| вник са слатким и чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек одучи од све |
| ег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, бра |
| а и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле |
| се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?.. |
| сличан самртном ропцу, или дављеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а |
| ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима |
| поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју продире светлост, ну |
| о дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на људе онај тешки |
| кроз то једноставно зеленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се изви |
| се полако упути оним необичним вратима, кроз која ће одмах угледати онога страшног зликовца.{S} |
| ре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју продире светлост, ну осим ње има и једно окно |
| е!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде ж |
| ојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нека снажна струја, која га п |
| да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколика нагађања муњевитом брз |
| а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље |
| ...{S} Гледа сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пролећу некакве испрекидане мисли.. |
| } Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су то к |
| јде напред опрезно, лагано... као змија кроз честу...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са др |
| p>— Ах...{S} Шта је то?... промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, |
| ао да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче једина пот |
| а дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ |
| еде и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као |
| аху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку б |
| о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога плота, хтеде пог |
| лимну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече |
| ити...{S} Само се раширене зенице упрле кроз мрак у неке <pb n="196" /> нејасне предмете, што с |
| едан крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?...{S} Постаја |
| и се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се по негде подигли, |
| <pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кроз простран ходник упути са гостима у свој стан.{S} Д |
| свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре |
| .</p> <p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како м |
| лих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека свастика |
| а... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака |
| о младости — лепе заносне снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно |
| ст, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једноставно зеленило црвене се кровови кућа, бе |
| месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ у |
| матраше како се врата лагано отварају и кроз њих пролази она позната страшна фигура.{S} Поносно |
| трже и одједном му се промени лице, али кроз један тренут стаде га полагано обузимати срџба... |
| з ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <pb n="21" /> <p>— Рачунаља... а ш |
| } Разли му се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону |
| ао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући неким светлим, необ |
| е на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши г |
| но.{S} Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S} Од скорог вре |
| > <p>Она изиђе у двориште.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их о |
| ан.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича му с |
| навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за |
| еђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се приковаше |
| се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је то?... пр |
| њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон необичну силуету, која се удаљаваше од њега |
| оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, м |
| д тамо.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо |
| први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, о |
| че вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговори му он |
| Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко |
| ртнички врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од |
| {S} Па као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо ору |
| јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али |
| са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да |
| га на свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одј |
| ретње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који |
| укама као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?... <pb n="85" /> Куд |
| лајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} З |
| , којом располаже...{S} Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет из |
| пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, |
| ије да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с ње |
| е прегледа школе.</p> <p>Они се кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи |
| ског, Светислава.{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) п |
| д била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило |
| , да му предаје онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, к |
| рање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p |
| се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и много других!...{S} После наступа му |
| за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио |
| о!...{S} Шта сте се то играли?</p> <p>— Крпигуза, одговори један смелији дечак.</p> <p>— Зар не |
| не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче...{S} Ха, п |
| тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред |
| тати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и крстила се побожно, онако женски: знајући само да се та |
| шњем разговору са Љубицом, Веља се поче крстити и смејати.</p> <p>— Лудаци!... прави лудаци! и |
| рикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’натема је!.. о часни је!...{S} Ка |
| ове колеге!{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то вр |
| очима, расветли и показа велики светао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, |
| у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледа |
| ланине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако |
| е како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако в |
| ић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утица |
| То је човек Гојкових година, развијен, крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено |
| >Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа н |
| добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и пружајући м |
| што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допуштам... |
| риса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.</p> <p>Овако уморан, обучен у неке |
| , засија скупоцена златна грана, посута крупним камењем.{S} То беше доиста редак и величанствен |
| <pb n="172" /> неба...{S} Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, прос |
| ца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачн |
| ле, нисам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај св |
| о плота.{S} Паде неколико жутих, зрелих крушака... једна се распрсла на двоје, па се беле полут |
| е опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{S} Опружише вратове, дунуше снажно у прашину |
| се сплетоше и зашушташе...{S} Они испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини.</p> <p>Љубица |
| друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезније!...{S} |
| уше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...{S} Једна младица, јамачно првешка, мало нежни |
| агано... као змија кроз честу...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд је |
| редмете, што се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет... |
| ећа прошарана црвенкастим јабуковим или крушковим цветом, те се боје лепо преливају, од чисто б |
| онда дохвати палицу и стаде разгледати крушкову грану, нема ли још која зрела жутица...</p> <p |
| цом...{S} Одједном је завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитила преко плота.{S} Пад |
| ине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— Под крушком онде...{S} Гледала шта мој муж ради са... са он |
| Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се и |
| да продуже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена кр |
| е могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча в |
| цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се |
| о читав час, или хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко.{S} Некакво велико зло спу |
| ола.{S} Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радила!...{S} |
| у највећем очајању по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} |
| на морамо ићи на испит... требаће твоја крштеница...{S} Па после...</p> <p>— Све то ти сам смис |
| пође својој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ћ |
| је из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто ба |
| тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да |
| старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро ј |
| ана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!...{S} Кад угледа злато... хм... нема р |
| са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана са |
| n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка испов |
| S} Све!...</p> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.{S} Је |
| па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p |
| — Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па куп |
| > <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас |
| би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задруг |
| мехом, па му довикну:</p> <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страш |
| о, неприродно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаће ок |
| ван...{S} И непрестано се после Љубици, куд год се макне, привиђаше овај прекоран поглед, који |
| он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот |
| , не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се |
| прозор.{S} Шта ово би?... <pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка животу?{S} Како нестаде оних л |
| уњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслобо |
| м је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Ј |
| ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и |
| S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањиве о |
| ве недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, мој |
| ма, па сваки час погледаху у страну, од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе срески |
| звикнувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и пон |
| ова наша хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш |
| о јој охлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини ј |
| иротиња смо, господине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи један о |
| о квартирина издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње |
| е за себе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Т |
| а ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени |
| а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати дан |
| нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, |
| !...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему досети, претрча, д |
| ене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући |
| тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.{S} Пандур га |
| себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</p> <pb n="3 |
| на сам овде, слатки братићу...{S} Немам куд... да умрем овде... .</p> <p>— Оставите га, молим в |
| е газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио... про |
| учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледа |
| да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало пр |
| па је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа сматра као некаква ро |
| леко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнаста уска-речица... |
| гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену.{S} Љубица |
| осред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дуг |
| то необично јевтине ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p> <pb n="66" /> <p> |
| ан, суманут...</p> <p>— Загледала се... куда?... узвикну он, гледајући је у очи.{S} Остави све, |
| ох!{S} Хајде!...</p> <pb n="97" /> <p>— Куда ћемо? пита она, стежући његове ледене руке и гледа |
| по зиду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијани |
| ена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји један млади |
| Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговоривши још неколико |
| тово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи |
| >Него шта ова баба једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно |
| Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од бару |
| акву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујни као шипарица од четрнаест година, па долети у соб |
| е беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’натема је!.. о часни је!. |
| } Гурну врата... гле, отворена!...{S} У кујни нешто клопара... она се уплаши, застаде...{S} Чуј |
| разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свако |
| закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите |
| како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... морају |
| еш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: |
| са: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчас |
| од кога човек мора задрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, што си ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти |
| о му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопа |
| опет поче о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио с |
| у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко дворишта |
| онда се спусте и млатају поред кратких кукова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа |
| јој клону на једно окопано стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше |
| , треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, |
| хо као сенка...{S} Расклањај руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно, лагано |
| о змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту |
| реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков. |
| ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на средини...{S} Знаш њиву |
| ...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је какав |
| Само се Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђ |
| да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у |
| а!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, п |
| ене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко камич |
| {S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући очима...{S} Председник одведе Љ |
| а свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.< |
| о пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то ми нећемо!...</p> <p> |
| и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спус |
| упи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! |
| е о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља |
| рзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајд |
| постављењу...{S} А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај |
| а би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовник, какав ниједна девојка у Београду ни |
| уката сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу |
| е зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше са |
| десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан- |
| ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и |
| муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко представио као учитељ, на |
| > <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га може |
| пекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што |
| ко ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у |
| ..</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем какв |
| е.{S} Из црнога плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засија скупоцена златна грана, посута к |
| а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешко болеста |
| ићем укусне израде.{S} Она га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не тре |
| вник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} Из црнога п |
| b n="96" /> из џепа некакву црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.{S} |
| унио?...</p> <p>Писарка угледа отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па |
| лаву, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвор |
| исар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, уверавајући како |
| ст, она неким необичним покретом зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као пр |
| илицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да |
| е у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом", а према великој |
| забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бо |
| о само осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и |
| та ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусретљив прем |
| е...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојк |
| чити звук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се по н |
| једноставно зеленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далек |
| кло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац |
| људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, |
| па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице, |
| p> <p>Одједном, на улици, код последњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необично лепо...{S |
| заповеднички глас:</p> <p>— Децо, идите кућама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, п |
| ваху са децом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су провели лето.{S} Љ |
| > <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеј |
| S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, пр |
| актична показа.{S} Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</ |
| без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер ти приј |
| — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед |
| после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад б |
| у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћутање...{S} Нек |
| , пакост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развеселити. |
| зима, настави:</p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којеч |
| Извол’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ |
| атко ту заспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као |
| школовања одвојио сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први да |
| добричина... она доведена из сиротињске куће...{S} Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим |
| бувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потесу...</p> <p>Одједно |
| е, па је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута, управо преплашена, као и Љуби |
| > <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је по |
| онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се зб |
| чак...{S} Све баш онако, као код правих кућевних људи!{S} И он извесно сад представља правога д |
| ељски:</p> <p>— Идите, господине Гојко, кући, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам |
| руком врело чело:</p> <p>— Идите, децо, кући...{S} После подне раније...</p> <p>Кад остадоше са |
| ка.</p> <p>— Пусти тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љу |
| ога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју |
| Неколико пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце |
| акога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.</p> < |
| ва.</p> <pb n="179" /> <p>Једва стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га ски |
| у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па знаш онога... молим те, склањај се од оног |
| /p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко |
| рећега дана по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материне, бра |
| Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прил |
| ци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p>Љубица стајаше у ходнику док |
| онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та... онако...{S} Једнак |
| а вратима, па као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе осе |
| /p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером |
| илица... откуд она ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} |
| вег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо |
| е бар као дете проживели, у родитељској кући, са децом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео |
| p>И Љубица проведе своје госте по целој кући, исприча им све што је знала о првој жени Влајково |
| де јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њи |
| итељске Школе, који је становао у истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} |
| и се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на ст |
| другине.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљ |
| рез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} |
| луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} |
| , издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, вели |
| ећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако во |
| ену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, постави с |
| о одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцр |
| } Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде не |
| е то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Д |
| ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седа |
| <p>— У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S |
| а скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школи корачати |
| } У школу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по читав |
| , опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво |
| зао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо |
| о их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гл |
| следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла |
| >Проскитао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући |
| гред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узгред, уз |
| не дане среће, милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и |
| ко се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S |
| p>— Мора, братићу!... настави Стојан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га |
| } Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто он |
| сеоска кућа са једном великом собом и »кућом", а према великој соби беше преграђена једна мања |
| ремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека му |
| се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица подиже главу као |
| само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све ба |
| .. пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте гла |
| све око руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку |
| } Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно |
| слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу...{S} Колико се само ту прежив |
| ствари, морали су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје |
| се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу...{S} Па после |
| Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само т |
| ијатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас |
| ти од главе, срце се следило, стало, не куца нимало...{S} И она се сва окаменила...{S} Ужас!... |
| ше.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо ра |
| чи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А о |
| весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!... |
| , па коракну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предавање, |
| болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— Заборавих... промрмља з |
| е овде, затворено је, видиш...</p> <p>— Куцни, братићу, нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин |
| о лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се |
| врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љубице!.. |
| жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види. |
| Збиља романтично!...{S} Прелесна дјева куша постојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу |
| ици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете |
| малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одговара |
| Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{ |
| ње и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се |
| га строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним |
| м околностима није место.{S} Само тихи, лагани уздаси по кад што одају његово немо присуство.{S |
| а ће планути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац?...{S} Младост је силна; она лако прен |
| а.{S} Скроман, тих, са неким нарочитим, лаганим и одмереним манирима, који се теку постепено у |
| , да не шуште, па хајде напред опрезно, лагано... као змија кроз честу...{S} Ено крушке...{S} Х |
| буђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраш |
| . са оном Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаш |
| ! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орл |
| и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан |
| обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз њих пролази она позната страшна |
| е обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас |
| махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујући неку нову и важну |
| нка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.{S} Она промоли главу, па најпре не ра |
| ди чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне |
| рвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самохраном и невеселом стану. |
| у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, обријана лица, с |
| ио њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p>К |
| ј речи он се некако иронично осмехну, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— За |
| ава, суха жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дво |
| е тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на |
| , учтивим и мелодичним гласом, трљајући лагано руке једну о другу. — Много сте погрешили, понов |
| и« понављаше он детиње речи, корачајући лагано и несигурно својим кратким ногама.{S} Он и сам н |
| же писар чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.< |
| о страдање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велик |
| >— Јок, он само у школи...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њ |
| ономе знаш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу. |
| во, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечна плата!.. |
| зи, и представи јој се учтиво.</p> <p>— Лаза Петровић, овдашњи учитељ.</p> <p>Она промуца нешто |
| сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака.{S} Около |
| у пријатну топлину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p> <p>— |
| мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим после подне, кад се |
| е речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило, п |
| а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...</p> <p |
| обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати и спу |
| .</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове |
| вање природе.{S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду прове |
| не од љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окрече |
| се сви слаби карактери служе.</p> <p>— Лако ћемо... има времена за то...{S} Па најпосле што?.. |
| вима и одбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не тру |
| поветарац?...{S} Младост је силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећ |
| Хоће, хоће... знам... друштво не прашта лако непажњу према себи.{S} О, тешко мени!...{S} Одбаче |
| вот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој |
| Старци од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и с |
| јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гој |
| о постићи такав успех?</p> <p>— Па није лако...{S} Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са с |
| љање и утврђивање тежих ствари, које се лако забораве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви радит |
| м путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у сво |
| е не може припадати ономе, који је тако лако погазио ногама њене најсветлије осећаје, који се н |
| {S} Моје осудно решење не обара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад на је |
| , за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздрхталим гласом.</p |
| се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и млада...{S} |
| ци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме |
| урене, мисли...</p> <p>»Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне ствари?...{S}Да л |
| ги пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте |
| роз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прихватајући се шешира и глед |
| и окрете својим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде |
| .{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима |
| треба сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} |
| јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ...< |
| и са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њим |
| еће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао. |
| ојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави. |
| ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ...</p> <pb |
| вет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две годи |
| ед испит потегнем те разбијем скупоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извукао, <pb n= |
| твори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па г |
| ећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јо |
| расположење, и она се опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и |
| бриљантским, са малим, кратким и танким ланчићем укусне израде.{S} Она га извади из кутије, па |
| p> <p>— Боса!... узвикну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар |
| се, стекох многа познанства, која су ми ласкала, стадох се проводити весело...{S} И чим ступих |
| од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеже се очајан, панички |
| ужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, |
| о његово држање одаваше обичног сеоског левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сеља |
| говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капета |
| реба за општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: урачунајте све до |
| н у каквој великој кривици, мрдну очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па |
| уд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаше |
| ... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, које |
| дајући зачуђеним погледом час десно час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама |
| десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком треб |
| да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко |
| , а главу стидљиво оборила, па слободну леву руку само преноси преко чела, а десна све више дрк |
| етлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочити з |
| и ходао по соби читаве часове, па опет легао и мислио...{S} И ништа ново није смислио, осећао |
| буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{ |
| е права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да |
| радати?...</p> <p>Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S} О |
| говору.{S} Увече, после скромне вечере, легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке |
| а мисли; осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана; осе |
| p>— Куда ћемо? пита она, стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом, ко |
| ти, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени камен, који је још овде у дворишту обузе...{S} О |
| уша успавана, да је срце обузето тврдом леденом кором.{S} Налактила се тако на сто, стисла глав |
| чима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничким погледом.{S} |
| рашне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само поб |
| та не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих |
| а у учионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одскачу; погледа на двориште — писар натм |
| угог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — греш |
| се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама?</ |
| грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га по |
| ош лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...</p> <pb n="80" / |
| па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечер |
| се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњав |
| ани до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, |
| пи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему д |
| а опет ошину преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа |
| ...{S} Пропусти га напред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{ |
| ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати |
| уку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пан |
| да легне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља |
| уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда јаснији |
| то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лиц |
| и на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га п |
| ице, ново друство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она с |
| ући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да је то отреси |
| це; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се т |
| води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« р |
| ама, али незнанко беше ближи па подупре леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ходи код бате...</p> |
| штен <pb n="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плав |
| ла његов изглед својим вечито погуреним леђима.</p> <pb n="7" /> <p>Гојко се сусрете са њеним ј |
| суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... председник пододбора...{ |
| , па живети тако безбрижно цело лето... лежати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хлад |
| еху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и дро |
| Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад лежаше на кревету, и опет му исто онако исписано на лиц |
| >Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју упадаху но |
| га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, |
| ој, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> <p>»И овде оно исто!{ |
| истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S} |
| може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар |
| еже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва про |
| а и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињс |
| ш...{S} Кад је човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Е |
| ађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осе |
| учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним би |
| S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и не р |
| купи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, |
| ; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу |
| видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још ле |
| е... разговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па д |
| тићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је |
| !...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога м |
| уги кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с прага у |
| д је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p> |
| n="181" /> <p>— Чудна грозница!... рече лекар, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само то...< |
| нега...{S} Може бити свашта... одговори лекар и пође.</p> <p>— Како... неће ваљда умрети!?... в |
| није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео |
| с... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке ош |
| извесно врши какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, који гледаше тупо, укоченим очим |
| је потрес за њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе |
| спремати за одлазак.{S} Понови јој све лекареве наредбе односно лекова и неговања болесника, п |
| !?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем.</p> <pb n="182" /> <p>Младић се осврте и погле |
| али, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</p> <p>— Она извесно врши какав |
| је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} |
| Понови јој све лекареве наредбе односно лекова и неговања болесника, па, погледавши још једаред |
| рло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединствени |
| хвати целу свећу, па се онда стаде тихо лелујати, као последња слабачка жртва самртникова, с ко |
| мотати некакви црни котурови, које она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се |
| друштва се издвоји један младић, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и п |
| p> <pb n="129" /> <p>У Орловици постоји леп и мирољубив обичај: часништво општинско кад одступа |
| ше у кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте да засе |
| они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима та |
| не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним очима проле |
| е свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у гру |
| иде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре |
| емо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и млада...{S} Сад право из школе помисли он и поди |
| лу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, п |
| јку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњ |
| бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жу |
| {S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, постао је костур, омотан кожо |
| и човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнез |
| о је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије и поднесе му.</p> <p>— Хо, људи!... красота |
| p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> <p>— Ни |
| свршено, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари |
| је!...{S} Могли су се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу од |
| Даље, даље црна прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни животе!...</p> <p>Устала је рано после сва |
| ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> |
| а.{S} На табли стајаше великим, јасним, лепим словима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештин |
| еда.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па га разгледа |
| раво вашарско погађање, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> < |
| рама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеоских за |
| и сви демони из пакла!...</p> <p>Млада, лепих црних очију, танких повијених обрва, нежна, чиста |
| читошћу, па не мисли престати.{S} Много лепих мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одједном, |
| а љубав ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тих |
| бојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео |
| , и све се показа непоуздано, ништавно, лепо само као мисао, да теши онога који страда, али нео |
| д има нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања ону дос |
| простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окречену собицу.{S} Љубица иђаше напред поскакујућ |
| } Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, ди |
| и си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, вид |
| Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мо |
| ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И |
| тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, |
| итачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне речи, али при нај |
| и... страдао си за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... н |
| епше...{S} Или није лепше... није ништа лепо...{S} Не знам!...</p> <p>Сад јој стадоше ноге одск |
| аћега ћутања настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнем |
| >— Будите слободни...{S} Испричајте све лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини |
| , и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се п |
| амо за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположио, з |
| је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} |
| ло, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде исказат |
| ти о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало она |
| едајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати како ћем |
| јан превија око његове постеље, како је лепо разредио меко миришљаво сено, простро преко њега п |
| и мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај намештај, па разне ситниц |
| уковим или крушковим цветом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у б |
| њи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Н |
| осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| е рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад ј |
| лу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већино |
| ред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у с |
| шту и уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, почишћена и намештена.{S} Она седе умо |
| утисак примамљивости.{S} Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов изглед сво |
| поче држати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често набирах |
| им учинили, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим |
| у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без ци |
| се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S |
| ина расположи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе са |
| а сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разумела о коме ћата гово |
| ао жеравице...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огле |
| } Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколико речи.</p> <p>Љубица га погле |
| , и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!...{S} Х |
| срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судб |
| е... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она в |
| шу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одв |
| етом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословицама?...{S} Јаднице!«...{ |
| , рече Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школ |
| познавање природе.{S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду |
| мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вр |
| пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост?{S} Видим да се радо с |
| изиђе пред њега нешто шарено и необично лепо...{S} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, |
| ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да |
| и друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »шт |
| Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господа |
| сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} Да |
| а, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гне |
| а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа, па треба прегл |
| е у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промр |
| обацивати похвале њеној лепоти, памети, лепом положају који заузима...{S} Љубица, коју све више |
| то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њ |
| , да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, с |
| тица, које ти служе и клањају се твојој лепоти...{S} Па после... море биће свега, само ти реци |
| поче по издаље добацивати похвале њеној лепоти, памети, лепом положају који заузима...{S} Љубиц |
| } Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до кућ |
| вога села!...{S} Али је лепотица, права лепотица!..</p> <pb n="176" /> <p>— Шта сте се, море, в |
| , па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко се мало ушепртљио, звера очи |
| х обрва, нежна, чиста лица... неописана лепотица!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој |
| аје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепотица!..</p> <pb n="176" /> <p>— Шта |
| гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служе и клањају се твојој лепоти...{S |
| д, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, |
| онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, тешко мени!.. |
| предусретљива према њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а писа |
| ледње време писар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, увер |
| е и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака Учитељске Школе, који је становао у ис |
| . није то... нешто лепше...{S} Или није лепше... није ништа лепо...{S} Не знам!...</p> <p>Сад ј |
| екај!...{S} Није то... није то... нешто лепше...{S} Или није лепше... није ништа лепо...{S} Не |
| е сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, који потпуно одгова |
| ; са највећим задовољством узе он један лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио |
| ела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи |
| конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћ |
| о...{S} Његова Америка«...</p> <p>Лете, лете, мењају се као у калејдоскопу нејасне, испрекидане |
| таде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки стра |
| пењемо...{S} Његова Америка«...</p> <p>Лете, лете, мењају се као у калејдоскопу нејасне, испре |
| шта сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху Гојка иронично, |
| а, о родитељима, о томе како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и |
| ј собици, па живети тако безбрижно цело лето... лежати на кревету и мислити, не бојати се ничиј |
| ар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и не разбира за мен |
| ику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос јесам... често.{S} Стојан му побусао гроб великим |
| ...{S} И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмили |
| као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили ваш |
| ре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одг |
| сени тешко страдати, то знам... јер сам летос благовао...{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ћ |
| ао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш |
| да му је капетан строго наредио да још летос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <p |
| м? рече писар мало тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови |
| реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто ш |
| шко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му јед |
| љавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, в |
| ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет |
| све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стад |
| одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S |
| у доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту неш |
| сто, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још |
| ...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p>Вратнице се давно затв |
| ...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лаган |
| уке савијене око његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?... |
| та је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу |
| е... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... глед |
| и се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— Хм. |
| какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила пр |
| што, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брату.. |
| учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n="12" /> за отварање |
| а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређашњи |
| етем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притис |
| на слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!. |
| } Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... |
| о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом навалом громовите |
| уредне признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... или не знам |
| и о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она ју |
| </p> <p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да ли је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, |
| премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући ис |
| огледа са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па није |
| а признанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— |
| , као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Н |
| а је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем |
| о... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам |
| ом <pb n="86" /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање сво |
| ко се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> |
| буњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и |
| вој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — капетан затеже |
| чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и |
| бор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике |
| претварање...«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за |
| , брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје |
| а је могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!. |
| стаде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер там |
| старе, непретурене, мисли...</p> <p>»Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне ства |
| и стаде разгледати крушкову грану, нема ли још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам! |
| ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикује јадник очајнички, па седа на један |
| ош горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања |
| главу за леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише де |
| е; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, бра |
| у, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска суревњивост!... она страсна, бескрајна, сл |
| ара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121" /> |
| ати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осе |
| зу и свима показује некакву гривну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељице су веома |
| говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ није ништа. |
| вао...{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, |
| p>Љубица почиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде о |
| е страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и |
| досадањи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану |
| ме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам |
| понеки пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се |
| и погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као |
| то страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, |
| ага од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, ова на |
| Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опасно? запита она, гледајући уплашено. </p> <p>— Вр |
| ине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све ј |
| о! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— |
| о...</p> <p>— Ето, моја!... моја!... је ли?...{S} Довека!</p> <p>— Твоја!... прошапта Љубица и |
| /> <p>— Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> < |
| иђе му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе о |
| е посматрати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није, није...{ |
| е друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у не |
| ачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{ |
| вље... коме оно треба?...{S} Њему... је ли?...</p> <p>— Теби, синко, и нама... помисли на нас.. |
| p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли?...</p> <pb n="149" /> <p>Она задркта, али се приви |
| биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му м |
| релим очима...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овак |
| е страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун |
| бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху |
| обично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света |
| {S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гој |
| је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школ |
| отово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, |
| е ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на |
| јеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S |
| бојали, чак и професори...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две године није био...{S} Сад н |
| гуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок, |
| опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да соб |
| ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{ |
| дреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и при |
| сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у ка |
| он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица?</p> <p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да |
| } О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди |
| прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, б |
| не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он ус |
| .. мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!.. |
| о неким својим сећањем.</p> <p>— Сећате ли се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кош |
| ..{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хоћете?...</p> <pb n="88" /> <p>О |
| иваше радознао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући неким с |
| {S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу |
| о мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам |
| а жалити... свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвен |
| чнемо рад.</p> <pb n="15" /> <p>— Јесте ли гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спре |
| адост!...</p> <pb n="135" /> <p>— Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, |
| и, види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или преперанд? запита га попа кад седоше у |
| говарати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обич |
| зати своју мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђавола |
| зви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, показујући прстом на Гојк |
| ећ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: половина већ знају да разлик |
| овако са мном разговарате!...{S} Нисте ли пре неколико минута били као убијени.{S} Зар и то ни |
| дим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је |
| ме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близин |
| , па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћ |
| од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се зн |
| авоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама да |
| Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како је он казао.{ |
| че то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А о |
| пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.< |
| ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n="83" /> тамо учи гимназ |
| апу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без мап |
| ед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{ |
| е је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А са |
| ор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не знам |
| ли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{ |
| присети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министр |
| та судница проклета!... '</p> <p>— Јеси ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узе |
| мршти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} |
| ећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек д |
| се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Море, какав ручак!... узвикну Гојко |
| ори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гој |
| срџбом.</p> <p>— Ха, пијанице једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана |
| подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, |
| евши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце?...{S} Знам, знам, дикане мо |
| се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> |
| <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— Како?...{S} Напротив! то ти је ду |
| а плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беш |
| постајаху све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они |
| орити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад с |
| осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...{S} И то он осети |
| лнце, иному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p |
| > за отварање првог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мис |
| уди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, мож |
| де...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата се крећу |
| ћи к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... др |
| , промукао глас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења. |
| бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку |
| е њеном уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли?...</p> <pb n="149" /> <p>О |
| но ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да |
| јој, прилазећи: </p> <p>— Хехе... јесмо ли се наместили?...{S} Пера Илић, писар овог среза и пл |
| у.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</ |
| цу... које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, гледајући г |
| да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врата?...{S} Да ли |
| цу, мајци, брату... <pb n="133" /> јесу ли они сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам ми |
| ових ђака приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само н |
| Ха-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... ра |
| } До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, приб |
| он једнако рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли онога ономлањског, Светислава.{S} Узе од мене велике |
| ице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате |
| а...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме не |
| ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у |
| отпуно... </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку ни |
| о је то, братићу мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монол |
| се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи нешто... |
| мејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу воли |
| адам, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да с |
| Брже, опрезније!...{S} Пст!...{S} Чујеш ли?... '</p> <p>Љубица седе на земљу, не дишући.{S} Ног |
| Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, пребледео од страха, д |
| овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не бих разумео, лијепи братићу...{ |
| ћу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, ка |
| ти да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који ст |
| планина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, загуш |
| другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши <pb n="2" /> путника у вар |
| ечицу, поред које се зелене подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже, зелене траве, по кој |
| вене стрњике, или се зелене подотављене ливаде по сниским лукама, или се црне преоране и засеја |
| прашином.{S} Једва чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гра |
| ста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе р |
| овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се |
| еш ли?...</p> <p>— Како не бих разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колик |
| ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија.</p> <p |
| оје дете!{S} Мученице!... шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарн |
| че пред очима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би г |
| ања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али к |
| Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни как |
| .{S} Томе се није надао...{S} Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ |
| >— Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш |
| дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</ |
| му унезверене очи прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, з |
| </p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре неправилности, намршти се... |
| и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли је ово |
| и је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њ |
| >Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља:</p> <pb n="5" /> <p>— Ка |
| иже са столице, раширених очију и бледа лица...{S} Нека паклена одлучност севаше у тим широко о |
| беше збуњен, чим опази радознала женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју |
| уд сама Милица, подигнуте главе, весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога |
| цкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она се обрадова његову доласку, не знајући ни |
| у школу уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, усуканим црним брковима.{S} Он улажаше |
| оји корачаше поред ње, суморна и брижна лица, машући по неки пут руком, као да се брани од кога |
| м лицу израз скривеног лукавства.{S} Са лица му бије она позната надувена тупост, која је својс |
| и Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из са |
| у, танких повијених обрва, нежна, чиста лица... неописана лепотица!...{S} Иде брзо преко двориш |
| њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> < |
| некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, |
| греботине, још се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се |
| ена има овако невин, овако детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали набавити сви демон |
| а псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког непознатог намерника.</ |
| {S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па |
| на подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе с |
| едило...{S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, |
| ађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да |
| рева. </p> <p>Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него |
| утегнута и повучена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу личити на во |
| она и неколико познатих јој девојачких лица; то су јој другарице, старије годину дана.{S} И он |
| јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са |
| рија од оца јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети |
| ојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет |
| о, смежурано и испијено тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и стра |
| ђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно |
| , а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања...</p> <p>В |
| звијен, крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено, обријано; брчићи танки, жућкас |
| не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очи |
| ом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашњ |
| себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} Лице све крваво, косе разбарушене, почупане, висе читав |
| и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, |
| а прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед |
| аустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А?... одговор |
| избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што |
| се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици. |
| сумор и зловољу, од кога се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за т |
| ...{S} Она спусти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, тако се из |
| ну нова мисао у глави... промени јој се лице, постаде светлије...</p> <pb n="139" /> <p>— Седит |
| , шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица |
| p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колик |
| ој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест |
| их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре |
| ли какву објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз.</p> < |
| јко одмах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово лице |
| се осетно трже и одједном му се промени лице, али кроз један тренут стаде га полагано обузимати |
| шњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са највећим задовољством узе он један лесковак, ш |
| едали.{S} О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p>— Знам... з |
| оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у |
| унезвери, стаде врдати очима и окретати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S |
| , чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући измењено Гојково лице.</p> <p>— Јес |
| седети.{S} Проклети нокти!... цело јој лице избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још г |
| сто детиње задовољство...{S} И цело јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, румене се |
| се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> <p> |
| о детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...</p> <p>Мла |
| свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> |
| А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв...</p> <p>— Братићу... браћо!... |
| ршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одговори му, гледећи га право |
| о понашање беше сувише службено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица?«</p> < |
| аме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест |
| ћи лице и посматрајући измењено Гојково лице.</p> <p>— Јесте, одговори он намрштено, гледајући |
| Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, н |
| више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, |
| само се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, |
| за саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не з |
| т видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном живошћу, једнако некуд трч |
| е управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако необично измењено, сањиво, занесено... </p> |
| ном стоје под обореним капцима.{S} Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене з |
| абучице и за тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену жену за ру |
| их вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман израз, ове живе очи говор |
| му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисл |
| разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуације присутнима.{S} |
| смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче сам поче |
| с...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор.</p> <p |
| шен, збуњен, изненађен, подиже зажарено лице, које одједном поче бледети, усне се искривише и з |
| и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво |
| ко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање. |
| Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, да овај човек из |
| е и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је оп |
| говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила је читати оваки израз на њему, и ево сад |
| тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{ |
| н... рече он, погледавши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену пл |
| ило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полак |
| с одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници, ш |
| овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учи |
| ћаја.{S} По уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега об |
| да тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар |
| Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, коју он није |
| {S} Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} Одговори јој |
| о постаја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост, али се јасно чита на |
| ца!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задовољст |
| у од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи из |
| мотрећи на непрестану промену израза на лицу јој, одговори:</p> <p>— Смртни смо сви... није ник |
| ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се променило, добило самртнички изглед, а |
| уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љуби |
| е скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руко |
| ча весело, са изразом необичне среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју кривицу.{ |
| жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њи |
| S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ов |
| е, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра руменило, <pb n="152" /> као да некога из |
| !... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркне |
| изиђе из учионице са обичним изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за гру |
| сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«...</p> <p>По |
| је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа |
| евету, и опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Ста |
| оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце м |
| се код Љубице појави нека одлучност на лицу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица |
| се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких кукова. |
| у кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства.{S} Са лица му бије она |
| дају невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, која придаје н |
| и се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</p> <p> |
| прочитајте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} |
| ствени израз на окамењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви |
| а.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отворен |
| уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{S} |
| им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху како |
| бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} |
| лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна топлина, |
| иметним руменилом, које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па |
| влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као <p |
| о више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и одједном прекиде те |
| еха.</p> <p>Писар се одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га поч |
| Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивал |
| ео наћи потврду својим речима на његову лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде с |
| и нека дивљина беху исписани на његову лицу...{S} Прва му мисао застаде на револверу, који он |
| видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Е |
| више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе п |
| и она се опет приближаваше стању, које личи на врућицу...{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, |
| S} Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председнико |
| а оне обичне дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок том |
| земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на људе он |
| е наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{S} Опружише вратов |
| ове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...{S} Једна младица, јамачно првешка, ма |
| -амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти о |
| која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} |
| вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пу |
| те вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали |
| крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје добро њего |
| да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председ |
| ост.{S} Женска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако п |
| а ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родит |
| очете корпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где |
| рајући врата на соби...</p> <p>Пламичак лојанице слабо осветљава малу чисту собицу, бацајући зр |
| ка, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напоље, рече |
| Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича |
| сподине?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право |
| ћи некуд по зиду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о |
| банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупити свих дв |
| ет динара месечно.</p> <p>Настаде прави лом.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онак |
| пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачу |
| ш наше стање, одговори Цветко прекорно, ломећи велика парчета погаче и залажући то са по мало с |
| росветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздрхта |
| ам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђ |
| ан смелији дечак.</p> <p>— Зар не знате лончића?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за оне из првог р |
| ади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се о |
| а играти мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и много других!...{S} После наступа мучно и тешк |
| ију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Него извол |
| шући главом.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу |
| ти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, |
| је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са |
| море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља ко |
| ка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам |
| ао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само |
| ће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити... |
| те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p> |
| до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мо |
| еља се поче крстити и смејати.</p> <p>— Лудаци!... прави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се кој |
| ти и смејати.</p> <p>— Лудаци!... прави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас |
| о краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љ |
| а, болесног, одвратног, које граничи са лудилом...</p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме нов |
| ездо!... узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, п |
| ан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у |
| .{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убије |
| аци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од з |
| ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово тер |
| но печење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму |
| хоћеш, али готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крајцара з |
| а она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... нисте ми... про |
| и том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p> <p>Поведе се разговор о учитељим |
| и му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те |
| ће се овде станити стално — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.</p> <p>Љубица, изненађен |
| се са осмехом обрте писару, погледајући лукаво, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учи |
| у, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши задовољн |
| ати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства.{S} Са лица му бије она позната надувена тупо |
| се зелене подотављене ливаде по сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве...{S} Изна |
| веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог да |
| ећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма |
| атвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> |
| ас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу н |
| опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вратницама.{S} Она провири на врата |
| одговори она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да с |
| ше као у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати.{S} Зака |
| чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна смеха. </p> <p>— На |
| амо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, |
| еда на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући камџијом по својим дугим чизмама.{S} Рече неш |
| па све наопачке...{S} Љубица се мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би с |
| е!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред |
| вот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлости!. |
| уђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило ус |
| о.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето |
| е танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела |
| е то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и |
| авила необично јака, силна љубав, права љубав, велика, заносна, онаква, како се то описује у ро |
| мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песници певају, што сав свет о њој говори |
| и, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешава...{ |
| си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При последњој р |
| а је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је толико ч |
| ; само из оних јасних плавих очију сија љубав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и |
| во би?... <pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних |
| тин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, као што |
| p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песници певају, што сав |
| ра у кукурузу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њ |
| ; њих је саставила необично јака, силна љубав, права љубав, велика, заносна, онаква, како се то |
| ет обузе нека милина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило што стоји |
| бави.{S} Та она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, узвишеније...{S} Сећа се св |
| да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p |
| пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је п |
| би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној с |
| ма га више...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ништа...{S} Могла би прод |
| {S} Управо не треба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нестане такве љубави, нашто ми онда жив |
| е Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојко |
| {S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа |
| ликој пажњи и, како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубиц |
| према школи... не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писа |
| иви праву љубав...{S} Кад нестане такве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какв |
| ипарице, кад се нађу са предметом своје љубави.</p> <p>— Зар још питаш?...{S} У цркву... венчањ |
| ј чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљућим чемером, нај |
| веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је толико читала, да је љубав нешто м |
| игаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсеч |
| {S} Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи... не, макар не имали праве љубави, |
| светлије осећаје, који се наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску преданост.{S} Женска душ |
| ој доброти, о оној искреној, неизмерној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и с |
| уверавајући је пламеним речима о вечној љубави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе |
| у топлој соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кол |
| том љубављу исплетено, ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак? — Дуж |
| нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на р |
| м, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби п |
| .{S} И љуби првом, страсном, девојачком љубављу; љуби безумно, са највећим самоодрицањем, како |
| е!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта |
| га веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то он.. |
| то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој гов |
| овољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради |
| ле, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим леп |
| ...</p> <p>Љубици одједном наиђе наступ љубавних осећаја, она сва задркта од неке милине и баци |
| Невидљива вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шебојем, рутвицом и д |
| тане, нека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање!...{S} О, погрешила је... много је пог |
| ени осећаји сада све увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S |
| адно његово рањено срце!...{S} На првом љубавном кораку мораде наићи на овако унижење... </p> < |
| ај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сневао најсрећније снове...</p> <p>Очајан, у |
| лно па промени разговор и узе веселији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим |
| .{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је покварен, с |
| бица се све више навикаваше на писареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели из |
| вају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни |
| , него смо дошли да чујемо од господина Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— Бар да је нежењен, па |
| } Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више повину |
| би првом, страсном, девојачком љубављу; љуби безумно, са највећим самоодрицањем, како то може с |
| ену, љубављу очарану душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, девојачком љубављу; |
| е, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} |
| лела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није о |
| чарану душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, девојачком љубављу; љуби безумно, |
| ој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима |
| мназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из Београ |
| е сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију страд |
| и се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на |
| је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, |
| бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето, моја!... |
| мише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала |
| ом.</p> <p>Прилазећи својим вратницама, Љубица опази човека, који се држаше једном руком за пло |
| орише и на њима се показа, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше полако, погурена и оборене главе, као |
| етнила...</p> <p>Идући у школу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да се надише овога м |
| е разабрати...</p> <p>Почетком августа, Љубица оде својим родитељима.{S} Све је нешто до сада о |
| S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, |
| само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и ма |
| ича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, |
| се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор, који је у по н |
| ... </p> <p>Улазећи у школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пред својом |
| домаћицом.{S} Чим наступише у двориште, Љубица одмах опази, да нови колега целом својом појавом |
| овор постајаше све живљи и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде празна соба звонити од ње |
| n="87" /> <p>На тако пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{ |
| и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и |
| дишу...</p> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на мол |
| и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима својим драгоценим |
| озора на прозор.{S} Погледа у учионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одскачу; поглед |
| n="80" /> <p>Кад се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахн |
| аук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор |
| еда га...</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну т |
| свака се искривила, раскламитала...{S} Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање |
| мети, лепом положају који заузима...{S} Љубица, коју све више обузимаше женска сујета, попушташ |
| ле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љубица Петровићева.</p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! в |
| игнутим рукама, иђаше као махнита...{S} Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа ј |
| и по неко устане, па све наопачке...{S} Љубица се мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; |
| . она доведена из сиротињске куће...{S} Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим очима...{S |
| оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не диш |
| око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љубица <pb n="114" /> седи на столици као окамењена, ча |
| каквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове походе, да их у из |
| вац и очекује казну за своја недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му ј |
| нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене |
| ећи и четврти рачунају на таблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о |
| уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути. |
| I.</head> <p>Протекоше још три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава |
| беше он речитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе од неке хладноће, која је одједном обу |
| им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што в |
| дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудн |
| и се неких ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу зап |
| одоше у своје учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли |
| ају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе к |
| о, па га прескочи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вратима учионице дркћући, сва пренера |
| р су се чули већином женски гласови.{S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео |
| очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па се одједном баци на мајчин |
| д тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки покрет, не осећајући ни |
| м алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... с |
| о да назове своје осећање према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћн |
| /> <p>Он већ једва владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па сл |
| разе кад се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, |
| целу мајсторију и одговара правилно.{S} Љубица све више светли очима.{S} Али по неко устане, па |
| председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учитељице, и одмах опази, да се |
| .</p> <p>Поседаше и почеше разговор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, |
| /p> <p>Освану дан туробан, ветровит.{S} Љубица није могла готово нимало спавати, а Гојко није н |
| 9"> <head>XIX.</head> <p>Дође испит.{S} Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од |
| ни ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову собу, нам |
| стадоше саме, отпоче горка исповест.{S} Љубица је причала тешко, с муком, али јој Смиљка помага |
| Довољно узрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему говорило да с |
| о то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене |
| луша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: </p> <pb n="17" / |
| ажаху ђаци, па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после п |
| мању, светлу, лепо окречену собицу.{S} Љубица иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од |
| је сазнати узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару |
| достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем |
| чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за о |
| ..{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочи |
| , Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p> <p>Поведе се разговор |
| лагајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их ку |
| сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски одбор има свога |
| мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку |
| д стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили |
| само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, о |
| елике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доиста страдала много.{S} Одједном се загледа |
| ики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвест |
| и је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у |
| еба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па посматра децу, која ће |
| а њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знала |
| Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> <pb n="49" /> <p>Веља се смешка не |
| у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположен |
| ојко... молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и |
| било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођ |
| ишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, |
| орио главу, па ни прословити...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, |
| се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде причати о себи, о раду |
| ти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао д |
| ку, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опасно? запит |
| </p> <p>— Не треба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју |
| рестанка.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела. |
| pb n="183" /> <p>При издисају беше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, паде јој |
| во? стаде га запиткивати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељск |
| > <p>— Шта си радио?! викну пренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох |
| се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздрхталим гласом.</p> <p>— Ех, Савет |
| о сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настав |
| <p>— Како наређивати?... шта?... запита Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је поглед |
| и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.</p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се |
| ају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.</p> <p>— Раз |
| атом.</p> <p>— Шта... какав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала нека |
| Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о |
| {S} Довека!</p> <p>— Твоја!... прошапта Љубица и уздахну горко, извијајући се полагано из његов |
| /p> <p>— Баш смо погрешили!... прошапта Љубица страшљиво, обрћући главу изласку.</p> <p>— Па... |
| се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац |
| азити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доно |
| шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад |
| да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру |
| И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је нерадницима и онима који би |
| ом, па посред блата...</p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо школско дво |
| После дужега пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила |
| и.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе |
| ад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, п |
| метити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</p> <p> |
| беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: ногар |
| по глави најразноврсније мисли, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изласка из т |
| и и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се око соб |
| е и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n="120" /> свију чуда и страдања, дра |
| > <p>Гојко опази да се у последње време Љубица одједаред измени: постаде необично преплашена, с |
| /p> <pb n="206" /> <p>О, сад тек разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његова криви |
| пет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојк |
| агрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му с |
| <p>— Хајде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја. |
| је невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, |
| и јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па само њом живи, са |
| друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S |
| } Ну, одједном он стаде опажати како се Љубица све више мења према њему...{S} Следи се од страх |
| ам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се та |
| .</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад в |
| аје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње.</p> <p>— Здрав |
| немамо све удобности као код куће, рече Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на |
| часова.</p> <p>— Баш красан човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем по |
| .</p> <p>— Оставите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плача.</p> <p> |
| почели да распитујемо за политику, рече Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не зн |
| како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, п |
| Ја то не разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан израз — како то нисте живели?</p |
| нако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ја сам учествовао због |
| </p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући пред собом, а |
| поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њихово пр |
| Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«...</p> <p |
| ина!... »Дакле, то је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме страшно!... није баш тако обичн |
| час другога госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не г |
| лика збуњеност код одрасла човека.{S} И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хте |
| дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој |
| сети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет н |
| ојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се |
| рада, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здравље је поправила, али он |
| ли и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и талас |
| а она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, |
| Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се |
| је забринута, управо преплашена, као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети |
| е погрбила, превила се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, н |
| поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица |
| , љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> <p>После д |
| ах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца в |
| оћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез.{S} Там |
| ред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, |
| а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту на двори |
| беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они |
| е да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n="20" /> после подне прегл |
| ...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, па осир |
| е ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Само ће у Ор |
| и, руковаше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као ш |
| Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше.</p> <p>После подне тама |
| есе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућући једно |
| уређивати децу.</p> <pb n="71" /> <p>И Љубица одмах уреди своје малишане.{S} Сад је одједном о |
| ми!{S} Хоћеш?...</p> <pb n="78" /> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а |
| млатају поред кратких кукова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење |
| овно, преговара преко Стојана.</p> <p>И Љубица је са своје стране много допринела, да се хладно |
| демо у друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје госте по целој кући, исприча им св |
| мех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење |
| ам, него сте извесно жалили?... настави Љубица запиткивати, тако радознало, као што мала деца р |
| већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И |
| видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их у |
| . остави ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.{S} Скиде са себе неку горњу |
| чан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема |
| ко сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услу |
| те мало к мени, ако хоћете... проговори Љубица, црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауста |
| Нама изволите свакад недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> |
| цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно.{S} Већ се навикао |
| е и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Св |
| шта друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар постајаху интимнији, у толико се Гојко с |
| пријатним заносним сновима...</p> <p>Но Љубица не сања пријатне снове.{S} Тужно је оборила глав |
| ћ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, к |
| у да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово његово стално и одлучно |
| чима.</p> <p>— Ух, како ћемо сад? викну Љубица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече весео Гојко |
| и...</p> <p>— О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања. — Овде треба че |
| ... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, |
| } Стојане!... у помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по |
| {S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не знајући шта да |
| гу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујући се |
| сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љубица се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{ |
| па их пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p>Љубица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из шко |
| то те носи порезу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубица се све више навикаваше на писареве љубазности, и |
| какви сте ви!...</p> <pb n="166" /> <p>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома |
| помоћи, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. |
| d="SRP18993_C13"> <head>XIII.</head> <p>Љубица је сад непрестано правила такав инат Гојку, да с |
| :id="SRP18993_C7"> <head>VII.</head> <p>Љубица се сва предала школи, својој деци.{S} У непрекид |
| d="SRP18993_C22"> <head>XXII.</head> <p>Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође |
| :id="SRP18993_C11"> <head>XI.</head> <p>Љубица се толико измучила, толику борбу душевну издржал |
| l:id="SRP18993_C10"> <head>X.</head> <p>Љубица се већ прибирала, размислила, умирила се, па иде |
| l:id="SRP18993_C9"> <head>IX.</head> <p>Љубица се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а п |
| е их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодн |
| .{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, збуњена, погледајући чешће на Гојка |
| младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не г |
| вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се |
| ...{S} Пст!...{S} Чујеш ли?... '</p> <p>Љубица седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, с |
| оље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметн |
| кључа.{S} Сврши се трагедија!...</p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе |
| тура тешку борбу преко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} |
| А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије и поднесе му.</p> <p>— Хо, љу |
| А лудо си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе |
| и пенсионован... ваздан тако!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер |
| сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе |
| !...{S} Зашто?...{S} Од чега?...</p> <p>Љубица гледаше, пренеражена.{S} Није никад помислила, д |
| Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, |
| и да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одг |
| боравља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, |
| чекају да чују што за другога...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити |
| а не доликују озбиљним људима...</p> <p>Љубица се пренерази од овако оштрих речи.{S} Никад јој |
| {S} Све се очи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене |
| и опет настаде гробна тишина...</p> <p>Љубица ослушну...{S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Ал |
| ати никаквих мука ни страдања...</p> <p>Љубица се показа на испиту необично пргава.{S} Како је |
| војиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и најмилија сестр |
| мене... и овога и онога света...</p> <p>Љубица, како стајаше испод Гојкових ногу, одједном опаз |
| у школи, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата. |
| .{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњ |
| ш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, ш |
| и, најбољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше са |
| огачу од белије, све око руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на |
| ају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S |
| ли, пластили, налагали снопље...</p> <p>Љубица се разговараше, али се чешће мрштила: по неки ма |
| ... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И |
| <p>— Стој...{S} Ходи код бате...</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па плану својом одважном, пл |
| Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не м |
| за мецко изјасњења.{S} Рибице...</p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури |
| а нас не опази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му |
| естим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говор |
| Него изволите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по |
| сече оштрим и чудним погледом...</p> <p>Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче м |
| да наредимо само са општином...</p> <p>Љубица уздахну, обори главу, па стаде ћутећи корачати п |
| ућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обузимати зебња, ади |
| могао наставити редован посао...</p> <p>Љубица сања само о оном што је изгубљено, о чем се нека |
| сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно д |
| . уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевљењем, пријатељски, ве |
| емо, све онако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га уплашено погледа.</p> <p>— Није ваљда баш так |
| газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло |
| анственом бескрајном вечношћу...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким |
| године провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку, гледајући у страну.{S} Он јој при |
| љ да му пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они. |
| сасвим отресит, прави младожења.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан |
| а погледа, пређе преко дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кр |
| диће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица остаде скрушена, сломљена, без мисли, притиснута |
| и лукаво погледа на нове колеге.</p> <p>Љубица, изненађена овом смелошћу, поцрвене, али не смед |
| ини, па запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за |
| оку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болесником.</p> <p>»Дакле то |
| гу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било |
| колена, где беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из правог сна, као да је до сад спав |
| ном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпо |
| рава бринути се о светињи школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У таквој несрећи и страдању нађе се јо |
| лати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица стајаше уз њих, погледајући у страну, и опет јој |
| ак!... узвикну Веља, смејући се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући сваку реч.{S} Нарочито јој мило |
| ност, па скупља око себе пилиће.</p> <p>Љубица погледа за његовим очима, па видевши ко долази, |
| ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за |
| скакаше и нестаде их у помрчини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они от |
| сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, како гази посред б |
| вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трзати нервозно.{S} Он се пожури г |
| у с кметовима то сад регулисати.</p> <p>Љубица стаде рачунати, па онда извади из стола чисту ха |
| не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и крстила се побожно, онако же |
| а ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и написа признанину, па му показа:</p> |
| коме нема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица га погледа са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли ј |
| о да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа писара право у очи, али с |
| } Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Кол |
| лепо испадоше ово неколико речи.</p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добр |
| ају што му се језик тако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвор |
| па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако |
| са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица само крену очима бесмислено, тупо, уморно, као д |
| , него баш отегао целом ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо |
| се ћата овим фамилијарним тоном.</p> <p>Љубица плану и намршти се.{S} Писар то спази, па се обр |
| вио Влајка са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује н |
| ита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и колико ће коштати.</p> <p>— Б |
| вети... наставља он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да |
| е са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој деца заморен |
| , а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно |
| тави врата и приђе јој слободно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим се врата отворише, и у прво вр |
| о дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто |
| ор се води само о школском раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да |
| ра очајавати на овакову времену.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно у подне.{S} Силазећи низ ка |
| очасти Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело жи |
| S} Седе и стаде разгледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, |
| јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, |
| »шта жели госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе и, климнувши главом, промуца:</p> |
| ста јасно викну:</p> <p>— Љубице!...{S} Љубице!...</p> <p>Она се трже на столици, скочи и погле |
| глас.</p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љубице, друже!...</p> <p>Она се изненади од тога гласа |
| на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љубице!...{S} Љубице!...</p> <p>Она се трже на столици, |
| ва, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</p> <pb n="71" /> <p>И |
| , врати се, пробави неколико часова код Љубице, па је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веом |
| ети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љубице појави нека одлучност на лицу; мати јој одлази и |
| тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После већ до |
| бијати магла, која се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем стаде посматрати гост |
| едао, кад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се као какав окретан каваљер.{S} |
| е врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, рече јој да буде |
| овичка.{S} Бр.{S} 34.« Баш звони!...{S} Љубици нарочито одузеше смелост и управо уплашише је ов |
| ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а |
| љица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште о |
| ица, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све се то и |
| не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се само овако п |
| га друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек поз |
| ан, отрован...{S} И непрестано се после Љубици, куд год се макне, привиђаше овај прекоран погле |
| оба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њим |
| и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна |
| у наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> |
| а овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али он |
| кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек |
| "89" /> обузе радост.{S} Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сут |
| > <p>— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици.</p> <pb n="194" /> <p>Она одмах познаде Богосав |
| посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значајно...</p> <p>Већ се навршују |
| p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S} Часком, вели...</p> <p>— Ка |
| во... тужбу Министру просвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџиј |
| пијаним очима...</p> <pb n="204" /> <p>Љубици смрче пред очима...{S} Дође јој онај мушки лик ц |
| о и жалити и — чупати кокошке...</p> <p>Љубици одједном наиђе наступ љубавних осећаја, она сва |
| проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај паметан разговор из кога |
| е ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што пословно, преговара преко Стојана. |
| имир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— |
| глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, |
| и дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразговара се, нашали се и насмеје, па оде.{S |
| ар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, |
| стаде причати о јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се поче крстити и смејати.</p> <p>— Лудац |
| не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочит |
| и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже:</p> |
| заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку |
| лики број ђака!...</p> <pb n="76" /> <p>Љубицом овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; |
| и, јер је управитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му |
| ести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добр |
| е му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи.{S} Страшан је био та |
| иже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Научила је она давно, да из о |
| када никога <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за |
| једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако ис |
| ..{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда |
| ку засветлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па одговори другу ша |
| овнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, она |
| Прва писарева похода по том не учини на Љубицу такав утисак као последња.{S} Она изиђе из учион |
| итав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} Паланачки речник је за овакве разговоре веом |
| вца суду.</p> <p>Депозитар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересовањем:</p> <p>— Зашто в |
| ого лепих мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одједном, погледавши у часовник, трже се.</p> |
| шкринута...</p> <p>Чича се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговори наредбу.</ |
| пречајући очима...{S} Председник одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату у |
| {S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у |
| отово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да |
| с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брате, тражити сељ |
| ек нема више онога топлог погледа, који Љубицу свакад пресече преко срца.{S} Она се не досећа д |
| ђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, немојте |
| тељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она |
| — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш госпођицу, на |
| p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој:</p> <p>— Сад и сами јамачн |
| уђе, оде право болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, |
| се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне |
| ео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она с |
| га тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па припао пун |
| у оцену, те тако он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нетактична показа.{S} Ревизор отпу |
| обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор.{S} Седе са |
| .</p> <p>Писар се промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не ди |
| ава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу |
| рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеше, као да ће |
| се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, стаде |
| је... оногај... не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим |
| се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вел |
| ед, махну му главом као претећи.</p> <p>Љубицу одједном, после ових злослутих речи Вељиних о те |
| се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји дал |
| и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете корпе, одељане |
| после скромне вечере, легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудн |
| рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица није имала коме до сад да с |
| идиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</p> <p |
| и отпуштен, докле год устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... к |
| >Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се |
| е смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни ви |
| /p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, д |
| им мислима оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће |
| p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од |
| .</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише и на њима се п |
| кво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице. |
| ико недеља цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани усамљене, |
| за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писареве, он опази да председник диже десну |
| тељима, о томе како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а |
| има судбине, измучен и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одједном свију мука, зба |
| .{S} Стоји он онако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, по |
| ким, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде изненада, б |
| ти и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила си ис |
| чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Г |
| а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом ра |
| едаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутр |
| честаше походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима.< |
| и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује све ка |
| уру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, погледајући лу |
| ишта више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољац пре |
| кровова у ситним капљицама и навлачи на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије |
| не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много |
| ако ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако |
| д, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Са |
| д ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?.. |
| и његова мати.{S} Није ни излазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </ |
| сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, одговори му |
| и, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</p> <pb n="166" /> <p>Љубица зад |
| љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</p> <pb n="166" /> <p>Љуби |
| ожете заборавити никад?...</p> <p>— Хо, људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... одго |
| а озбиљно живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни |
| оследње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди |
| лепе ракије и поднесе му.</p> <p>— Хо, људи!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра |
| розора промакне по неки старији ђак.{S} Људи почеше долазити.</p> <p>После пола часа заседе цео |
| потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, |
| сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушни... све се то пред њо |
| {S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је чове |
| е браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надглед |
| Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а не |
| уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некако онако... озбиљно, важно...{S} Сам |
| рата се крећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи... у магли... играју му котурови пред очима... зел |
| е...{S} Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вратницама.{S} Она пров |
| проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају каква занимљива предузећа...{S |
| оговорити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов |
| .«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешен |
| им одговори пријатељски:</p> <p>— Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих и мо |
| ко каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са |
| нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} |
| Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупити с |
| се исказивао против школе и школованих људи, али тек беше му необично драго, што се у овој при |
| Све баш онако, као код правих кућевних људи!{S} И он извесно сад представља правога домаћина!{ |
| се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} |
| и не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједно |
| ј се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане са |
| Све ће се то поправити.{S} Међу младим људима има тога... те кавге, али се то све поправи...</ |
| бапска посла, која не доликују озбиљним људима...</p> <p>Љубица се пренерази од овако оштрих ре |
| на милост и немилост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте породице, другове...{S} А ми |
| збуњеност, кад се састаје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ |
| ј је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{S} Обузе је |
| идан застор будућности све то скрива од људских очију, док му садашњост не отме делић по делић |
| , који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу |
| и израђен златан часовник, посут ситним љускама бриљантским, са малим, кратким и танким ланчиће |
| ди га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер |
| p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не п |
| недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати неку ве |
| е малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој ве |
| > <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о |
| Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова круп |
| а јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема в |
| ко капетан слуша моје причање, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, причала...{ |
| на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге |
| ква апатија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и о |
| ве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате |
| зложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за |
| како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p>— Љутила сам се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже |
| Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се не |
| кну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— Под крушком онде |
| Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, с |
| свињац!...{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и пис |
| узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од |
| , причувај се... нешто је на тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође поред кмета и |
| тави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуперци.{S} |
| н гледа некако у косо, некако необично, љутито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, |
| ...</p> <p>Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва |
| шља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам нареде да им чува |
| p>— Море, какав ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, |
| н оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше |
| да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... да се ћата што н |
| о стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, |
| готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикн |
| , поцрвене, али не смеде показати знака љутње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, виде |
| рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо |
| јући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима ти |
| ри очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласо |
| .{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али за |
| ом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану душу...{S} |
| на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да т |
| ктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!... |
| itlepage"> <p>94 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 94</p> <p>СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА</p> <p>РОМАН</p> |
| ила сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш ј |
| варен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуда.{S} Тек само онако: |
| отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, који би је могао мало распол |
| S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«.. |
| ли, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двор |
| е волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак |
| живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, ко |
| ње.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све бил |
| и за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради г |
| и, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До |
| } У овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— |
| учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет |
| та рано.{S} Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и |
| рад.</p> <p>Одједном се стаде разбијати магла, која се беше ухватила око Љубице, и она, с најве |
| измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине |
| се савија свод небесни, видите у густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се |
| ећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи... у магли... играју му котурови пред очима... зелени сто... |
| ба на сиротињу!...« Она се стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући |
| еке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, што дави, испија полако...</p> <p>»И з |
| вља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану свако за себе са |
| о кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, |
| ву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, |
| о, очајно, с тешким јецањем...</p> <p>— Мај... мајко моја!... мајко!... врисну девојка и приљуб |
| не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављање и утврђивање те |
| онови он, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зим |
| , а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи н |
| ах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, мож |
| аху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мај |
| а важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто она |
| јку, обаспе пољупцима милу сеју.</p> <p>Мајка, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и |
| ла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пиш |
| о их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз |
| и...</p> <p>— Поправити!...{S} Не може, мајко, зарасти исечено срце... оно је ишчупано, нема га |
| бојица страдасмо!...{S} Ја зле напасти, мајко моја!...</p> <p>Писар, како се био залетео за Гој |
| цањем...</p> <p>— Мај... мајко моја!... мајко!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изну |
| но, с тешким јецањем...</p> <p>— Мај... мајко моја!... мајко!... врисну девојка и приљуби се уз |
| S} Доста је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно прелеташе погледом преко зидова, изб |
| це, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под |
| арања.{S} Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике |
| рнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју.</p> <p>Мајка, радосн |
| варају: по неко већ схватило добро целу мајсторију и одговара правилно.{S} Љубица све више свет |
| бице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, |
| ронауку, познавање природе, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p> |
| и је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брату... <pb n="133" /> јесу ли они сад срећнији |
| Изјутра усташе обе рано.{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати да |
| ало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у |
| мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спав |
| се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан проведоше две сиротице |
| црвене, задркта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем |
| лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим пр |
| Ћутати, ћутати, ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко |
| носи те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу преко гла |
| иња осећања, која се улевају у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућу |
| гоцено благо...</p> <pb n="189" /> <p>— Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази он |
| стави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,..{S} Три разреда, толик |
| мање образа и љубави према школи... не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — Онда |
| пође овако празних руку...{S} Свеједно, макар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њ |
| инар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у нед |
| ли она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, |
| о то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад по |
| .. не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја сл |
| непрестано се после Љубици, куд год се макне, привиђаше овај прекоран поглед, који сажиже душу |
| ...{S} И цело јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, румене се танке уснице, мислиш с |
| ца запиткивати, тако радознало, као што мала деца распитују за непознате им ствари. — Жалите ја |
| држала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за |
| пажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па необично светлуцају испод меснатих капака; са |
| се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљене, непокривене сиротињске дашчарице, са |
| ђемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p> |
| а нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је м |
| се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она руку на опаженог несташка и г |
| она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, кој |
| никлована цев...{S} А револвер кратак, мали, као каква играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља |
| , тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слободниј |
| p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb n="39" |
| к, посут ситним љускама бриљантским, са малим, кратким и танким ланчићем укусне израде.{S} Она |
| увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школском раду; свиде јој се и овај по |
| ве прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то |
| де је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао |
| О, молим... извол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведе |
| асним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом ча |
| p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, |
| говараше, али се чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гоми |
| > <p>— Госпоја, прекида јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме уз |
| и и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Председник прво уписа свога сина и једног |
| женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{S} Одједном је обузе милина гледајући ову неј |
| мачно има...{S} Али један поглед на ове малишане довољан је да раскрави залеђено срце и душу да |
| n="71" /> <p>И Љубица одмах уреди своје малишане.{S} Сад је одједном опет обузе нека милина, вр |
| Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих |
| овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, неуморно...{S} И кад нам з |
| и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} Али ипак мораде себи признати, да је нај |
| ањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батин |
| ир исписан је на њему и само једна усна малко... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуј |
| Стојана, проговори Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бо |
| на њему и само једна усна малко... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха |
| к себи...{S} Очи укочене, уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од |
| е...{S} Једна младица, јамачно првешка, мало нежнијега срца, рикну протегнуто, па продужи пут з |
| ки.</p> <pb n="30" /> <p>Изиђоше обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретк |
| p>Чича се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговори наредбу.</p> <p>— Казао гос |
| као да премишља о нечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на неким изразима, настав |
| вички...{S} Гојко Савић...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко, савиј |
| јести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се о |
| head> <p>Сврши се и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и ч |
| и:</p> <p>— И све ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... |
| па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишљала о последњим догађајима: обузела је н |
| беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са сан |
| , ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p>— Шта |
| сак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова шк |
| чи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се |
| , не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест |
| p> <p>— Ко то лупа ноћас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде |
| одигоше они <pb n="77" /> осећаји, која мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истач |
| каки одбегла!... којешта!...{S} Отишла мало послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла |
| .. нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута...</p> <p>Чича се, ставши пред Љубицу, |
| а не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мало отежу |
| о лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гости |
| /p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устреба |
| »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За |
| шту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако зам |
| и.{S} Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнц |
| нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се |
| мо ништа за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набави |
| сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Н |
| и: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно че |
| смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече |
| суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, неће |
| тренутак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрке:</p> <pb n="82" /> <p>— Тре |
| оложи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одједном, као електри |
| школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој је |
| умртва, онесвесла...{S} Доцније, кад се мало прибра од прве навале осећања, узвикну:</p> <p>— Н |
| еди, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговори:</p> <p>— Отпустиће је |
| дост.{S} Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети |
| јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одм |
| ешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје |
| се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину...{S} Отвори о |
| ко ће сад бити?...</p> <p>Председник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало |
| едам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> <p>»Ре |
| {S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држе |
| у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако хоћете... проговори Љубица, црвенећи.{ |
| Али сад... тако изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{ |
| а за њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да се м |
| високим димњаком <pb n="4" /> издизаше мало у страну од сеоског пута.{S} Одједаред залаја једн |
| стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се опет окрете учите |
| аху, на једној клупи, неколико сељака и мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено же |
| жаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно и |
| а ока, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му обријана, необично развије |
| а очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јо |
| јте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако |
| ка...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета, п |
| звињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматрати овај занимљиви рад.< |
| обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу св |
| ори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица га погледа са немим по |
| м по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци што брже |
| он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њег |
| леда писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и |
| стачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју госп |
| ене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало своју постељу, привуче сточић ближе прозору, па из |
| оришту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> <p>Одједном |
| у, чим примим плату.{S} Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разговараћемо на |
| оче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме преки |
| акав повод или случај, који би је могао мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне |
| о разумела.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помисли |
| и. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} |
| ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те |
| аха.... одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега |
| неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овак |
| могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«...</p> <p>По испиту наступи још већа промен |
| са изразом необичне среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју кривицу.{S} У овакву |
| снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном |
| ше веома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </p> <p>— И мени се свиди тај савет, одговор |
| с, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ј |
| љима, о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по издаље добаци |
| стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у |
| /p> <p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледа |
| Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{S} Опружише в |
| а пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им |
| аве ми!...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од дан |
| ту?{S} Потписали сте списак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину |
| озбиљан живот.{S} Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову собу, наместила, почистила, уре |
| .. била несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из со |
| лика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на о |
| ави лом.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ов |
| па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да |
| е обузимаше женска сујета, попушташе по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у |
| господства, у положају од кога и сам по мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Деца изнеше столице; |
| смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела поне |
| ети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у с |
| а ћемо са школским прирезом? рече писар мало тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и набавке, то |
| еч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — |
| аву, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана?{S} |
| дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право у очи, кад |
| истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ништа... женска посла!...{S} |
| "60" /> <p>Љубица се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрт |
| то за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам преврнула тањир, узвикну она весело, наме |
| ила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> |
| убица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У ост |
| у им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умет |
| Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу |
| е устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав терет |
| до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зна човека — вели нам господин капетан |
| ојку: </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво крете |
| е одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица ост |
| о окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, к |
| , па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже |
| ђе овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му испи |
| ом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина трошка на го |
| страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве |
| ли се то све заврши оним стереотипним и малодушним узвиком: ех!...</p> <p>»И нико је не присиља |
| о и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... помисли она. — Неумна, незгодна је та в |
| току зимушњих непогода пропуштено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега про |
| иди се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу |
| p> <p>Пламичак лојанице слабо осветљава малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном уг |
| оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати ж |
| ући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугм |
| не иде вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе годи |
| не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Д |
| еко чела, па туробно одговори:</p> <p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако н |
| је одело, стаде замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку. |
| са неким нарочитим, лаганим и одмереним манирима, који се теку постепено у животу и сматрају се |
| рема великој соби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не бе |
| ао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни |
| па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему |
| ише повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе.. |
| а скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти паксијан |
| пустити, али се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање добио с |
| ши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окречену собицу.{S} Љубица иђаше нап |
| кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго наред |
| ге, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, |
| "22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова околнос |
| господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере |
| ола, просто ништа.</p> <p>— Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми је најго |
| ра, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли |
| је капетан строго наредио да још летос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <pb n="2 |
| ред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му |
| нила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо |
| е а сама се стаде брисати <pb n="29" /> марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет но |
| ко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико нов |
| } После пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који |
| њем, заигра на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја с |
| опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху круп |
| и а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из двор |
| ут...{S} Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о с |
| рло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опе |
| у на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже |
| гоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И |
| не комплименте...{S} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам н |
| даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако је |
| такав, па још привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи по |
| кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{S} А г |
| еботине још се истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ништа... женс |
| стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљиво... наставници се журе да наврстају оно, што је |
| оше на посао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближи |
| p>— Ха, пијанице једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из |
| док нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Марш одатле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде с |
| иди се... само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> < |
| ч и под њим <pb n="121" /> нека нејасна маса...{S} Он прилази и одједном јасно разликује два цр |
| ње ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!...{S} Платићете!... рече она, па се огрте и оде |
| и шали се са сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гле |
| , онако дужином... то је извесно пруга, масница преко целога образа, па још ако је модра....{S} |
| дати пред овим искреним другом овако са масницом на образу!...{S} Али се осећаше усамљен, без и |
| ељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И о |
| ближе Гојку, разгледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му задрхта од узбуђења.</p> <pb n="109 |
| брте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекн |
| 10" /> из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p>После пол |
| е руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се намршти и грубо проговори: </p> <p>Што |
| се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете |
| ком и после о свему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, к |
| ћи.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материне, братове <pb n="202" /> и сестрине, да остане |
| пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу материнскога срца...</p> <p>И опет мисли, и опет пролаз |
| рстима и погледа на прозор.{S} Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби, траже |
| д Љубице појави нека одлучност на лицу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауст |
| мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... отац...{S} Станка... моја младост!«...</p> <p>А |
| тоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што треп |
| р човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непр |
| олугодишњи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било |
| оспођо, много, стаде га правдати његова мати.{S} Није ни излазило међу људе.{S} Таман рекох: да |
| исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша |
| ле два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{ |
| се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећно |
| имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и су |
| ице моја, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица само |
| Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у |
| Чудо му нису одузели ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он |
| још ниси устајала од спавања? ослови је мати, видећи је необучену.</p> <p>— Устала сам, па ме н |
| /p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горк |
| Све...{S} Све!...</p> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима |
| о, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n="83" |
| моје ступање у Учитељску Школу, умре ми мати... откупи ме јадница, те одмах будем примљен у шко |
| па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу...{S} Па после оно заносно иг |
| па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мило јој лиц |
| говора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још |
| {S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који |
| исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то т |
| !{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој, Смиљка, изгледаше старија од оца јој.{S} Изну |
| >Светолик П. Ранковић</p> <p>(НАГРАДИЛА МАТИЦА СРПСКА СА 100 ФОР.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТА |
| вих леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске с |
| р се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим |
| нешто се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Вл |
| корист.{S} Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се |
| p> <p>Одједном Гојко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </p> <pb n="180" /> < |
| каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је |
| нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, са |
| азвуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...</p> |
| их облака, корача нервозно и понеки пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети |
| ав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни се шале, него шта мислиш?</p> <p>— Хм... шта мисл |
| охвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајући себи косе и пла |
| прстима, с подигнутим рукама, иђаше као махнита...{S} Љубица, како јој беше слободна затурена г |
| ховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати.{S} Закашља се, јер ј |
| Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом као претећи.</p> <p>Љубицу одједном, по |
| жак уздах.{S} Суморно погледа око себе, махну руком преко чела, па туробно одговори:</p> <p>— М |
| стру, а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда нас |
| нао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро... махну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </ |
| {S} И опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једн |
| ладноће.{S} Стојан му са прага од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто по |
| шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} А |
| влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном изм |
| знаш ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене гла |
| гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ов |
| га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као <pb n="79" /> човек који је |
| ка са оним простим искреним саучешћем и махну главом ка вратима.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко ист |
| остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко непрестано преврће |
| ажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите овамо!</ |
| узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не |
| д узбуђења.</p> <pb n="109" /> <p>Гојко махну руком... одједном затрепта очима, затресоше му се |
| а се...{S} Баш као наручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога тренутка скикну кер...{S} Ск |
| ју веома брижни, погнули главе, па само махну њима по некад у страну, почешу затиљак и опет ћут |
| ело?...</p> <p>Опет ћутање...{S} Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S |
| S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред собом па се опет замисли...< |
| n="139" /> <p>— Седите, рече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по |
| унац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, према скоковима коњским, а он не види и не осећ |
| дном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на врат |
| обро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себ |
| опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти |
| љка помолила на вратима и некоме такође маше руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не ти |
| ле, дечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном палицом...{S} Одједном је завитла и удари |
| му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерно развијен |
| ога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеже се очајан, панички, самрт |
| но жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да |
| рачаше поред ње, суморна и брижна лица, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мр |
| чи писар и прође поред уплашенога чиче, машући својом плетеном камџијом.</p> <p>Пролазећи ходни |
| ен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, брати |
| осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, бр |
| улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се |
| е међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем посматраше како онај с |
| } Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} |
| запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— |
| војом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли |
| да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, с |
| да окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и |
| S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок л |
| {S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га |
| > <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила. |
| о дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се |
| } А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљено.</p> <pb n="205" |
| тао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, |
| гу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам в |
| ла.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна |
| ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— Зар неће |
| ...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само н |
| .</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну о |
| ини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме ост |
| едим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о оној искр |
| аче ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже гла |
| мерној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И |
| и је необучену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јес |
| р над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора |
| {S} Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог ме је проклео још на самом рођењу!...</p> <p>— Оставити |
| ништа, ето... била несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и |
| живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, св |
| беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, одго |
| ... одговори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p |
| би.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} |
| ћи замишљено, проговори:</p> <p>— И све ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове.. |
| .. после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!... |
| непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири |
| ... не гнушате се мене?... не презирете ме?... прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, а |
| у слутњу...</p> <p>— Не, не... оставите ме... заборавите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваш |
| о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p>Путује потесом, шумом, |
| немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} |
| <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте разумели.{S} |
| и каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри лице |
| } Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм. |
| намршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични с |
| њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур... ј |
| о друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорит |
| још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И |
| ати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са школским прирезо |
| . сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко каз |
| p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Све |
| ака.... због неке увреде...{S} Истукоше ме пред друговима, осрамотише...{S} Директор наиђе и ош |
| ким саучешћем.</p> <p>— Ништа... остави ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врат |
| нао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} |
| те... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте ради |
| м, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се к |
| м.</p> <p>— Ништа... остави ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.{S} Скиде |
| дан господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овам |
| избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и не |
| Учитељску Школу, умре ми мати... откупи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и добијем б |
| ли опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико са |
| у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служе и к |
| године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А |
| дишњи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S |
| . нити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек она |
| разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча догађај |
| <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p> <pb n="195" /> |
| ...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, ус |
| уго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он ј |
| мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав ил |
| Што?</p> <p>— Та... онако...{S} Једнако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} |
| трчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«...</p> |
| осла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће |
| осрамотише...{S} Директор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Д |
| и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једн |
| то сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте разумели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми |
| во треће место.{S} Само ми необично што ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке год |
| те се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си |
| че трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на пр |
| е, или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим та |
| А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни кри |
| ни до сад нису њихови односи наликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто |
| ијатељство.{S} Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, договарају се озб |
| у положају, није могло ни очекивати.{S} Међу њима непрестано стајаше некакво страшило, које их |
| , што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу младим људима има тога... те кавге, али се то све |
| ћином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, на |
| оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озби |
| S} Полако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... још, још. |
| , уморене звери, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} |
| и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са с |
| отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћати стари |
| стране много допринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женск |
| рити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се међу њима почиње отворено непријатељство, <pb n="67" /> |
| зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> <pb n="74" /> <p>— То је зл |
| тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.{S} Веља седи кр |
| сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом по |
| да полако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} |
| о се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојк |
| им погледом.{S} Образи јој сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко ун |
| боље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око |
| чин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто |
| } Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{S} Обу |
| а другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст на ј |
| </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто |
| авдати његова мати.{S} Није ни излазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно. |
| мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, реч |
| ава...{S} Да окушам ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само. |
| де на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...</p> </div> <div type="chapte |
| орадоше попустити и проговорити по неку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију му |
| омисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек |
| кавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекив |
| ој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу писар отпочео напад, по свима правилима |
| да се црнило виђаше само по крајевима. »Међутим има доста места где сами сељани моле за нова од |
| ли ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, |
| ених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово држање одаваше обичног сеос |
| а руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... нас |
| дало друкчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушни... све се то пред њом угибало, св |
| кву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...{S} И |
| збиљнога; али чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, |
| е и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном претури и јаукну, а он се сети |
| ..{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и с |
| о његове постеље, како је лепо разредио меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву, па сад |
| им и дроњавим губером.{S} Под њима само меко сено, покривено шареницом, па ипак беше тако слатк |
| и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сто |
| младић у кратку капутићу и накривљеном меком шеширу на глави.{S} Иђаше кицошки, некако подигра |
| ом, не поимајући шта ради, дохвати њену меку <pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собом, ид |
| !...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; о |
| смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека |
| а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, која придаје необичан израз човеку.{S} А д |
| .. рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трљајући лагано руке једну о другу. |
| ве то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не |
| > <p>— Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си |
| шта више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</ |
| м небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одједно |
| нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти ј |
| у, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену и |
| еговим одвратним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} |
| адве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну... |
| мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који |
| пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, дво |
| ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест |
| х леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«...</ |
| а мном, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу, чека као псето што чека милост од газде |
| милостиво примио... пропао бих...{S} На мене скочише у школи два најодраслија ђака.... због нек |
| та ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала.. |
| т, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чињеница, тако учисмо у психо |
| е тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас з |
| .{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света...</p> <p>Љубица, како ст |
| нога ономлањског, Светислава.{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се |
| Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!...{S} Али |
| ични испит, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, веома |
| е, ни стола, просто ништа.</p> <p>— Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми |
| сам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непрестано... и у ситницама тако мора бити...{S} А |
| ица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите.. |
| Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</ |
| вати да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сам |
| > <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме?... прошапта она и покуша да р |
| е јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво |
| >— Иди молим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, т |
| то посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нек |
| добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдало, жи |
| како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас... |
| залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога. |
| ко ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она уз |
| {S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а |
| ама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао!</p> |
| то није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... отац... |
| лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, |
| </p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и |
| сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стража |
| икну Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије |
| је се човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{ |
| шам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, бр |
| има који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ј |
| говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам добро, стотину пу |
| ом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она пос |
| пач добро не озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу |
| ...{S} Испричајте све лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изнен |
| руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, |
| козу!</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мени је ово треће место.{S} Само ми необично што ме сад |
| два изговори ово мало речи. </p> <p>— И мени се свиди тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви има |
| хе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда |
| а је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми и |
| ан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дође |
| поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље?.. |
| у, мрштећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако хоћете... проговори Љубица, црвенећи.{S} Виде |
| и је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру, |
| може бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се највише свиди савет нашег Стојана, проговори Го |
| их сам убила, унесрећила...{S} О, тешко мени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све било он |
| та лако непажњу према себи.{S} О, тешко мени!...{S} Одбачена!... презрена!... заробљена са овим |
| , не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца. |
| .{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, тешко мени!...{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако одвратан, |
| мо што знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, н |
| се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, мог |
| ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би |
| и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да га |
| {S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јест, |
| а знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} |
| , кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...< |
| b n="140" /> једнако... нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не |
| н стаде опажати како се Љубица све више мења према њему...{S} Следи се од страха, и стаде пажљи |
| } Његова Америка«...</p> <p>Лете, лете, мењају се као у калејдоскопу нејасне, испрекидане мисли |
| ом полако врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и не |
| они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наступа полагано некаква хладноћа, досада; свак |
| а се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише неки тамни и нејасни осећ |
| /p> <p>— Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам |
| пет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти о |
| ој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у најв |
| ве к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скрене |
| она не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини |
| познатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после његова одгов |
| ако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, наразговараше се и за ручк |
| о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије.</p> <p>— А, |
| риском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на о |
| мо малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као |
| боје тргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао, па трепери својом нежном сребрнастом св |
| га се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељс |
| оче она збуњено: припрема траје најмање месец до...</p> <p>— Ха, методика... прекиде је учитељ. |
| о сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали ск |
| не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <pb n="21" /> <p>— Рачунаља... а шта му |
| ако лепо, чаробно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срц |
| нити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако |
| _C23"> <head>XXIII.</head> <p>Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пр |
| > <p>Гојкова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, намучен, озлојеђен на цео |
| то мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а |
| S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко други |
| .{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{S} Д |
| амо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време |
| значајно...</p> <p>Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то в |
| .. треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве пла |
| Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А квартирина?</p> <p>— Нисам |
| ањем новаца, и депозитар крајем свакога месеца...{S} И све, све исто, једнострано, досадно!«... |
| } Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече она, спре |
| p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату?{S} Потписали сте списак само з |
| у.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће приз.. |
| .{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја среза.{S} Тога ист |
| живота, живота хоћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одош |
| {S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником и стар |
| ар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори други глас одлучно |
| жемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је с |
| 993_C21"> <head>XXI.</head> <p>У трећем месецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаш |
| д нису њихови односи наликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, а |
| ла собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега ше |
| е му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој |
| да у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</p> <p>Настаде прави лом.{S} Клетве, претње, п |
| дише да учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.{S} |
| каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо |
| аве, мале, па необично светлуцају испод меснатих капака; са стране око очију кожа се почела брч |
| вршетку службе, другови се упознаше.{S} Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна |
| е у једном крају.{S} За певницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и одговараху на јектен |
| чкој станици, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло до |
| /p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, а |
| аво очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А посл |
| а оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Писар се изв |
| S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} Он баци погле |
| страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином... т |
| шцима и строгим тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог израза и то |
| е само по крајевима. »Међутим има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо |
| то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи |
| трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле |
| на нервоза...{S} Она скакуташе весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А п |
| 72" /> сеца гласом, узвикујући на неким местима страховито.{S} На средини цркве, око иконе, сто |
| ађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... рече она иронично, не п |
| а...{S} Она скакуташе весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој |
| екује никакав посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред к |
| а, која не размишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убиј |
| ер му данас и у оваким околностима није место.{S} Само тихи, лагани уздаси по кад што одају њег |
| далеко... какво најгоре, најусамљеније место, где нема друге школе ближе од четири часа и... < |
| њу запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова са одборницима и таман да се |
| е венчамо...{S} После већ добијемо боље место, неко усамљено село, где нико не долази, па«...</ |
| изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p> <p>Толико пут |
| <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Ка |
| ш... наша посла!{S} И мени је ово треће место.{S} Само ми необично што ме сад не преместише: на |
| и колега мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме |
| г дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишт |
| ма ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то још без узрока |
| ицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, г |
| <p>Влајко је добио премештај на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао |
| обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињем.</p> <p>— К |
| на коња, па као стрела одлете у среско место.</p> <p>Оба учитеља зинуше од чуда, пребледеше об |
| он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, задово |
| по делић досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљућим чемером, најстраснијом жудњом за |
| е то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако је некако... чудан |
| ђе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, |
| ико зло, моја господо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране |
| танка... моја младост!«...</p> <p>Али у место револвера падоше на писареве образе две сухе кошт |
| Седите, рече он благо, показујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном страху, ис |
| рмља, и више очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, ст |
| пред! викну пандур оштро, показујући му место пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну В |
| скриваху своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога говорни |
| јамачно је однесен или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су |
| и чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, р |
| намером он прекиде разговор баш на овом месту... </p> <p>— Камо вам онај колега, рече он, дижућ |
| еме и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе се |
| е мрака?...{S} Што ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види |
| Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки м |
| о ишчупа срце и однесе... остаде на том месту само пуста празнина.{S} Он осети да је остао усам |
| о увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим вратни |
| нуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> <pb n="74" /> |
| бом располаже...{S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не |
| то ништа.</p> <p>— Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мап |
| други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је |
| сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама о |
| ве нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао м |
| ок год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче |
| Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, па одговори:</p> <p> |
| буче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p |
| кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... |
| неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву ц |
| а је одједном сави, отвори деловодник и метну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гл |
| ти.{S} Најзад се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после |
| ?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни...{S} И |
| оше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p |
| одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну једну своју руку на његово раме, па га опет пажљи |
| цу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне, кад се разиђоше кметови и |
| траје најмање месец до...</p> <p>— Ха, методика... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете мо |
| овамо ћете морати много што шта против методике, јер и наша врховна управа ради већином против |
| наша врховна управа ради већином против методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два |
| навору?</p> <p>— Не сме... одговара она механички, више понављајући детиње речи, не знајући ни |
| друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пролећу некакве испрек |
| омуца нешто у одговор, рукова се са њим механички, не мислећи и корачи напред...{S} Изиђе пред |
| ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} Рибице...</p> <p>Љубица одмах виде |
| ми.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S} Твој ј |
| а <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, |
| прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив.. |
| жавни чиновник и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... он |
| ога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај гр |
| оспода, па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били у |
| А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} |
| атеља и полиције!...{S} Знаш, нећемо се мешати ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после тог |
| љима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати |
| иде ћутање:</p> <p>— Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S |
| топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискива |
| стави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оногај... као два |
| а ово све нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} |
| и она тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро |
| .</p> <p>— Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је |
| смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да |
| b n="27" /> <p>— Хвала вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали школски рад: настав |
| подин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа |
| сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права ва |
| ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја |
| ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од годин |
| иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се дом |
| > <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је |
| , ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише.{S} Полако... бић |
| а, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један о |
| овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p> |
| Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш. |
| нам бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну |
| S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смисли |
| ос договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако...</p> <p>— Си |
| јко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се |
| онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ни |
| ерајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: боја |
| ам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијантима, |
| што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше |
| оследњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље |
| згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путо |
| излазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубиц |
| заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге стар |
| а потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди |
| е ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрегнут |
| ава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај. |
| н у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S} П |
| ладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима на |
| него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!...</p |
| .. кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p> |
| јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скуп |
| ке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!...{S} |
| и наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на добр |
| ете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад је почео тамо |
| ли је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S} Ни сама н |
| себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би м |
| и једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да |
| } Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> <pb n=" |
| квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд з |
| знати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним |
| је, целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!. |
| оји је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са образованом женском... разговор ј |
| ја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ом лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </div> < |
| му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој |
| а окамењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбени |
| ад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком |
| ано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто онако |
| т, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја |
| што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би било... и о |
| а лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је су |
| од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по ов |
| — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане |
| а радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А ка |
| еци прође железницом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одма |
| ољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не |
| >— И све ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руко |
| А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упо |
| то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица поч |
| кнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онд |
| p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и |
| , одвратан!...{S} Како сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи |
| и је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Го |
| ти Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значајно...</p> |
| е обара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обичном регистру, а |
| јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!...{S} Св |
| лској!...{S} Написао човек Министру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица |
| г оног безразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S |
| е куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњ |
| кав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ц |
| Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до |
| ека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно |
| е биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откуп |
| и још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало, обрте се Љуби |
| де објашњење и разговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избиј |
| Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и |
| ед моје ступање у Учитељску Школу, умре ми мати... откупи ме јадница, те одмах будем примљен у |
| твртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих |
| и учитељу и пружајући му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ |
| Шта му би одједном!...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} М |
| ла чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p> <p> |
| а се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко са |
| иро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што пос |
| оје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, |
| <p>— О чем је бунцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада изгледао, шта је радио?...</p> <p> |
| а се изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу... које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли с |
| разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се највише свиди савет нашег С |
| . — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда ће |
| ви писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо гимназију заједно.. |
| p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо |
| , ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... нисте ми... противни.</p> <p>— Него напротив?... опет она уда |
| вље...</p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему... је ли?. |
| без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <pb n="21" /> <p>— Рачунаља... |
| те окитити златом и брилијантима, среће ми!{S} Хоћеш?...</p> <pb n="78" /> <p>И Љубица осећа да |
| вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да с |
| е мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Оо |
| шамо са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасви |
| р; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица, смеш |
| о си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали |
| Е, немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p> |
| ди већином против методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерлад |
| ахваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете на |
| } Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ништа...{S} Могла би продужити и овакав |
| ујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— |
| е лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учио |
| гме... зврр... улети жандарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца« |
| свакога ти ђавола зна!...</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, |
| рад да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене |
| , ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— |
| о, незгодно!...{S} У такој соби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и ве |
| о, узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... друг |
| ... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n="43 |
| едњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући из |
| те мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Је |
| ћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрос |
| ед и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Ви |
| а вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута |
| есту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, |
| >— Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну он |
| е можеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} |
| јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја... узвикн |
| дрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, што си ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?... доче |
| овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, св |
| pb n="164" /> <p>— Хо, брате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо. |
| чупани из корена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана как |
| омене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, кад пу |
| лскога приреза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онак |
| па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како би би |
| д... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од камџије? |
| ећи и у овом случају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра з |
| сам га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни казао, него све онако... поиздаље. |
| роводили разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио. |
| сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње зверати очима... |
| Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био у По |
| ла, па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па д |
| о ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</ |
| ешко мени!...{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досадан... мислила сам полуде |
| зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из |
| испит добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор...{S} Обукох се, оденух се, с |
| ке те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми |
| воду...</p> <p>— Гле ти паксијана како ми опорочава моју очигледну наставу, насмеја се гост, п |
| право.{S} Ја нисам ни послушао све како ми је речено, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си |
| , те како срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те |
| а...{S} Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, нек |
| о да избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и |
| умели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мис |
| аду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама |
| с школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се |
| !{S} И мени је ово треће место.{S} Само ми необично што ме сад не преместише: научио сам већ да |
| давац учитељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постав |
| и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег |
| мо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје |
| тељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — Курј |
| сте радили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у стра |
| огла, у овој истој постељи...{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!.. |
| !...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Сам |
| аки тренутак, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са |
| в...{S} Кад нестане такве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</ |
| </p> <p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И с |
| ли био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са |
| ди!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу |
| {S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да ј |
| одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништ |
| ух се, стекох многа познанства, која су ми ласкала, стадох се проводити весело...{S} И чим ступ |
| — Ово ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете не |
| овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство туж |
| {S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап |
| ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из осно |
| ијатељским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, уп |
| и?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?...{S} |
| овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи.. |
| Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не |
| е бих разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми |
| емо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разв |
| нови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе д |
| сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Т |
| проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама са |
| нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздркталим р |
| трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, |
| мрачно, незгодно!...{S} У такој соби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија |
| он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— |
| : она му беше милија од свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, убијена...{S} Само |
| ћао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... овако осрам |
| "120" /> свију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} Само му сину та мисао кр |
| а све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити до |
| јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек сит да се надише!...</p> <p>После |
| ане.{S} Сад је одједном опет обузе нека милина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој |
| уписаних малишана.{S} Одједном је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају ње |
| зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале |
| а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше |
| бавних осећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по |
| у дужност!;...{S} Колико је ту помешано милине са неком полусмешном збиљом и важношћу.{S} Друкч |
| авила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна |
| уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте главе, весела лица.{S} Осврташе се бо |
| о шапатом.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну оком |
| > <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он је |
| олски кресну оком и насмеја се.</p> <p>»Милица... откуд она ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он |
| што чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао многе разговоре и задиркивања, а |
| а!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Ка |
| свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао на посао, да |
| за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматрати овај занимљиви рад.</p> <p>Одједном |
| а.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина: мило му што она сама везује своју судбину за његову, па |
| !...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то |
| и хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Родитељи помрли, сестре се |
| ша, гутајући сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јо |
| убав према овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном децом.{S} Т |
| и.{S} Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата |
| ати се тако под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и |
| е: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је про |
| мене отпадницу, чека као псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са |
| ва, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} Срећа те држава даје плату |
| посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесним људима... да нам б |
| а се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне речи, али при најмањој неповољности |
| а немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} На мене скочише у |
| место, где је познао једине дане среће, милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давно срушила, п |
| ену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и поп |
| така, кад му је изјављивала нешто налик милоште...{S} Шкргутну зубима, севну очима и дохвати се |
| љив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некако онако... озбиљн |
| у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју.</p> <p>Мајка, радосна, што јој дете тако сре |
| од радости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може |
| . а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у такв |
| погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје присебност, и он |
| се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у |
| желео,..{S} Истина, сам он није постао Министар полиције, али што је мислио о писару, све се с |
| де. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров потпис?</p> <pb n="111" /> |
| што?«...</p> <p>— Изволите један акт из Министарства, проговори писар службеним полицијским тон |
| ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хлеб |
| како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,..{S} Три разреда, толики рад... и ево ти |
| ..{S} И он доиста показа акт с потписом Министра просвете, па га онда поцепа на ситна парчета. |
| </p> <p>— А ’нако вели... настави ћата, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> <p>— |
| ш видео да је акт из Министарства...{S} Министров потпис?</p> <pb n="111" /> <p>— Разуме се, и |
| ојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Министров потпис...{S} И он доиста показа акт с потписо |
| тије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</p> <p>— Шта си радио |
| "82" /> <p>— Треба да се изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу... које ви хоћете.</p |
| p> <p>— А ви затворите школу.{S} Јавите министру да не можете издржавати школски прирез, па нек |
| и светињи школској!...{S} Написао човек Министру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...< |
| Нико!... разумеш!...{S} Послаћу одговор Министру у име капетаново, и онда ће онај смрад бити ка |
| пљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу Министру просвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он гр |
| азговарате!...{S} Нисте ли пре неколико минута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...< |
| канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему, па |
| , јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са школским прирезом? |
| ао да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман он |
| ...{S} Само вечни, дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему и само једна усна малко... врло |
| ташну децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, брати |
| ишта не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако? |
| сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом |
| су све важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији дани. </p> < |
| 32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално — рече гос |
| де — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Гојкову реч.< |
| уги што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... викну она оштро, |
| ош ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад лежаше на кревету, и опет му исто онако |
| ецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајућ |
| читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире се по свој цркви, и она помишља |
| нуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова |
| елене подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се |
| између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједном, из другога, тесн |
| ну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи |
| ко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика јата грлица, |
| {S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... |
| е се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И плам |
| ла је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, |
| ове постеље, како је лепо разредио меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка |
| у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом трепере светли сунчеви зраци и виси |
| .{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> <p>— Извините, мо |
| ам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ов |
| тило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљиво... наставници се журе да наврстају оно, |
| p> <pb n="156" /> <p>Живели су скромно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, сакривајући |
| VIII.</head> <p>Сврши се и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младе |
| д смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеш |
| зраци... оно се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у |
| ви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчањ |
| је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако изненадних посета.</p |
| азмишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, а зовемо се учи |
| њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће једно од нас двоје |
| а!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћом може да створи овакав живот... гле како се жив |
| ућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— Не бригај...{S} Трчи! од |
| ази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предо |
| n="129" /> <p>У Орловици постоји леп и мирољубив обичај: часништво општинско кад одступа, отку |
| вети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голубице!...{S} Казао |
| ..</p> <p>— Не бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем |
| страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије мишљаху...{S |
| тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао |
| же да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се |
| од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо |
| аучио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишљ |
| > <p>— Ама шта ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли. |
| езгодна сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и |
| н не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим п |
| ећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још |
| у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој се лице, постаде светлије. |
| сти хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити... |
| на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вез |
| е, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права |
| осрамоћена, убијена...{S} Само га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку з |
| обична њена смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извућ |
| ама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој |
| јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна!... слободна!... и уз ту мисао указа се |
| само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, с |
| ижило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} |
| од свега на свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па |
| ама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, |
| као какав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ з |
| репери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто, |
| иди да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, ко |
| зе једно по памети... никако да избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима. |
| аза непоуздано, ништавно, лепо само као мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, јер |
| болесником.</p> <p>»Дакле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то гр |
| же!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18993_ |
| помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? запита о |
| ече она иронично, не прикривајући своју мисао, па убрза кораке те ћата поче изостајати.</p> <p> |
| ћемо царски живети... наставља он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, с |
| опет, избегавајући да каже јасно своју мисао.</p> <pb n="148" /> <p>— Како наређивати?... шта? |
| е црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, |
| у исписани на његову лицу...{S} Прва му мисао застаде на револверу, који он не имађаше...{S} Св |
| заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она |
| о школи, расветљујући неку нову и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади седети, а |
| ости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло врем |
| ачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплашила |
| исао: слободна!... слободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно... |
| .. премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали с |
| понављаше она већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, уплашена, и упропаст |
| вештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да и |
| ко и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном. |
| , не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да бу |
| ајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још да |
| одговор, рукова се са њим механички, не мислећи и корачи напред...{S} Изиђе пред њу средовечан |
| ивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, |
| о сваки покрет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, на |
| миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се н |
| љиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S} И как |
| плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки сребрнаст облачак, пронес |
| ли да идеш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глав |
| уго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућ |
| А Влајко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду п |
| покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} С |
| у и преврташе своје старе, непретурене, мисли...</p> <p>»Да ли је толико лакомислена, да је мог |
| омко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути |
| ише не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам ж |
| и ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође |
| и и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу нек |
| облаци на њено равно, ниско чело...{S} Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорч |
| ћа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> се зауставе на једном пр |
| бузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, забо |
| p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед око срца, што |
| де са болесником, не знајући још шта да мисли и не разумевајући потпуно свој положај.</p> <p>Од |
| . незгодно: сами обоје!« После стаде да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова об |
| чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој п |
| сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у гр |
| нијем чему према Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи <pb n="140" /> ј |
| дује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче доносити по неку |
| ло, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненад |
| али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља и |
| ука!... </p> <p>Она је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женск |
| о... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање на прошлост...</p |
| , како се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне овима.</p> <pb n="75" /> <p>Срце јој оп |
| оме.{S} Али она силом угушиваше те нове мисли, избегаваше их, осећајући унапред њихову непријат |
| вно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па се одједном баци |
| ове необичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли |
| ослу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схв |
| е су претурали по глави најразноврсније мисли, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква дру |
| м.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе у ходни |
| девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре к |
| неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, |
| ред и понекад се намршти од нове навале мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком п |
| ли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако...{S} А ја зна |
| , гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несре |
| ек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли престати.{S} Много лепих мисли и уверавања изнесе |
| валише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га |
| ач на главу...{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра усташе о |
| {S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је |
| осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће та |
| жљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у р |
| као у калејдоскопу нејасне, испрекидане мисли, које немају никакве везе ни са њеним стањем ни с |
| ву јој само пролећу некакве испрекидане мисли...</p> <p>»И Зорка остарела...{S} Кажу не даје ви |
| и и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топ |
| равно, ниско чело...{S} Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тре |
| ...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, |
| .</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно |
| сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али те |
| ешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратни |
| х на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, фаталном речју, којом се сви слаби к |
| и, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} |
| S} Она се стресе, и одједном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта ја радим... којешта!...{S} Млада сам |
| њем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта се ради око |
| ише мучи и страда.</p> <p>После стадоше мисли прелетати и заустављати се на разним другим средс |
| p>Љубица остаде скрушена, сломљена, без мисли, притиснута неким тешким, грозничавим заносом.{S} |
| о је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче |
| реварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припад |
| је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих неде |
| , мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа ј |
| без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ |
| ута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} |
| ш кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешт |
| сам морала брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам |
| . те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко одлучно. |
| , нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру, која је у в |
| Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени другови, видевши колико |
| д тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} |
| ељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствари унапред предвиђа.</p> <p>— О, бе |
| по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, он се |
| ежњу материнскога срца...</p> <p>И опет мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћ |
| е гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чуднов |
| ш страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претур |
| е ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска суревњивост!... она с |
| за радом.{S} Нестаде јучерањих себичних мисли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што о |
| д искривљене у страну од тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се |
| у, па не мисли престати.{S} Много лепих мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одједном, поглед |
| да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за то, и у |
| тек наговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{ |
| S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, |
| ио ми је тако одвратан, тако досадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И |
| S} Од синоћ јој се нешто преокренуло... мислила је дуго, па одједном осети како јој се увуче у |
| другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислила је да се то може некако окренути, и ако није зн |
| лила, да ће то такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа. |
| емала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред клону... |
| и сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа није осећала, око ње владаше црн, густ м |
| сно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као |
| е нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и с |
| кчији, простији, ништавнији, а некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој ј |
| ећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а |
| ним гласом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам ва |
| Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} |
| знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} Није то... није то... нешто |
| се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади |
| астави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} |
| } И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварени |
| ма плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, |
| му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, за |
| вар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!...</ |
| е знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци о |
| што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамне о |
| , он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, кој |
| ле, него шта мислиш?</p> <p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за |
| днако мислиш. </p> <p>— Како могу да не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</p> <p> |
| пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доб |
| јих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом |
| ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет вр |
| несен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!... премишља Гојко д |
| еља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; де |
| ћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.{S} Једна се чуди новом нараштају, како то све |
| м душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, којима се највише бавила у школи.{S} Срце јој |
| дствима освете.{S} Све беше испитано, у мислима проверено, и све се показа непоуздано, ништавно |
| ..{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у школи преж |
| реч прозборити, ко је може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниј |
| мало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријат |
| де. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе мора |
| ред испит, само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу |
| <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи т |
| у памети склопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се ст |
| е Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, |
| је постао Министар полиције, али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја пра |
| по соби читаве часове, па опет легао и мислио...{S} И ништа ново није смислио, осећао је оно и |
| већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи |
| и, мучи се, па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још ид |
| апућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, дужан |
| трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређивати... одмах... |
| гу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица |
| . ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то није бил |
| н облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Про |
| се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је о |
| утост мозга; ово што се непрекидно мора мислити.{S} Она изведе децу на двориште, пусти их да се |
| д је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је нерадницима и онима који би хтели |
| нско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је незгодан тренутак, |
| му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усу |
| а.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је |
| рано, као што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозн |
| јно замишљало!...{S} Знате већ шта може мислити <pb n="9" /> здраво и весело шеснаестогодишње д |
| о био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да |
| обузело целу памет, па мора само о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен, тресући се од гроз |
| брижно цело лето... лежати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа, не страх |
| ... управо о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одмах.. |
| танца скупљена, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као д |
| ... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако м |
| Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам |
| .</p> <p>— Море махни се шале, него шта мислиш?</p> <p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћути и глед |
| Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А |
| >— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на д |
| више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да не мислим!{S} Како могу! |
| ан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге пак |
| екуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она |
| ћи се, поседаше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танахним крилима поред самих њихових очију |
| на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се о |
| азе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мутним поглед |
| } Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} О, часни г |
| у!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, они постају све ближи, све |
| , па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбијала главу |
| и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«.. |
| лска година!... »Дакле, то је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме страшно!... није баш та |
| болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> < |
| ту се ти надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, стојећи пред прљавом испрскалом школском т |
| во уплашише је ови необични и, како она мишљаше, важни државни изрази:{S} Краљевско-српска;..{S |
| ве што је у школи преживела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она |
| ...{S} Гледаше је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове свој |
| Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго су с |
| ајглавније одговараше потпуно — како он мишљаше — његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што |
| едно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је ба |
| ненади толикој пажњи и, како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да то не б |
| жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује, он јо |
| итам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледати? |
| о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десет година |
| </p> <p>»Шта ја радим... којешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашали |
| </p> <p>Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши укра |
| од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страш |
| милије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, одважн |
| о...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и млада...{S} Сад право из школе помисли он и подиже напр |
| зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним очим |
| стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа |
| p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане кој |
| набавити сви демони из пакла!...</p> <p>Млада, лепих црних очију, танких повијених обрва, нежна |
| гао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове коле |
| рце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, |
| два би је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, постао је костур, омотан кожом.{S} |
| н, који има под својим туторством многе младе душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца ја |
| овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, смрз |
| измишљајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна же |
| , испод очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике удобност |
| задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и |
| у све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} |
| о ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — цела свадба — поседаше сви у једна |
| ља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча не |
| м гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила домаћа срећа!...</p> <p> |
| рзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је слат |
| ?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу младим људима има тога... те кавге, али се то све попра |
| вет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у |
| иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој |
| <p>На вратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљеном меком шеширу на |
| редседником се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над који |
| д...</p> <p>Из друштва се издвоји један младић, веома леп и отресит, као што она при својој заб |
| опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половине дворишта он проговори:</p> <p |
| пође за лекарем.</p> <pb n="182" /> <p>Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго... разглед |
| да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p>Стојану заигра обријана и обрасла кратк |
| постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам преврнула тањир, узвикну она в |
| n="165" /> <p>— Да се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео...{S} Скућио, окусио до |
| у и покупише лишће и крушке...{S} Једна младица, јамачно првешка, мало нежнијега срца, рикну пр |
| Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове |
| му он сад изгледа сасвим отресит, прави младожења.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа га за ч |
| теља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с |
| рану и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља вр |
| а кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови |
| вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, вид |
| још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем н |
| аром, чим духне лагани поветарац?...{S} Младост је силна; она лако преноси све незгоде, а у ста |
| .</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јест... али то је |
| ..{S} Мати... отац...{S} Станка... моја младост!«...</p> <p>Али у место револвера падоше на пис |
| снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{ |
| аке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи |
| Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост?{S} Видим да се радо сећате младости...</p> <p> |
| га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутак |
| вор, који је у по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни разгов |
| да се радо сећате младости...</p> <p>— Младости?... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам |
| вршују.</p> <p>Срећно детињство, красна младости, нећете се никад вратити! </p> <p>Сад се све п |
| о и младост?{S} Видим да се радо сећате младости...</p> <p>— Младости?... понови Гојко и замисл |
| им другарски, претресале се успомене из младости, управо ређали се несташни поступци у школи и |
| им жубором отичу и њени најмилији снови младости, њени најдражи идеали...{S} Све, што је тако д |
| т!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S |
| лики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове...{S} И кроз неми сутон, |
| ело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше |
| за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га поглед |
| које не трују човечји живот, не сметају младости да <pb n="35" /> плива у срећи и сновима, да с |
| ином, и уздишући за изгубљеном срећом и младошћу...</p> <pb n="150" /> </div> <div type="chapte |
| њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у о |
| арала у сновима, чиме је најрадије душу младу напајала, почиње се ружити, растурати...{S} И она |
| ан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се |
| врши упис и слушајући преклињања једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, ј |
| и те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом |
| е шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети как |
| </p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао многе разг |
| мах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младо |
| а се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једном к |
| дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће судбине она бити?... |
| ако се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких кукова. </p> <p>И Љубица осећа да |
| бригај...{S} Трчи! одговори му Стојан, млатајући рукама уплашено.</p> <p>Гојко ободе коња и ка |
| Зорка остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пр |
| твор...{S} Обукох се, оденух се, стекох многа познанства, која су ми ласкала, стадох се проводи |
| то о писару, избегавајући <pb n="99" /> многе ствари а понешто измишљајући, — како то већ умеју |
| ју светлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, з |
| оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му |
| ли школски рад: наставник нам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежба |
| осподин, који има под својим туторством многе младе душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце к |
| свет о некаквој Милици; тада је слушао многе разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничег |
| увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствари унапред предвиђа.</p> <p>— О, безнадежни ј |
| — А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао к |
| н је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>— Је ли ожењен? |
| рихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо ран |
| епозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступиле разне промене.{S} П |
| зауставити и забавити.{S} Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин. |
| ата надувена тупост, која је својствена многим нешколованим представницима власти.{S} Он се при |
| аком.</p> <p>Путник распита дечка још о многим другим стварима, које су га интересовале; тако с |
| жем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n="63 |
| на још није стекла ону необичну вештину многих старијих учитеља, да целе године туку децу душма |
| ти тобом као...</p> <p>— Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже...{S} Не био ја на њ |
| телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе.. |
| је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да |
| се руковала са њим, осећала се срећном, много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се с |
| добит мора се много страдати... много, много! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита |
| дне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешк |
| појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати.{S} Није ни излази |
| авно гугутање!...{S} О, погрешила је... много је погрешила!...{S} Опет је обузима зима... све в |
| велику добит мора се много страдати... много, много! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? |
| у, биће премештен.{S} Добар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми по |
| и осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, познатије, као да се сад тек јасно испо |
| ном, као да му поскакаше <pb n="132" /> много мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто м |
| јом речитошћу, па не мисли престати.{S} Много лепих мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одје |
| , трљајући лагано руке једну о другу. — Много сте погрешили, понови он, што сте веронауку остав |
| е...</p> <p>А Љубица је доиста страдала много.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па |
| сна, бескрајна, слепа, која не размишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!... |
| и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копати злато |
| } Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не журим се.{S} |
| , знаш, причувај се... нешто је на тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође поред к |
| јаукнути, хтеде утрчати унутра... хтеде много... па се одједном издиже на прстима и погледа на |
| осле ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и млада...{S} Сад право из школе помисли он |
| S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш како |
| или ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајдемо сад |
| са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па није лако. |
| ским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управо ш |
| обично зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да |
| док је боловала, она сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S} А |
| а свакад постићи одличан успех; то није много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испит |
| ана.</p> <p>И Љубица је са своје стране много допринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то с |
| аде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, мла |
| вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати... много, много! </p> <p>— То сам ја вел |
| са очигледним интересовањем, као кад се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се уп |
| .</p> <pb n="192" /> <p>Проскитао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватају |
| анас сте почели.</p> <p>— Љутила сам се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) нав |
| је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима из рачуна, али њему не поквари |
| за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за |
| е још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много... опростите на замерци... рече му Аксо својим ти |
| икну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше навикла |
| мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и много других!...{S} После наступа мучно и тешко школова |
| о торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год х |
| а не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим |
| је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта против методике, јер и наша врховна управ |
| о кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава, али о премештају не рече ништа.{S} Реч |
| рзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p>— То ми ј |
| тавити!...{S} Никад!...{S} Зар ја нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} П |
| о се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали су узети другу, засебну кућу, пода |
| једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао |
| ... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} |
| да изговори оправдање:</p> <p>— Далеко много...{S} И посао велики у почетку...{S} Његова обичн |
| разници.{S} Дотле су урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опет нестаде м |
| имо обоје са овим малишанима, да радимо много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмора, да га н |
| она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, узвишеније...{S} Сећа се својих осећаја |
| те онако... какав је човек?{S} Он нешто много прети учитељима.</p> <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му |
| на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица становала у ш |
| Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не |
| савет, допао овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо знали друго радити? раз |
| узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним. |
| ивело срећних дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и другарице и стала се са њима игра |
| ...{S} Ватра јој плану из груди; струје многобројне, муњевите јурнуше јој по целом телу, у теме |
| ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се |
| икога страдања... гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p |
| чем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма |
| јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу, ч |
| како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теби о |
| Веља избегава!... није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко |
| ам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!...{S} Нисте ли пре неколико минута би |
| > <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... |
| у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док |
| > то сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни с |
| а онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна.. |
| уд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је ран |
| ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој |
| жили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос догово |
| а ма какав повод или случај, који би је могао мало расположити и угушити јој у души оне страшне |
| утање, па онда јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p> <pb n="136" /> <p>— Немам ја ни |
| са листом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило г |
| } Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако изненадних посе |
| ила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руко |
| и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} П |
| ћи очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> <p>После ручка полицај |
| нино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p> <p>Тек настаде р |
| 03" /> госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу ч |
| ак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад |
| и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне, кад се |
| а припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће |
| стави гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати равнодушно толика |
| роговори:</p> <p>— Кажем ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о |
| } Променила се много.{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, постао ј |
| је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се |
| ече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован посао...</p> <p>Љубица сања сам |
| а... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја |
| ивот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној, пустој |
| аки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд |
| ! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не мож |
| н, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанства! |
| </p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтег |
| ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на |
| о страдања и мука причинила.{S} Само не могаше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па је |
| .{S} Стаде разумевати догађаје...{S} Он могаше схватити одмах, да Стојан однесе собом највећи њ |
| ћи Гојку место.</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је било.</p> <p>Капет |
| <p>— Молим вас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и |
| гли су се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и поз |
| бав, било би ми свеједно... ништа...{S} Могла би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шт |
| ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је незгод |
| ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чињеница, |
| у дан туробан, ветровит.{S} Љубица није могла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} |
| због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припреми |
| надама и најслађим сновима.{S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да је она |
| казује све како је.{S} Само се још није могла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благ |
| асан, страшан, одвратан!...{S} Како сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И |
| да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...{S} На што ми сад такви с |
| сврташе, уплашена, не знајући шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и метну |
| кад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не |
| же како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, |
| би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један удар.. |
| полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима осети |
| Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И о |
| не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда |
| ко је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити сви они лепи снови, могла сам сав |
| , и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?...{S} То не може бити, верујте |
| је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— При |
| таса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви |
| на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се |
| упропастих живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити сви он |
| тао, али то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{S} Међу њима непрестано стајаше нек |
| неочекивану играчку, о којој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала радости, коју не уме |
| еди писар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци |
| очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мр |
| ажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као и |
| оста живо исприча готово све, што је се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени раниј |
| /p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из |
| ику знала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«...</ |
| ве а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} |
| ратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећи: нешто је |
| покушаваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у т |
| кренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више |
| ати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из општине... настави он |
| т свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Х |
| човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарати...</p> <p>— Коме?... прихвати писар.{ |
| неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред тих |
| да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то |
| вега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво |
| <p>»Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупре |
| — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите ли да |
| ри Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... н |
| а, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека |
| осећања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу више овако!...{S} Ово је страшно мучење... гледати |
| а проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, реч |
| часком кајгану?</p> <p>— Не треба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију |
| реба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли |
| гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p>Пу |
| је баш тако обично, како причају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« Још истога дана Гој |
| риви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао на |
| ога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме ч |
| ве навале осећања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу више овако!...{S} Ово је страшно мучење.. |
| {S} Часком, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а из оч |
| је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} О |
| рош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће |
| ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи... целе зиме се му |
| изоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах прв |
| анчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз |
| <p>— Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <p |
| о ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка |
| годно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје прис |
| ...{S} Не знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман д |
| или, очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа...{S} |
| и ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у |
| е моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> се зауставе на једном предмету, н |
| а, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша |
| је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна ро |
| не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, н |
| унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n=" |
| у страдања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто н |
| етварање...«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за њу |
| ко напомену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Ве |
| ити никад?...</p> <p>— Хо, људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... одговори Влајко, |
| p> <p>— Како могу да не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се полагано |
| авља што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим? |
| ило...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћу поправити...{S} Сутра, е |
| и горкога страдања...{S} Он стајаше, не могући ни речи прозборити.{S} Само му унезверене очи пр |
| то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње се у |
| жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени |
| им очима...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овако д |
| трашно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љу |
| ница преко целога образа, па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред де |
| пошто ће до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, |
| ђе сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну квартирину...{S} Удесићу ја то, д |
| .. помисли она са неком сумњом на души: можда је ово претварање...«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли |
| ратима и некоме такође маше руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није |
| !...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> < |
| цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена Г |
| је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има јо |
| } Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа уне |
| мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то ни |
| некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само |
| ити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право... |
| братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није д |
| ао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који онако испод покривач |
| Неће моћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и више, одговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, а |
| ом.</p> <p>»Дакле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што |
| Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго осврташе, уплаше |
| .{S} Треба му пажљива женска нега...{S} Може бити свашта... одговори лекар и пође.</p> <p>— Как |
| менте...{S} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на |
| . хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору тук |
| корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да |
| ојка не сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} |
| итељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде |
| венске речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте |
| у опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, |
| ајац, него његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Вл |
| . уз грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну |
| ас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не п |
| изнурене груди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпр |
| ишта помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим одвратан!... <pb |
| опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан |
| о је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кр |
| е сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може мислити <pb n="9" /> здраво и весело шеснаестогоди |
| , али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не |
| Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи |
| онким гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга путов |
| . већ онако...{S} Прича свет свашта, не може се свему веровати: те не знам онај отпуштен депешо |
| упре.{S} Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} Обузела је нека студен, |
| ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, а |
| м погледом.{S} Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути...{S} Образи се окаменили, очи јој с |
| ће и другу...{S} Прсти се заплели... не може да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} |
| зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је |
| поправи...</p> <p>— Поправити!...{S} Не може, мајко, зарасти исечено срце... оно је ишчупано, н |
| — Шта ћу, старост је, братићу!...{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет |
| сања... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекиване речи, и све м |
| {S} А он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с п |
| ..{S} Једнако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гро |
| ј тамници беше довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и о |
| нако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, и |
| жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премеш |
| оли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до |
| он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви за |
| њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља |
| ега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а |
| ама требају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: |
| али он то не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи рево |
| азије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену од једи |
| м осећајима, у којима се ни она сама не може разабрати...</p> <p>Почетком августа, Љубица оде с |
| оћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може р |
| црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, ј |
| спођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви троје се насм |
| ј потреса сваки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли |
| сле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађит |
| еши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да ка |
| о.{S} Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећ |
| превалио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Шк |
| каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па д |
| атићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што |
| оћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи |
| рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... разумеш!...{S} Послаћу одговор Мини |
| је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и о |
| тупа после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим |
| твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не в |
| ко је знала да њено срце никада више не може припадати ономе, који је тако лако погазио ногама |
| појен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гледајући н |
| неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају |
| и глас, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти |
| а, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, које |
| о у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} Он |
| агушеним гласом, полушапатом. — Нико не може грешници опростити, сваки је мора отурити!...</p> |
| опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овака |
| {S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак |
| те могли навести за разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се највише |
| окушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она |
| ити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико сме |
| а снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} Об |
| ик, ужасни развратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S |
| рисиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, или већ тамо... морам |
| страшним, зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гл |
| зговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по нек |
| мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не |
| дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене |
| Зар он са оном његовом пипавом мирноћом може да створи овакав живот... гле како се живо и весел |
| да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љу |
| ћу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се не |
| слуга жали добра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> <p>Љубиц |
| етак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препреде |
| ам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S} Г |
| .{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у мислима |
| кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој |
| н, само се питаше: откуд то?...{S} Како може бити!...{S} Зашто?...{S} Од чега?...</p> <p>Љубица |
| се још надала...{S} Мислила је да се то може некако окренути, и ако није знала како би се то мо |
| друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да н |
| мно, са највећим самоодрицањем, како то може само њена страсна и плаховита природа...{S} Она пр |
| од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто... |
| у, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујни као шипарица од четр |
| се, али оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра...{S |
| само учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, бе |
| {S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова страха |
| ажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опа |
| /p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, |
| тити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли он |
| да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо... само раније...</p> <p>После подне иђаху низ п |
| лико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви |
| рајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да |
| Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значајно...</p> <p |
| не, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти |
| говори:</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко |
| творите школу.{S} Јавите министру да не можете издржавати школски прирез, па нек вам затвори об |
| чито ћути, настави: и ви то поуздано не можете заборавити никад?...</p> <p>— Хо, људи... како м |
| , док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече |
| — Знаш да сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, |
| и; тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги |
| рајући се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи не |
| тојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна о |
| > <p>— Нађи коња... трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{S} Аа |
| и се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љу |
| — Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина ж |
| и ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу д |
| > <p>— Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, в |
| ма...{S} Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за п |
| соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па |
| смо за прошли примили...{S} Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p> <pb n="70" |
| озу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку |
| .</p> <p>Досади јој се ова напрегнутост мозга; ово што се непрекидно мора мислити.{S} Она извед |
| , шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео |
| тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{ |
| срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгуб |
| е и шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од преме |
| да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«.. |
| S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </p> < |
| купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, м |
| а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо |
| т месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и |
| о.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{S} |
| <p>— Под крушком онде...{S} Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрадовом, одговори она тихо |
| о ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је п |
| е сновала још у школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Знате ве |
| ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Збиља романтично!...{ |
| и га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} |
| неверено срце?...{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад |
| ина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно ру |
| и глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива |
| е, деце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам откупио |
| алеки, неповратни пут...</p> <p>— Јадни мој братићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од м |
| хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим |
| већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор...{S} Обукох се, оденух се, стекох многа |
| ојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растур |
| ожила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се |
| ше.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што |
| S} Јест, овај... </p> <p>— О, пријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плах |
| за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им будем вер |
| ерма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} |
| ш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што |
| .{S} Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели |
| о, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти |
| капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска |
| , па ће подметнути; тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за вечеру? преки |
| мори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи |
| ко је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Н |
| чице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не убио!...</p |
| ју, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се наређуј |
| од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше.</p> |
| ваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да глед |
| к вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред о |
| очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... |
| b n="74" /> <p>— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У место да су они сложни, |
| дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето, моја!... моја!... је ли?...{S} Довека!</p> <p>— Твоја!. |
| рно, сумануто...</p> <p>— Ето, моја!... моја!... је ли?...{S} Довека!</p> <p>— Твоја!... прошап |
| лвер...{S} Мати... отац...{S} Станка... моја младост!«...</p> <p>Али у место револвера падоше н |
| ико речи стају велика напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе |
| утем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја |
| зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим ро |
| <p>— Ах, извините, молим вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни г |
| нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно |
| ...{S} Али знам, то је све она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она скло |
| имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p |
| мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека ст |
| есте ли гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви |
| и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не в |
| е сиња, што си ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и за |
| сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> < |
| ење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам м |
| </p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар ј |
| се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се мног |
| страдасмо!...{S} Ја зле напасти, мајко моја!...</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, и |
| тешким јецањем...</p> <p>— Мај... мајко моја!... мајко!... врисну девојка и приљуби се уз те сл |
| S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{S} Хоћеш?...</p> <p>Она се хтеде исправити, ал |
| ша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... к |
| се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно решење не обара се тако лако!{S} А правници |
| ће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорк |
| ам откупио својим страдањем!...{S} Пред моје ступање у Учитељску Школу, умре ми мати... откупи |
| ораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брату... <pb n="133" /> је |
| S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се м |
| е нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много доб |
| ахну дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови |
| иједне ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваш |
| је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, н |
| видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице.</p> <p>— Нема општина ниједне ваше при |
| је опколиле.</p> <p>— Јаднице!... јадно моје дете!{S} Мученице!... шапуташе она, лијући сузе на |
| <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S} Твој је посао |
| в... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од наш |
| и, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; |
| црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро... |
| <p>»Милица... откуд она ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом |
| н из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа с |
| ..{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Го |
| <p>— Гле ти паксијана како ми опорочава моју очигледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љу |
| па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са |
| S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђав |
| S} И свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још |
| некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће р |
| ко чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго |
| S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су они првих н |
| рујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубиц |
| оби, седи на столици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи прем |
| мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздркта |
| је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се |
| му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи са |
| а се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се |
| да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за |
| ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче...{S} |
| ењеним гласом, из кога звони најжуднија молба и покорност, полушаптати, замуцкујући:</p> <p>— П |
| ча веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица мах |
| ати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материне, братове <pb n="202" /> и сестрине, да о |
| ајући преклињања једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најс |
| поче се право вашарско погађање, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у прет |
| Међутим има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, т |
| одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n=" |
| лази он столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му пос |
| она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо инт |
| .</p> <p>— Добро, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити нове пријатеље је |
| а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, |
| атићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} |
| а умрем овде... .</p> <p>— Оставите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчев |
| ти, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p> |
| ти Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она |
| веселији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не м |
| .{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А |
| корак натраг.</p> <p>— Како... не, не, молим...{S} Има времена, други пут...</p> <p>— Е онда д |
| па туробно одговори:</p> <p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам ника |
| јући се узгред: </p> <p>— Ах, извините, молим вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако. |
| њих има свакојаких.«</p> <p>— Извините, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте |
| ље и седоше у хлад.</p> <p>— Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мал |
| га сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p> <pb n="69" /> <p |
| . сваки је почетак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало де |
| ишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, |
| S} Па ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чека |
| у на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са неким малим изразом коке |
| де скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне с |
| Учитељу, иди кући сад, па знаш онога... молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} |
| а ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као ш |
| теде проћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути |
| м на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапр |
| у школи немате никаква посла.</p> <p>— Молим опростите...{S} Ја, знате, ’нако... стаде муцати |
| да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што |
| Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она б |
| по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бит |
| е, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се |
| ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје бис |
| ључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме |
| ан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад је п |
| и...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S} |
| ти, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да |
| е, као што се фанатик богомољац предаје молитви и небесном свету, заборављајући на све што га о |
| <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке словенск |
| сују... они вас знају најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који остав |
| ј, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам |
| Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} Рибице...</p> <p>Љубица |
| акопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни да т |
| овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота да |
| ко себе бојажљиво.</p> <p>— Школа! рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} |
| у главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним израз |
| ти кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, који у овакову расположењу не би имао краја.</ |
| весело...{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, она му опет узе јед |
| и што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, бр |
| и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодсуднија уверавања о пошт |
| осао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} |
| {S} Ја ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријатеља и по |
| ... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Монте-Христо</title>?...{S} Онако ћу ја тебе, све исто |
| о мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјаци |
| ам узимала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема, госпођице, ниједне.{S} Свак |
| сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресат |
| обуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и, разу |
| чекате учитеља?...{S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, |
| тане сасвим одвратан!... <pb n="157" /> Мора га избегавати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бе |
| ико имате часова рада у школи.</p> <p>— Мора, братићу!... настави Стојан са кућњег прага. — Зам |
| опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путе |
| еља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p |
| апред, што му је обузело целу памет, па мора само о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен, т |
| м никад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, |
| вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак |
| ко не може грешници опростити, сваки је мора отурити!...</p> <p>— Не, није то... оставите!... у |
| у узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, |
| и он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били |
| пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело јој лице из |
| ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети како му спада велики |
| м... јер сам летос благовао...{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједн |
| p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређивати... одмах... затеже он опет, избег |
| диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека што му |
| бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак ра |
| ма некакав безумни израз, од кога човек мора задрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, што си ми таква |
| довољно узрока за тешко расположење, он мора очајавати на овакову времену.</p> <p>Љубица изиђе |
| а Вуксане, одговори му председник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само |
| чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> навикне |
| д мене непрестано... и у ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћ |
| се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пат |
| прегнутост мозга; ово што се непрекидно мора мислити.{S} Она изведе децу на двориште, пусти их |
| се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и |
| оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати... много, много! </p> <p>— То са |
| преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми п |
| ..{S} Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити преко |
| а и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> <p>— Да, одг |
| моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му неста |
| чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босоноги мали |
| дничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, др |
| им зрацима...{S} О, дивна, шумна српска Мораво!...{S} Па оне безазлене, срећне дечје игре!{S} П |
| за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и крстил |
| .{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате јед |
| сама са својим малишанима.{S} Али ипак мораде себи признати, да је највише охлади одговор оног |
| потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно... сасвим се |
| раво има!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање. |
| ротовање своје родбине.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам м |
| но срце!...{S} На првом љубавном кораку мораде наићи на овако унижење... </p> <p>Кмет и ћата од |
| а дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и проговорити по неку међу собом.{S} |
| апиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор.{S} Седе са њима и учитељка |
| {S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати...{S} Наравно, кад ко умре, <pb n="1 |
| еветорицу... које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, глед |
| /p> <p>— Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ |
| аније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се |
| списак свију потребних ствари, које се морају одмах набавити.</p> </div> <div type="chapter" x |
| рло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута долазити к њему узалуд, али она |
| ужност, заклетва верности мужу, правила морала...{S} О, тешко оном, ко би само покушао помутити |
| и.{S} То је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и св |
| ледица те слоге беше нечистота, која се морала трпети, и јевтине намирнице, које су још више уч |
| } Јамачно се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. |
| н свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и |
| ињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...</p> <p>Млада, л |
| ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега овог |
| избегаваше сваки разговор, у ком би се морало поменути име писарево.</p> <p>— А новости... већ |
| једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} Написао човек Министру |
| са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце бли |
| учитељу у друштво!</p> <p>— Захваљујем, морам на посао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се |
| посла... овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како |
| стати и рећи: извините, или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она |
| чан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} |
| синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извини |
| се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два |
| ајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајне, |
| им или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над на |
| у, рече Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погл |
| у Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога чет |
| ојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има по неког стариј |
| тајте на табли.</p> <p>— То већ и онако морам... поједине округе, али опет не иде то тако... бе |
| вог гимназијског школовања.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију као не |
| говорити...{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће твоја крштеница...{S} Па |
| управа ради већином против методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са ов |
| ..{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?...{S} Вид |
| !{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »д |
| Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n="151" /> па јој напомену да ће |
| ом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не мо |
| рекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта против методике, јер и наша врховн |
| пшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb n="8" /> у једном собичку, што је |
| боји се оних неколико часова, што ће их морати провести са њим...{S} А после... <pb n="161" /> |
| а, нема ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће једно од нас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гост |
| !..</p> <pb n="176" /> <p>— Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са жено |
| , тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.< |
| о, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...< |
| лаву и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко с |
| м погрешио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе |
| ури Ђокић председника.</p> <p>— Полако, море, чекај...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао на рачу |
| у не би имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме |
| његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«. |
| гласови...</p> <p>— Надлагује се свет, море, рече један одборник.</p> <p>— А ’нако вели... нас |
| , примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник.{S} Што ст |
| њају се твојој лепоти...{S} Па после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> |
| е, ово терање без кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство |
| братићу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, ова наша хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти зн |
| о врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени н |
| и се свиди тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, так |
| ш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по |
| село, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па |
| е, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по ру |
| ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ов |
| ... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш как |
| растрчали, прихвати одборник. </p> <p>— Море, село... шта село!...{S} Селу је свеједно: био му |
| и радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд т |
| к овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{ |
| да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p |
| Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећни |
| А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко |
| Са њима је он једнако рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли онога ономлањског, Светислава.{S} Узе од |
| е читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни се шале, него шта мислиш?</p> <p>— Хм... шта |
| ући очију, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у со |
| ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те т |
| е мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичко |
| у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Море, какав ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скид |
| зи, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу ч |
| ним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!...{S} Кад угледа злато... хм... нема размишљања.{ |
| им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љу |
| 143" /> <p>— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, |
| ве необичне слике.{S} Најпре се стадоше мотати некакви црни котурови, које она лено распознаваш |
| з врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати...{S} Нара |
| а овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика |
| љада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се |
| гачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Г |
| пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану промену израза на лицу јој, одгов |
| {S} Следи се од страха, и стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њихови односи нали |
| ди се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на |
| — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и преда |
| кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и више, одговори |
| е и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb n="56 |
| Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.</p> <pb n="15" /> <p>— Јесте ли |
| устој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље |
| Једва чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под кој |
| реши се на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе |
| ао да му поскакаше <pb n="132" /> много мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати. |
| као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у ду |
| на, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање...</p> <pb n="98" /> <p>Изју |
| у, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако сам |
| цом...</p> <p>Сунце је село, навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, скупе се у веће гру |
| е око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп <pb n="119" /> смишљаше да се крене д |
| .{S} Само се раширене зенице упрле кроз мрак у неке <pb n="196" /> нејасне предмете, што се бел |
| рак!... мрак!... свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни |
| да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непровидан...{S} Најпре се само занесе, као |
| није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само |
| Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак нат |
| ви и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ређаху некакве необич |
| и напред, као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни непробојни мрак... и око |
| ове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.{ |
| у и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: н |
| , расвањује... или са њене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази кобном месту, све боље с |
| око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S} Он |
| лони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не |
| и, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити наград |
| сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате |
| лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у дужину, ст |
| !...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлости!...{S} Здраво леп |
| е на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе д |
| тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и |
| се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђа |
| њу, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У такој соби не мили ми се ника |
| изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко гони...</ |
| ату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па знаш |
| разбацане пилеће оглодане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или н |
| аву буру...{S} Остаде седећи, узимајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S |
| разних руку...{S} Свеједно, макар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим очима |
| /p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Одједном с |
| урно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигу |
| , који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са неким |
| се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} Обузела је не |
| да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге |
| ама...{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесмисле |
| сле удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећ |
| ђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен ина |
| инистар полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, ал |
| За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свему.</p> <p>— Добро, |
| се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} Не |
| ко се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} |
| {S} Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути...{S} Образи се окаменили, очи јој стале, разро |
| А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини |
| срећна!...{S} Невидљива вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шебоје |
| шна, нечувена мржња према овом јаднику, мржња осветничка, страсна, бескрајна... а вилице се тре |
| ..{S} У њој се породи страшна, нечувена мржња према овом јаднику, мржња осветничка, страсна, бе |
| ним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено од нек |
| и... закипела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта ниса |
| м мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекл |
| и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, са својим болом, бе |
| прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијукну пру |
| ам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, само да ниј |
| звините... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте |
| вори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се повратио?«... п |
| кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не |
| на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни про |
| , вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осети како |
| каква играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} |
| знака живота...{S} Стакло!... мртав!... мртав!...{S} И она се таман спремаше да побегне из собе |
| ез икаква знака живота...{S} Стакло!... мртав!... мртав!...{S} И она се таман спремаше да побег |
| {S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што ниј |
| али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.< |
| доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, те |
| акле и стоје некако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пр |
| > <p>Кад опремише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртва |
| час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Одједном стаде гледати свесније...{S} Погл |
| а, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али ј |
| ...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест она добро познаје то л |
| ло тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест она добро позна |
| ...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, б |
| ли кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му преда |
| жи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз цело тело...{S} |
| а њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по |
| ија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за |
| ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам |
| погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! настави В |
| воришту.</p> <p>— Овде, одговори Гојко, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у собу.</p> |
| говори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако хоћете.. |
| и пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| То је рђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање последње године вредило би вам в |
| е ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обаве |
| устане, па све наопачке...{S} Љубица се мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се ра |
| на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> она страда!...{S} И |
| <p>Љубица се разговараше, али се чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде |
| о одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћете скочити, |
| бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је |
| S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово |
| Врло озбиљна болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женска нега...{S} Може бити свашта... одгово |
| а и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под |
| ој се као какав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он |
| беху исписани на његову лицу...{S} Прва му мисао застаде на револверу, који он не имађаше...{S} |
| сећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуш |
| е доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је |
| се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се |
| И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стој |
| <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетан |
| тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?... не знам.</p> |
| аше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само за тренутак да |
| ма расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p |
| {S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се прету |
| отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="1 |
| , зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и |
| ="154" /> <p>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се боком п |
| А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} Сте |
| мо се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити б |
| што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два да |
| клињања једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, п |
| у претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује о |
| вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саве |
| за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А |
| о је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у А |
| изор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу набави.{ |
| се продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како би |
| испод Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су дес |
| n="86" /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање своје род |
| осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— |
| оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја |
| е одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљд |
| х двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му прол |
| ом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n="120" /> свију чуда и страдањ |
| Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S |
| : </p> <p>— Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и |
| ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, како он рече, а у самој ст |
| са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стоја |
| сно подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже.. |
| Перу... и председник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p> <p>Гојко по |
| ећи се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше <pb n="132" /> много мрави за врат, стаде |
| рац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка:</ |
| и цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту сам |
| роговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треб |
| !...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде се |
| нало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</p> |
| крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта о |
| е, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо са |
| разред са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема ве |
| .{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p> <pb n="189" /> <p>— Мајчиц |
| а, превијен и мало затубаст, нос; брада му обријана, необично развијена и истурена напред.{S} Ц |
| реписивач у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види |
| а да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У |
| ромрмља, и више очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, |
| , чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остав |
| S} Пера је већ затворен; комисија, која му је одређена за извиђање злоупотреба, пронашла је вел |
| плина, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и мука причинила.{S} Само не мога |
| у, вичући узгред на несташну децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта л |
| х очију сија љубав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не ка |
| ади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучерање догађаје, држећи |
| {S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо з |
| то муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, наро |
| брзо притрча прозору...{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{ |
| монолог и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, |
| p>— О, пријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је |
| лио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... ова |
| марати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари познаници и смешећи |
| аде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав |
| а окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше |
| и ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најзад |
| S} То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворе |
| че она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада.</p> <p>— А, хвала!... |
| {S} И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, |
| приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица није има |
| чи ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече о |
| Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам |
| у тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се |
| а, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих |
| Љубица израчуна и написа признанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита о |
| за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека |
| ..«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине, несрећнич |
| {S} Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...{S} Г |
| лајкову.</p> <p>— Знаш га сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игр |
| е будиш, море... ком га везеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него |
| једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да б |
| уђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »опорочав |
| риближи још више, погледа га и прошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати. |
| и.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак како д |
| м, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на |
| И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, недовршено?{S} А знам, осећам |
| сајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка |
| p> <pb n="21" /> <p>— Рачунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љуби |
| ц око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољ |
| учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за |
| иже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не пи |
| изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћућ |
| провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку, гледајући у страну.{S} Он јој притрча ве |
| кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с то |
| ели госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе и, климнувши главом, промуца:</p> <p>— И |
| у израз скривеног лукавства.{S} Са лица му бије она позната надувена тупост, која је својствена |
| сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и о |
| ао га таман колико је требало.{S} Такав му је српски језик у свима разредима.{S} А неки предмет |
| ..{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако |
| .{S} И она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала нешто налик милоште...{S} Шкргутну зу |
| >— Шта каже? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде хартију.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} С |
| ву и гледа председника право у очи, кад му тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, |
| огаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе |
| ек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се залеће |
| Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у пол |
| он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно ис |
| говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице нека |
| о нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влај |
| е јаднику знала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете! |
| и изазивала нерасположење; напротив све му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симпатиј |
| аком његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо б |
| и шта се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Од |
| има дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кра |
| је то?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини д |
| , дркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по |
| же још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући ка |
| ш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, кад ула |
| у се окупили пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али ка |
| свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољац предаје молитви и н |
| ово силно, разорљиво осећање и предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни |
| ни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце? |
| вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе св |
| кметови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздр |
| ожеш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, шт |
| у мало одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше стр |
| де у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет |
| м њен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну једну своју руку на његово раме, па га опет |
| у.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болес |
| и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово |
| га неко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо свак |
| ђе пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна |
| трпљењем да она прва проговори.{S} Није му непријатан овај састанак, напротив... али би он ипак |
| и да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топ |
| ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио цел |
| читати.{S} Одједном пребледе сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отв |
| а притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица ди |
| , овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пу |
| зрогачених очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно ч |
| же да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па то ниј |
| {S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, н |
| зрађене задатке на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно |
| .{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... туж |
| чело обузимати велико узбуђење.{S} Усне му пребледеше, задркташе, он поче неким промењеним глас |
| <p>Љубица наточи лепе ракије и поднесе му.</p> <p>— Хо, људи!... красота!...{S} Па ту ће бити |
| кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече |
| е овај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам |
| "58" /> обори очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријате |
| у на раме, па одговори:</p> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> |
| на, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече |
| знате: нас новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили |
| лу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разгово |
| ко се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о светињи |
| м уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати...{S} Н |
| н, крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено, обријано; брчићи танки, жућкасти, с |
| олази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чи |
| ецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а брк |
| кву објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз.</p> <p>Учи |
| тоје под обореним капцима.{S} Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, |
| се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и |
| према њој још што осим жалости.{S} Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жел |
| она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисањ |
| !...</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту ча |
| Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— Заборавих... промрмља збуњен Гојко, |
| де у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господ |
| приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и јутрос разговарали.</p |
| , идући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је чи |
| школском..{S} Пређашњи је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и |
| ...</p> <p>— Хајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али |
| е много... опростите на замерци... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трља |
| е само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење. |
| старац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи |
| е љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, |
| муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не |
| 2" /> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Стојанов »низ длаку«, па то |
| ар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, послушавши његов савет |
| војски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође ов |
| в школе и школованих људи, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао сведок њ |
| ден, Гојко одједном пребледе, искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено |
| да некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из безазлена детињства.</p> <p>Како |
| њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широким рукавом од ко |
| м... одједном затрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> |
| чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} |
| бузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p> <p> |
| ади; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пи |
| ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица становала |
| ла и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, |
| би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећ |
| о осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и ме |
| одједном сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како |
| сно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зна човека — вели нам господин капе |
| у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми |
| ање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди. |
| иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је |
| «...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрила собом све, и |
| крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> <p>— Аха... |
| ожење, чим је угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни ма |
| а, па кад падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још |
| овори учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше.</p> <pb n="3" /> <p>Његов озбиљан одговор |
| у главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави генерал кад саслуша рапор |
| е нађе са листом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се |
| , премишљајући о разним плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ниш |
| дом жестином понављаше овај израз, који му одједном постаде тако пластичан и жив, и што је најг |
| и се обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и |
| у.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица?</p> <p>— Јес |
| ивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико је тр |
| па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнак |
| уно... </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никак |
| се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, п |
| претура у глави разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div> <p |
| е, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци ни |
| се осмехнути, онако ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око |
| венило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само по |
| егова жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и д |
| >Гојко се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча гото |
| оговори Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече |
| квој њиви?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p |
| ђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, која га грејаш |
| ога плота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погн |
| и.{S} Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљније |
| <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дро |
| ске речи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, |
| јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна |
| опази такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је в |
| врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... |
| се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде ру |
| оја се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део њего |
| лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је п |
| к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, ко |
| Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа.{S |
| је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти са |
| /p> <p>— Не бригај...{S} Трчи! одговори му Стојан, млатајући рукама уплашено.</p> <p>Гојко обод |
| — Таки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивал |
| у како не умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег приз |
| дирам!</p> <p>— Није требало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испре |
| </p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко |
| ибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</p> <p>— Она извесно врши какав мушки посао.</p> <p |
| о ово лице...{S} Слабим гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!. |
| ди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била несвестица... |
| е безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима |
| угог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мис |
| се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одг |
| пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба |
| Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила за времена — а то је велика срећа |
| а и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само ако му то савест допушта...{S} Осећај |
| гледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, до |
| ст сељак, прилазећи учитељу и пружајући му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школск |
| напред! викну пандур оштро, показујући му место пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викн |
| p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и |
| скитница, него државни чиновник и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док |
| то год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, |
| »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке се расклапаху и |
| м на устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, а п |
| де ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с предмета на предмет, а он само |
| кроз баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, |
| је се не опажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па необично светлуцају испод меснатих к |
| розора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота |
| к, болестан!... узвикну она, загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив г |
| > <p>— Седите, рече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, р |
| један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друг |
| о смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себ |
| , па се јави само капетану.{S} Испричај му све, али разумеш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да |
| да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</ |
| каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се |
| има и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше |
| сти све то скрива од људских очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} |
| итељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар с |
| наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како |
| које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да ј |
| p>Стојан се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса |
| ...</p> <p>Он се осетно трже и одједном му се промени лице, али кроз један тренут стаде га пола |
| у, стресајући се од хладноће.{S} Стојан му са прага од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, бра |
| како, а летос јесам... често.{S} Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, |
| се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски:</p> <p>— Идит |
| туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!...</p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је њу вол |
| арац помоли <pb n="110" /> из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унут |
| и узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим преблед |
| <pb n="175" /> од његова изгледа, него му одговори онако, гледајући некуд по зиду:</p> <p>— От |
| а о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, |
| аху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан, суманут...</p> <p>— Загледал |
| атке са наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше неприродно накривљен у страну.</p> <p>Путн |
| . шта село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Не |
| а право причинити му страдање, само ако му то савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче |
| м да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заје |
| му постаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер |
| болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће |
| } Како ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који о |
| мора слушати!«...{S} Али сад осети како му спада велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, к |
| рзао се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме д |
| и отиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ов |
| њен, <pb n="108" /> гледајући тупо како му друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар |
| . отеже председник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> |
| израз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном |
| о, и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо. |
| оре... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па ст |
| о, показујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је било.</ |
| а јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су и |
| ја живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерно развијено: руке дугачке, допираху д |
| ти, усне се искривише и затресоше, цело му тело задркта, нарочиту слабост стаде осећати у колен |
| но развијена и истурена напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне |
| и и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нека снажна струја, која га преобрази: |
| опуштење да поседи мало у школи... мило му посматрати овај занимљиви рад.</p> <p>Одједном се ст |
| > <p>Гојка обузе пријатна топлина: мило му што она сама везује своју судбину за његову, па и он |
| а и милија од свега на свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол |
| , не могући ни речи прозборити.{S} Само му унезверене очи прелетаху са писарева лица на акте, н |
| S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... н |
| ао дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ва |
| Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он |
| S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом |
| н зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцен |
| да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> <p |
| о да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута...</p> <p>Ч |
| Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора само о томе мислити.. |
| е, тако је, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама ч |
| и огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколико речи.</p> <p>Љубица |
| ојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако |
| ечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, он ос |
| кући раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на само, па се од |
| ав предао тој установи, и све време што му остаде слободно ван школе, употребио је на послове з |
| {S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да |
| он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачу |
| ј присебности и захваљујући случају што му се језик тако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и |
| ратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на |
| <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То |
| на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p |
| је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало животом срце и ду |
| али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место.{S} Само тих |
| зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну |
| олан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто |
| гледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му задрхта од узбуђења.</p> <pb n="109" /> <p>Гојко мах |
| иран, као кад лежаше на кревету, и опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... |
| је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и разгледала сваку шару, запазила сваку |
| лазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколика нагађања муњевитом брзином. »Отпу |
| сав, пребледео од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и |
| аса пливао у задовољству...{S} Смешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сеч |
| .{S}Седе неки људи... у магли... играју му котурови пред очима... зелени сто...{S} А онај на вр |
| ма своје учионице, намрштен, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих дв |
| .?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни ога |
| о.{S} Пажљив посматрач опазиће из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разум |
| кретенасто, немојте га уписивати, шапну му она.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одговори јо |
| га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, па одговори:</p> <p>— Реци |
| Најзад се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет с |
| <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни...{S} Исприча |
| па опазивши на себи његов поглед, махну му главом као претећи.</p> <p>Љубицу одједном, после ов |
| по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... некако |
| ошћа црвена полицијска капа.{S} Увек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази |
| шалу: он је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жен |
| по и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар поди |
| одиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло |
| таја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост, али се јасно чита на њему |
| страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи израз т |
| настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо ов |
| .{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак |
| етине година провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозом ид |
| ије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и поглед |
| читељима.</p> <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, к |
| добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стр |
| јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... св |
| сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, |
| слове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и д |
| пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у к |
| шља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, пр |
| глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет н |
| Под крушком онде...{S} Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрадовом, одговори она тихо, ла |
| онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њен |
| да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући г |
| очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и какав ј |
| тупу не уплетоше њене руке у косу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу... |
| Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и ве |
| .{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај |
| учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо |
| а му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже од ове нов |
| обичне женске нежности, која влада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, |
| тај корак? — Дужност, заклетва верности мужу, правила морала...{S} О, тешко оном, ко би само по |
| суве даске.</p> <p>— Охо, имаћете добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух |
| покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Та |
| нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитала његове мисли, па се ј |
| p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одмор |
| а ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о светињи школској!...</p> <p>Она хтеде још |
| онекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешто пријатно, рече она, гледај |
| ону руку, која му је толико страдања и мука причинила.{S} Само не могаше ништа проговорити: ст |
| ачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа ка |
| осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...< |
| ним нехатом, ослободи се одједном свију мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога све |
| е остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања...</p> <p>Љубица се показа на испиту н |
| ћан; нема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густ |
| ако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не знам... управо овај... нисам ни |
| обом... једнако, довека...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} Добро, |
| је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала као окаме |
| ом и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p |
| е беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} |
| и на Гојково питање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти ост |
| болно лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доиста стра |
| ам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и |
| нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке.</p> <p>— Хоћемо... или управо не знам ни ја.{S} Т |
| и истине!...{S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикује јадник очајни |
| со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два |
| ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у мини |
| n="159" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, према скоков |
| ..</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће!...{S} Зар да разори с |
| само покушао помутити јој срећу, тешком муком стечену, давно очекивану!...{S} Та она је цео жив |
| исповест.{S} Љубица је причала тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} Пос |
| не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не бу |
| <p>— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни, из дана у д |
| усијан образ и тако остадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати св |
| ескочи све степенице иа вратима, па као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спр |
| свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није |
| ч, као што се очекује гром после севања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива унапред и предвиђа |
| длучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш |
| } Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p> <p>Поведе се р |
| јој плану из груди; струје многобројне, муњевите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде |
| оз главу му пролетеше неколика нагађања муњевитом брзином. »Отпуштен... премештен (камо среће!) |
| , па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој |
| као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?... <pb n="85" /> Куд оде о |
| , као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се око себе, као да |
| ој се у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше по далеку недогледу, показујући ја |
| ише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... навалише неки бурни осећаји, |
| , ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени камен, |
| {S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким пре |
| ај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је обасјаше коси, врел |
| кше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлачи... |
| о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!...{S} Свеједно, и |
| и и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се н |
| загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</p> <pb n="204" /> <p>Љубици с |
| шићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као |
| аздан!«...</p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па |
| ектрине, обрће главу унезверено и нешто муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта одгов |
| ати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо и |
| ... мало послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рукама.</p |
| ростите...{S} Ја, знате, ’нако... стаде муцати пренеражен ћато.{S} Јадно његово рањено срце!... |
| <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не знајући ни сам шта говори.{S} До |
| врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> <p>— Имам посла... овај...{S} Веља!... ха, |
| не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, |
| Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољи |
| те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве |
| ај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку |
| p> <p>— Јаднице!... јадно моје дете!{S} Мученице!... шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну |
| е могу више овако!...{S} Ово је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се и знати да је |
| ! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за на |
| заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за |
| по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да |
| груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву. |
| .</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p> <pb n="19 |
| е жалост, гледајући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад ре |
| сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше мисли прелетати и з |
| и...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их |
| кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ |
| како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, господине, остави |
| ијатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{S} Шта је о |
| оре неке словенске речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> < |
| никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам да је т |
| н удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је |
| а одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи чо |
| рачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час нар |
| > <p>— Па немој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као |
| О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам треба новаца |
| амо седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја б |
| чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа мајк |
| Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... |
| понекад искривљене у страну од тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Г |
| дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити кри |
| ..</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братићу, овај...</p> <p>— |
| ова и много других!...{S} После наступа мучно и тешко школовање у Београду.{S} Неколико пута је |
| ени, опијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио |
| Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта |
| </p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Г |
| ркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и |
| ори му:</p> <p>— Она извесно врши какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, који гледаше |
| } Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... он |
| ци смрче пред очима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, ка |
| е и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и много других!.. |
| ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће |
| е, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако |
| да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап.{S |
| оницу и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге п |
| на плетена столица, ковчег са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела |
| гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад пи |
| .</p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!< |
| ојазан што се ремети ова стална тишина, на коју се човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, |
| ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде причати о себи, о раду у школи |
| .</p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ |
| " /> поцепаних поњава, па трчи на ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештен |
| има тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без наде, в |
| клупи, неколико сељака и мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено женско чељаде.{S |
| тила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне речи, али при најмањој неповољно |
| очи прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком |
| Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без |
| већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање...</p> |
| се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега |
| {S} Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, коју он ни |
| ...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрд |
| сокаке право потесу...</p> <p>Одједном, на улици, код последњих кућа, изиђе пред њега нешто шар |
| <p>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опр |
| А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љ |
| ше усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћут |
| од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прстима...{S} Соба није закључана...{S} Ено ормана!{ |
| лева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} |
| пе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} Одговори |
| ити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше |
| исару, погледајући лукаво, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућ |
| и се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким од треша |
| де, па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за ве |
| обро, одговори он гледајући само цифру, на колико је гласила признаница, па немарно забаци харт |
| збиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, чим <pb n="92" /> је Стојан саопштио Гојку н |
| ко двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, на једној клупи, неколико сељака и мало по даље, на вис |
| на.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће немаш... одговори он и стад |
| инама, на прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чистим зас |
| лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} |
| то, покривен белим као снег застирачем; на њему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као |
| че закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi |
| И они ме сви гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и |
| огосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весел |
| ато.{S} Јадно његово рањено срце!...{S} На првом љубавном кораку мораде наићи на овако унижење. |
| .{S} Како сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гну |
| сенас могла, у овој истој постељи...{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу оства |
| ређоше у отворено сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића з |
| ко милостиво примио... пропао бих...{S} На мене скочише у школи два најодраслија ђака.... због |
| ла срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неко |
| о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друш |
| иде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше великим, јасним, лепим словима, написа |
| Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост, али се јасно чита |
| издала је снага, па се једва креће.{S} На последњем камену стаде и погледа пред собом тупо, не |
| ојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, б |
| ом пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, |
| мешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, |
| икујући на неким местима страховито.{S} На средини цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела |
| ет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила. |
| обом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи св |
| — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да куп |
| отица!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задово |
| ад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л |
| , да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га |
| ој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени камен, који је |
| .{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би све униш |
| напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала |
| ничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељск |
| чију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи |
| , само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Ид |
| уљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па с |
| ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њ |
| ?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магловите зебње, п |
| о, <pb n="152" /> као да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа д |
| у, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...</p> |
| часовник зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огл |
| њу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну висок |
| што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, убијена.. |
| уда и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу као еле |
| ој је овога тренутка страшније од свега на свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише |
| а плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Ка |
| е и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла |
| ="208" /> <p>Прогнаше деца чопор говеда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина трепери прем |
| нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказивати, чем |
| е стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесе |
| д плача, леђа грчевито одскачу; погледа на двориште — писар натмуренији од густих облака, корач |
| ецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући камџијом |
| са овим јадником!«...{S} И она погледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица |
| вима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај |
| се одједном издиже на прстима и погледа на прозор.{S} Ништа... мати јој се сагла, нешто се освр |
| ну главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп <pb n="119" /> сми |
| Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... чекам т |
| ити стално — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.</p> <p>Љубица, изненађена овом смелошћу |
| «... узвикује јадник очајнички, па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тог |
| ли и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море д |
| вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерав |
| ни страдања...</p> <p>Љубица се показа на испиту необично пргава.{S} Како је радила преко годи |
| па мотрећи на непрестану промену израза на лицу јој, одговори:</p> <p>— Смртни смо сви... није |
| решник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтел |
| призором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обој |
| м сном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.</p> <p>Наши путници наиђоше на о |
| о; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се ч |
| хано«.{S} Према томе, и количина трошка на гозби одређује се дужином времена, проведена »на вла |
| ... онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, тешко мени |
| ели он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној |
| да потписујем спискове, али сам узимала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема |
| з дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И о |
| ази забринута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па само њом живи, само јој је она у гл |
| мораде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и крстила се побожно, онако женски: знајући сам |
| ама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше руком...{S} Можда је то |
| не ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се променило, добило самртнички изглед, |
| а преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена р |
| ћи и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа писарева, па је одмах обуз |
| је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ ни |
| од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, |
| их, зрелих крушака... једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу.. |
| више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у шко |
| омне терете...{S} Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он |
| играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} Али |
| нувши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта |
| жртва самртникова, с којом се он опрема на далеки, неповратни пут...</p> <p>— Јадни мој братићу |
| ствено, као да се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се приближава, а ваздух постаје гу |
| о да би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се |
| се испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се |
| била младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше |
| раја ћемо, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу гласно |
| трча; лице му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га з |
| помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, сам |
| но уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љ |
| м она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од ра |
| ом Министра просвете, па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и |
| ан осмех, помешан са презирањем, заигра на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па |
| их учитељица!...{S} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то з |
| аним, узвереним очима, тражећи одговора на ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени |
| длази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учионицу, Љубица се тресе од пл |
| е... само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гој |
| а....{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па о |
| цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} |
| !</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто на |
| повратио?«... пита он, отварајући врата на соби...</p> <p>Пламичак лојанице слабо осветљава мал |
| олским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде изненада |
| ; очи му прескакаху несвесно с предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се |
| и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни р |
| ана жива радозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би |
| да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јо |
| воза...{S} Она скакуташе весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после ј |
| (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том п |
| м у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, жив |
| и га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга по |
| езверене очи прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби |
| тње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте |
| ... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врата, затим се |
| аћо!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце |
| и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало |
| еној симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због њене самоће и сирот |
| среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену л |
| правници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи!... — ре |
| и... или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не |
| <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне нов |
| пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> < |
| Гојку засветлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па одговори другу |
| оче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а |
| а у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде |
| што, јамачно има...{S} Али један поглед на ове малишане довољан је да раскрави залеђено срце и |
| , он претходно скрену учитељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки но |
| за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркута |
| ко ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... к |
| што тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му пореметише досадањи мир и уса |
| ила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила. |
| наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубиц |
| ин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога среза, господина Перу... и п |
| њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани! |
| ли не могу да <pb n="56" /> се зауставе на једном предмету, но само пролећу, увећавајући још ви |
| од изненадних догађаја... оставити све на страну, па живети... живети славно!...</p> <p>И Гојк |
| о и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком т |
| Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} |
| н се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као да се |
| <p>Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да |
| у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Бо |
| аче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље...</p> <p>Неко груну врата, покушавајући да |
| ки рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се из |
| је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко |
| његову лицу...{S} Прва му мисао застаде на револверу, који он не имађаше...{S} Свеједно, добар |
| о га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратни |
| му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту само пуста празнина.{S} Он осети да је ост |
| е затури, очи се помутише, и она остаде на његовим грудима као полумртва, онесвесла...{S} Доцни |
| .{S} Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за |
| леда се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мис |
| , она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен белим као снег застира |
| оследње време и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз |
| у казати, само теби...{S} Тражићу негде на граници... далеко... какво најгоре, најусамљеније ме |
| кривила, раскламитала...{S} Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање су |
| ..{S} Чујеш ли?... '</p> <p>Љубица седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је оста |
| и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, опиј |
| еку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посма |
| се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се не |
| S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, в |
| ибирала, размислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судби |
| аборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па то није ништа |
| а, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој |
| ти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Бре |
| ити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем |
| еда потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком прек |
| нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{S} Она скакуташе весе |
| ави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, које растера псе и приђе му с оним |
| одговара другарском разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега.</p> <pb n="131" /> <p>— |
| ши се трагедија!...</p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше стр |
| би несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> |
| и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појур |
| p>— Уређујте се, скомандова, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу |
| многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љуб |
| Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао руч |
| мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајау |
| преко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то вре |
| ишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јес |
| очекује никакав посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поре |
| а изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Ис |
| из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, мла |
| .. хтеде много... па се одједном издиже на прстима и погледа на прозор.{S} Ништа... мати јој се |
| це!...{S} Љубице!...</p> <p>Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо гла |
| часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, |
| ти.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће |
| Мученице!... шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала |
| Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широким рукавом од кошуље, па |
| оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, па одго |
| д опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо пр |
| ца свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, ч |
| узе чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у м |
| ни, дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему и само једна усна малко... врло малко повукла с |
| остаде слободно ван школе, употребио је на послове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио ку |
| {S} Него, знаш, причувај се... нешто је на тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође |
| ати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајч |
| ма из школскога рада.{S} Прионуше обоје на посао...</p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га |
| ељ и управитељ школе орловичке, упућује на своју дужност.</p> <p>Опет се продужи разговор.{S} У |
| тљава малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се наднела стара сух |
| ад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} После з |
| се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога говорника.</p> <p>У току разговора Веља и |
| сао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезати...{S} Ватра јој плану из |
| на земљу и наслони своје уздрктале руке на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и |
| } Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв |
| иште околишним разговором, па тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не |
| ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, г |
| ле воћке, накривљено прошће, сухе гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не ми |
| о заборави ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} |
| екакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговори |
| о му се пружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да још ма |
| .. вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешт |
| уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и превуче ша |
| брве танке, уздигнуте и оштро превијене на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ок |
| ех не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како |
| врата, па кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и преплашена, па као да се пр |
| к!...{S} Хтеде ређати још друге промене на себи, али се одједном стресе и навуче покривач на гл |
| а њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије кр |
| усто обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегну |
| ешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— Па... треба |
| женио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учитељска по |
| аспитачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне речи, али при |
| оходама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразговара се, на |
| а.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор. |
| згоде, а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћам |
| , па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом |
| е мисли, јер је избегавала свако сећање на прошлост...</p> <p>Сад настаје живот, прави живот!.. |
| у опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} Паланачки речник је за |
| /p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</ |
| ну.</p> <p>Путник се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са св |
| : »Управитељ школе орловичке«... а горе на врху великим словима: »Краљевско-српска основна школ |
| д се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и забавити.{S |
| тро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му |
| еленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у ви |
| ешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он о |
| се између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици |
| S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе |
| {S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Морав |
| нски, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, |
| ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На |
| читељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет |
| беличастосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на вели |
| тадоше мисли прелетати и заустављати се на разним другим средствима освете.{S} Све беше испитан |
| ши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p> < |
| же да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S |
| уги...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њем |
| не скриваху своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога гово |
| в, реши се на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече у |
| бљеном старицом, која се, ослањајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасв |
| и шумити, не <pb n="65" /> осврћући се на човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па их о |
| главе и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Другом приликом опет увреба Гојка, |
| хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа ово |
| рдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писареву. |
| вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} |
| веће, разноврсне слике.{S} Одједном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и показа вели |
| емештај на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали |
| ај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор...</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не дижу |
| љус!...</p> <p>Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му |
| {S} Часништво орловичке општине дало се на посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.< |
| ешко.{S} Некакво велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не пре |
| оје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важни |
| ази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше б |
| у учитељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се |
| ...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да |
| ко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради че |
| те...</p> <p>— Не бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о неч |
| ека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, |
| малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако |
| > <p>— Погрешили сте много... опростите на замерци... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мело |
| е знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и онако морам... поједине окр |
| > <pb n="166" /> <p>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их |
| маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас зг |
| од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, н |
| овијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам |
| итрча весело, са изразом необичне среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју кривиц |
| изи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испи |
| сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле |
| вчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица остаде скруше |
| помињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p |
| а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, крупан |
| има десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да б |
| се осврташе, збуњена, погледајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.< |
| лаву.</p> <p>У том се отворише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. |
| е љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} |
| ти и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања |
| усти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно по школи |
| ло, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, ст |
| врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, према скоковима коњским, а он не види и не о |
| 66" /> <p>Љубица се све више навикаваше на писареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични до |
| и?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речим |
| } Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњ |
| готово не споразумевајући се, поседаше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танахним крилима п |
| ђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{S} Најпре је |
| ...{S} Исто онако миран, као кад лежаше на кревету, и опет му исто онако исписано на лицу: »О, |
| чи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вратима учионице дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан |
| ови ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољ |
| у, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране.</p> <p>— Шта ћу, старост је, брат |
| где икога свога.{S} Отац јој одговараше на сва питања, али оним истим својим изразима, с којима |
| па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида п |
| е Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му ла |
| е ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још |
| абреклих од једрине шљива, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околину беше ча |
| иге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је |
| доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђ |
| ли осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртош |
| да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, |
| је!...</p> <p>Кад опремише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде б |
| .. вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...{S} Као муња шину |
| ...</p> <p>Али у место револвера падоше на писареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим но |
| какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело ли |
| кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...</p> <p>Беше то збиља необичн |
| ца се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели |
| да сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота осмехиваше, к |
| јеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана дођош |
| дба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да б |
| ви, видевши колико су заостали, пређоше на посао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пун |
| е сањарије.</p> <p>Наши путници наиђоше на оборену кладу на самој обали, па, готово не споразум |
| на жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са |
| то лице, научила је читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала |
| још јаче истиче онај јединствени израз на окамењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«. |
| ..{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па |
| приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив <pb n="40" /> поздрав једва климну глав |
| ху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини |
| вот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она |
| љени, приљубљени, опијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{ |
| Чим се отворише <pb n="115" /> врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, па |
| гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра руменило, <pb n="152" /> као да некога |
| еторицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ нав |
| егових леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женск |
| терао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, |
| ичина разреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше полако |
| вет!... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омр |
| оја га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, к |
| је радила преко године, тако настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не по |
| <p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним ос |
| а робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беш |
| са писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и пр |
| но женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиздизаше главе, и што |
| , прекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пл |
| ити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије мишљаху.. |
| д има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као код правих кућевних љ |
| ниједна не интересује оним што се ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинске ствар |
| сте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} |
| уди се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод кревета, сав мокар, као да је тек из в |
| згубио...{S} Љубица <pb n="114" /> седи на столици као окамењена, чак јој и глава остала још ма |
| он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала као ок |
| ...</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и |
| ешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички о |
| Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на |
| чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и н |
| ави разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div> <pb n="116" /> |
| S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако је некак |
| обом и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судниц |
| се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим.. |
| ом и старојком заверише се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити к |
| у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> |
| ао да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап |
| .{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, |
| <pb n="95" /> <p>— Разуме се...{S} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе |
| заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он тре |
| јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите |
| ближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је пренела оно мало си |
| , шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледал |
| /p> <p>— Теби, синко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправит |
| бузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> <milestone unit="subSection" / |
| } А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца зн |
| <p>— Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то још без |
| сао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатниј |
| ланови Учитељског Удружења беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли д |
| о страдање и нека дивљина беху исписани на његову лицу...{S} Прва му мисао застаде на револверу |
| адава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} Срећа те држава даје пл |
| <p>Прва писарева похода по том не учини на Љубицу такав утисак као последња.{S} Она изиђе из уч |
| Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, провели |
| те, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрв |
| је тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно г |
| стави Стојан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли д |
| на школским вратницама.{S} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља |
| вахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми с |
| иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, |
| у веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чин |
| <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем |
| за тешко расположење, он мора очајавати на овакову времену.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно |
| нерасположено, као кривац кад се ухвати на делу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на |
| Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, в |
| вети тако безбрижно цело лето... лежати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погл |
| ..{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет. |
| тако настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуп |
| оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим |
| екако смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вратницама.{S} Она провири на врата и таман |
| родужио пут, само да не мора одговарати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Ш |
| ри руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова са одборницима и та |
| у песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвор |
| ште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} |
| ре, за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред тих сањарија, он се тр |
| у...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху |
| ај разговор, који је у по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак расположио, па допун |
| ли се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> <pb n="14" /> <p>— Виде |
| ти по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, ново друство, |
| даћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n="27" /> <p |
| да.!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављање и утврђивање тежих ствари, које се лако за |
| не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, д |
| , настави Веља, избегавајући одговорити на Гојково питање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а |
| бичне дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осе |
| те преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш...{S} Кад је ч |
| «</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако ради учтивости, а |
| зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу прекорно.</p> |
| мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па |
| и бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него |
| петан слуша моје причање, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, причала...{S} Ви |
| добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде род |
| опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чињеница, тако учисмо у пс |
| врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материне, братове <pb n="202" /> и сестрине, д |
| нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен |
| и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану промену израза на лицу јој, одговори:</p> |
| {S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће твоја крштеница...{S} Па после...</ |
| } На првом љубавном кораку мораде наићи на овако унижење... </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи с |
| журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес.</p> <p>— Ст |
| .</p> <p>»Како то, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а г |
| ује, он јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадни |
| молитви и небесном свету, заборављајући на све што га окружује, осећајући само сласт и блаженст |
| ..{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као махнита...{S |
| одједном, мало отежући речи и застајући на неким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам дошао од ку |
| е <pb n="72" /> сеца гласом, узвикујући на неким местима страховито.{S} На средини цркве, око и |
| Илић... изговори он оштро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова |
| дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.</p> <p>— Т |
| китао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к сто |
| ош једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу |
| двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тре |
| поцрвене, задркта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јеца |
| задовољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{S} Мисли, те црне мисли ни |
| одређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два доб |
| са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, |
| и кровова у ситним капљицама и навлачи на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога се највесел |
| а се опет приближаваше стању, које личи на врућицу...{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, запе |
| пре то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких очи |
| а да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И о |
| е, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа, па треба пр |
| еличанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огле |
| ецу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше.</p> <pb n="3" /> <p>Његов о |
| ..{S} Комуна!!... дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место.</p> <p>Об |
| н доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до |
| аборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу. |
| <pb n="64" /> поцепаних поњава, па трчи на ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и |
| и он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом као претећи.</p> |
| Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{ |
| и пред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен. |
| оче нова година.{S} Веља доби премештај на железничку станицу, где је оно држан збор, а на њего |
| исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} К |
| кит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то, |
| дном стаде јој наликовати овај тренутак на један часак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако |
| е трже; поче опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога нов |
| ланац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о |
| ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа њег |
| зину, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама...{S} Пријатно је ово осећање, али она |
| весела, спремила се, прикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; в |
| ека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро... нег |
| у у друштво!</p> <p>— Захваљујем, морам на посао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет з |
| и рећи: извините, или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... |
| >— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених враних |
| утра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо |
| да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је мн |
| нам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све он |
| ичак кандила, што трепери пред распећем на врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму |
| себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко у |
| S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обр |
| коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу писар отпочео напад, по свима правилима донжуан |
| на изиђе из учионице са обичним изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за |
| сечно а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведоше решења у протокол, договорише се |
| ту пред комисијом, и писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и од |
| чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко непрестано преврће уписницу, р |
| траху.{S} Он подиже главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца с |
| Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из |
| о им прође читав час...</p> <p>Одједном на прозору, споља, стаде се помаљати црна чупава глава |
| јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрктале руке на њена колена. |
| ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда је ово претварање...«</p> <pb n="59" /> |
| слила... стоји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, пре |
| вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опрост |
| ством и чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије...{S} У његовој кондујити стајаше |
| то јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} |
| о писали? узвикну он, показујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне |
| и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично |
| н и удали се са неким значајним осмехом на устима.</p> <p>Стојан, који стајаше више учитељице, |
| на својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али се брзо на |
| овим искреним другом овако са масницом на образу!...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога |
| побацани по столу, или наслагани један на други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну рак |
| и напослетку јадник, намучен, озлојеђен на цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајни |
| писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љуби |
| знали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. <pb n="158" /> Довољно узрока |
| више ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред к |
| се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, па стад |
| лицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо |
| окусио домаће среће, раскућио...{S} Као на електрици!...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко и Љу |
| е нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни пр |
| кај...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао на рачунима, одговара председник, смешећи се.{S} Ђавоља |
| го штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прош |
| о напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> |
| може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече |
| ита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окр |
| атите ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања зе |
| незду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разле |
| и капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше он посматрајући село, које се, окићено |
| јко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим |
| опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном старицо |
| би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је д |
| вањем, као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена јо |
| роћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене с |
| — Више је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Го |
| писана.{S} Нову официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуч |
| да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну |
| не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута. |
| ебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди за |
| удруженим силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p> |
| мели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, која вла |
| дом леденом кором.{S} Налактила се тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па глед |
| вљају светлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду |
| је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заог |
| здо љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности мужу, правил |
| >— Ко то лупа ноћас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у соб |
| ала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«...</p> <p> |
| е...</p> <p>И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p |
| та; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом |
| ају је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гл |
| d> <p>У орловичкој школи све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљиво... на |
| ељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се ди |
| слабе, изнурене груди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка |
| и вршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу нова |
| иђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час з |
| заједнички над селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају усамљени...{S} Почи |
| тра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори вра |
| чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— |
| p>— Па кад дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, д |
| утра...« и тако даље — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле потпис: »Управитељ школе орлови |
| кревету, и опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} |
| бојажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти |
| е, после скромне вечере, легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Ч |
| гнувши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учионице.{S} Чим полицајац уђе у шко |
| у читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} Паланачки речник је за овакве разговоре в |
| ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, толик |
| , који се наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску преданост.{S} Женска душа не тражи смисл |
| </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а ле |
| ури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нема стана у школској зград |
| и поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише... због њега с |
| ти...{S} Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу.{S} Господин Пера отв |
| > <pb n="44" /> <p>После пређе разговор на плату.{S} Писар с неком нарочитом интонацијом исприч |
| мо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесним људима... да на |
| одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако кре |
| ледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрн |
| ашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни се шале, него шта ми |
| и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срц |
| он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не |
| ном се код Љубице појави нека одлучност на лицу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љуб |
| /p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учит |
| заплели... не може да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач се покрен |
| сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову дужност!;...{S} Колико је ту помешано мил |
| олици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио |
| се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па глед |
| ром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; н |
| сечена, клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измач |
| и она одједном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се расветли цела с |
| p>Наши путници наиђоше на оборену кладу на самој обали, па, готово не споразумевајући се, посед |
| 138" /> <p>— Онда... е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се.</p> <p>Љубица сл |
| етке жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па необично свет |
| руги писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учи |
| узвикну она весело, намештајући чинију на сто.</p> <pb n="192" /> <p>Проскитао си се много, па |
| уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здрав |
| ске.</p> <p>— Охо, имаћете добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачн |
| задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледо |
| .{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко н |
| <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним поглед |
| између ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, |
| /p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш |
| плашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У опште, сваки |
| на благајни, метну му пријатељски руку на раме, па одговори:</p> <p>— Реците му: сањам оно што |
| о...{S} Стоји он онако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, |
| таде, приђе му и метну једну своју руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа својим велик |
| ан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни...{S} Испричајте све |
| </p> <pb n="6" /> <p>Учитељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати зној |
| кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред см |
| ти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та необична школс |
| ма?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> махну |
| та село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него |
| јзад се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стад |
| ле се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и |
| кнота и стаде их купити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираш |
| бразу, па одједном, као посечена, клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајец |
| више је издаје снага... глава јој клону на једно окопано стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну |
| ми у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јес |
| , изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љубице!...{S} Љ |
| твори капак, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одједно |
| } Гојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, м |
| адба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — цела свадба — |
| се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу |
| овори, али Љубица обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писм |
| путић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га |
| бица се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би д |
| дник, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. </p> <pb n |
| тку капутићу и накривљеном меком шеширу на глави.{S} Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу |
| одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.{S} Обоје се само |
| дмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиро |
| а, јамачно је однесен или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога |
| јући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те |
| еобичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави |
| ибало, све је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што их је о |
| учитељ, а око њега стајаху и одговараху на јектенија десетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде з |
| Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у свој |
| екидно мора мислити.{S} Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде бри |
| Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него |
| се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, <pb n="42" /> престиже га и сама рече: |
| раду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толик |
| {S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило |
| .{S} Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, же |
| , у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном |
| јим несташцима и строгим тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог из |
| опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у |
| се проводити весело...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страда |
| ли се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} Старала се да више не мисли, док је не п |
| толике ствари, чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, |
| променљиву истину, прочитајте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала |
| обро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он с |
| рочитом намером он прекиде разговор баш на овом месту... </p> <p>— Камо вам онај колега, рече о |
| вом прашином.{S} Једва чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну |
| ћна рођена!...{S} Бог ме је проклео још на самом рођењу!...</p> <p>— Оставити!...{S} Никад!...{ |
| ба... само кажите.</p> <pb n="87" /> <p>На тако пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали |
| ишина, на коју се човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку ка |
| одређује се дужином времена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још један од Бокићевих пријатеља |
| во.</p> <p>Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љ |
| ти и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узнемирен |
| имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад |
| апетан строго наредио да још летос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <pb n="22" /> |
| и у овом случају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за ч |
| подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако ј |
| не по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне |
| аз лица?...{S} О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...</p> <p>Млада, лепих цр |
| редом разгледаше све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{S} За ње |
| потребних ствари, које се морају одмах набавити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примил |
| да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало поц |
| ак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећ |
| тручно и занимљиво, али учитељице често набираху устанца, пропраћајући по неке изразе шаљивим н |
| он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" / |
| над косом, по којој се пружило село.{S} Набраше зрелих, сочних, набреклих од једрине шљива, па |
| ружило село.{S} Набраше зрелих, сочних, набреклих од једрине шљива, па се испеше на хум.</p> <p |
| ури напред и понекад се намршти од нове навале мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба См |
| {S} Доцније, кад се мало прибра од прве навале осећања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу више |
| дима страшно, мути се све пред очима... навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, |
| а ли се то све одједном угаси под првом навалом громовите буре живота, или се само нахватао пух |
| мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од |
| ече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, одговори му |
| шице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу.{S} Г |
| још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</ |
| би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чињеница, тако учисмо у психологији.{S |
| /p> <pb n="66" /> <p>Љубица се све више навикаваше на писареве љубазности, и сад јој беху сасви |
| или друго штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који би |
| ети ова стална тишина, на коју се човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, сувоњав мл |
| рактеристична несразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим о |
| } На тако отворен разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се улевају |
| се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и сама о |
| што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи господин |
| покојником. <pb n="101" /> После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ства |
| тупати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је |
| с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љубица |
| ше као васпитачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне речи, |
| сам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p>Велимир јој стаде говори |
| ..{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чињеница, тако у |
| Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), |
| у и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес.</p> |
| е и оде улицом...</p> <p>Сунце је село, навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, скупе се |
| алије вина, па после све више и више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада нек |
| идимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна |
| са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога се |
| се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу пријатним за |
| ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећ |
| дњи уздах пред тешким сном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.</p> <p>Наши |
| у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, густо?...{S} Иде, иде... плива... све |
| оде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одговара она механички, више |
| зостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: о |
| чке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше неприродно |
| мирно, марљиво... наставници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропуште |
| гледајући је значајно...</p> <p>Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти |
| е смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, р |
| очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{S} Мисли, те |
| ке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и |
| испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Г |
| омене на себи, али се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} Старала се да више не ми |
| Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нераспо |
| о, хладно...{S} По целом небесном своду навучен је суморан покривач загасите тамне боје, из ког |
| ...{S} Стаде разгледати прозоре... свуд навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих мо |
| ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Г |
| ом.{S} Кроз главу му пролетеше неколика нагађања муњевитом брзином. »Отпуштен... премештен (кам |
| осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана в |
| жи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...</p> <pb n="80" /> <p> |
| ше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мал |
| ицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p |
| окљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандура из среза...{S |
| ко отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице |
| сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу.. |
| Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе х |
| још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкање сабље |
| да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива према ње |
| ешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим другим разредом, ј |
| САО</p> <p>Светолик П. Ранковић</p> <p>(НАГРАДИЛА МАТИЦА СРПСКА СА 100 ФОР.)</p> <p>У БЕОГРАДУ< |
| S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бити чеврти!...{S |
| мрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке.</p> <p>— Х |
| /> који се код почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени |
| жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово |
| бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, ву |
| ни не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, п |
| ји, која мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно један: жалост, сауче |
| е иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зра |
| од ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пл |
| то...{S} Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо и |
| м и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу.. |
| а по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешт |
| ој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али куд ће?. |
| вена неправда, једно неоправдано насиље над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ни |
| нкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом трепере светли сунчев |
| веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и з |
| умеру, она се охлади.{S} Одједном осети над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беш |
| од једним хумом, што се поносно издигао над косом, по којој се пружило село.{S} Набраше зрелих, |
| ветљен жарком руменом светлошћу, наднео над овим китњастим пространством, па га, као оно свемоћ |
| ља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад г |
| радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко |
| ине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима |
| ијатне снове.{S} Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb n="53" /> бис |
| ље!...{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p> <pb n="189" /> <p>— М |
| {S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи |
| као прах...{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, д |
| се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу д |
| аква робија или војачина.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, стојећи пре |
| .{S} Напротив, реши се на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писареву.</p> <p>Једне суб |
| или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислила је да се то може некако окренути, |
| рана је у свима својим претпоставкама и надама, које је сновала још у школској клупи.{S} Боже м |
| ово гнездо, успављујући се најсјајнијим надама и најслађим сновима.{S} Још није могла веровати |
| мо са господин-свештеником...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник. |
| ивене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p> < |
| зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и |
| крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад |
| сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор...</p> <p>— Видели сте... јецаше |
| а, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљиво, |
| Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опе |
| .{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у пам |
| ењен, наравно у своју корист.{S} Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} |
| јно, као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост |
| традање, без иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} П |
| р...</p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...< |
| до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S} Једв |
| рам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, п |
| уторством многе младе душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у се |
| убица застаде између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједном, из |
| с...{S} Милина, не може човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга путовања, стигоше цркви.{S |
| тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Надлагује се свет, море, рече један одборник.</p> <p>— |
| дједном се обрте као преписивач у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад м |
| е на кревет у једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ра |
| сам осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над овим китњастим пространством, па га, као оно |
| тељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранит |
| кавства.{S} Са лица му бије она позната надувена тупост, која је својствена многим нешколованим |
| а уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на к |
| и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... најб |
| ињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељ |
| ретурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који му је могао дати |
| нем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, у које |
| ену... онако постарију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— Не бригај...{S} Трчи! одговори му Стојан |
| ле овог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после |
| о петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолика ц |
| ропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право к |
| узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго |
| а плану.{S} У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, з |
| <p>Деца изнеше столице; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се |
| о...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ни |
| јану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... нек се нађе |
| у... свакога ти ђавола зна!...</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Го |
| ко га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дођ |
| ке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађох!{S} Хајде!...</p> <pb n="97" /> <p>— Куда ћемо? п |
| еља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца |
| ану.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она |
| Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно издигао над |
| ично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом своје љубави.</p> <p>— Зар још питаш? |
| обузе радост.{S} Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу ва |
| ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу |
| овом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало м |
| а опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте ле |
| на ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој.{S} Љубица га опет извед |
| аше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке сави |
| слиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа. |
| у.</p> <p>— Јуче сам почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... |
| <p>Влајко и Веља насмејаше се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за |
| ђе Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био ве |
| е памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи |
| разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руко |
| амни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{S} Она скакуташ |
| неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, |
| стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени |
| упати кокошке...</p> <p>Љубици одједном наиђе наступ љубавних осећаја, она сва задркта од неке |
| им.{S} И сама се чудим како то одједном наиђе... одмах после венчања...{S} И тако до саме смрти |
| заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, које растера псе и приђе му с |
| аћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у св |
| х мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну му |
| ед друговима, осрамотише...{S} Директор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада ст |
| е да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело расположе |
| чишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала ко |
| бескрајне сањарије.</p> <p>Наши путници наиђоше на оборену кладу на самој обали, па, готово не |
| ћи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она |
| таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси, села и шуме, и тако све до к |
| .</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде се оти |
| !...{S} На првом љубавном кораку мораде наићи на овако унижење... </p> <p>Кмет и ћата одоше, чу |
| уд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S} Познао сам вас одмах, наста |
| о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањима из школскога рада.{S} Велика већин |
| у мисао да почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ |
| ећи, али Веља настави љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их и |
| ног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, о |
| узмите озго или оздо редом...{S} Што је најбоље.</p> <p>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко преписа |
| јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најв |
| она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла |
| и да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдни |
| са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах поче |
| Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу гомилиц |
| нека им је најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повра |
| не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја |
| у извесним приликама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не |
| онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно |
| иње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове...{S} И кро |
| ред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школи корачати и кршити руке, Гојко |
| схватити одмах, да Стојан однесе собом највећи његов страх, његово право страдање...{S} Па то |
| м, девојачком љубављу; љуби безумно, са највећим самоодрицањем, како то може само њена страсна |
| ђаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са највећим задовољством узе он један лесковак, што стајаш |
| а се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шта је ово. |
| , сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити...{S} Тре |
| то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све се то радовал |
| што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...</p |
| дну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то ми н |
| о могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p |
| S} Али ипак мораде себи признати, да је највише охлади одговор оног дечка, који рече да су лонч |
| тим сјајним идеалним мислима, којима се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине |
| јковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он и |
| ти, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се највише свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко, осм |
| било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p> < |
| још привремени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад |
| постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одговараше потпуно — како он мишљаше — њего |
| етарских мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртај |
| двратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то... |
| ићу негде на граници... далеко... какво најгоре, најусамљеније место, где нема друге школе ближ |
| {S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а о |
| сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им с |
| у и њени најмилији снови младости, њени најдражи идеали...{S} Све, што је тако дуго стварала у |
| да мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти.{S} Ја претрнух |
| прашине, помешан са сточним изметом.{S} Наједаред сокак се прегради густим, непровидним, огромн |
| ља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао |
| који стајаше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, м |
| , гледајући писара онако исто необично, најежено, као и Гојко.</p> <p>— Извол’те, немамо све уд |
| Гојка, који се одједном некако-необично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, |
| неким промењеним гласом, из кога звони најжуднија молба и покорност, полушаптати, замуцкујући: |
| ове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорство, она плану и стаде као да |
| , не знајући шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} |
| и, а одборници му понајлак помагаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ћ |
| ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица нас |
| га бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет час |
| ће једно од нас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окрен |
| тор опрости.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љу |
| појединих тренутака и, разуме се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница |
| ада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} Велимир се смејаше и ради с |
| дашње љубави и пуни празно место у срцу најљућим чемером, најстраснијом жудњом за осветом...{S} |
| авали, поче она збуњено: припрема траје најмање месец до...</p> <p>— Ха, методика... прекиде је |
| друге потребе? рече Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ру |
| S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи... не, макар не има |
| е, на милостиве, пријатне речи, али при најмањој неповољности, она ипак плане и испољи јасно св |
| Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и најмилија сестрица. </p> <p>— Боса!... узвикну она, по |
| ио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два дана дођоше Веља |
| ко преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага |
| а са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снови младости, њени најдражи идеали...{S} Св |
| ...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и најмилија сестрица. </p> <p>— Боса!... узвик |
| миран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобичније појаве у школи; то већ не сме никако да вас |
| о бих...{S} На мене скочише у школи два најодраслија ђака.... због неке увреде...{S} Истукоше м |
| де дуг, речит монолог, у коме се излише најодсуднија уверавања о поштовању, о братској искреној |
| Лако ћемо... има времена за то...{S} Па најпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће нас зближити, кад |
| Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича му сложи друго одело на столи |
| г неморалног владања...{S} Њу, једну од најпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама одговора на п |
| > <p>Отпоче се право вашарско погађање, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари |
| кав страшан мрак, црн, непровидан...{S} Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па |
| ом убогом кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суманут, улете у собу и зак |
| стано ређаху некакве необичне слике.{S} Најпре се стадоше мотати некакви црни котурови, које он |
| свима правилима донжуанске тактике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању |
| нтересује оним што се ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинске ствари, па после ј |
| страшљиви кад намрштени погледи, и ова најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашна сеос |
| и се осврте, ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила за |
| ано покренуше.{S} Она промоли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само се |
| стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламен не обухвати целу свећу, па с |
| екуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда јаснији одговор, који је могао |
| утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да просп |
| ред очима.{S} Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... некакав страшан бол стеже јој |
| и...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му т |
| етвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, како он сиромах мишљаш |
| ктрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, |
| са да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Ни |
| е тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије душу младу напајала, почиње се ружити, растур |
| ди по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају каква занимљива предузећа...{S} Вла |
| а и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи |
| тренуо.{S} Обоје су претурали по глави најразноврсније мисли, само је Љубица јасно увиђала да |
| итељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити, помисли о |
| , који је тако лако погазио ногама њене најсветлије осећаје, који се наругао њеној љубави и пљу |
| ијати своје ново гнездо, успављујући се најсјајнијим надама и најслађим сновима.{S} Још није мо |
| ближује остварење његових најтајнијих и најскривенијих жеља, које је скривао и од себе сама, го |
| о, успављујући се најсјајнијим надама и најслађим сновима.{S} Још није могла веровати да је то |
| сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S} Познао сам вас одмах, настави он, |
| оји се топио у заносу љубавном и сневао најсрећније снове...</p> <p>Очајан, угушен јаук, сличан |
| видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жена, |
| им...{S} А после... <pb n="161" /> биће најсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати никакв |
| О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к врати |
| се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд |
| и празно место у срцу најљућим чемером, најстраснијом жудњом за осветом...{S} Од предане и заљу |
| ложају, који потпуно одговараше његовим најтајнијим жељама и помислима...{S} Дуго је времена пр |
| жно, да се приближује остварење његових најтајнијих и најскривенијих жеља, које је скривао и од |
| г часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео до |
| унесрећила...{S} О, тешко мени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је |
| на граници... далеко... какво најгоре, најусамљеније место, где нема друге школе ближе од чети |
| к свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочите манире, |
| епотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд |
| мо за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрке:</p> <pb n="82" |
| Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е |
| о није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: </p |
| е, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговори наредбу.</p> <p>— Казао господин уп |
| ар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом округу... свакога ти ђав |
| у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома |
| раше напред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима ос |
| {S} То беше доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га п |
| ину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешко болестан.{S} Час |
| } Али после шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... |
| и време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима својим драгоценим адиђарима.{S} Гојко се |
| са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</ |
| Пређашњи је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојк |
| и... да затварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, бр |
| <p>— Молим опростите...{S} Ја, знате, ’нако... стаде муцати пренеражен ћато.{S} Јадно његово р |
| море, рече један одборник.</p> <p>— А ’нако вели... настави ћата, Министри су весели, нико и н |
| ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке...</p> < |
| Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито уч |
| та је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад м |
| е. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Надлагује се свет, м |
| лим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устр |
| етворица. »Један није у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно капетан није...{S} |
| беше прописана.{S} Нову официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио |
| их брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово држање одаваш |
| ама унутра; цео му стас беше неприродно накривљен у страну.</p> <p>Путник се још једаред обазре |
| сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљене, непокривене сиротињске дашчарице, са чијег |
| пролећу испред очију расцветале воћке, накривљено прошће, сухе гране на понеким шљивама и иде, |
| лав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљеном меком шеширу на глави.{S} Иђаше кицошки, не |
| године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n="129" |
| уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем; не зна |
| било их је који су и копали, пластили, налагали снопље...</p> <p>Љубица се разговараше, али се |
| га у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице своме страдању.{S} Гојко је из |
| м како велико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је ч |
| е срце обузето тврдом леденом кором.{S} Налактила се тако на сто, стисла главу обема рукама као |
| S} И како то тако одједном?{S} Тек само налетеше облаци, натушти се небо и просу се страшна бур |
| Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па после све више и више... навлачи се црн |
| свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет он |
| коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опа |
| тренутака, кад му је изјављивала нешто налик милоште...{S} Шкргутну зубима, севну очима и дохв |
| S} Истина, ни до сад нису њихови односи наликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао |
| га то чини.{S} И сад одједном стаде јој наликовати овај тренутак на један часак из њена детињст |
| ?!...{S} А они отишли... намиловали се, наљубили се, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта о |
| дбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човеч |
| са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово његово стално и одлучно држање беше јој |
| д поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као д |
| уштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш д |
| а је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри |
| плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... разумеш!...{S} По |
| емилост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као |
| Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} |
| тите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— |
| ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенц |
| ме да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам сп |
| е тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријо |
| као кад се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он, |
| и да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у |
| , да радимо много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Т |
| у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, који у оваков |
| и узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па он |
| деље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, р |
| н је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узв |
| Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ћ |
| био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, покварити друштво.{S} Има времена и за одмо |
| да вас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, пр |
| ...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са |
| х...{S} Нека ово све нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа тре |
| .</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја |
| емо се мешати ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, п |
| е ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с |
| .. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до |
| ..{S} Да побегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за мир |
| и му мало слободније, зна човека — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пр |
| поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одборник.</p> <p>Тада учитељи |
| стави љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама. |
| ни практиковали школски рад: наставник нам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да на |
| а наставља:</p> <p>— Господине, капетан нам вели — и председник показа руком десно до себе, Гој |
| учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова |
| руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, |
| нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизо |
| <p>— Како сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст сељак |
| грте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме |
| м у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, |
| се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су предавали, поче она збуњено: припрема траје нај |
| дељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Нама изволите свакад недељом, прихвати Љубица живо.{S} |
| а сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га закљ |
| м, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био |
| му... је ли?...</p> <p>— Теби, синко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ћ |
| аједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око |
| мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, |
| што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не |
| еља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је |
| р не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље...</p> <p> |
| а, јер она не познаваше њихово стање ни намере.{S} Она им одговори пријатељски:</p> <p>— Ваши љ |
| а, с којим дочекујемо сваког непознатог намерника.</p> <p>— Шко... школа где је? промуца учитељ |
| и ће све својим редом...{S} С нарочитом намером он прекиде разговор баш на овом месту... </p> < |
| .{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће р |
| кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али не учини |
| ен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е са |
| почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је |
| ...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, па уздахну као од велик |
| е му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш...{S} |
| гу...{S} Прсти се заплели... не може да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... |
| код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако ради учти |
| оказа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајући се да не поремети ову т |
| ишта не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу преко |
| ме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче |
| једном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледајући писара о |
| немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало своју постељу, привуче сточић ближе прозор |
| енела оно мало сиротиње у Гојкову собу, наместила, почистила, уредила све, и она смрадна, одвра |
| ајући њен поглед.</p> <p>— Баш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по стварима и нам |
| рилазећи: </p> <p>— Хехе... јесмо ли се наместили?...{S} Пера Илић, писар овог среза и платодав |
| молише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим |
| S} Свршено је!...</p> <p>Кад опремише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу |
| бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... рече он |
| А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу. |
| Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: ногаре са новом сеоском постељом — шареницама |
| } Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај намештај, па разне ситнице, звонце...{S} Што ја не одох |
| ече јој сестра, гледајући по стварима и намештају, распоређеном по соби.</p> <p>— Хајдемо у дру |
| ам преврнула тањир, узвикну она весело, намештајући чинију на сто.</p> <pb n="192" /> <p>Проски |
| еке обрасла травом; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништено, |
| ен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен <pb n="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз д |
| а сад беше лепо проветрена, почишћена и намештена.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до с |
| .{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угар |
| је ово... сама?!...{S} А они отишли... намиловали се, наљубили се, па отишли свако своме гнезд |
| б, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дет |
| чекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затва |
| стота, која се морала трпети, и јевтине намирнице, које су још више учврстиле њихово пријатељст |
| за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој својствен по |
| а се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узнемирен; обузело га некакво нерасположење, |
| ко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> |
| меја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаше децу по |
| командова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>П |
| да«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и повучен, избегаваше сваку прилику да се не с |
| чионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S} Кад опази њу, он |
| p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Друг |
| аше за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља оп |
| м особинама, и његови кад страшљиви кад намрштени погледи, и ова најпре заплашена па по том осл |
| е знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањима и па |
| Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, |
| јково лице.</p> <p>— Јесте, одговори он намрштено, гледајући у страну.</p> <p>Напред настаде по |
| ет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговори:</p> <p>— Овај ће начинити вашар |
| у у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} С |
| аде туробан; чим се сети синоћње патње, намршти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не |
| им уморним сном...{S} Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз про |
| ца и опазивши неке оштре неправилности, намршти се...</p> <p>— О чем је бунцао?...{S} Испричајт |
| та.</p> <p>Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, |
| бична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се о |
| ора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одго |
| ала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати гран |
| ју за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном |
| лака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} |
| д њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, |
| плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се намршти и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те п |
| у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љубица се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко т |
| ћа ништа, само јури напред и понекад се намршти од нове навале мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко |
| ажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном про |
| и зловољу, од кога се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко |
| милијарним тоном.</p> <p>Љубица плану и намршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати:</p> <p |
| гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погле |
| читава два месеца, и напослетку јадник, намучен, озлојеђен на цео свет, саломљен и смрвљен под |
| ="185" /> силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непромен |
| ше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе |
| е се намучити, као што се ова жалосница намучила прошле године, или ће благовати, као што ова с |
| Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Теб |
| га не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али |
| ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила прошле годи |
| би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава, али о премештају не рече ништа.{S} Рече јој |
| ли очима.{S} Али по неко устане, па све наопачке...{S} Љубица се мршти, лупне ногом, управо врх |
| и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!.. |
| ..</p> <p>Међутим на пољу писар отпочео напад, по свима правилима донжуанске тактике.{S} Најпре |
| га! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи н |
| у сновима, чиме је најрадије душу младу напајала, почиње се ружити, растурати...{S} И она види |
| шао, док није добро научио целу наредбу напамет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi>господин упра |
| како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа, |
| ом преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем |
| нути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слободнији одвојио се уз старе |
| адни... обојица страдасмо!...{S} Ја зле напасти, мајко моја!...</p> <p>Писар, како се био залет |
| после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!...{S} |
| љају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... о |
| ан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат |
| час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и написа признанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити |
| стајаше великим, јасним, лепим словима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке ст |
| дбе, да сутра...« и тако даље — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле потпис: »Управитељ шко |
| рине о моралу и светињи школској!...{S} Написао човек Министру шта ми радимо у школи, под иконо |
| <p>СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Светолик П. Ранковић</p> <p>(НАГРАДИЛА М |
| } Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема н |
| а, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, |
| " /> <p>— Разуме се...{S} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} |
| ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се ду |
| у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му |
| <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену, као пре, па после да те гоне полица |
| S} То је, знате, чудан народ... хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, велите, тргла се? </p> |
| им полицајац уђе у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, г |
| , па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се раније уклони у страну, те |
| прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад.</p> <p>— Опростите, молим вас, |
| у...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</ |
| прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посма |
| у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже песма: »Паун пасе, трав |
| е се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима дал |
| хартију, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла |
| ца, пропраћајући по неке изразе шаљивим напоменама.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи |
| орао бити одлучан <pb n="151" /> па јој напомену да ће имати великих непријатности због тих укр |
| , која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и довече поје |
| уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута |
| уком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој |
| као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним разврат и не |
| де су већ основане овакве задруге...{S} Напослетку <pb n="191" /> једнога дана освану и код њих |
| м децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући ред, натмурен и покуњен, ступаше |
| случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напослетку сав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђуб |
| ва се болест одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, намучен, озлојеђен на цео свет, сало |
| олико пута дневно, помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради с |
| тро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја... узвикну о |
| елуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје |
| јећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрегнутост мозга; ово што се непрекидно мора мислити. |
| да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући п |
| тује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га напред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} Само |
| о сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар |
| обријана, необично развијена и истурена напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу |
| невидљивог саветника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, н |
| аво у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га по |
| м пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно, лагано... као змија кроз честу...{S} Ен |
| ој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђо |
| Сад право из школе помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село |
| очајање, ужас... али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра с |
| тима од тога невидљивог саветника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хла |
| еже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора само о то |
| не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавш |
| S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па одговори другу шапућући:</p> <p>— Ба |
| , лепо окречену собицу.{S} Љубица иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од своје учиониц |
| требно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узнемирен; обузело га некакво нерасп |
| ити, али је некакав урођени инат тераше напред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојк |
| {S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, па стане |
| јко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу испред очију |
| он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти од нове навале мисли...</p> |
| ашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... |
| љив призор! одговори писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи за |
| е са њим механички, не мислећи и корачи напред...{S} Изиђе пред њу средовечан човек, шиљате бра |
| S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да л |
| . господину.</p> <p>— Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му место пред ко |
| га страшног зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што с |
| сад он немаде шта одговорити, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се |
| ите.</p> <pb n="27" /> <p>— Хвала вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали школски |
| не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перј |
| н намрштено, гледајући у страну.</p> <p>Напред настаде покрет, гости поседаше у клупе, а предсе |
| ше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке омладине.{S} Али свему има краја, па |
| не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што |
| као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно |
| је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац |
| охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде послу.{S} Постајаше све |
| м...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига одједном се скиде, |
| и.{S} Није му непријатан овај састанак, напротив... али би он ипак радо продужио пут, само да н |
| би одбијала и изазивала нерасположење; напротив све му црте беху у хармониској слози, те изази |
| јесам ли погрешио?</p> <p>— Како?...{S} Напротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан к |
| сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напротив? запита она, смешећи |
| она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен инат, надајући се на моћну |
| да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напротив? запита она, смешећи се весело и гледајући га |
| ... нисте ми... противни.</p> <p>— Него напротив?... опет она удари у смех.</p> <pb n="141" /> |
| p>Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју д |
| у сија љубав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и |
| кобног вечера, вођена својом плаховитом нарављу, учинила какво зло или себи или другоме.{S} Али |
| и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју корист.{S} Његове наде добише још више |
| лиже од четири часа и... <pb n="174" /> наравно, где не долази често полиција...{S} А, како ти |
| S} Ах, јест... морају њу закопати...{S} Наравно, кад ко умре, <pb n="160" /> њега закопају...{S |
| рошњи разговор с писарем, изостављајући наравно све оно, што није потребно да они знају.</p> <p |
| рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети по |
| да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како велико задов |
| још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, наразговараше се и за ручком и после о свему, па онда Љ |
| тешким мислима.{S} Једна се чуди новом нараштају, како то све прима к срцу и не уме да се задо |
| та и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица узе хартију и прочита све, п |
| > <pb n="82" /> <p>— Треба да се изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу... које ви хо |
| за одлазак.{S} Понови јој све лекареве наредбе односно лекова и неговања болесника, па, поглед |
| г разреда школе орловичке, поред усмене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаше написано на |
| ничан тон, који се јасно распознаваше у наредби. »Наређује се учитељици првог разреда школе орл |
| у, уозбиљи, мало се накашља па изговори наредбу.</p> <p>— Казао господин управитељ да ће сутра |
| вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека |
| пута слишао, док није добро научио целу наредбу напамет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi>госпо |
| и љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... ш |
| оле.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb n="46 |
| ц помоли <pb n="110" /> из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра. |
| заслужену плату од државе...{S} Још да наредимо само са општином...</p> <p>Љубица уздахну, обо |
| и разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, та |
| ио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше |
| им лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и написа признанину, п |
| ецу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после в |
| свему има краја, па и овој погодби.{S} Наредише да учитељица прима дванаест динара месечно а у |
| дморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају.{S} За певницом певаше месни уч |
| ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} |
| е се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају ц |
| оју мисао.</p> <pb n="148" /> <p>— Како наређивати?... шта?... запита Љубица, дижући главу као |
| сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређивати... одмах... затеже он опет, избегавајући да |
| за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на пос |
| /p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица с |
| није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, п |
| који се јасно распознаваше у наредби. »Наређује се учитељици првог разреда школе орловичке, по |
| кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што је чула своје сељанке да ж |
| ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затвори |
| ва од пандура...{S} То је, знате, чудан народ... хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, велите |
| .{S} Да се сакријемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ниш |
| у људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест, као за господин Драгољуб |
| им очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословицама?...{S} Јаднице!«...{S} Беше јој жа |
| астави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарању.</p> <p>— И ти си пошао к |
| но значајно погледају, имају неке своје нарочите, тајне знаке и изразе кад се разговарају пред |
| у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на |
| о; све се то спојило у један самобитни, нарочити звук, који се носи преко воћњака и кућа, проди |
| ична изгледа.{S} Скроман, тих, са неким нарочитим, лаганим и одмереним манирима, који се теку п |
| не да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољством и чак неком важношћу удари гласо |
| не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу.</p> <p>— |
| Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!.. |
| ње тежих ствари, које се лако забораве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви радите веронауку, по |
| овога целог стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње време, ступила у тако пријатељство |
| сну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} Паланачки речник је за овакве ра |
| ам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођи |
| о бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше |
| азимо са децом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива? |
| а поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута... |
| како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, |
| ише, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренерази свршетак разговора са писарем, па |
| <p>Љубица слуша, гутајући сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго |
| али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p>— |
| сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама! |
| а на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен <pb n="118" /> уз брвна, |
| буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо.. |
| дно време помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, н |
| оне безазлене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно задовољство, које се тада осећало...{S} И |
| жван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А њи |
| само о школском раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта ј |
| то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена |
| настави:</p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, |
| ади себе, што бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ у |
| {S} Бр.{S} 34.« Баш звони!...{S} Љубици нарочито одузеше смелост и управо уплашише је ови необи |
| е прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само |
| .{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на м |
| апита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не можете забо |
| ... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да почне са њ |
| и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, послушавши његов савет, д |
| } Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако то ви ради |
| ажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их, помаже им, |
| еђе разговор на плату.{S} Писар с неком нарочитом интонацијом исприча, како се плата врло, врло |
| и:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко прими хартију, разви је |
| ле већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом намером он прекиде разговор баш на овом месту |
| зразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитати |
| више и затресоше, цело му тело задркта, нарочиту слабост стаде осећати у коленима, у ногама, ко |
| и Цветкови разговори, али Љубица обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добива |
| огама њене најсветлије осећаје, који се наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску преданост. |
| масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p> <p |
| у ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напослетку сав распасти, ис |
| и кер, гледајући преда се...{S} Баш као наручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога тренутк |
| ављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи |
| p> <p>— Извините, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у |
| речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... као...</p> <p>— Као једна породица, |
| /p> <p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасен |
| у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго ос |
| многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незго |
| друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«... |
| о да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку учитељу и там |
| ... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав |
| пет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p |
| утра, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} |
| оре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од пед |
| <p>— Теби, синко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{ |
| мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мном. |
| ло приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S |
| о оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p |
| >Гојко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодном претпоставком, па јој живо одго |
| н је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ баци струк |
| ештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпу |
| г рада! помисли она.{S} Мораће једно од нас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кретоше.{S} |
| ко без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слобода!...</p> <p>Председник промоли |
| засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи |
| нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да почне |
| донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Го |
| повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо |
| а најпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је |
| е од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи један одборник.{S} Чудим се како ћемо и то |
| с отпустити, али се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање доб |
| професори у кафани за картама, хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и казнише нас мањом, ал |
| те сад?!...{S} У другој години затекоше нас професори у кафани за картама, хтедоше нас отпустит |
| Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке |
| а руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Уз |
| , оногај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, |
| радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесним људима... д |
| да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, |
| на нечувена неправда, једно неоправдано насиље над слабим човеком, који је без икакве заштите, |
| Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари преко Јасеновца, па се јави само ка |
| сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: |
| тањири у нереду побацани по столу, или наслагани један на други...{S} Ено и чашице ракиске, жу |
| И он извади велики новчаник са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад регулис |
| а се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не |
| врнули пажњу.{S} Он превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па припао пуначком врату и |
| штинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мр |
| једном, као посечена, клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...</p> <p> |
| се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнув |
| онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрктале руке на њена колена.{S} Она као |
| ог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који му доп |
| чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила |
| ет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па посматра децу, која ће бити пред |
| ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим |
| буђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из правог сна, |
| апетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети жандарм...{ |
| гледним интересовањем, као кад се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо |
| а све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко се само |
| ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му ос |
| е Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, |
| ко ми опорочава моју очигледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свид |
| очију.</p> <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb |
| ају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S |
| гијене ни науке...</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим |
| о једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове |
| но, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, како гази посред бара, не ми |
| и, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати неку песмицу.</p> < |
| а сам био ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно жалили?... |
| , као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са |
| брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов |
| огосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p> <p>»Милица... откуд она ту?...{S} Па у |
| p>— Стаће... може и више, одговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара |
| ... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то ј |
| чад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« о |
| ење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се |
| , знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би изгледао, кад би од |
| но... <pb n="52" /> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Стојанов »низ |
| а је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живе |
| д имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га ва |
| моћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви троје се насмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, |
| ој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше.</p> <p>После подне таман почеше рад, а уђе С |
| ој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост |
| ле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.< |
| са Љубицом, поразговара се, нашали се и насмеје, па оде.{S} Никакве претње, никаквих затева не |
| ао што обично гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици:</p> < |
| а, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> <p>— С |
| ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да |
| ком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— К |
| лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши задовољно, победоносно.{S} Распусти децу, па се |
| Она климну главом и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па |
| и, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето.. |
| p>Она се изненади од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спо |
| унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћутање... |
| и се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне там |
| ући речи и застајући на неким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочито због ва |
| ије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје по |
| им тоном, па онда, као са своје стране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом |
| је смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао!</p> <p>— Т |
| е ти правити друге пакости, нема сумње, настави Веља, избегавајући одговорити на Гојково питање |
| оглед.</p> <pb n="14" /> <p>— Видећете, настави она, у школи немају ништа: у првом разреду ни т |
| мње, твоја драга половина и глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, |
| <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао |
| е познавали... или смо се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако по |
| во, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не можете заборавити никад?.. |
| > <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући разбарушену косу рукама и гле |
| осле на главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненад |
| лободнији!«...{S} Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би још могао |
| р.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба |
| >— Не знаш каква је она његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила ј |
| иво звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код |
| рије...{S} Пустити децу тако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња |
| ада у школи.</p> <p>— Мора, братићу!... настави Стојан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно |
| <p>— Знам, него сте извесно жалили?... настави Љубица запиткивати, тако радознало, као што мал |
| мо да добијемо квартирину из општине... настави она, па одједном <pb n="86" /> застаде, не знај |
| едан одборник.</p> <p>— А ’нако вели... настави ћата, Министри су весели, нико и не сања о пром |
| у ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да |
| по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају |
| димо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао радити. |
| се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам нареде да |
| исару.</p> <p>Кад изиђоше у ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису |
| укама за главу, па после краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зовем у Америку... шта |
| да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на таб |
| руком требити густу браду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да |
| ма, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пуст |
| а њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана.{ |
| еле ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим догађајима.{S} Веља је то в |
| ешто сакри, па врло пријатељским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме |
| и је.{S} Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред |
| а.{S} Како је радила преко године, тако настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, у |
| у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, готово з |
| сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован посао...</p> <p>Љубица сања само о он |
| чудним причама...</p> <p>— Пазите само, наставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима |
| >— Кажем ти, тамо ћемо царски живети... наставља он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за рам |
| не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— Господине, капетан нам вели — и пред |
| одиже огромне терете...{S} Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути |
| аду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет настављају светлији дани.{S} Сад се баца око на многе с |
| одужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно настављати досадашњи разговор а, о другом чему нису хте |
| дине нисмо ни практиковали школски рад: наставник нам имао неке многе хонораре, па није ни имао |
| дак, ради се озбиљно, мирно, марљиво... наставници се журе да наврстају оно, што је у току зиму |
| сијана како ми опорочава моју очигледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици. — Како ва |
| а домаћа срећа!...</p> <p>Почетком јуна настаде велика журба у школи: одређен је ревизор, знали |
| ,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодсудни |
| тено, гледајући у страну.</p> <p>Напред настаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник од |
| љка помагаше згодним питањима.{S} После настаде објашњење и разговор.</p> <p>— И све ми се ових |
| ти знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да |
| о.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к њима...</p> <p |
| расположити и развеселити...</p> <p>Тек настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим |
| не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина...</p> <p>Љубица ослушну...{S} Шт |
| итељици двадесет динара месечно.</p> <p>Настаде прави лом.{S} Клетве, претње, па богме по мало |
| ад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у по |
| које граничи са лудилом...</p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} |
| 157" /> Мора га избегавати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједнога с |
| свако сећање на прошлост...</p> <p>Сад настаје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутал |
| е преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још |
| ебе и свега...{S} После, кад се довољно настрадала, постаде равнодушна према свему, било јој је |
| кокошке...</p> <p>Љубици одједном наиђе наступ љубавних осећаја, она сва задркта од неке милине |
| х недеља, али се сад све почиње мењати, наступа полагано некаква хладноћа, досада; свако се од |
| .{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа изненадно, па тако и прође, он се не би нимало |
| узело га оно пријатно расположење, које наступа после дуга успешна рада, па сад не може довољно |
| уза, лопова и много других!...{S} После наступа мучно и тешко школовање у Београду.{S} Неколико |
| им застором покривених дана, који јаком наступају...{S} Она се стресе, читајући у његовим очима |
| тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешто пријатно, рече она, гледајући за |
| еше као мало дете!«...</p> <p>По испиту наступи још већа промена.{S} Влајко, залудан, проводи п |
| опила... и пала у пропаст.{S} После је наступила одвратност према свему, гнушала се сама себе |
| } Тамо се већ многи догађаји изређали и наступиле разне промене.{S} Пера је већ затворен; комис |
| види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова |
| горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра, сурова јава...{S} И она почиње осећати |
| цић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступише у двориште, Љубица одмах опази, да нови колег |
| пет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа....{S} |
| јесте... сви се муче са тим...{S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха-ха-х |
| ретати по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’натема је!.. о часни је!...{S} Како га обанђија онако!. |
| и и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели |
| реко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још д |
| ече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... с |
| му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само |
| од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и развуку |
| ед собом, а напослетку, завршујући ред, натмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста |
| то одскачу; погледа на двориште — писар натмуренији од густих облака, корача нервозно и понеки |
| а за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, згрчену фигуру, па одмах помисли да њега сад |
| то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољ |
| .. добро је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије и поднесе му.</p> <p>— Хо, људи!... |
| да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!... |
| ивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али с |
| <p>Гојко се трже и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— Како... не, не, молим...{S} Има времен |
| убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога |
| одједном?{S} Тек само налетеше облаци, натушти се небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој ј |
| лама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к |
| извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, бр |
| цнеш тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не ви |
| веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући к селу претре |
| ене груди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пре |
| то чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је |
| го је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој соби |
| ад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу госп |
| е га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ниш |
| оворе, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека свастика порасте.</p> <p>Кад с |
| И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</p> <p>Доист |
| p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Вељ |
| далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора...</p> <p>Путом, што во |
| ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{ |
| .. окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, мо |
| не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи уписивали само по десе |
| да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча д |
| кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали |
| хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их научи...{S} Без <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђоше у |
| !...{S} Јест она добро познаје то лице, научила је читати оваки израз на њему, и ево сад види.. |
| биљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихов |
| бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; нисам бивала у друштву.{S} Т |
| ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то |
| ш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет |
| о ми необично што ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па |
| љак, па још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу.</ |
| е Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наредбу напамет. — Казао сам, братићу, и он |
| ек да имају и први разред... па се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписуј |
| ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добр |
| како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше како је обузима |
| алом громовите буре живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици, која ће планути још ј |
| једног адвоката, потом код секретара у начелству окружном и одједном се обрте као преписивач у |
| ицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мис |
| а ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на |
| а, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се с |
| > <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, која влада међу |
| еселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не треба... не могу, п |
| признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да |
| амршти се и проговори:</p> <p>— Овај ће начинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али не |
| оје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски одбор |
| е лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чист бео |
| и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да |
| ћ, што долази на Бељино место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако је некако... чудан.{S} У свему је |
| <p>— Шта ћу, знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а друг |
| ате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим |
| обар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> |
| ла је господу Богу, који је благословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{ |
| о не озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слуша |
| жени и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мени је ово треће место.{S} Само ми не |
| е на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учитељска посла!{S} Све радимо узгред: и женимо се |
| одговори Стојан за свога господина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господи |
| има по колену од силна смеха. </p> <p>— Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина.{S} Н |
| они се нешто поџевељаше...{S} Море, ова наша хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, |
| ти много што шта против методике, јер и наша врховна управа ради већином против методике, па мо |
| га сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћо |
| {S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као да |
| олу, поседи са Љубицом, поразговара се, нашали се и насмеје, па оде.{S} Никакве претње, никакви |
| , здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, него свет, живот, а ја |
| .</p> <p>— Смрдибуба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} На |
| у необично драго, што се у овој прилици нашао сведок његовог гимназијског школовања.{S} А он је |
| ну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла језика... једва чекају да ч |
| ак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта |
| не, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!.. |
| а.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и проговорити п |
| ко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} |
| одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p |
| а.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n="1 |
| шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ломећи велика пар |
| .{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали са к |
| <p>— Готово мени се највише свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко, осмехнувши се малко, ал |
| — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома от |
| кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне же |
| ва човека на бескрајне сањарије.</p> <p>Наши путници наиђоше на оборену кладу на самој обали, п |
| добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за |
| /p> <p>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало је румено сунце последњим зрацим |
| гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљив |
| е и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да |
| у љубав...{S} Кад нестане такве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви |
| сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} |
| а не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам...{S} Душице, чуј |
| а ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, здрав |
| и њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу |
| меја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу...{S} Па |
| сумануто.</p> <p>— Хајдемо... хајдемо у нашу школу...{S} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пође |
| овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има...{S} |
| , не бојати се ничијега хладна погледа, не страховати од изненадних догађаја... оставити све на |
| утра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цве |
| остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли |
| обна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она |
| мо иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Другом приликом опет |
| о женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини.{S} И сад одје |
| , оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном с |
| м вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, |
| о врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу |
| могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти |
| > <p>Љубица се дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, |
| је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима |
| звонким гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга пу |
| а и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и |
| рчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кре |
| р...</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се зби |
| ..</p> <p>Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју руку, коју је Гојко с |
| ледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још |
| — Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча |
| неражен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то |
| и... већ онако...{S} Прича свет свашта, не може се свему веровати: те не знам онај отпуштен деп |
| капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо сти |
| њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити пла |
| исте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она по |
| помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како |
| толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а |
| ри. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите ли |
| ну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све |
| >Гојко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, |
| ји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће |
| .</p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погледати је. |
| она, па одједном <pb n="86" /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати |
| а њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би био р |
| а некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И о |
| но.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово полицајац, него ње |
| ..</p> <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпу |
| огла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да ок |
| кочи корак натраг.</p> <p>— Како... не, не, молим...{S} Има времена, други пут...</p> <p>— Е он |
| ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, |
| да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али куд ће?...</p> <p>Одједном |
| /> јесу ли они сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да при |
| је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно.{S} А |
| р да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да |
| руја по срцу, и она се поведе...{S} Не, не... треба стајати, треба издржати до краја...{S} Оно |
| је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. < |
| ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет остане сама...{S} И Гојко |
| и друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... |
| чност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не... оставите ме... заборавите сасвим!...{S} Ви сте су |
| ре, за онај први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... насл |
| одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} Обузела је нека студ |
| о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... |
| но страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више је о |
| мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама година он |
| не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са он |
| с и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у п |
| и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} О |
| ..{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, |
| е о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнез |
| па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се к |
| ра и горкога страдања...{S} Он стајаше, не могући ни речи прозборити.{S} Само му унезверене очи |
| пандуром, приђе те потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу |
| неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} |
| ? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у |
| долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{S} Она стаде |
| у одговор, рукова се са њим механички, не мислећи и корачи напред...{S} Изиђе пред њу средовеч |
| — Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb n="39" /> <p> |
| пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици престао ј |
| кој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо |
| ући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се |
| себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену о |
| али му он одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И |
| !...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p> <pb n= |
| ај фатални дан не може више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се осети као да се н |
| оји дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, пр |
| овори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо.. |
| збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и |
| ло лето... лежати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа, не страховати од |
| а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" /> осврћући се на човечја гнезда, која се |
| у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стој |
| уњена Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан |
| S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} |
| ве.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, ил |
| м шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и пи |
| еханички, више понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на пр |
| а крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{ |
| страха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то из |
| , да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Поку |
| је ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити д |
| козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се |
| лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Одједном стаде гледати |
| другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S |
| предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људ |
| >Чича изиђе а она остаде са болесником, не знајући још шта да мисли и не разумевајући потпуно с |
| т, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући шта ради, дохвати њену меку <pb n="142" /> |
| отребних црта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} Изв |
| рза Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, које га узб |
| одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. |
| знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} |
| рави она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише |
| од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јуч |
| Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и пог |
| ајати од главе, срце се следило, стало, не куца нимало...{S} И она се сва окаменила...{S} Ужас! |
| чким погледом.{S} Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути...{S} Образи се окаменили, очи јо |
| шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју со |
| ..</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само да га све више |
| нутра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде преглед |
| <p>Учитељице посматраху Гојка иронично, не скривајући подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збу |
| и, зализану главу... рече она иронично, не прикривајући своју мисао, па убрза кораке те ћата по |
| она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па |
| ="124" /> пред децом.{S} Промуца нешто, не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном брзо о |
| {S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко |
| захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... с |
| и.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Одједно |
| Љубица посматраше пажљиво сваки покрет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се |
| не ствари, које не трују човечји живот, не сметају младости да <pb n="35" /> плива у срећи и сн |
| је она замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одр |
| вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p>Путује п |
| нила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека не |
| але осећања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу више овако!...{S} Ово је страшно мучење... глед |
| сећа да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по |
| ован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, |
| ица.{S} Она се обрадова његову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непре |
| јући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у |
| ш ли?... '</p> <p>Љубица седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, она пр |
| трча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезн |
| чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже председник.{S} Ти |
| она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, |
| говори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да м |
| ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе |
| лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако...{S} А ја |
| срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме к |
| х Гојкових четвртака...{S} Или није?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{ |
| ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме?... прошапта она и покуша да развуче ус |
| ад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи пре |
| не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге пакости, нема |
| им часком кајгану?</p> <p>— Не треба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући оч |
| јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} |
| ло ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме?... прошапта она |
| да, знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку.. |
| ешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрште |
| ашно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али ј |
| дмеће и другу...{S} Прсти се заплели... не може да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!... |
| најмање образа и љубави према школи... не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — |
| у по потоцима!...{S} То је... оногај... не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те |
| их могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим д |
| одскочи корак натраг.</p> <p>— Како... не, не, молим...{S} Има времена, други пут...</p> <p>— |
| бичне комплименте...{S} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја ниса |
| то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се о |
| Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му |
| се променило у новом учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не |
| слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> |
| меја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...</p> <p>— Ха- |
| да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> <pb n="126" /> <p>Изиђоше обојица заједн |
| убица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и наста |
| он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него с |
| капље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан израз — как |
| а...{S} Он никада никога <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је |
| у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом приликом и не узме право из њене руке з |
| hi> да их научи...{S} Без <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу |
| т... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могл |
| од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љуби |
| ричала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде |
| ако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте |
| не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он |
| крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли |
| , треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и зами |
| ве поправи...</p> <p>— Поправити!...{S} Не може, мајко, зарасти исечено срце... оно је ишчупано |
| јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али куд ће?...</p> <p>Одјед |
| <p>— Шта ћу, старост је, братићу!...{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја о |
| > <p>— Хајдемо брже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да |
| а кога сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова |
| то; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p |
| 133" /> јесу ли они сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да |
| па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p>Вратнице се давно затворише и пр |
| ма</hi> онај смео тако поступати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А види |
| шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно.{ |
| а зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, |
| даци!... прави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвоко |
| е око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувен |
| а струја по срцу, и она се поведе...{S} Не, не... треба стајати, треба издржати до краја...{S} |
| ного он, грешник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта |
| S} Иде, иде... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да |
| и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p |
| е да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему |
| јко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекиване речи, и св |
| Или није лепше... није ништа лепо...{S} Не знам!...</p> <p>Сад јој стадоше ноге одскакати од зе |
| } Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је т |
| ихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом |
| се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако |
| S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се б |
| ена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покре |
| {S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велик |
| <p>— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фин |
| ...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта |
| што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вукса |
| ко...{S} Једнако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на |
| овој тамници беше довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, |
| на по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материне, братове <pb |
| , па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи б |
| лата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, не |
| руди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, |
| моја деца... оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући с |
| ађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет остане сама...{S} И Го |
| p> <p>Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се |
| није баш тако обично, како причају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« Још истога дана |
| и онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици |
| је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није, није...{S} Ово је све друго... <pb n="57" /> |
| не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити пре |
| е воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше |
| ко лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... |
| ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога је...{S} Реци прође железниц |
| ли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви |
| ори доста опоро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам шта ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви. |
| ити, сваки је мора отурити!...</p> <p>— Не, није то... оставите!... узвикну Гојко, трљајући рук |
| мо ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гле |
| ј криви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао |
| м, ни друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нак |
| државни чиновник и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... |
| одлучност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не... оставите ме... заборавите сасвим!...{S} Ви ст |
| о све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она његова жена!... настави он збуњено |
| старију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— Не бригај...{S} Трчи! одговори му Стојан, млатајући рук |
| д тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да м |
| дај им сад, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговор |
| ну, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаб |
| за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца сво |
| ледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... нисте ми... противни.</p> <p>— Него напроти |
| , него настави очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква |
| иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да В |
| прве навале осећања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу више овако!...{S} Ово је страшно мучењ |
| и, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више је окрвављен од ње.{S} Забора |
| и уписао у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</ |
| вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, прибирајући се полако |
| Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не треба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, |
| је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одговара она механички, више понављајући дети |
| в.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер |
| м, прелази бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто пре |
| јући неку дивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S} Чим се отворише <pb n= |
| црње мисли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећ |
| који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где бе |
| тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут! |
| аба једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се |
| замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам ниса |
| руго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала |
| меје се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, |
| оде.{S} Никакве претње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на |
| p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу |
| она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора знати |
| Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p |
| те се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{S} |
| оворима? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} |
| тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и тре |
| ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љу |
| езверено и нешто муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> < |
| . право на ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши |
| и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, |
| овник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не |
| ...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само д |
| ице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак |
| а ми се душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да с |
| хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, |
| . вама требају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате ш |
| ли на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гој |
| е наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако обја |
| , далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{S} Никога |
| .{S} Расклањај руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно, лагано... као змија |
| не, настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко прими хартију, |
| овала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу |
| , али не смеде показати знака љутње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово на |
| је се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина тро |
| а не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама м |
| трах, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви са |
| а, само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује. |
| њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога |
| Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо о |
| н: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одговара она ме |
| раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза |
| лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна |
| проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста те |
| Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне, к |
| дино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она теб |
| а, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи р |
| решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет |
| у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо |
| ешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига одједн |
| му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} |
| буни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљ |
| е намести врло опрезно, старајући се да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Седе и |
| ле?...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваљ |
| и се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... рецит |
| {S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим дим |
| 8" /> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути |
| дбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требал |
| ...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, |
| летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту.</ |
| ом.{S} Часком, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а из |
| андарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте вој |
| Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учи |
| имназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену од ј |
| знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једнога часа отпоче |
| не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било |
| Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да са |
| х ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јест.. |
| никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се ис |
| лаву, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања.</p> < |
| е мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси |
| њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га з |
| тале руке на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним |
| ити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> |
| гу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.< |
| и би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли би |
| ама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам не |
| ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћ |
| е прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам |
| једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</p> |
| затворите школу.{S} Јавите министру да не можете издржавати школски прирез, па нек вам затвори |
| та, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има |
| , не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће са |
| је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и ст |
| промрмља Гојко, зверајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи |
| ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али шт |
| Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не знам... управо овај... нисам ни долазила да потписуј |
| ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S |
| о у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже |
| и се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па из |
| <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да о |
| , па разне ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... па |
| х, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један |
| »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} |
| о то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима |
| ирнут...{S} Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре |
| реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним људима...</p> <p>Љубица се пренера |
| ... она страсна, бескрајна, слепа, која не размишља много, но само бира место, где би канула ка |
| вољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љу |
| лико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо |
| .{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, ре |
| ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина |
| а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и |
| сним осећајима, у којима се ни она сама не може разабрати...</p> <p>Почетком августа, Љубица од |
| ребало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она |
| {S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа није ос |
| икога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми |
| Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... |
| једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољ |
| учитељице, и одмах опази, да се ниједна не интересује оним што се ради на збору.{S} Најпре се п |
| темену опет стаде ударати необично, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{ |
| рукама...{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесми |
| закуца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се врата |
| а... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на |
| боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} А |
| , и осим задовољства и пријатељства она не осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љуби |
| већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му |
| помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта мож |
| Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико, да је н |
| </p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести |
| из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати |
| као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба |
| ка да чује што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Н |
| госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви троје се н |
| Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Само се још није могла досети |
| јој потреса сваки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је |
| д учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, з |
| жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање ни намере.{S} Она им одговори |
| о, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је толико читала, да је љу |
| а црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он |
| ивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се задов |
| мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, иза |
| шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све |
| асмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да |
| атно.{S} Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} С |
| .</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце л |
| кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике с |
| уда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па |
| ко превалио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— |
| ко дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> |
| а човека.{S} И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна |
| .{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, усту |
| то каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, п |
| е тек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли престати.{S} Много лепих мисли и уверавања изн |
| лагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из општине... настави |
| варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, д |
| живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, ка |
| , научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да прем |
| руком полако врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и |
| ртака...{S} Или није?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} |
| говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у |
| друго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе к |
| ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучит |
| иљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S |
| о некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици |
| е немој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе |
| братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, ш |
| езмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страда и тр |
| ш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру... чак |
| <pb n="140" /> једнако... нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго |
| ошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n="122" /> са Стој |
| Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... разумеш!...{S} Послаћу одговор М |
| да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени |
| >Једва стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, п |
| липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{ |
| одно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треб |
| та ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи... целе зиме се |
| Зашто ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату?{S} Потписали сте списак само за оно м |
| оходе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види сво |
| p>Поседаше и почеше разговор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешћ |
| .</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима |
| ош више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не до |
| им заносним сновима...</p> <p>Но Љубица не сања пријатне снове.{S} Тужно је оборила главу над р |
| много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се |
| онован... ваздан тако!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је наг |
| дном промени...{S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он изб |
| ко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог с |
| а њену ропску преданост.{S} Женска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код њ |
| гледом, који јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или саоп |
| а би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћ |
| крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна т |
| морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та |
| леда га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи с |
| ас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко б |
| </p> <p>— Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар |
| ћи.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога. |
| ма необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет пр |
| по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе |
| наде Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и |
| она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни поглед |
| <p>— Пре две године није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица дубоко, осврћући |
| д, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је са |
| навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види |
| наступа после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити сво |
| е место.{S} Само ми необично што ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке године у д |
| оге разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необич |
| тиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно решење не о |
| о ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од |
| рста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} |
| ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други |
| призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах |
| и часа и... <pb n="174" /> наравно, где не долази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S |
| ељама...{S} Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком з |
| осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та |
| стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.< |
| Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица |
| А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и па |
| .{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се |
| ој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану дан туробан, ветровит.{S} Љуб |
| {S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра усташе обе рано.{S} Он |
| страшније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} |
| ајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучн |
| и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу |
| ушним узвиком: ех!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она ус |
| им доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па о |
| аљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човечји живот, не сметају младости да <pb n="3 |
| !</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ов |
| ад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио |
| се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си ваљ |
| читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати |
| p> <p>— Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> |
| ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверено, питају |
| једног правника.{S} Моје осудно решење не обара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Н |
| ренуше.{S} Она промоли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само севају не |
| так да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n="124" /> пред децом.{S} Промуца нешто |
| ве...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако |
| тивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Најзад се |
| : урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час |
| — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n="52" |
| е да <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и рад |
| а је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ј |
| ар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши с |
| </p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет |
| Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољством и |
| ... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, као сенка, притишт |
| е се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну в |
| што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Го |
| безазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би |
| а лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљене, |
| !...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, него с |
| незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје п |
| повучен, избегаваше сваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути |
| цу свакад пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да |
| вом новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као |
| ма!{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он уч |
| т... нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и |
| с...{S} Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, зн |
| и израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па не |
| ем кукурузним... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само |
| лушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!...</p> <p>Нису се разумели.</p |
| Стојан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вратим |
| а Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај |
| {S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога им |
| иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да н |
| уту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Са |
| ступа изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву |
| ом подмлађеном светлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нов |
| пак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и т |
| од чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{S} |
| ко мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудн |
| на се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу |
| д... у полицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па се чине |
| ри Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи |
| ама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, пр |
| де чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем |
| беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости.{S} Скамије старе, |
| је омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, тре |
| т свашта, не може се свему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионо |
| опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда |
| ашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p> |
| ног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман |
| «.</p> <p>— Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће в |
| теља узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху своје нестрпљење, вртећи се на месту и баца |
| ући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче |
| ко је морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово как |
| етос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи б |
| се увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се |
| ривач на главу...{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра усташ |
| и ако је знала да њено срце никада више не може припадати ономе, који је тако лако погазио нога |
| , тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало |
| .</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, |
| о спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гледајућ |
| није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји га се као човека |
| ирен, зачуђен овом изненадном срећом, и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни располож |
| о лето... са његовим одвратним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То ниј |
| је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње с |
| је?...{S} Не знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и тама |
| много журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох н |
| ћи целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175" /> |
| атра за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек |
| ...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово у |
| ного: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, |
| а и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, |
| ...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме |
| "192" /> <p>Проскитао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га за рук |
| био веома расположен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек |
| де коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша.. |
| љиво сваки покрет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, |
| у реч.</p> <p>— О, господине... никад и не сањам...</p> <pb n="128" /> <p>— Добро, добро... вер |
| р око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно |
| кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи |
| <p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} Извади из стола делов |
| мешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клупе, испод родитељског и шк |
| авом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, |
| менили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа... |
| S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и буд |
| провирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И |
| некакво страшило, које их раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се они |
| бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокренуло.. |
| према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти о |
| ћ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па на |
| лесником, не знајући још шта да мисли и не разумевајући потпуно свој положај.</p> <p>Одједном Г |
| али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако за |
| е цркви.{S} Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у |
| ешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрн |
| свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не |
| .{S} У осталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше ј |
| о време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се г |
| тати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајућ |
| се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школском раду; свиде јој се и овај |
| pb n="26" /> не користи овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву т |
| астави ћата, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече председник.{S} |
| После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не о |
| нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљиво |
| купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћ |
| иђе лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, |
| ћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све |
| ју са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли |
| м нараштају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па |
| х, мрачно, незгодно!...{S} У такој соби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светл |
| ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опи |
| адуван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Са |
| убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу |
| уђења, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам |
| ! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово |
| {S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена |
| Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, усне јој |
| ке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без с |
| сом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, к |
| же.{S} Забринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста. |
| стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко |
| е одаваше обичног сеоског левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда ј |
| та му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој.{S} |
| е је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво |
| епа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врд |
| изненађена овом смелошћу, поцрвене, али не смеде показати знака љутње, да не увреди овако отрес |
| учни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што |
| м.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву |
| лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли |
| ње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће |
| е, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о |
| је такав, па још привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи |
| амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно н |
| стигао да заведе признанице или... или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шт |
| јке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроз |
| неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> се зауставе на једном предмету |
| аћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на добро о |
| бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како би било |
| тренутак, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са св |
| амо љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе |
| слила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, |
| ња испуни.{S} После неколико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају |
| кад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћу попр |
| ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, |
| би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све!...</p> |
| а, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ломећи ве |
| раха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, ко |
| игла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и сл |
| саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствари унапред предвиђа |
| . ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике те |
| страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати о |
| али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад ова |
| а стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као |
| по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах с |
| з њих, погледајући у страну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, које јој упућиваху др |
| су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ |
| му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ћ |
| њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак примамљивости.{S} Стас јој б |
| се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно |
| га овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{ |
| а лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погл |
| е ређају многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђ |
| ратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде раз |
| обном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, проже |
| онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, та |
| емље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрза об |
| } Да побегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром.. |
| урно својим кратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не пом |
| таде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и |
| та је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узро |
| душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} |
| све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћ |
| даљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <pb n="102" /> <div type |
| све више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео |
| к се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очију...</p> <p>И све то што се пружа пред |
| пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све |
| е претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који му је могао да |
| .</head> <p>Прва писарева похода по том не учини на Љубицу такав утисак као последња.{S} Она из |
| о рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен |
| као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} |
| ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, а |
| S} Воштаница најпре запрска, док пламен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тихо лелујати, |
| кај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до |
| што му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му |
| о.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ни |
| зива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на вр |
| посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође вес |
| а махове, према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се |
| ка га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица под |
| му мисао застаде на револверу, који он не имађаше...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он |
| /p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у стр |
| би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет |
| плаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се преки |
| о пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на нашу канцелар |
| шен, убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не треба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нестане та |
| шње муке.</p> <p>— Хоћемо... или управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема планина.{S} |
| за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајућ |
| огледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше упра |
| и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе |
| борену кладу на самој обали, па, готово не споразумевајући се, поседаше на њу.{S} Пролети слепи |
| иковању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да |
| а?!...{S} Хоће, хоће... знам... друштво не прашта лако непажњу према себи.{S} О, тешко мени!... |
| ше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна |
| ека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то пр |
| је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој |
| едло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, |
| уж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп руч |
| нице, да видимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, |
| дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.< |
| опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не бих разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и гла |
| но до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исце |
| исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговори му она и зацену се од |
| о.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта.</p> <p>— |
| Чак не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт |
| ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам |
| а загушеним гласом, полушапатом. — Нико не може грешници опростити, сваки је мора отурити!...</ |
| рате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— А за |
| децу оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са пис |
| оље место, неко усамљено село, где нико не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му помодрел |
| ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} На мене |
| .{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љубице по |
| дмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не бих разуме |
| . ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{ |
| идели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} Д |
| у, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким кр |
| рзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, дост |
| , иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, пристане у |
| са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу |
| се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Ов |
| ну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, ч |
| как, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескак |
| вде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Го |
| писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним |
| /> <p>Љубица се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Сто |
| пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У осталом |
| пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да |
| стаде викати на децу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуперци.{S} Она још није стек |
| љут.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан |
| дело се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати |
| уги изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само не онакво, како се замишљало ранијих дана...</p> <pb n= |
| не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са ст |
| лико страдања и мука причинила.{S} Само не могаше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па |
| арочито ћути, настави: и ви то поуздано не можете заборавити никад?...</p> <p>— Хо, људи... как |
| ну свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</ |
| не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...</p> <p |
| ај први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... наслонио руку |
| има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе |
| бисте могли навести за разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се најви |
| ну кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{S} |
| е покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак о |
| ла понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједно, мак |
| бави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама |
| а се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p> <p>— Не зн |
| се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан |
| у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади издр |
| ађање, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа |
| и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздр |
| ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, |
| огреботине још се истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ништа... ж |
| он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...</p> |
| д немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи та |
| газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико |
| иће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они уст |
| се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никако н |
| ље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, б |
| еља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољубише.< |
| нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} |
| p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним чел |
| атник, ужасни развратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву.. |
| о, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих ј |
| >— Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова к |
| ма ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га г |
| једанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обрће, |
| /p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујте се |
| те ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате |
| ом одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="179" /> |
| све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb |
| свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа... |
| »Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашт |
| Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> < |
| а.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубица је пазил |
| о...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} |
| е присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, или већ тамо... мо |
| дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је вел |
| овори један смелији дечак.</p> <p>— Зар не знате лончића?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за оне и |
| браза и љубави према школи... не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — Онда ће ти |
| бро овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— |
| ерику.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго осврта |
| е, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па |
| очи страшним, зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, |
| нако морам... поједине округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замис |
| рива од људских очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S |
| разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по |
| иво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{S} Дотле су урадили врл |
| о су најобичније појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онол |
| ћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} Одмах |
| та ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви |
| месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко к |
| ...</p> <p>»И Зорка остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зараста |
| р јој много наобећава, али о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некак |
| сањати.{S} Сва се предала радости, коју не умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар п |
| атна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у ст |
| бе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?... не знам.</p> <p> |
| е како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Амер |
| воје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролете |
| етура у глави разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div> <pb n |
| а ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно |
| сплете са питањима из рачуна, али њему не покварише одличну оцену, те тако он имађаше жалити с |
| гов монолог, који у овакову расположењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Ст |
| росу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа....{S} Писар се |
| бав охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће |
| му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нер |
| ди не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот, слатко је |
| и весело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, гор |
| авоља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,..{S} Три |
| о празних руку...{S} Свеједно, макар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим оч |
| презно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на од |
| >...{S} Само гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!.. |
| тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, |
| а је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То |
| и у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, |
| , и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S} |
| д њихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле.</p> <p |
| у шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! |
| на језа свега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије |
| ко светло, тако лепо, чаробно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предад |
| писаре, за онај први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... |
| е грмљава преко поцрнела <pb n="172" /> неба...{S} Кану неколико крупних капи, за њима друге, ч |
| онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магловите зеб |
| љусну киша, просуше се читави потоци из неба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се отк |
| далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, видите у густој магли дугачке планинске венце. |
| е трепери, сија се и прелива под јасним небесним сводом, који се, и сам осветљен жарком руменом |
| чеви зраци и виси осветљен свод чистога небесног плаветнила...</p> <p>Идући у школу изјутра, Љу |
| беличасти облаци, пливајући тихо преко небеснога свода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан са вла |
| се фанатик богомољац предаје молитви и небесном свету, заборављајући на све што га окружује, о |
| еме бејаше оштро, хладно...{S} По целом небесном своду навучен је суморан покривач загасите там |
| не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик б |
| S} Тек само налетеше облаци, натушти се небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац др |
| рено сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усија |
| сети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе.. |
| аву, гледајући кроз баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило, |
| сини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, в |
| рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у |
| <p>Сунце је село, навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу |
| во саопштење о оној учитељици.{S} То је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па |
| <p>— Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији помажу неваљалцима |
| > <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену |
| аљалство из школе, а што старији помажу неваљалцима — њихов је грех...</p> <p>Изговоривши то, о |
| оришта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила се она |
| лагано корачајући к своме самохраном и невеселом стану.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p>— Којешта!...{S} Није то |
| иси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} А |
| она је тако срећна, тако срећна!...{S} Невидљива вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца |
| му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће напред и све напред, и ако у |
| зећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.{S} Једва чекаш да угледаш на ливад |
| ролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да |
| огућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овако детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице |
| дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задовољство...{S} И цело јој лице |
| то, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, с |
| к у нужди, још како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене |
| јала главу цео дан сељачким потребама и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он ми |
| која се пресамитила преко прошћа.{S} Од невоље удариш средином, па посред блата...</p> <p>Кад и |
| што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам треба новаца...{S} И он |
| аније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, па промуц |
| јково питање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да |
| } Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким уздасима |
| ути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је разва |
| би одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учите |
| ст, госпођо.{S} Треба му пажљива женска нега...{S} Може бити свашта... одговори лекар и пође.</ |
| он у последње време и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и |
| коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица оч |
| дин учо, раније познавали... или смо се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви |
| кроз густе облаке прашине, што су се по негде подигли, па се према сунцу преливају и светле нек |
| даше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи х |
| љи нећу казати, само теби...{S} Тражићу негде на граници... далеко... какво најгоре, најусамљен |
| и пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више ст |
| лашио <pb n="175" /> од његова изгледа, него му одговори онако, гледајући некуд по зиду:</p> <p |
| идиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S |
| обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, о |
| , братићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинил |
| има, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb n="8" /> у једном собичку, |
| ко је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога |
| апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диж |
| одину Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник и реци му...</p> <p>— Не мешај се |
| ник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</ |
| ве заштите, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак дру |
| вој живот.</p> <p>— Море махни се шале, него шта мислиш?</p> <p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћу |
| ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли зв |
| Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљн |
| пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је |
| {S} Кр. срп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> <p>Љубица погну глав |
| ли неће да дели милошту као други људи, него све некако онако... озбиљно, важно...{S} Само неко |
| у, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се прибли |
| е их четворица. »Један није у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно капетан није. |
| ..{S} Њени идеали нису били недостижни, него скромни, веома скромни...{S} И ево, баш све се исп |
| Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што |
| ри Влајко, и насмеја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно жалили?... настави Љубица запиткивати, |
| ажи... господину.</p> <p>— Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му место пр |
| Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то из |
| ад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари преко Јасеновца, па се јави само капетану.{S |
| Управо, он ми није још ништа ни казао, него све онако... поиздаље.{S} Час говори некакве одвећ |
| а домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи |
| о сам... то јест нисам управо ни живео, него онако...</p> <p>— А детињство? стаде га запиткиват |
| .{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са |
| зину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмева њеном другу, те му одгово |
| нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!...</p> <pb |
| ре... шта ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пр |
| и с ким нашалити.{S} Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«. |
| да: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} |
| но сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако тако.. о |
| мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; нисам бивала у |
| ет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... |
| већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају.{S} З |
| S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> |
| се никаква зла; јер није ово полицајац, него његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узет |
| е деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали |
| у, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бој |
| аш немој зубе показивати, ономе знаш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш |
| ри:</p> <p>— Овај ће начинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него у |
| о распусту, да седиш с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље...</p> <p>— Здравље!...{S} |
| таријег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему |
| це, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматр |
| ице, док се копач добро не озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко |
| ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само |
| е бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на тебе много љутит |
| да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-прста, па за час |
| може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих ба |
| низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учит |
| и да ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} |
| p> <pb n="39" /> <p>— И не журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем |
| , рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један |
| а или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и р |
| сам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а он |
| {S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код |
| она већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, уплашена, и упропастих живот.. |
| не око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући |
| ићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако |
| ошкарили, да није школскога приреза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намири |
| кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</ |
| бежим... нисте ми... противни.</p> <p>— Него напротив?... опет она удари у смех.</p> <pb n="141 |
| ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се |
| ен си ти од премештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни п |
| , бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је изве |
| ад</hi> није тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једнако провирује из кујне!...{S} А н |
| ла, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо су |
| ј све лекареве наредбе односно лекова и неговања болесника, па, погледавши још једаред Гојка, к |
| им покретом заклања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле.</p> <p>— Јаднице!... јадно |
| ане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем |
| о тешки кривац и очекује казну за своја недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко |
| државном контролом и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{ |
| ок још нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да траж |
| кова се зебња испуни.{S} После неколико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устан |
| се живи!...</p> <p>..{S}После неколико недеља цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове |
| када сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећнији од цела света...{S} |
| ради читање. </p> <p>Тако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наступа полагано |
| му, што јој пређе преко главе последњих недеља.{S} Све је одвратно, страшно, неприродно...{S} Ч |
| човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ног |
| к.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде |
| бица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па |
| ема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта |
| о о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете по |
| } Не може да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па |
| на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дат |
| ги начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се |
| енчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, само нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би |
| к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај памет |
| епо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Нама изволите |
| брате!...</p> <p>— Нама изволите свакад недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год им |
| им не издвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док друг |
| ела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну кв |
| је лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намршти се, па оде к столу |
| ије ко је ревизор, оставимо цео предмет недирнут...{S} Ови природњаци из гимназија не маре за в |
| хоће он... шта му то остаде неисказано, недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или тр |
| ства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини...</p> <p>— О, |
| блачак, пронесе се тихо, нечујно, преко недогледне пучине и растури се тако у висини, па опет н |
| ска, прснула је ватрена светлост по том недогледном пространству и обојила га чудним, разним бо |
| ји, само мутан поглед блуђаше по далеку недогледу, показујући јасно да је душа успавана, да је |
| злоупотреба, пронашла је велике новчане недостатке, али још ради неуморно, прикупљајући разне п |
| а, само то!...{S} Њени идеали нису били недостижни, него скромни, веома скромни...{S} И ево, ба |
| ељевим стварима.{S} Учитељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим д |
| почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, неум |
| узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели мило |
| е!...</p> <pb n="154" /> <p>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окре |
| је онакав, како је она замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко падале остале незгоде. |
| их црних очију, танких повијених обрва, нежна, чиста лица... неописана лепотица!...{S} Иде брзо |
| упан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, |
| ети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...{S} И то он осети са |
| S} Једна младица, јамачно првешка, мало нежнијега срца, рикну протегнуто, па продужи пут за дру |
| опет уверавања, клетве, и све то неким нежним, учтивим, пријатељским гласом, који чак у извесн |
| довољство...{S} И цело јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, румене се танке уснице, |
| добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теб |
| е.{S} Месец изгрејао, па трепери својом нежном сребрнастом светлошћу.{S} Зрикавци отпочели свој |
| је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена...{S} |
| уком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној |
| ко на свој начин, без оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и женом прве године.{S} |
| дај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жур |
| шта је није привлачило к њему; само она незгода новчана... али ваљада није то?{S} Она се замисл |
| ручак, али ви немојте остати... имаћете незгода... рече он, отежући и кријући очи.</p> <p>— Зна |
| сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, та |
| Младост је силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећање на ове дане б |
| а колегу, не би јој тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у је |
| кром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомб |
| n="113" /> буду закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свакад« |
| малом децом!... помисли она. — Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S |
| а јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о В |
| душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да |
| она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У такој соби не мили ми се никакав рад. |
| адо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, опазила би да се ра |
| учитељица становала у школи. »Овако... незгодно: сами обоје!« После стаде да мисли о школском |
| стаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање своје родбине.{S} Али |
| о што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.{S} Зна она |
| ишчекивања.{S} После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како је раније оп |
| ко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p |
| јко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи |
| вори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, |
| Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно настављати досадашњи разговор а, о другом чему |
| ше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се опет окрете учитељицам |
| вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање последње го |
| е пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стојана ко |
| /> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Стојанов »низ длаку«, па то он |
| је.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Ба |
| вери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодном претпоставком, па јој живо одговори:</p> <p>— |
| екорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га сам, одгов |
| н човек, па брзо појури вратницама, али незнанко беше ближи па подупре леђима улазак.</p> <p>— |
| ћи руком бледо чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете...{S} Вечна правда!.. |
| љам о његовој доброти, о оној искреној, неизмерној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато |
| титељима...{S} И она осећаше бескрајну, неизмерну сласт у овом новом чаробном стању душе, и она |
| о...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то д |
| Одједном је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их |
| а је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто |
| р јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да |
| а...</p> <p>Влајко скочи, учини некакав нејасан покрет, па се одједном трже, прибра се...{S} Сл |
| , које личи на врућицу...{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад иск |
| покривач и под њим <pb n="121" /> нека нејасна маса...{S} Он прилази и одједном јасно разликуј |
| е упрле кроз мрак у неке <pb n="196" /> нејасне предмете, што се белуцају ту крај дебела крушко |
| ете, лете, мењају се као у калејдоскопу нејасне, испрекидане мисли, које немају никакве везе ни |
| ати...{S} Прво се појавише неки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква не |
| ељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећајима, у којима се ни она сама не може раз |
| с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје вео |
| указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој |
| } А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ...</p> <pb n="54" |
| изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково причање.{S} Кад овај стаде причати о ју |
| ах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Само се ј |
| у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи |
| ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног страха.{S} Шта је то, од чега се пл |
| е друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за т |
| редседника.</p> <p>— Пусти тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну |
| о нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb n="197" /> плане ватра, нек прозвижди тане, нек |
| очима, нек <pb n="197" /> плане ватра, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече ово љу |
| хм... нема размишљања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, |
| и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и стра |
| а, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање!...{S} О, погрешила је |
| мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам |
| м, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно н |
| « И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с про |
| па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а |
| о је, видиш...</p> <p>— Куцни, братићу, нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} |
| ри тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осе |
| ромените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свршено...</p> <p>Стојан изиђе иза |
| овако продужи <pb n="140" /> једнако... нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па |
| мокру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче...{S} Ха, присети се он нечему па застаде. — |
| коју жену... онако постарију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— Не бригај...{S} Трчи! одговори му |
| лада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам |
| ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда цел |
| да молим.{S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш с |
| а... трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах! |
| не можете издржавати школски прирез, па нек вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, |
| — Кажи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало пост |
| да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда |
| — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам ж |
| ке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком |
| p>— Јадни мој братићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света.. |
| n="68" /> <p>— Носи.{S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад |
| ек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше мис |
| е и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што т |
| госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и |
| спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се ниј |
| мет се искашља, онако из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му пона |
| духу, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и т |
| S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p |
| па кад падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још виш |
| господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет ћутање...{S} |
| е мисли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим г |
| а настави љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојк |
| оји ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је зн |
| 97" /> плане ватра, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање!...{S |
| амилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спр |
| и би мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— |
| нувши одговори:</p> <p>— Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја |
| и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је |
| се и покривач и под њим <pb n="121" /> нека нејасна маса...{S} Он прилази и одједном јасно раз |
| заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</ |
| мена за то...{S} Па најпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа.. |
| ице, раширених очију и бледа лица...{S} Нека паклена одлучност севаше у тим широко отвореним, в |
| S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љу |
| рема Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи <pb n="140" /> једнако... не |
| да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити |
| Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ух |
| е нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са своји |
| одитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи он |
| припада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мари... смо кад је она м |
| у даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла |
| ојану. </p> <pb n="68" /> <p>— Носи.{S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наред |
| .{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце |
| S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено |
| отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одгово |
| цу гласно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви м |
| не ствари у свој зимски капут.</p> <p>— Нека... одговори она, црвенећи још јаче и гледајући прк |
| поможе, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми |
| у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише оно познато задо |
| се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која |
| се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућута. |
| Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а ми |
| вља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...{S} Бе |
| сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меш |
| вор пред учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити |
| је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одгов |
| довољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља |
| га стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње ста |
| злато... хм... нема размишљања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом н |
| пита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човек |
| само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p |
| љиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задр |
| малишане.{S} Сад је одједном опет обузе нека милина, врати се пређашња љубав према овој деци, и |
| е једне речи проговорити.{S} Обузела је нека студен, скаменила се, нешто је загушило у грудима, |
| внотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не поку |
| мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!... |
| се да се из саме душе његове појављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, о |
| им кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, |
| <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свејед |
| оту, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они гово |
| едајући га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, п |
| ју...{S} Беспомоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписани на његову лицу...{S} Прва му |
| у.</p> <p>Одједном се код Љубице појави нека одлучност на лицу; мати јој одлази и долази забрин |
| пакао гнева; кроз цело му тело пројури нека снажна струја, која га преобрази: он постаде одлуч |
| роз годину дана сам наћи пашенога, само нека свастика порасте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође |
| > једнако... нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} |
| еђен — четвртак по Томиној недељи, само нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било |
| веједно, макар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb n="197" / |
| це, понамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па само д |
| ењен још од осамнаесте године... свекар нека добричина... она доведена из сиротињске куће...{S} |
| .</p> <p>И он се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстим |
| шати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши |
| преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задовољство...{S} И цело јо |
| аку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...</p> <pb n |
| отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} |
| вом испрскалом школском таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у т |
| на да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити ср |
| ="160" /> њега закопају...{S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна ств |
| би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћу!!«...</p> <p> |
| је, братићу!...{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слу |
| замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан |
| и, погнули главе, па само махну њима по некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S |
| о да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> <p>Љубиц |
| мо осећа неку пријатну топлину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина |
| и су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} |
| у докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет с |
| само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаш |
| а боље, она се најпре трже и устукну... некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, |
| м своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и |
| осећајући само да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непровидан...{S} Најпре се с |
| шено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђак |
| ају уморно, тамно, непрестано је у њима некакав безумни израз, од кога човек мора задрктати.</p |
| се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени инат тераше напред, и она одједном поск |
| шта.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Н |
| белим покривачем.{S} Из потеса долеташе некакав необичан за село звук, који постајаше све јасни |
| на трзања...</p> <p>Влајко скочи, учини некакав нејасан покрет, па се одједном трже, прибра се. |
| се прошле зиме.{S} Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих школу...{S} Док ја |
| чувено... страшније од свега до сада... некаква катастрофа!...{S} И то је оно што јој је омотал |
| и проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} Некаква топлина око десног образа.{S} То неко дише уз њ |
| ао да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања...</p> <p>Влајко скочи, учини нека |
| љала о последњим догађајима: обузела је некаква апатија према свему, па нити је што љути ни вес |
| у пространо школско двориште, обузе је некаква слутња, <pb n="91" /> и она застаде.{S} Предахн |
| на се трже и опет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стол |
| јој се одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра, убиствена струја по срцу, и она се повед |
| на, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском. |
| ла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убије |
| од се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија или војачина.{S} И ту се ти надај повољн |
| сад све почиње мењати, наступа полагано некаква хладноћа, досада; свако се од њих све више повл |
| ни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{S} Она скакуташе весело с м |
| послу је угушивала онај стални страх од некакве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома |
| сар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слу |
| ели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога среза, господи |
| го све онако... поиздаље.{S} Час говори некакве одвећ необичне комплименте...{S} Хајде већ то.. |
| ли шта?« И њега опет стадоше претресати некакве топле, пријатне струје, које потицаху отуд од н |
| еханички, а кроз главу јој само пролећу некакве испрекидане мисли...</p> <p>»И Зорка остарела.. |
| рак.{S} Пред очима се непрестано ређаху некакве необичне слике.{S} Најпре се стадоше мотати нек |
| ичне слике.{S} Најпре се стадоше мотати некакви црни котурови, које она лено распознаваше, и ак |
| обро; беше узбуђена, па јој само севају некакви котурови пред очима.{S} Кад разгледа боље, она |
| постаде необично преплашена, саломљена некаквим црним, изненадним злом, убијена!...{S} У школу |
| школи, кршећи руке и уздишући тешко.{S} Некакво велико зло спустило се на њену главу, и она так |
| <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стењање.{S} Протрља очи, послуша... је |
| апред, намрштен и узнемирен; обузело га некакво нерасположење, чим је угледао Богосава.{S} Чуди |
| неколико дана; осећаше како је обузима некакво пријатно расположење према свему, па чак и прем |
| д очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb n="168" /> ново, необично осећање, нешто са |
| кивати.{S} Међу њима непрестано стајаше некакво страшило, које их раздвајаше и не допушташе ник |
| одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново страшно осећање...{S} Оно само трује око с |
| љско саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и с |
| , она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од потрес |
| он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао многе разговоре и задир |
| и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота |
| ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} Па <pb n="47" /> о |
| љиве цветале, па се цело село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се |
| промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати велико узбуђење. |
| га на сто, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну високу кутију од украса и отури је од себе |
| била је по целом срезу и свима показује некакву гривну, шта ли... што је отела онда...{S} А наш |
| >Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, |
| еком шеширу на глави.{S} Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу, исправљене главе а погнути |
| , незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И господин попа ве |
| опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љутито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отп |
| на посетиоца, који се, улазећи у школу, некако необично превио, смањио се, и постао некако смир |
| него само тврде да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком с |
| ед очима...{S} Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био она |
| х нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p>— Хм... каж |
| одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па |
| уписивати? запита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју уписни |
| ћи.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љутито.{S} И то јој пад |
| ица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као |
| {S} Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али ј |
| јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, т |
| а дели милошту као други људи, него све некако онако... озбиљно, важно...{S} Само неколико пута |
| ш надала...{S} Мислила је да се то може некако окренути, и ако није знала како би се то могло о |
| е ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст. |
| кчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некако постала равнодушна према свему.{S} Са Гојком се |
| место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако је некако... чудан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У шк |
| само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој пр |
| .{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на свој |
| ећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако иронично осмехну, и лагано уклони њене руке од с |
| ављен у једну тачку и укочен, цело лице некако необично измењено, сањиво, занесено... </p> <p>К |
| не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи |
| .. учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p> <p>»Милиц |
| братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши з |
| се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, к |
| ћи то у збуњена Гојка, који се одједном некако-необично најежи, увуче главу у рамена, па нервоз |
| ко необично превио, смањио се, и постао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким |
| ош што осим жалости.{S} Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа |
| меним речима о вечној љубави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној ха |
| описује у романима...{S} И све је тако некако испало, како се у романима пише...{S} И ето заје |
| у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећајима, у којима се ни она |
| и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазит |
| {S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> |
| тељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вр |
| ше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после |
| у да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце и изазивљу цр |
| осне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и с |
| ; и он је обишао неке... и ћата именова неке главније политичке раднике. — Њему сви рекоше да с |
| до.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} М |
| јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове значајне погледе и хтела је одмах удаљити г |
| ..{S} Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу.{S} Господин Пера отворе |
| лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучерање догађаје, држећи да то има в |
| у школи два најодраслија ђака.... због неке увреде...{S} Истукоше ме пред друговима, осрамотиш |
| уп љубавних осећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не б |
| свакога говора.{S} Љубица се стресе од неке хладноће, која је одједном обузе; стаде се окретат |
| на...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумо |
| це јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке.</p> <p>— Хоћемо... или управо не з |
| литвом: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи... целе зиме се мучим.{S} А може до |
| ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинске ствари, па после један учитељ поче држат |
| коли.{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост в |
| али дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод њене руке |
| ога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. |
| дном осети, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне овима.</p> <pb n="75" /> <p>С |
| чена у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утица |
| промоли главу из заседања, раздвајајући неке хартије.</p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни |
| загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре неправилности, намршти се...</p> <p>— О чем |
| школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли |
| иковали школски рад: наставник нам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у |
| синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке главније политичке раднике. |
| , сви га презиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико уч |
| често набираху устанца, пропраћајући по неке изразе шаљивим напоменама.</p> <p>— Е брате, баш т |
| мо се раширене зенице упрле кроз мрак у неке <pb n="196" /> нејасне предмете, што се белуцају т |
| ље зноја.</p> <p>Овако уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са црни |
| гуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натм |
| се већ одавно значајно погледају, имају неке своје нарочите, тајне знаке и изразе кад се разгов |
| весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположена.</p> <pb n="11 |
| је се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољуп |
| е казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико |
| тиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он ј |
| гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, |
| ао јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и |
| њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} |
| ређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</p> |
| предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много.. |
| ад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела |
| је српски језик у свима разредима.{S} А неки предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није |
| де га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположена.</p> <pb n="112" /> <p>Једнога х |
| ... врата се крећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи... у магли... играју му котурови пред очима.. |
| видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој својствен положај ишчекивања.{S} |
| " /> марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, |
| путник приказати као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђ |
| она поче мењати...{S} Прво се појавише неки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на |
| шно, мути се све пред очима... навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који про |
| о себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вратницама.{S} Она |
| вицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз.</p> <p>Учитељ, спр |
| ога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, не |
| е разговараше, али се чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој |
| љице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S |
| ича једнако објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</p> |
| је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, поста |
| сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом...</p> |
| ачу разговор; поред прозора промакне по неки старији ђак.{S} Људи почеше долазити.</p> <p>После |
| е, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки сребрнаст облачак, пронесе се тихо, нечујно, преко |
| ед ње, суморна и брижна лица, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.< |
| е плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта он |
| Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозби |
| мери очима сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но угледа т |
| густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз то |
| све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би све уништили и претворили |
| умети ни проговорити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јесте л |
| познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се топила само о |
| прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је |
| едном, мало отежући речи и застајући на неким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам дошао од куће |
| pb n="72" /> сеца гласом, узвикујући на неким местима страховито.{S} На средини цркве, око икон |
| јој засја дивља, неописана радост, она неким необичним покретом зграби кутицу обема рукама, а |
| Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, загушеним гласом, отварајући очи све ви |
| аче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{S} |
| симпатична изгледа.{S} Скроман, тих, са неким нарочитим, лаганим и одмереним манирима, који се |
| ирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим смешењем прилази он столу, пружа р |
| <p>— О, молим... извол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас |
| но око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, који јасно казује, да њ |
| зуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима.</p> <p>Стојан, који |
| ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевљењем, пријатељски, весело...{S} И кад он д |
| у и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећајем, стаде се нервозно окретати око себе |
| рушена, сломљена, без мисли, притиснута неким тешким, грозничавим заносом.{S} Нити јој срце за |
| туљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику |
| Усне му пребледеше, задркташе, он поче неким промењеним гласом, из кога звони најжуднија молба |
| ати кроз шуму? запита га она, гледајући неким светлим, необичним погледом, из кога бије смрт и |
| ене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> <p>— Станите, |
| колико је требало.{S} Све се то изврши неким полу-пословним тоном, као да издаје обичну плату, |
| олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари...{S} Па онда |
| његов пређашњи разговор, размисли се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини друкчи |
| е чак расположио, па допуни разговор по неким својим сећањем.</p> <p>— Сећате ли се онога... ре |
| {S} Па опет уверавања, клетве, и све то неким нежним, учтивим, пријатељским гласом, који чак у |
| а и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа нек |
| ку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води |
| ко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети ово |
| јлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за |
| оложена према њему«...{S} И она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала нешто налик мило |
| ето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно ви |
| мо...{S} После већ добијемо боље место, неко усамљено село, где нико не долази, па«...</p> <p>С |
| ако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обу |
| врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснул |
| велики, светао, топал.{S} Ћутање...{S} Неко се помаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко |
| раха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори |
| та, управо преплашена, као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јад |
| своју главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним |
| е погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде |
| .. узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бо |
| к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, |
| и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу |
| е широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није |
| ш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклет |
| апева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело расположење, и |
| рачном сокаку, појури напред, као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни непро |
| бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, т |
| ца нисам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам |
| и... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се |
| Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате своје прње, па оз |
| ли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схватило добро целу мајсторију и одговара прав |
| дите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другар |
| Љубица све више светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопачке...{S} Љубица се мршти, луп |
| екаква топлина око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{ |
| ву.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. — А |
| ли ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјут |
| рашина, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачи |
| ела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту само п |
| /p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и прелет |
| еститам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и п |
| очајнички и паде на узглавље...</p> <p>Неко груну врата, покушавајући да их отвори, затим се з |
| и опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног страха.{S} Шта је то, од чега |
| смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се п |
| ам слушати; није вајде.{S} Сваки има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него ниј |
| отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </p> <pb n="180" /> <p>— Хајдемо брже... ш |
| ој игра руменило, <pb n="152" /> као да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не ви |
| сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете...{S} Пробуди се и нас |
| инама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене гу |
| ише враћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, кој |
| квим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколика нагађања муњевитом брзином. »Отпуштен... преме |
| са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, |
| <p>Пред школом сеђаху, на једној клупи, неколико сељака и мало по даље, на високој столици, јед |
| мучно и тешко школовање у Београду.{S} Неколико пута је покушавала да побегне кући, али је зна |
| у руци, разгледаше децу по дворишту.{S} Неколико његових ђака приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли |
| ничке групе, дошао к судници, весео, са неколико својих пријатеља, па задиркује председника и ш |
| ишта, где је становала, беше баштица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обич |
| ... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче о |
| оја се пресамитила преко плота.{S} Паде неколико жутих, зрелих крушака... једна се распрсла на |
| г ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па узе |
| p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} После неколико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S} |
| n="94" /> <p>Гојко истрча, али се после неколико секунада врати, искривљених вилица, страшних, |
| ви!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколико недеља цело је село знало за односе Љубичине и |
| са мном разговарате!...{S} Нисте ли пре неколико минута били као убијени.{S} Зар и то није стра |
| рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ буде |
| њене, остале учитељице.{S} Опази она и неколико познатих јој девојачких лица; то су јој другар |
| ење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог |
| некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико часова код Љубице, па је опет нестане.{S} Кад |
| кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова.</p> <p>— Баш красан човек, рече Љубица |
| ви лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше како је обузима некакво пријатно |
| довољан, што му овако лепо испадоше ово неколико речи.</p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он |
| уга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније |
| како онако... озбиљно, важно...{S} Само неколико пута, у почетку њихове везе, помилова је и беш |
| оле се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином женски гл |
| дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Т |
| учношћу.{S} Гојко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и напослетку п |
| неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута долазити к њему узалуд, али она, госпођиц |
| јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p>— Моја је ду |
| _C9"> <head>IX.</head> <p>Љубица се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут до |
| лижи још више, погледа га и прошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати...< |
| поцрнела <pb n="172" /> неба...{S} Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну к |
| му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево |
| чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећнији од цела св |
| ао човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће их морати провести са њим...{S} |
| погрешку, пошто ће до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се |
| е проћи, па се по том, проговоривши још неколико речи, руковаше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љуб |
| Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану |
| и и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... рече она ироничн |
| сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота осмехиваше, као |
| пет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду по |
| /p> <p>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су на |
| друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда је ово претварање...«</p> < |
| <pb n="170" /> махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једнога час другога госта... |
| ;...{S} Колико је ту помешано милине са неком полусмешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не б |
| Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином понављаше овај израз, који му о |
| и, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи звук и бру |
| дин Пера с нарочитим задовољством и чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије...{S} |
| му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном живошћу, једнако некуд трчи, нешто расп |
| ње на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу.{S} Али је одмах |
| сле пређе разговор на плату.{S} Писар с неком нарочитом интонацијом исприча, како се плата врло |
| почео је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари |
| ко се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше руком...{S} Можда је то њему, али се |
| седник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то из |
| ресовањем, као кад се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите |
| у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, |
| хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором покривених |
| тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне |
| ли су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p> <pb n="137" /> < |
| а пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, коју по некад смени лака зебња, |
| ца, затварајући врата.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, |
| стаде опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко ис |
| у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по обичају, ошт |
| заглуши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро зна |
| Она се склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} К |
| ице насмеја се весело и стаде певуцкати неку песмицу.</p> <p>Пред школом се зачу разговор; поре |
| да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душ |
| јко стајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим |
| де лагано ходати по школи, расветљујући неку нову и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку с |
| па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, <pb n="42" /> престиже г |
| ем на врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму, па све <pb n="72" /> сеца гласом, у |
| м случају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p |
| тписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга |
| уташе весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима |
| ане морадоше попустити и проговорити по неку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очи |
| У последње време писар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, |
| на бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југо |
| врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова стална тишина, |
| д обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек |
| да жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све т |
| ихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморн |
| рн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи |
| чку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и н |
| готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећањ |
| оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усн |
| пријатне струје, које потицаху отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љу |
| ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико часова |
| се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутањ |
| гимназију заједно...{S} Ви после одосте некуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, б |
| овог свакодневног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној веч |
| леда, него му одговори онако, гледајући некуд по зиду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!. |
| одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој пому |
| бузето неком нервозном живошћу, једнако некуд трчи, нешто распитује, договара се са Стојаном.</ |
| ави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлости!...{S} З |
| необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури...</p> <p>Стојан се трж |
| разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће једно од на |
| и слободан, срећан; нема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце |
| не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема планина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га у |
| p> <p>— Он ће ти правити друге пакости, нема сумње, настави Веља, избегавајући одговорити на Го |
| арасти исечено срце... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала праву љубав, било б |
| лицу и стаде разгледати крушкову грану, нема ли још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га |
| ј море!...{S} Кад угледа злато... хм... нема размишљања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он |
| на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како рад |
| S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и д |
| и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, ру |
| аде га, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као к |
| ало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Н |
| ан динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом округу... свакога |
| Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно страшно, непознато, ук |
| кочи, па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том |
| </p> <p>— Сиротиња смо, господине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, прод |
| једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: |
| ма, да се весели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p> |
| ене, постао је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на л |
| о, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме |
| це.{S} Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема, госпођице, ниједне.{S} Сваки је новчани издатак з |
| да нису тамо моје признанице.</p> <p>— Нема општина ниједне ваше признанице, кажем вам... ни м |
| одмах, док још нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ |
| у сам...{S} Кажи... господину.</p> <p>— Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујућ |
| у.</p> <p>— А премештаја нема?</p> <p>— Нема.{S} Веља добио....</p> <p>— Чула сам све, прекиде |
| нствен... ала је необичан!...{S} А њега нема!...{S} Узалуд радост!...</p> <pb n="135" /> <p>— Ј |
| ништавнији, а некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла |
| стању извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за то, и у души му ј |
| мисли, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изласка из тешке неприлике, да јој ј |
| може извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Грун |
| м је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће |
| {S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, зами |
| о сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на дв |
| нда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној двојици шт |
| е своју уписницу.</p> <p>— А премештаја нема?</p> <p>— Нема.{S} Веља добио....</p> <p>— Чула са |
| .{S} Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, договарају се озбиљно и пов |
| ве руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да се м |
| ...{S} Пријатно је ово осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и дру |
| дређују учитељици квартирину, пошто она нема стана у школској згради.{S} Чувши то, путник се ди |
| само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живи |
| ти око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња. »Умир |
| олски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нема стана у школској згради« понављаше он детиње речи, |
| вршила је школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он обл |
| слено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> < |
| какво најгоре, најусамљеније место, где нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="174" |
| а: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговори |
| ти волео свако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, |
| е, одговори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица га погледа са |
| као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухва |
| д дода и први разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> <pb n="76" /> <p>Љубицом |
| више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала вели |
| ве радове, као да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешкољи, погледа у Љубицу, па |
| ије му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љубицу свакад прес |
| им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то |
| ним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb n="8" /> у јед |
| т мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи се она.. |
| нога који страда, али неостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није |
| њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор |
| S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирин |
| дока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то н |
| се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац з |
| живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не |
| цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа б |
| Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од |
| о да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јецање, ме |
| рез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте д |
| еђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде шта одговорити, знајући у напред да ће соба бити |
| — Нисам још ништа примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да ви |
| оскопу нејасне, испрекидане мисли, које немају никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим |
| /> <p>— Видећете, настави она, у школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, н |
| У Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да |
| У цркву... венчање...</p> <p>— Како ћу? немам венчане хаљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још те нису |
| т година сам овде, слатки братићу...{S} Немам куд... да умрем овде... .</p> <p>— Оставите га, м |
| о и Гојко чути.</p> <pb n="136" /> <p>— Немам ја ниједне њене признанице.{S} Нисам јој ништа из |
| и ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио. |
| и овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало сво |
| нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, д |
| !...{S} Никога... нигде никога иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, не... м |
| јежено, као и Гојко.</p> <p>— Извол’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубица седајући |
| дмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је мало живине |
| а неким малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу. |
| а сеоска деца...{S} И кметови са вечним немањем новаца, и депозитар крајем свакога месеца...{S} |
| ен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуда.{S} Тек само онако: »ка |
| апта она, видевши Стојана како је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чупавији и г |
| ру, на колико је гласила признаница, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде к |
| зе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим грудима.{S} Горке |
| одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> <p>— Молим опростите...{S} Ја |
| ћу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца... ми |
| у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео је прету |
| ек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће немаш... одговори он и стаде се окретати око себе, као |
| дости — лепе заносне снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, туж |
| чношћу...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху |
| ано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте п |
| алисавости.</p> <p>Љубица га погледа са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много тешко постићи |
| </p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај гледаше само как |
| на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобичније п |
| на свом сточићу по читав час, или хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко.{S} Нека |
| трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му пр |
| и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи |
| ја је одједном обузе; стаде се окретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се |
| , лагани уздаси по кад што одају његово немо присуство.{S} А око њега све једно исто: сутон, жу |
| према Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S} Сиро |
| јко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах, ш |
| знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако |
| ема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену, као пре, па п |
| игај...{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљено.</p> <pb |
| а се одвоји од столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом. |
| до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бо |
| , полушаптати, замуцкујући:</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веом |
| па се спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он |
| ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу |
| смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремите ру |
| р!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари преко Јасеновца, па се јави с |
| ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... него онако низ дла |
| , дијете!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што |
| кола, објашњаваше нешто учитељу:</p> <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зуб |
| ледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну му она.</p> <p>— Ето... вид |
| о њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлучно, п |
| вога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете незгода... рече он, отежући и |
| м, вичући:</p> <pb n="147" /> <p>— Само немојте да се промените до сутра...{S} Ја сам казао... |
| уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу читав бездан прекора, чуђења, |
| ио окупио председника да је оптуже због неморалног владања...{S} Њу, једну од најпоштенијих учи |
| дахне и снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако са |
| целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знал |
| опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом проговори:</p> <p>— А ја сам |
| над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јас |
| кривачем.{S} Из потеса долеташе некакав необичан за село звук, који постајаше све јаснији и одр |
| ом брадом, сед, достојанствен... ала је необичан!...{S} А њега нема!...{S} Узалуд радост!...</p |
| е она суморна меланхолија, која придаје необичан израз човеку.{S} А други пут видиш како му се |
| ји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{S} Она скакуташе весело с места на |
| а Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та необична школска година!... »Дакле, то је испит!... миш |
| аше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташ |
| вора..{S} Учини им се веома чудновата и необична оволика збуњеност код одрасла човека.{S} И Љуб |
| н, са стотину осећаја.{S} По уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и |
| Пред очима се непрестано ређаху некакве необичне слике.{S} Најпре се стадоше мотати некакви црн |
| дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јав |
| ори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одмор.</p> |
| тић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде |
| ајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, која је одједном обузе...{S} А овај |
| у.{S} Он јој притрча весело, са изразом необичне среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавају |
| . поиздаље.{S} Час говори некакве одвећ необичне комплименте...{S} Хајде већ то... не мари.{S} |
| дузеше смелост и управо уплашише је ови необични и, како она мишљаше, важни државни изрази:{S} |
| запита га она, гледајући неким светлим, необичним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} |
| асја дивља, неописана радост, она неким необичним покретом зграби кутицу обема рукама, а очи јо |
| p>Узевши новац, он се полако упути оним необичним вратима, кроз која ће одмах угледати онога ст |
| мало затубаст, нос; брада му обријана, необично развијена и истурена напред.{S} Цело му је држ |
| њој ствара некакво <pb n="168" /> ново, необично осећање, нешто сасвим светло, заносно... од че |
| на буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога погледа и измиче |
| бегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...{S} Само се одвојише усне са брковима од бра |
| замишљала још у школи; њих је саставила необично јака, силна љубав, права љубав, велика, заносн |
| у као приковане...</p> <p>Беше то збиља необично уметнички израђен златан часовник, посут ситни |
| ада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојк |
| први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па необично светлуцају испод меснатих капака; са стране ок |
| рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на п |
| време Љубица одједаред измени: постаде необично преплашена, саломљена некаквим црним, изненадн |
| а хладног, туробног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек. |
| ређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном де |
| данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; обузело га оно пријатно расположење, к |
| <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који им је причини |
| о су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге прутасте гранчице, понамештале се дугореп |
| Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све што се |
| их кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необично лепо...{S} Гојко се стаде прибирати... да, то |
| и да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се приближује остварење његових најт |
| } И мени је ово треће место.{S} Само ми необично што ме сад не преместише: научио сам већ да ра |
| целом телу, у темену опет стаде ударати необично, она не разумеваше шта се то са њом збива, беш |
| оноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стењање.{S} Протрља очи, послуша... јест, то ј |
| а је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љутито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти де |
| тиоца, који се, улазећи у школу, некако необично превио, смањио се, и постао некако смирен, тих |
| еши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, он |
| једну тачку и укочен, цело лице некако необично измењено, сањиво, занесено... </p> <p>Како то? |
| ишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то изгубље |
| а, јужнога воћа, уверавајући како су то необично јевтине ствари у Београду, куда он иде често т |
| се измаче, гледајући писара онако исто необично, најежено, као и Гојко.</p> <p>— Извол’те, нем |
| овуче јаче... али истога тренутка нешто необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, |
| еговој фигури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова н |
| коле и школованих људи, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао сведок њего |
| ња...</p> <p>Љубица се показа на испиту необично пргава.{S} Како је радила преко године, тако н |
| ћати у коленима, у ногама, које дрктаху необично.{S} Он се једва докотура до прве клупе, паде н |
| има.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад |
| збуњена Гојка, који се одједном некако-необично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звер |
| ичега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одве |
| д вам се приближи, изгледаће вам његова необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под |
| ши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то човек од својих |
| тајући се шешира и гледајући кроз сутон необичну силуету, која се удаљаваше од њега испод пуних |
| ињи чуперци.{S} Она још није стекла ону необичну вештину многих старијих учитеља, да целе годин |
| ече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на рач |
| о... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p> <pb n="104" /> <p>— Ја... ја с |
| и по кревету.</p> <p>Гојко отрча, онако необучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{ |
| а од спавања? ослови је мати, видећи је необучену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава боли. |
| p>— Па... да се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p> <p>— |
| снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако само собом |
| .. а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку, подржа ј |
| Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека т |
| ши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацим |
| аде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неким необичним покретом зграби к |
| х повијених обрва, нежна, чиста лица... неописана лепотица!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на |
| извршује једна нечувена неправда, једно неоправдано насиље над слабим човеком, који је без икак |
| о мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко признаде |
| {S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред |
| ...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, |
| едаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, о којој дотле није могло ни сањати |
| хоће... знам... друштво не прашта лако непажњу према себи.{S} О, тешко мени!...{S} Одбачена!.. |
| , обрте се и оде у школу, машући главом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то |
| остиве, пријатне речи, али при најмањој неповољности, она ипак плане и испољи јасно своју прост |
| никова, с којом се он опрема на далеки, неповратни пут...</p> <p>— Јадни мој братићу!...{S} Опр |
| а наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропуштено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и |
| дознало, као што мала деца распитују за непознате им ствари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е |
| гова обична збуњеност, кад се састаје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И по |
| у злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором покривених дана, који јаком |
| ма ничега!{S} Онда ће се и оно страшно, непознато, уклонити...</p> <p>Али истога часа она као у |
| већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштво...{S} А она, гле, корача одважно, под |
| изразом лица, с којим дочекујемо сваког непознатог намерника.</p> <p>— Шко... школа где је? про |
| е онај јединствени израз на окамењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, |
| незда, у облику једне мале, накривљене, непокривене сиротињске дашчарице, са чијег се прага вид |
| } Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаше тако непомичан, преврташе хартију, па је одједном сави, отво |
| м се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време |
| атрао гимназију као нешто веома велико, непостижно, веће од свега... управо о већим школама ниј |
| га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижући гл |
| о, у мислима проверено, и све се показа непоуздано, ништавно, лепо само као мисао, да теши оног |
| а се овога часа извршује једна нечувена неправда, једно неоправдано насиље над слабим човеком, |
| лази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак |
| црте Гојкова лица и опазивши неке оштре неправилности, намршти се...</p> <p>— О чем је бунцао?. |
| — Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, па шта |
| ј се ова напрегнутост мозга; ово што се непрекидно мора мислити.{S} Она изведе децу на двориште |
| ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго, што она и о |
| се сва предала школи, својој деци.{S} У непрекидном, заморном раду тражила је утехе; у послу је |
| и, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано је у њима некакав безумни израз, од кога чов |
| сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, |
| н покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна измаглица, к |
| у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави |
| , није могло ни очекивати.{S} Међу њима непрестано стајаше некакво страшило, које их раздвајаше |
| зговор.{S} Учитељ опази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како би јој проговори |
| 3"> <head>XIII.</head> <p>Љубица је сад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ ниј |
| е добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано погледаше ћату, док се овај једва сети, па с |
| и стоти део испричао.{S} То је код мене непрестано... и у ситницама тако мора бити...{S} Ако са |
| стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ређаху некакве необичне слике.{S} Најпре се |
| већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, посматраше све око се |
| о, само прекор чемеран, отрован...{S} И непрестано се после Љубици, куд год се макне, привиђаше |
| дине.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га ка |
| p> <p>— Па није лако...{S} Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треб |
| иликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:</p> <p>— Сва |
| Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче...{S} Ха, присети се он нечему |
| и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко непрестано преврће уписницу, разгледа потписе разних ре |
| > <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се чинило |
| ните, куд бежите!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечито избега |
| уго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану промену израза на лицу јој, одговори:</p> <p |
| егле по тавану и преврташе своје старе, непретурене, мисли...</p> <p>»Да ли је толико лакомисле |
| љењем да она прва проговори.{S} Није му непријатан овај састанак, напротив... али би он ипак ра |
| свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јо |
| увиђаше да се међу њима почиње отворено непријатељство, <pb n="67" /> које се обично зове »учит |
| и, смејући се.</p> <p>— После усамљена, непријатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, |
| ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страдање, па не може д |
| али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би |
| ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове значајне пог |
| његова обична бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ћ |
| избегаваше их, осећајући унапред њихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, |
| /> па јој напомену да ће имати великих непријатности због тих украса, и замоли је да то све ск |
| да нема никаква друга изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он |
| ован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отресајући рукама брад |
| Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклон |
| а посети... запе Љубица и погледа га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни, поцр |
| но.</p> <pb n="49" /> <p>Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди |
| се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан, суманут...</p> <p>— Загледала се... куда?.. |
| их недеља.{S} Све је одвратно, страшно, неприродно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} |
| утим стопалама унутра; цео му стас беше неприродно накривљен у страну.</p> <p>Путник се још јед |
| ..</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се |
| ише опкољава некакав страшан мрак, црн, непровидан...{S} Најпре се само занесе, као кад се добр |
| ао што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор будућности све то скрива од људских о |
| {S} Наједаред сокак се прегради густим, непровидним, огромним облаком прашине, који се приближа |
| ани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очију...</p> <p>И |
| чега, ничега!...{S} Само вечни, дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему и само једна усна м |
| и ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву истину, прочитајте вечну реч на овом окаме |
| ивот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а |
| лих сад ћете скочити, па нарочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубен |
| толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад одушев |
| ма тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадова |
| , дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог че |
| ица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположена.</p> <pb n="112" /> <p>Једнога хладног, т |
| тирине ни паре.</p> <p>Кмет обори главу нерасположено, као кривац кад се ухвати на делу.</p> <p |
| ти, као оно после прве походе писареве; нерасположење и сумор овладаше њоме.{S} Али она силом у |
| дне цртице која би одбијала и изазивала нерасположење; напротив све му црте беху у хармониској |
| амрштен и узнемирен; обузело га некакво нерасположење, чим је угледао Богосава.{S} Чуди му се: |
| у се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој |
| има у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{S} Она скакуташе весело с места на место, ст |
| е кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, |
| обично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одј |
| ар натмуренији од густих облака, корача нервозно и понеки пут махне главом значајно. »Шта ли је |
| рати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себе.{S} Председник прекиде ћутањ |
| а о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писарем, правдајући се узгред |
| ко, као са неким предосећајем, стаде се нервозно окретати око себе, као квочка кад осети опасно |
| ати.</p> <p>Љубица се већ почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену |
| очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном живошћу, једнако некуд трчи, нешто распитује, |
| ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова стална тишина, на ко |
| .{S} Директор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате како |
| искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног кревета разбацани јастуци, згужван |
| е кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или наслагани један на други. |
| а ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте породице, |
| камену стаде и погледа пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше о |
| ело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој осушене, вре |
| пта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и |
| амџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаће |
| 6" /> више не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљусну |
| p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стоја |
| сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по таван |
| кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима, као да му је тај |
| око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с предмета на предмет, а он само обрташе главу |
| тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гој |
| ежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, једва се креће.{S} Вол |
| а црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ништа... женска посла!...{S} И ба |
| n="98" /> <p>Изјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде ск |
| аше он детиње речи, корачајући лагано и несигурно својим кратким ногама.{S} Он и сам не зна заш |
| ће се понављати једио исто...{S} И овај несносни Гојко, са својим оригиналним особинама, и њего |
| д се јасно опажа његова карактеристична несразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, ње |
| више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерно развијено: руке дугачке, допираху до колена |
| ако нисам никад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Мо |
| видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуш |
| угушивала онај стални страх од некакве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољ |
| школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината.</ |
| овори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд |
| ма, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{S} Никога... нигде никога иа свету немам, |
| дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог ме је проклео још на самом р |
| жни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, |
| ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио |
| ће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњцима!{S} Доте |
| итисло као тешки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слободан, срећан; нема више с |
| а малопређашња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се |
| дмета да истера већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код једног адвок |
| снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде јучерањих себичних мисли; душа оживе новим живо |
| ма блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у је |
| таше...{S} Они испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта ј |
| уд оде онолика љубав ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном |
| прешли су све важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији дани |
| остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало животом срце и душу. |
| њу бивати све више утегнута и повучена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје живости и она |
| развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази кобном месту, св |
| а овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="1 |
| овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити че |
| ила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И |
| /p> <p>— Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{ |
| оме и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је |
| еба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нестане такве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, љу |
| се појаве уз њене обале па их одједном нестане...{S} Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава |
| неколико часова код Љубице, па је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута, упр |
| ом нестане...{S} Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено но |
| аступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра, сурова јава...{S} И он |
| ужити, растурати...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горко разо |
| и од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећи: нешто је снажн |
| и, ти... ти! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним погледом.</p> <p>— |
| успомене из младости, управо ређали се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са инт |
| она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она глед |
| тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му пореметише досадањи мир и усамље |
| се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташцима и строгим тоном врати их на своја места.{S} |
| дебати, док учитељице не скриваху своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесне досе |
| Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва проговори.{S} Није му непријата |
| мађаше жалити само Љубицу, што се онако нетактична показа.{S} Ревизор отпусти децу кућама, рече |
| .{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости |
| иш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у |
| т, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све |
| имо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, неће отказати?</p> <p>— Захваљујем... али сам тако умор |
| е чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са школским пр |
| е он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па |
| одговори лекар и пође.</p> <p>— Како... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође з |
| .{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, |
| о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку б |
| е чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учите |
| ја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и више, одг |
| ај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и |
| </p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар |
| ворили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин извр |
| на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су неки добри |
| ионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb |
| оњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљ |
| ..{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник |
| е и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p> |
| т.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.</p> <pb n="15" /> <p>— Јест |
| p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она |
| и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе |
| И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!. |
| гово право страдање...{S} Па то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и погледа око |
| биће најсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања...</p> <p>Љуби |
| .. јест, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, |
| о нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некако он |
| оју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу |
| ам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... |
| га, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S |
| што он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је л |
| ..</p> <p>Писар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену за раме |
| Кажи ми само, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем |
| ћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, ново |
| , али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} Толико се кидала због те своје зл |
| } Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта |
| за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцн |
| мо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећемо се мешати ни са учитељима... што ће нам!...{S} А |
| .</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Ј |
| ка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — Курјака |
| > <p>Срећно детињство, красна младости, нећете се никад вратити! </p> <p>Сад се све променило.{ |
| одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, покварити друштво.{S} Има времена и |
| иком испратите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се |
| /p> <p>— Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити |
| </p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар.</p> < |
| него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје |
| Ништа друго ниси могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и звати се |
| н чује познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све |
| .. како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама |
| и и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, много, |
| јко, кући, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против в |
| p>— Пусти тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> |
| онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем |
| е, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братић |
| ок смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви там |
| S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши у |
| !{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Тражићу негде на граници.. |
| управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> |
| стрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога говорника.</p> <p>У току |
| њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је |
| па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа |
| орити разне бесмислице, шалећи се њеном неумешноћу и смејући се њеној плашњи у службеним послов |
| цима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због овог Гојка, а мож |
| раду са малом децом!... помисли она. — Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбо |
| је са овим малишанима, да радимо много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у |
| велике новчане недостатке, али још ради неуморно, прикупљајући разне податке, спремајући се да |
| цијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута д |
| довршиваше предавање, па видевши овога неучтива <pb n="103" /> госта, збуни се и уплаши, јер с |
| е, измучен и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одједном свију мука, збаци са себе |
| о... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубо |
| м упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За са |
| ..{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опази |
| овори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем домис |
| а интересом овај разговор, који је у по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак распол |
| есније...{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га за |
| ..{S} Али куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему досети, претрча, двориште и изиђе пред вратнице, |
| о... нек извуче...{S} Ха, присети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из |
| а.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на н |
| е, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са |
| е код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им жао да о |
| у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је т |
| аху се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се морала трпети, и јевтине намирнице, |
| вати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако из |
| чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар |
| од пакла...{S} У њој се породи страшна, нечувена мржња према овом јаднику, мржња осветничка, ст |
| а осећа да се овога часа извршује једна нечувена неправда, једно неоправдано насиље над слабим |
| и шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страшније од свега до сада... некаква катас |
| еки сребрнаст облачак, пронесе се тихо, нечујно, преко недогледне пучине и растури се тако у ви |
| са, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеже се оч |
| увена тупост, која је својствена многим нешколованим представницима власти.{S} Он се приближава |
| прозор.{S} Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А он |
| ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера привремено само за тај мах, а кад погле |
| <pb n="168" /> ново, необично осећање, нешто сасвим светло, заносно... од чега јој сав свет из |
| } Обузела је нека студен, скаменила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни прого |
| чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врис |
| ом прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{ |
| нервозном живошћу, једнако некуд трчи, нешто распитује, договара се са Стојаном.</p> <p>Једног |
| , све, све друго.{S} Она климну главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа му место |
| !... којешта!...{S} Отишла мало послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нек |
| е живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто због оскудице, оде до суд |
| ала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три ра |
| мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то дође |
| {S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе |
| а и он...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћуте |
| .{S} Чекај!...{S} Није то... није то... нешто лепше...{S} Или није лепше... није ништа лепо...{ |
| главом.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из |
| естати!...{S} Она опет стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо |
| .</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси...{ |
| ица, страшних, разрогачених очију...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге |
| леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујо |
| .</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречисти |
| де, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју б |
| гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више |
| ваше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у |
| S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи. |
| .{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, диш |
| не могаше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилик |
| ци, код последњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необично лепо...{S} Гојко се стаде приби |
| ..</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни г |
| бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме с |
| сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном |
| ле каквог једа и мука, наступи изненада нешто пријатно, рече она, гледајући замишљено.</p> <p>— |
| и да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично груну... задими се... гурну је некуда сн |
| неких тренутака, кад му је изјављивала нешто налик милоште...{S} Шкргутну зубима, севну очима |
| ам је школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...< |
| } Али се он отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу п |
| ела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна |
| ј се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, г |
| али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој |
| а, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Сам |
| ели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за |
| редседник, ћата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво претресају.{S} Богосав је |
| ад којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и |
| задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаш |
| пи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему с |
| и <pb n="124" /> пред децом.{S} Промуца нешто, не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном |
| вић, овдашњи учитељ.</p> <p>Она промуца нешто у одговор, рукова се са њим механички, не мислећи |
| S} Та она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, узвишеније...{S} Сећа се својих о |
| о ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет ста |
| , соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чу |
| ко драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар полуго |
| .</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не знајући ни сам шта говори. |
| прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, с |
| ога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опа |
| никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: </p> <p>— Најбоље |
| , као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане м |
| шти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћ |
| и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љубица <pb n="114" /> седи на столи |
| Љубица оде својим родитељима.{S} Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљ |
| 6" /> <p>Љубицом овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извр |
| е, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... нава |
| твар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче н |
| душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гл |
| ... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада |
| трти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почињ |
| и тако остадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она |
| друкчији, достојанственији, па показује нешто једном дечку, који је сео у средини кола.</p> <p> |
| е необучену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси л |
| </p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са |
| гледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, |
| у од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали |
| га госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа никог |
| знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви |
| ати сиротовање своје родбине.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још |
| уком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, ова наша хеј... пара вреди |
| и и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокренуло... мислила је дуго, па одједном осети |
| мџијом по својим дугим чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који дође пред њега, па, стаде разгледат |
| љ, скидајући ствари с кола, објашњаваше нешто учитељу:</p> <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку |
| , зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се приближи још више, погледа г |
| } Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем посматраше |
| Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не с |
| обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по в |
| {S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне |
| ави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> <p>— Имам посла... овај...{S} Веља!.. |
| у ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се |
| јем електрине, обрће главу унезверено и нешто муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта |
| у врата... гле, отворена!...{S} У кујни нешто клопара... она се уплаши, застаде...{S} Чује се к |
| .. не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину |
| } Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Мол |
| нешто се осврће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели |
| деш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, |
| телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се приближује оствар |
| ма.</p> <p>А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу |
| гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде опирати а по |
| одужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну д |
| Питам те онако... какав је човек?{S} Он нешто много прети учитељима.</p> <p>— Прети ја.{S} Шта |
| трча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном претури и јаукну, а |
| ти, у дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, непостижно, веће од свега... управо |
| <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што? |
| пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега право убис |
| , а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојк |
| : тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће боби |
| ни и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собици и по |
| ко двориште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом.{S} Она помисли да |
| твара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се д |
| а је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и никад не дог |
| вади из стола деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону исписану хартију, па је даде |
| мој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко |
| елој његовој фигури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам ње |
| а мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; обузе |
| страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше са |
| о притрча прозору...{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} |
| ојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и зад |
| самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар |
| н се опет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је |
| ог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има...{S} Али један поглед на ове малиша |
| етињи школској!...</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и поглед |
| одмах две кондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се |
| Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} |
| даност.{S} Женска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некак |
| своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевина која труне, |
| Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се променило, добило самртн |
| , и стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њихови односи наликовали меденом месецу, |
| жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости... ничега, ничега!...{S} Само ве |
| >— Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како |
| жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости... ничега, ничега!...{S} Само вечни, дубоки, |
| ијено тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, |
| ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше приз |
| у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, просто ништа.</p> <p>— Код мене ни мапе, ни м |
| немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, просто ништа.</p> <p>— Код мене |
| у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Д |
| лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости... ничега, |
| сећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, са својим болом, бејаше са |
| росто ништа.</p> <p>— Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за |
| е загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} Некаква топлин |
| рака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде тешити и причат |
| ш ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што тр |
| ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде ш |
| а осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђин |
| болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости.. |
| ом, и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, са својим болом, |
| ођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу |
| Никога... нигде никога иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим ва |
| а навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S |
| јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено како ова замо |
| ојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости |
| јући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољ |
| оју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред.. |
| ојом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фан |
| } Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Тражићу негде на г |
| дна сенка захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, само прекор |
| о су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде |
| д глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли ј |
| а ниједне ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао |
| иш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће немаш... одговори он и стаде се окретати око с |
| p> <p>Шта је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о прав |
| остите све... што сам вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разум |
| ема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела |
| .. јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p> |
| е, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалос |
| ано и испијено тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни |
| рику, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знала је само тол |
| а мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа |
| и друге потребе? рече Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због |
| ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници б |
| уме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n= |
| ен, сатрвен тугом...{S} Управо не треба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нестане такве љубав |
| на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и |
| аљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, све би дру |
| готово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправ |
| . нигде никога иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S} |
| у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху из |
| а главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb n="8" /> |
| p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Одједном стаде |
| и опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, св |
| ати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања...</p> <p>Љубица се показа на испиту необич |
| у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| , док још нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да т |
| говори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица га погледа са немим |
| вори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмис |
| прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S |
| каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећа |
| јка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има...{S} Али је |
| жасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страш |
| е, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... ст |
| жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаш |
| а га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђа |
| ем је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се н |
| па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; |
| ир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно |
| ила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} |
| p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с предмета на предм |
| и разуздани полицајац, оборио главу, па ни прословити...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, ув |
| Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{ |
| Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са |
| кну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закљ |
| босило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више |
| зумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни казао, него све онако... поиздаље.{S} Час говори нек |
| ш сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је почетак тежак.</p> <p |
| > <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узвикну он |
| . оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде |
| Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кмето |
| чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли |
| рати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, |
| да није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, |
| , тако лепо, чаробно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва |
| , заједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену од јединице, |
| сиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже ба |
| али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохват |
| , али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана |
| е трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколик |
| екидане мисли, које немају никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S} Све |
| .. не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страшније од |
| ="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други ок |
| о плати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она |
| требио је на послове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само о |
| стаде га правдати његова мати.{S} Није ни излазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од по |
| к нам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђ |
| .{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње с |
| у рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде |
| ка опазила се жива радост, коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи учитељу, он претходно скрену |
| ки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се на |
| гла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави најразноврсни |
| а сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак како да назове |
| дечице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четвор |
| уком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци што б |
| а је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па |
| аква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри лице вре |
| ћима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечк |
| ма је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете... |
| мисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало своју постељу, |
| не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласн |
| стола, просто ништа.</p> <p>— Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми је на |
| к.{S} Ови двоје нису примили квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обори главу нерасположено, као кри |
| жена, јер она не познаваше њихово стање ни намере.{S} Она им одговори пријатељски:</p> <p>— Ваш |
| та сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Ка |
| роткано нејасним осећајима, у којима се ни она сама не може разабрати...</p> <p>Почетком август |
| у, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материне, братове <pb n="202" /> и |
| Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити |
| } Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има |
| аните ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са л |
| ите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну |
| .</p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измир |
| учку једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брез |
| и ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Ист |
| мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријат |
| } Сва се предала радости, коју не умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар постаја са |
| она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али |
| лом душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, ка |
| > онај смео тако поступати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код |
| борене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећ |
| ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде |
| е тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба |
| оворно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа н |
| ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — |
| се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да |
| положен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут о |
| ећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свему.</p> < |
| осле подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче.. |
| и и спреми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</ |
| полиције!...{S} Знаш, нећемо се мешати ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћ |
| } Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види |
| н од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љ |
| удну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с |
| патија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и она са |
| иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести |
| покрет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила |
| о, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред |
| се спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу посл |
| га страдања...{S} Он стајаше, не могући ни речи прозборити.{S} Само му унезверене очи прелетаху |
| етен, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десн |
| дан не може више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над |
| де нешто муцати, одговарати, не знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе и |
| дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узб |
| ише понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко |
| се обрадова његову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћут |
| децом.{S} Промуца нешто, не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из |
| погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно |
| .</p> <p>— Хоћемо... или управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема планина.{S} А што п |
| <p>— Ја не знам... управо овај... нисам ни долазила да потписујем спискове, али сам узимала на |
| а оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све како ми је речено, али опет сам погреши |
| јући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непрестано... |
| то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у ово |
| Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, него свет, жив |
| немају никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S} Све се испретурало, ус |
| Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрза обрадован уч |
| ванаест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно решење не обара се т |
| е нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се |
| дном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Г |
| не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питањ |
| ш ово свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па |
| же га и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као што би требало, али је добар човек.< |
| Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љубичин... тре |
| те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, |
| елео; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него онако...</p> <p>— А детињство? стаде га |
| S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се за |
| е следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што посло |
| ега... управо о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одма |
| ли то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{S} Међу њима непрестано стајаше некакво с |
| ивану играчку, о којој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала радости, коју не умеше ни |
| сар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па и |
| ла вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали школски рад: наставник нам имао неке мн |
| ица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни казао, |
| нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад |
| очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер др |
| е на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај |
| , у школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, просто ништа.</p> <p> |
| вици, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их науч |
| а нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишља о неч |
| енадном срећом, и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, са с |
| {S} Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено как |
| само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нови |
| обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапре |
| ко год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не п |
| кући, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе. |
| кога <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје |
| простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју г |
| с:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек |
| ачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много... опростите на |
| n="51" /> свршила је школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролет |
| >— Ах, ја сам несрећна!...{S} Никога... нигде никога иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о.. |
| као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </body> < |
| а, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се р |
| ачајша прва љубав охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од пр |
| било нешто веома необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има пре |
| о обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута |
| гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му об |
| n="64" /> поцепаних поњава, па трчи на ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и на |
| капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше он посматрајући село, које се, окићено во |
| учитељу:</p> <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима прв |
| , отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се на |
| меша се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бист |
| е не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се |
| Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно, |
| и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поре |
| а је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> < |
| тоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина |
| се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потесу...</p> <p>Одједном, на улици, к |
| иђе из школе тачно у подне.{S} Силазећи низ камене степенице, она се тако повођаше у страну као |
| у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, |
| бе показивати, ономе знаш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, п |
| само раније...</p> <p>После подне иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица, али |
| ше му незгодно поновити израз Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{S} Беше ве |
| .{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не виде |
| па махну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га оч |
| о време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа није осећала, око ње владаше |
| 42" /> престиже га и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као што би требало, али је |
| је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељачким потребама и невољ |
| онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није, није...{S} Ово је све друго... <pb n="57" /> други изра |
| ена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али |
| она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p>Вратнице се давно затворише и пријат |
| и ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није, није...{S} Ово је све друго... <pb n="57" /> друг |
| сваки је мора отурити!...</p> <p>— Не, није то... оставите!... узвикну Гојко, трљајући руком б |
| ије баш због тога, господин-свештениче, није због тога што... није због школе.{S} Има и богосло |
| и дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње зверати очима...{S} |
| еног, јест баш туњавог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином пон |
| } Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек |
| то читао, али то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{S} Међу њима непрестано стајаш |
| лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком |
| аше Љубица по том.{S} Богме страшно!... није баш тако обично, како причају.{S} Не могу још да с |
| > <p>Ево овога плота... ено вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... |
| ... нешто лепше...{S} Или није лепше... није ништа лепо...{S} Не знам!...</p> <p>Сад јој стадош |
| ј, одговори:</p> <p>— Смртни смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љу |
| вот је већ био постао тежак, досадан... није се имало ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се бо |
| {S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, посматрајући |
| мислила?...{S} Чекај!...{S} Није то... није то... нешто лепше...{S} Или није лепше... није ниш |
| подин-свештениче, није због тога што... није због школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.< |
| оришта он проговори:</p> <p>— Кажем ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао »мл |
| је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа није осећала, о |
| поведам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има по неког старијег, кога слуша, |
| ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једна |
| {S} Ха-ха-ха...</p> <p>— Којешта!...{S} Није то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Зна |
| шта сам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} Није то... није то... нешто лепше...{S} Или није лепше. |
| оже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повуч |
| ковића, што удари директору шамар...{S} Није га познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, |
| сврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле. |
| ву и стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку разумела.{S} Одједном се прену и погл |
| </p> <p>Љубица гледаше, пренеражена.{S} Није никад помислила, да ће то такав утисак учинити.{S} |
| " /> о плати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} |
| , употребио је на послове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио с |
| , иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје ста |
| с нестрпљењем да она прва проговори.{S} Није му непријатан овај састанак, напротив... али би он |
| ного, стаде га правдати његова мати.{S} Није ни излазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде |
| зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим |
| опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више оног |
| уд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме |
| ине и преливају се на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... |
| <p>Љубица га уплашено погледа.</p> <p>— Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло |
| т насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била несвестица... и сад ме глава по |
| ек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мор |
| је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да п |
| ао?...{S} Полако, на прстима...{S} Соба није закључана...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само д |
| ..{S} Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога приреза?{S} Него ви очекните док ми дође |
| елог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа |
| се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«...</p> <p>При |
| ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> < |
| Какво?... узвикну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако не |
| , а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти |
| извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема дов |
| ?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што |
| ...{S} То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к ње |
| чистоћу је могао мирно сносити, само да није овако изненадних посета.</p> <p>— Кад си стар, при |
| здасима и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала то прођ |
| : данас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ |
| само она незгода новчана... али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења |
| друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и об |
| веће од свега... управо о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, п |
| ила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Али оволик |
| ши, јер му данас и у оваким околностима није место.{S} Само тихи, лагани уздаси по кад што одај |
| бичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, |
| о њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по д |
| тавник нам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То |
| ни изрази:{S} Краљевско-српска;..{S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад р |
| тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па није лако...{S} Треба радити непрестано и с вољом.{S} А |
| и кмет и засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми ш |
| није спавала, није ништа мислила, ништа није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је ун |
| Освану дан туробан, ветровит.{S} Љубица није могла готово нимало спавати, а Гојко није ни трену |
| сни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад ј |
| p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у |
| > <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треб |
| средине и... готово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то |
| ре!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још |
| тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово |
| привезао; заволео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно д |
| ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да |
| .{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али |
| твори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то ј |
| едном се расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у жел |
| ов положај и домаће околности, ништа је није привлачило к њему; само она незгода новчана... али |
| ку и неочекивану играчку, о којој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала радости, коју н |
| се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, |
| — Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две године није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љуби |
| заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте |
| ађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, стари лисац, удесио је све како ва |
| на стићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени!...{S} |
| то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љуби |
| момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</ |
| да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је |
| ет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много... опр |
| едне признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... или не знам шта |
| да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља при |
| оних првих Гојкових четвртака...{S} Или није?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мис |
| то... није то... нешто лепше...{S} Или није лепше... није ништа лепо...{S} Не знам!...</p> <p> |
| га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни казао, него све онако... поиздаље.{S} |
| човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од |
| реба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати |
| еца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад јој од |
| ао убијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, |
| рази од овако оштрих речи.{S} Никад јој није тако подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охладне |
| S} Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник и реци му...</p> < |
| а, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наредбу напамет. — Казао сам, бр |
| свију лица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јама |
| седи, досети се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?!«...{S} |
| че је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће д |
| овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је |
| зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није променио па ништа... они се ређају један за другим |
| , како је он желео,..{S} Истина, сам он није постао Министар полиције, али што је мислио о писа |
| рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шт |
| сељака опазила се жива радост, коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи учитељу, он претходно ск |
| ти неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће |
| {S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја |
| опет легао и мислио...{S} И ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беш |
| ег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће |
| је да се то може некако окренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је знала |
| е већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи п |
| ли су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише другови, који су се |
| је могла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави најразно |
| а њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, тешко м |
| , ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу сре |
| ст, али он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није због тога |
| ... запе она, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— До |
| треба свакад постићи одличан успех; то није много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на |
| а мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А |
| е и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по ли |
| об...</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S} А |
| де сама са болесником.</p> <p>»Дакле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже да л |
| м ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену и његову, |
| се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га при |
| ало залудној учитељици!{S} До сад се то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде не |
| не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи |
| ко минута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му |
| .{S} Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове |
| рем, изостављајући наравно све оно, што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих |
| се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате... списак потребн |
| ијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се! |
| /p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, |
| узи на верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те оку |
| на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n="146" /> нимало страдао |
| безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово полицајац, него његов добар друг...{S} Он га м |
| .{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојан |
| у долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занесен, |
| равила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се ба |
| овор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом на |
| S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним у |
| овник, какав ниједна девојка у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли? |
| зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, |
| S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак како да н |
| на да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, |
| а моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа |
| оћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде ч |
| се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци |
| ијим надама и најслађим сновима.{S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да ј |
| еше страдати детињи чуперци.{S} Она још није стекла ону необичну вештину многих старијих учитељ |
| борене главе, као болесник, коме се још није снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су |
| а не казује све како је.{S} Само се још није могла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па |
| ру, запазила сваку особину, али јој још није почео постајати обичан, као што то бива кад дуго р |
| месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полак |
| Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хо |
| а их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...</p> <p>— Куцни, брати |
| /p> <p>— Ето, купио сам часовник, какав ниједна девојка у Београду није понела...{S} Да дођем с |
| ше само учитељице, и одмах опази, да се ниједна не интересује оним што се ради на збору.{S} Нај |
| , што њих двоје заједнички преживише, и ниједна сенка захвалности да засија у њему, ни туге за |
| овим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, |
| мора бити...</p> <p>— Нема, госпођице, ниједне.{S} Сваки је новчани издатак записан.{S} У оста |
| чути.</p> <pb n="136" /> <p>— Немам ја ниједне њене признанице.{S} Нисам јој ништа издавао.</p |
| моје признанице.</p> <p>— Нема општина ниједне ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше. |
| ржање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нерасположе |
| ерила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите де |
| гнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... најбоље ј |
| знаде сам себи да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучн |
| и Гојкову реч.</p> <p>— О, господине... никад и не сањам...</p> <pb n="128" /> <p>— Добро, добр |
| мом рођењу!...</p> <p>— Оставити!...{S} Никад!...{S} Зар ја нисам много страдао?...{S} Зар су о |
| о умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како др |
| а се пренерази од овако оштрих речи.{S} Никад јој није тако подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он |
| са друговима, шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа |
| ам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, г |
| дох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити н |
| преко средине и... готово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све |
| . »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће |
| Ево овога плота... ено вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чу |
| <p>Љубица гледаше, пренеражена.{S} Није никад помислила, да ће то такав утисак учинити.{S} Мисл |
| гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се п |
| добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: што |
| о детињство, красна младости, нећете се никад вратити! </p> <p>Сад се све променило.{S} И како |
| Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чудити |
| > <p>Писар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и |
| <p>— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем |
| то веома необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко дваде |
| : и ви то поуздано не можете заборавити никад?...</p> <p>— Хо, људи... како могу заборавити да |
| {S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбиј |
| руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха |
| ах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром ве |
| збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао |
| ве тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?.. |
| о окренути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати ономе, који је тако лако |
| што их претури за годину дана...{S} Он никада никога <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни где |
| но по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде |
| годно!...{S} У такој соби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и веселија |
| тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања.</p> <p>Са Гојком |
| и, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изласка из тешке неприлике, да јој је Гој |
| о му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово полицајац, него његов добар д |
| има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> <p>— Молим опростите...{S} Ја, знате |
| тично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд |
| виси од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим пр |
| ара се, нашали се и насмеје, па оде.{S} Никакве претње, никаквих затева не чу се више од њега.{ |
| а се весели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Вел |
| Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, договарају се озбиљно и поверљив |
| пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може |
| а не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас јед |
| хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуда.{S} Тек само онако: »како сме он |
| нејасне, испрекидане мисли, које немају никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим догађај |
| е и насмеје, па оде.{S} Никакве претње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ |
| ји, јер ће остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања...</p> <p>Љубица се показа на |
| p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, постави совру у хлад |
| говори:</p> <p>— Смртни смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица |
| шило, које их раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили н |
| корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необи |
| ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни ј |
| молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи... |
| о љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта.</ |
| ошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујте се, скомандо |
| јобичније појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пут |
| } Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{ |
| , ниско чело...{S} Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, |
| же.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грди |
| љио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга. |
| очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа...{S} Само |
| гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос јесам... често.{S} Стојан му побусао гр |
| како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на ње |
| фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлована цев...{S} А револвер кратак, мали, као каква |
| ку капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад |
| ли... настави ћата, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече председн |
| <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здр |
| а теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... разумеш!...{S} Послаћу одговор Министру у име |
| аљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} |
| ну она загушеним гласом, полушапатом. — Нико не може грешници опростити, сваки је мора отурити! |
| у далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа за |
| азочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— |
| авно децу оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова с |
| емо боље место, неко усамљено село, где нико не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му пом |
| сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} На |
| убица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љуби |
| Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не бих р |
| еђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш |
| сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени су. |
| то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине |
| и малодушним узвиком: ех!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не мож |
| ркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лак |
| ј наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, |
| шиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... разумеш!...{S} Послаћ |
| лајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, прист |
| — Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетана д |
| " /> свршила је школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да |
| ...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{S} Никога... нигде никога иа свету немам, ни друга ни приј |
| стаде прегледати њихове радове, као да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешкољи, |
| претури за годину дана...{S} Он никада никога <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни |
| ала и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к |
| ја сам несрећна!...{S} Никога... нигде никога иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о...</p> |
| огла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} |
| >— Добро... рече он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове ра |
| Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима |
| вариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Н |
| распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... |
| осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то, д |
| знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мари. |
| есе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, грдећи оно |
| читељици!{S} До сад се то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али |
| осла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, р |
| у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши |
| ије било страдања, нисам <pb n="146" /> нимало страдао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, пос |
| главе, срце се следило, стало, не куца нимало...{S} И она се сва окаменила...{S} Ужас!...{S} К |
| а, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да м |
| изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву досаду |
| и само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини.{S} И сад одједном стаде јој н |
| , ветровит.{S} Љубица није могла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су пре |
| ови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу |
| и у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опростите, заборавите све што је бил |
| да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n="146" /> нимало страдао...{S} И пропао сам. |
| њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће |
| .{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао.</p> <p>Тако се поче нов живо |
| .</p> <p>— Ја не знам... управо овај... нисам ни долазила да потписујем спискове, али сам узима |
| ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да |
| его ја нисам научила на такав разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али по |
| рекли.{S} Практика, света практика!{S} Нисам ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се |
| му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, т |
| >— Немам ја ниједне њене признанице.{S} Нисам јој ништа издавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас |
| ...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он. |
| очели.</p> <p>— Љутила сам се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на |
| е? размишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још н |
| пола...</p> <p>— А квартирина?</p> <p>— Нисам још ништа примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хо |
| еш ли му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос јесам... често.{S} Стој |
| шко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан |
| иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«...</p> <p>При крају причања отворише се |
| оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ништа |
| а, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, дове |
| сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње н |
| имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љу |
| можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим.. |
| шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео |
| S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све како ми је речено, али опет сам п |
| орав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А о |
| гледајући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непреста |
| е је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше |
| Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; нисам бивала у друштву |
| p>— Оставити!...{S} Никад!...{S} Зар ја нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!.. |
| S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек с |
| ве... што сам вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али |
| е... молим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад г |
| сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједар |
| рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, |
| срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта |
| ... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живе |
| чавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам преврнула тањир, узвикну она весело, намештајући |
| Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Марш одатле, безобра |
| ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јест, овај... </p> <p> |
| те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се |
| еднострано, досадно!«...</p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... понавља |
| авом, промуца:</p> <p>— Извините... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} |
| и опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако |
| ећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него онако...</p> <p>— А детињст |
| вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео |
| о дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: |
| . видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свему.< |
| S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Т |
| ријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, |
| > <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Вла |
| у, да бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркћ |
| бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S |
| да настави гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати равнодушно то |
| оли, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће |
| е, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама |
| она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати |
| па застаде.</p> <pb n="203" /> <p>— Баш ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S} Он |
| бисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спавања? ослови је мати, видећи је нео |
| некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно у висину по не |
| ли се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{S} Мисли, те црне мисли никако да је оста |
| ађено је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p |
| и дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља |
| >— Хвала вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали школски рад: наставник нам имао н |
| кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гој |
| и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n="43" /> <p |
| да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао |
| им напоменама.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошли д |
| , бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно |
| дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш... допу |
| {S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је др |
| лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... нисте ми... противни.</p> <p>— Него напротив?... опет о |
| артије.</p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси |
| </p> <p>— Тако... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш госп |
| то сад овако са мном разговарате!...{S} Нисте ли пре неколико минута били као убијени.{S} Зар и |
| ри године, ово је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени?</p> |
| ацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је почет |
| о, без краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?...</p> |
| сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте разумели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је |
| ећем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима...{S} |
| т, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица |
| Љубица, тражећи згодан израз — како то нисте живели?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S} Од осн |
| се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамије? зап |
| то је се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло |
| па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој |
| а чуда у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си за свету ствар...{S} П |
| а их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала |
| p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице.</p> <p>— Нема општина ниједн |
| нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не |
| та се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечуј |
| пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њихови односи наликовали меденом месецу, о чем је |
| песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} |
| вке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обори глав |
| ена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам. |
| дине само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба |
| ане хаљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још те нису оставиле београдске предрасуде...{S} Ти си образов |
| .</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна практика...< |
| то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недостижни, него скромни, веома скромни...{S} |
| је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само с |
| е, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Гојко устаде тур |
| запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p> <p> |
| првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, ве |
| ати досадашњи разговор а, о другом чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које |
| исар обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара у |
| е се не свиди, срећан му пут!...</p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на |
| чен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде |
| самих груди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то |
| аносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само мутан пог |
| ако... нити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Те |
| ала радости, коју не умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тр |
| S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено |
| је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло т |
| стаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.{S} Панд |
| ој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p |
| Ја не знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је т |
| јни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, бр |
| а неким тешким, грозничавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху |
| зела је некаква апатија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропасти |
| ио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одборник.</p> <p>Тада уч |
| брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одбо |
| дања, ни прекора, ни радости... ничега, ничега!...{S} Само вечни, дубоки, непроменљиви мир испи |
| е и страдања, ни прекора, ни радости... ничега, ничега!...{S} Само вечни, дубоки, непроменљиви |
| да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно страшно, непознато, уклонит |
| се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јецање, меко же |
| оворе и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној лепо |
| не и... готово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу |
| вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n="52" /> запе |
| ети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S |
| да је спао с другог света, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви |
| жати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа, не страховати од изненадних до |
| нагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено како ова замотана прилик |
| ледом.{S} Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути...{S} Образи се окаменили, очи јој стале, |
| у радост и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S} Чим се отворише <pb n="115" /> врата |
| брте свест... нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверск |
| зна: није спавала, није ништа мислила, ништа није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који |
| у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, само прекор чемеран, отрован...{S} И непре |
| рстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мат |
| га прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси к |
| је за његов положај и домаће околности, ништа је није привлачило к њему; само она незгода новча |
| х четвртака...{S} Или није?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} Чекај! |
| Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо ни живео |
| о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не |
| о беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко по |
| засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, само прекор чемеран, отрован...{S} |
| ала праву љубав, било би ми свеједно... ништа...{S} Могла би продужити и овакав живот.{S} Али т |
| Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се |
| не допада такво уживање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће |
| е ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да з |
| рт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа страшније од овога што |
| ати час једнога час другога госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућутала и уозбиљила... к |
| емо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гласно:</p> <p>— Ништа друго |
| диже на прстима и погледа на прозор.{S} Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по со |
| јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} |
| , како ћемо сад? викну Љубица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на де |
| стосрдачним женским саучешћем.</p> <p>— Ништа... остави ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, |
| а!...« Па онда настави гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати р |
| он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и п |
| и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли |
| једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љ |
| S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно страшно, н |
| а, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе и |
| {S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју с |
| ео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} З |
| ше добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако |
| посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} |
| је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То је |
| ао да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољно, д |
| ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад |
| мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не м |
| : врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он |
| ти власти и кметова он није променио па ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а он |
| же.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће |
| ковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти од нове на |
| али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше бр |
| јући даље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несв |
| едити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, с |
| на шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њо |
| он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом |
| е што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа... али што сам страдао!...{S} И после два дана до |
| ме — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа није осећала, око ње владаше црн, |
| ешто лепше...{S} Или није лепше... није ништа лепо...{S} Не знам!...</p> <p>Сад јој стадоше ног |
| меши и проговори му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била несвестица... и сад ме глава по мало |
| е: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Али оволики бол |
| а, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу т |
| </p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S} Али он |
| ри.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} |
| нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом накиту, |
| <pb n="47" /> о плати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељ |
| планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокренуло... мислил |
| <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам у |
| иш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја |
| веком, који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S |
| воју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страд |
| бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p |
| и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... |
| ажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру.. |
| колу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и спотичући |
| ... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ов |
| родужи <pb n="140" /> једнако... нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа |
| му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n="122" /> с |
| џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две |
| А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? зап |
| .{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све |
| ледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по |
| ого наобећава, али о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, |
| ања и мука причинила.{S} Само не могаше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако г |
| мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво |
| сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина... |
| часове, па опет легао и мислио...{S} И ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: |
| Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, уда |
| ало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежат |
| га, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам са с |
| на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом |
| задовољства и пријатељства она не осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писа |
| о умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је не жали, |
| убица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} Лице с |
| И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава |
| се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предад |
| раше пажљиво сваки покрет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у |
| а ниједне њене признанице.{S} Нисам јој ништа издавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и задркт |
| {S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чу |
| реба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и но |
| пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</ |
| сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја |
| ам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам морал |
| , глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне, кад се разиђо |
| и«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p |
| ..{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... разумеш!...{S} Послаћу одг |
| кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поц |
| у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као изгубље |
| ет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком |
| .</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по сел |
| шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има св |
| и табле, ни рачунаљке, ни стола, просто ништа.</p> <p>— Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни |
| рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> се зау |
| комбинације, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div> <pb n="116" /> <div type |
| ко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвој |
| /> <p>Једва стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кре |
| Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <pb n=" |
| — Видећете, настави она, у школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола |
| екај само док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{ |
| сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, а |
| {S} Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо пр |
| м вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе |
| ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни казао, него све онако... поиздаље.{S} Час гово |
| све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је почетак тежак.< |
| ... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица се зачуди |
| > <p>— А квартирина?</p> <p>— Нисам још ништа примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да оде |
| би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђа |
| ма мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имам |
| м гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се п |
| } Сад јој је и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је мислила да њега нема важнијег ли |
| проверено, и све се показа непоуздано, ништавно, лепо само као мисао, да теши онога који страд |
| и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтеде ређа |
| е око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се само оно јавља и трепери у душ |
| ване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило |
| По њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрв |
| .. одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, п |
| ањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јест они су.. |
| сли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет.</p> <p |
| пију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши их уђе у школско |
| , али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједно, макар их не |
| у дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта.</p> <p>— Чекај, рече |
| мислене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама с |
| ер увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствари унапред предвиђа.</p> <p>— О, безнадежн |
| учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачк |
| етко, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под обореним капцима.{S} Цело лице му |
| скрајна, слепа, која не размишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да |
| Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем |
| "56" /> се зауставе на једном предмету, но само пролећу, увећавајући још више црну слутњу, која |
| А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, |
| , још се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеш |
| ли шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има |
| ну главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост се нам |
| боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, |
| пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се д |
| ..{S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме н |
| у сањалачку душу, која живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерно развијено: руке |
| ву пријатним заносним сновима...</p> <p>Но Љубица не сања пријатне снове.{S} Тужно је оборила г |
| м друкчији.{S} На њему лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни н |
| ишта још прегледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијено |
| гледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S |
| а обичним изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учес |
| о рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав, заборавља |
| има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам сл |
| и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!. |
| ари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа, па треба прегледати и записати све што је п |
| па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби премештај на железничку стани |
| а се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој се лице, постаде свет |
| p>— Извините, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у зем |
| таше обе рано.{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза с |
| , и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите |
| да потпише платни списак.</p> <p>Узевши новац, он се полако упути оним необичним вратима, кроз |
| да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су јој |
| з невоље!{S} Изволите, колико вам треба новаца...{S} И он извади велики новчаник са гомилом нас |
| деца...{S} И кметови са вечним немањем новаца, и депозитар крајем свакога месеца...{S} И све, |
| ремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то ј |
| S} Пред учитељски испит добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор...{S} Обуко |
| звешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет настављају светлији дани.{S} |
| у преживело срећних дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и другарице и стала се са њим |
| стално — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.</p> <p>Љубица, изненађена овом смелошћу, п |
| де преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво нав |
| амо јури напред и понекад се намршти од нове навале мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с ба |
| .{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави |
| не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање на прошлост. |
| к’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини да |
| школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и с |
| осети, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне овима.</p> <pb n="75" /> <p>Срце ј |
| !, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он |
| аше њоме.{S} Али она силом угушиваше те нове мисли, избегаваше их, осећајући унапред њихову неп |
| нуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у ти |
| е моли, одговори писар, па стаде нудити нове пријатеље јелом и пићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ам |
| пише у двориште, Љубица одмах опази, да нови колега целом својом појавом и држањем одговара њен |
| тим свештеником и старојком заверише се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто није х |
| жа.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па с |
| хну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели што боље препоручити.{S} Ње |
| и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему |
| ила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чека да |
| убица Петровићева.</p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ |
| апита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад виде |
| .</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и уг |
| и: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око своји |
| де јучерањих себичних мисли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја благом подмл |
| деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђа |
| , договорише се да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, па се одборници разиђоше.{ |
| уписивало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућ |
| д су учитељи уписивали само по десетину нових, тек да имају и први разред... па се свет научио |
| а сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока |
| се у њој ствара некакво <pb n="168" /> ново, необично осећање, нешто сасвим светло, заносно... |
| >— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоном, који одговара другар |
| е, па опет легао и мислио...{S} И ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она м |
| вао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али с |
| а ја... хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести на |
| школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујући се најсјајнијим надама и најсл |
| p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати мл |
| еднако осврће око себе, очекујући какво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у све |
| осети како јој се увуче у душу некакво ново страшно осећање...{S} Оно само трује око себе, бац |
| кчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцова |
| те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све |
| S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мор |
| лу претресаху полако добре стране свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња осве |
| Крајем месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи до |
| се он прену и стаде се отимати од тога новога расположења.</p> <p>— Страдање... разуме се.{S} |
| јко остаде још мало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад |
| ећем месецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цр |
| и.</p> <p>У двориште уђе срески писар у новој полицијској униформи, која тек беше прописана.{S} |
| у њој свој скромни намештај: ногаре са новом сеоском постељом — шареницама и губером; сто, јед |
| не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p> <pb n="13 |
| тво општинско кад одступа, откупљује се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројаха |
| оше се тешким мислима.{S} Једна се чуди новом нараштају, како то све прима к срцу и не уме да с |
| енела у прошлост, или се предала каквом новом осећају, па снује пријатне заносне снове.{S} Гојк |
| е поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одо |
| ећаше бескрајну, неизмерну сласт у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осе |
| уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: |
| III.</head> <p>Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога и |
| ави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом стану?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад |
| и животу!... </p> <p>Све се променило у новом учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољст |
| су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена учитељица већ приспела, да су одборници |
| <pb n="92" /> је Стојан саопштио Гојку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љуб |
| орало поменути име писарево.</p> <p>— А новости... већ онако...{S} Прича свет свашта, не може с |
| се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{S} Одједном је обузе милина глед |
| ј униформи, која тек беше прописана.{S} Нову официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну ник |
| лепа вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека |
| есео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Иста запрег |
| квим је осећањем ишао први пут на своју нову дужност!;...{S} Колико је ту помешано милине са не |
| гано ходати по школи, расветљујући неку нову и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се дос |
| ије привлачило к њему; само она незгода новчана... али ваљада није то?{S} Она се замисли и не д |
| звиђање злоупотреба, пронашла је велике новчане недостатке, али још ради неуморно, прикупљајући |
| — Нема, госпођице, ниједне.{S} Сваки је новчани издатак записан.{S} У осталом, чекајте да запит |
| м треба новаца...{S} И он извади велики новчаник са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кмет |
| по обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љу |
| о вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отим |
| свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, о |
| ориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху |
| ајући лагано и несигурно својим кратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застад |
| падати ономе, који је тако лако погазио ногама њене најсветлије осећаје, који се наругао њеној |
| иту слабост стаде осећати у коленима, у ногама, које дрктаху необично.{S} Он се једва докотура |
| ећ уредила у њој свој скромни намештај: ногаре са новом сеоском постељом — шареницама и губером |
| јено: руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; цео му стас |
| н и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашено |
| по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу < |
| грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он откачи сво |
| } Шта је то?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се ч |
| ерено, дркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себ |
| Не може још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекују |
| <p>Љубица седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, она премре, поче се |
| S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погледају, а знају д |
| еда на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе |
| а лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде ру |
| бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Зв |
| е путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна к |
| .{S} Не знам!...</p> <p>Сад јој стадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... |
| .. баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, ка |
| ица се мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету. |
| бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се.. |
| амо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи |
| истуцана, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од сур |
| оји су се окупили пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, а |
| е наопачке...{S} Љубица се мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила |
| S} Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, д |
| некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође д |
| занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски:</p> <p>— Идите, господин |
| и!...</p> <p>Запљескаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па |
| <p>Љубица, како стајаше испод Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају с |
| хнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и д |
| ђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш |
| н не имађаше...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити |
| о мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, прибира |
| правом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа |
| асапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже |
| ропусти га напред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу |
| S} Само га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; а |
| ке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уст |
| аче и стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем прободен, Гојко одједном пребледе, искривише му с |
| ар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи у |
| види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело јој лице избраздано, па то сад зарашћује |
| бразе две сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се вр |
| чак.{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по обра |
| ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му обријана, необично развијена и истурена н |
| и.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господине |
| ца се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојану.</p> |
| их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, св |
| енуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега приз |
| к се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Ст |
| и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете корпе, одељане витке или очишћену лозу да |
| и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце ко |
| а уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?... соба |
| после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} У четвртом разреду, кад га ве |
| из учионице са обичним изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} |
| дуван господски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко предс |
| ивају и светле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак та |
| е даде Стојану. </p> <pb n="68" /> <p>— Носи.{S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопшт |
| е, видиш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кме |
| и неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она уз |
| и иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке по |
| м гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Дола |
| један самобитни, нарочити звук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке пр |
| ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубица се све више на |
| о степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога |
| амо обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... |
| и малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залај |
| е на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопр |
| ати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смеш |
| зе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не кори |
| рава ће се још поносито и величанствено носити преко равна српска поља...</p> <p>Гојку кану суз |
| брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, видећи како |
| лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ...</p> <pb n="54" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко |
| ре даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још |
| би и трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређивати... одмах |
| т...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђ |
| ратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући |
| ете својим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго |
| сак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сео |
| могу!...{S} Шта ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздиш |
| грме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, |
| унторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао |
| ићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина...{S} Чек-че |
| и усамљеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану.{S} Ако си |
| о само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора пос |
| да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дођ |
| и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка посла!... рече |
| па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о п |
| ого и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве часове, па опет ле |
| ..</p> <p>Устала је рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила све што треба д |
| њао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху Гојка иронично, не ск |
| А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња, и ја |
| директору шамар...{S} Није га познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га и |
| е од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и |
| и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући |
| право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те п |
| ихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице што се слева |
| н вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаше |
| е.</p> <p>— После усамљена, непријатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо |
| трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!. |
| рате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај... не да се рећ |
| акав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако објашњава св |
| собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом и младо |
| у шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тих |
| па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак св |
| и, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматр |
| а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом наста |
| ена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин учитељ?</p> < |
| ирока баџа, кроз коју продире светлост, ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвн |
| ав блажен, срећнији од цела света...{S} Ну, одједном он стаде опажати како се Љубица све више м |
| х и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна с |
| миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно |
| или смо се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— |
| емо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. |
| пита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери, не |
| за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити нове пријатеље јелом и пићем.</p> <pb n="61" /> |
| му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако д |
| ...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући шешир |
| е хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном осети над собом сву |
| деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. </p |
| у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте |
| . врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединстве |
| д? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као да б |
| јбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, де |
| ао Стојан, јамачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа |
| исли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеж |
| ној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера ок |
| ши то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући |
| а погледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица, машући по неки пут руком, ка |
| д тога погледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Ка |
| али помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити дев |
| , стаде врдати очима и окретати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти |
| и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је ув |
| ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шест г |
| .{S} Што?</p> <p>— Више је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња |
| Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине |
| није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.< |
| квом свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, б |
| тарије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући очима...{S} |
| а, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећајима, у који |
| ло напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа, па треба прегледати и записати све шт |
| .</p> <p>— Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.< |
| је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и онако |
| само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обич |
| а јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и з |
| а!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, |
| <p>— Хо, људи!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрт |
| џа, кроз коју продире светлост, ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не бех |
| ђали се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор, који је у |
| ништа мислила, ништа није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, |
| Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео. |
| има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о |
| ка, који оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарски, пријатељски |
| е беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце |
| уо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бит |
| .. свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само т |
| се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку службе, дру |
| епо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно о |
| ћа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не мо |
| на ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверено, пит |
| творише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, |
| а на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће |
| S} Наравно, кад ко умре, <pb n="160" /> њега закопају...{S} И њега ће некад закопати, али то <h |
| .</p> <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова речитост, па и сад о |
| , а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и нео |
| Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео да |
| естовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>— Је |
| стојанствен... ала је необичан!...{S} А њега нема!...{S} Узалуд радост!...</p> <pb n="135" /> < |
| тији, ништавнији, а некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка д |
| ну, згрчену фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, |
| Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је тол |
| а гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу дец |
| нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се |
| страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, иди |
| дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући пр |
| обро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш |
| и ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-прста, па за час готово. |
| доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла уб |
| редбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица с |
| и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, које растера псе и приђе му с оним оби |
| не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је |
| а хтеде сад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом жур |
| <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> |
| !...</p> <p>Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му нек |
| а дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он б |
| бица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} |
| о... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он стад |
| као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај трен |
| јено, кошчато, због чега не силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше о |
| </p> <p>— Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послу |
| рушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући преда се...{S} Баш к |
| и главу, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас доби |
| ји беше осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има |
| вору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега.</p> <pb n="131" /> <p>— Био... јест, био сам... з |
| а улици, код последњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необично лепо...{S} Гојко се стаде |
| .{S} Рече нешто Стојану, који дође пред њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну п |
| пштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, |
| ти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, јадник, у |
| необичну силуету, која се удаљаваше од њега испод пуних китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— Ех |
| ретње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове походе, д |
| век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} |
| она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!... |
| кори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире се по свој цркви, и она помишља да то мир |
| зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размишљања...{S} Уђе и право за кам |
| замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она његова жена!... нас |
| ило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узв |
| био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући к селу п |
| клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштво...{S} А она, гле, к |
| по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине, помешан са сточним изм |
| .{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски о |
| лане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{ |
| м, значајним погледом.{S} И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руменилом, к |
| познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња |
| ли му се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, |
| занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полициј |
| а донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по |
| p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</p> <p>— Како хоћете... не |
| невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у реду |
| а да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у |
| бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S |
| мој добротвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам откупио својим страдањем!...{S} Пред моје ступ |
| е, <pb n="160" /> њега закопају...{S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако в |
| што почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресати некакве топле, пријатне ст |
| зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затвори |
| а се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и поглед |
| а тешка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа |
| ше очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај |
| >— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар је чов |
| ему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицом, на |
| отпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди ку |
| hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} |
| едио меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли с |
| За певницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и одговараху на јектенија десетина одрасли |
| овора на ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S} |
| о одају његово немо присуство.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p> <p>Одј |
| в, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Да ид |
| у се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено |
| ише и више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И |
| лела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <p |
| да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> <p>Љубица с |
| он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, само д |
| руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна с |
| оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! пом |
| ликује два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што и |
| ј у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави... |
| и.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, приђи |
| да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку, гледајући у страну.{ |
| е и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет зб |
| огледом час десно час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће |
| , који се жели што боље препоручити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да |
| а јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је није привлач |
| лепо развијен, али је она сама кварила његов изглед својим вечито погуреним леђима.</p> <pb n= |
| те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, који у овакову расположењу не би имао кр |
| огледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом као претећи.</p> <p>Љубиц |
| и је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређашњи разговор, размисли се о неким изразима, |
| и одмах, да Стојан однесе собом највећи његов страх, његово право страдање...{S} Па то се више |
| арочито криво, што је Гојко, послушавши његов савет, допао овакве беде.{S} Осећаше ту много сво |
| каква зла; јер није ово полицајац, него његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, ка |
| звук и покрет...{S} Јест, познаје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читав |
| носи слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S |
| , али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p>— Оженио сам се прошле зиме.{S} К |
| који му прилажаше.</p> <pb n="3" /> <p>Његов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ |
| томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је спремила ручак, али му Влајко напо |
| они сви, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих, <pb n="6 |
| } Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«...</p> <p>Лете, лете, мењају се као у к |
| го...{S} И посао велики у почетку...{S} Његова обична збуњеност, кад се састаје с непознатим љу |
| Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа његова карактеристична несразмера, али ко се већ навика |
| о школском одбору и осети да га обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он с |
| код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао |
| би се јамачно уплашио <pb n="175" /> од његова изгледа, него му одговори онако, гледајући некуд |
| ве варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога, и мишљ |
| ица шта је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још страшнија, још одвратнија...{S} Разв |
| и.{S} И попа и учитељ згледаше се после његова одговора..{S} Учини им се веома чудновата и необ |
| пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је |
| и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој |
| о је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати.{S} Није ни излазило међу људе.{S} Таман ре |
| о, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде у х |
| аки њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељ |
| д... јесу ли ово њене руке савијене око његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу |
| ри очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним |
| ста измењен, наравно у своју корист.{S} Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресек |
| а.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} Најзад побед |
| њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, пос |
| се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она |
| рло непријатно: она је већ опазила неке његове значајне погледе и хтела је одмах удаљити га сас |
| иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се сп |
| рати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, која га снажно гони у наруч |
| покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Го |
| рећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се |
| 7" /> <p>— Куда ћемо? пита она, стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погле |
| матраше како се чича Стојан превија око његове постеље, како је лепо разредио меко миришљаво се |
| ="199" /> навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж ј |
| т.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво, аналишући са |
| јко, са својим оригиналним особинама, и његови кад страшљиви кад намрштени погледи, и ова најпр |
| својим другим разредом, јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове |
| .. румене се веселом чаробном светлошћу његови зраци... оно се спушта величанствено и мирно, ка |
| о себе пилиће.</p> <p>Љубица погледа за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и зауз |
| атури, очи се помутише, и она остаде на његовим грудима као полумртва, онесвесла...{S} Доцније, |
| Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?.. |
| нездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и не разбира за мене...{S} А и |
| нијем положају, који потпуно одговараше његовим најтајнијим жељама и помислима...{S} Дуго је вр |
| си преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна миса |
| ступају...{S} Она се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...</p |
| десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да |
| спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обуз |
| бично важно, да се приближује остварење његових најтајнијих и најскривенијих жеља, које је скри |
| здахну горко, извијајући се полагано из његових руку, којима је беше обавио и стегао као клешти |
| азгледаше децу по дворишту.{S} Неколико његових ђака приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли |
| отвореним устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, |
| тојан однесе собом највећи његов страх, његово право страдање...{S} Па то се више неће страдати |
| е и цело понашање беше сувише службено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица? |
| тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха- |
| ..{S} Чуди се како је рђаво протумачила његово саопштење о оној учитељици.{S} То је неваљала же |
| ку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељске Ш |
| еђу ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, об |
| е, приђе му и метну једну своју руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа својим великим |
| могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Родитељи помрли, |
| љење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« |
| се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то |
| се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега: |
| а је накривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово држање одаваше обичног сеоског левенту, који не |
| стаде муцати пренеражен ћато.{S} Јадно његово рањено срце!...{S} На првом љубавном кораку мора |
| ца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страш |
| мо тихи, лагани уздаси по кад што одају његово немо присуство.{S} А око њега све једно исто: су |
| аго, што се у овој прилици нашао сведок његовог гимназијског школовања.{S} А он је, морамо приз |
| олу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала |
| гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним причама...</p> <p>— Пазите само, на |
| едан путник.{S} Још из далека, по целој његовој фигури, познаћете да је то нешто необично, а ка |
| им, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неизмерној љубави, ко |
| о да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога |
| и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, пристане уз кметовске шале, па се п |
| ари гласом на речи из гимназије...{S} У његовој кондујити стајаше да је свршио основну школу; и |
| а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно светлости.{S} Не може још |
| одговараше потпуно — како он мишљаше — његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја н |
| виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступише у двориште, Љубица |
| глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се |
| како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћом може да створи овакав живот... |
| а Стојану. </p> <p>— Писареву... онога, његову жену ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како |
| приђе, весела лица.{S} Она се обрадова његову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ов |
| рви разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде |
| му што она сама везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Пог |
| а се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, као што се очекује гром после севања муње.{ |
| ред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и и |
| ник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, |
| а би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и |
| традање и нека дивљина беху исписани на његову лицу...{S} Прва му мисао застаде на револверу, к |
| ..</p> <pb n="144" /> <p>Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из ко |
| аво: саставићемо обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две |
| сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и |
| .{S} И они се зачудише необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и |
| видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> <p> |
| он ћати, који се слатко смејао одговору његову.</p> <p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је |
| глед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је |
| ли ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит, прави младожења.</p |
| че ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови глас |
| ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему... је ли?...</p> <p>— Теби, синко, и нама... помис |
| ке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на |
| ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, |
| Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... него онак |
| нова неке главније политичке раднике. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласо |
| ни злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот, |
| им тоном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала |
| он и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочит |
| а с тога беше веома предусретљива према њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се вео |
| м првих дана била чак расположена према њему«...{S} И она се сети неких тренутака, кад му је из |
| жати како се Љубица све више мења према њему...{S} Следи се од страха, и стаде пажљиво мотрити. |
| не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p> <pb n="195" /> <p>— Па знаш како је... то су |
| м изненадном срећом, и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, |
| тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком |
| покривен белим као снег застирачем; на њему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кри |
| сав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, |
| о, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, брад |
| жива радозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да |
| се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој с |
| } Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то |
| дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему и само једна усна малко... врло малко повукла се у |
| лице, научила је читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми |
| чанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледал |
| викну она узбуђено, прилазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном |
| S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата се крећу...</p |
| па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динар |
| ше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то д |
| о сад представља правога домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољ |
| ош није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часов |
| је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад |
| нко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу младим |
| е руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се об |
| ико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извр |
| леда како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као к |
| много сплете са питањима из рачуна, али њему не покварише одличну оцену, те тако он имађаше жал |
| о ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Го |
| ојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки сво |
| , зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи с |
| шту.{S} Неколико његових ђака приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— |
| " /> путника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише |
| тељи морају по неколико пута долазити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за т |
| уцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њ |
| е околности, ништа је није привлачило к њему; само она незгода новчана... али ваљада није то?{S |
| а, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> |
| S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога р |
| сти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </ |
| оме такође маше руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива... |
| еши на њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само |
| сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> <p> |
| а...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред |
| ико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је крив |
| и ниједна сенка захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, само |
| ветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених |
| ца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу читав бе |
| .{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапи |
| од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по пе |
| у се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се прену: види да |
| вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...{S} Као муња шину је |
| венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Т |
| на се сва предала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одг |
| мах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> <pb n="14" /> <p>— Видећете, на |
| нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, |
| и већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад.</ |
| аше погледом преко зидова, избегавајући њен поглед.</p> <p>— Баш си дивно наместила! рече јој с |
| је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — |
| ено лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну једну |
| то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом |
| вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Ноге |
| сањивим погледом, који јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запит |
| земљу и наслони своје уздрктале руке на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и да |
| ужио пут, само да не мора одговарати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта |
| д, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође у глав |
| презирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска присуства, па одједном обави своју руку око |
| ко густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па ст |
| мо осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се свакога |
| иковати овај тренутак на један часак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела |
| онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед |
| ругарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} Толико се ки |
| е добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то исти |
| о, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, немојте...{S} Бли |
| уства, па одједном обави своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гле |
| јвећим самоодрицањем, како то може само њена страсна и плаховита природа...{S} Она први пут осе |
| па посматра децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свако се приљубило уз оца или м |
| м изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове реч |
| ве ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она |
| језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранила.{S} Гла |
| ономе, који је тако лако погазио ногама њене најсветлије осећаје, који се наругао њеној љубави |
| ети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећ |
| а ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази кобном |
| тов на све услуге, просто и једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и њег |
| лободније ђачиће; један се измаче испод њене руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер.{S} Он |
| p> <pb n="136" /> <p>— Немам ја ниједне њене признанице.{S} Нисам јој ништа издавао.</p> <p>Гој |
| и погледи, које јој упућиваху другарице њене, остале учитељице.{S} Опази она и неколико познати |
| грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а |
| ористи овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву топлоту осети у ње |
| се на човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па их одједном нестане...{S} Све ће проћи, с |
| док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад б |
| екако иронично осмехну, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да |
| а руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто |
| азове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врата?...{S} Да ли то њен |
| вијене око његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је |
| отичу и њени најмилији снови младости, њени најдражи идеали...{S} Све, што је тако дуго ствара |
| , па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недостижни, него скромни, веома с |
| се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снови младости, њени најдражи идеали...{ |
| је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љубав |
| ом дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она |
| осмех, помешан са презирањем, заигра на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га |
| целом својом појавом и држањем одговара њеним ранијим сновима.</p> <pb n="164" /> <p>— Хо, брат |
| /p> <pb n="7" /> <p>Гојко се сусрете са њеним јасним светлим погледом и обори очи.{S} Баш је би |
| е мисли, које немају никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S} Све се ис |
| њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>» |
| , лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућ |
| ике.{S} Одједном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и показа велики светао круг, из к |
| е тактике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању, о свему, док се тако мал |
| ао гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе ј |
| на, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама...{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдну |
| госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p |
| робију или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, мој |
| огледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће |
| знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним |
| се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати ономе, који је |
| какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе |
| довољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{S} Мисли, те црне мисли никак |
| е природа умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред тешким |
| сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писар |
| ех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и |
| твари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само т |
| Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор.</ |
| бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног кревета разбацани јастуци, згужван ћилим...{S} А- |
| на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се свако укрутило, глед |
| зред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, молећи га |
| положи, па стаде празна соба звонити од њенога веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар се одједном |
| учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из |
| има и напослетку поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски...{S} Једно ју |
| онда поче по издаље добацивати похвале њеној лепоти, памети, лепом положају који заузима...{S} |
| шалећи се њеном неумешноћу и смејући се њеној плашњи у службеним пословима.{S} Разговор постаја |
| а се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба |
| не најсветлије осећаје, који се наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску преданост.{S} Женс |
| ле плодове?{S} О, какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пунач |
| ...{S} Све се испретурало, ускомешало у њеној помућеној врелој глави, читав хаос!...</p> <p>Ско |
| ући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила |
| де тешко, него се овај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро:</p> <pb n="10" |
| страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је мно |
| то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одма |
| ој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном неумешноћу и смејући се њеној плашњи у службеним |
| тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</ |
| се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значај |
| о.{S} Некакво велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не предви |
| разговор, који је у по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни р |
| оји се наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску преданост.{S} Женска душа не тражи смисла, |
| траха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће пр |
| није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је му |
| дједном, не поимајући шта ради, дохвати њену меку <pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собо |
| се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} |
| ине у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовин |
| S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовник, какав ниј |
| вори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десет г |
| у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то т |
| прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па чини |
| уке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је овде питање |
| лукама, или се црне преоране и засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигла танка п |
| ш није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако само... тихо као сенка...{S} Расклањ |
| ћи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се осетно трже и одједном му се пром |
| ано обузимати срџба... </p> <p>— Каквој њиви?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љ |
| под оном крушком на средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</ |
| ја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже |
| и све...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја.. |
| Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и |
| зиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Вељ |
| децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумнике, |
| p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи.. |
| амо ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју рук |
| се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац |
| </p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, |
| таде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више не |
| ну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче |
| шну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели же |
| а дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајући г |
| еда, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, много срећном!{S} И данас јој |
| две недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко им |
| ...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња |
| еједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледајући пол |
| . мислила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједном наиђе. |
| чуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p> <pb n="130" /> <p>— Оди овамо, господине учо |
| а промуца нешто у одговор, рукова се са њим механички, не мислећи и корачи напред...{S} Изиђе п |
| И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица |
| она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад прис |
| илу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвест |
| е, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала својој п |
| одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! о |
| > <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, и |
| и пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не |
| је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок т |
| ко часова, што ће их морати провести са њим...{S} А после... <pb n="161" /> биће најсрећнији, ј |
| елика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разумела о коме ћата |
| оље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испра |
| S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико д |
| екиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> |
| пио у први разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да ист |
| аш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако с |
| а брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зраци.. |
| огама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливај |
| јатељства она не осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар постајаху интим |
| Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срц |
| е густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хл |
| та ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121" /> нека нејасна маса...{S} Он прилази и |
| о, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући опет у та |
| незгодан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чек |
| ба...{S} Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави пот |
| а деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писаре |
| иђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у посл |
| нило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висин |
| е коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица остаде скрушена, |
| м се отворише <pb n="115" /> врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, па се |
| на разреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше полако, п |
| абе, изнурене груди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се |
| Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа |
| и му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли оног |
| ам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у |
| морадоше ступити у разговор.{S} Седе са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресит |
| аквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га п |
| .</p> <p>Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се |
| да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не журим се |
| ројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и мно |
| не, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај... не да с |
| свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије го |
| е уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, |
| ће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ст |
| авише неки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{S} |
| упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље постиже и и |
| пише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођ |
| и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је, у |
| дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што пословно, преговара пр |
| остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клуп |
| мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и написа п |
| мах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.{S} Обоје се само упознаваху са децом, распитиваху |
| n="202" /> и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи |
| хнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло |
| ећ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве помоћи, он са |
| лиже овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Морав |
| м, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под њима само меко сено, покривено шареницом, па ипак беше |
| и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по |
| мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их та |
| оја их има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример...</ |
| ашњаваше нешто учитељу:</p> <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Н |
| ку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку как |
| устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зл |
| одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, од куд се прибли |
| астаде тајац...{S} Све се очи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике |
| у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држа |
| ар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’ |
| ри изговарању.</p> <p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у см |
| још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рук |
| их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{ |
| о већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк |
| едном, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пит |
| гледају уморно, тамно, непрестано је у њима некакав безумни израз, од кога човек мора задрктат |
| љство.{S} Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, договарају се озбиљно |
| ожају, није могло ни очекивати.{S} Међу њима непрестано стајаше некакво страшило, које их раздв |
| ку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим |
| и ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћати стари дани |
| не много допринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женског ин |
| {S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се међу њима почиње отворено непријатељство, <pb n="67" /> које |
| кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> <pb n="74" /> <p>— То је зло, ве |
| од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све |
| .{S} Да окушам ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} |
| ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицо |
| ма брижни, погнули главе, па само махну њима по некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и сл |
| адржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешт |
| , па се одједном промени...{S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И то све |
| /> каквог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично јака, силна љубав, права љуба |
| ао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се |
| а.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p |
| , а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе |
| .{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих |
| ху.{S} Он подиже главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца се з |
| мо уписују... они вас знају најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који |
| год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој |
| продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста |
| о некаква хладноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање п |
| може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га вели |
| едох погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатр |
| зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> <p>— |
| pb n="191" /> једнога дана освану и код њих установљена задруга.{S} Влајко се сав предао тој ус |
| уте и оштро превијене на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже с |
| ало питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богос |
| ца остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, об |
| ови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни |
| и одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа |
| алеко од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори |
| ју му нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му |
| .{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухвати |
| ше како се врата лагано отварају и кроз њих пролази она позната страшна фигура.{S} Поносно поди |
| очетка године.</p> <p>Љубица стајаше уз њих, погледајући у страну, и опет јој не измакоше оку п |
| <p>— Извол’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, |
| и им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за своја |
| носим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, тешко мени!...{S} И |
| , бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> <p>— Извините, молим вас, али |
| лонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи о |
| сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мај |
| кора.{S} Изређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживише, и ниједна сенка захвалн |
| аше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, |
| завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра. |
| али се прибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, п |
| ице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу прија |
| будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко |
| оле, а што старији помажу неваљалцима — њихов је грех...</p> <p>Изговоривши то, опет погну глав |
| ао од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је нешто н |
| тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотворан: залеђено, окамењено срце почиње се к |
| бор, а на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по ш |
| главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли |
| повлачити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писа |
| сто сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази |
| Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближ |
| она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па се одједн |
| свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зе |
| , па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, као да никога другог у школи нема.</p> < |
| жно...{S} Само неколико пута, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њој, али је |
| што обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирн |
| во мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њихови односи наликовали меденом месецу, о чем је Гојко |
| радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази |
| годила, али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb n="197" /> плане ватра, нек проз |
| p> <p>Поведе се разговор о учитељима, о њиховим патњама; поменуше и једно зло: кад је више учит |
| о упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су провели ле |
| таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, м |
| Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и прелетевши оком |
| ве више утегнута и повучена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу личи |
| им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, |
| ш и запара танахним крилима поред самих њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћ |
| е намирнице, које су још више учврстиле њихово пријатељство.{S} Они су сад врло интимни, међу њ |
| пих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање ни намере.{S} Она им одговори пријатељски: |
| .</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се опет окрете учитељицама и стаде |
| мисли, избегаваше их, осећајући унапред њихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно исп |
| ко слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{S} Међу њима |
| чи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море д |
| ње.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му једнако некако пус |
| ина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, н |
| ипак како да назове своје осећање према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, п |
| ве везе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да |
| Шта је ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може б |
| ном руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, прому |
| а се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: |
| да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би ј |
| и и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде опирати |
| х посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и лице |
| ица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити.. |
| ти се пређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађ |
| ом изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, |
| остите, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви! |
| ра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачила њег |
| о исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улази |
| е, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубим |
| што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да |
| аше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољ |
| кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као д |
| атне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из са |
| ци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве |
| } Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилиј |
| ад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мал |
| сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разговор на неке |
| лети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године. |
| , што је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се |
| жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати ј |
| намргоди се и заузе неки одсудан, само њој својствен положај ишчекивања.{S} После јој се учини |
| кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Он |
| и од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се породи страшна, нечувена мржња према овом јадник |
| не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да |
| како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се жив |
| клију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: ногаре са новом сеоском пост |
| твицом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану душу... |
| ит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше |
| улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже песма: »Паун пас |
| p> <p>Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише неки |
| ј свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb n="168" /> ново, необично осећањ |
| ећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али ј |
| ви она опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне овима.</p> |
| јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <pb n="77" /> осећаји, која мало пре о |
| да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да |
| убица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мери |
| коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и |
| обанђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: с |
| е диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: да |
| крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са очима и р |
| е право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb n="178" /> свима |
| /p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са он |
| ри врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> <pb n="147" /> <p>— Само немојте да се |
| о она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни |
| да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да |
| остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим вратницама, Љубица опази ч |
| двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон необ |
| се промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њи |
| све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је доб |
| гаваше сваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово њего |
| ..{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком з |
| е одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, зашто? |
| себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гл |
| ше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сам |
| еобично, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује позн |
| ораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али куд ће?...</ |
| а у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши |
| да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ак |
| меки, добри, послушни... све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на кога с |
| јко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрктале руке на њена кол |
| ош...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је сам |
| ица зауставила на једној мисли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави |
| иђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши св |
| , извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.< |
| зи да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... »Шта л |
| зви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као |
| исареве; нерасположење и сумор овладаше њоме.{S} Али она силом угушиваше те нове мисли, избегав |
| је оптуже због неморалног владања...{S} Њу, једну од најпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама |
| а је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздрав |
| еоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Ид |
| брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: оч |
| ди толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад оду |
| ући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад није волео, и |
| и ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се, то су н |
| сли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам |
| говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али се вратиш |
| се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан... |
| инити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају... |
| е једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као да се бу |
| вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посматра |
| јасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{S} Она скакуташе весело |
| ој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв о |
| ељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет пос |
| читељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се же |
| и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, крупан и |
| тово не споразумевајући се, поседаше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танахним крилима поре |
| то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких очију |
| ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажа |
| ала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула |
| врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!< |
| , из другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође. |
| , гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тре |
| ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао господин управитељ да му пошљете он |
| ислећи и корачи напред...{S} Изиђе пред њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица и опале ко |
| а отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одје |
| таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> <pb n="203" /> <p>— Баш |
| д спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарати, као да је у неком |
| .</p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женс |
| може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве |
| али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њен |
| .{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изненадном срећом, и не осе |
| а око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог |
| страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку п |
| а. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их |
| не и стаде дисати убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за |
| живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није |
| за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да |
| , ходаше живо преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пус |
| се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села |
| ће му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати...{S} Наравно, кад ко умре, <pb n="160" /> |
| које се обично зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не |
| жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословицама?...{S |
| згодно настављати досадашњи разговор а, о другом чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речи |
| ао кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво |
| и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари...{S} Па онд |
| га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред клону... посрну и |
| иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S} А ја?..{S} Ист |
| децом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су провели лето.{S} Љубичини |
| ре се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближ |
| ваху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином с |
| </p> <p>Поведе се разговор о учитељима, о њиховим патњама; поменуше и једно зло: кад је више уч |
| ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру |
| м Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су раније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дош |
| а материн захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што |
| штовању, о братској искреној симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино |
| .{S} И све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неизмерној љубави, коју сам ја погазил |
| а питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неки |
| редовно у писмима извештавала о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила само на к |
| ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај да |
| е то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} |
| бица сања само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико неде |
| еби, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... |
| де оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одј |
| обије тако ретку и неочекивану играчку, о којој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала р |
| вестио о њеним родитељима, о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда |
| ише најодсуднија уверавања о поштовању, о братској искреној симпатији, о томе како је он готов |
| ихови односи наликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се |
| ни и крстити.</p> <p>— О, ’натема је!.. о часни је!...{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, бр |
| ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио |
| уштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред дв |
| и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају? |
| {S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар |
| очито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се о |
| ту, украсу, шта ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у |
| /hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, по |
| ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде |
| нек пресече ово љубавно гугутање!...{S} О, погрешила је... много је погрешила!...{S} Опет је об |
| све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана би |
| и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... |
| рца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </div> <div type="chapter" |
| му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред |
| а и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење |
| риликом све исказати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се |
| о невин, овако детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!. |
| а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушал |
| и!... онако како сам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојк |
| тва верности мужу, правила морала...{S} О, тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, т |
| ..{S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, тешко мени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то св |
| л тешким уздасима и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... а |
| вијало их и сушило својим зрацима...{S} О, дивна, шумна српска Мораво!...{S} Па оне безазлене, |
| згледи да више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влај |
| е чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици престао је и да мисли... |
| аче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> она страда!...{S} И она пати!...{S |
| них груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек пре |
| х и он ће се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и |
| p>— Знам, казаше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невољ |
| мо нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздрктали |
| о сачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! |
| {S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо ср |
| чи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, г |
| црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, |
| тор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка |
| о не прашта лако непажњу према себи.{S} О, тешко мени!...{S} Одбачена!... презрена!... заробљен |
| грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горк |
| јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и под |
| а за време познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се то |
| је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добр |
| нском... разговор је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучи |
| буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме д |
| у току зимушњих непогода пропуштено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега п |
| е, легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радос |
| некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не знам... управо овај... нисам |
| ме право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како |
| Сад видим...{S} Јест, овај... </p> <p>— О, пријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, |
| лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, тешко мени!...{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако |
| е неправилности, намршти се...</p> <p>— О чем је бунцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада |
| ој бескрајној вечној истини...</p> <p>— О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и п |
| многе ствари унапред предвиђа.</p> <p>— О, безнадежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му д |
| о ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са неким малим изразом к |
| е окретати по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’натема је!.. о часни је!...{S} Како га обанђија она |
| рече она, гледајући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене |
| гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији дан |
| астаде, очекујући Гојкову реч.</p> <p>— О, господине... никад и не сањам...</p> <pb n="128" /> |
| полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, |
| уштво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна тур |
| До сад се редовно у писмима извештавала о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила |
| ко нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то |
| худо парче хлеба.{S} Мало је размишљала о последњим догађајима: обузела је некаква апатија прем |
| ролети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте годин |
| целој кући, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели с |
| лепо поступати.{S} Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и н |
| ута.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на |
| овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш |
| и јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љубави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она в |
| по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их научи...{S} Б |
| боравила да старешине воде оштра рачуна о владању државних службеника... »Гле, па шта ће сад би |
| у коме се излише најодсуднија уверавања о поштовању, о братској искреној симпатији, о томе како |
| ата, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече председник.{S} Ја знам |
| n="83" /> тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру кој |
| бица обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима м |
| е још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и р |
| шта.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпу |
| нику.</p> <p>После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим пит |
| ваздан тако!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и |
| и тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, купим по |
| ад се ограничила само на кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се о |
| а.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Упр |
| истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном претури и јаукну, |
| е мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} К |
| а зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше великим, јасним, лепим с |
| .{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако јо |
| а...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опа |
| о, наразговараше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде прича |
| ла би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... к |
| икнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о светињи школској!...</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, |
| ба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} Написао човек Минист |
| акав испит, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се променило у новом у |
| о је рђаво протумачила његово саопштење о оној учитељици.{S} То је неваљала женскиња, и она је |
| гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се њег |
| се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојк |
| о равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време |
| науку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— |
| Гојко остаде још мало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} К |
| ш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... '</p> <p>— Јеси |
| ти његов пређашњи разговор, размисли се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини друк |
| о увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У таквој несре |
| ачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само |
| о све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких смеш |
| .{S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога |
| атра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад |
| е и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере |
| је ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} Па <pb n="47" /> |
| , кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне др |
| ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу са |
| сле неколико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно |
| ... понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума тр |
| штен.{S} Писар јој много наобећава, али о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана |
| ори се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на |
| то веселији.{S} Разговори се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p> |
| , док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах |
| одно: сами обоје!« После стаде да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова обична б |
| е плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса |
| зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, н |
| Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе у ходник, па |
| о их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!.. |
| неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него |
| да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај нова |
| е још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих недеља.{S} |
| ху или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за |
| га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осе |
| не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страшније од св |
| , корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести је |
| рет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила гла |
| те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос |
| лицом...{S} Одједном је завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитила преко плота.{S} П |
| да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он тре |
| председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, као кривац, |
| а; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома |
| шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим л |
| ек настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се нај |
| .. како ће он пред свима људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих р |
| убица, на материн захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учите |
| а нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај, па дошавши т |
| ково причање.{S} Кад овај стаде причати о јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се поче крстити |
| Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па |
| ља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{ |
| о што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозница, али |
| осао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том почетном послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и |
| дговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем дом |
| p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> </div> <div type="ch |
| а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гој |
| говарао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ћ |
| у, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из |
| слим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неизмерној љубави, |
| м се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми |
| Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И |
| недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има ма |
| овној шкопи, пред испит, само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, н |
| а њена смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... к |
| ко, непостижно, веће од свега... управо о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мен |
| ајне, договарају се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, чим <pb n="92" /> је Ст |
| ао Министар полиције, али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја правда!«.. |
| ске тактике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању, о свему, док се тако м |
| S} Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S |
| не жене ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска суревњивост!... |
| ад дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је ле |
| едован посао...</p> <p>Љубица сања само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гој |
| му је обузело целу памет, па мора само о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен, тресући се |
| адрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело |
| е сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, ст |
| им од трешања.{S} Разговор се води само о школском раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чуј |
| роза село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са ц |
| ово... тужбу Министру просвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџ |
| ед да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а са |
| тересовањем, као кад се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволи |
| се запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће б |
| читељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени другови, |
| да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избегавајући <pb n="99" /> многе ствари а пон |
| им обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш о |
| али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> |
| о осмехиваше.</p> <p>Поведе се разговор о учитељима, о њиховим патњама; поменуше и једно зло: к |
| дећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учио |
| ав, што је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме |
| т, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао многе разговоре и зад |
| "92" /> је Стојан саопштио Гојку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу бољ |
| у у топлој соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна к |
| чним гласом, трљајући лагано руке једну о другу. — Много сте погрешили, понови он, што сте веро |
| амо упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су провели |
| дном, после ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, у душу с |
| бица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, |
| крсти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. |
| то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја прор |
| оџаком.</p> <p>Путник распита дечка још о многим другим стварима, које су га интересовале; тако |
| ољно, детињски...</p> <pb n="206" /> <p>О, сад тек разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с то |
| ћи, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли мог |
| камењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> < |
| а по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, а |
| и се око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати једио ист |
| ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, |
| и опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... м |
| израз на окамењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни т |
| исто, једнострано, досадно!«...</p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... |
| и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено |
| ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, брати |
| ти — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част |
| што некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} |
| , да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет |
| оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; бо |
| овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а он |
| јан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div> <div type="chap |
| дин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се |
| Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне з |
| ко сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилаз |
| /p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А квартирина?</p> <p |
| славно: половина већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дак |
| ао стрела одлете у среско место.</p> <p>Оба учитеља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет с |
| али скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љу |
| мах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раши |
| ма донжуанске тактике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању, о свему, док |
| чи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али с |
| и од њена блиска присуства, па одједном обави своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, |
| ла главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она о |
| олагано из његових руку, којима је беше обавио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у ш |
| вати школски прирез, па нек вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео |
| тина за мене то није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бит |
| у страну.</p> <p>Путник се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струк |
| човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па их одједном нестане...{S} Све ће проћи, свега |
| х се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиротињ |
| тници наиђоше на оборену кладу на самој обали, па, готово не споразумевајући се, поседаше на њу |
| ’натема је!.. о часни је!...{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S |
| и...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло! |
| дног правника.{S} Моје осудно решење не обара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не з |
| /p> <p>— Има, доиста има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному с |
| на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} Она се сп |
| плели... не може да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и |
| о што се пружа пред очима наших дошљака обасјало је румено сунце последњим зрацима свога заласк |
| па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома х |
| амо мути и комеша...</p> <p>Одједном је обасјаше коси, врели зраци...{S} Она се трже...{S} Шта |
| година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју.</p> <p>Мајка, радосна, што |
| само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима...{S} Свега, свега што вам душа за |
| з дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од |
| на обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно, бесно |
| на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном |
| уваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива ово |
| е руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет с |
| не превари сан...</p> <p>Изјутра усташе обе рано.{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од |
| ...{S} Све...{S} Све!...</p> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким |
| кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не из |
| н... хе, мој цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпуштања боље него и ј |
| и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су |
| .. помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p> < |
| е јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду ручицу.</p> |
| ргутну зубима, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити по ш |
| е старац, скинувши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме |
| ма, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: |
| Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли |
| Налактила се тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кроз мут |
| неким необичним покретом зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане |
| ловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубиц |
| мајке одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само не |
| о говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће т |
| јан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, |
| ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман |
| чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се с |
| е, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да |
| у, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болести...{S} |
| прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чистим застирачем.{S |
| коле: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га саче |
| јући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јест они су...{S |
| вако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога св |
| са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаже је саве |
| еда то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала |
| честу...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, |
| > <p>У Орловици постоји леп и мирољубив обичај: часништво општинско кад одступа, откупљује се н |
| } А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које |
| у књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у |
| обину, али јој још није почео постајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар |
| } И посао велики у почетку...{S} Његова обична збуњеност, кад се састаје с непознатим људима, о |
| ком одбору и осети да га обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намрш |
| стих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане н |
| >Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа изненадно, па тако и прођ |
| поче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође |
| S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштво... |
| рловичке општине дало се на посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, п |
| и повучена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу личити на војнике у ф |
| олео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и женом п |
| жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји. |
| едном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам д |
| ареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пер |
| се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрати нарочиту п |
| аји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, познатије, као да се сад тек јасно испољила с |
| суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоном, који одговара другарском разговору, па и |
| о последња.{S} Она изиђе из учионице са обичним изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин — с |
| мче, које растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког непозна |
| ове... свуда их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по не |
| репери она врела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она |
| доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније, |
| опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега |
| о непријатељство, <pb n="67" /> које се обично зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавога с |
| на срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо приј |
| а према свему.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где |
| јући га оним ђаволастим погледом, којим обично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предм |
| кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиж |
| к добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела гледајући у њега |
| том.{S} Богме страшно!... није баш тако обично, како причају.{S} Не могу још да се приберем од |
| дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљ |
| >Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну гла |
| ан шешир.{S} Цело његово држање одаваше обичног сеоског левенту, који не ради теже послове, а ж |
| > <p>— И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и готово! |
| шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи!... — рече он, мах |
| ким полу-пословним тоном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p |
| Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке главније политичке р |
| S} Само, простићете, јесте понели какву објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузв |
| } Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управ |
| измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдибуба једна!...{S} Он |
| лу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговоривши још н |
| ђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица није имала |
| т, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом |
| у господина.{S} Радећи то, чича једнако објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примед |
| и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуације присутнима.{S} Слушаоци изгледају |
| ки послужитељ, скидајући ствари с кола, објашњаваше нешто учитељу:</p> <p>Немој ти њима, братић |
| гаше згодним питањима.{S} После настаде објашњење и разговор.</p> <p>— И све ми се ових дана вр |
| сам... да сам... и одједном јој заигра обла округласта брадица, а очи се овлажише сузама — да |
| ли у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла ср |
| е веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз |
| p> <pb n="24" /> <p>Одједном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихо |
| еко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S} Они сврнуше у |
| ут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и |
| двориште — писар натмуренији од густих облака, корача нервозно и понеки пут махне главом знача |
| >И она изиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљено |
| реко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се по негде подигли, па се према |
| прегради густим, непровидним, огромним облаком прашине, који се приближаваше шетачима.</p> <p> |
| то тако одједном?{S} Тек само налетеше облаци, натушти се небо и просу се страшна бура...{S} С |
| им се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко небеснога свода.{S} Оштар, |
| навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнич |
| ој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{S} Мисли, те црне м |
| >Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од |
| мислећи...{S} Прелети по неки сребрнаст облачак, пронесе се тихо, нечујно, преко недогледне пуч |
| " /> обори очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељск |
| с највећом грозничавом журбом стаде се облачити...{S} Тресла га је права грозница и све га неш |
| нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио с |
| како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се као какав окретан |
| , без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећ |
| лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће |
| доше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати ра |
| враке закрешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњави |
| е одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке, |
| зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћ |
| ..{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљене, непокривене сиротињске д |
| отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засија скупоцена златна грана, |
| ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете |
| млатајући рукама уплашено.</p> <p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ |
| киде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме озно |
| ај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и |
| а дворишту, почеше разговор са њима.{S} Обоје се само упознаваху са децом, распитиваху их о њих |
| по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног с |
| ало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави најразноврсније мисли, само |
| школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад |
| дна предавања, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељ |
| ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p> |
| пет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} Паланачки речник је за ов |
| ајући их једно од другога, старајући се обоје да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху |
| он, жубор, јецање...</p> <p>Одједном се обоје тргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао |
| } Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у последње време седе |
| учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад.</p> <p>— Опростите, молим |
| резовички.</p> <pb n="30" /> <p>Изиђоше обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете вр |
| Јесте; хајдемо сад тамо.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавши кроз велики простран ходник, уђоше у м |
| итницама из школскога рада.{S} Прионуше обоје на посао...</p> <p>Око поноћи Гојко се трже; проб |
| о поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обо |
| уморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали у ду |
| овала у школи. »Овако... незгодно: сами обоје!« После стаде да мисли о школском одбору и осети |
| Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p>— О |
| се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је |
| ог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови |
| поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала |
| обра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, неуморно...{ |
| а...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу. |
| ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изво |
| их узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаш |
| шао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе го |
| тлост по том недогледном пространству и обојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сија |
| зивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај г |
| pb n="105" /> <p>— Еј, братићу јадни... обојица страдасмо!...{S} Ја зле напасти, мајко моја!... |
| дам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче |
| >Оба учитеља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, нам |
| е бој се!</p> <pb n="126" /> <p>Изиђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки |
| ..{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Изиђоше обојица, погледајући се значајно.</p> <pb n="125" /> <p |
| ом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не м |
| вадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си ми |
| } Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о то |
| ха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се д |
| он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погле |
| алина, рушевина која труне, сенка...{S} Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју |
| на, Љубица.{S} Иђаше полако, погурена и оборене главе, као болесник, коме се још није снага пов |
| дају човека право, но већином стоје под обореним капцима.{S} Цело лице му имађаше израз заплаше |
| p>— Шко... школа где је? промуца учитељ оборених очију, осврћући се око себе бојажљиво.</p> <p> |
| ршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко оборених очију, избегавајући ону заплетену туђу реч.{S} |
| ањарије.</p> <p>Наши путници наиђоше на оборену кладу на самој обали, па, готово не споразумева |
| ој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом проговори:</p |
| о са општином...</p> <p>Љубица уздахну, обори главу, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гој |
| ши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, ка |
| гама шта да радите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он |
| врте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одје |
| S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> <pb n="208" /> <p>Прогн |
| .. знате — ћата.</p> <p>Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтед |
| суди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> <p |
| ирет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је |
| >Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја |
| рете са њеним јасним светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу |
| да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта. |
| .. ка нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стоја |
| и.{S} Овако пак само уздахне и снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодлучност.{S} Он ће че |
| примили квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обори главу нерасположено, као кривац кад се ухвати на |
| ђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и |
| сак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрке:</p> <pb |
| уњеност код одрасла човека.{S} И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би д |
| ица не сања пријатне снове.{S} Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb |
| убица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну леву руку само преноси преко чела, |
| адања своја.{S} Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празн |
| а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, па ни прословити...{S} Тада Љубица виде ш |
| једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, страдалнички, а по целом |
| е!...</p> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.{S} Једна с |
| сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а |
| Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто ч |
| Писар јој приђе, весела лица.{S} Она се обрадова његову доласку, не знајући ни сама зашто: да л |
| .. ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике, |
| паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта |
| ложен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам |
| епу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и |
| Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али јој срце лупа |
| е зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гл |
| азредима.{S} А неки предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— П |
| од Гојка беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Т |
| и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајући се <pb n="185" /> силнима, |
| к!...{S} Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, о |
| са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...{S} Као муња шину је нешто уз г |
| је извесно пруга, масница преко целога образа, па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, |
| е ово?...{S} Некаква топлина око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и |
| о је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи... не, макар не имали праве |
| исока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножутих страшљивих очију, које ретко, врло ре |
| ли у место револвера падоше на писареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забо |
| се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се заруменеше; она се сва предала томе послу, ко |
| цело тело, не може ничим мрднути...{S} Образи се окаменили, очи јој стале, разрогачиле се и не |
| леда... тупим, животињским погледом.{S} Образи јој сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, |
| се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже |
| ном обузе; стаде се окретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој поди |
| сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан о |
| њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибират |
| зно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бр |
| н, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се |
| авиле београдске предрасуде...{S} Ти си образована учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се обуче |
| .</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са образованом женском... разговор је веома пријатан.{S} О |
| им искреним другом овако са масницом на образу!...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога, б |
| а пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону на столицу, на |
| лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погн |
| је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале справе за |
| асни је убио!«...</p> <p>Глава јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијено, ко |
| адића.</p> <p>Стојану заигра обријана и обрасла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очим |
| вадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у |
| у обични Цветкови разговори, али Љубица обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је |
| Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од п |
| целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окре |
| ње?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те упи |
| да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, од куд |
| и и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим |
| да, лепих црних очију, танких повијених обрва, нежна, чиста лица... неописана лепотица!...{S} И |
| но; брчићи танки, жућкасти, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на средини, ис |
| е лагано, у школу уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, усуканим црним брковима.{S} О |
| ка, кога младића.</p> <p>Стојану заигра обријана и обрасла кратком чекињавом косом брада; он за |
| превијен и мало затубаст, нос; брада му обријана, необично развијена и истурена напред.{S} Цело |
| ресита држања; лице му доста развијено, обријано; брчићи танки, жућкасти, скоро бели; обрве тан |
| ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капље |
| та, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја.</p> |
| авила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште околиш |
| ред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како ле |
| кога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом |
| едно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она руку на |
| није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре. |
| ад селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, закл |
| асовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и разгледала с |
| е.{S} Она га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се он |
| ругарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући о |
| свесно с предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са прозора... |
| раду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота да се чове |
| !...{S} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред о |
| е шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случају похвалу.{S |
| — Ето га!</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује н |
| загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} А |
| , али знате: нас новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене д |
| школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она п |
| сто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљиво и шап |
| !...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих |
| се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> <div |
| .</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по ко |
| испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Как |
| дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово м |
| оглед јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и у |
| госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али |
| че он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, као да н |
| , да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите тамо далеко... тамо хе |
| уши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја те |
| и намршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаница; нећ |
| мнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} |
| ече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујући неку |
| се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је село, навлачи се |
| а коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи к |
| рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Ла |
| игледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прв |
| је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и ре |
| тара у начелству окружном и одједном се обрте као преписивач у истом надлештву.{S} Од тада му Г |
| ази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан |
| иво преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</ |
| се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> <p>Го |
| ује пријатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се да |
| ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притиску |
| иже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа се не ви |
| толу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикн |
| а тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају |
| се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак |
| га сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, погледајући лукаво, испод очију, на Гојка |
| Ћутање...{S} Неко се помаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p> |
| о соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на |
| ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, п |
| погледа по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угле |
| ој страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...{S} |
| у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад в |
| ресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу унезверено и нешто муца.{S} Председник га н |
| .. шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му оп |
| сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часовник зажареним очима.{S} Прикачи г |
| ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на ону |
| е јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</ |
| Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као |
| огрешили!... прошапта Љубица страшљиво, обрћући главу изласку.</p> <p>— Па... да се вратимо! од |
| амо о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури |
| ст, кад се састаје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаш |
| а и ступи у пространо школско двориште, обузе је некаква слутња, <pb n="91" /> и она застаде.{S |
| лице се одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет ошину пре |
| ечи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и он |
| е од узбуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он се приближи Љубици, наже се мало к |
| , поцрвене и стаде дисати убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ј |
| </p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигл |
| с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али не учини то, да не би |
| а зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, он |
| досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се |
| она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина: мило му што она сама везује сво |
| и.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгледати пред овим искреним друго |
| тални страх од некакве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; |
| а новоуписаних малишана.{S} Одједном је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се поверав |
| орала брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш.. |
| . дркташе она од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од столице и пође.</p> <p>— Немој с |
| стресе се од хладноће, која је одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој ст |
| ресе од неке хладноће, која је одједном обузе; стаде се окретати немирно, а образи јој час блед |
| и необичне дрктавице, која је одједном обузе...{S} А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му |
| Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање...</p> <pb n="98" /> < |
| своје малишане.{S} Сад је одједном опет обузе нека милина, врати се пређашња љубав према овој д |
| ига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи с |
| дени камен, који је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувш |
| значајна погледа писарева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Го |
| од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страш |
| о је размишљала о последњим догађајима: обузела је некаква апатија према свему, па нити је што |
| дне, не може једне речи проговорити.{S} Обузела је нека студен, скаменила се, нешто је загушило |
| ћавајући још више црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да |
| јко иђаше напред, намрштен и узнемирен; обузело га некакво нерасположење, чим је угледао Богоса |
| три.</p> <p>Веља иђаше необично весело; обузело га оно пријатно расположење, које наступа после |
| ешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора само о томе мислити...{S} И |
| на се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само |
| иш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном живошћу, једнако некуд трчи, не |
| и јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом кором.{S} Налактила се тако на с |
| е до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Кака |
| а мисли о школском одбору и осети да га обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то непријат |
| и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази с |
| осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Ос |
| о за ово неколико дана; осећаше како је обузима некакво пријатно расположење према свему, па ча |
| је... много је погрешила!...{S} Опет је обузима зима... све више је издаје снага... глава јој к |
| ти, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се креће напред и |
| p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те н |
| спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати велико узбуђење.{S} Усне му пребледеше, задрк |
| али кроз један тренут стаде га полагано обузимати срџба... </p> <p>— Каквој њиви?!... узвикну о |
| } Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи.{S |
| онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше стању, к |
| оји заузима...{S} Љубица, коју све више обузимаше женска сујета, попушташе по мало од оне прваш |
| е мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и одједном прекиде те мисл |
| их бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав раста |
| д се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га |
| деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином але |
| оставио ми по смрти мој добротвор...{S} Обукох се, оденух се, стекох многа познанства, која су |
| Воштаница најпре запрска, док пламен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тихо лелујати, ка |
| } Он откачи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури пре |
| S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, |
| одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко у |
| камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чек |
| учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима за |
| рупне капље зноја.</p> <p>Овако уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут |
| па мора само о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће |
| > <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима својим драгоценим адиђарима.{S |
| тране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочит |
| у, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</ |
| одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} |
| ћу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, ова наша хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? уп |
| тране свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у |
| ти јој се као какав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде |
| <p>— Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А квартирина?</p> <p>— Н |
| у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој, верујем... |
| .{S} Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како је господин Драгољуб целе г |
| ије тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и |
| пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа прошарана црвенкастим јабуковим и |
| стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрегнутост мозга; ово што се непрекидно мора мисл |
| ...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила прошле године, или ће благовати, |
| у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикуј |
| , осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње |
| кад страшљиви кад намрштени погледи, и ова најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашна |
| ; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они гов |
| доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она |
| ају неку нервозну бојазан што се ремети ова стална тишина, на коју се човек навикао.</p> <p>На |
| ом, ничим... само гледа бесмислено како ова замотана прилика прилази све ближе, како јој гледа |
| рошле године, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор буду |
| а? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женским с |
| араше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претвор |
| се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, на |
| рв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а пер |
| ње...{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне |
| Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} |
| нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јест, овај... </p> <p>— О, пријатељу мој... и друже!... она м |
| Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{ |
| м оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње звер |
| и нешто муцати.</p> <p>— Имам посла... овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он |
| ли који ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, |
| споја, прекида јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навор |
| а..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај намештај, па разне ситнице, звонце...{S} Што ја не |
| ко... шта говорите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напрот |
| /p> <pb n="164" /> <p>— Хо, брате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан |
| ко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад |
| ?«</p> <p>— Остадоше њих двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} |
| еда, изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече пис |
| рибра, намршти се и проговори:</p> <p>— Овај ће начинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез |
| ктавице, која је одједном обузе...{S} А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} До |
| ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш |
| сара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено. |
| це, које се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и страх |
| а у тако пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за |
| свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствари унапред пре |
| стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник и реци |
| и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им |
| ге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само |
| рно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес.</p> <p>— Стој, |
| ити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се св |
| етено и нејасно Гојково причање.{S} Кад овај стаде причати о јутрошњем разговору са Љубицом, Ве |
| у помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођем |
| јој ништа издавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... одговори депози |
| х прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напослетку |
| /p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар?</p> <pb n="45" /> <p>— Хе, братићу, па госп |
| рестано правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, |
| политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место |
| ву и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе сло |
| време непрестано погледаше ћату, док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама о |
| руго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као учитељ.{S} Опет |
| ред школе поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху све зачуђени |
| еби, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста |
| ом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:</p> <p> |
| му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се залеће у мир |
| и: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован... ваздан тако!...</p> <p>Љуби |
| уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало је срце |
| сле Љубици, куд год се макне, привиђаше овај прекоран поглед, који сажиже душу као огњем...</p> |
| ао са неком злурадом жестином понављаше овај израз, који му одједном постаде тако пластичан и ж |
| ину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у |
| ели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за < |
| Све ће се понављати једио исто...{S} И овај несносни Гојко, са својим оригиналним особинама, и |
| куством у школском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожње |
| ни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај паметан разговор из кога се увери да и Гојко распо |
| оче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не помо |
| њем и немим питањем погледа писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекају шт |
| {S} И сад одједном стаде јој наликовати овај тренутак на један часак из њена детињства.{S} Јест |
| седи мало у школи... мило му посматрати овај занимљиви рад.</p> <p>Одједном се стаде разбијати |
| " /> уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сн |
| оли и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор, који је у по нечем подсети на њену младо |
| а прва проговори.{S} Није му непријатан овај састанак, напротив... али би он ипак радо продужио |
| ас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, право ти К |
| муке!...</p> <p>— Ја не знам... управо овај... нисам ни долазила да потписујем спискове, али с |
| вему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори гла |
| јчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволи |
| Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овако детињи израз лиц |
| па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде |
| ђе себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одједном промени...{S} И видиш, њ |
| рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити м |
| удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p> <pb n="55" /> </div> <div typ |
| дно... ништа...{S} Могла би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{ |
| његовом пипавом мирноћом може да створи овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{ |
| p>— Школа! рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... право |
| рата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадниче ојађени?!...{S} Г |
| то на Љубицу.{S} Паланачки речник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде прили |
| ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} Напослетку <pb n="191" /> једнога |
| је Гојко, послушавши његов савет, допао овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кривице... »Шта |
| отом, да се избегавају, по цену живота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из |
| ећи се, сазнавајући своју кривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љу |
| у милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујни као шип |
| обро познаје то лице, научила је читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p |
| ра да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место.{S} Само тихи, лагани узд |
| реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслони |
| да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овако детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали |
| ја од свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, убијена...{S} Само га једна мисао ваз |
| њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим друговима провести који часак за трпезо |
| се лако забораве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви радите веронауку, познавање природе, певањ |
| се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак само уздахне и снуждено обори главу, осећајућ |
| и све му постаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла |
| ући да и његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к |
| времени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: |
| запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?.. |
| рисак...</p> <p>Писар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену з |
| љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите |
| више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса к |
| о је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него |
| е ли могућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овако детињи израз лица?...{S} О, то су јо |
| а првом љубавном кораку мораде наићи на овако унижење... </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се б |
| ела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да р |
| иво и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом природом, стварам војнике.{S} Чудно!...{S} |
| ци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном децом.{S} Толико пута је са з |
| еда прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га сам, |
| — А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!...{S} Нисте ли пре неколико |
| људима...</p> <p>Љубица се пренерази од овако оштрих речи.{S} Никад јој није тако подвикнуо.{S} |
| колу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст јези |
| чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједно, макар их не мргодила |
| ари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она ч |
| ћу је могао мирно сносити, само да није овако изненадних посета.</p> <p>— Кад си стар, пријатељ |
| туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Шк |
| м децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слиша |
| ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p> <pb n |
| а ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и б |
| /p> <p>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако занимљив призор! одговори писар, па је пусти напр |
| p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— |
| е и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај |
| узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу више овако!...{S} Ово је страшно мучење... гледати га сваког |
| меде показати знака љутње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвени |
| лим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан |
| прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни дру |
| присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љуби |
| ојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, господине, |
| не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само како то он |
| ће изгледати пред овим искреним другом овако са масницом на образу!...{S} Али се осећаше усамљ |
| у га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви га презиру, избегавају...{S} |
| рестао је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи <pb n="140" /> једнако... нек се ништа не |
| му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло |
| а!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А |
| ином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" /> осврћући се |
| стаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без |
| е најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаз |
| гањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколико речи.</p> <p>Љубица га |
| о њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим г |
| е... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја |
| .{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам |
| кога падаху крупне капље зноја.</p> <p>Овако уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, пан |
| кад би и учитељица становала у школи. »Овако... незгодно: сами обоје!« После стаде да мисли о |
| у се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега |
| тешко расположење, он мора очајавати на овакову времену.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно у п |
| могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се прекиде сама, он п |
| баш, прекиде Веља његов монолог, који у овакову расположењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је т |
| томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест баш туњав |
| ица. </p> <p>— Боса!... узвикну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?...</p> < |
| </p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да сед |
| о!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући ско |
| ца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} |
| !... даље... црне одвратне сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, |
| живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После |
| ља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све о |
| и толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам |
| Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за Љ |
| е, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> |
| S} И она пати!...{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну |
| сподину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, па у |
| ке венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна |
| тодика... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта против методике, јер и |
| уком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја глас |
| љају се капетану.{S} Комисија!{S} Дајте овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај |
| е са њим...</p> <pb n="130" /> <p>— Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу. |
| којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> < |
| и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде |
| ад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе |
| ак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће г |
| во предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— |
| тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо боље мес |
| опи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих г |
| јој се учтиво.</p> <p>— Лаза Петровић, овдашњи учитељ.</p> <p>Она промуца нешто у одговор, рук |
| бица после дужег ћутања и посматрања. — Овде треба често да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте.. |
| стаде се освртати по дворишту.</p> <p>— Овде, одговори Гојко, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже |
| ица зину од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала у |
| бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.< |
| ле и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да ст |
| <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док |
| уком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи св |
| дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље...</p> <p>— Здр |
| о то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, па се |
| платом... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме |
| е?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та |
| ворили против владе... — капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек.. |
| пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се промени |
| у у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст |
| отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...</p> <p>— Куцни, братићу, н |
| њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи о |
| а Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лукаво погледа на нов |
| ро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница пр |
| и забринути и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву истину, прочитајте ве |
| ожеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...</p> < |
| ега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} А |
| леже на своју нову постељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и љ |
| иде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не ра |
| е човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, дај прво тањире... |
| да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој о |
| } Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак с |
| евојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љубица Петровићева.</p> <p>— Ене, |
| рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде, слатки братићу...{S} Немам куд... да умрем овде.. |
| тки братићу...{S} Немам куд... да умрем овде... .</p> <p>— Оставите га, молим вас, рече Љубица, |
| едао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна |
| а се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Го |
| ..{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прстима |
| бу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја... узвикну он у љутин |
| ња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Он |
| весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде ис |
| ера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка о |
| а, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај намештај, па разне ситнице, зв |
| љско Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ј |
| /> стоји онај ледени камен, који је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, |
| ло лице добије притворан скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{ |
| е чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом одлучно, љутито, и чи |
| ајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{ |
| } Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам летос |
| учтив израз.</p> <p>Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади |
| ијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме |
| , јамачно има...{S} Али један поглед на ове малишане довољан је да раскрави залеђено срце и душ |
| де, а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и |
| у, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго |
| , а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање на прошл |
| а ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</p> |
| паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је |
| енео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме |
| усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотворан: за |
| та, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално па промени разговор и узе вес |
| да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли да то није |
| ећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тес |
| у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде гот |
| } Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга к |
| вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разглед |
| ше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у том увере |
| и причати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаш |
| ="27" /> <p>— Хвала вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали школски рад: наставник |
| љати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо |
| во занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и проговори брзо:</ |
| завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини |
| {S} И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено |
| буђују.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он |
| само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам может |
| ор, оставимо цео предмет недирнут...{S} Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а фил |
| вке и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартирине ни паре.</p> <p>Кмет |
| председник, смешећи се.{S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</ |
| то одузеше смелост и управо уплашише је ови необични и, како она мишљаше, важни државни изрази: |
| ше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор.{S} Седе са њима и учит |
| то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћ |
| p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, д |
| он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени другови, видевши колико су заостали, пређо |
| била, тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слобо |
| убавним аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друштво |
| Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свак |
| Одбачена!... презрена!... заробљена са овим јадником!«...{S} И она погледа на Гојка, који кора |
| а, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, неуморно...{S} И кад |
| све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> |
| е, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним тоном.</p> <p>Љубица плану и намршти |
| ен жарком руменом светлошћу, наднео над овим китњастим пространством, па га, као оно свемоћни д |
| ица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја на д |
| ота обузе...{S} Какав ће изгледати пред овим искреним другом овако са масницом на образу!...{S} |
| ас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.{S} Из потеса долеташе нек |
| убица подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку разумела.{S} Одједном |
| ам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо било да |
| је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сру |
| а тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} Срећа те држава даје плату; онако |
| почињу рађати неке нове мисли, супротне овима.</p> <pb n="75" /> <p>Срце јој опет поче зепсти, |
| ши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, |
| реба се договорити...{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће твоја крштениц |
| е да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише ап |
| ина.{S} Ипак осећаше неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само ре |
| страх од некакве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад го |
| ас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху |
| претећи.</p> <p>Љубицу одједном, после ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, |
| ашњење и разговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем мис |
| ама?...{S} Јаднице!«...{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово |
| овор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?...</p> <pb n="153" /> <p>Гојко, он |
| ј ђака!...</p> <pb n="76" /> <p>Љубицом овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећ |
| походе писареве; нерасположење и сумор овладаше њоме.{S} Али она силом угушиваше те нове мисли |
| аигра обла округласта брадица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из свога друштва!...{ |
| а неће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— |
| али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит положил |
| Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... з |
| гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако уко |
| , како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко |
| алеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отк |
| } Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p |
| p>Досади јој се ова напрегнутост мозга; ово што се непрекидно мора мислити.{S} Она изведе децу |
| еља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био |
| о...{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби.. |
| <p>— Не могу, не могу више овако!...{S} Ово је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се |
| ... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се са |
| пређашњи човек?{S} Не, није, није...{S} Ово је све друго... <pb n="57" /> други израз, понашање |
| воја слачајша прва љубав охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде |
| стаде мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње из |
| Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од све |
| сне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу Министру просвете... тамо о Љубиц |
| ед да се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је госпо |
| ком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој ј |
| а тела, па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, |
| осмех), а председник продужи:</p> <p>— Ово је општинско зло... знате — ћата.</p> <p>Учитељ још |
| и му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у се |
| школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, бр |
| Сад настаје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље цр |
| н, погледавши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену плату од држа |
| шу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... |
| а сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, н |
| о Гојку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да |
| учила, толику борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беш |
| . молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се. |
| крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше како је обузима некакво приј |
| .</p> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— Како?...{S} На |
| лату за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањ |
| оћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами |
| у своје среће!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружичасто гнездо љубави! |
| м, узвереним очима, тражећи одговора на ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се |
| — Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то још без уз |
| еше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p |
| и кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{ |
| шта ово он говори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако измен |
| ањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... |
| да бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?... <pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка живот |
| ица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљн |
| ... била јој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се повратио?«... пита он, отварајући врата на |
| а суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце |
| , онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снаг |
| трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу Министру просвете... тамо о Љубици, а?!... |
| .</p> <p>— Зашто?!... зашто?!...{S} Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, оволи |
| ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зн |
| братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, бра |
| пштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће |
| и она са неком сумњом на души: можда је ово претварање...«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли могу бити |
| и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овак |
| ње и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} П |
| ледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има ов |
| и осврће уплашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!. |
| а...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису оби |
| ли зраци...{S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога |
| е на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И она осећа како јој се |
| ђењем стаде посматрати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није |
| ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није бил |
| икад јој није тако подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S |
| чини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они отишли... намиловали се, наљу |
| па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> <p |
| ећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети |
| ису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Науч |
| днути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} Некаква топлина око десног образа.{S} То нек |
| и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће д |
| о не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одједном промени.. |
| усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од |
| акво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће |
| аху све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху |
| > <p>— Знаш... наша посла!{S} И мени је ово треће место.{S} Само ми необично што ме сад не прем |
| је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар друг |
| ло свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!...{ |
| о, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар?</p> <pb n="45" /> <p>— Хе, |
| привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p> < |
| е, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да |
| елик на врелим уснама...{S} Пријатно је ово осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће |
| о, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега?...{S} |
| познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим од |
| {S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног ве |
| овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p> |
| ј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, посматрајући замиш |
| а се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{ |
| дније, не боји се никаква зла; јер није ово полицајац, него његов добар друг...{S} Он га може и |
| се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнад |
| На овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о |
| ећ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим друговима провести кој |
| за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S |
| ј младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку пријат |
| ижди тане, нека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање!...{S} О, погрешила је... много је |
| а задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколико речи.</p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Т |
| е још снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!...{S} Платићете!... рече она, |
| <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели га.{S} Одмах стад |
| у:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, рад |
| мисли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном светлошћу. </p |
| природа...{S} Она први пут осети у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде му се сва, целом |
| и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, показујући прстом на Гојков пот |
| осматрати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није, није...{S} |
| Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, |
| а...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} З |
| ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица?</p> <p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да ли |
| је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врата?...{S} Да ли то |
| ..</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком болешћу, лице.{S} Ни т |
| , и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуш |
| <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и реда!... |
| } Беше веома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </p> <p>— И мени се свиди тај савет, одг |
| на се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лу |
| а још нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и |
| овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му |
| ин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те н |
| га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше |
| ...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво |
| а треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите |
| намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одговори му, гледећи га пр |
| ће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов |
| лас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} Рибице.. |
| Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се |
| лине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх г |
| треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој каза |
| адан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски н |
| и ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвик |
| дније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Гојко устаде |
| {S} Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, па тежи некуд даље и ви |
| } Неумна, она је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама, |
| квартирину.{S} Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо јо |
| мештени а учитељица отпуштена.{S} После овог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за |
| за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са |
| смејући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај н |
| ли се наместили?...{S} Пера Илић, писар овог среза и платодавац учитељски...{S} Хм.. да... чује |
| и, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, сам |
| !...{S} Иначе... иначе не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад |
| мо да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата |
| остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отре |
| мате некакве жалбе на пређашњега писара овога среза, господина Перу... и председник опет запе, |
| збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p> <pb n="183" /> <p>При издисају беше са |
| , онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која га |
| !...{S} Не може бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању ово |
| е га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...</p> <p>Гојко се подиже испод прозора, |
| .{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо к |
| ... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И |
| оли...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на В |
| ма и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као да је |
| гледа то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка страшније од свега на свету...{S} Срце ј |
| } То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, п |
| а изазва Гојка у страну.</p> <p>— После овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати |
| нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечувена неправда, једно неоп |
| астаде између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједном, из другога |
| , као да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у посл |
| {S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепотица!..</p |
| ти, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света...</p> <p>Љубица, како стајаше испо |
| страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу преко |
| учешће према Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S |
| Гојко довршиваше предавање, па видевши овога неучтива <pb n="103" /> госта, збуни се и уплаши, |
| губих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратница... није никад до сад одлази |
| ку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} Смешкају му се ус |
| теже, ужива унапред и предвиђа резултат овога разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу |
| сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен дог |
| се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, коју он није ни са |
| а милина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чи |
| омладине.{S} Али свему има краја, па и овој погодби.{S} Наредише да учитељица прима дванаест д |
| ијатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и |
| онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...{S} На што ми сад такви снови, кад |
| кује, постале су јој чак пријатне.{S} У овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилику |
| ли тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао сведок његовог гимназијског школовањ |
| и се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та... онако...{S} Ј |
| све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може |
| Учини им се веома чудновата и необична оволика збуњеност код одрасла човека.{S} И Љубица обори |
| е ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затворите школу.{S} Јав |
| а...{S} Други се само гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну |
| ?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, оволико страдање!...</p> <p>— Зашто... зашто?!... одјек |
| ави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S} Ш |
| S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта је преда мном!{S} Ка |
| на...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвр |
| махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће, која је |
| се породи страшна, нечувена мржња према овом јаднику, мржња осветничка, страсна, бескрајна... а |
| расположење према свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Како је само учти |
| оћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само д |
| личастосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој |
| менљиву истину, прочитајте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала ми |
| итом намером он прекиде разговор баш на овом месту... </p> <p>— Камо вам онај колега, рече он, |
| нове колеге.</p> <p>Љубица, изненађена овом смелошћу, поцрвене, али не смеде показати знака љу |
| S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде |
| гнездо.{S} Иљадама година она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако п |
| аво уплаши се.{S} Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше <pb n="13 |
| а из ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— |
| Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодов |
| који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изненадном срећом, и не осећаше према њему ни жало |
| ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебелу |
| се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко ст |
| ако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубиц |
| а изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва друго |
| на осећаше бескрајну, неизмерну сласт у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док н |
| духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к |
| е напослетку сав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се |
| а сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, до |
| м...</p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркут |
| оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој |
| Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну с |
| о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зл |
| с слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите |
| за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете |
| и Боже!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| > <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се сла |
| ути и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву истину, прочитајте вечну реч |
| ло опрезно, старајући се да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгл |
| све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити |
| .{S} Одједном је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би |
| ањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће!...{S} Зар да раз |
| мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и |
| се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко гл |
| , погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу прелив |
| Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и коп |
| за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Ал |
| ац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — |
| е сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман израз |
| не сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако лепо исп |
| би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак суморан, г |
| види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет за |
| нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} |
| о...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} |
| вако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем. |
| о и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овак |
| {S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкарили, да није ш |
| они су...{S} По столу разбацане пилеће оглодане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду п |
| ј прекоран поглед, који сажиже душу као огњем...</p> <p>Опет се отворише усне самртникове, опет |
| оци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извешћа о своме здрављу и рад |
| акво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је пренела |
| о да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се истина црвене, али то не мари.{S} Син |
| други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гл |
| иве новим животом, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном светлошћу. </p> <p>Ко се не с |
| се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са |
| ем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдало, живот ј |
| >А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући пре |
| {S} Али сад осети како му спада велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, које га беше прити |
| иво.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је реви |
| весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете...{S} Пробуди се и наставља на јави такв |
| магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље кругов |
| сокак се прегради густим, непровидним, огромним облаком прашине, који се приближаваше шетачима |
| ло!...{S} Платићете!... рече она, па се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове б |
| и замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће м |
| се то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је |
| м да ми опширно испричате све догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера, код те ваш |
| естано је у њима некакав безумни израз, од кога човек мора задрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, ш |
| зликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одго |
| ку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илин |
| шити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вен |
| могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћ |
| екакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за |
| јасног злослутног страха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе |
| овим цветом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{ |
| ачи на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе |
| њима, па сваки час погледаху у страну, од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе сре |
| ти па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капе |
| ово овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се питаше: отку |
| густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови. |
| сећање, нешто сасвим светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјај |
| ету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведе |
| н разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обо |
| одсече председник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши |
| че би се јамачно уплашио <pb n="175" /> од његова изгледа, него му одговори онако, гледајући не |
| , узвикнувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и |
| .{S} Како може бити!...{S} Зашто?...{S} Од чега?...</p> <p>Љубица гледаше, пренеражена.{S} Није |
| точиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокренуло... мислила је дуго, п |
| , најстраснијом жудњом за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ствара демонску душу, која |
| е, која се пресамитила преко прошћа.{S} Од невоље удариш средином, па посред блата...</p> <p>Ка |
| а се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од ва |
| синоћње патње, намршти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у школу, а |
| оз село, право ка брезовачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свему саветоваше са Вељом, је |
| те Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветри |
| го.{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, постао је костур, омотан к |
| >А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, једва се кр |
| ели?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовања одвојио сам се |
| те као преписивач у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да |
| е, ова наша хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, з |
| ровидан застор будућности све то скрива од људских очију, док му садашњост не отме делић по дел |
| шем другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан народ... хоће да н |
| и се од хладноће.{S} Стојан му са прага од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се |
| разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито |
| на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сиротиња |
| оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, |
| > свију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} Само му сину та мисао кроз глав |
| <p>Мати јој, Смиљка, изгледаше старија од оца јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста зб |
| саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јес |
| смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, јадник, |
| о врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спавања? ослови је мати, видећи је необучену.</p> <p |
| студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} О |
| >Дође испит.{S} Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко |
| ала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је т |
| слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шт |
| к опоравила од болести, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, |
| јко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која |
| одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} За |
| ..{S} Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... |
| .{S} Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако др |
| и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће напред и све напред, |
| ешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учин |
| {S} Ћутати, ћутати, ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слат |
| ..</p> <p>— Знам... знам... дркташе она од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од столиц |
| убимицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле.</p> <p> |
| , трљајући руком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и |
| весла...{S} Доцније, кад се мало прибра од прве навале осећања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не м |
| аје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како с |
| напред поскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати н |
| аступ љубавних осећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово н |
| али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судницом.</p> <p>Ног |
| избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, разгледају |
| угу, црвену масницу.{S} Глас му задрхта од узбуђења.</p> <pb n="109" /> <p>Гојко махну руком... |
| изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} |
| не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово његово стално и одлучно држање |
| екати.{S} Скакуће по кујни као шипарица од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, об |
| ше ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и |
| .{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем |
| вши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се |
| уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица стајаше уз њих, поглед |
| } Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ баци ст |
| ог необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да |
| тне струје, које потицаху отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, |
| ле, пријатне струје, које потицаху отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну |
| хвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претур |
| цане пилеће оглодане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или наслаг |
| сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није б |
| !...{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света...</p> <p>Љубица, како |
| ави, испија полако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се до |
| депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан д |
| Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прстима...{S |
| осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту |
| о међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубица се окр |
| и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, |
| рисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, |
| о стално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после нема по |
| лави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног страха.{S} Шта је то, од ч |
| еније место, где нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="174" /> наравно, где не дола |
| има, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање на пр |
| и онога ономлањског, Светислава.{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали |
| Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, |
| црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и |
| ља на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} Али брже!...</p> <pb n="209" /> <p>Она зи |
| е они требају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише |
| ..</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S} Или није?... не |
| али је страшно... нечувено... страшније од свега до сада... некаква катастрофа!...{S} И то је о |
| е, које јој је овога тренутка страшније од свега на свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и д |
| шта!...{S} Не може бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању |
| д: шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, |
| гачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа...{S} Само се вилице понекад з |
| е, продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има дос |
| ично осмехну, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> |
| ством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> |
| рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика |
| етле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче |
| ндова, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</p> <pb n="71" /> <p |
| ли су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, |
| жну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И ако је дан |
| који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши |
| да топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само |
| те, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ће |
| лед јој нејасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучн |
| јка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке |
| <p>— Потрчи!...</p> <p>Запљескаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S} Гој |
| светлости.{S} Не може још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око |
| остане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не мо |
| ави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана?{S} Одавно је...{ |
| адна измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...{S} Сокак се раск |
| и и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а |
| рашина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца нос |
| дина, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; вис |
| — Сиротиња смо, господине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи једа |
| остаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе радост.{S} |
| атра ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасв |
| тошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S |
| мива овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће, која је одједном обузе, па журним кораком |
| све више мења према њему...{S} Следи се од страха, и стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до |
| олски распуст у задовољству и одмори се од оноликога страдања и патњи, што их претури за годину |
| ... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепа |
| стаде ходати по дворишту, стресајући се од хладноће.{S} Стојан му са прага од стана махну руком |
| ..{S} И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право по |
| теже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и |
| , па знаш онога... молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вр |
| гано некаква хладноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мањ |
| ати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина: мило му |
| се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег призора: кад пси салете |
| по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве |
| кора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чу |
| преписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста |
| {S} Погледа у учионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одскачу; погледа на двориште — |
| исао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, која је одједном обуз |
| са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гле |
| од свакога говора.{S} Љубица се стресе од неке хладноће, која је одједном обузе; стаде се окре |
| га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође |
| сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али р |
| ачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љу |
| о су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест, као за господин Драго |
| Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га в |
| ао нешто веома велико, непостижно, веће од свега... управо о већим школама није смео ни мислити |
| у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити |
| ери, стаде врдати очима и окретати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако |
| му Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, |
| једном пребледе, искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} |
| штена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити с |
| оже и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја ради |
| их 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се |
| ља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је |
| тон необичну силуету, која се удаљаваше од њега испод пуних китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— |
| звикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— Под крушком о |
| ени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од пот |
| е претње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове походе |
| ање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} Пустити децу тако у с |
| аш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шес |
| владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па |
| чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријат |
| их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се свако укрутило, г |
| среско место.</p> <p>Оба учитеља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља |
| ном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, |
| в одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} |
| утања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врл |
| најскривенијих жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не мис |
| љаше за себе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S |
| са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губ |
| и упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се о |
| о као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања...</p> <p>Влајко скочи, учини н |
| убице, друже!...</p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се |
| вине и одмора...</p> <p>Путом, што води од железничке станице к општини орловичкој, креће се тр |
| црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати |
| ост, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развесели |
| ога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!...{S} А |
| цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет! |
| је до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, |
| им људима...</p> <p>Љубица се пренерази од овако оштрих речи.{S} Никад јој није тако подвикнуо. |
| оценим адиђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n="151" /> п |
| шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</ |
| погледа на двориште — писар натмуренији од густих облака, корача нервозно и понеки пут махне гл |
| орна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, покварити друштво. |
| нај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Он |
| ико недеља осећаше сав блажен, срећнији од цела света...{S} Ну, одједном он стаде опажати како |
| актични испит, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, ве |
| аде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се породи страшна, нечувена мржња |
| а, чуђења, сажаљења... беше он речитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе од неке хладноће |
| у му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, које пију, пију... и |
| м погледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад |
| е, која је одједном обузе, па се одвоји од столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мен |
| !</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета?</p> <pb n="13 |
| ели свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву |
| да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се |
| ерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако. |
| ном.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали с |
| на и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју упи |
| шући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div type="chapter" x |
| ја се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте о |
| ланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима поп |
| ку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, фаталном речју, којом |
| ом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ј |
| но и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онда тако... |
| аво у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијск |
| вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица за теб |
| чима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само мо |
| } И тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се породи стр |
| те се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са |
| ица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не |
| ите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> |
| оћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа |
| але, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} |
| ничијега хладна погледа, не страховати од изненадних догађаја... оставити све на страну, па жи |
| госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога је...{S} Реци прође железницом један господин, |
| рашног...{S} Коса јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, не куца нимало...{S} |
| .</p> <p>Сад јој стадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дркт |
| мо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Го |
| ело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога расположења.</p> <p>— Страдање... разуме |
| згодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одгов |
| скаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачи |
| расположи, па стаде празна соба звонити од њенога веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар се одједн |
| жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Г |
| ом сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... |
| , само јури напред и понекад се намршти од нове навале мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с |
| Да презирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска присуства, па одједном обави своју руку |
| е осврташе око себе унезверено, дркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, |
| — Аа!... па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> < |
| и је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на |
| /p> <p>— Хо, брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... |
| } Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој |
| ну изгледу његову.</p> <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обра |
| Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, повери |
| мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне |
| ислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Тражићу |
| причају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, п |
| леде и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика |
| отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо |
| отова!... одговори Влајко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! реч |
| стајаше послужавник са водом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само о школском раду.</ |
| о ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледати у женс |
| очи...{S} Он се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побож |
| , а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, |
| <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море. |
| ма, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, |
| ремештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни о |
| едена »на влади«.</p> <p>Дође још један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> <p>— |
| Не.{S} Што?</p> <p>— Више је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на к |
| Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</p> <p>Писар с |
| диш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то |
| је да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и превуче шаку преко ознојенога чела.</ |
| ледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Ш |
| зразима, настави:</p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о ко |
| им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гој |
| у срцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жуд |
| жује, осећајући само сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима...{S} И она |
| шта ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре оже |
| {S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, пребледео од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да |
| на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово |
| ђен и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио |
| застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо погрешили!... прошапта Љуби |
| ба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука бр |
| му није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдраж |
| гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, |
| несе га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...</p> <p>Гојко се подиже испод прозор |
| каком једна кола и зауставише се далеко од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, |
| еко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаш |
| зимаше женска сујета, попушташе по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разг |
| држава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су уч |
| </p> <p>Стојан утрча; лице му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака |
| о Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећемо се мешати н |
| ни, срећни часови... она се топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са |
| ?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети там |
| на полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— Бар да је |
| ику... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S |
| рног рада! помисли она.{S} Мораће једно од нас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кретоше. |
| S} Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећ |
| себе своје болове, сакривајући их једно од другога, старајући се обоје да се покажу што веселиј |
| Лице јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке.</p> <p>— Хоћемо... или управо н |
| обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не поја |
| шлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он |
| сли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца! |
| око и погледајући жудно на један прозор од учионице.{S} Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрч |
| Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А |
| бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире се по свој цркви, и она помишља да то |
| екаквом свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста |
| о дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем дечјим |
| падницу, чека као псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по |
| аштина.{S} Ипак осећаше неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само |
| весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друшт |
| а!...{S} Невидљива вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шебојем, рут |
| па трчи на ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има ло |
| ди у пуном сјају господства, у положају од кога и сам по мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Дец |
| многе младе душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвику |
| рмониској слози, те изазиваху симпатију од првога погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у |
| " /> из џепа некакву црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим с |
| ражен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред |
| } А у ону највећу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, вели |
| од ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли. |
| ком <pb n="4" /> издизаше мало у страну од сеоског пута.{S} Одједаред залаја једно псето и иско |
| због неморалног владања...{S} Њу, једну од најпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама одговора н |
| те се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с |
| м себи да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за |
| који се још лупаше длановима по колену од силна смеха. </p> <p>— Наша, братићу, одговори Стоја |
| из једног предмета да истера већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код |
| ла ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала |
| усту и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, |
| pb n="91" /> и она застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је |
| е сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!... зашто?!...{S} Све ово, |
| ње, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором покривених дана, који |
| двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!. |
| . а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зо |
| само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, к |
| .. ви сте примили своју заслужену плату од државе...{S} Још да наредимо само са општином...</p> |
| расна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S} Шта ћемо?...</p> < |
| , старије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући очима...{ |
| } Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељ |
| .{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, |
| само како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...</p> <pb n="80" /> <p>Кад се сврши ш |
| } Видиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} Али брже!...</p> |
| смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов с |
| у послу је угушивала онај стални страх од некакве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше ве |
| о.{S} Набраше зрелих, сочних, набреклих од једрине шљива, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са |
| .. посрну и хтеде пасти.{S} Ја претрнух од страха.... одједном се следих, узех га као мало дете |
| е са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако...</p> <p>— Сиротиња смо, г |
| ицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазит |
| требно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар |
| ала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... свекар нека добричина... она до |
| абор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Г |
| црн мекан шешир.{S} Цело његово држање одаваше обичног сеоског левенту, који не ради теже посл |
| сподине.</p> <p>— Да ли је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једн |
| с човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештен |
| гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постане |
| го је времена прошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Врата шкрипнуше.{S} Гојко скочи.</p> <p> |
| и своју мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто |
| риберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Го |
| све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно погледају, имају неке своје нарочите, т |
| {S} Само тихи, лагани уздаси по кад што одају његово немо присуство.{S} А око њега све једно ис |
| смех, али се оне искривише и задркташе, одајући велики бол што је притискао душу...</p> <p>— Да |
| оме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет настављају светлији дани.{S} Сад се баца |
| нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Марш одатле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се осв |
| <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није |
| жњу према себи.{S} О, тешко мени!...{S} Одбачена!... презрена!... заробљена са овим јадником!«. |
| ди њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и з |
| ким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: каки одбегла!... којешта!...{S} Отишла мало послом, нешто да |
| лом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако |
| е у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S} О |
| ову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нерасположење; напротив све му црт |
| ре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко |
| Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква п |
| твари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра з |
| ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило н |
| и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нема стана у школској |
| > <p>После пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику |
| ст, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. </p> <p>— Море, село... шта село!...{S} Селу |
| писа свога сина и једног синовца, један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да |
| p>— Надлагује се свет, море, рече један одборник.</p> <p>— А ’нако вели... настави ћата, Минист |
| твом синовцу, старом кмету, рече један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те н |
| су велике, подавише нас, продужи један одборник.{S} Чудим се како ћемо и толико спечалити.</p> |
| тражили нити нам требаш, узвикну један одборник.</p> <p>Тада учитељица, која је дошла пре три |
| судници седе председник, ћата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво претресају.{ |
| к нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Најзад се кмет почеш |
| упис нових ученика у први разред, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола с |
| остављена учитељица већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељ |
| на своје место.{S} Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврн |
| годна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су |
| ревизор летос договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако... |
| обоје!« После стаде да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова обична бојажљивост. |
| ма, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже...{S} Камџија фијукну кроз ваз |
| руке у косу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук |
| га носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем...</p> <p>После два дана д |
| ознато друштво...{S} А она, гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра руменило, < |
| ица познаде ћатин глас, па плану својом одважном, плаховитом срџбом.</p> <p>— Ха, пијанице једн |
| онога страшног...{S} Коса јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, не куца нима |
| да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— |
| ок га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па |
| усне и пречајући очима...{S} Председник одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и на |
| епоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p> |
| ем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши д |
| нако... поиздаље.{S} Час говори некакве одвећ необичне комплименте...{S} Хајде већ то... не мар |
| зети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну и |
| , разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа...{S} Само се вилице по |
| сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја |
| , трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, које пију, пи |
| зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</p> |
| од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко |
| Од основне школе, па до краја школовања одвојио сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себ |
| лике напасти.{S} Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом |
| S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p>Љубица задрхт |
| ште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, по |
| уздахну тешко... необично...{S} Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац |
| Треба да се изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу... које ви хоћете.</p> <p>— А мор |
| ре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како сам могла... шта ми би!...{S} На ц |
| може радити, ако јој он постане сасвим одвратан!... <pb n="157" /> Мора га избегавати...{S} И |
| ратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што |
| ..{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досадан... мислила сам полудећу, ако још |
| почистила, уредила све, и она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{S} Право гнездо |
| р сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се унез |
| же?...{S} Доиста му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећање |
| и и страховити призори!... даље... црне одвратне сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи |
| јска капа.{S} Увек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб |
| га је његова кривица још страшнија, још одвратнија...{S} Развратник, ужасни развратник!...{S} А |
| Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестат |
| .{S} Он лежи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... т |
| преко главе последњих недеља.{S} Све је одвратно, страшно, неприродно...{S} Чуди се шта јој би, |
| и сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још више и одједном с |
| се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одговори |
| и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратног, које граничи са лудилом...</p> <p>Тако наста |
| и пала у пропаст.{S} После је наступила одвратност према свему, гнушала се сама себе и свега... |
| резирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а |
| кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и остаде на њ |
| му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па |
| рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб пе |
| ш колико сам ја тебе чекао на рачунима, одговара председник, смешећи се.{S} Ђавоља посла ови ра |
| онашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натера |
| уди се питању.</p> <p>— Јуче сам почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— |
| не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одговара она механички, више понављајући детиње речи, н |
| p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Беогр |
| редседник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— Господине, капетан нам |
| а се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...</p> <p>— Ха-ха- |
| ко већ схватило добро целу мајсторију и одговара правилно.{S} Љубица све више светли очима.{S} |
| ново? запита га она обичним тоном, који одговара другарском разговору, па изиђе на вратнице и с |
| одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрегнутост мозга; |
| и колега целом својом појавом и држањем одговара њеним ранијим сновима.</p> <pb n="164" /> <p>— |
| су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схватило добро целу мајсторију |
| весели га.{S} Одмах стаде сипати чорбу, одговарајући жени:</p> <p>— Знам ја, остало би доста чо |
| се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше д |
| ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до су |
| , и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарати...</p> <p>— Коме?... прихвати писар.{S} Ено |
| ваше месни учитељ, а око њега стајаху и одговараху на јектенија десетина одраслијих ђака.{S} Го |
| Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви с |
| о пластичан и жив, и што је најглавније одговараше потпуно — како он мишљаше — његовом стању. » |
| сама без игде икога свога.{S} Отац јој одговараше на сва питања, али оним истим својим изразим |
| ету, у сјајнијем положају, који потпуно одговараше његовим најтајнијим жељама и помислима...{S} |
| одједном обузе...{S} А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може |
| .{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, у |
| а да чује смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није |
| они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p>— Оженио сам се прошле зиме.{S} Кад у п |
| аде себи признати, да је највише охлади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за малу дец |
| е отуд најпре шапутање, па онда јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p> <pb n="136" /> |
| ене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави |
| рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} Извади из стола деловодник, забеле |
| > <p>И за децималне мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолика цимента?{S} Г |
| жаше.</p> <pb n="3" /> <p>Његов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљ |
| лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну једну свој |
| ашњи учитељ.</p> <p>Она промуца нешто у одговор, рукова се са њим механички, не мислећи и корач |
| е...{S} Нико!... разумеш!...{S} Послаћу одговор Министру у име капетаново, и онда ће онај смрад |
| попа и учитељ згледаше се после његова одговора..{S} Учини им се веома чудновата и необична ов |
| јпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бира |
| очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p> <p>— Она, братићу |
| апита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту.</p> <p>— Овде, |
| себе усијаним, узвереним очима, тражећи одговора на ово животно питање...{S} А око њега све ћут |
| Она и сама добациваше Пери двосмислене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потп |
| ачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича |
| како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мр |
| а упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче полако причати догађај за догађа |
| >— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се боком према говорни |
| се нађе.</p> <p>— Не бригај...{S} Трчи! одговори му Стојан, млатајући рукама уплашено.</p> <p>Г |
| изласку.</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немо |
| ар да пропустите овако занимљив призор! одговори писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p |
| војим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго на т |
| — Ништа... остави ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.{S} Скиде са себе не |
| > <p>— А, ви сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па би |
| та сте се то играли?</p> <p>— Крпигуза, одговори један смелији дечак.</p> <p>— Зар не знате лон |
| м.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насме |
| <p>— Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се пис |
| ест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се |
| то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у к |
| се освртати по дворишту.</p> <p>— Овде, одговори Гојко, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и |
| на.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она разг |
| јутрос разговарали.</p> <p>— Подне је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, ку |
| !</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, тако мора да буде.{S} До сад се |
| не добили до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвали |
| ...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ломећи велика парчета погаче |
| здам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори други глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и |
| ... шта ћу?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збу |
| роз тарабу како не умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући се јучер |
| измењено Гојково лице.</p> <p>— Јесте, одговори он намрштено, гледајући у страну.</p> <p>Напре |
| и стати.</p> <p>— Стаће... може и више, одговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља |
| >— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађивати хлеб.< |
| води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв. |
| ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики тер |
| <p>— Добро, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити нове пријатеље јелом и |
| ш ли нож?</p> <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, прибирајући се полако и долазећи к себи.</ |
| непрестану промену израза на лицу јој, одговори:</p> <p>— Смртни смо сви... није никакво чудо |
| , отежући и кријући очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој |
| >— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше |
| а мој муж ради са... са оном Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искоч |
| >— Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне м |
| <p>— Остао удовац, брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Вл |
| еде да је дирам!</p> <p>— Није требало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај |
| жљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифру, на колико је гласила |
| и. </p> <p>— И мени се свиди тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате паметног фамулуса, вер |
| <p>— Не бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно |
| д силна смеха. </p> <p>— Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина.{S} Наша... школска. |
| је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то |
| се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши зб |
| о могу заборавити да сам био ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p> <p>— Знам, него сте |
| дрхталим гласом.</p> <p>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама! |
| > <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, |
| и у свој зимски капут.</p> <p>— Нека... одговори она, црвенећи још јаче и гледајући пркосно.{S} |
| а женска нега...{S} Може бити свашта... одговори лекар и пође.</p> <p>— Како... неће ваљда умре |
| овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... одговори депозитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све |
| .. на смрти је!...{S} Ни свеће немаш... одговори он и стаде се окретати око себе, као да се уве |
| у му исписано горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколик |
| аће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу...{S} Па после оно з |
| , метну му пријатељски руку на раме, па одговори:</p> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти сањ |
| а Љубицу, која иђаше напред путањом, па одговори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам |
| куца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се врата ла |
| е брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</p> <p>— Она извесно врши какав мушки поса |
| се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</p> <p>— Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу в |
| ј поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово је сад четврта.</p> |
| .</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</ |
| аваше њихово стање ни намере.{S} Она им одговори пријатељски:</p> <p>— Ваши људи тамо уписују.. |
| о и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићев |
| ди незгодном претпоставком, па јој живо одговори:</p> <p>— Како... шта говорите!...{S} Зар ја?. |
| ебе, махну руком преко чела, па туробно одговори:</p> <p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је |
| колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо... само раније...</p> <p>После п |
| па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски одбор има свога деловођу, а |
| вај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам шт |
| b n="175" /> од његова изгледа, него му одговори онако, гледајући некуд по зиду:</p> <p>— Отишл |
| им вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете св |
| {S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, прине |
| /p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљиво, као да га не увреди пи |
| и с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути |
| јанова речитост, па и сад он немаде шта одговорити, знајући у напред да ће соба бити све гора и |
| нема сумње, настави Веља, избегавајући одговорити на Гојково питање.{S} Јаком иду твоје муке и |
| {S} Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујте се, скомандова, он п |
| н је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци«.< |
| ди, рече он ћати, који се слатко смејао одговору његову.</p> <p>— Голаверија смо, брате, сви па |
| и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши преговор |
| е му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, фаталном речју |
| уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојко |
| из радозналости а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањи |
| /p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренераз |
| Смиљка непрестано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико часова код Љубице, па ј |
| се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, |
| , као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнем |
| че ко стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху |
| ишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе н |
| носно занео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, школски послужитељ, скидајући ства |
| огу, не задржавајте ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p>Путује потесом, шумом, прелази бистре плани |
| рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, сећај |
| поразговара се, нашали се и насмеје, па оде.{S} Никакве претње, никаквих затева не чу се више о |
| љу, тако се изменила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој свет |
| га и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је |
| упу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад |
| ече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та необична школска година!... »Да |
| еса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти |
| рати...</p> <p>Почетком августа, Љубица оде својим родитељима.{S} Све је нешто до сада очекивал |
| у за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’Натема је! |
| еприродно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околно |
| ор.{S} Шта ово би?... <pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка животу?{S} Како нестаде оних лепих |
| дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамач |
| више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу... |
| на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко |
| да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље |
| ј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица и |
| брте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица с |
| , помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне |
| мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у |
| а то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети с |
| гу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Вид |
| јко устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, а |
| и беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болесником.</p> |
| ајежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљиво и шапућући у себ |
| сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је село, навлачи се мрак... |
| о«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не в |
| } Платићете!... рече она, па се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, реч |
| узе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> |
| у он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18993_C1 |
| мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p> <pb n="183" /> <p>При издисају |
| вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гој |
| ну.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут« |
| како је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије |
| т, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учи |
| црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке м |
| ући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним пл |
| .{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он одл |
| инара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним |
| на те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бо |
| ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па после?... хм... после ћ |
| увати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ |
| икакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спрема |
| се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће д |
| чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, |
| вуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са водом и сла |
| ични израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје |
| ове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на мушт |
| по даље, на високој столици, једно лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратниц |
| он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочите манире, за које др |
| , сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, |
| ајпосле...</p> <p>И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осу |
| } Како се опремио!{S} На њему је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, као човек, који |
| ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином |
| и ђавола зна!...</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући |
| видевши <pb n="2" /> путника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И |
| х једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске вратнице, прође |
| ту боју...{S} Деца носе започете корпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад...{S} Кр |
| ечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном палицом...{S} Одједном је завитла и удари о кр |
| оста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала |
| вај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господ |
| а..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, |
| пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, на |
| по смрти мој добротвор...{S} Обукох се, оденух се, стекох многа познанства, која су ми ласкала, |
| унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа прошарана црвенкастим јабуковим или крушковим цве |
| село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Поне |
| на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело |
| после са њим...</p> <pb n="130" /> <p>— Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у проч |
| Па... сад?...{S} Шта ћемо?...</p> <p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учи |
| пружише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се за |
| ахну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеј |
| а не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шт |
| унезверено, питајући се у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задов |
| изаше мало у страну од сеоског пута.{S} Одједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њ |
| јко опази да се у последње време Љубица одједаред измени: постаде необично преплашена, саломљен |
| мрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило |
| испод родитељског и школског туторства, одједном постајеш господин, који има под својим туторст |
| азјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се освртати око себе, |
| а пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па пљус! |
| и, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицо |
| које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слободан, сре |
| бица, како стајаше испод Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њ |
| лажен, срећнији од цела света...{S} Ну, одједном он стаде опажати како се Љубица све више мења |
| спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмисли |
| Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног...{S} Коса јој се стаде |
| еде пасти.{S} Ја претрнух од страха.... одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кућ |
| <pb n="109" /> <p>Гојко махну руком... одједном затрепта очима, затресоше му се вилице и опет |
| > <pb n="41" /> <p>Деца изнеше столице; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столи |
| звиждуће и маше одељаном палицом...{S} Одједном је завитла и удари о крушкову грану, која се п |
| а хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њи |
| ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Одједном стаде гледати свесније...{S} Погледа по соби, |
| чима.{S} Није их у почетку разумела.{S} Одједном се прену и погледа свесно.</p> <p>— Ко... ко р |
| беше гомилица новоуписаних малишана.{S} Одједном је обузе милина гледајући ову нејаку децу, кој |
| дише овога мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједном, из другога, тесног сокака испаде пред њу Гојк |
| варајући све веће, разноврсне слике.{S} Одједном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и |
| а спази чак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном осети над собом сву тежину силе старијега, а н |
| нам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо |
| ми хартију, разви је и стаде читати.{S} Одједном пребледе сав, руке му се затресоше, подиже очи |
| p>А Љубица је доиста страдала много.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође д |
| едајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> |
| ва и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у бели |
| црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта |
| ез напрезања.{S} Сва малопређашња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње |
| <p>Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S} Он се осврте и н |
| какав урођени инат тераше напред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, с |
| ке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...< |
| во, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто |
| . не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се одлучно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко |
| о, дркћући од њена блиска присуства, па одједном обави своју руку око њена стаса и приђе јој та |
| гледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се зб |
| ас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамот |
| вартирину из општине... настави она, па одједном <pb n="86" /> застаде, не знајући да ли да му |
| >Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што до сад није |
| ешто преокренуло... мислила је дуго, па одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново ст |
| } Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше <pb n="132" /> много мрав |
| ме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону на столицу, наслони главу |
| ку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме |
| ћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на неким изрази |
| Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја ди |
| етак разговора са писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, ж |
| јући нимало ради чега то чини.{S} И сад одједном стаде јој наликовати овај тренутак на један ча |
| ише смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак само уздахне и |
| незду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом навалом громовите буре живота, |
| е поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше блиски |
| .. знам... дркташе она од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од столице и пође.</p> <p> |
| аглицом, стресе се од хладноће, која је одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и оде |
| ица се стресе од неке хладноће, која је одједном обузе; стаде се окретати немирно, а образи јој |
| пријатне и необичне дрктавице, која је одједном обузе...{S} А овај Стојан чека одговор...{S} Ш |
| стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно, бесно... а она му в |
| ако непомичан, преврташе хартију, па је одједном сави, отвори деловодник и метну је унутра.</p> |
| а одмах уреди своје малишане.{S} Сад је одједном опет обузе нека милина, врати се пређашња љуба |
| , изненађен, подиже зажарено лице, које одједном поче бледети, усне се искривише и затресоше, ц |
| м погледом...</p> <p>Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се |
| не, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе |
| доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала свак |
| узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха |
| т опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељу, иди |
| сли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, |
| и како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде н |
| не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица пог |
| аше ћату, док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневник онак |
| је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одједном промени...{S} И видиш, њих двојица не говоре ј |
| арац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и ра |
| чи, учини некакав нејасан покрет, па се одједном трже, прибра се...{S} Слеже раменима, као да с |
| ао елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> <p>— Потрчи!...</p |
| утрчати унутра... хтеде много... па се одједном издиже на прстима и погледа на прозор.{S} Ништ |
| Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, треба за општину, рече он, па се ос |
| олешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одједном свију мука, збаци са себе страдање и патњу и о |
| , гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако-необично најежи, увуче главу у рамена, |
| еђати још друге промене на себи, али се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} Старал |
| тела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно о |
| >Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра, убиствен |
| ричати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му чудно како с |
| све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Ст |
| веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар се одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакв |
| промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, |
| и с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах |
| по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и одједном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта ја радим... које |
| дно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла округласта брадица, а очи се о |
| ...</p> <p>Стојан се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже м |
| е да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово.. |
| па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одједном, као електрисана, рашири очи, а у њима засветл |
| ињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде, |
| а!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће |
| вој њиви!...</p> <p>Он се осетно трже и одједном му се промени лице, али кроз један тренут стад |
| {S} Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њен |
| .. ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако исто изгрд |
| тно.{S} Она се само приближи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јој |
| /> нека нејасна маса...{S} Он прилази и одједном јасно разликује два црна ока, која су се упила |
| несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну |
| ом код секретара у начелству окружном и одједном се обрте као преписивач у истом надлештву.{S} |
| !...{S} Да живим!«... понови она опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке нове м |
| мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одједном, погледавши у часовник, трже се.</p> <p>— Зар |
| представи себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се као |
| за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да му |
| ра очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути. |
| буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи ве |
| ва?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна!... слободна!... и уз т |
| ити и — чупати кокошке...</p> <p>Љубици одједном наиђе наступ љубавних осећаја, она сва задркта |
| астаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој се лице |
| еме претурила преко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени пост |
| ру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се да нема сми |
| Сад се све променило.{S} И како то тако одједном?{S} Тек само налетеше облаци, натушти се небо |
| ати...</p> <p>Као ножем прободен, Гојко одједном пребледе, искривише му се вилице од страшна бо |
| </p> <p>— Чекајте!... прекиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испри |
| ...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући шта ради, дохвати њену меку <pb |
| њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједном наиђе... одмах после венчања...{S} И тако до с |
| жестином понављаше овај израз, који му одједном постаде тако пластичан и жив, и што је најглав |
| ну му главом као претећи.</p> <p>Љубицу одједном, после ових злослутих речи Вељиних о тешком уч |
| зда, која се појаве уз њене обале па их одједном нестане...{S} Све ће проћи, свега ће нестати, |
| а зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одједном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања |
| S} Не тамо!...{S} Али куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему досети, претрча, двориште и изиђе пр |
| пусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се расветли цела соба, апи то сад није она соб |
| у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је обасјаше коси, врели зраци...{S} Она се трж |
| но исто: сутон, жубор, јецање...</p> <p>Одједном се обоје тргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Ме |
| ..{S} Тако им прође читав час...</p> <p>Одједном на прозору, споља, стаде се помаљати црна чупа |
| ожури низ сокаке право потесу...</p> <p>Одједном, на улици, код последњих кућа, изиђе пред њега |
| у посматрати овај занимљиви рад.</p> <p>Одједном се стаде разбијати магла, која се беше ухватил |
| аче од пола часа како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама |
| зумевајући потпуно свој положај.</p> <p>Одједном Гојко отвори очи и стаде махати шаком, као да |
| и се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љубице појави нека одлучност на лицу; м |
| по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке општи |
| радање!...</p> <p>— Зашто... зашто?!... одјекиваше очајно питање стоти пут по празној соби, сли |
| се очајан, панички, самртнички врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од љ |
| аш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином...{S} Даље, даље |
| ешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђ |
| и све степенице иа вратима, па као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, |
| а знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не |
| сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо |
| доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он б |
| прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика |
| ема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе излазити, док год |
| обу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S} Понови јој све лекареве наредбе односно лек |
| појави нека одлучност на лицу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила на |
| ући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозор.{S} |
| та... ено вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање. |
| ао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав терет с гл |
| у пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место.</p> <p>Оба учитеља зинуше од чуд |
| S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин |
| .{S} Какав вам је ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озби |
| е четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима из рачу |
| мим првим разредом треба свакад постићи одличан успех; то није много тешко.</p> <p>— То значи д |
| е добар човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му го |
| на...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две године <pb n="51" /> сврш |
| е сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он оним благим тоном у коме нема ни м |
| тањима из рачуна, али њему не покварише одличну оцену, те тако он имађаше жалити само Љубицу, ш |
| и тога тренутка у њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, д |
| а струја, која га преобрази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њ |
| ренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n="151" /> па јој напомену да ће имати вели |
| ца.</p> <pb n="34" /> <p>Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату.</p> |
| ојан саопштио Гојку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Н |
| {S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, |
| разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а |
| могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз п |
| те...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем. |
| е као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време пол |
| х, шта ту!... плану она одједном, па се одлучно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом, уде |
| д истине наљути.{S} Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за ча |
| а добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку п |
| тан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, |
| тићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она др |
| /p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У ј |
| /p> <p>— Разуме се, одговори други глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с панд |
| > <p>Одједном се код Љубице појави нека одлучност на лицу; мати јој одлази и долази забринута, |
| право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га с |
| х очију и бледа лица...{S} Нека паклена одлучност севаше у тим широко отвореним, великим, црним |
| тресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не... остав |
| д тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и |
| раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду по неколико пут |
| чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти |
| застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А она га гледа... г |
| ке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спр |
| њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</p> <p>— Знам... знам... дркташе она од |
| <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да |
| еца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гој |
| с у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу |
| > <p>У трећем месецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У |
| ас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са |
| сама се чудим како то одједном наиђе... одмах после венчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Зн |
| ...{S} И то се мора одмах наређивати... одмах... затеже он опет, избегавајући да каже јасно сво |
| у, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе...{S} Х |
| есело женино цвркутање развесели га.{S} Одмах стаде сипати чорбу, одговарајући жени:</p> <p>— З |
| вљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан м |
| </p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше излазити уморна деца, протежући се |
| ло да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И |
| тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити зем |
| шавши Љубици.</p> <pb n="194" /> <p>Она одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не дол |
| Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога |
| сао му се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће |
| .</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{S} Једна соба |
| н није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадно |
| куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају |
| на плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са водом |
| ма и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити« |
| таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдибуба |
| а дворишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с к |
| и Гојкову натмурену, згрчену фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осме |
| и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.{S} Обој |
| ар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Р |
| а сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређивати... одмах... затеже он опет, избегавају |
| запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки |
| ом.{S} Чим наступише у двориште, Љубица одмах опази, да нови колега целом својом појавом и држа |
| тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S |
| ати децу.</p> <pb n="71" /> <p>И Љубица одмах уреди своје малишане.{S} Сад је одједном опет обу |
| о изјасњења.{S} Рибице...</p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратниц |
| узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> < |
| Овај ће начинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари преко Ј |
| ештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља |
| добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући о |
| се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто |
| А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Него так |
| беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је т |
| неке његове значајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих с |
| ље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; он |
| би два значајна погледа писарева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно оп |
| убица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа неку |
| ничавом журбом предаде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стојанов:</p> <p>— Господин казао ск |
| p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек до |
| м да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу.{ |
| ... слободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој |
| ану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се м |
| рилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као |
| <p>— Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем |
| чка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Сто |
| у.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, у |
| <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени п |
| алишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јо |
| егове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да ч |
| ојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих учитељ |
| , умре ми мати... откупи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{S} |
| ти оним необичним вратима, кроз која ће одмах угледати онога страшног зликовца.{S} То га је вук |
| {S} Љубица посматраше само учитељице, и одмах опази, да се ниједна не интересује оним што се ра |
| сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан |
| прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој г |
| је... соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чи |
| ала...{S} Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.</p> <p>— |
| то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овак |
| ој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело рас |
| је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га |
| евати догађаје...{S} Он могаше схватити одмах, да Стојан однесе собом највећи његов страх, њего |
| то, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Буд је т |
| еца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место |
| згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! о |
| казном...{S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојк |
| н. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> < |
| те покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни |
| — Па ти си то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Зн |
| Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашањ |
| паде за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај |
| ч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што ће нам!...{S} |
| да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да |
| <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дођ |
| де је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, годину |
| спроведе кривца суду.</p> <p>Депозитар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересовањем:</p> |
| ...најслободнији!«...{S} Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би још |
| е чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у |
| свију потребних ствари, које се морају одмах набавити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питај |
| госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе и, климнувши главом, промуца:</p> <p>— Изви |
| ећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Извол’те, говора |
| прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли?...</p> <pb n="149" /> <p>Она задркта, а |
| >Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако |
| сам ти већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само |
| промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би ради |
| га и прошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем пробод |
| ман, тих, са неким нарочитим, лаганим и одмереним манирима, који се теку постепено у животу и с |
| о учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... |
| , која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима м |
| покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређује Стојану да |
| е него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу. |
| на обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.</p> <p>— Тако |
| својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али се брзо навук |
| ичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чич |
| зи да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у со |
| ем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљд |
| много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако |
| под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора...</p> <p>Путом, што води од железничке станице |
| ... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу соб |
| долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, |
| рудбеници, што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим |
| , идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо. |
| к, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мој!...{S} Че |
| проживе школски распуст у задовољству и одмори се од оноликога страдања и патњи, што их претури |
| огла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово |
| ...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротова |
| мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то м |
| ркви.{S} Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у јед |
| .{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељачким потребам |
| све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту само пуста празнина.{S} О |
| одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час |
| нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога приз |
| {S} Он могаше схватити одмах, да Стојан однесе собом највећи његов страх, његово право страдање |
| затварана једина коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту на месту; стазица до реке обр |
| е неколико недеља цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани ус |
| догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писареве, он опази да председник диже |
| ити...{S} Истина, ни до сад нису њихови односи наликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико |
| цртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, а на души |
| зак.{S} Понови јој све лекареве наредбе односно лекова и неговања болесника, па, погледавши још |
| е из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао, тако!{ |
| ажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се |
| у реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако |
| ане, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезније!...{S} Пст!...{S |
| јих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударце к |
| ајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди с |
| ли смо гимназију заједно...{S} Ви после одосте некуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па што се не к |
| ј да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо |
| а разне ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... па сед |
| лижаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је иш |
| ко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и |
| мах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> |
| оле.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у последње врем |
| ле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да |
| на овако унижење... </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадош |
| љу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана |
| од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, |
| ла свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише |
| и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничкој станици, где је био одређен збор у ме |
| то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успе |
| новата и необична оволика збуњеност код одрасла човека.{S} И Љубица оборила главу, па не зна ка |
| шко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпе |
| јаху и одговараху на јектенија десетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто н |
| шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годин |
| ах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова |
| аки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно |
| врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара мес |
| тком јуна настаде велика журба у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица |
| това, осим часника.{S} И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, само нека све про |
| и одоше железничкој станици, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише |
| а је већ затворен; комисија, која му је одређена за извиђање злоупотреба, пронашла је велике но |
| село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Ма |
| Према томе, и количина трошка на гозби одређује се дужином времена, проведена »на влади«.</p> |
| одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељици квартирину, пошто она нема стана у ш |
| н, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са дец |
| ахваљујући случају што му се језик тако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега |
| ...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И |
| <pb n="62" /> <p>После ручка полицајац одседе у разговору још читав час.{S} Ту се разговарало |
| ?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили |
| инара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведоше решења у протокол, догов |
| . већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} |
| викну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол иза |
| данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима |
| некако... чудан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb n="163" |
| нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече председник.{S} Ја знам што знам: од данас за две |
| >— Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева |
| дно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним |
| че Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> |
| ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње.</p> <p>— Здравља, Бож |
| и истурена напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која б |
| на меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу |
| Не знам!...</p> <p>Сад јој стадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузе |
| види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...</p> <pb n="80" /> <p>Кад се |
| Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одскачу; погледа на двориште — писар натмуренији од гус |
| ћ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— Како... не, не, молим... |
| ишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с кревета |
| рољубив обичај: часништво општинско кад одступа, откупљује се новом часништву добром гозбом, да |
| е мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... реците м |
| вши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој својствен положај ишчекивања.{S} Посл |
| виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да до |
| едавања, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан |
| .. да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар полугодишњи парастос |
| револвер у њеним рукама...{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... |
| ком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб |
| ј жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, с |
| } 34.« Баш звони!...{S} Љубици нарочито одузеше смелост и управо уплашише је ови необични и, ка |
| ега живети«...</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, намучен, |
| ају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може једне ре |
| че је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то |
| ти златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку зак |
| стал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро ов |
| ко... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љубиц |
| на загонетка.</p> <p>А писар се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли престати.{S} Мно |
| ца све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} Истина она <pb n="38" /> почиње уј |
| том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеализма, <pb n="33" /> |
| S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну сн |
| ет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевљењем, пријатељски, весело...{S} И кад он доврши |
| рочито му је казао да остави врата мало одшкринута...</p> <p>Чича се, ставши пред Љубицу, уозби |
| еним бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође од |
| брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга га |
| де, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} |
| p>— Хо, брате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу |
| Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p>— Оженио сам се прошле зиме.{S} Кад у пролеће удари некак |
| о, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, угра |
| , што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... свекар нека добричин |
| јали, чак и професори...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две године није био...{S} Сад не з |
| људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p> <p>— Знам |
| Нестаде јучерањих себичних мисли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја благом |
| леда и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаш |
| {S} С тога су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је пренела оно мало сиротиње у |
| иљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јасних плавих очију |
| и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљењ |
| Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је |
| му прилажаше.</p> <pb n="3" /> <p>Његов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па с |
| нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и повучен, избегаваше сваку при |
| то онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће их морати |
| она, гледајући уплашено. </p> <p>— Врло озбиљна болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женска нег |
| ћ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за избор управе, па |
| чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици престао је и да мисли...{S |
| о су све бапска посла, која не доликују озбиљним људима...</p> <p>Љубица се пренерази од овако |
| ао други људи, него све некако онако... озбиљно, важно...{S} Само неколико пута, у почетку њихо |
| пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну о |
| тељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да изб |
| е песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми |
| олео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p> |
| ве се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљиво... наставници се журе да наврст |
| а држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски...{S} Једно јутро рече им Стојан да ј |
| ма никакве засебне тајне, договарају се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, чим |
| вори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, да овај |
| огледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Ви |
| јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Научила је он |
| петан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно... сасвим се тргла... сасвим!...</p> <p>— Е доб |
| е од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јецање, меко женско ср |
| S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига |
| о нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, пристане уз кметовске шале, па се по цео да |
| ебе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју продире свет |
| о, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— |
| алоне и капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше он посматрајући село, које се, ок |
| преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљи |
| тво кад потрпам у канате своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо |
| с!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Бог |
| ицу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што је најбоље.</p> <p>— С кр |
| Што је најбоље.</p> <p>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту хартију и таман д |
| лијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да |
| те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи |
| <p>— Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што је најбоље.</p> <p>— С краја ћемо, |
| ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: пр |
| су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам откупио својим страда |
| та?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} |
| <p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће!...{S} Зар да разори сама ов |
| а месеца, и напослетку јадник, намучен, озлојеђен на цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и |
| ади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.</p> < |
| пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше |
| ао од велика умора и превуче шаку преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, д |
| једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...</p> <p>Љу |
| а оваква.</p> <p>— Што си таки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} П |
| спод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, но |
| па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице с |
| ази и одједном јасно разликује два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, |
| амо се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> <pb n="184" /> <p>А Гојкове очи гледају. |
| тало, не куца нимало...{S} И она се сва окаменила...{S} Ужас!...{S} Које је доба?...{S} Заранци |
| , не може ничим мрднути...{S} Образи се окаменили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу ника |
| опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на ду |
| > <p>Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, као што се очекује гром |
| бица <pb n="114" /> седи на столици као окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а |
| је утицај њихов благотворан: залеђено, окамењено срце почиње се кравити, јер га греје блага то |
| ш јаче истиче онај јединствени израз на окамењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«... |
| ву истину, прочитајте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је д |
| > тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... ситнице...{S} |
| ћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијантима, среће ми!{S} Хоћеш?...</ |
| , ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и суз |
| стајаше он посматрајући село, које се, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а својом шир |
| родире светлост, ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљен |
| није ништа мислила, ништа није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку ми |
| естима страховито.{S} На средини цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка.. |
| , надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила |
| јзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу |
| наслонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поно |
| .{S} За певницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и одговараху на јектенија десетина одр |
| одговора на ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу... |
| д што одају његово немо присуство.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p> <p |
| аде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што ј |
| ти?... запита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узвереним очима, тражећи одговора на |
| упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са кр |
| уди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себе, махну руком преко чела, па туробно одговори:< |
| ју и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После ве |
| посматраше како се чича Стојан превија око његове постеље, како је лепо разредио меко миришљав |
| види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте израдили сто и табл |
| разбијати магла, која се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем стаде посматрати |
| ао квочка кад осети опасност, па скупља око себе пилиће.</p> <p>Љубица погледа за његовим очима |
| } Али шта је ово?...{S} Некаква топлина око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је т |
| сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топ |
| њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки људи ста |
| изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} Лице све крв |
| о корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава некака |
| астављају светлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Беог |
| сли; осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше |
| p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља, по |
| ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у с |
| {S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро ви |
| о занесен, као изгубљен, посматраше све око себе суморно, бесмислено, апатично...{S} Веља виде |
| ти... кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренера |
| д да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је |
| во страшно осећање...{S} Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И јед |
| луцају испод меснатих капака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу из |
| ти, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако н |
| А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно |
| и свој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру де |
| мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Д |
| јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, о |
| мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се з |
| ње...{S} Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп |
| у ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарски, пријате |
| х... уздахну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!. |
| муца учитељ оборених очију, осврћући се око себе бојажљиво.</p> <p>— Школа! рече момче као чуде |
| на не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само с |
| S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста |
| м нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматрач опазиће из очиј |
| } Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, још горе зло.</p> <p>»Ш |
| рипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташе око себе унезверено, дркћући од страха и узбуђења.{S} Н |
| ланове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с пред |
| каше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} |
| ак!... свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, са |
| оришта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.{S} Он, сиро |
| обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на јас |
| Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку службе, |
| а је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са |
| издаде...{S} Она стаде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фатала |
| изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се као какав окретан каваљер. |
| емаш... одговори он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p |
| рави све, па се стаде нервозно окретати око себе.{S} Председник прекиде ћутање:</p> <p>— Па ето |
| редосећајем, стаде се нервозно окретати око себе, као квочка кад осети опасност, па скупља око |
| ном пусти њене руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љубица <pb n="1 |
| ила је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село |
| види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и спотичући се, дође до свога стана, који б |
| ој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спавања? о |
| Гојку се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црв |
| ти лепо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јас |
| се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранил |
| ет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да б |
| и зачуђеним погледом час десно час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш |
| другом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, школск |
| се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{ |
| {S} Устане ћутећи, гледајући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањи |
| подиже испод прозора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лу |
| ве више и више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{ |
| осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто н |
| присуства, па одједном обави своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли |
| .{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје |
| а.{S} Прионуше обоје на посао...</p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично с |
| {S} Остави ствари, па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угл |
| и, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} К |
| ли јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд |
| Зрикавци отпочели свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која улева у ду |
| <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажн |
| ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљ |
| дно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуг |
| на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене гу |
| озивом... прво ваља припремити земљиште околишним разговором, па тек после на главну ствар. — Д |
| Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како је господин Драгољуб целе годин |
| .{S} Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је није привлачило к њему; само она не |
| говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку учитељу и таман д |
| а за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место.{S} Само тихи, лагани уздаси по |
| а пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће |
| ина, у коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, к |
| Остадоше њих двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се скл |
| а.</p> <p>Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља:</p> <pb n="5" / |
| ојко... да му је само да провири једним оком, само за тренутак да га погледа како стоји пред ст |
| еде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко заг |
| овори Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p> <p>»Милица... откуд она ту?...{S |
| здаје снага... глава јој клону на једно окопано стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну друга ста |
| се опремио!{S} На њему је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, као човек, који је до |
| ?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само у |
| мишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недељ |
| , али се чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Н |
| , него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смешећи |
| едам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само ка |
| н стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија или во |
| .{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и мене и |
| та раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па глед |
| вукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре на |
| ницу.{S} Соба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости.{S} С |
| о страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата |
| аса нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато н |
| а...{S} Мислила је да се то може некако окренути, и ако није знала како би се то могло окренути |
| и, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више не мо |
| обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у с |
| ти се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећ |
| се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половине дворишта он проговори |
| спа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он |
| око Љубице и удварати јој се као какав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред своје смешне |
| } А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на |
| оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’натема је!.. |
| дноће, која је одједном обузе; стаде се окретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S |
| и свеће немаш... одговори он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свећ |
| т, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти |
| сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себе.{S} Председник прекиде ћутање:</p> <p |
| а неким предосећајем, стаде се нервозно окретати око себе, као квочка кад осети опасност, па ск |
| е Љубица, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одједном осети како се пењу ваљци |
| ве да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, д |
| Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу.</p> </div> <div type=" |
| као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње вре |
| оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једн |
| неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну главом и промр |
| ош их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташцима и строгим тоном врати их на св |
| ђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно и |
| и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у дру |
| ри она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одговор |
| рал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и пако |
| вових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самохраном и невеселом |
| на, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> <p>— Потрчи!...</p> <p>Запљ |
| у.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши их уђе у школско дв |
| о незгодно њихово присуство, он се опет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати.{S} Гој |
| а Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оно |
| уње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским п |
| о, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба |
| одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматрач опазиће |
| да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се боком према говорнику.</p> <p>После се разв |
| .</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући како да се скло |
| , лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.</p> <p>— Прво запишите рачунаљку; бе |
| тран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окречену собицу.{S} Љубица иђаше напред поскакујући, а |
| S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нова годи |
| > <p>— То већ и онако морам... поједине округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> < |
| .. да сам... и одједном јој заигра обла округласта брадица, а очи се овлажише сузама — да сам и |
| ти се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино.. |
| S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом округу... свакога ти ђавола зна!...</p> <p>— Нађи ми ст |
| но одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служе и клањају се |
| воката, потом код секретара у начелству окружном и одједном се обрте као преписивач у истом над |
| ног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу |
| сном свету, заборављајући на све што га окружује, осећајући само сласт и блаженство од умнога д |
| шти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> |
| дајући у страну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, које јој упућиваху другарице њене |
| ао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви га през |
| имити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} Веља још горко прекори А |
| мишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је ж |
| јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{S} |
| абогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председника да је оптуже због неморалног владања |
| а поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу нап |
| еђу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарс |
| убица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљ |
| шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудника, па с |
| к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нема стана у школској згради« |
| во сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју ш |
| у, ја сам то све преживео...{S} Скућио, окусио домаће среће, раскућио...{S} Као на електрици!.. |
| {S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна шта |
| го моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам свој заложила да га д |
| гнуто, па продужи пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу материнскога срца...</p> <p>И опет ми |
| и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то није дешав |
| S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разг |
| су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице своме страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој |
| крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима. |
| још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава пре |
| д њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу. |
| и њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ |
| оју снагу за добро и напредак орловачке омладине.{S} Али свему има краја, па и овој погодби.{S} |
| атастрофа!...{S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} |
| , младе, здраве жене, постао је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, |
| по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што |
| аигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.< |
| ђаци.</p> <p>— Уређујте се, скомандова, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уре |
| за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори г |
| више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет |
| врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле |
| јку.{S} И одједном, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S |
| pb n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално — ре |
| " /> врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се тра |
| један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести разговор међу њи |
| оду чинио.{S} Мисао му се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим пребледе, и таман се стаде |
| ша шта је писар спремио оним друговима, он плану гневом и узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле |
| сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стој |
| иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или нећ |
| е врати унутра.</p> <p>После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писаре |
| плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина |
| једном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!... зашто?!. |
| год помене односе Љубичине и писареве, он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак |
| S} Ћутање...{S} Неко се помаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> |
| оја наступа изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази |
| нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са какви |
| } Кад га каква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Т |
| ује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као буби |
| старац помоли <pb n="110" /> из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати у |
| ма довољно узрока за тешко расположење, он мора очајавати на овакову времену.</p> <p>Љубица изи |
| ђење.{S} Усне му пребледеше, задркташе, он поче неким промењеним гласом, из кога звони најжудни |
| зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би |
| од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен |
| да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мис |
| да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што |
| то требало <pb n="163" /> протестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, |
| ојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, посматраше св |
| најгоре је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи |
| ше не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплаш |
| ђашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он само у школи...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде ово |
| мет сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме детиње и друго што т |
| а да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{ |
| ко си се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа |
| Нисам га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни казао, него све онако... поизда |
| да беше мало незгодно њихово присуство, он се опет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркив |
| њавало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n="120" /> свију чу |
| S} Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} |
| е ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати лице од њ |
| радова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; |
| тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p |
| а и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатно.{S} Ова |
| није ни сакривао.{S} Прилазећи учитељу, он претходно скрену учитељичин поглед на себе, осмехну |
| даше живо преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти к |
| мрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде |
| лом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа руком на врата |
| ише платни списак.</p> <p>Узевши новац, он се полако упути оним необичним вратима, кроз која ће |
| И он ће тражити награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, |
| без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујућ |
| ерен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Гојкову реч.</p> <p>— О, гос |
| , лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И она осећа како јој се крв ле |
| о ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> < |
| ?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се |
| нека снажна струја, која га преобрази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би |
| и моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... |
| , весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то су му једини другови у ср |
| обрасла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Дес |
| : она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госп |
| на бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једн |
| ато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p |
| што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љуб |
| запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица |
| но страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да |
| ни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186" /> каквог је она замишљала јо |
| S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одједном осети како се п |
| ствар.</p> <p>— Смрдибуба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!... |
| уд она ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... от |
| p>— Чекни де ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око р |
| у.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и н |
| е!...{S} И он ће тражити награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ |
| је тако подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто |
| S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по |
| шено.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити |
| гове одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјај |
| а не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа ов |
| ожда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена Гојка са оним простим искреним са |
| њи, што их претури за годину дана...{S} Он никада никога <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни |
| тешкога умора и горкога страдања...{S} Он стајаше, не могући ни речи прозборити.{S} Само му ун |
| сија!{S} Дајте овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате к |
| <pb n="121" /> нека нејасна маса...{S} Он прилази и одједном јасно разликује два црна ока, кој |
| црвено зверско лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди. |
| одједном иза његових леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није мог |
| полицајац, него његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила |
| еби.{S} Стаде разумевати догађаје...{S} Он могаше схватити одмах, да Стојан однесе собом највећ |
| е</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно. |
| лизу, тако да осети његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше |
| у, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито б |
| ше вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати |
| усао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p |
| о — кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се |
| м сакатом руком полако врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, а |
| ге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски капутић, обуче га веома бр |
| злеже се врисак ужасан, страховит...{S} Он претрну, хтеде јаукнути, хтеде утрчати унутра... хте |
| ем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господине Перо, да знаш как |
| изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на |
| гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрч |
| е лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако |
| ја.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни овол |
| ки одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не |
| о и несигурно својим кратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, |
| с великим, усуканим црним брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у р |
| , опазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S |
| /p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре |
| де на том месту само пуста празнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му |
| ад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> |
| , где врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, |
| ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... |
| ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма ш |
| ју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n= |
| После овог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а пос |
| чудећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто п |
| лада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рад |
| о се очекује гром после севања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива унапред и предвиђа резултат |
| аветовали са колегама шта да радите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко лица прелете му обл |
| у и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мека |
| е, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем св |
| И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у |
| ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готов |
| нешколованим представницима власти.{S} Он се приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков |
| ца Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чи |
| леда га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одг |
| сојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па |
| , старом кмету, рече један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио |
| у и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одјед |
| чито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад поми |
| сти, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово |
| и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду.. |
| никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на кр |
| убица се већ почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p |
| у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше |
| ма, у ногама, које дрктаху необично.{S} Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко |
| кав посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође |
| едника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председника.</p> <p>— Пусти |
| рна учитеља подиже се читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала ж |
| који се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се раз |
| и га сад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јо |
| лаву, осећајући немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Д |
| угови, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу у први разред, |
| у, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући |
| ваше само, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до |
| а му пружи руку, гледајући у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразом необичне среће на лиц |
| да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па |
| чобане, који га пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море |
| измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као <pb n="79" |
| >— Питам те онако... какав је човек?{S} Он нешто много прети учитељима.</p> <p>— Прети ја.{S} Ш |
| .. па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да страда |
| : »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пр |
| ато!...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред собом па се опет зам |
| орчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{ |
| дузели ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Ка |
| >— Како то мислиш?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге пакости, нема сумње, настави Вељ |
| ...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како сам могла.. |
| о сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам мо |
| ратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где |
| еш у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајућ |
| тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док с |
| пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи шта |
| а на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S} Ка |
| ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајућ |
| од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући да |
| на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка |
| , наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосн |
| се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он и |
| с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, па |
| .{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> о |
| сме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађо |
| S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој не |
| е на махове, према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад |
| а.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о он |
| ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако с |
| ти.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђаво |
| акаху несвесно с предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са пр |
| колу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не глед |
| ега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао |
| ... оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га пре |
| се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по глав |
| Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црт |
| Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти.{S} |
| ога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти ка |
| у, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло, и |
| ок његовог гимназијског школовања.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију |
| иронично, не скривајући подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајућ |
| пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да |
| и ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гн |
| {S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жен |
| јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе |
| огађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то свр |
| шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође ле |
| на посао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, |
| — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није променио па ништа... они се ређају један за дру |
| кајући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозор.{ |
| оји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најб |
| ца га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му бе |
| помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе |
| ну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је уте |
| рло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли |
| о: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице |
| еобично јевтине ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубиц |
| нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица |
| Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче |
| ичама...</p> <p>— Пазите само, наставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говоре |
| ти, тамо ћемо царски живети... наставља он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и зауст |
| брезовачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не |
| кад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним |
| оже и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи |
| ку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи б |
| и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледа |
| болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... узвикну она, загледавши му |
| S} Које је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће са |
| Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она |
| тању.</p> <p>— Јуче сам почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате |
| е, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то |
| .</p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта |
| <p>»Шта ово... ко се повратио?«... пита он, отварајући врата на соби...</p> <p>Пламичак лојаниц |
| свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он преплашено, трчећи по соби и чешући се руком по једн |
| {S} Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црвену мас |
| >— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излаз |
| атићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се |
| ржи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га |
| етан младић.{S} Још с половине дворишта он проговори:</p> <p>— Кажем ја: није се он могао проме |
| шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све |
| што га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да |
| вљењем, пријатељски, весело...{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, |
| побеђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде шта одговорити, знајући у напред да ће соба б |
| ко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод кревета, са |
| Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш |
| у.{S} Тамо, са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако |
| Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, па с |
| ора одмах наређивати... одмах... затеже он опет, избегавајући да каже јасно своју мисао.</p> <p |
| едри лице; са највећим задовољством узе он један лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер |
| S} Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премеш |
| ... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не зн |
| има и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш |
| р, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваља |
| он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше т |
| </p> <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад |
| и јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и п |
| ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли онога ономла |
| шаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спава |
| једнако...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече |
| ча онако исто оштро изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуш |
| о све редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није постао Министар поли |
| е је, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председника да је оптуже због неморалног |
| ској искреној симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због њене самоћ |
| ајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{ |
| , а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица |
| у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за |
| ава.</p> <p>»Божја правда!«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише платни списак.</p> <p |
| .{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједн |
| он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде |
| сти отуда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... готово |
| писара, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз |
| обио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолик |
| е, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећ |
| у, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој |
| епо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p> < |
| га дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већ |
| главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, о |
| то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узвереним очи |
| новника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксиј |
| у!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби |
| н проговори:</p> <p>— Кажем ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к |
| раљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ |
| ба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и пр |
| о, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким ок |
| ао да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> |
| ти још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и она од |
| а ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта... |
| т да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога расположења. |
| а снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће напред и св |
| Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огр |
| боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче н |
| безразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш |
| тано... нек извуче...{S} Ха, присети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт |
| у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим, к |
| к по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше |
| слабачка жртва самртникова, с којом се он опрема на далеки, неповратни пут...</p> <p>— Јадни м |
| а бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а н |
| есе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она |
| чак они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка пос |
| {S} Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљено.</p> <pb n="205" /> <p>— Знаш да сам после у |
| ућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, па и |
| угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а |
| > <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истин |
| жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о својој бруци?...{S} И Го |
| устио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, недовршено?{S} А зна |
| њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разговор на н |
| рилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћајући се у канцеларију и пуштајући за собом пре |
| наје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици.</p> <pb n="194" /> <p>Она одмах по |
| .. </p> <p>— Камо вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо. |
| од мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опаз |
| излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано.. |
| вији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погле |
| ило код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, коли |
| о смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одговору његову.</p> <p> |
| ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац п |
| непотребних црта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} |
| ађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две |
| седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> |
| ао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</p> <p>— Шта... какав |
| нако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој сумират |
| онише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица |
| у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је |
| емљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад т |
| своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз суто |
| едном полицајац, треба за општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: |
| лико комада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио и |
| Ха, то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима.</p> |
| p>— То је рђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање последње године вредило би ва |
| какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После усамљена, непријатн |
| ем.</p> <p>— Сећате ли се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама...{S} Трпковић |
| мојте остати... имаћете незгода... рече он, отежући и кријући очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојк |
| тицу?</p> <p>— Па... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — |
| у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— |
| изнанице и сматра то као поклон... рече он, погледавши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви |
| метну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и ста |
| ма посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значајно...</p> <p>Већ се наврш |
| регистру, а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда |
| ... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате... в |
| живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, |
| м широким пругама озго на ниже, стајаше он посматрајући село, које се, окићено воћњацима, пружи |
| нема стана у школској згради« понављаше он детиње речи, корачајући лагано и несигурно својим кр |
| тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбијала главу цео дан |
| »Шта смо знали друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња шко |
| ездан прекора, чуђења, сажаљења... беше он речитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе од н |
| Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе о |
| ки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, нема |
| јури кроз њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и |
| о га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре изле |
| ли кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, |
| а да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем. |
| какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не дол |
| ве појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више |
| исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, |
| , и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима, као да му је т |
| се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки |
| ојко осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{ |
| прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, јо |
| ије требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћ |
| узвикну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У |
| S} Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко ве |
| .</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти |
| на, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке главније полит |
| и стајаше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао против школе и школованих људ |
| ако, као код правих кућевних људи!{S} И он извесно сад представља правога домаћина!{S} И њему с |
| Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше |
| амачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да ник |
| е до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бит |
| да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом пре |
| а преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржа |
| , плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у двор |
| Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држећи |
| волите, колико вам треба новаца...{S} И он извади велики новчаник са гомилом наслаганих банкнот |
| ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом у |
| ет, па мора само о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из к |
| о гледај...{S} Министров потпис...{S} И он доиста показа акт с потписом Министра просвете, па г |
| десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са страхо |
| авог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином понављаше овај израз, |
| ао Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се је |
| S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго с |
| и... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да ј |
| Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би |
| а танахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час н |
| е одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да |
| ако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћуте |
| руди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та |
| гао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад |
| страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата се крећу...</p> <p>...{S}С |
| ања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он |
| {S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је чове |
| дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборави |
| — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има! |
| ршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на тебе мн |
| >— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} |
| престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у ду |
| ма везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би |
| се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груд |
| се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори ус |
| поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде за |
| , братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Не |
| склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њем |
| А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак.. |
| да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, |
| муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што је се могло помен |
| ртни смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља |
| ојом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно |
| чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је у |
| здо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је по |
| у је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те ж |
| да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, |
| творено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава, али о п |
| јатан овај састанак, напротив... али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати н |
| ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шт |
| ја драга половина и глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не може |
| и!«...{S} Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </ |
| аш каква је она његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила је по цел |
| S} Пустити децу тако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p |
| .</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте |
| о другу. — Много сте погрешили, понови он, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знат |
| рађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Р |
| баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој пос |
| а неким учтивим, финим смешењем прилази он столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да |
| рва му мисао застаде на револверу, који он не имађаше...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али |
| не... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем п |
| га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} |
| плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар д |
| дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да нема т |
| ло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега |
| ше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и спотичући се, дође до |
| жаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак примамљивости.{S} Ст |
| икће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, гос |
| га и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p> <p |
| ..</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у |
| ма би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за са |
| да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху |
| веде му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, фаталном ре |
| {S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гл |
| ар слуга жали добра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> <p>Љу |
| т; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb n="178" /> свима силама, и сам |
| прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Т |
| реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!. |
| р ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад |
| е га. »Најбоље нек стоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} |
| и овог девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да и |
| а ко зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов пог |
| емо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</p> <p>— |
| млада...{S} Сад право из школе помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ |
| лавним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb n="8" /> у |
| имили...{S} Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта в |
| ви сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих |
| азговарали.</p> <p>— Подне је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролаж |
| до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.< |
| Гојково лице.</p> <p>— Јесте, одговори он намрштено, гледајући у страну.</p> <p>Напред настаде |
| /p> <p>— Стаће... може и више, одговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одго |
| радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Од |
| </p> <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, прибирајући се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она |
| > <p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифру, на колико је гласила признаниц |
| жеш ли да идеш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у г |
| ти је!...{S} Ни свеће немаш... одговори он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да до |
| у треба да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо... само раније...</p> <p>После подне иђах |
| ечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме с |
| додбора...{S} Драгољуб Илић... изговори он оштро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко при |
| онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он. |
| а, грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако иронично осмехну, и лагано уклони њене рук |
| 3" /> <p>— Баш ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да |
| Ето... видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписни |
| д би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим одвратан!... <pb n="157" /> Мора га и |
| редио да још летос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове |
| ако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није постао Министар полиције, али што је мислио о п |
| но рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. |
| е, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да жив |
| Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! в |
| ећнији од цела света...{S} Ну, одједном он стаде опажати како се Љубица све више мења према њем |
| својим редом...{S} С нарочитом намером он прекиде разговор баш на овом месту... </p> <p>— Камо |
| раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљно ли |
| ом као...</p> <p>— Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову |
| е боловала, она сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко |
| у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом |
| е најпре изненади толикој пажњи и, како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао |
| ом да му помогне саставити списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој |
| е најглавније одговараше потпуно — како он мишљаше — његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А |
| а... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко одлуч |
| етан учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени дру |
| ему не покварише одличну оцену, те тако он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нетактична |
| .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне о |
| овити израз Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те је |
| ња!...{S} Не, не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји |
| и они једри пуначки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке. |
| икну: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учи |
| да окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?.. |
| а то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то уч |
| ед ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће д |
| ија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћом може да створи овак |
| ујући му место пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. < |
| одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром |
| не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па чини му се баш и г |
| пријатна језа свега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечит |
| ога сељака опазила се жива радост, коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи учитељу, он претходно |
| друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је, па се саже и пољуби је. |
| и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се пр |
| — Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци |
| се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит, прави младожења.</p> <p> |
| преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави. |
| росвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Го |
| и радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... |
| ратићу... браћо!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p |
| ојешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вра |
| мехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: урачунајте све до краја године, да се не мучите са |
| и:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четир |
| ља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприл |
| о рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, к |
| а вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако от |
| а... </p> <p>— Каквој њиви?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си та |
| а ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, при |
| ад си растурио своје гнездо!... узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</ |
| > <p>— Загледала се... куда?... узвикну он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави... дај |
| читав свињац!...{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица |
| p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, показујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поц |
| .</p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S} Часком, вели...</p> <p>— |
| <p>»Кад ће ме то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се |
| х шљивових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самохраном и неве |
| м...</p> <p>— Хм, добро, добро... махну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> < |
| узети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад |
| даљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она |
| ...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се потписао, шапну Веља.</p> <p>— Добро, земљач |
| све... хоћете?...</p> <pb n="88" /> <p>Он већ једва владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче |
| и:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се осетно трже и одједном му се промени лице, али кр |
| испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од ве |
| пут!...</p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичн |
| бица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује |
| ви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога, и мишљаше који |
| уди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беш |
| анесену, љубављу очарану душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, девојачком љуба |
| одједном наиђе наступ љубавних осећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груд |
| адио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, али се ипак плаш |
| .{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и збо |
| е облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше д |
| сле, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песници певају, што сав свет о |
| урови пред очима.{S} Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... некакав страшан бол сте |
| ка сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може |
| јко брзо притрча прозору...{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозо |
| етињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, |
| уги монолог и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Ј |
| одне.{S} Силазећи низ камене степенице, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; изда |
| ... некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> |
| .{S} Ноге је издадоше, снага је остави, она премре, поче се каменити...{S} Само се раширене зен |
| на мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје |
| мео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p |
| "187" /> <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаш |
| шта рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична |
| не речи, али при најмањој неповољности, она ипак плане и испољи јасно своју простачку грубост.< |
| ајне, дивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује ка |
| олу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, и |
| паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се д |
| се писару.</p> <p>Кад изиђоше у ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да н |
| ђена снага.</p> <p>Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мра |
| дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан |
| од јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, ка |
| љаше.{S} Најзад победи женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па |
| , у темену опет стаде ударати необично, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена |
| е судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.</p> <p>— Тако... ско |
| едном јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикнувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} |
| чима јој засја дивља, неописана радост, она неким необичним покретом зграби кутицу обема рукама |
| то.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на поставље |
| ним рукама...{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа б |
| на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло |
| у и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном осети над собом сву тежину с |
| страшну вест...</p> <p>— Она, братићу, она... учитељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја тама |
| p> <p>— О, пријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подрж |
| <p>Ужасна ли је женска суревњивост!... она страсна, бескрајна, слепа, која не размишља много, |
| а...{S} А после јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb n="168" /> нов |
| есте године... свекар нека добричина... она доведена из сиротињске куће...{S} Љубица је гута, г |
| творена!...{S} У кујни нешто клопара... она се уплаши, застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то |
| а нема кад...{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и другу...{S} Прсти се заплели... не може д |
| беху неки светли дани, срећни часови... она се топила само од једнога погледа, била је блажена |
| ари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће б |
| е тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шест годин |
| смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... |
| се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове значајне погледе и хтела |
| зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечувена непр |
| гани поветарац?...{S} Младост је силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије |
| есело засветлеше, образи се заруменеше; она се сва предала томе послу, који је и њен...{S} Ту с |
| у децу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој по |
| анила и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила |
| {S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, гледајући |
| игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе |
| и и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> она страда!...{S} И она пати!...{S} Па што је долазила |
| да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, |
| ад умети извући... како је до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, |
| која владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и стра |
| О, кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у |
| о би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одма |
| им ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се међу њима почиње отворено непријатељс |
| ди како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је б |
| о живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена свој |
| м добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено насмеши.{S} Пера |
| ци за то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан |
| ?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и кр |
| њена страсна и плаховита природа...{S} Она први пут осети у себи ово силно, разорљиво осећање |
| ђе на њу некаква необична нервоза...{S} Она скакуташе весело с места на место, стаде по неку пе |
| одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у м |
| ављује се...{S} И снага је издаде...{S} Она стаде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у |
| се покрену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка неш |
| који је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— |
| е осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је |
| е босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p> |
| ном је обасјаше коси, врели зраци...{S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} А |
| расан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Вла |
| S} Застадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да види како |
| догађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неко |
| егавати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се |
| ивених дана, који јаком наступају...{S} Она се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучно |
| ну и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у |
| ...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> <pb n="208" /> <p>П |
| коња... трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах |
| нда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома н |
| ворен разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се улевају у душу још м |
| м говораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стој |
| адоше лупати на школским вратницама.{S} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њ |
| своје уздрктале руке на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са |
| о проветрена, почишћена и намештена.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак |
| коле, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писарем, правдајући се |
| на Љубицу такав утисак као последња.{S} Она изиђе из учионице са обичним изразом на лицу, носећ |
| и жалости, ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од све |
| ребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о вл |
| ље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она се обрадова његову доласку, не знајући ни сама зашт |
| ји Љубицу свакад пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не |
| као клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу испред очију расцветале |
| љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да |
| ким и танким ланчићем укусне израде.{S} Она га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, |
| е угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> |
| , подржа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом:< |
| за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписани |
| је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.< |
| и да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице. |
| аде пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку |
| ао да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђ |
| не познаваше њихово стање ни намере.{S} Она им одговори пријатељски:</p> <p>— Ваши људи тамо уп |
| , рече Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа писаре |
| о, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исп |
| веће је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и одједном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта |
| гурну... врата се лагано покренуше.{S} Она промоли главу, па најпре не разгледа добро; беше уз |
| ху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосмислене одговоре, разуме |
| гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од |
| еже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи |
| да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помис |
| ово што се непрекидно мора мислити.{S} Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а с |
| грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стад |
| е блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слободније ђачиће; један се |
| она у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драг |
| о не почеше страдати детињи чуперци.{S} Она још није стекла ону необичну вештину многих старији |
| е, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се з |
| дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадош |
| нешто устумарао пред својом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Го |
| онашање, тон говора, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто промрмља, и више очима но гово |
| Неко закуца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се в |
| н...</p> <p>Изјутра усташе обе рано.{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па ј |
| да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још више и одједном се загледа у о |
| очи и погледа је, по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више |
| таде се плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се намршти и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? не |
| више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, |
| ође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати неку веселу пес |
| још није могла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, |
| један: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за |
| јко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном с |
| о тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари познаници и смеш |
| огађамо са учитељицом за квартирину.{S} Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара ме |
| а почињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учин |
| згода новчана... али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна сам |
| слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... |
| да и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, |
| ка га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке |
| учинити још неколико, можда и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се јед |
| сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слаже |
| овора прочитао страшну вест...</p> <p>— Она, братићу, она... учитељка..{S} Сад дотрча Стојино д |
| и се са лекарем и одговори му:</p> <p>— Она извесно врши какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе |
| н учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви |
| ити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто тум |
| мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа с |
| а, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она у |
| бно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно в |
| јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога |
| разреда има преко двадесет предмета, а она само један разред са три предмета!...{S} И још да м |
| сли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, с |
| ворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{ |
| се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да |
| у свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од |
| брчкало, коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила се онако исто као и Љубица, са |
| едном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећем |
| } Стојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} С |
| аса овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" /> |
| ито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ва |
| вили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} О |
| поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} |
| м стаде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љ |
| д, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шт |
| ... он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не бу |
| у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици |
| страну од тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао ч |
| рује низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој ос |
| , кад улази у непознато друштво...{S} А она, гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој |
| ће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса н |
| И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес |
| е одмара од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости |
| се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{ |
| стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесником, не знајући још шта да мисли и |
| да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у ш |
| лази, и осим задовољства и пријатељства она не осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико |
| е Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову долас |
| је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</ |
| до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоном, који одговара другарском разговору, |
| Хоћете ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући неким светлим, необичним погледом, из ко |
| он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима |
| о....</p> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино |
| љемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо мл |
| и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, п |
| одговори писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђ |
| ијати слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два у |
| не разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној стр |
| мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љућ |
| > <p>Гојко по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој |
| ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва проговори.{S} Није му непријатан овај састанак |
| јој ствара тако јасну представу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду за |
| дила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше нек |
| рку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча |
| а осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише неки тамни и неј |
| свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство женино, па бежи |
| p> <p>— Ах...{S} Шта је то?... промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по с |
| кве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта |
| и у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико, да |
| S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да |
| но јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су раније говорили.{S} Богосав, |
| почиње разговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »На |
| е на опустело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ћ |
| све се више одушевљава радом.{S} Истина она <pb n="38" /> почиње уједно и сама опажати, а то је |
| , да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису бил |
| } Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> |
| их педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешк |
| ети навору?</p> <p>— Не сме... одговара она механички, више понављајући детиње речи, не знајући |
| ато, уклонити...</p> <p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више |
| уком стечену, давно очекивану!...{S} Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и к |
| де се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!...{S} Невидљива вила о |
| јој тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем с |
| љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, |
| муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко |
| </p> <pb n="97" /> <p>— Куда ћемо? пита она, стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђав |
| сно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... запита она загушеним гласом, готово шапатом.</p> <p>— Знаш ко. |
| <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући измењено Гојково лице. |
| ротив!...</p> <p>— Шта напротив? запита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто |
| — То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар |
| /p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смо |
| <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговор |
| Шта је, господине, је ли опасно? запита она, гледајући уплашено. </p> <p>— Врло озбиљна болест, |
| ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Св |
| сте задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха |
| ане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како је гледа немарно.</p> <p>— А |
| p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, загушеним гласом, отварајући очи св |
| е мене?... не презирете ме?... прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искрив |
| /p> <p>Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S} Он се осврте |
| ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Ка |
| је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако |
| дима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} Али ипак морад |
| шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се |
| кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и пр |
| има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну |
| м и насмеја се.</p> <p>»Милица... откуд она ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућ |
| ке.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије |
| тати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако |
| у ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и п |
| Гојко, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати |
| , весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћил |
| ава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, или већ тамо... морам на р |
| јна погледа писарева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову |
| ави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она његова жена!... настави он збуњено, да би себе опра |
| А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, |
| да Љубицу, право у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} |
| сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је не |
| Он је онакав, <pb n="186" /> каквог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично ја |
| учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и |
| ам, нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало ч |
| се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног...{S} Ко |
| о.{S} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час |
| {S} Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов изглед својим вечито погуреним л |
| о је само како је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, да боље |
| ве оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи |
| ој мисли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у |
| ина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне признанице.{S} Шта је то?{S |
| друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко па |
| о заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, ина |
| {S} Протрља очи, послуша... јест, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} |
| летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два дана дођ |
| осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало ј |
| скривеног лукавства.{S} Са лица му бије она позната надувена тупост, која је својствена многим |
| се расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железнич |
| доше мотати некакви црни котурови, које она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим |
| е, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на п |
| јала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="179" /> <p>Једва стигоше кући.{S} |
| иља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако |
| а има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и б |
| ђу кћер, помисливши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жа |
| им само то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи. |
| ни <pb n="77" /> осећаји, која мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасн |
| шно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, од |
| је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила |
| ди на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, као што |
| арамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Т |
| традалнички, а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, која придаје необичан израз чо |
| не што тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, али с |
| вемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек |
| на?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар полиције.. |
| гледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије так |
| о живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао.</p> </div> <div type="chapte |
| p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио |
| авају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n="155 |
| нас новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад |
| он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку |
| ј...</p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво изв |
| .</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случају похвалу.{S} Стој |
| .</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам |
| жњен платом... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачн |
| тварање првог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на |
| p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вра |
| »Та он је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но |
| а ћемо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна т |
| одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли и |
| не.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије. — Ама немамо где |
| ..</p> <pb n="139" /> <p>— Седите, рече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лаган |
| авет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с писарем, из |
| го, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Погл |
| !...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару.</p> |
| изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у р |
| ..{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да |
| , наступи изненада нешто пријатно, рече она, гледајући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни ст |
| мо на рад: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом |
| имаћете добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} |
| м, ваше масло!...{S} Платићете!... рече она, па се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам |
| м, место памети, зализану главу... рече она иронично, не прикривајући своју мисао, па убрза кор |
| земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке н |
| и се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплаш |
| њиво, занесено... </p> <p>Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} С |
| >— Па, знате... нама су предавали, поче она збуњено: припрема траје најмање месец до...</p> <p> |
| ши се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јо |
| се <hi>онако</hi> свршити!... понављаше она већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него улетех, зар |
| надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, стојећи пред прљавом испрскалом школском таблом, к |
| а се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви |
| игнуте главе, власно и смело посматраше она посетиоца, који се, улазећи у школу, некако необичн |
| сно...</p> <p>— Знам... знам... дркташе она од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од ст |
| дно моје дете!{S} Мученице!... шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се н |
| прозор...</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта с |
| ашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се п |
| вну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама...{S} Ст |
| читељици.{S} То је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, клетв |
| {S} Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвал |
| е некакав урођени инат тераше напред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остав |
| у, наместила, почистила, уредила све, и она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{S} |
| м други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> |
| ње, које јој помути цело расположење, и она се опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник г |
| ла, која се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шта |
| у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше стању, које личи на врућицу... |
| Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на његовим грудима као полумртва, онесвесла. |
| аст у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тел |
| убави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глав |
| ис од њега простире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто |
| очима... навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, |
| Чинило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад уз |
| ма, па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну |
| д лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом нев |
| задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури...</p> <p>Стојан се трже, ослушну... и о |
| ућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да с |
| ашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад |
| дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му су |
| велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изл |
| аћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, кој |
| аква оштра, убиствена струја по срцу, и она се поведе...{S} Не, не... треба стајати, треба издр |
| ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p>— |
| ; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегава |
| бузе је некаква слутња, <pb n="91" /> и она застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у |
| а учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах |
| , па <pb n="177" /> она страда!...{S} И она пати!...{S} Па што је долазила овамо... што је дошл |
| та је ово... он пије крв очима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним |
| {S} Стакло!... мртав!... мртав!...{S} И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздах |
| .. заробљена са овим јадником!«...{S} И она погледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна и |
| бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређашњи разговор, размисли с |
| ила чак расположена према њему«...{S} И она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала нешт |
| и наступити оштра, сурова јава...{S} И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће |
| одира са анђелима и светитељима...{S} И она осећаше бескрајну, неизмерну сласт у овом новом чар |
| ла, почиње се ружити, растурати...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити цр |
| следило, стало, не куца нимало...{S} И она се сва окаменила...{S} Ужас!...{S} Које је доба?... |
| е је ватреним, значајним погледом.{S} И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним |
| усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала какв |
| рочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, |
| ровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту игра |
| најући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало помен |
| у, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао ст |
| нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од |
| здо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се в |
| ироко отвореним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе |
| т, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући гла |
| ка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој та |
| ало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> < |
| је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитала његове мисли, |
| , као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а с |
| } О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И с |
| году за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска |
| борећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се приближава, |
| лика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па с |
| ревносно занео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, школски послужитељ, скидајући |
| у, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са своји |
| га на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обуч |
| и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге ч |
| их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отвори |
| p> <p>— Лудаци!... прави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти |
| њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта ј |
| побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање...</p> <pb n="98" /> <p>Изјутра се |
| је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак |
| м опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говор |
| } Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим в |
| .{S} Свеједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледај |
| е, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се |
| се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има ж |
| Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p>Путује потесом, шумом, прелази бистре п |
| кад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако и |
| } Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа |
| а не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се но |
| ако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу ос |
| ко је отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што |
| и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га пог |
| p> <p>Стотинама питања и прекора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће |
| p> <pb n="14" /> <p>— Видећете, настави она, у школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни |
| ад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући разбарушену косу рукама и гледајући б |
| главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управ |
| бијемо квартирину из општине... настави она, па одједном <pb n="86" /> застаде, не знајући да л |
| ћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати |
| да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у послед |
| ула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасн |
| ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, д |
| рата лагано отварају и кроз њих пролази она позната страшна фигура.{S} Поносно подигнуте главе, |
| гарице њене, остале учитељице.{S} Опази она и неколико познатих јој девојачких лица; то су јој |
| како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братић |
| ти гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе |
| /p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> |
| менила се.{S} Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још в |
| колико пута долазити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он |
| нама...{S} Пријатно је ово осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и |
| рилика да чује што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{ |
| ицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гл |
| о чем је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши |
| какво зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислила је да се то може некако |
| сположење и сумор овладаше њоме.{S} Али она силом угушиваше те нове мисли, избегаваше их, осећа |
| ој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ в |
| т.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад вид |
| весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и опте |
| може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и |
| »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће једно од нас двоје путовати«.</p> <p>Нај |
| уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слуш |
| аз на лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} З |
| време у раду са малом децом!... помисли она. — Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима |
| сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда је ово претварање... |
| но... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно. |
| кано нејасним осећајима, у којима се ни она сама не може разабрати...</p> <p>Почетком августа, |
| ите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси човек |
| ава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S} |
| би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађивати хлеб.</p> <p>— |
| онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p |
| ради са... са оном Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груд |
| а не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кр |
| зимски капут.</p> <p>— Нека... одговори она, црвенећи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће м |
| емојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим прав |
| едаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви троје |
| е руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа |
| квартирину...{S} Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се |
| вору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Само се још није могла до |
| и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче |
| изнанице или... или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко |
| е већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе |
| , па јој потреса сваки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је мери то страшно |
| о сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диже са |
| о ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Го |
| и сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави с |
| управо уплашише је ови необични и, како она мишљаше, важни државни изрази:{S} Краљевско-српска; |
| </p> <p>Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претури |
| хо... насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваља |
| , ништа је није привлачило к њему; само она незгода новчана... али ваљада није то?{S} Она се за |
| } Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој ј |
| > <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа изненадно, па тако и |
| је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она |
| ас једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она рук |
| нога ћутања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њ |
| ан младић, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и представи јој се учтиво. |
| јка обузе пријатна топлина: мило му што она сама везује своју судбину за његову, па и он развуч |
| је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку пријатну зебњу у души?...{S} За |
| да одређују учитељици квартирину, пошто она нема стана у школској згради.{S} Чувши то, путник с |
| овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће |
| и да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полу |
| јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање ни намере.{S} Она им одго |
| олико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је толико читала, да ј |
| ан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; о |
| и јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписницу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она изи |
| отивни.</p> <p>— Него напротив?... опет она удари у смех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се баш зб |
| ду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зеб |
| мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила је читати оваки изра |
| иђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и јутрос разговарали.</p> < |
| олском..{S} Пређашњи је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и ба |
| убав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уве |
| ако не умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег призора |
| тенасто, немојте га уписивати, шапну му она.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одговори јој о |
| друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, |
| ас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се одлучно крену. — Хајдемо!</p> <p>Го |
| то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним гласом, полушапатом. — Нико не може грешн |
| О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам |
| , ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се п |
| н ка светац.«</p> <p>— Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад |
| Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их |
| >— Како... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем.</p> <pb n="182" /> |
| ше мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно прелеташе погледом пре |
| а, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише н |
| мало ти нисам преврнула тањир, узвикну она весело, намештајући чинију на сто.</p> <pb n="192" |
| ја сестрица. </p> <p>— Боса!... узвикну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?. |
| па он је, јадник, болестан!... узвикну она, загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се |
| ћа моја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако |
| читељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p> <pb n="195" /> <p>— Па знаш |
| у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле |
| пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери т |
| их зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита дечка јо |
| Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чињени |
| , избегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви је |
| — Љутила сам се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> |
| емо, да радимо...</p> <pb n="144" /> <p>Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледајући га пра |
| пришавши Љубици.</p> <pb n="194" /> <p>Она одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не |
| .{S} Али брже!...</p> <pb n="209" /> <p>Она зину, подиже руку и осети хладан челик на врелим ус |
| дмах... је ли?...</p> <pb n="149" /> <p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувш |
| било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше |
| може, братићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у шко |
| се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици бех |
| , жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јо |
| чекам те...{S} Љубице, друже!...</p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде насред собе, да ч |
| p> <p>— Љубице!...{S} Љубице!...</p> <p>Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, отку |
| ука брине о светињи школској!...</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже |
| .{S}Ја сам најсрећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изнен |
| — Да будеш моја!...{S} Хоћеш?...</p> <p>Она се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се |
| колу...{S} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослобо |
| ледаше уписницу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она изиђе у двориште.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљал |
| реците ми, поверите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица... |
| д трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, заклањајући се дрвећем, па н |
| бегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише |
| оли и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен |
| авивши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча пр |
| лајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела зав |
| знају најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окуп |
| ед њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одједном, као електрисана, рашири очи, а |
| ући се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Бого |
| или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујућ |
| вају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално па промени разго |
| подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необ |
| — Лаза Петровић, овдашњи учитељ.</p> <p>Она промуца нешто у одговор, рукова се са њим механички |
| мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто |
| нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко ста |
| са страхом и зебњом њен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну једну своју руку на његово |
| се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам прет |
| равом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, па ни п |
| ав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео тако поступати?...{S} Не би ни покушао, јер з |
| закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, ка |
| већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до |
| не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно |
| турови пред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанс |
| ојана како је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се |
| рчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по соби н |
| и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Д |
| тражила је утехе; у послу је угушивала онај стални страх од некакве несреће, који је обузе ови |
| S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор...< |
| нам шта ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу сви |
| ?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може |
| е одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече о |
| ва у ситним капљицама и навлачи на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије лице |
| ти да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све |
| ш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће |
| — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шт |
| е срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, што дави, испија полако...< |
| ор Министру у име капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му за |
| е лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединствени израз на окамењеном, непокретном лицу: |
| у...{S} За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо |
| лас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, н |
| јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше све ви |
| ше мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени камен, који је још овде у дворишту обузе... |
| елу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богосаве, по |
| ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!...{S} Али нећ |
| па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти |
| >Љубици смрче пред очима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} |
| баш на овом месту... </p> <p>— Камо вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се на |
| , не може се свему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован... в |
| и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мал |
| рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, к |
| трати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није, није...{S} Ово |
| кама.{S} Она са чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и ве |
| ј се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јо |
| не се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ћ |
| се виђаше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта |
| ац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!...{S} Али ти си гледала на |
| »Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала свога нежењена колегу, не |
| S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186" /> каквог је она замишљала још у шк |
| све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, коп |
| а; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгу |
| од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв...</p> <p>— Бра |
| мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке.</p> <p>— Хоћемо... ил |
| на љубав, права љубав, велика, заносна, онаква, како се то описује у романима...{S} И све је та |
| изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само не онакво, како се замишљало ранијих дана...</p> <pb n="15 |
| ше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његов |
| збуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима...{S} Свега |
| пред распећем, и учитељева херувика са онаким истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, м |
| и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, и |
| преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко |
| е је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћ |
| »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крп |
| етурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча, онако необучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за |
| да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје у |
| тве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника |
| </p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гој |
| олу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p |
| па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје деце |
| намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако ради учтивости, али му се из груди оте тежак узда |
| Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S} Кад оп |
| лубане?...</p> <pb n="153" /> <p>Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па |
| } Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он |
| Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и јутрос разговарали.</p> <p>— Подне је, |
| је пазила на децу и крстила се побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишља |
| ва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пруга, масница преко цел |
| овољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже |
| дох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћ |
| ој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та... онако...{S} Једнако ме гледа душмански.{S} Не може да з |
| не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— Не бриг |
| цима!...{S} Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не в |
| о, па друго, па гледај га <pb n="93" /> онако чупава како се превија, а крв шикља...{S} Па онда |
| тала <title>Монте-Христо</title>?...{S} Онако ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш |
| а Бељино место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако је некако... чудан.{S} У свему је оштар и одсечан |
| S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш с |
| види...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза сна |
| рвене изненада, саже главу и погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се јед |
| </p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> <p |
| е!.. о часни је!...{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... и |
| што разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и |
| мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, да |
| — Хоћеш?...{S} Пропусти га напред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико н |
| е у хлад па се измаче, гледајући писара онако исто необично, најежено, као и Гојко.</p> <p>— Из |
| па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како је он казао.{S} Ето и |
| за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} |
| и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га уплашено погле |
| њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш |
| он ми није још ништа ни казао, него све онако... поиздаље.{S} Час говори некакве одвећ необичне |
| оше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је пол |
| не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дел |
| а као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко по |
| а седети, а она се погрбила, превила се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p> |
| а.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p> |
| о он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нетактична показа.{S} Ревизор отпусти децу кућама |
| один Пера... знам га.</p> <p>— Питам те онако... какав је човек?{S} Он нешто много прети учитељ |
| Не треба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> |
| само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељач |
| увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> |
| иже се читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица која |
| Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а об |
| молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака несрећа мора |
| дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.< |
| ви.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, ц |
| p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и онако морам... поједине округе, али опет не иде то тако |
| лас, може се закључити по Стојану, који онако испод покривача испаде и прескочи све степенице и |
| /> од његова изгледа, него му одговори онако, гледајући некуд по зиду:</p> <p>— Отишла ономе л |
| сам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се сми |
| кло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети! |
| же.</p> <p>— А нама остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се, |
| .{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој пост |
| {S} Дотерао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр.. |
| ... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па г |
| ... то јест нисам управо ни живео, него онако...</p> <p>— А детињство? стаде га запиткивати заи |
| мој зубе показивати, ономе знаш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за в |
| , знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И господин |
| милошту као други људи, него све некако онако... озбиљно, важно...{S} Само неколико пута, у поч |
| учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад |
| ика. »Да га искасапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву стра |
| најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити ме је шт |
| сам никакве користи отуда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко ср |
| на како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта |
| ојан, који стајаше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у шк |
| ро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, |
| е... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад лежаше на кревету, и опет му исто |
| itle>?...{S} Онако ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?.. |
| убав, која је трајала и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</ |
| а отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном |
| завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојни |
| о кад лежаше на кревету, и опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми ј |
| некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она с |
| ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се о |
| име писарево.</p> <p>— А новости... већ онако...{S} Прича свет свашта, не може се свему вероват |
| у рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху и на |
| беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски:</p> <p>— Идите, |
| .{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не |
| чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није поста |
| у долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као код правих кућевних људи!{S} И он извесно са |
| /p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... понављаше она већ стоти пут једн |
| <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренерази св |
| а би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако и |
| ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>З |
| тогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и ст |
| он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и с |
| ар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печ |
| а одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вр |
| сна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно страшно, непознато, уклонити...</p> <p |
| а не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар |
| обро... одговори депозитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одг |
| али праве љубави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав |
| ваког предмета?</p> <pb n="138" /> <p>— Онда... е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, с |
| тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како |
| ад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну |
| акт с потписом Министра просвете, па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево |
| ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате како |
| исао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се ј |
| некакву гривну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла језика... једв |
| } Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се прену: вид |
| м погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати крушкову грану, |
| ђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p> < |
| ок се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по издаље добацивати похвале њеној лепоти, па |
| исати.</p> <p>Љубица стаде рачунати, па онда извади из стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ће |
| и писар службеним полицијским тоном, па онда, као са своје стране, настави:{S} Понео сам га узг |
| утник се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и |
| уком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама тр |
| жи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не |
| раше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде причати о себи, о |
| е дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких кукова. </p> <p> |
| та, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и т |
| бешчастити учитељске породице!...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> он |
| а како се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине |
| дима... и ваздан других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој пи |
| или трећом приликом све исказати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу |
| у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он ври |
| и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао ра |
| мета?</p> <pb n="138" /> <p>— Онда... е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се. |
| S} Има времена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом к |
| ати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«...</p> <p> |
| ђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиж |
| а школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, п |
| ок пламен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тихо лелујати, као последња слабачка жртва с |
| !...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно страш |
| што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало д |
| ћу одговор Министру у име капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Д |
| b n="157" /> Мора га избегавати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједн |
| учити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да з |
| Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S} |
| школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако редо |
| p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац |
| .{S} Кад нестане такве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</p> |
| а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и м |
| оли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, |
| дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Бо |
| м ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону |
| лаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ниш |
| та си тамо радила?</p> <p>— Под крушком онде...{S} Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрад |
| рџба.{S} Није могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут |
| енило, добило самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано је у њи |
| к се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак |
| бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се истина црвене, али то не мари.{S} |
| резом? рече писар мало тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак.{S} |
| во орловичке општине дало се на посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђоки |
| м?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по |
| ончића?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, ви |
| апред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p |
| О, дивна, шумна српска Мораво!...{S} Па оне безазлене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно за |
| > <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислит |
| ута и повучена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу личити на војнике |
| аше женска сујета, попушташе по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разгово |
| са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она |
| покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући велики бол што је пр |
| и унапред њихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле |
| га дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешк |
| о је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Св |
| њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и жен |
| ој другарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречају |
| подине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хе |
| узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта се |
| ти прозоре... свуд навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Пропе с |
| ом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Остави часовник у фијоку и поне |
| . боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски капут.</p> <p>— Нека... одгово |
| о мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а с |
| вуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и сва страдања...</p> |
| Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он бе |
| ико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед лица.{S} Н |
| и: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети |
| Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,..{S} Три разреда, толики рад. |
| али сам узимала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема, госпођице, ниједне.{S} |
| стаде на његовим грудима као полумртва, онесвесла...{S} Доцније, кад се мало прибра од прве нав |
| е.{S} Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиздизаше главе, и што им се овај виш |
| умни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и с |
| ложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добр |
| о друкчије мишљаху...{S} Како који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ ода |
| и кметова он није променио па ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а он са својом |
| ски:</p> <p>— Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступ |
| > <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зу |
| махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, ова наша хеј... пар |
| бла, пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини.</p> |
| блак, који им се нагло приближаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под ј |
| ни постају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно погледају, имају неке своје |
| а, рече јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p |
| Најбоље нек стоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом |
| више учврстиле њихово пријатељство.{S} Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне |
| емишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, провели су цео дан к |
| сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она |
| а.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога б |
| м мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви каже |
| слио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не ради |
| .{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са |
| ло послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба |
| <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| прену.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они отишли... намиловали се, наљубили се, па отишли сва |
| и наравно све оно, што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозби |
| зебња испуни.{S} После неколико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, глед |
| ји одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и н |
| шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво прово |
| н не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде тајац...{S} Све с |
| замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они |
| и малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомил |
| ему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са ти |
| које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, гледајући га нека |
| од почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За |
| ..{S} Познајем ја по овима овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћају |
| никакво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је прен |
| стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наред |
| главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они т |
| , час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <pb n="77" /> осећаји, која мало пре она сама угуши |
| ове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се кр |
| сам избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и |
| њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то |
| оћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно |
| о и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, пров |
| биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничкој станици, где је био одређен збор |
| укчије!...{S} Могли су се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душ |
| мајци, брату... <pb n="133" /> јесу ли они сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мисли |
| удо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему заклец |
| тео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p |
| м!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му се ч |
| ст, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичниј |
| њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...{S} И то он осети само за |
| динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{S} |
| Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи ко |
| ..</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти |
| морност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако |
| а ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи... н |
| а тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда м |
| е и стаде под један прозор.</p> <p>Јест они су...{S} По столу разбацане пилеће оглодане кости, |
| {S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ће |
| а господо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе |
| то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али з |
| школу, па ради читање. </p> <p>Тако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наступа |
| а децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уре |
| се давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само |
| Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чуди |
| она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра |
| било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, ис |
| шкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућур |
| ежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом, којим обично гледају заљубљен |
| ас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, којима се највише |
| ка...{S} Он погледа унезверена Гојка са оним простим искреним саучешћем и махну главом ка врати |
| ровири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женским саучешћем.</p> <p>— Ништа.. |
| седник.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{ |
| дмах опази, да се ниједна не интересује оним што се ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше нек |
| д тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско породичним тоном рече јој, прилазећи: < |
| Отац јој одговараше на сва питања, али оним истим својим изразима, с којима се погађа и цењка |
| /p> <p>Узевши новац, он се полако упути оним необичним вратима, кроз која ће одмах угледати оно |
| ст да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и малодушним узвиком: ех!...</p> <p>» |
| сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.</p> |
| а.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпушт |
| иљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он плану гневом и узвикну: </p> <p>— Жи |
| ко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког не |
| бица мислити.{S} Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... |
| /p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S} Или није?... не зна |
| у се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, које пију, пију... и ус |
| која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, ме |
| нолика љубав ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду |
| се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће их морати провести са њим. |
| Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га |
| је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јасних плавих очију сија љубав и доброта...{S} Так |
| али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снага је издаде |
| у, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођ |
| онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и сва страдања...</p> <p>— Господине Гојко |
| ан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Та |
| ремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку распо |
| Не може, мајко, зарасти исечено срце... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала пр |
| елом чаробном светлошћу његови зраци... оно се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео |
| убица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге |
| и се из све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то |
| стајати, треба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... |
| ке, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно |
| душу некакво ново страшно осећање...{S} Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ни |
| >— Е, јесте... сви се муче са тим...{S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха |
| дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> |
| ини?!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином.. |
| наш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меш |
| S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубица се окрете и разглед |
| ћи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те повед |
| ан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то н |
| д.{S} Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта |
| ам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, теш |
| чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко леж |
| воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу |
| је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни зв |
| људи, који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у св |
| ад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!. |
| >Веља иђаше необично весело; обузело га оно пријатно расположење, које наступа после дуга успеш |
| елу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је познао једине дане среће, мило |
| у и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све к |
| а судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишљала о послед |
| плату?{S} Потписали сте списак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица з |
| срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он ж |
| их, озбиљан живот.{S} Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову собу, наместила, почистила, |
| прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: нек |
| } Јест, али он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није због |
| ју се на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам |
| а отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то изг |
| {S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} Па < |
| } А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако |
| ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да |
| ор с писарем, изостављајући наравно све оно, што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још |
| на своју нову постељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи.. |
| , шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао на |
| т, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кре |
| ћу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни |
| губи памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!...{S |
| и и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах. |
| и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се ба |
| премештај на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихо |
| S} И ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на све |
| диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад ј |
| да... некаква катастрофа!...{S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не в |
| ан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта.. |
| ати, стежући њену ручицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила |
| , жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело ви |
| !...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему... је ли?...</p> <p>— Теби, синко |
| ако наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да |
| дање... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много с |
| ако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све |
| нека пријатна веселост у срцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с којим се код млад |
| S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године про |
| аредбу напамет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он тако баш х |
| о, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па |
| ишта...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно страшно, непознато, уклонити...</p> <p>Али истога ч |
| се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да б |
| е, иному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>За |
| досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане велике муке |
| се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно |
| па одговори:</p> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја |
| не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} Није то... није то... н |
| вим китњастим пространством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом бескрајн |
| 5" /> <p>Срце јој опет поче зепсти, као оно после прве походе писареве; нерасположење и сумор о |
| кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се мо |
| е не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се опет насмеја: беше |
| , сажиже, ништи...{S} И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: и ми |
| м сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у по |
| к, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се |
| лене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно задовољство, које се тада осећало...{S} И сад се жи |
| иближи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз цело тело.. |
| де, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ј |
| љиво... наставници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропуштено.{S} О м |
| ар ја нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми |
| би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би |
| ладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути. |
| морим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар б |
| признати, да је највише охлади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не |
| > <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам...{S |
| ћате ли се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама...{S} Трпковића, што удари ди |
| даде га Стојану. </p> <p>— Писареву... онога, његову жену ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка теб |
| сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?.. |
| ан слуша моје причање, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, причала...{S} Видиш |
| . ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} |
| то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...{S |
| доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљене, непокрив |
| ни требају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се |
| иле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа...{S} Само се вилице понекад затр |
| а знаш онога... молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршља |
| амљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укра |
| атила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капетан се осмехну, очекујући радознали |
| м својим сећањем.</p> <p>— Сећате ли се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама. |
| видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љубицу свакад пресече преко |
| к ти је просто све од мене... и овога и онога света...</p> <p>Љубица, како стајаше испод Гојков |
| гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...</p> <pb n="1 |
| једнако рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли онога ономлањског, Светислава.{S} Узе од мене велике кр |
| им вратима, кроз која ће одмах угледати онога страшног зликовца.{S} То га је вукло напред, те и |
| Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног...{S} Коса јој се стаде одвајати од глав |
| чи.{S} Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах к |
| ништавно, лепо само као мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, јер нема ко то изв |
| Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим све |
| /p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па знаш онога... молим те, склањај се од онога Пере за ово који |
| ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плаховитом нарављу, |
| S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу |
| брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Марш одатле, безобразна животињо! др |
| а њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај... не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по |
| те... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, н |
| што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника и пода |
| ежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини...</p> <p>— О, како је ди |
| т остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, о |
| би <pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној, пустој празнини?!.. |
| S} И све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неизмерној љубави, коју сам ја погазила, |
| је рђаво протумачила његово саопштење о оној учитељици.{S} То је неваљала женскиња, и она је мо |
| нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај, па дошавши так |
| наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело лето. |
| S} Шта ово би?... <pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и з |
| годан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи вамилија |
| ече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гом |
| ко да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часова рада у школи.</p> <p>— |
| ки распуст у задовољству и одмори се од оноликога страдања и патњи, што их претури за годину да |
| 28" /> <p>— Добро, добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од панду |
| ..{S} Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али јој срце |
| гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћом може да створи овакав жив |
| <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим |
| еки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него с |
| ован посао...</p> <p>Љубица сања само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко |
| сти мужу, правила морала...{S} О, тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешком мук |
| место.</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазвон |
| ... двадесет дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што |
| , скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, гледао мало |
| а ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим |
| ло јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и ње |
| то је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из оп |
| те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из се |
| ио власт, него само тврде да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} После пола часа з |
| уо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали са колегам |
| ноћње патње, намршти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у школу, али |
| раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вратима, блед, о |
| ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако |
| b n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се могло |
| ледајући некуд по зиду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли в |
| а затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па после?... хм... после ће ме |
| њено срце никада више не може припадати ономе, који је тако лако погазио ногама њене најсветлиј |
| ле, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, т |
| напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздра |
| и од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за Бога! |
| о рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли онога ономлањског, Светислава.{S} Узе од мене велике кромпире |
| детињи чуперци.{S} Она још није стекла ону необичну вештину многих старијих учитеља, да целе г |
| десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше |
| к, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. </p> <pb n="6 |
| то, које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу... |
| ека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и мука причинила.{ |
| ормана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлов |
| стави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} И |
| године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.< |
| а нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни |
| твори се у учионицу и стаде преписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се см |
| што?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} Она о |
| муца Гојко оборених очију, избегавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се о |
| о једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то |
| виш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље. |
| рао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети |
| о је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, густо?...{S |
| гледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп <pb n="119" /> смишљаше да се крене до председника, |
| клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу испред очију расцветале воћ |
| те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира |
| ђашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа његова карактеристична несразмера, али ко се већ |
| зрасле ретке жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па необи |
| она <pb n="38" /> почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу |
| цела света...{S} Ну, одједном он стаде опажати како се Љубица све више мења према њему...{S} С |
| — Ти, мали, ти... ти! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним погледом. |
| само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу мал |
| људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а |
| ...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти с |
| својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посматраху.{S} Он подиже |
| у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Богосава, који таман хтеде ући у двориште, па кад |
| ху другарице њене, остале учитељице.{S} Опази она и неколико познатих јој девојачких лица; то с |
| није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема: |
| е...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично |
| се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сја |
| <p>Прилазећи својим вратницама, Љубица опази човека, који се држаше једном руком за плот.{S} О |
| > <p>Улазећи у школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом |
| ром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видел |
| сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се у |
| {S} Нека!...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уве |
| мрштен, ходаше живо преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па |
| брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Те |
| ...{S} Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p |
| е бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слобо |
| х треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не бих разумео, |
| ку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго осврташе, |
| .{S} Само гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S |
| отресит, као што она при својој забуни опази, и представи јој се учтиво.</p> <p>— Лаза Петрови |
| <p>Опет се продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити |
| } Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица која га посматраху, а сад в |
| о стајаше испод Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} |
| д помене односе Љубичине и писареве, он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак не |
| би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнуш |
| настадоше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица одједаред измени: п |
| на женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, згрчену фигуру, па одмах помис |
| сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и п |
| стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јо |
| у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} |
| ша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој он |
| Чим наступише у двориште, Љубица одмах опази, да нови колега целом својом појавом и држањем од |
| бица посматраше само учитељице, и одмах опази, да се ниједна не интересује оним што се ради на |
| имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе |
| .« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом као прет |
| >Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре неправилности, намршти се...</p> <p |
| ... незгодно!... »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шт |
| ом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било |
| ставио као учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, коју он није ни сакривао.{S} Пр |
| аш тако отворено покаже, како је раније опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Г |
| .{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове значајне погледе и хтела је одмах у |
| е уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га овај з |
| не? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«...</p> <p>При крају причања отворише се познат |
| преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Ве |
| огнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с |
| а он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помисли он.{S} Он |
| око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматрач опазиће из очију му праву сањалачку душу, која живи виш |
| е и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она са |
| збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула так |
| ивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час по |
| овечан човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре |
| ...{S} Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{S} Опру |
| ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и |
| м селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све др |
| .</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка |
| огледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш |
| дмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више |
| бица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опасно? запита она, гледајући уплашено. </p> <p>— Врло |
| окретати око себе, као квочка кад осети опасност, па скупља око себе пилиће.</p> <p>Љубица погл |
| S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте дошли |
| напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вел |
| на.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како је гледа нем |
| шким уздасима...</p> <p>Кад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} М |
| Нађи ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— За сут |
| > <p>Опет се отворише усне самртникове, опет слабачак самртни ропац, један... други... и очи се |
| х вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадашње узбуђење б |
| њихов је грех...</p> <p>Изговоривши то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се |
| ако је то, братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану дан туроб |
| у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа |
| .. противни.</p> <p>— Него напротив?... опет она удари у смех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се б |
| о шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Н |
| не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изгово |
| грешила је... много је погрешила!...{S} Опет је обузима зима... све више је издаје снага... гла |
| њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је о |
| јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га н |
| а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <pb n="77" /> осећаји, која |
| е може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па |
| , криви путник приказати као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш |
| ша, па тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре пр |
| испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Нав |
| стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује С |
| бузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко |
| и мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако им прође |
| једну своју руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа својим великим очима.{S} Уснице јо |
| Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан |
| е своје осећање према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жалосн |
| ко старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је |
| ли разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно |
| Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Неће |
| очиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресати некакве топле, пријатне струје, |
| е као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што |
| шко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговори:</p> <p>— Отпустиће је, дабогме!...{S} Ч |
| е, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!... прем |
| кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу |
| азговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни |
| узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подиз |
| а живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке |
| и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на |
| ину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам |
| ебе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче ваздуха...</p> <p>— Стојане!...{S} Стојане! |
| тајао и ходао по соби читаве часове, па опет легао и мислио...{S} И ништа ново није смислио, ос |
| Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе з |
| Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да |
| н ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, |
| !...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, с |
| е пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зр |
| че стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се св |
| је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрке:< |
| ромени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу |
| еливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом |
| д гости се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се |
| {S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све.. |
| ња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и све то неким нежним, учтивим, |
| главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запет |
| наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта |
| осу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болесником.</p> <p>»Дакле то није с |
| ного, прешли су све важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији |
| пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним плановима, који му д |
| обави неколико часова код Љубице, па је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута |
| им су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, познатије, као да се сад |
| ли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то с |
| да закопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни |
| убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање...</p> <pb n="98" |
| о...{S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и упла |
| ључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко х |
| за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној, п |
| пи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то з |
| у децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малиш |
| е јој помути цело расположење, и она се опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у |
| , ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше стању, које личи на врућицу...{S} Пог |
| оби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и |
| дух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте с |
| пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође се |
| на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоће |
| неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пр |
| есу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају усамљени |
| {S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са дец |
| ако оно... <pb n="52" /> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Стојанов |
| махну руком, разгледа пред собом па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигош |
| у и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет настављају светлији дани.{S} Сад се баца око на мн |
| занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојк |
| еко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољ |
| ле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлач |
| ве ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</ |
| опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Није ништа, |
| е мало незгодно њихово присуство, он се опет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати.{S |
| у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана |
| о учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на школск |
| страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и с |
| , кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина...</p> <p>Љубица ослушну...{ |
| ринскога срца...</p> <p>И опет мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гле |
| во у очи страшним, зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, г |
| стајаше уз њих, погледајући у страну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, које јој упу |
| ако миран, као кад лежаше на кревету, и опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добр |
| боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не упл |
| ра писар!...{S} И ти, смраду један... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком и |
| то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не |
| , пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући |
| шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> махну главом и стаде |
| а њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам |
| звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге н |
| це, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе на столицама једн |
| ља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и |
| д или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су |
| а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен око срца, и о |
| .« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, што дави, |
| кан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} |
| ; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази |
| атрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намр |
| чи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се |
| има по некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.< |
| ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку, |
| ео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило.. |
| менила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а ус |
| ...{S} Само се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> <pb n="184" /> <p>А Гојкове очи |
| > <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и пору |
| не жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном о |
| је чежњу материнскога срца...</p> <p>И опет мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за час |
| {S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевљењем, |
| за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног зл |
| но и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледаху у |
| ћ и онако морам... поједине округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо |
| м ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш... |
| ни послушао све како ми је речено, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море... |
| ледајући у страну.</p> <p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погле |
| ..{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни послед |
| .{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану дан |
| то си ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним п |
| он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти |
| ћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, п |
| еко табле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају |
| пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно |
| не овима.</p> <pb n="75" /> <p>Срце јој опет поче зепсти, као оно после прве походе писареве; н |
| а среза, господина Перу... и председник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева |
| оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да |
| а се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он |
| се на заједања.</p> <p>Другом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, |
| реди своје малишане.{S} Сад је одједном опет обузе нека милина, врати се пређашња љубав према о |
| н, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Гојкову реч.</p> <p>— О, господ |
| !...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред собом па се опет замисл |
| одмах наређивати... одмах... затеже он опет, избегавајући да каже јасно своју мисао.</p> <pb n |
| ... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не пома |
| само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвално |
| муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочит |
| олог и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и |
| Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он |
| ите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично, она не разумеваше шта се т |
| е мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивш |
| болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га |
| па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је » |
| ну нек донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет ћутање...{S} Пандур махну главом, осврте се око се |
| д, који сажиже душу као огњем...</p> <p>Опет се отворише усне самртникове, опет слабачак самртн |
| вичке, упућује на своју дужност.</p> <p>Опет се продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другари |
| . узвикну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке, |
| а једно уз друго, загрљени, приљубљени, опијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тр |
| мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у |
| само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст.{S} После је наступила одврат |
| убицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица.. |
| осте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је спреми |
| то доказивати, чему се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на |
| {S} Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све |
| ав, велика, заносна, онаква, како се то описује у романима...{S} И све је тако некако испало, к |
| а од свију страдања и недаћа, што су је опколиле.</p> <p>— Јаднице!... јадно моје дете!{S} Муче |
| упи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, |
| око себе, осећајући само да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непровидан...{S} На |
| »насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} |
| ећна, тако срећна!...{S} Невидљива вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца, посула је руж |
| ено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, ка |
| </head> <p>Дође испит.{S} Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха.{S} Ист |
| смева њеном другу, те му одговори доста опоро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам шта ви говорите.< |
| ду...</p> <p>— Гле ти паксијана како ми опорочава моју очигледну наставу, насмеја се гост, па с |
| е постављати питања.{S} Оптужују га за »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; ст |
| вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко црњи |
| е.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправдање:</p> <p>— Далеко много...{S} И посао велики у |
| жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и свима показу |
| писар мало тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје н |
| крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезније!...{S} Пст!...{S} Чујеш ли?... '</p> <p>Љубиц |
| кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно, лагано... као змија кроз честу...{S} Ено крушк |
| ћи га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша...{S} Разлеже се врисак ужа |
| жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и у |
| о где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајући се да не поремети ову тишину, која в |
| сле два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више |
| абачка жртва самртникова, с којом се он опрема на далеки, неповратни пут...</p> <p>— Јадни мој |
| > <pb n="187" /> <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средин |
| <p>Устала је рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила све што треба да је г |
| е појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одело, окорамио двоцевку |
| стакло!...{S} Свршено је!...</p> <p>Кад опремише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет |
| тако у разговору до орловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и |
| поручник.</p> <p>Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици |
| ут...</p> <p>— Јадни мој братићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене... и овога и он |
| а истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најзад се писар диж |
| ч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапред.</p> <p> |
| дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много... опростите на замерци... рече му Аксо својим тихим, учти |
| за то време спавала, нисам живела...{S} Опростите, заборавите све што је било... и њој потекоше |
| обоје напоље и седоше у хлад.</p> <p>— Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам в |
| је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S} Ни сама ниса |
| ли немате никаква посла.</p> <p>— Молим опростите...{S} Ја, знате, ’нако... стаде муцати пренер |
| м, полушапатом. — Нико не може грешници опростити, сваки је мора отурити!...</p> <p>— Не, није |
| лишћа и остала која зелена крушка...{S} Опружише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише ли |
| ? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири |
| амо тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему см |
| како је он био окупио председника да је оптуже због неморалног владања...{S} Њу, једну од најпо |
| а и ћата му стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се јо |
| и и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа овом д |
| але се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па само дакћу.{S} Тра |
| к стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса |
| ци.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне речи, али при најмањој |
| часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часовник зажареним |
| и тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има тр |
| Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад је почео тамо до |
| чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега право убиство.</p> <p>Ле |
| раз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак примамљивости.{S} Стас јој беше лепо разви |
| ису тамо моје признанице.</p> <p>— Нема општина ниједне ваше признанице, кажем вам... ни моје, |
| гласа и у села.{S} Часништво орловичке општине дало се на посао — оне обичне ствари које се вр |
| па не могосмо да добијемо квартирину из општине... настави она, па одједном <pb n="86" /> заста |
| а о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли. |
| Путом, што води од железничке станице к општини орловичкој, креће се тромо и уморно један путни |
| очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она ј |
| а настави:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице.</p> <p>— Нема оп |
| од државе...{S} Још да наредимо само са општином...</p> <p>Љубица уздахну, обори главу, па стад |
| и, преместише га у судницу.{S} Тамо, са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу |
| , а председник продужи:</p> <p>— Ово је општинско зло... знате — ћата.</p> <p>Учитељ још више о |
| стоји леп и мирољубив обичај: часништво општинско кад одступа, откупљује се новом часништву доб |
| .. трже се одједном полицајац, треба за општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате шт |
| } Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), п |
| о озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражи |
| и стала се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и много других!...{S} После нас |
| ...{S} И овај несносни Гојко, са својим оригиналним особинама, и његови кад страшљиви кад намрш |
| оже сву своју снагу за добро и напредак орловачке омладине.{S} Али свему има краја, па и овој п |
| , који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица?</p> <p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да ли је |
| -ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма о |
| ише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орловици постоји леп и мирољубив обичај: часништво општ |
| м је предавао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога |
| ловима: »Краљевско-српска основна школа орловичка.{S} Бр.{S} 34.« Баш звони!...{S} Љубици нароч |
| ређује се учитељици првог разреда школе орловичке, поред усмене наредбе, да сутра...« и тако да |
| ић, привремени учитељ и управитељ школе орловичке, упућује на своју дужност.</p> <p>Опет се про |
| ртији.{S} Доле потпис: »Управитељ школе орловичке«... а горе на врху великим словима: »Краљевск |
| одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке општине дало се на посао — оне обичне ствари |
| оњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијукну прутом к |
| ви?{S} Шта тражите?...</p> <p>— Учитељ орловички...{S} Гојко Савић...{S} До вас... мало послом |
| емештај, па дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да ће и |
| то води од железничке станице к општини орловичкој, креће се тромо и уморно један путник.{S} Јо |
| ="SRP18993_C16"> <head>XVI.</head> <p>У орловичкој школи све се вратило на стари поредак, ради |
| идиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} Али брже!...</p> <pb |
| има...{S} Соба није закључана...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку |
| и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зли су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас |
| к једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <pb n="13" /> </div> <div type="ch |
| о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... свекар нека добричина... она довед |
| Напослетку <pb n="191" /> једнога дана освану и код њих установљена задруга.{S} Влајко се сав |
| опет...{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану дан туробан, ветровит.{S} Љубица није могла гото |
| и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да |
| стављати се на разним другим средствима освете.{S} Све беше испитано, у мислима проверено, и св |
| соби...</p> <p>Пламичак лојанице слабо осветљава малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у |
| чући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, и машући живо рук |
| сом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен свод чистога небесног плаветнила...</p> <p>Иду |
| јасним небесним сводом, који се, и сам осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над овим китњ |
| е са источне стране.{S} Једна соба беше осветљена...{S} Стаде разгледати прозоре... свуд навуче |
| ечувена мржња према овом јаднику, мржња осветничка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху о |
| ах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скоч |
| јљућим чемером, најстраснијом жудњом за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ствара демонс |
| , задовољан, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја.{S} Победио је и њег |
| ... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, ал |
| Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материне, братове <pb n="202" /> и се |
| ао и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту.</p> <p>— Овде, одговори Гојко, мр |
| бразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да иде |
| је, одједном пусти њене руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љубица |
| илица, подигнуте главе, весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је |
| велим да се упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, збуњена, погледајући чешће на Гојка, који се |
| а реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташе око себе унезверено, дркћући од страха и узбуђ |
| може те отети...</p> <p>Љубица се дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла радити.{ |
| а и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како мож |
| >Опет ћутање...{S} Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S |
| </p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дркћући као |
| на кроз стегнута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се о |
| ка посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло |
| ле.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече |
| рклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде тешити |
| е и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу с |
| ном иза његових леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трп |
| живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кре |
| екарем.</p> <pb n="182" /> <p>Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро |
| арије.{S} Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да |
| Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран. |
| S} Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не вид |
| госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, |
| у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле |
| раха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, још горе зло.</p |
| .</p> <p>— Ах... уздахну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. »О, како |
| где је? промуца учитељ оборених очију, осврћући се око себе бојажљиво.</p> <p>— Школа! рече мо |
| ко пенити се и шумити, не <pb n="65" /> осврћући се на човечја гнезда, која се појаве уз њене о |
| иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Другом приликом опет ув |
| тне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама година она с |
| ам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} На |
| баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мер |
| Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излази.< |
| се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Ст |
| е кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... < |
| ...{S} Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих р |
| едном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опаз |
| угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз глав |
| и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које поче |
| уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од ч |
| че му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта |
| о?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и |
| {S} А после јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb n="168" /> ново, н |
| трим и чудним погледом...</p> <p>Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати.. |
| возно окретати око себе, као квочка кад осети опасност, па скупља око себе пилиће.</p> <p>Љубиц |
| смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети како му спада велики, огроман терет с главе...{S} |
| е руке на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним ос |
| осим задовољства и пријатељства она не осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица |
| ом стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет о |
| , не знајући ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ |
| ен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, нема досада |
| о неки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S} И о |
| b n="209" /> <p>Она зину, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама...{S} Пријатно је о |
| осле стаде да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му |
| репће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до |
| ати са њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} |
| уге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту ми |
| ак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном осети над собом сву тежину силе старијега, а необичан ј |
| е ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше |
| кренуло... мислила је дуго, па одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново страшно осе |
| Он стаде, окрете се око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад запла |
| а живим!«... понови она опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, суп |
| ну та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану |
| ало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n="120" /> свију чуда |
| на том месту само пуста празнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нес |
| ни једри пуначки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p |
| свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све... |
| еда, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> <pb n="14" /> <p> |
| и плаховита природа...{S} Она први пут осети у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде му |
| ..</p> <p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, н |
| руке зреле плодове?{S} О, какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они јед |
| разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с којим се |
| ила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; |
| што ме нисте разумели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, |
| <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се осетно трже и одједном му се промени лице, али кроз јед |
| ој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу |
| } Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако ду |
| а...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет |
| а га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би им |
| о десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог мес |
| не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна |
| ама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње г |
| ћи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је сп |
| воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине, помешан са сточним изметом.{S} |
| укршта средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ниш |
| ојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, ж |
| и лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p> |
| не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па ид |
| а; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечувена неправда |
| а владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања |
| е ово... он пије крв очима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним сам |
| видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју |
| своје учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не мог |
| Хоћеш?...</p> <pb n="78" /> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она не |
| поред кратких кукова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа |
| о чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> <p>Пос |
| то, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици престао је и |
| м, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, го |
| ма скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти од н |
| з потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p |
| ди по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да и |
| .{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не |
| апред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку |
| фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S |
| нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му једнак |
| као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи |
| и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде доц |
| оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p> <pb n="137 |
| и, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црн |
| да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће п |
| , и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, коју по некад смени лака з |
| о свима срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, |
| д ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлете |
| пре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас.. |
| помути цело расположење, и она се опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну с |
| цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срц |
| Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред т |
| у, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.{S} По уплашену и необична изгледа лицу Веља се |
| етлије, узвишеније...{S} Сећа се својих осећаја за време познанства са Драгутином.{S} О, то бех |
| p>Љубици одједном наиђе наступ љубавних осећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајк |
| и собом све: и мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде механички, а кроз гла |
| ко лако погазио ногама њене најсветлије осећаје, који се наругао њеној љубави и пљунуо на њену |
| , која је покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!«.. |
| пет се у њој подигоше они <pb n="77" /> осећаји, која мало пре она сама угушиваше, а над свим о |
| жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше по далеку недогледу, |
| Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љубавно гукање...{S |
| то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, п |
| е све пред очима... навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео |
| } Прво се појавише неки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична н |
| горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би све уништили и претворили у прах....{S |
| мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно један: жалост, саучешће према |
| д ње је све то некако проткано нејасним осећајима, у којима се ни она сама не може разабрати... |
| у прошлост, или се предала каквом новом осећају, па снује пријатне заносне снове.{S} Гојко се о |
| чај.{S} Гојко стајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољство, а не смејући |
| урно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава некакав страшан |
| , заборављајући на све што га окружује, осећајући само сласт и блаженство од умнога додира са а |
| , блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необичн |
| ак само уздахне и снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то |
| Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље |
| угушиваше те нове мисли, избегаваше их, осећајући унапред њихову непријатност, и ако се оне још |
| ње, само ако му то савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнич |
| ица посматраше пажљиво сваки покрет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, с |
| била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, много срећном!{S} И данас јој срце |
| >А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега |
| спавала, није ништа мислила, ништа није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио |
| овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала с |
| нарочито оно задовољство, које се тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му ду |
| таде неисказано, недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказ |
| ла!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да са |
| !...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате своје прње |
| а осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлина.{S} И све так |
| на бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињ |
| а не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се улевају у душу још мајчином храном, по |
| није, кад се мало прибра од прве навале осећања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу више овако! |
| а, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, |
| и пут осети у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде му се сва, целом душом својом, не зна |
| чешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живљ |
| на врелим уснама...{S} Пријатно је ово осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће... |
| рак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, ис |
| а некакво <pb n="168" /> ново, необично осећање, нешто сасвим светло, заносно... од чега јој са |
| ој се увуче у душу некакво ново страшно осећање...{S} Оно само трује око себе, баца горчину и ј |
| ошћу. </p> <p>Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову дужност!;...{S} Ко |
| а је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака сми |
| тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком |
| мислио...{S} И ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од св |
| икад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо |
| му тело задркта, нарочиту слабост стаде осећати у коленима, у ногама, које дрктаху необично.{S} |
| и оштра, сурова јава...{S} И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младо |
| цу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситнича |
| , што се нахватао за ово неколико дана; осећаше како је обузима некакво пријатно расположење пр |
| а гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нах |
| да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре час охладне.{S} А |
| авши његов савет, допао овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо знали друго |
| евало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећнији од цела света...{S} Ну, од |
| а са анђелима и светитељима...{S} И она осећаше бескрајну, неизмерну сласт у овом новом чаробно |
| чекује казну за своја недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само |
| да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је толико читала, да је љубав |
| н, зачуђен овом изненадном срећом, и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни расположења |
| е саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p> <p>— Не знате |
| ако са масницом на образу!...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа.. |
| ћутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку пријатност од ових смелих речи, и ако је д |
| н не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и учите |
| в досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши |
| о све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчања је одређен — четвртак по |
| о, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} |
| о, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну о |
| лети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обој |
| е види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе суд |
| већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства она не осети ништа друг |
| м не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му једнако некако пусто, али му с |
| ка баџа, кроз коју продире светлост, ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна н |
| уђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје |
| јко, нешто из радозналости а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречистити рачуне с |
| ледаше старија од оца јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико поч |
| ога и намештен <pb n="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз |
| тужно за погрбљеном старицом, која се, ослањајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и виш |
| н и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одједном свију мука, збаци са себе страдање |
| за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, |
| гледи, и ова најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашна сеоска деца...{S} И кметови са |
| <p>— Зар још ниси устајала од спавања? ослови је мати, видећи је необучену.</p> <p>— Устала са |
| а му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта тражите?...</p> <p>— |
| у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га он |
| та на предмет, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са прозора...{S} И све му се |
| на се претури...</p> <p>Стојан се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасна исти |
| настаде гробна тишина...</p> <p>Љубица ослушну...{S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Али откуд |
| морила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. |
| .{S} Сеоски ћата се задовољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одје |
| исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправдање:</p> <p>— Далеко много...{ |
| школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа с |
| Онако исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху ско |
| дмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, |
| лаву и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са презирањем, заигра на њеним уснама.{S |
| вори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи:</p> <p>— Ово је општинско |
| живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, гор |
| прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући велики |
| укла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединствени израз на окам |
| неком човеку, који се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S |
| ацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p> <p>Поведе се разговор о учитељима, о њи |
| матрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила сво |
| ходно скрену учитељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познан |
| .. сигурно?{S} Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљено.</p> <pb n="205" /> <p>— Знаш да |
| цајац, треба за општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: урачунајт |
| села, после онога боја... и капетан се осмехну, очекујући радозналим погледом да Гојко почне п |
| у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочим, па последње и |
| ри последњој речи он се некако иронично осмехну, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде.< |
| и савет нашег Стојана, проговори Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше она љут |
| и Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно... сасвим се тргла.. |
| p>Гојко се намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако ради учтивости, али му се из груди оте |
| ли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, погледајући лукаво, испод очију, |
| гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху н |
| . рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима.</p> <p>Стојан, који стајаше више учи |
| а прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> <p>— Станите, куд бежите!.. |
| подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љ |
| запе Љубица и погледа га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да |
| медерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} Напослетку <pb n="191" /> |
| врху великим словима: »Краљевско-српска основна школа орловичка.{S} Бр.{S} 34.« Баш звони!...{S |
| ?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовања одвојио сам се из |
| .{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шест година готов |
| врдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У основној шкопи, пред испит, само сам сањао о књизи...{S |
| његовој кондујити стајаше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао против школе |
| ј несносни Гојко, са својим оригиналним особинама, и његови кад страшљиви кад намрштени погледи |
| .{S} Толико се кидала због те своје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико |
| и разгледала сваку шару, запазила сваку особину, али јој још није почео постајати обичан, као ш |
| лајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати |
| да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n="124" /> пред децом.{S} Промуца нешто, н |
| како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога тако |
| вреде...{S} Истукоше ме пред друговима, осрамотише...{S} Директор наиђе и оштро ме казни за нер |
| свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, убијена...{S} Само га једна мисао вазда жиг |
| ..{S} Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет |
| држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је г |
| раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</p> <p>Љубица поведе |
| тебе жива!...</p> <p>— Море, господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, о |
| им женским саучешћем.</p> <p>— Ништа... остави ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, затварају |
| хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кути |
| ње, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој |
| ?... узвикну он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у |
| а сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уговор испунити |
| а на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута...</p> <p>Чича се, ставши |
| ом поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</p> |
| Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар |
| е дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, она премре, поче се каменити...{S} Само се раши |
| ише нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</p> <p |
| х украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она његова ж |
| ините, молим вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p |
| шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узет |
| р држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима.{S} Ј |
| осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренерази свршетак разговора с |
| аљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још те нису оставиле београдске предрасуде...{S} Ти си образована у |
| {S} Па онда осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами ов |
| погрешили, понови он, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лак |
| а још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет недирнут...{S} Ови природњаци из г |
| .{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја о |
| </p> <p>— Добро сте мало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{S} |
| итељски испит добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор...{S} Обукох се, оден |
| и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не... оставите ме... заборавите сасвим!...{S} Ви сте сувише д |
| ора отурити!...</p> <p>— Не, није то... оставите!... узвикну Гојко, трљајући руком бледо чело. |
| емам куд... да умрем овде... .</p> <p>— Оставите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбу |
| не страховати од изненадних догађаја... оставити све на страну, па живети... живети славно!...< |
| роклео још на самом рођењу!...</p> <p>— Оставити!...{S} Никад!...{S} Зар ја нисам много страдао |
| и... да, да.!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављање и утврђивање тежих ствари, које с |
| се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} |
| те... како знате...</p> <p>— Не бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући га и |
| ети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} О |
| дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену, као пре, па после да т |
| Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу... |
| > <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати |
| ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља стаде |
| се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бол |
| ан део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга, |
| та Гојко, савијајући исписану хартију и остављајући је у капут.</p> <pb n="95" /> <p>— Разуме с |
| се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће б |
| а одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише ла |
| Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту само пуста празнина.{S} Он осети да |
| зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узимајући мрвице хлеба у уста, само да с |
| и, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, |
| га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... |
| де сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесником, не знајући још шта да мисли и не |
| а јој се затури, очи се помутише, и она остаде на његовим грудима као полумртва, онесвесла...{S |
| њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица остаде скрушена, сломљена, без мисли, притиснута неким |
| из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га |
| з топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погле |
| p> <p>Кад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лете, све гор |
| одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прил |
| се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...< |
| атношћу.{S} Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чи |
| S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љ |
| у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно |
| мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о новој влади, па се |
| исарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и повучен, избегаваше св |
| ништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага.< |
| гу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар се т |
| о, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, недовршено?{S} А знам, осећам да ће |
| изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болесником.</p> <p>»Дакле то није само м |
| , и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно испис |
| предао тој установи, и све време што му остаде слободно ван школе, употребио је на послове задр |
| му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док |
| као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дво |
| ...{S} После подне раније...</p> <p>Кад остадоше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ |
| че, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест.{S} Љубица је прич |
| удећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, чим <pb n="23" /> |
| овима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, осети д |
| м, застајала пред златарским излозима и остајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И с |
| без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је |
| е, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ниш |
| вор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, д |
| по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</p> <p>— |
| столици као окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то увијено ч |
| е под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{S} Опружише вратове, дунуш |
| еди, које јој упућиваху другарице њене, остале учитељице.{S} Опази она и неколико познатих јој |
| нежењена колегу, не би јој тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасла у сиротињи: отац ј |
| узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима наредио св |
| се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{S} Треб |
| у, одговарајући жени:</p> <p>— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести. |
| се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати |
| ца!... рече лекар, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?...</p> <p> |
| е зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У осталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S} |
| Сваки је новчани издатак записан.{S} У осталом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пр |
| , гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па |
| , братове <pb n="202" /> и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, |
| долази плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, или х |
| .{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} Али ипак мораде се |
| сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изја |
| се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам |
| па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на |
| чека што му се пружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да |
| ор.{S} Не, не... најбоље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до вр |
| етлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући |
| е он могао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле но |
| каше Гојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, па осиротео, одговори им Веља и на |
| само пуста празнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога ш |
| а.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једном н |
| наш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја |
| ве испрекидане мисли...</p> <p>»И Зорка остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S |
| е спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p> |
| а биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете незгода... рече он, отежући и кријући |
| <pb n="161" /> биће најсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања. |
| ашно и необично важно, да се приближује остварење његових најтајнијих и најскривенијих жеља, ко |
| могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, |
| сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка?...{ |
| .. и ваздан других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, н |
| а проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} |
| м завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n="172" /> неб |
| о одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и наст |
| ад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно решење не обара се тако лако!{S} А правници шта |
| сподин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја о |
| дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. <pb n="158" /> Довољно |
| лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одје |
| тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који |
| нице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устим |
| врућицу...{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у стра |
| весно, врелим мутним погледом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање не |
| лицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни |
| иле кљунове, па само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, ш |
| грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање |
| теља.{S} Како нам је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос договори се са пре |
| а носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад |
| S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... отац...{S} Станка... моја младост!«...</p> <p>Али у мес |
| згоде.{S} Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, продаје сеља |
| у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој одговараше на сва питања, али оним истим своји |
| све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много на |
| орао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из општине.. |
| , а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу |
| росу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је мислила |
| га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p |
| аз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S |
| у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин |
| n="108" /> гледајући тупо како му друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. |
| одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, |
| ећи ходником школским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па коракну брже и |
| главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз њих пролази она позната страшна фигура. |
| а она неким пискавим, загушеним гласом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена сељака |
| Шта ово... ко се повратио?«... пита он, отварајући врата на соби...</p> <p>Пламичак лојанице сл |
| премљено све што треба <pb n="12" /> за отварање првог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, |
| Баш красан човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, |
| у да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писареву.</p |
| е.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна де |
| смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле, отворена!...{S} У кујни нешто клопара... она се уплаши, |
| олу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко |
| осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— |
| десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> <p |
| зи.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана ко |
| а паклена одлучност севаше у тим широко отвореним, великим, црним очима и она се упи, загледа с |
| оше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шину |
| </p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и јутрос разговарали.</p> <p>— |
| еље и једну учитељицу.{S} Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да двој |
| а писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премешт |
| .{S} Она увиђаше да се међу њима почиње отворено непријатељство, <pb n="67" /> које се обично з |
| и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И |
| јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како је раније опазила госте, па их са |
| Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацрве |
| {S} Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу читав бездан прекора, чуђења, сажаљењ |
| едем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде |
| сплео, збунио?...</p> <p>Писарка угледа отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у |
| т, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном старицом, |
| а би се отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и проговори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу |
| преврташе хартију, па је одједном сави, отвори деловодник и метну је унутра.</p> <p>— Добро... |
| слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске вратнице, прође брзо пр |
| оју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајућ |
| али мука: нема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S |
| одшишај се, поткреши ту брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Г |
| је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране |
| Гојко се изненади, управо уплаши се.{S} Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одједном, као да |
| вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде |
| колским вратницама.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саони |
| е више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> <pb n="74" /> <p>— То је зло, велико |
| д: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући |
| те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли < |
| већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, па се |
| Љубица иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело и стад |
| е, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико сна |
| исаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да с |
| ао наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и |
| ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложена кутија |
| се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} |
| даше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учитељице, и одм |
| погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отво |
| уно свој положај.</p> <p>Одједном Гојко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </ |
| <p>Неко груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено |
| а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајући узгред Гојка, који стајаше снужден, |
| луша даље, но окрете право вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.</p> <p>Пред школом |
| ем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима ст |
| свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па само дакћу.{S} Трава се осушила, п |
| непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па |
| с, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, б |
| ред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— К |
| ам опазио!«...</p> <p>При крају причања отворише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд и |
| p> <p>Љубица поведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, по |
| А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандура из с |
| је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с |
| вши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, обријана |
| зиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена, Љубица.{S} И |
| не смејући то ничим показати.{S} Чим се отворише <pb n="115" /> врата и на њима се појави писар |
| Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе прозору, |
| сажиже душу као огњем...</p> <p>Опет се отворише усне самртникове, опет слабачак самртни ропац, |
| страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добије тешку рану изненада, о |
| ледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш |
| декана, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и |
| нако ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себе, махну рук |
| распећем на врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму, па све <pb n="72" /> сеца гл |
| рп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па вео |
| несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и преврташе своје старе, непретурене, |
| реливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножутих страш |
| а.</p> <p>— Добро... одговори депозитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Р |
| овори Гојко, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, |
| у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И |
| <p>— Гојко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле.. |
| закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже председник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па сам |
| ром после севања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива унапред и предвиђа резултат овога разговор |
| ужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи |
| говољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар полугодишњи |
| е остати... имаћете незгода... рече он, отежући и кријући очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S |
| да премишља о нечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на неким изразима, настави:</p |
| ље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, за |
| казује некакву гривну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла језика.. |
| е чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго осврташе, уплашена, не з |
| то, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} |
| е некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да в |
| нажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће напред и све н |
| и се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напр |
| } О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само глед |
| чак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога расположења.</p> <p>— Страдање.. |
| .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад ви |
| чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снови младости, њени најдражи ид |
| данас проскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, а сад |
| жем ја: каки одбегла!... којешта!...{S} Отишла мало послом, нешто да припита за школу, а они: » |
| нако, гледајући некуд по зиду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не |
| песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад не |
| тишли... намиловали се, наљубили се, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично свет |
| ну.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они отишли... намиловали се, наљубили се, па отишли свако с |
| боде коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и ф |
| разговоримо.{S} Госпођица, држим, неће отказати?</p> <p>— Захваљујем... али сам тако уморна, д |
| му клецају, у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, |
| се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка:</p> |
| лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, |
| са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гледајући на Гој |
| у руменосјајни зраци...</p> <p>Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњур |
| ...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{ |
| на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љуб |
| ну оком и насмеја се.</p> <p>»Милица... откуд она ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи |
| {S} И Гојко, изненађен, само се питаше: откуд то?...{S} Како може бити!...{S} Зашто?...{S} Од ч |
| и у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Гојко, изненађе |
| сли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је |
| дисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p |
| <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод креве |
| и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чист бео покрива |
| {S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} |
| добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орловици постоји леп и м |
| пање у Учитељску Школу, умре ми мати... откупи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и до |
| отвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам откупио својим страдањем!...{S} Пред моје ступање у Учи |
| и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем |
| бичај: часништво општинско кад одступа, откупљује се новом часништву добром гозбом, да не буде |
| Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете...{S} Вечна правда!...{S} Али сад... тако и |
| а од људских очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} С |
| а... јест, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и ус |
| за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове гране, која се пресамитила преко про |
| сунце.{S} По брезама, што су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге прутасте гранчиц |
| м, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу, чека као псето што чека милост од газде...{S |
| и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав повод и |
| рином, да се није могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, у |
| и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест.{S} Љубица је причала тешко, с му |
| осле валинке.</p> <p>После једнога часа отпоче суђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му стад |
| реће напред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена с |
| еда за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојко |
| се како ћемо и толико спечалити.</p> <p>Отпоче се право вашарско погађање, најпре молбом и лепи |
| жном сребрнастом светлошћу.{S} Зрикавци отпочели свој посао, па и цела околина бруји од њихове |
| еј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу писар отпочео напад, по свима правилима донжуанске тактике.{S |
| ад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, |
| ника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без повра |
| чно, љутито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га |
| се онако нетактична показа.{S} Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровд |
| фесори у кафани за картама, хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и казнише нас мањом, али ош |
| о прибра, Веља опет проговори:</p> <p>— Отпустиће је, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био |
| ако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да |
| } Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђе |
| ијатеља; рече да иде из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре |
| бица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову из |
| .{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, оп |
| ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љубичин... требаш |
| неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— Отпу |
| може се свему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован... ваздан |
| е неколика нагађања муњевитом брзином. »Отпуштен... премештен (камо среће!)... кажњен платом... |
| ица учитеља буду премештени а учитељица отпуштена.{S} После овог саопштења, писар се диже.{S} О |
| ...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су раније говорили.{S} |
| ељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зеб |
| <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда с |
| ?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, |
| чуђење.{S} Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, па тежи некуд да |
| уче из неприлике, па се одједном обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, |
| ав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и проговори |
| ="132" /> много мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> <p>— Имам посла... |
| раше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад |
| /p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотек |
| ва се издвоји један младић, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и предста |
| и га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит, прави младожења.</p> <p>Љубица подиже главу и |
| ред.{S} Одмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половине дворишт |
| јкових година, развијен, крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено, обријано; брч |
| оказати знака љутње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на |
| читељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава дебата, |
| је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове з |
| да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то мор |
| , но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи св |
| ишта, ништа друго, само прекор чемеран, отрован...{S} И непрестано се после Љубици, куд год се |
| о поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не погледавш |
| .. чује се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чуп |
| ражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</ |
| овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врата, зат |
| е се претурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча, онако необучен, у школу, разбуди Стојана и посла |
| оје станиште, па гледају <pb n="207" /> отуд страшно, бесвесно; усне само понекад задркћу, тргн |
| и где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде јучерањих себични |
| д сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капетан се осмехну, |
| руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте главе, весела лица.{S} Освр |
| и устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— И |
| ађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда јаснији одговор, који је |
| ћи зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p> <p>— |
| Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се трес |
| е топле, пријатне струје, које потицаху отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, уз |
| уђу срећу, ма немао сам никакве користи отуда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?« |
| некакву црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по к |
| може грешници опростити, сваки је мора отурити!...</p> <p>— Не, није то... оставите!... узвикн |
| сима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...</p> <pb n="100" /> <p>Склупчати |
| форми, која тек беше прописана.{S} Нову официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никлован |
| чита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном осети над собом сву тежину силе ста |
| пак мораде себи признати, да је највише охлади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за м |
| е одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одје |
| овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, па дај ра |
| те, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с |
| ећаше како јој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, т |
| о подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашт |
| шкрипање, пуцкање суве даске.</p> <p>— Охо, имаћете добру музику на предавању, рече она и диже |
| ца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да |
| ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има неш |
| >Мати јој, Смиљка, изгледаше старија од оца јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчк |
| ада и старања.{S} Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какв |
| ина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и |
| мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У осталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до |
| се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он |
| ије ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одли |
| х ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као |
| з рачуна, али њему не покварише одличну оцену, те тако он имађаше жалити само Љубицу, што се он |
| же ни из једног предмета да истера већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После се виђао да слу |
| огнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом п |
| Да ли је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брату... <pb n="133" /> јесу ли они сад сре |
| p>Стотинама питања и прекора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре. |
| Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Т |
| .« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузе |
| у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано мо |
| но узрока за тешко расположење, он мора очајавати на овакову времену.</p> <p>Љубица изиђе из шк |
| лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеже се очајан, панички, самртнички врисак и одјекну далеко пот |
| ом и сневао најсрећније снове...</p> <p>Очајан, угушен јаук, сличан самртном ропцу, или дављени |
| осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се креће напред и улази у |
| одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очи |
| пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмел |
| Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S |
| — Шта да радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје последњих дана.{ |
| и то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље...</p> <p>Неко груну врата |
| S} Боже, има ли те!«... узвикује јадник очајнички, па седа на један велики камен, који је ваљад |
| огама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} |
| баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем...</p> <p>— Мај... мајко моја! |
| столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче, преплашен, збу |
| барушену косу рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде и снове |
| ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам да |
| /p> <p>— Зашто... зашто?!... одјекиваше очајно питање стоти пут по празној соби, сливајући се с |
| ш нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и њој |
| о спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка из о |
| погледу читав бездан прекора, тужнога, очајнога, горкога прекора.{S} Изређао је тај поглед све |
| њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, ст |
| Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера привремено сам |
| шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb |
| , и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су здрави, о |
| даљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да тр |
| јим родитељима.{S} Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне |
| зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви п |
| јој срећу, тешком муком стечену, давно очекивану!...{S} Та она је цео живот спојила и уплела с |
| се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па са |
| >Гојко се изненади; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разг |
| >А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије |
| еху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њ |
| Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залег |
| о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним |
| то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{S} Међу њима непрестано стајаше некакво стра |
| је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га радознало.</p> <p> |
| двориште и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радознао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли путовати |
| тос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту.</p> |
| мо гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се приближи још више, |
| , да није школскога приреза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Н |
| ове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.{S} У овој сеоској |
| рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким има п |
| из брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1899 |
| н, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположена.</p> |
| субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учиони |
| се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{S} Он |
| амењена, па чека његову реч, као што се очекује гром после севања муње.{S} Он развлачи и отеже, |
| ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за своја недела.{S} Љубица осећаше само г |
| се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће |
| да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва проговори.{S} Није |
| гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, о |
| дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово? |
| да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Гојкову реч.</p> <p>— О, господине... никад и |
| } И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор.</p> <p>Она у |
| сле онога боја... и капетан се осмехну, очекујући радозналим погледом да Гојко почне причати.</ |
| да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито за |
| м упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледај |
| ичим мрднути...{S} Образи се окаменили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се од |
| се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на његовим грудима као по |
| ома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке се расклапах |
| ми, зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се раз |
| уче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, страдалнички, а по целом лицу раз |
| е очи и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубиц |
| ен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се заруменеше; она се |
| мехом на устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, |
| к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ва |
| е виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с предмета на предмет, а он |
| ако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се само малко смеше... а руке као да |
| ући кроз баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се зан |
| , које се не опажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па необично светлуцају испод меснат |
| кривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добиј |
| покретом зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...</p> <p>Беше |
| м јој заигра обла округласта брадица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из свога друшт |
| променило, добило самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано је |
| д страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију |
| утије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгле |
| {S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као да је мр |
| ше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за вр |
| о ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца. |
| да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само п |
| ога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или с |
| га некакво необично стењање.{S} Протрља очи, послуша... јест, то је она.{S} Понекад јој се отме |
| стаде га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као <pb n="79" /> човек ко |
| чи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широким рукавом од кошуље, па бр |
| ић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко |
| } Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> < |
| рже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, по |
| ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако редом разгледаше све шта би као требал |
| јку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се з |
| обије притворан скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И кад |
| било самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано је у њима некака |
| о ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји так |
| он и подиже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби и |
| > <p>Гојко превалио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:< |
| мене...</p> <pb n="184" /> <p>А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрктала пламичка воштани |
| бледе сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи.{S} Стр |
| у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па о |
| ало пре то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких |
| свећи и преврташе неку књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше |
| о, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} |
| а се нешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајк |
| а му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...</p> |
| убица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и преплашена, п |
| какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне гла |
| речи прозборити.{S} Само му унезверене очи прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на |
| ију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице |
| ата, у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па к |
| Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пуш |
| човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном живош |
| поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањиве очи, па |
| епо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео час.</p> <pb n="50" /> |
| мо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред пут |
| но...</p> <p>Али јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом по |
| ачак самртни ропац, један... други... и очи се сасвим променише, право стакло!...{S} Свршено је |
| од прозора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза пл |
| ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек ост |
| ти.{S} Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} |
| } Кад би око поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Одједном |
| рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа, па треб |
| еда и одједном, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као |
| авате?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодном претпоставком, па |
| на глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она |
| се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па видевши |
| нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја |
| та да радите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то ве |
| а је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> <pb n="1 |
| а њеним јасним светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом |
| се, поткреши ту брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку за |
| е изненади, управо уплаши се.{S} Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одједном, као да му поск |
| ј положај.</p> <p>Одједном Гојко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </p> <pb |
| ји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала чит |
| ма, доиста има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, ино |
| пискавим, загушеним гласом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена сељака право у очи |
| е незгода... рече он, отежући и кријући очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она у |
| и величанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе |
| а приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га |
| а!...{S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта |
| подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа |
| запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је |
| ... куда?... узвикну он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко д |
| се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у друш |
| тан!... узвикну она, загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> |
| и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу прек |
| лижити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао |
| атим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> |
| ед чичом и погледа га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар |
| аго али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје деце |
| гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се осетно |
| у руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га |
| илази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверским погледом, и опет не може да се о |
| и гледајући пренеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропуст |
| дигао главу и гледа председника право у очи, кад му тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој |
| а подиже главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ ј |
| па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети |
| , одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписницу.{S} Гледаћемо...</p> < |
| бра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Море, какав ручак |
| је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија |
| ру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше.</p> <pb n="3" /> <p>Њег |
| > <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањем, као кад се много наслушамо о |
| Гле ти паксијана како ми опорочава моју очигледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици. |
| е и почеше разговор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће |
| Она опажа само како јој пролећу испред очију расцветале воћке, накривљено прошће, сухе гране н |
| обрте писару, погледајући лукаво, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у сво |
| да, саже главу и погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, од |
| ом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци н |
| вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше |
| оравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих живи јас |
| идати посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа изићи |
| у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, |
| рпска поља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скр |
| ој непровидној тами сасвим не изгубе из очију...</p> <p>И све то што се пружа пред очима наших |
| нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Заш |
| јажљиво.{S} Пажљив посматрач опазиће из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но |
| бом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p> <p>Повед |
| те све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допушт |
| више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <pb n="102" /> <div type="chapter" xm |
| рмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна |
| ре, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, |
| бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост |
| ју испод меснатих капака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз |
| кривљених вилица и разрогачених крвавих очију...{S} Беспомоћно детињско страдање и нека дивљина |
| штар поглед; само из оних јасних плавих очију сија љубав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} А |
| спљоштених образа, црножутих страшљивих очију, које ретко, врло ретко, гледају човека право, но |
| ра танахним крилима поред самих њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се |
| ође га пријатна језа свега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих |
| тор будућности све то скрива од људских очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривен |
| ош да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А док |
| младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир.{S} Цело |
| сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљастог заплашеног дечка, који зв |
| м, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да пл |
| p> <p>Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица...{S} Нека паклена одлучност севаше |
| . школа где је? промуца учитељ оборених очију, осврћући се око себе бојажљиво.</p> <p>— Школа! |
| Учитељску Школу, промуца Гојко оборених очију, избегавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згод |
| пренеражен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, |
| ривљених вилица, страшних, разрогачених очију...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на |
| о је умро?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнувши старца за раме, гледајући зажареним оч |
| из пакла!...</p> <p>Млада, лепих црних очију, танких повијених обрва, нежна, чиста лица... нео |
| е да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, које пију, пију... и успављују...</p> <p>— Како? |
| {S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па о |
| ом, и он несвесно подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, кој |
| .</p> <p>Гојко се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако |
| увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеш |
| дешавајући још унапред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, а |
| ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта |
| >Гојко махну руком... одједном затрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецају |
| тком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет година са |
| ој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, камени п |
| ревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ређаху некакве необичне слике.{S} Н |
| се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из безазлена детињств |
| се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно...</p> <p>Не |
| ју...</p> <p>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало је румено сунце последњим |
| што у грудима страшно, мути се све пред очима... навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисл |
| /p> <pb n="204" /> <p>Љубици смрче пред очима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвр |
| а јој само севају некакви котурови пред очима.{S} Кад разгледа боље, она се најпре трже и устук |
| и... у магли... играју му котурови пред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом разде |
| главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме.. |
| мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} Управо она не мож |
| цу да пева...{S} А после јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb n="16 |
| тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... некако ми је, знат |
| риђе јој слободно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше ис |
| а да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну |
| а климну главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост |
| ара правилно.{S} Љубица све више светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопачке...{S} Љуб |
| !... рече чича и некако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши задовољно, победоносно.{ |
| њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у |
| за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... как |
| е вајде...</p> <p>Љубица почиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{ |
| p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зверајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити |
| главу презриво, купећи усне и пречајући очима...{S} Председник одведе Љубицу у један крај, к ст |
| равих... промрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> |
| илиће.</p> <p>Љубица погледа за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки о |
| ..{S} Она се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Н |
| али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb n="197" /> плане ватра, нек прозвижди та |
| а српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословица |
| га опет пажљиво погледа својим великим очима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осу |
| а је гута, гута погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да <hi>ова |
| уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</p> <pb n="204" /> <p>Љубици смрче пред очима. |
| уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуњ |
| ... ја морам бити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, |
| } Одједном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и показа велики светао круг, из кога по |
| вши старца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочит |
| ако обрће и посматра часовник зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али м |
| и погледа око себе усијаним, узвереним очима, тражећи одговора на ово животно питање...{S} А о |
| н, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији раз |
| маљати црна чупава глава с разрогаченим очима...{S} Припи се <pb n="171" /> уза стакло и стаде |
| болеснику, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко.</p> <pb n="181" /> <p>— Чудна гро |
| о само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и |
| у тим широко отвореним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се ј |
| се са сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бр |
| тако јасну представу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључали вра |
| Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неким необ |
| дрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће бе |
| и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикнувши:</p> <p |
| жом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се променило, добило |
| } Опет се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет прибл |
| ше, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... < |
| ледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу |
| ик милоште...{S} Шкргутну зубима, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнит |
| ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на лев |
| еним погледом.</p> <p>Љубица само крену очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више |
| носе започете корпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђоше под кр |
| као свршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по куј |
| ани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила |
| ађена једна мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију за |
| лија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скр |
| </p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита дечка још о многим другим |
| глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра, убиствена струја по срцу, и она |
| лаже...{S} Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над њего |
| га смртно бледило...{S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко појур |
| му лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњег Го |
| ања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} |
| вара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! вик |
| S} А после већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јасних плавих очију сија љуб |
| ливајући тихо преко небеснога свода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом, ста |
| Онако је некако... чудан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb |
| еда, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, идите кућама... |
| што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њи |
| иле старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у наред |
| крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председника.< |
| одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра, убиствена струја по срцу, и она се поведе...{S} |
| его просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће и |
| } Она је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о владању државних службеника... »Гле, па |
| м, каже, причала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је |
| хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?. |
| чарање; да ће нестати снова и наступити оштра, сурова јава...{S} И она почиње осећати велики, т |
| А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће |
| еда у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре неправилности, намршти се...</p> <p>— О чем је бу |
| ареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеж |
| е и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и тако остад |
| нило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом...</p> <p>Љубица осети да се о |
| с.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p> </di |
| еци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор.</p> < |
| ...</p> <p>Љубица се пренерази од овако оштрих речи.{S} Никад јој није тако подвикнуо.{S} Шта ј |
| S} Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се |
| светац.«</p> <p>— Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год |
| очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски одбор има свога делово |
| у прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} Од |
| Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не т |
| {S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По целом небесном своду навучен је |
| вима, осрамотише...{S} Директор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!.. |
| и, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на средини, испод њих оштро гледају и с |
| бора...{S} Драгољуб Илић... изговори он оштро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе |
| <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну.</p> <p>— Знам... али опет... |
| а врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада чича |
| Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му место пред коњем.</p> <p>— Зар он |
| е апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташе око себе унезверено, |
| и оштро превијене на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушт |
| и се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање добио сам одмах дв |
| јашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си |
| <p>РОМАН</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Светолик П. Ранковић</p> <p>(НАГРАДИЛА МАТИЦА СРПСКА СА 100 ФОР. |
| ху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак... |
| она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место сваком детету, каз |
| баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Господин |
| шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јас |
| но поновити израз Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, |
| име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила |
| рљавих, <pb n="64" /> поцепаних поњава, па трчи на ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете |
| им... којешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово ман |
| теже од свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни ре |
| на себи два значајна погледа писарева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Ује |
| их, сочних, набреклих од једрине шљива, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и ок |
| отреса овог свакодневног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескра |
| ојко, дркћући од њена блиска присуства, па одједном обави своју руку око њена стаса и приђе јој |
| S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш. |
| ога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа |
| у као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} На последњем камену стаде и погле |
| погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се |
| ече нешто Стојану, који дође пред њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну по једн |
| два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само |
| ... рече он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, ка |
| желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, д |
| , које наступа после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвал |
| ну да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он по |
| осле тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнур |
| ри са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад |
| тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... от |
| брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави |
| сно пруга, масница преко целога образа, па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће |
| S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И а |
| чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најз |
| вачке омладине.{S} Али свему има краја, па и овој погодби.{S} Наредише да учитељица прима двана |
| она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радо |
| нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, |
| аке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам |
| а.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати! |
| не кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На д |
| на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дат |
| , још више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем глед |
| ово интимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдил |
| е председник, ћата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво претресају.{S} Богосав |
| бе односно лекова и неговања болесника, па, погледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку за |
| револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, приђи му нек те види, не |
| } Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва сти |
| њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; бр |
| него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш ка |
| моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што је најбоље.</p> |
| {S} Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавш |
| .{S} Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зграда |
| наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се за |
| и.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отв |
| , као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче једина |
| гледа око себе, махну руком преко чела, па туробно одговори:</p> <p>— Мани се, молим те...{S} Ж |
| е по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се под |
| } Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али |
| еизмерној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} |
| ј гледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спре |
| ..{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће |
| и, тамнији.{S} Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као послед |
| аше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну леву руку само преноси преко чела, а десна |
| ве, па само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђ |
| .{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се прену: |
| епој учитељици. — Код ње је нова школа, па треба прегледати и записати све што је потребно да с |
| је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} |
| а виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе и |
| да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, |
| и, весео, са неколико својих пријатеља, па задиркује председника и шали се са сељанима.{S} Ћата |
| ћи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова |
| ада! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво |
| јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у оч |
| менила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?... |
| вежила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна веселост у ср |
| разговор, размисли се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкч |
| то.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ћ |
| к, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S} |
| опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, од куд се приближаваху |
| де и прескочи све степенице иа вратима, па као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуч |
| глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га сра |
| ини да неко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господине Гојко. |
| {S} И он кашљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас |
| стисла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?.. |
| уку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само како јој проле |
| оз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се о |
| и ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену с |
| томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} Управо она не може још д |
| /p> <p>Љубица погледа за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, |
| ао да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће |
| Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи |
| ајпре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само севају некакви котурови пред очима.{S} Кад |
| , над којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач |
| -необично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи |
| в види да се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, као што се очекује гром после севањ |
| бицу преко наслона, глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз в |
| на себе, застаде, збуњена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва |
| ња, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, се |
| о занесе, као кад се добро налије вина, па после све више и више... навлачи се црн застор око њ |
| ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осу |
| кујни као шипарица од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу с |
| вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегн |
| јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с писарем, изостав |
| рад: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вич |
| ше масло!...{S} Платићете!... рече она, па се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад |
| о квартирину из општине... настави она, па одједном <pb n="86" /> застаде, не знајући да ли да |
| ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе |
| плашише од њеног строгог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће. |
| рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада.</p> <p>— А, хвала! |
| но шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} |
| ...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо бе |
| оплину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео |
| ворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено од |
| уна!!... дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место.</p> <p>Оба учитеља |
| га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— Господине, капетан нам вели — и п |
| у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће доз |
| мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше с |
| ијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А |
| зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Ч |
| <p>Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељ |
| к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњ |
| Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима |
| S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити...{S |
| торије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да |
| S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може |
| ове мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, о |
| а њега лепо онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам |
| се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се |
| то?... промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта б |
| у себе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче ваздуха...</p> <p>— Стојане!...{S} Стоја |
| <p>Изиђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојк |
| и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је |
| досте некуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, |
| ој насипом, него удари преко Јасеновца, па се јави само капетану.{S} Испричај му све, али разум |
| <pb n="79" /> човек који је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, стари |
| ..{S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али г |
| цифру, на колико је гласила признаница, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и дад |
| енима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у послед |
| ваки има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о не |
| и види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бит |
| ни!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њ |
| ликама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ ш |
| ио је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} |
| ојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва дец |
| изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор |
| се они устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> |
| зграду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па знаш онога... молим те, склањај се од онога Пере за |
| шта сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена |
| би као требало набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста |
| зврши упис нових ученика у први разред, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште |
| ојави писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагедија!...</p> <p>Љубица |
| {S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се исто |
| тни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... живо |
| n="5" /> <p>— Како сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмек |
| огла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по |
| хну, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да |
| > <p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с предмета на пр |
| изгледају веома брижни, погнули главе, па само махну њима по некад у страну, почешу затиљак и |
| Скоро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељск |
| рана, опустиле крила, отвориле кљунове, па само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и тре |
| устајао и ходао по соби читаве часове, па опет легао и мислио...{S} И ништа ново није смислио, |
| p>Кад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном осети |
| да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себе.{S} Председник п |
| је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да с |
| {S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S |
| /p> <p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има про |
| дседник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После ј |
| м.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелеч |
| де она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа |
| ла је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га радознало.</p> |
| ла, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Сто |
| ари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису |
| ше она од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од столице и пође.</p> <p>— Немој само да |
| се од хладноће, која је одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} |
| у, коју он плаховито стегну, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, не |
| лио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Ч |
| сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од С |
| м, поразговара се, нашали се и насмеје, па оде.{S} Никакве претње, никаквих затева не чу се виш |
| жеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочит |
| сне израде.{S} Она га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и ч |
| А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p |
| крушака... једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</p> <p>— |
| од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало |
| своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђ |
| ет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам св |
| {S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хладноће. |
| Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве ц |
| на управа ради већином против методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са |
| досети како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отресајући рукама браду и даље, и |
| елим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати крушкову гран |
| и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што с |
| р, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном |
| једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чи |
| боје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, поди |
| на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па необично светлуцају испод меснатих капака; са стране |
| око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећ |
| таше их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S |
| озбиљности, пристане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и |
| оше јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} |
| о владању државних службеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечи |
| тним погледом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и |
| е насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би |
| а је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже |
| ?... понови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовања одвојио сам се из родитељске куће |
| е?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко! |
| Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозн |
| попушташе по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је водио са |
| тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, к |
| Он се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали ј |
| јни, метну му пријатељски руку на раме, па одговори:</p> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти |
| метну једну своју руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа својим великим очима.{S} Усн |
| се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p>Љубица стајаше у |
| м, као кад се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече о |
| ем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова нап |
| ше светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопачке...{S} Љубица се мршти, лупне ногом, упр |
| е готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Сед |
| је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... узвикну она, загледавши |
| Мисао му се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта |
| зговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »Најбоље ће б |
| било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда |
| м: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по |
| ити да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им |
| а, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о с |
| ам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити от |
| у школу.{S} Гојко довршиваше предавање, па видевши овога неучтива <pb n="103" /> госта, збуни с |
| Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месе |
| ријатно.{S} Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S |
| гледу он опази такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако |
| неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да д |
| леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p |
| о рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите тамо далеко... т |
| ољство кад потрпам у канате своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привеже |
| p>Настаде прави лом.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то п |
| а туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што је чула своје сељ |
| ин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађ |
| наставник нам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— |
| синоћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра |
| у беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«...</p> |
| тавиш коју наплату незаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.< |
| већ прибирала, размислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је такв |
| као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад |
| и отишли... намиловали се, наљубили се, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично с |
| едељу, тако се изменила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој с |
| ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко |
| зда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод |
| ..{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов м |
| е...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срц |
| адан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ради чега је пош |
| зачуђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обо |
| оказа акт с потписом Министра просвете, па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе |
| И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чис |
| ан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је |
| ен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велик |
| о покаже, како је раније опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, п |
| увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају <pb n="207" /> отуд страшно, бесвесно; усне |
| осава, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> <pb n="203" |
| амо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{S} Једна с |
| ањај руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно, лагано... као змија кроз честу |
| б је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а не |
| p> <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесн |
| ити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигне |
| се, пробави неколико часова код Љубице, па је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веома је заб |
| вору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуације присутнима.{S} Слушао |
| са да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи |
| ...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као |
| а ће рећи...{S} Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича |
| јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он |
| ави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче |
| ену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Г |
| о гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа |
| о пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде |
| м он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог ја |
| , док се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по издаље добацивати похвале њеној лепоти, |
| ма.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, о |
| м свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи |
| да не можете издржавати школски прирез, па нек вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпо |
| на не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако |
| Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што |
| чи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и л |
| и чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, |
| њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота |
| оје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, |
| и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави генерал кад саслуша рапорт, климну главом |
| ш мало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред п |
| гатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на |
| ала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац |
| ите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се н |
| те. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голуб |
| аштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за |
| вљи и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде празна соба звонити од њенога веселог, јасног |
| , па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор... после |
| неко усамљено село, где нико не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му помодрело од дуга с |
| плакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговор |
| х нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одв |
| не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад |
| плану и намршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаниц |
| код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене |
| ојко сасвим друкчији, достојанственији, па показује нешто једном дечку, који је сео у средини к |
| узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окрен |
| а ли те!«... узвикује јадник очајнички, па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито |
| аиђоше на оборену кладу на самој обали, па, готово не споразумевајући се, поседаше на њу.{S} Пр |
| ке прашине, што су се по негде подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом б |
| и рад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде |
| ћ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А |
| ед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна с |
| главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно, бесно... а он |
| </p> <p>Она је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорс |
| и се Љубица зауставила на једној мисли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се |
| јући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, |
| >— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештеником...{S} Све се |
| повинује раздраженој женској уобразиљи, па јој ствара тако јасну представу, као да она све то о |
| ше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако миш |
| естицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Остави часовн |
| јко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у |
| ече попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на сво |
| едне пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјано благим |
| ...{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако |
| е сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са |
| суморан, готово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати ј |
| љен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија |
| ти?...</p> <p>Председник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разг |
| се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледа |
| е се посвршаваше неке дружинске ствари, па после један учитељ поче држати предавање.{S} Говорио |
| јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се |
| му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је |
| ешто, не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љуби |
| p>— Хм... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} |
| рисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће |
| окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући |
| гулисати.</p> <p>Љубица стаде рачунати, па онда извади из стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако |
| погледаше ћату, док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневни |
| .{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— |
| једно време помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги |
| {S} Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и |
| н, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задово |
| ни, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећ |
| опази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како би јој проговорио коју реч.{S} Пр |
| }" Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изи |
| ад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, од |
| .</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговоривши још неколико речи, руковаше |
| </p> <p>— Идите, господине Гојко, кући, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли |
| , час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p> |
| зађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар в |
| и на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући руком в |
| кује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да де |
| верним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело лето... лежати на кревету |
| е отварају врата на Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову |
| буче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опаз |
| Гојко превалио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> < |
| чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од |
| } Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их, пома |
| лепо овде, гледај!...{S} Овај намештај, па разне ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полициј |
| ној двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрос |
| таде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време |
| сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко главе последње догађаје, и смеши се за |
| рај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </ |
| заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме ду |
| лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, |
| »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одједном промени...{S} И видиш, њих двојица не го |
| <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што до сад ни |
| да је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрк |
| Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко беше ближи па п |
| <p>— Кажи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало п |
| шећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој:</p> <p>— Сад |
| лато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријате |
| овор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, р |
| окуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки |
| p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и п |
| {S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом. |
| дећи је необучену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, |
| ојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше |
| ренерази свршетак разговора са писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тог |
| преко дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.< |
| м, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану ду |
| из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их |
| ко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица није |
| први разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера в |
| шарско погађање, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нек |
| <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало |
| дем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом |
| мехну...{S} Све друго сад да прескочим, па последње из школе...{S} Чујте само!{S} Пред учитељск |
| >— Хм, добро, добро... махну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> <div type="c |
| полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе? |
| аднео над овим китњастим пространством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанствен |
| нас ко увреди незгодном претпоставком, па јој живо одговори:</p> <p>— Како... шта говорите!... |
| е.{S} Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb n="53" /> бистре воде, ч |
| ите, рече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујућ |
| , пронесу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају ус |
| мо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, |
| ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држати угледна предавања, али пре |
| .{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се одлучно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њо |
| о прошћа.{S} Од невоље удариш средином, па посред блата...</p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава со |
| вори писар службеним полицијским тоном, па онда, као са своје стране, настави:{S} Понео сам га |
| д на Љубицу, која иђаше напред путањом, па одговори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и |
| дједном завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n="172" |
| ипремити земљиште околишним разговором, па тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави |
| научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје последњих дана.{S} Ја видим, реч |
| S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар |
| иближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђе |
| ма само меко сено, покривено шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни с |
| ш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко ка |
| дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, ц |
| } Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко |
| Јок.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, б |
| , рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та необична школска година!... |
| сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... |
| ије ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и она |
| } Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди нак |
| <pb n="154" /> <p>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се б |
| } Реци прође железницом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па о |
| посао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе |
| ара, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Сто |
| ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помол |
| м полицајац, треба за општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: ура |
| комада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у |
| ..{S} Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> < |
| олско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут |
| ам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два о |
| , а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> она страда!...{S} И она пати!...{S} П |
| е она, гледајући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене не |
| дајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас! |
| о вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али |
| на одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али с |
| сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на |
| } И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем |
| адоше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао, па трепери својом нежном сребрнастом светлошћу.{S} Зрик |
| нима, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш с |
| догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, ка |
| енада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? о |
| иронично, не прикривајући своју мисао, па убрза кораке те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми |
| оно исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе |
| лошћу.{S} Зрикавци отпочели свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која |
| читељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А |
| рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде |
| мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, |
| .{S} Често заборави ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не |
| , или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је село, навла |
| томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши о |
| </p> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то по |
| љске породице!...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> онако чупава како |
| pb n="192" /> <p>Проскитао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га з |
| е нешто преокренуло... мислила је дуго, па одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново |
| ице!...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> онако чупава како се превија |
| скочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.{ |
| {S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и по |
| ају га слободно... а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помис |
| младост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни разговор по неким својим сећањем.</p> <p>— Се |
| н изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’н |
| ..</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чи |
| какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива према њему.{S} Донес |
| м радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помисли он и погледа к |
| е журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Нека |
| никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако не |
| ојешта!...{S} Није то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згр |
| је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, п |
| га, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се |
| <p>— И све ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше р |
| Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а п |
| седлана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, |
| p>Путник се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа |
| ке сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са свој |
| у стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш |
| .{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У О |
| у обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, бе |
| !{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лу |
| >— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по |
| ружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи |
| е већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а |
| еза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зли |
| ка, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети како му спада |
| ети нокти!... цело јој лице избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде |
| не у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог н |
| бична хладноћа, која наступа изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену |
| се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу.</p> </div> <div typ |
| ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са во |
| вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже о |
| е за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава |
| а туробност, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и р |
| у руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама |
| о се подиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуд |
| ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> < |
| јка, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће |
| Близу је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем.</p> <p>— |
| руг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу н |
| је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану промену израза на лицу јој, од |
| .«</p> <p>— Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што |
| а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накуп |
| пак, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одједном, као е |
| едеља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Је |
| га срамота свраћати судници тако често, па улази с коњем право у школско двориште, веже га негд |
| мало нежнијега срца, рикну протегнуто, па продужи пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу мате |
| главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скре |
| на гроб...</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара.. |
| ивном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду бос |
| е му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш |
| ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и трав |
| овако занимљив призор! одговори писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше |
| госпођица за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити нове пријатеље јелом и пићем.</p> <pb n |
| поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, па се ос |
| не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Н |
| атима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово би |
| те...</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па плану својом одважном, плаховитом срџбом.</p> <p>— Х |
| а зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешч |
| сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{ |
| дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прстима...{S} Соба није |
| ли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... |
| д беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и |
| зреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназ |
| Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се |
| асвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ре |
| S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, б |
| е напред, што му је обузело целу памет, па мора само о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен |
| а села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гле |
| ко скочи, учини некакав нејасан покрет, па се одједном трже, прибра се...{S} Слеже раменима, ка |
| још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш он |
| постао сталан, положио практични испит, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисл |
| оју очигледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је |
| ко себе, као квочка кад осети опасност, па скупља око себе пилиће.</p> <p>Љубица погледа за њег |
| је вазда побеђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде шта одговорити, знајући у напред да |
| она из основне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу |
| уком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="134" /> |
| види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати велико узбуђење.{S} Усне му преб |
| има и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајући себи кос |
| и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја тебе лепо |
| ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим ру |
| асла човека.{S} И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа прија |
| јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишља |
| ?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, па промуца:</p> <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да је он с |
| сетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S} |
| лагано покренуше.{S} Она промоли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само |
| га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом проговори:</p> <p>— А ја с |
| ...</p> <p>Љубица уздахну, обори главу, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весе |
| ни и разуздани полицајац, оборио главу, па ни прословити...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, |
| Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb n="187" /> <p>Кад се |
| лом ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој |
| p> <p>Изговоривши то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својој присебности |
| ишљаво сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав |
| , промени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити гу |
| .{S} Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше <pb n="132" /> много м |
| варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај с |
| на сама везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је |
| тавићемо обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице |
| га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдиб |
| упа ноћас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p> |
| } Тако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и |
| зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, у |
| лога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађ |
| епим украсом на крају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом |
| њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону на столицу, наслони гл |
| {S} А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се |
| и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво ужива |
| ни узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се ја |
| чицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу де |
| т, или се предала каквом новом осећају, па снује пријатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њо |
| ћи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу |
| који <pb n="83" /> тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и оле |
| јаше тако непомичан, преврташе хартију, па је одједном сави, отвори деловодник и метну је унутр |
| му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p>После пола часа, он сави јед |
| , стави нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. </p> <pb n="68" /> <p>— Носи.{S} Не |
| ијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чи |
| аписа шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шт |
| S} Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напаст |
| све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду ручицу.</ |
| а овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом |
| </p> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га м |
| је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у |
| ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су они првих недеља, али с |
| та проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тре |
| нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице |
| !...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом као п |
| л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само м |
| — И ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Го |
| обузела је некаква апатија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропас |
| какво пријатно расположење према свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Ка |
| овараше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде причати о себи |
| ..{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њему са |
| поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на неким изр |
| а.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму, па све <pb n="72" /> сеца гласом, узвикујући на неким м |
| рчи, трчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде |
| них догађаја... оставити све на страну, па живети... живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста пр |
| да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се |
| .</p> <p>Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозо |
| ао, он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S |
| обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладал |
| <p>Љубица израчуна и написа признанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запит |
| !{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај г |
| же деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре ч |
| А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала б |
| ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта |
| ође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче...{S} Ха, присети |
| ом, који одговара другарском разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега.</p> <pb n="131" |
| држећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређ |
| е на дворишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи |
| постељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше |
| пази Гојкову натмурену, згрчену фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са о |
| о.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико |
| њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсн |
| сар улазећи, да вам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зове вас председник комисије.< |
| ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p> <pb n="130" /> <p>— Од |
| преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљав |
| на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она |
| једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> <pb n="74" /> <p>— То |
| али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="179" /> <p>Једва стигоше |
| ска, док пламен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тихо лелујати, као последња слабачка ж |
| ар?</p> <pb n="45" /> <p>— Хе, братићу, па господин Пера... знам га.</p> <p>— Питам те онако... |
| и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу...{S} Колико се само ту преживело ср |
| р се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли престати.{S} Много лепих мисли и уверавања |
| слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти л |
| живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамач |
| ла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на |
| јзад гости се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али |
| .</p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кроз простран ходник упути са гостима у свој стан |
| довољно, победоносно.{S} Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи |
| елечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширо |
| јко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.{S} О |
| издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро |
| >Писар се промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе |
| гове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких кукова. </p> |
| у собу, намести је да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и превуче шаку преко озн |
| Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још |
| цка.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мој!...</p> <p>— |
| ш истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети не |
| лаву као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> <p>— Потрчи! |
| Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стра |
| .{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... < |
| и још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртак |
| е и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не б |
| о слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из општине... наст |
| жну варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен |
| ажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, ш |
| нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то п |
| ад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се с |
| смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајући узгред Г |
| ...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама |
| пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млад |
| што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту |
| , не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.< |
| онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... готово!...{S} Као да никад ни |
| м, само се пожали да јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осети како се на њега сру |
| нда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} |
| аш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица |
| лицију?...{S} Дотерао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме |
| е може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једин |
| он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и ч |
| ну нових, тек да имају и први разред... па се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а |
| <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га напред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те ник |
| знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара ус |
| арчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, |
| .{S} О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш та |
| звикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек |
| а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, |
| е знам шта ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу с |
| ци певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам п |
| гледа га и прошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем |
| ам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред ве |
| хтеде утрчати унутра... хтеде много... па се одједном издиже на прстима и погледа на прозор.{S |
| једном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и ста |
| , ово сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... д |
| е сад морао бити одлучан <pb n="151" /> па јој напомену да ће имати великих непријатности због |
| шко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И |
| ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамач |
| Па оне безазлене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно задовољство, које се тада осећало...{S} |
| посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и г |
| жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то |
| задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборав |
| сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас |
| /p> <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опаз |
| дишући тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, |
| у.</p> <p>— Хо, људи!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> < |
| ако, довека...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо д |
| ...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и св |
| је бешчастити учитељске породице!...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> |
| /> она страда!...{S} И она пати!...{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гој |
| S} О, дивна, шумна српска Мораво!...{S} Па оне безазлене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно |
| , кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу...{S} Колико |
| О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја пос |
| е потпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до |
| и свога чиновника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла он |
| S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја |
| .</p> <p>»Милица... откуд она ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се с |
| лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете с |
| кријемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, с |
| пава како се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господ |
| је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобичније појаве у школи; то већ не сме ника |
| испит... требаће твоја крштеница...{S} Па после...</p> <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта |
| егов страх, његово право страдање...{S} Па то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво |
| уседима... и ваздан других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој |
| служе и клањају се твојој лепоти...{S} Па после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... ј |
| ..{S} Које је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће |
| и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голубице!...{S} Казао сам ти већ, |
| Онако ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо им |
| >— Лако ћемо... има времена за то...{S} Па најпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће нас зближити, |
| чути... страдао си за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему.. |
| Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље.{S} Хоћеш?...</ |
| унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послуша |
| дговори мати, стежући њену ручицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада ј |
| се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то |
| жавни изрази:{S} Краљевско-српска;..{S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по нека |
| И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан |
| доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво |
| у целом срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу |
| скиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и све то неким нежним, учтив |
| адим и многи, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео п |
| ја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... жив |
| , вере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дат |
| ко, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: |
| ења.</p> <p>— Страдање... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику доб |
| ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће о |
| се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.< |
| ни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?... |
| лази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!. |
| чињеница, тако учисмо у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p |
| е о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ није ништа.{S} Ниј |
| било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? < |
| се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смеше |
| ом или трећом приликом све исказати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сирот |
| ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасполо |
| ећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он |
| динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S |
| > нимало страдао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта |
| наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И |
| } Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе нам |
| и две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, м |
| гољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога гос |
| обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бе |
| оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осе |
| , право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти мене |
| шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мн |
| путујемо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} |
| ледајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p> |
| а!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би с |
| ељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао |
| еља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море мах |
| о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одмах... и опет си |
| ом — а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако...</p> <p>— Сиротиња смо, господине...{S} Нема |
| ође према њему.</p> <pb n="195" /> <p>— Па знаш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је чове |
| је живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, |
| ту.{S} Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} |
| е она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће |
| а вилице се тресаху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S} Шта ћемо?...</p> <p>— Оди да видиш...{ |
| троје се насмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта |
| плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p> |
| извади из стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем призна |
| ашљиво, обрћући главу изласку.</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајућ |
| {S} Председник прекиде ћутање:</p> <p>— Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељиц |
| ост, полушаптати, замуцкујући:</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му в |
| вно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су предавали, поче она збуњено: припр |
| а три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао |
| спиту треба да добијем петицу?</p> <p>— Па... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у д |
| ого тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па није лако...{S} Треба радити непрестано и с вољом.{S |
| и пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговори наредбу.</p> <p>— Казао господин управитељ |
| мрштени погледи, и ова најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашна сеоска деца...{S} И к |
| јан, који ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледајући писара онако исто необично, нај |
| сто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три г |
| јући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додир |
| а шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наш |
| Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже |
| нута колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи оч |
| ја гнезда, која се појаве уз њене обале па их одједном нестане...{S} Све ће проћи, свега ће нес |
| у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> <pb n="203" /> <p>— Баш ниси потревила, |
| тиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — з |
| ву.</p> <p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним тоно |
| ури вратницама, али незнанко беше ближи па подупре леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ходи код |
| креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш |
| слонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о по |
| н опет махну руком, разгледа пред собом па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они |
| и.</p> <p>— Уређујте се, скомандова, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређив |
| их ти власти и кметова он није променио па ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а |
| е брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чара |
| >Она га после ове речи погледа захвално па промени разговор и узе веселији, љубазнији тон.</p> |
| даху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан |
| </p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена рада и стар |
| рава вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова речитос |
| њему је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао |
| и!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине, несрећ |
| к извуче...{S} Ха, присети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министа |
| и да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу. |
| може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда |
| прожет овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду свој |
| . »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је |
| падну.{S} А у ону највећу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то ми нећемо!...</p> <p>— Сли |
| па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топ |
| рчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудом |
| н? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не з |
| а се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страда |
| свога нежењена колегу, не би јој тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасла у сиротињи: |
| , стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва из |
| му и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.</p> <p>Овако уморан, обучен |
| p>Запљескаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из св |
| {S} Случајно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, |
| {S} Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као |
| .</p> <p>Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, ка |
| обеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца...</p> < |
| ну, која се пресамитила преко плота.{S} Паде неколико жутих, зрелих крушака... једна се распрсл |
| е и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље...</p> <p>Неко груну врата, покушавају |
| обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у к |
| на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмева њеном другу, |
| о, некако необично, љутито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чич |
| кренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пр |
| р.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна |
| тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} Им |
| /> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и |
| стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове гране, к |
| е уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе |
| и он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, д |
| једном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...{S} Као му |
| адост!«...</p> <p>Али у место револвера падоше на писареве образе две сухе коштуњаве руке са ош |
| да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв |
| ш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезати... |
| у ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматрач опазиће из очију му праву сањалачку ду |
| жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као |
| ло озбиљна болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женска нега...{S} Може бити свашта... одговори |
| ана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што |
| њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком на |
| неколико речи.</p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, рече она у |
| њему...{S} Следи се од страха, и стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њихови одн |
| 82" /> <p>Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непр |
| рају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема в |
| усуканим црним брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али ка |
| да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки покрет, не осећајући ништа и не мислећи н |
| у своју руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа својим великим очима.{S} Уснице јој се |
| ка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и |
| рстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и прошћавајте.. |
| звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу преко наслона, глава јој зат |
| олу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или весе |
| е учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... чекате учитеља?...{ |
| дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учит |
| бузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је овде питање о см |
| е и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — цела св |
| ан да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу ст |
| и разговори, али Љубица обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њег |
| зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са |
| гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и крстила се побожно, онако женски: знај |
| ло, и сад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У основној шкопи, пред испит, само са |
| његовој, тим чудним причама...</p> <p>— Пазите само, наставља он, гледајући је живо, севајући в |
| разлеже песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...{S}" Деца поискакаше из клупа као јарићи, |
| аве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак само уздахне и снуждено обори главу, осећајући немо |
| S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нека снажна стру |
| јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се породи страшна, нечувена мржња пре |
| а...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло |
| јој лице морали набавити сви демони из пакла!...</p> <p>Млада, лепих црних очију, танких повиј |
| раширених очију и бледа лица...{S} Нека паклена одлучност севаше у тим широко отвореним, велики |
| и...{S} Први тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну |
| читељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који |
| лајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где |
| е знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге пакости, нема сумње, настави Веља, избегавајући одговор |
| <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бој |
| чуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Б |
| фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти паксијана како ми опорочава моју очигледну наставу, нас |
| S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!...{S} И ти је опе |
| е!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад. |
| некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст.{S} После је наступила одвратност према |
| :id="SRP18993_C15"> <head>XV.</head> <p>Пала влада! захори се по варошима и паланкама, па лаган |
| грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} Паланачки речник је за овакве разговоре веома богат, те |
| <p>Пала влада! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} |
| ази сокаком... звиждуће и маше одељаном палицом...{S} Одједном је завитла и удари о крушкову гр |
| ок не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати крушкову грану, нема ли још к |
| ко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време |
| ути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За |
| разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div> <pb n="116" /> <di |
| задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb n="187 |
| родно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околности, |
| се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, к |
| е прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та он |
| гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена прем |
| га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора само о томе мислити...{S} И он, обучен и |
| Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свем |
| н.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже |
| издаље добацивати похвале њеној лепоти, памети, лепом положају који заузима...{S} Љубица, коју |
| p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из главе...{S} Гојко |
| неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... рече она иронично, не прикрив |
| них снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна!... слободна!... |
| S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређашњи разговор, размисли се о неким изр |
| м погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мислио да јој се |
| кох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не д |
| девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешт |
| у истини свршено, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и ле |
| аше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствари унапред предвиђа.</p> <p |
| савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S |
| о, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче |
| од за јело?...</p> <p>Опет ћутање...{S} Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на пр |
| гледа, нити се осврте, ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свак |
| знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћату и па |
| мири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«...</p> <p>При крај |
| Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</p> |
| аљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, не |
| !...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско м |
| p> <p>— Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му место пред коњем.</p> <p>— |
| 25" /> <p>— Шта је, рођаче? запита Веља пандура, који стајаше пред степеницама, држећи коња за |
| другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан народ... хоће да напл |
| иво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду.</p> <p |
| орише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Изиђош |
| ше га у судницу.{S} Тамо, са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове |
| > <p>Гојко исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, не читајући га, |
| ојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујући Гојку ме |
| ашу и зову...</p> <p>Разлеже се очајан, панички, самртнички врисак и одјекну далеко потесом кро |
| , обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са црним широким пругама озго на ниж |
| о и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сневао најсрећни |
| и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прек |
| поџевељаше...{S} Море, ова наша хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Го |
| } Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну квартирину...{S} Уд |
| азао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за ову го |
| ислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и |
| ачи: те чекај испит, те бар полугодишњи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да |
| рата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и ста |
| S} Ови двоје нису примили квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обори главу нерасположено, као кривац |
| ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрза обрадован учите |
| тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно гази |
| мулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.< |
| } Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишљала о последњим догађаји |
| веде до врата Гојкове учионице и показа парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Мини |
| одговори Цветко прекорно, ломећи велика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледа |
| ра просвете, па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву ис |
| ојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало ј |
| је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</p> <p>— Шта си радио?! викну пренеражена Љ |
| ољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово |
| лом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим бе |
| осе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине ко |
| у се <pb n="28" /> разлеже песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...{S}" Деца поискакаше и |
| се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} На послед |
| дник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти.{S} Ја претрнух од страха.... одједном се следих, |
| че натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветни |
| <pb n="177" /> она страда!...{S} И она пати!...{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?.. |
| а је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{S} |
| у мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А |
| веде се разговор о учитељима, о њиховим патњама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у ме |
| јко устаде туробан; чим се сети синоћње патње, намршти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љуб |
| " /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, према скоковима коњ |
| е.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости... ничега, нич |
| тву и одмори се од оноликога страдања и патњи, што их претури за годину дана...{S} Он никада ни |
| лима, са лицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, у |
| ом свију мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p> <pb n="183" /> <p>При и |
| е, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стр |
| напољу се <pb n="28" /> разлеже песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...{S}" Деца поискак |
| е песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...{S}" Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се |
| м се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге жив |
| , обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека свастика порасте.</p> <p>Кад сутра |
| 08" /> <p>Прогнаше деца чопор говеда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина трепери према с |
| а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве |
| и неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се. |
| еста на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима... она осети да |
| љубав, она права љубав, што је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж |
| ог школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има, одговара поп, обарају |
| ви радите веронауку, познавање природе, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ств |
| ут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на ст |
| обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, иному звјезди... как |
| наредише у једном крају.{S} За певницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и одговараху на |
| цркву и наредише у једном крају.{S} За певницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и одго |
| тина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> |
| воје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати неку песмицу.</p> <p>Пред школом се зачу разг |
| p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета?</p> <pb n="138" |
| {S} Колицна је моја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати.</p> <p>— Стаће... |
| и деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то |
| з инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђаке...< |
| га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети |
| р, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојк |
| иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" /> осврћући се на чов |
| онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован... ваздан тако!...</p> <p>Љубица не запита |
| аљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{S} Иљад |
| ...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос... |
| Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«...</p> <p>Лете, лете, мења |
| те се око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као |
| ина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца носе з |
| Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они испод крушке пос |
| >— Хехе... јесмо ли се наместили?...{S} Пера Илић, писар овог среза и платодавац учитељски...{S |
| изређали и наступиле разне промене.{S} Пера је већ затворен; комисија, која му је одређена за |
| главом и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и по |
| и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, п |
| на плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p |
| во гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и опет се издиж |
| p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бит |
| бља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући камџијом по својим дугим чизмама. |
| .. тихо као сенка...{S} Расклањај руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно, л |
| рече да иде из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле |
| а се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољством и чак неком важношћу удар |
| учитеље и једну учитељицу.{S} Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да |
| n="45" /> <p>— Хе, братићу, па господин Пера... знам га.</p> <p>— Питам те онако... какав је чо |
| блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S} Часком, вели |
| од кад је почео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек онома |
| ој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, посматрајући замишљена |
| да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни |
| онога... молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не |
| акалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— За |
| смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосмислене одговоре, разуме се све у шали, но тек |
| и, уђе жандарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се о |
| , дакле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник |
| м изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе пох |
| и се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... још, још...{S} Даље се не сме, већ |
| аше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних |
| у главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? з |
| } Он вришти, кука...{S} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске породице!... |
| S} Веља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, |
| за.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. <pb |
| ређашњега писара овога среза, господина Перу... и председник опет запе, као да му се тешко сети |
| У осталом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа руком на |
| дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка пог |
| њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...{S}" Деца |
| се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно |
| и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на |
| </p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до са |
| асмеја се весело и стаде певуцкати неку песмицу.</p> <p>Пред школом се зачу разговор; поред про |
| весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима... о |
| и, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је |
| оностаса.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму, па све <pb n="72" /> сеца гласом, узвикујући на |
| залегла љубав, она права љубав, што је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и он |
| па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапт |
| Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погле |
| > <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од |
| ашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему |
| Скамије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламитала...{S} Љуби |
| ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад ј |
| иде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне он |
| ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— Па... требало би... рече он, смешећи с |
| ле године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан одгов |
| му би одједном!...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљ |
| а с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се |
| е капетану.{S} Комисија!{S} Дајте овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључев |
| децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та необична школска |
| представи јој се учтиво.</p> <p>— Лаза Петровић, овдашњи учитељ.</p> <p>Она промуца нешто у од |
| } И ја сам овде постављена...{S} Љубица Петровићева.</p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! викну не |
| са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен |
| ав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копати злато и све |
| ом малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> |
| а свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступише у д |
| , прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p>— Наш друг... |
| ће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај се... н |
| ше за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бут |
| аке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одборник. |
| сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога мл |
| где виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо ги |
| це...</p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко бе |
| {S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, поведе |
| и, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</p> <pb n="204" /> <p>Љубици смрче пре |
| важном, плаховитом срџбом.</p> <p>— Ха, пијанице једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну о |
| акше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, |
| х сјајних и суманутих очију, које пију, пију... и успављују...</p> <p>— Како?...{S} А што?!... |
| од оних сјајних и суманутих очију, које пију, пију... и успављују...</p> <p>— Како?...{S} А што |
| реб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећајем, стаде се |
| <p>Јест они су...{S} По столу разбацане пилеће оглодане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у н |
| кад осети опасност, па скупља око себе пилиће.</p> <p>Љубица погледа за његовим очима, па виде |
| а се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре |
| , прекида јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p |
| наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћом може да створи овакав живот... гле как |
| рчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и спотичући се, дође до свога стан |
| га напред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити т |
| ени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па |
| оља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, да |
| брте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, показујући прстом на Гојков потпис. |
| и.</p> <pb n="104" /> <p>— Ја... ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим о |
| ица отпуштена.{S} После овог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као поч |
| је...</p> <p>Кад остадоше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и |
| ом.</p> <p>Пролазећи ходником школским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, |
| јесмо ли се наместили?...{S} Пера Илић, писар овог среза и платодавац учитељски...{S} Хм.. да.. |
| одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико д |
| тоше њене руке у косу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се |
| о...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чу |
| та ћемо?...</p> <p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парч |
| а лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к сто |
| Трже је из тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она се обрадова његову |
| м.</p> <p>Љубица плану и намршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права |
| добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава, али о премештају не рече ниш |
| ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђ |
| /> <p>После пређе разговор на плату.{S} Писар с неком нарочитом интонацијом исприча, како се пл |
| грчевито одскачу; погледа на двориште — писар натмуренији од густих облака, корача нервозно и п |
| оцену гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.{S} Он се |
| ољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из |
| врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин учит |
| е за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли |
| ђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Уме |
| рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и з |
| ата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p> |
| е... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и опет се издиже кам |
| S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући камџијом по својим дугим чизмама.{S} Р |
| да иде из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извес |
| јко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, посматрајући замишљена Гојк |
| ш јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе |
| горевањем...</p> <p>После два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни |
| Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љубичину ч |
| ечи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он плану гневом и узвикну |
| а одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре |
| с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу финих ш |
| ица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, < |
| удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богоса |
| и.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Го |
| омути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка угледа отво |
| спао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу |
| адања...</p> <p>— Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, па изволите т |
| а радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмако |
| p>— Шта ћемо са школским прирезом? рече писар мало тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и набав |
| ад.</p> <p>— Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Забора |
| макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити...{S} Ово се |
| подина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, п |
| <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити |
| каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке!. |
| пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар постајаху интимнији, у толико се Гојко све више с |
| апе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који |
| али... или смо се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</ |
| > <p>— Кажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати |
| аху гости.</p> <p>У двориште уђе срески писар у новој полицијској униформи, која тек беше пропи |
| пустите овако занимљив призор! одговори писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојк |
| о, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити нове пријатеље јелом и пићем.</p |
| те један акт из Министарства, проговори писар службеним полицијским тоном, па онда, као са свој |
| она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за ова |
| дговарати...</p> <p>— Коме?... прихвати писар.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде п |
| изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чиче, машући својом плет |
| p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар?</p> <pb n="45" /> <p>— Хе, братићу, па господин |
| тва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни мислил |
| и, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и так |
| ати кроз прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудно на ј |
| {S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу писар отпочео напад, по свима правилима донжуанске такт |
| еш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— Заборавих... промрмља збуњен Гојко, кре |
| } Ја зле напасти, мајко моја!...</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и |
| не пуца... шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али ж |
| а се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућућ |
| а руке и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче, преплашен, збуњен, изненађен, подиже з |
| па онда њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се прену: види да овако неће никад бити краја ска |
| о да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако |
| од њенога веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар се одједном промени у лицу; види се да се спрема |
| ри врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота св |
| о, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку |
| тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али позна |
| Ради, не знам што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше из |
| би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано погледаше ћату, док се ова |
| ене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо к |
| се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу |
| и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога среза, господина Перу... и председник опет |
| и.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог |
| у, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, |
| ј посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се опет н |
| е упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онак |
| тану.{S} Комисија!{S} Дајте овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{ |
| ак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа ц |
| предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исп |
| та је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред |
| ање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више је окрвављен |
| столице у хлад па се измаче, гледајући писара онако исто необично, најежено, као и Гојко.</p> |
| озор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао |
| } Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. <pb n="15 |
| и из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу о |
| ом у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p> <p>»Не, не... то не |
| RP18993_C12"> <head>XII.</head> <p>Прва писарева похода по том не учини на Љубицу такав утисак |
| ћ ухватила на себи два значајна погледа писарева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањ |
| пе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p> <p>Гојко погледа преко свију лица, а беш |
| {S} Само му унезверене очи прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му |
| /> <p>Љубица се све више навикаваше на писареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични доста |
| </p> <p>Али у место револвера падоше на писареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим нокти |
| поче зепсти, као оно после прве походе писареве; нерасположење и сумор овладаше њоме.{S} Али о |
| ем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писареве, он опази да председник диже десну руку и даје |
| гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дођ |
| зговор, у ком би се морало поменути име писарево.</p> <p>— А новости... већ онако...{S} Прича с |
| едно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писареву... онога, његову жену ти познајеш?</p> <p>— Зн |
| деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и |
| орен инат, надајући се на моћну заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубич |
| на.{S} Она се нервозно диже и рукова са писарем, правдајући се узгред: </p> <p>— Ах, извините, |
| чито је пренерази свршетак разговора са писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега. |
| а га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан |
| њен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да |
| па им исприча свој јутрошњи разговор с писарем, изостављајући наравно све оно, што није потреб |
| pb n="115" /> врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Свр |
| се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка угледа отворену кутију са гривном, дочепа је, с |
| > <p>Љубица се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, |
| , спремајући се да изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у ходник, она настави:</p> < |
| гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, погледајући лукаво, испод очију, на Гојка.</p> |
| рамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен |
| ложење према свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Како је само учтив, пр |
| Министар полиције, али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја правда!«... |
| а би је задовољила, прича јој понешто о писару, избегавајући <pb n="99" /> многе ствари а понеш |
| ца је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, ил |
| радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у |
| ђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: |
| а.{S} Радио је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{S} Љуб |
| <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га ника |
| ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, загушеним гласом, отварајући очи све више и г |
| а о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али |
| мљивих ствари...{S} До сад се редовно у писмима извештавала о стоци, о суседима и вршњакињама, |
| а вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати о |
| .</p> <p>После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писареву... онога, њ |
| </p> <p>»Шта ово... ко се повратио?«... пита он, отварајући врата на соби...</p> <p>Пламичак ло |
| ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси об |
| е!...</p> <pb n="97" /> <p>— Куда ћемо? пита она, стежући његове ледене руке и гледајући га они |
| т махне главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити н |
| 21" /> <p>— Рачунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му обја |
| удом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко. |
| о?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S |
| еше сувише службено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица му |
| } Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеј |
| и најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју |
| е момче као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију. |
| м.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! о |
| гледа преплашено, зачуђено, унезверено, питајући се у себи: како то одједанпут улети беда у њен |
| а у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к |
| ња и прекора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мат |
| ла својој пређашњој бојазни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од ме |
| , па господин Пера... знам га.</p> <p>— Питам те онако... какав је човек?{S} Он нешто много пре |
| ад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... д |
| } Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече |
| и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е |
| ледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — капет |
| га свога.{S} Отац јој одговараше на сва питања, али оним истим својим изразима, с којима се пог |
| уку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама питања и прекора управи она оцу, говорећи и питајући бр |
| пут, само да не мора одговарати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има н |
| ји <pb n="83" /> тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеанд |
| лашена Гојка и ћата му стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »опорочавање власти«.</p> <p> |
| учитељица!...{S} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зави |
| } Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не м |
| у.{S} Какав испит, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се променило у |
| еља, избегавајући одговорити на Гојково питање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти с |
| нице, намрштен, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих двоје сами.{S} |
| оше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово к |
| — Зашто... зашто?!... одјекиваше очајно питање стоти пут по празној соби, сливајући се са горки |
| очима, тражећи одговора на ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снаж |
| пита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Питајте Г |
| p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај гледаше само како се д |
| одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима из рачуна, али њему не покварише одличну оцену |
| р је тема стајала у вези са најбитнијим питањима из школскога рада.{S} Велика већина учитеља уз |
| муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} После настаде објашњење и разговор.</p> <p |
| прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче сам почео, одговара он наивно. — |
| м смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да ми |
| овор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb n="1 |
| p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не |
| је све равница, нема планина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она |
| редметом своје љубави.</p> <p>— Зар још питаш?...{S} У цркву... венчање...</p> <p>— Како ћу? не |
| чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се питаше: откуд то?...{S} Како може бити!...{S} Зашто?... |
| па стаде нудити нове пријатеље јелом и пићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви |
| о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n="83" /> тамо учи г |
| ра и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му |
| тако некако испало, како се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је |
| ако не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема |
| чали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, као сен |
| вор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да |
| а, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце?...{S} Знам, знам, дик |
| оре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама бе |
| ко... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?.. |
| навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљеном ме |
| ини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало затуба |
| се не опажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па необично светлуцају испод меснатих капа |
| и и виси осветљен свод чистога небесног плаветнила...</p> <p>Идући у школу изјутра, Љубица заст |
| о...{S} Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи...{S} П |
| иљан, оштар поглед; само из оних јасних плавих очију сија љубав и доброта...{S} Така му је нара |
| рво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се приковаше уз то чис |
| јан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зраци...</p> <p>Гојко се откот |
| ан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, |
| А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суманут |
| једном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весе |
| и.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћутање...{S} Неко се |
| ши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вра |
| уди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тихо ле |
| а груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љубави...{S} Тако некако дођош |
| е и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу главу |
| а душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред распећем, и учитељева херувика са онаким |
| и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећем на врху ико |
| он, отварајући врата на соби...</p> <p>Пламичак лојанице слабо осветљава малу чисту собицу, ба |
| очи гледају... гледају преко уздрктала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ен |
| о у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред |
| пред њиховим очима, нек <pb n="197" /> плане ватра, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек п |
| леда, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, п |
| али при најмањој неповољности, она ипак плане и испољи јасно своју простачку грубост.</p> <p>— |
| нам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема планина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш |
| ати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек!... о |
| ордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који |
| ече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу ва |
| небесни, видите у густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сн |
| p>Путује потесом, шумом, прелази бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од |
| се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па н |
| таде опет ходати, премишљајући о разним плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се ве |
| и су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се одлучно крену. — Хајдемо!</p> |
| .{S} Најзад победи женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одл |
| итељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овд |
| ..</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па плану својом одважном, плаховитом срџбом.</p> <p>— Ха, |
| инути се о светињи школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге |
| му се језик тако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата |
| овим фамилијарним тоном.</p> <p>Љубица плану и намршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати |
| на, које почеше стезати...{S} Ватра јој плану из груди; струје многобројне, муњевите јурнуше јо |
| шта је писар спремио оним друговима, он плану гневом и узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле и |
| хватао пухор по живој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац?... |
| у Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагали снопље...</p> <p>Љубица се разговара |
| ај израз, који му одједном постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одговараше потпун |
| ...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујт |
| оставу...{S} Да, му закука једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не бри |
| нарочитом интонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају п |
| к, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо дан |
| мене то није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Б |
| а је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А кварт |
| се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица стајаше |
| , украсу, шта ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у ср |
| атан часовник... двадесет дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} |
| стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озид |
| јер сам летос благовао...{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шт |
| <p>— И ово је, знам, ваше масло!...{S} Платићете!... рече она, па се огрте и оде преко дворишт |
| ца, ковчег са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба и пок |
| икује он у себи, сагињући се да потпише платни списак.</p> <p>Узевши новац, он се полако упути |
| ли?...{S} Пера Илић, писар овог среза и платодавац учитељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у |
| .{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне признанице |
| ен... премештен (камо среће!)... кажњен платом... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посл |
| д ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p |
| недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} |
| pb n="44" /> <p>После пређе разговор на плату.{S} Писар с неком нарочитом интонацијом исприча, |
| м безјацима!...{S} Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ниш |
| госпођице, већ четири месеца не примате плату?{S} Потписали сте списак само за оно мало дана у |
| н, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем |
| чи да добро прочасти Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је млада, шт |
| а то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...{S} Затим се веш |
| и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођет |
| рече писар улазећи, да вам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зове вас председник ком |
| о сад... ви сте примили своју заслужену плату од државе...{S} Још да наредимо само са општином. |
| у-пословним тоном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш |
| одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо |
| цањем, како то може само њена страсна и плаховита природа...{S} Она први пут осети у себи ово с |
| обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична и јака узбуђења, |
| уже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} |
| е ћатин глас, па плану својом одважном, плаховитом срџбом.</p> <p>— Ха, пијанице једна, ти ли с |
| још онога кобног вечера, вођена својом плаховитом нарављу, учинила какво зло или себи или друг |
| му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче једина потпора; |
| таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину |
| а; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде, слатки братићу... |
| убица, која се веома узбуни од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица за тебе моли, одго |
| Погледа у учионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одскачу; погледа на двориште — пис |
| /p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде приби |
| А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у школу. |
| све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p>Вратни |
| једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мр |
| кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно по |
| унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n=" |
| преко собе.</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!. |
| ним злом, убијена!...{S} У школу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на |
| е јурити по школи, чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гн |
| ли мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слободнији о |
| <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p |
| уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога |
| н јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n="52" /> |
| шта, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, ка |
| лутног страха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој с |
| ди како је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он |
| ого он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су дец |
| се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта ј |
| зрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави сам |
| пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да ра |
| но, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву досаду, прези |
| еражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа н |
| јгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </ |
| ут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери |
| ан се измаче испод њене руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се намршти и грубо |
| ада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јач |
| ео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!...{S} Чело о |
| о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.< |
| се њеном неумешноћу и смејући се њеној плашњи у службеним пословима.{S} Разговор постајаше све |
| шила, по дворишту израсло трње и коров; плетар, у који је затварана једина коза шута, јамачно ј |
| ељом — шареницама и губером; сто, једна плетена столица, ковчег са рубинама, на прозору беле пл |
| ђе поред уплашенога чиче, машући својом плетеном камџијом.</p> <p>Пролазећи ходником школским, |
| одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... посл |
| ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...< |
| ва по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} |
| ијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом.</p> <p>Г |
| влачи... црно, густо?...{S} Иде, иде... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да ниј |
| т, не сметају младости да <pb n="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем. |
| шаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко небеснога свода.{S} Оштар, хладан |
| есело, као човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} Смешкају му се уста, глади т |
| едном застаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засија скупоцен |
| иком и не узме право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву топлоту осети у њеној руци, како с |
| азити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и х |
| човека, који се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди |
| што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратница... није никад до сад одлазио у ње |
| кроз село.{S} Кад беше поред познатога плота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко |
| оше на неком човеку, који се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а |
| ушкову грану, која се пресамитила преко плота.{S} Паде неколико жутих, зрелих крушака... једна |
| и се ништа, али он полако, пипајући око плотова и спотичући се, дође до свога стана, који беше |
| ћемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— Старци о |
| аздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.{S |
| руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједн |
| њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежност |
| осећаје, који се наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску преданост.{S} Женска душа не траж |
| само се пожали да јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осети како се на њега сруши |
| од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове гране, која се преса |
| и, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} Паланачки |
| , а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене рук |
| а измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...{S} Сокак се раскаља |
| о крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави потоци из неба...</p> <p |
| стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецањ |
| уморно један путник.{S} Још из далека, по целој његовој фигури, познаћете да је то нешто необи |
| ољства.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; плетар, у који је зат |
| ружила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси, села и шуме, и |
| стрица. </p> <p>— Боса!... узвикну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?...</p |
| <p>Међутим на пољу писар отпочео напад, по свима правилима донжуанске тактике.{S} Најпре се већ |
| их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа како јој |
| нешто меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи |
| } Задахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вод |
| неку књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху |
| цу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком |
| <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— |
| учитеља своје деце... нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слобода!...</ |
| а, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситн |
| ;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју уп |
| умом, што се поносно издигао над косом, по којој се пружило село.{S} Набраше зрелих, сочних, на |
| па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то не разу |
| чима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отво |
| у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{ |
| ви пређашњим животом, да се избегавају, по цену живота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко |
| ади око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку службе, другови се упознаше.{S} Месни учите |
| евима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине |
| е у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа с |
| p> <p>Сунце је село, навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, прон |
| а се разговараше, али се чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у дру |
| видео, господине?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Мо |
| ајко има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад |
| мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схватило добро целу мајсторију и одговара п |
| . одите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа дру |
| бљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које |
| итељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу |
| Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десе |
| лу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По целом небесном своду навучен је суморан покривач заг |
| му игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног кревета разбацани јастуци, |
| један прозор.</p> <p>Јест они су...{S} По столу разбацане пилеће оглодане кости, коре и мрве о |
| шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене по |
| занесен, гневан, са стотину осећаја.{S} По уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду |
| >I.</head> <p>Прижегло јесење сунце.{S} По брезама, што су крај пута отомбољиле своје танке и н |
| едајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, пређе преко дв |
| , натмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ва |
| чи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху ка |
| , очи гледају невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, која |
| , чича једнако објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</ |
| но замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприро |
| дне, сви га презиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико |
| > <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само |
| то... била несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из |
| аги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод |
| } Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главо |
| ли и показа велики светао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учин |
| pb n="106" /> више не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједно |
| ом стаде гледати свесније...{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже |
| собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{ |
| је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> она страд |
| ead>XII.</head> <p>Прва писарева похода по том не учини на Љубицу такав утисак као последња.{S} |
| госав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} |
| е уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они устумарају сваки час у Београ |
| шину је некаква оштра, убиствена струја по срцу, и она се поведе...{S} Не, не... треба стајати, |
| не, која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{ |
| у као гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове суз |
| ко је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује. |
| себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско |
| сар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S |
| а ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим з |
| морам слушати; није вајде.{S} Сваки има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него |
| ост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна смеха. </p> <p>— Наша, братићу, одго |
| ижни, погнули главе, па само махну њима по некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају |
| весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овд |
| потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко д |
| излозима и остајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана |
| ле, ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад |
| шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осв |
| о изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, |
| муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, по |
| тени погледи, и ова најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашна сеоска деца...{S} И кмет |
| се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само!...</p> <p>Посед |
| велика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а н |
| {S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очим |
| {S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио |
| а због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А квартирина?</p> <p>— Нисам још ни |
| »Дакле, то је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме страшно!... није баш тако обично, како |
| атим чича Стојан стаде да позива једног по једног родитеља унутра.{S} Уђе један сед старац, пог |
| аност: баба Смиљка непрестано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико часова код Љ |
| него му одговори онако, гледајући некуд по зиду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} |
| вот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлости!...{S} Здраво |
| спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону н |
| рњике, или се зелене подотављене ливаде по сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве |
| какуташе весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред оч |
| два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже председ |
| ћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе посл |
| пуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нар |
| о, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и свима показује некакву гривну, шта ли. |
| су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живе |
| да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом...< |
| се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се. |
| радинама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене |
| екну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и бл |
| нити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би |
| о у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и преврташе своје старе, непретурене, мисли.. |
| прави лом.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред |
| кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити |
| е зачу разговор; поред прозора промакне по неки старији ђак.{S} Људи почеше долазити.</p> <p>По |
| едала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, прен |
| и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној з |
| ости, пристане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним |
| <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговоривши још неколико речи, руковаше и раст |
| на босиљка... мирис од њега простире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S |
| их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом |
| егнута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршт |
| ead>XV.</head> <p>Пала влада! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога глас |
| он је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве ча |
| но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна топли |
| ре кроз густе облаке прашине, што су се по негде подигли, па се према сунцу преливају и светле |
| те.</p> <p>И Љубица проведе своје госте по целој кући, исприча им све што је знала о првој жени |
| усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зраци...</p> <p>Гојко се от |
| овакву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујни као шипарица од четрнаест година, па долети у |
| у, па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман |
| мало упознаше и зближише, па онда поче по издаље добацивати похвале њеној лепоти, памети, лепо |
| јајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му |
| >Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! |
| ед, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад углед |
| акви осећаји, само мутан поглед блуђаше по далеку недогледу, показујући јасно да је душа успава |
| а прозор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му по |
| ижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Помаже ви Б |
| више обузимаше женска сујета, попушташе по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштат |
| ам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. </p> <p>— М |
| еја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{S} Т |
| нчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па сам |
| леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примич |
| те ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш |
| ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже |
| и се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али |
| Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрм |
| ош нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома сла |
| ћа промена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљај |
| себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака. |
| от, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а |
| из Учитељске Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко |
| еном уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли?...</p> <pb n="149" /> <p>Она |
| S} Љубица све више светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопачке...{S} Љубица се мршти, |
| о није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави најразноврсније мисли, само је Љубица јасно ув |
| хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће |
| приметним руменилом, које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, |
| и, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики... |
| немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гој |
| ит добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор...{S} Обукох се, оденух се, стек |
| мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или наслагани један на други...{S} Ено и чаши |
| држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S} |
| отиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их |
| није место.{S} Само тихи, лагани уздаси по кад што одају његово немо присуство.{S} А око њега с |
| укла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди |
| ши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да |
| са влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као |
| ти у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хладноће.{S} Стојан му са |
| уком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујући неку нову и важну мисао.{S} Прођ |
| и мекши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p> |
| од овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних |
| ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча, онако необучен, у школу |
| је се хранила.{S} Глава стаде прелетати по соби, прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је |
| е се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’натема је!.. о часни ј |
| е очекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту.</p> <p>— Овде, одговори Гојко, мрштећи се. |
| га гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њ |
| несе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки сребрнаст облачак, пронесе се тихо, нечујно, пр |
| ко лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, п |
| стране морадоше попустити и проговорити по неку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из |
| а за главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој б |
| S} У последње време писар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога во |
| ко му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који онако испод покривача испаде и прескоч |
| ош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, пристане уз кметовске шале, па с |
| >— Шта је? запита он преплашено, трчећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту |
| прибираше и спремаше за разговор, идући по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио |
| о наместила! рече јој сестра, гледајући по стварима и намештају, распоређеном по соби.</p> <p>— |
| це често набираху устанца, пропраћајући по неке изразе шаљивим напоменама.</p> <p>— Е брате, ба |
| ... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста |
| поред ње, суморна и брижна лица, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи с |
| а, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и д |
| ати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само |
| 9" /> <p>Љубица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она |
| трује многобројне, муњевите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично, он |
| ца поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо |
| е дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види |
| {S} И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, само нека све прође у тишини...</p> |
| владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећ |
| а се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта |
| с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уо |
| па мери очима сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но углед |
| и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подру |
| ју господства, у положају од кога и сам по мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Деца изнеше столи |
| S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња, и |
| и му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља т |
| мо стоји Пера писар, лупкајући камџијом по својим дугим чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који до |
| о наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је ми |
| ашено, трчећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> |
| а се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште, |
| онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p |
| говор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смел |
| и по стварима и намештају, распоређеном по соби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да, видите.</p> |
| е по кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве часове, па опет легао и мислио...{S} И н |
| неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напоље, р |
| ри директору шамар...{S} Није га познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да г |
| Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тума |
| ива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како ст |
| дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче |
| јадни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам |
| ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одј |
| на једној клупи, неколико сељака и мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено женско |
| ... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је сед |
| на, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро |
| бро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су ти жен |
| ло, које се, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Ч |
| што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и одједном прекиде |
| е густи зрели воћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по некој ус |
| } До сад се уписивало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из и |
| тако изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. »Међутим има доста места где сами сељани |
| су.{S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нових, тек да имају и први разред... па се |
| > <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из главе...{S} Гој |
| Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, вра |
| сточићу по читав час, или хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко.{S} Некакво вели |
| вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> |
| хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> <p>Љу |
| да се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је нек |
| о се чак расположио, па допуни разговор по неким својим сећањем.</p> <p>— Сећате ли се онога... |
| буре живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим |
| га заласка, прснула је ватрена светлост по том недогледном пространству и обојила га чудним, ра |
| !... одјекиваше очајно питање стоти пут по празној соби, сливајући се са горким јецањем и тешки |
| живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно место у срцу на |
| х очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је на |
| а са интересом овај разговор, који је у по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак рас |
| одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и напослетк |
| е на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке која с |
| ло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута долазити к њему узалуд, али она, госпо |
| Само осећа неку пријатну топлину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топл |
| у пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Председник прво уписа свога сина |
| ; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита |
| за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу уч |
| е разгледати зреле шљиве и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— |
| не густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз |
| цу кући и стаде тако у највећем очајању по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђ |
| Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} Нап |
| е нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи |
| д вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на |
| она остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно по школи, кршећи руке и |
| тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај... не да се рећи...< |
| реподобио, па само трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи цел |
| неким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{S} Неколико његових ђака приђоше к њему.</ |
| "> <head>XXI.</head> <p>У трећем месецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Вл |
| трећем месецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој |
| p>Писар скочи и утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше излазити уморна деца, протежући се целом |
| . ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Него тако... и |
| седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у да |
| зати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вр |
| {S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитопери |
| да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела п |
| о мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде |
| ири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, преки |
| ти...{S} Беше као мало дете!«...</p> <p>По испиту наступи још већа промена.{S} Влајко, залудан, |
| , коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или наслагани један на други...{S} Е |
| Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници |
| го... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући |
| раду.{S} Неколико пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стез |
| мртав!...{S} И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...{S |
| а се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад |
| вем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога света, који нам не да живети у миру |
| чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу, где су проводили целе |
| ли, па се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорство, она плану и стаде као да ће иза |
| освету за сва тешка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али |
| има.</p> <p>Гојко се насмеши задовољно, победоносно.{S} Распусти децу, па се и сам упути кроз с |
| обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде шта о |
| виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спа |
| д белије, све око руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју |
| же се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо в |
| p>Љубица је пазила на децу и крстила се побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не |
| па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштан |
| живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени поп |
| о, а летос јесам... често.{S} Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, ја |
| огосава из све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратниц |
| ата и приђе јој слободно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гле |
| тра, убиствена струја по срцу, и она се поведе...{S} Не, не... треба стајати, треба издржати до |
| пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз |
| , а Љубица се лукаво осмехиваше.</p> <p>Поведе се разговор о учитељима, о њиховим патњама; поме |
| и кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном од |
| лина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила |
| испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се н |
| речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, раш |
| ројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разговору, а већ |
| засебне тајне, договарају се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, чим <pb n="92 |
| ње време, ступила у тако пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде премишљати: како би било |
| анути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац?...{S} Младост је силна; она лако преноси све |
| веће, и трава, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном з |
| ли га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко о |
| а једно окопано стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташ |
| мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} О, дивна, шум |
| рдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране.</p> <p>— Шта ћу, старост |
| /p> <p>Млада, лепих црних очију, танких повијених обрва, нежна, чиста лица... неописана лепотиц |
| Као на електрици!...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— Остао удова |
| S} Јест, пољупци!... и слух се још више повинује раздраженој женској уобразиљи, па јој ствара т |
| ђо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орловици пос |
| дноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за ра |
| мнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{ |
| } Она се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, који би је могао мало расположити и у |
| асови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотицом.< |
| руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао |
| азећи низ камене степенице, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, |
| азли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледају |
| обија или војачина.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, стојећи пред прља |
| сец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад |
| шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S |
| му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово |
| е, као болесник, коме се још није снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радил |
| мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се повратио?«... пита он, отварајући врата на соби...</p> |
| а свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«...{S} И тог тренутка постаде ј |
| бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити д |
| неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?...{ |
| ћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или |
| у и само једна усна малко... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још |
| па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако доб |
| брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет |
| и јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично груну |
| а секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из |
| и њену меку <pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> <p> |
| аздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче ваздуха...</p> <p>— Стојане!...{S} Стојане!... у |
| >Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и повучен, избегаваше сваку прилику да се не сретне са њо |
| деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје живо |
| мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест баш туњавог...{S} Туњав сам, није вајде |
| оним истим својим изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици с |
| <p>— Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S} Она је погодил |
| чалити.</p> <p>Отпоче се право вашарско погађање, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, о |
| скреној, неизмерној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љ |
| може припадати ономе, који је тако лако погазио ногама њене најсветлије осећаје, који се наруга |
| Цветко прекорно, ломећи велика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене, |
| чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке...</p> <p>Љубица побеже |
| се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се око с |
| меја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше ј |
| аваше стању, које личи на врућицу...{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, запечене од ватре, а |
| ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело ли |
| м час десно час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је |
| се жели што боље препоручити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас ок |
| крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом као претећи.</p> <p>Љубицу одје |
| касте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па необично светлуцају и |
| бори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> <pb n="14" /> <p>— Видећете, настави она, у |
| само обрће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p> |
| осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему |
| /p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па одговор |
| ам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоског пи |
| ога, горкога прекора.{S} Изређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживише, и нијед |
| ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p> |
| орено, очи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина |
| јно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и |
| д њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је |
| још нешто, јамачно има...{S} Али један поглед на ове малишане довољан је да раскрави залеђено |
| д год се макне, привиђаше овај прекоран поглед, који сажиже душу као огњем...</p> <p>Опет се от |
| у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше по далеку недогледу, показујући јасно да |
| погледом преко зидова, избегавајући њен поглед.</p> <p>— Баш си дивно наместила! рече јој сестр |
| учитељу, он претходно скрену учитељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као с |
| осле већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јасних плавих очију сија љубав и д |
| рине шљива, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан. |
| ући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино |
| .</p> <p>Гојко се подиже испод прозора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше на неком ч |
| .« Она се стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубок |
| страшно...{S} Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неколико речи... па се одмаче |
| школи нема.</p> <p>Писар се промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Г |
| тоци из неба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на |
| тресе од плача, леђа грчевито одскачу; погледа на двориште — писар натмуренији од густих облак |
| } Одједном стаде гледати свесније...{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, |
| бично звецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући к |
| Гојко само трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грче |
| клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> < |
| он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано |
| ири једним оком, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном државном контролом и д |
| да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима |
| нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори буда |
| ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица га погледа са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много те |
| оше ово неколико речи.</p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, реч |
| могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мис |
| мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани о |
| слози, те изазиваху симпатију од првога погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друш |
| часови... она се топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећал |
| , необично.{S} Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно ју |
| и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа, не страховати од изненадних догађаја... остави |
| лом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и з |
| део.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта.</p> <p>Љубица је сад прв |
| на је већ ухватила на себи два значајна погледа писарева, па је одмах обузе она женска жудња за |
| аробљена са овим јадником!«...{S} И она погледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна и бри |
| у на сто, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одједном, као електрисана, рашири очи, а у њи |
| гу никако да се одвоје од онога страшна погледа...{S} Само се вилице понекад затресу и опет се |
| дседника и шали се са сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> |
| о обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад. |
| а скупља око себе пилиће.</p> <p>Љубица погледа за његовим очима, па видевши ко долази, намргод |
| је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као д |
| на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љубицу свакад пресече преко срца.{S} Она |
| чи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско пород |
| о као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.{S} Пандур га нај |
| оворио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} Подиже о |
| и друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на се |
| ижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори уста и ка |
| а, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, |
| дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љубиц |
| целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175" /> од |
| о... па се одједном издиже на прстима и погледа на прозор.{S} Ништа... мати јој се сагла, нешто |
| >— Јесте ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри та |
| ити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно прелеташе погледом преко зид |
| Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасв |
| за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— |
| ндур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп <pb n="119 |
| а креће.{S} На последњем камену стаде и погледа пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесн |
| изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на |
| што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће судбине она |
| {S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, |
| p> <pb n="182" /> <p>Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотр |
| њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а |
| де и намести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, братићу, умори ’в |
| сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи.{S} Страшан ј |
| љу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их |
| и преврташе неку књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге |
| оси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву не |
| </p> <p>Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... |
| ти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко |
| зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, |
| е страдати?... запита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узвереним очима, тражећи одг |
| е лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли руча |
| врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом в |
| >Љубица поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требал |
| девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре? |
| и, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање и |
| очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душ |
| младожења.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са през |
| бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збун |
| очетку разумела.{S} Одједном се прену и погледа свесно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... запита она |
| е у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално па промени разговор и узе веселији, љу |
| се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај гледаше само како се деца унез |
| Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Оз |
| а, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена Гојка са оним простим искреним сауче |
| вде станити стално — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.</p> <p>Љубица, изненађена овом |
| руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа својим великим очима.{S} Уснице јој се трзаху г |
| етити презимена писарева. </p> <p>Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Један н |
| уги... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите мало к м |
| ед, уз пут...</p> <p>Љубица га уплашено погледа.</p> <p>— Није ваљда баш тако свуда?...{S} То б |
| мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је покварен, сваки хоћ |
| Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Научила је она давно, |
| се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себе, махну руком преко чела, па туробно од |
| аве, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве п |
| ати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и на |
| ластије...{S} И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и о |
| дносно лекова и неговања болесника, па, погледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу |
| веравања изнесе пред Љубицу и одједном, погледавши у часовник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега |
| нице и сматра то као поклон... рече он, погледавши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте |
| и се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој:</p> <p>— Сад и |
| н.{S} Како уђе, оде право болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опи |
| ехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој гово |
| погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет |
| пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гој |
| нтимнији.{S} Они се већ одавно значајно погледају, имају неке своје нарочите, тајне знаке и изр |
| о. </p> <p>Љубица се осврташе, збуњена, погледајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту |
| е те да изиђеш.</p> <p>Изиђоше обојица, погледајући се значајно.</p> <pb n="125" /> <p>— Шта је |
| е!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајући узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, |
| оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или друго штогод |
| убомора, те се са осмехом обрте писару, погледајући лукаво, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А в |
| а године.</p> <p>Љубица стајаше уз њих, погледајући у страну, и опет јој не измакоше оку презри |
| весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учионице.{S} Чим п |
| ас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој, Смиљка, изгледаше старија о |
| а сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри лице врелим |
| шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну он |
| ни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како |
| } Кад беше поред познатога плота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отв |
| и се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, по |
| /> махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једнога час другога госта...{S} Ништа!... |
| који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме |
| видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} Лице све крваво, косе разбарушене, поч |
| од истине... ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, к |
| чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, од куд се приближаваху гости.</p> < |
| отера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о р |
| ти.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше рад.{S} Љ |
| ек.</p> <p>Писар за то време непрестано погледаше ћату, док се овај једва сети, па се одједном |
| .{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој мла |
| она је већ опазила неке његове значајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али |
| ну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, које јој упућиваху другарице њене, остале учит |
| а, и његови кад страшљиви кад намрштени погледи, и ова најпре заплашена па по том ослобођена и |
| могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прек |
| отињске куће...{S} Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је ово?!...{S} |
| .{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко |
| и погледа мајку, која брижно прелеташе погледом преко зидова, избегавајући њен поглед.</p> <p> |
| pb n="171" /> уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који се топио у заносу љуба |
| лу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, који јасно казује, да њена душа не учествује |
| ку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом.{S} Образи јој сасвим упали међу вилице, јабуч |
| ој гледа право у очи страшним, зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, н |
| ди, камени под тим страшним самртничким погледом.{S} Узе јој се цело тело, не може ничим мрднут |
| апетан се осмехну, очекујући радозналим погледом да Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у поче |
| икну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати пали |
| ојко се сусрете са њеним јасним светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио це |
| неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом...</p> <p>Љубица осети да се одједном све у њо |
| .. дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица само крену очима бесмислено, ту |
| шан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево око себе.{S} Његов поглед к |
| својој и гледаше је ватреним, значајним погледом.{S} И она гледаше њега весело и безазлено, с ј |
| ог несташка и гледаше га строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље |
| {S} А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозн |
| она, гледајући неким светлим, необичним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој |
| ене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом, којим обично гледају заљубљене шипарице, кад |
| њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу читав бездан прекора, чуђења, сажаљења... беше |
| , ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, тужнога, очајнога, горког |
| , он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па чини му се |
| да неко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господине Гојко... |
| баш отегао целом ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потп |
| је грех...</p> <p>Изговоривши то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својо |
| S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} М |
| ма.{S} Слушаоци изгледају веома брижни, погнули главе, па само махну њима по некад у страну, по |
| сврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек по неки |
| S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући се на зајед |
| , а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа су |
| одигравајући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да је |
| не ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чин |
| дине.{S} Али свему има краја, па и овој погодби.{S} Наредише да учитељица прима дванаест динара |
| да као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као изненади, зачуди, обузе |
| са учитељицом за квартирину.{S} Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, |
| , коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила се онако исто као и Љубица, само у јо |
| дитеља унутра.{S} Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљаст |
| {S} Лице му младолико, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима |
| го на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном старицом, која се, ослањајући се на дугачак |
| пресече ово љубавно гугутање!...{S} О, погрешила је... много је погрешила!...{S} Опет је обузи |
| во у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешк |
| тање!...{S} О, погрешила је... много је погрешила!...{S} Опет је обузима зима... све више је из |
| бо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много... опростите на замерци... рече му |
| лагано руке једну о другу. — Много сте погрешили, понови он, што сте веронауку оставили за мај |
| ћ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо погрешили!... прошапта Љубица страшљиво, обрћући главу |
| >— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— Како?...{S} Напротив! то ти је дужно |
| шао све како ми је речено, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море... за колику |
| та се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, г |
| а, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинити још неколико, можда |
| се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>— |
| — Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте разумели.{S} Ја |
| , сва увијена, Љубица.{S} Иђаше полако, погурена и оборене главе, као болесник, коме се још ниј |
| сама кварила његов изглед својим вечито погуреним леђима.</p> <pb n="7" /> <p>Гојко се сусрете |
| м с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора...</p> <p |
| о човек Министру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица се стресе, преблед |
| и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под њима с |
| /p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... |
| се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте М |
| тарим, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под њима само меко сено, покривено шареницом, па ипак б |
| ело и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренил |
| љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— Под крушком онде...{S} Гледала шта мој муж ради са... с |
| наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирн |
| у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се нош |
| јама, те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним сводом, који се, и сам осветљен жар |
| е, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му |
| а, одједном постајеш господин, који има под својим туторством многе младе душе.{S} Груди се над |
| вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешто ј |
| у иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... |
| писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и приву |
| еома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и попа |
| ај, молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури пр |
| м, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јест они су...{S} По столу раз |
| уче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{S} Једна соба беше освет |
| глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу унезверено и нешто |
| гледају човека право, но већином стоје под обореним капцима.{S} Цело лице му имађаше израз зап |
| ен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.{S} Из потеса долеташе |
| е у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно издигао над косом, по |
| лозу да продуже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелен |
| е, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121" /> нека нејасна маса...{S} Он прила |
| она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничким погледом.{S} Узе јој се це |
| рећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом навалом громовите буре живота, или се само на |
| лојеђен на цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајним ударцима судбине, измучен и те |
| мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко |
| обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово |
| /p> <pb n="100" /> <p>Склупчати се тако под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћу |
| е огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} |
| ујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, з |
| Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да |
| S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи један одборник.{S} Чудим се како |
| ако једнога тако рећи свога чиновника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда |
| , скомандова, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</p> <pb n="71 |
| и, морали су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново г |
| и још ради неуморно, прикупљајући разне податке, спремајући се да спроведе кривца суду.</p> <p> |
| е се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, д |
| ако оштрих речи.{S} Никад јој није тако подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охладнео према њо |
| а збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право у очи, кад му т |
| њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у |
| е она полегла по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да п |
| у те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...</p> <pb n="100" /> <p>Склупчати се тако под |
| усте облаке прашине, што су се по негде подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љуб |
| , а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црве |
| з прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудно на један пр |
| на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо гово |
| и <pb n="8" /> у једном собичку, што је подигнут у дворишту школском..{S} Пређашњи је учитељ, р |
| ћу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте главе, весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, |
| уштво...{S} А она, гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра руменило, <pb n="152 |
| она позната страшна фигура.{S} Поносно подигнуте главе, власно и смело посматраше она посетиоц |
| ну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као махнита...{S} Љубица, како |
| час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <pb n="77" /> осећаји, која мало пре она с |
| ширу на глави.{S} Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа |
| > <p>— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љуб |
| ном пребледе сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи. |
| е измаче, преплашен, збуњен, изненађен, подиже зажарено лице, које одједном поче бледети, усне |
| рже!...</p> <pb n="209" /> <p>Она зину, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама...{S} |
| едајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренута |
| е још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано го |
| , јер мало пре то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} |
| аљеној свећи и преврташе неку књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро.{S} Она једв |
| ри друго, па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше з |
| лени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљ |
| није могла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, прав |
| и.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да се ум |
| о, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирит |
| /> <p>На тако пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он с |
| очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни |
| кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, прогов |
| да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S} Није |
| отресит, прави младожења.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, |
| сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа писара право у очи, али се овај |
| еко од овога призора...</p> <p>Гојко се подиже испод прозора, погледа сумануто око себе и очи м |
| амршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрте и |
| ујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратнице на двор |
| а...{S} Сад право из школе помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао |
| /> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо.. |
| Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам да вас неко |
| драва и весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете...{S} Пробуди се и наставља на ја |
| е жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздан |
| бане, који га пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... |
| заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозн |
| р подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни п |
| запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке п |
| главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је уз |
| јку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па о |
| идиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке о |
| се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће |
| вано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа |
| } Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Можеш |
| ма кад...{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и другу...{S} Прсти се заплели... не може да на |
| том, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном светлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с каквим ј |
| како су и јутрос разговарали.</p> <p>— Подне је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вр |
| у да прича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у |
| ј глави, читав хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред в |
| ца се договорише да <pb n="20" /> после подне прегледају са кметом учионице и да саставе списак |
| </p> <p>— Идите, децо, кући...{S} После подне раније...</p> <p>Кад остадоше сами у школи, писар |
| ке ствари зимус...{S} Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, |
| њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо. |
| } Можемо... само раније...</p> <p>После подне иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ и учи |
| а се згледаше и насмејаше.</p> <p>После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p |
| огао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне, кад се разиђоше кметови и сељани, преместише га |
| јанов:</p> <p>— Господин казао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је |
| .{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради ч |
| ди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то зна |
| Остави ствари, па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа |
| у.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно у подне.{S} Силазећи низ камене степенице, она се тако по |
| !...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије и поднесе му.</p> <p>— Хо, људи!... красота!...{S} Па ту |
| парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и прошћавајте...{S} Ми |
| жао врућицу.</p> <p>— Пре... председник пододбора...{S} Драгољуб Илић... изговори он оштро, зам |
| p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже, зелене т |
| е жуте пожњевене стрњике, или се зелене подотављене ливаде по сниским лукама, или се црне преор |
| ено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет пр |
| а пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не |
| огледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као |
| есто, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p> <p>— |
| право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја |
| ресом овај разговор, који је у по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак расположио, |
| ше јој паде тешко, него се овај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро:</p> < |
| осматраху Гојка иронично, не скривајући подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен, оборене г |
| гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја |
| адахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв... |
| то меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи шир |
| у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо |
| и са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним поглед |
| не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то п |
| вратницама, али незнанко беше ближи па подупре леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ходи код бат |
| каш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину...{S} Отвори очи, ак |
| вредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитала његове |
| ка порасте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер и зета са |
| ласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сун |
| ...{S} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослободи с |
| аци, па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у |
| ла и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, оп |
| е нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S |
| а умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем.</p> <pb n="182" /> <p>Младић се осврте |
| ... говори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p> <pb n="195" /> <p>— Па знаш како ј |
| срећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— |
| једном обузе, па се одвоји од столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата |
| ко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици |
| S} Може бити свашта... одговори лекар и пође.</p> <p>— Како... неће ваљда умрети!?... викну она |
| и, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред |
| одлучно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са о |
| ли се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједно, макар их не мрг |
| глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p>Кад она |
| Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се |
| , да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако м |
| <pb n="2" /> путника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се |
| оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широким рукаво |
| <p>Одједном се обоје тргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао, па трепери својом нежно |
| {S} Претури се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко с |
| неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије ми |
| слила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједном наиђе... о |
| Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако прија |
| краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене подотављене ливаде по |
| дсече председник.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, па да сведе |
| ти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, пр |
| се већ почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето |
| а, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> <pb n="147" /> <p>— Само нем |
| ј згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p |
| тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потесу...</p> <p>Одједном, на у |
| глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера привремено само за тај мах, |
| свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене |
| еми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Г |
| ..</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раниј |
| тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, |
| Ускрса чланови Учитељског Удружења беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху |
| дрско, и на Гојков учтив <pb n="40" /> поздрав једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, к |
| ћ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад.</p> < |
| .</p> <pb n="16" /> <p>— Помаже ви Бог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши се обема |
| е зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</p> <p>— Она изве |
| чека их једна слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме |
| ржаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а м |
| добро, добро... махну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> <div type="chapter |
| је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем.</p> <p>— Добро |
| као да су стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом стан |
| равнодушна према свему.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> |
| е...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас црк |
| а и од саме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у |
| прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи |
| тко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређат |
| претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо погрешили!... про |
| p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ мн |
| ом у школском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена |
| своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једног родитеља унутра.{S} Уђе један с |
| мах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се потписао, шапну В |
| љи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, он се умир |
| јка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште околишним разг |
| плаши се.{S} Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше <pb n="132" /> |
| да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или смо се негде виђали, настави писар, ну |
| на...{S} Овако док ви радите веронауку, познавање природе, певање... у мају, за то време деца з |
| учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S} Предавао је врло лепо, лако и жив |
| о ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање ни намере.{S} Она им одговори пр |
| и и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се осврта |
| ратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за њо |
| ој...{S} Ходи код бате...</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па плану својом одважном, плаховито |
| ле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у прв |
| цни, братићу, нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па |
| } Нисам јој ништа издавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... одговор |
| ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председника.</p> <p>— Пусти тога човека, нек ид |
| Љубици.</p> <pb n="194" /> <p>Она одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не долази уз |
| то лови сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слух |
| се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, п |
| во лице, а говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила је читати оваки израз на њему, |
| а на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе |
| а ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они устумарају сваки |
| p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова н |
| Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си ваљда? |
| <p>— Писареву... онога, његову жену ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао. |
| угови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољством и ча |
| ри да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не ре |
| вити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{ |
| е ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ништа...{S} |
| е на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели што боље препоручити.{S} Његов п |
| Она му приђе слободно, као да су стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добро јутр |
| .{S} Обукох се, оденух се, стекох многа познанства, која су ми ласкала, стадох се проводити вес |
| ао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући уз гред, врло |
| е...{S} Сећа се својих осећаја за време познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки светли дан |
| ислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу |
| реба да сам нај...најслободнији!«...{S} Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не зна |
| што удари директору шамар...{S} Није га познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми |
| а како изгледа оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, задовољства.{S} Кући |
| ан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га |
| ј је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели. |
| ="111" /> <p>— Разуме се, и своју тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро... махну он гла |
| веног лукавства.{S} Са лица му бије она позната надувена тупост, која је својствена многим нешк |
| лагано отварају и кроз њих пролази она позната страшна фигура.{S} Поносно подигнуте главе, вла |
| ..</p> <p>При крају причања отворише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових |
| беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни х |
| вори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако |
| енила се много.{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, постао је кост |
| , нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо гимназију заједно...{S} Ви |
| , сад је опет друкчије: много обичније, познатије, као да се сад тек јасно испољила свака црта |
| тале учитељице.{S} Опази она и неколико познатих јој девојачких лица; то су јој другарице, стар |
| а пријатна веселост у срцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с којим се код младежи |
| же и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога плота, хтеде погледати у десно, али му се учи |
| Још из далека, по целој његовој фигури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближ |
| pb n="122" /> са Стојаном да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још |
| радурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} О |
| е још ништа ни казао, него све онако... поиздаље.{S} Час говори некакве одвећ необичне комплиме |
| појави на вратницама, они испред школе поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихо |
| Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледа |
| ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући шта ради, дохвати њену меку <pb n="142" /> вр |
| е, трава расте; пајо, пауне...{S}" Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозо |
| соноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих, <pb n="64" /> поцепаних поњава, |
| ив израз.</p> <p>Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из |
| да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно с |
| p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобичније појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ћ |
| осврћући се на човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па их одједном нестане...{S} Све ћ |
| орише <pb n="115" /> врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа. |
| , само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше |
| вом јаду.</p> <p>Одједном се код Љубице појави нека одлучност на лицу; мати јој одлази и долази |
| баџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, к |
| о одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиздизаше главе |
| не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчи |
| Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно.{S} Већ се |
| ав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне |
| га« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са |
| вори двориште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На ње |
| {S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на стол |
| ој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише неки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези |
| } Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој |
| ази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{S} Она стаде уз |
| дмах опази, да нови колега целом својом појавом и држањем одговара њеним ранијим сновима.</p> < |
| ... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега пр |
| табли.</p> <p>— То већ и онако морам... поједине округе, али опет не иде то тако... без целе ма |
| о у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце с |
| ео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се, то су најлепша сећања |
| би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а |
| о проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, много, стаде га |
| а тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>» |
| е хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, к |
| и, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их научи.. |
| на истина.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} Задахну г |
| е, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... м |
| едно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже се ч |
| дмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко беше ближи па подупре л |
| о лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>С |
| муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да |
| } Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад о |
| ини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како је раније опазила госте, па их сад ишчекуј |
| Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} |
| тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустр |
| но од другога, старајући се обоје да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о школс |
| ти само Љубицу, што се онако нетактична показа.{S} Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу |
| .{S} Министров потпис...{S} И он доиста показа акт с потписом Министра просвете, па га онда поц |
| да, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше полако, погурена |
| их мука ни страдања...</p> <p>Љубица се показа на испиту необично пргава.{S} Како је радила пре |
| испитано, у мислима проверено, и све се показа непоуздано, ништавно, лепо само као мисао, да те |
| {S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусретљив према ташти и свастици.{S} За |
| р је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и а |
| иду, право пред њеним очима, расветли и показа велики светао круг, из кога по том изиђе глава с |
| подине, капетан нам вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би |
| нешто промрмља, и више очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло о |
| Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затв |
| ица израчуна и написа признанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она |
| а овом смелошћу, поцрвене, али не смеде показати знака љутње, да не увреди овако отресита госта |
| ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи |
| е лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица |
| ваког дана очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо |
| ст и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S} Чим се отворише <pb n="115" /> врата и на |
| у, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... него онако низ длаку..{S} Лаж |
| — Раструбила је по целом срезу и свима показује некакву гривну, шта ли... што је отела онда... |
| о сасвим друкчији, достојанственији, па показује нешто једном дечку, који је сео у средини кола |
| p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, показујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвен |
| с с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, колико могаше |
| у сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му место пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту |
| тан поглед блуђаше по далеку недогледу, показујући јасно да је душа успавана, да је срце обузет |
| зно погледа...{S} А оно није... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам |
| и, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин извршити.{S} А оно |
| лане ватра, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање!...{S} О, пог |
| ји од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Го |
| онски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и стаде с |
| лете са питањима из рачуна, али њему не покварише одличну оцену, те тако он имађаше жалити само |
| p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А ш |
| поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... рече он, погледавши је радознало у лице.{S} А |
| , и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет |
| штво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одједном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а по |
| ао што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n="101" /> После се већ навикла, а у ви |
| ?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држећи да |
| ласом, из кога звони најжуднија молба и покорност, полушаптати, замуцкујући:</p> <p>— Па немој, |
| о.</p> <p>— Хо, људи!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у соб |
| срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову |
| ај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> <pb n |
| ...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да по |
| итиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.{S} Она промоли главу, па најпре не разгледа |
| едајући у страну.</p> <p>Напред настаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто |
| ва, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје добро његов глас...{S} Шапућ |
| о јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се |
| ити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки покрет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Зг |
| ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!.. |
| е према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже...{S} Камџија фијук |
| Радећи то, чича једнако објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи |
| у.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{ |
| <p>Влајко скочи, учини некакав нејасан покрет, па се одједном трже, прибра се...{S} Слеже раме |
| е само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живота...{S} Стакло!... мртав |
| и сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Одједном стаде гледати све |
| робуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје свој |
| тељ...{S} Онако исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи |
| , неописана радост, она неким необичним покретом зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше |
| на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, што су је |
| и погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p>— Зна |
| а себи, али се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} Старала се да више не мисли, до |
| о трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121" /> нека нејасна маса...{ |
| целом небесном своду навучен је суморан покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи о |
| појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава за те ствар |
| закључити по Стојану, који онако испод покривача испаде и прескочи све степенице иа вратима, п |
| на, тражећи хране под овим густим белим покривачем.{S} Из потеса долеташе некакав необичан за с |
| 100" /> <p>Склупчати се тако под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, |
| чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен белим као снег застирачем; на њему послужавник |
| есе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка |
| зебњу од тих непознатих, црним застором покривених дана, који јаком наступају...{S} Она се стре |
| им губером.{S} Под њима само меко сено, покривено шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспат |
| S}Синуло пролеће.{S} Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око на том |
| глави му само једна црна мисао, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све... »Све |
| а, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писарем.</p |
| напослетку, завршујући ред, натмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра р |
| ну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не |
| хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око с |
| учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само др |
| ожи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ |
| лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба...{S} |
| жише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...{S} Једна младица, јамачно пр |
| мо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим п |
| шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори: |
| нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањим председником, а и |
| ?... не презирете ме?... прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и |
| она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и с |
| на узглавље...</p> <p>Неко груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Н |
| /p> <p>Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стег |
| оловање у Београду.{S} Неколико пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо че |
| ио да још летос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове год |
| та би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размишљања...{S} Уђе и право за камџију. |
| нај смео тако поступати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код ње |
| морала...{S} О, тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешком муком стечену, давно |
| кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз.</p> <p>Учитељ, спреман за ове појаве, |
| 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се см |
| ујући неку нову и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обу |
| ад... некако тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђа |
| и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажа |
| ртију, па се врати унутра.</p> <p>После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> |
| .{S} Људи почеше долазити.</p> <p>После пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уп |
| очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било |
| лозима и остајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и |
| бог прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А квартирина?</p> <p>— Нисам још ништа |
| ни лице, али кроз један тренут стаде га полагано обузимати срџба... </p> <p>— Каквој њиви?!... |
| , али се сад све почиње мењати, наступа полагано некаква хладноћа, досада; свако се од њих све |
| а Љубица и уздахну горко, извијајући се полагано из његових руку, којима је беше обавио и стега |
| ..{S} Шта ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу...</p |
| весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу...{S} Колико се само ту преживело срећн |
| ање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи...{S} |
| , да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и з |
| види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако само... тихо као сенка...{S} Расклањај руком пер |
| ио овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прстима...{S} Соба није закључана...{S} Ено |
| пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, као сенка, притиште браву и гурну... врата се л |
| знамо како се у скамијама идеалише.{S} Полако... биће времена да све видите и да се у свему ра |
| — Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је почетак тежак.</p> <p>— Али, молим |
| цајци, жури Ђокић председника.</p> <p>— Полако, море, чекај...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао |
| аш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, |
| лу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им |
| тешки магловити сумор, што дави, испија полако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва |
| /> <p>Љубица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледа |
| ..{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно |
| одиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад |
| , кажем ти, одговори он, прибирајући се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту з |
| атни списак.</p> <p>Узевши новац, он се полако упути оним необичним вратима, кроз која ће одмах |
| </p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} Кад год помене |
| е показа, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше полако, погурена и оборене главе, као болесник, коме се |
| и пролазе, а он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} Посл |
| промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{ |
| јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и спотичући се, дође до св |
| окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«< |
| а великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помисли он и п |
| атнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли |
| ку.</p> <p>Тако идући к селу претресаху полако добре стране свога новог друга и пријатеља.{S} О |
| ви да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима својим д |
| само како је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, да боље види |
| и једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да |
| Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а |
| да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни коле |
| ао неке... и ћата именова неке главније политичке раднике. — Њему сви рекоше да су то само тек |
| крити.</p> <pb n="62" /> <p>После ручка полицајац одседе у разговору још читав час.{S} Ту се ра |
| 2" /> <p>Једнога хладног, туробног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до сте |
| гово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, па ни прословити...{S} Тада Љу |
| дно на један прозор од учионице.{S} Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гојко о |
| из...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, треба за општину, рече он, па се осмехну лев |
| е, не боји се никаква зла; јер није ово полицајац, него његов добар друг...{S} Он га може и у з |
| зменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само гледа т |
| id="SRP18993_C8"> <head>VIII.</head> <p>Полицајац веома учестао са својим походама.{S} Сваки др |
| езаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> <p>— Полако, мор |
| а црвена полицијска капа.{S} Увек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази уч |
| n="174" /> наравно, где не долази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гос |
| ...{S} Само да се чувамо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећемо се мешати ни са учитељима. |
| .{S} А ја постанем, на пример, Министар полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, о |
| {S} Истина, сам он није постао Министар полиције, али што је мислио о писару, све се сад испуња |
| ни му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа.{S} Увек су му полицајци били одвратни, |
| Министарства, проговори писар службеним полицијским тоном, па онда, као са своје стране, настав |
| погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско породичним тоном рече јој, прилазећи: </p> < |
| <p>У двориште уђе срески писар у новој полицијској униформи, која тек беше прописана.{S} Нову |
| аједно...{S} Ви после одосте некуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} |
| ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... па седнем она |
| .{S} И јесте ли видели како иде славно: половина већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо |
| > <p>— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави он, рукујући се са Љубиц |
| а, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока |
| отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половине дворишта он проговори:</p> <p>— Кажем ја: није |
| би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је није привлачило к |
| опасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јес |
| да мисли и не разумевајући потпуно свој положај.</p> <p>Одједном Гојко отвори очи и стаде махат |
| заузе неки одсудан, само њој својствен положај ишчекивања.{S} После јој се учини веома незгодн |
| ом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, који потпуно одговараше његовим најтајнијим ж |
| ја имам рођену сестру, која је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде |
| ати похвале њеној лепоти, памети, лепом положају који заузима...{S} Љубица, коју све више обузи |
| да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и сам по мало зависи. </p> <pb n="41" |
| ао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{S} Међу њима непрест |
| се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</ |
| убичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Ј |
| ад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени?</p> <p>Гојко поцрвене |
| S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положио практични испит, па гледам ко је срећнији од ме |
| х, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он заста |
| о је требало.{S} Све се то изврши неким полу-пословним тоном, као да издаје обичну плату, а њем |
| његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је |
| рате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе! |
| же и одуговлачи: те чекај испит, те бар полугодишњи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме лепо с |
| ући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или т |
| о одвратан, тако досадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чуд |
| И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, кад с |
| са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз.</p> <p>Учитељ, спреман |
| ротиња смо, госпођо, стаде кмет увијати полуиронично, смејући се у себи и чудећи се смелости ов |
| нате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} |
| ше, и она остаде на његовим грудима као полумртва, онесвесла...{S} Доцније, кад се мало прибра |
| прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у |
| је право...{S} Устане ћутећи, гледајући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све са неким ч |
| } Колико је ту помешано милине са неком полусмешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: п |
| једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</p> <p>— Није то; ш |
| иронично, као што обично гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учит |
| — Кажем ја, јекну она загушеним гласом, полушапатом. — Нико не може грешници опростити, сваки ј |
| ога звони најжуднија молба и покорност, полушаптати, замуцкујући:</p> <p>— Па немој, болан, так |
| величанствено носити преко равна српска поља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смед |
| ире, пружила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси, села и шу |
| и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и зани |
| <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је мисл |
| се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели де |
| а!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу писар отпочео напад, по свима правилима донжуанске |
| расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном старицом, која се, |
| Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама питањ |
| аховито стегну, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави оч |
| њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе |
| рујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет |
| тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љ |
| т и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више повинује раздраженој жен |
| па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју.</p> <p>Мајка, радосна, што јој дет |
| ше дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете је |
| да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ |
| причала тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} После настаде објашњење и |
| билази на раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања |
| чито бира такву децу.{S} Обавештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука |
| оби као дивљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Помаже ви Бог! поздрави се старац, скинувши капу и насл |
| Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо! |
| т и неваљалство из школе, а што старији помажу неваљалцима — њихов је грех...</p> <p>Изговоривш |
| ега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S} Он изглед |
| <p>Одједном на прозору, споља, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогаченим очима...{S} П |
| чепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса, исцепа |
| светао, топал.{S} Ћутање...{S} Неко се помаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и |
| ричати догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писареве, он опази да председн |
| е ли данас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, бра |
| ла са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се ре |
| ваше сваки разговор, у ком би се морало поменути име писарево.</p> <p>— А новости... већ онако. |
| иво исприча готово све, што је се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени раније?{S} |
| азговор о учитељима, о њиховим патњама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па с |
| кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тих |
| испод њега.{S} Осећа се задах прашине, помешан са сточним изметом.{S} Наједаред сокак се прегр |
| ебеснога свода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу. |
| погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са презирањем, заигра на њеним уснама.{S} Дохва |
| своју нову дужност!;...{S} Колико је ту помешано милине са неком полусмешном збиљом и важношћу. |
| о неколико пута, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност |
| иски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слободније ђачиће; један се изма |
| јући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање своје родбине.{S} Али се нешто мора |
| је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и зб |
| е тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће једно од нас двоје путовати«.</p |
| >»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено |
| дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она пролазећи поред стола, за којим се врши упи |
| вац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече му Ве |
| тији израз на лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пође |
| , опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге посл |
| оводити време у раду са малом децом!... помисли она. — Неумна, незгодна је та вечита борба са к |
| рукчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда је ово претв |
| ли?...</p> <p>— Теби, синко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то |
| смелости овог девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може на |
| олако, па ко зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи њ |
| па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</ |
| о устумарао пред својом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко |
| виђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> <milestone unit="subSe |
| о лепа и млада...{S} Сад право из школе помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи.{S} |
| ову натмурену, згрчену фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом об |
| разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти |
| рећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће |
| ица гледаше, пренеражена.{S} Није никад помислила, да ће то такав утисак учинити.{S} Мислила је |
| ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она п |
| одговараше његовим најтајнијим жељама и помислима...{S} Дуго је времена прошло тако.{S} Смркло |
| епће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук |
| како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам неразвијен |
| д њега простире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада |
| друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћ |
| иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће |
| } Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећа |
| о сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Тур |
| с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им р |
| му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му мн |
| и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се |
| па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачила његово |
| расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p> < |
| а Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, како он рече, а у самој ствар |
| ђене задатке на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно пр |
| зи, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита |
| бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно се |
| на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе |
| ње, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, б |
| прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никако не м |
| рећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао. |
| врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли <pb n="110" /> из школе, он му нареди да донесе |
| маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше руком...{S} Мо |
| ило...{S} На истоку се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њи |
| крв...</p> <p>— Братићу... браћо!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу и |
| обивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао |
| .</p> <p>— Стојане!...{S} Стојане!... у помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете и |
| чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само |
| ње.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш |
| а то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој |
| орка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом путу... |
| еђу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубица се окрете |
| ма!{S} И најгоре је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништ |
| се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кр |
| банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{ |
| ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу к |
| насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви троје се насмејаше и у |
| е мило гнездашце растурило.{S} Родитељи помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнезд |
| поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око |
| да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али |
| и испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта је ово... сама |
| крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?...{S} Постаја мало |
| еданпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако спл |
| одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело расположење, и она се опет осећа као у ланц |
| ..{S} О, тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешком муком стечену, давно очекива |
| збуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на његовим грудима као полумртва |
| је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знају |
| која труне, сенка...{S} Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушу |
| Све се испретурало, ускомешало у њеној помућеној врелој глави, читав хаос!...</p> <p>Скоро је |
| Не сме... одговара она механички, више понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекл |
| !...{S} А мај, знате, треба оставити на понављање и утврђивање тежих ствари, које се лако забор |
| и. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати једио исто...{S} И овај несносни Гојко, са св |
| е сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часова рада у школи |
| ала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... понављаше она већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него у |
| Учитељица нема стана у школској згради« понављаше он детиње речи, корачајући лагано и несигурно |
| {S} И он као са неком злурадом жестином понављаше овај израз, који му одједном постаде тако пла |
| год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а |
| анке и необично дуге прутасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустил |
| е како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже песма: |
| све друго... <pb n="57" /> други израз, понашање, тон говора, све, све друго.{S} Она климну гла |
| ђе, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово лице као да пита: |
| љу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га сам, одговара му Ве |
| е игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарски, пријатељски, али осети да ј |
| ирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа прошарана црвенкастим |
| рља очи, послуша... јест, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко у |
| сан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучних мисли...{ |
| теже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи |
| га страшна погледа...{S} Само се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> <pb n="184" /> |
| ди и не осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти од нове навале мисли...</p> <p>Кад с |
| стаде прелетати по соби, прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица по |
| то је извесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће р |
| 7" /> отуд страшно, бесвесно; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију се.. |
| ији од густих облака, корача нервозно и понеки пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита с |
| воћке, накривљено прошће, сухе гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мисле |
| , какав ниједна девојка у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S |
| ођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте понели какву објавицу са собом? рече кмет и лице му доб |
| анос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тр |
| онда, као са своје стране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> |
| собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, мл |
| са стола.{S} Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и о |
| смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руко |
| з ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зли су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} |
| чини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође о |
| оумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би треб |
| бегавајући <pb n="99" /> многе ствари а понешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе де |
| месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није могло |
| Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избегавајући <pb n="99" /> многе ства |
| а би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и сва страдања...</p> <p>— Господине Гојко, ре |
| остао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим смешењем прилази он |
| е једну о другу. — Много сте погрешили, понови он, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље ј |
| реба зарађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринем |
| ећате младости...</p> <p>— Младости?... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао |
| како то нисте живели?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовањ |
| а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједном осети, како се у њој почињу |
| се таман почео спремати за одлазак.{S} Понови јој све лекареве наредбе односно лекова и негова |
| а шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређашњи разговор, размисли се о |
| јан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вратима, |
| тељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безб |
| н, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Стојанов »низ длаку«, па то он преприча |
| и, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити преко равна српска поља |
| пролази она позната страшна фигура.{S} Поносно подигнуте главе, власно и смело посматраше она |
| из те ниске зелене густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни ја |
| атим нађоше се под једним хумом, што се поносно издигао над косом, по којој се пружило село.{S} |
| вила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на јастук |
| } Прионуше обоје на посао...</p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стења |
| ли после опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како |
| 4" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека, |
| аком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама питања и прекора упра |
| време писар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, уверавају |
| испод прљавих, <pb n="64" /> поцепаних поњава, па трчи на ниже, на реку.{S} Прегледају од сино |
| рата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као |
| меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћ |
| је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезније!...{S} Пст!...{S} Чујеш ли |
| ају.</p> <p>— Има, доиста има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Ин |
| те ли богослов или преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... св |
| је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим |
| > <pb n="73" /> <p>— Извол’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добр |
| дима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после његова одговора..{S} Уч |
| . као да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на |
| еле прашине, која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави исп |
| брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с гл |
| вало је сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор...</p> <p>— Видели сте... |
| ога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би |
| има има тога... те кавге, али се то све поправи...</p> <p>— Поправити!...{S} Не може, мајко, за |
| и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.{S} Уоз |
| авге, али се то све поправи...</p> <p>— Поправити!...{S} Не може, мајко, зарасти исечено срце.. |
| ..{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу младим људима има тога... те кавге, |
| .{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћу поправити...{S} Сутра, ето су |
| ве ја то могу поправити... јест, све ћу поправити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражити премештај з |
| идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући разбарушену косу рукама и гледајући болно, |
| аша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу.{ |
| те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и проговорити по неку међу собом.{S} Истина, |
| коју све више обузимаше женска сујета, попушташе по мало од оне првашње збиље, па се стаде и о |
| есе на видик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, |
| не на часак у школу, поседи са Љубицом, поразговара се, нашали се и насмеје, па оде.{S} Никакве |
| а сам наћи пашенога, само нека свастика порасте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође својој кући с |
| .{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n="120" /> свију чуда и страдања, дража и мил |
| читељици првог разреда школе орловичке, поред усмене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаш |
| ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи израз тешкога |
| ав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли |
| д не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S |
| } Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши главу високо и |
| хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливаде.{S} Задахну их |
| у.</p> <p>Пред школом се зачу разговор; поред прозора промакне по неки старији ђак.{S} Људи поч |
| вори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред толикога страдања, <pb n="159" /> још и то... да |
| , уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до з |
| ј сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па зв |
| једе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући преда се...{S} |
| ети слепи миш и запара танахним крилима поред самих њихових очију; пројури тихо, без шума, воде |
| тит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не ви |
| оворивши то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својој присебности и захваљ |
| те, кад из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чиче, машући својом плетеном камџијом. |
| исара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа.{S} Увек су му поли |
| осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он иде?...{S |
| } И она погледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица, машући по неки пут рук |
| тим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога плота, хтеде погледати у десно, али му |
| , обори главу, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је дана |
| »Све једно исто«, помисли она пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклиња |
| > <p>После подне иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморн |
| ст ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је о |
| ижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких кукова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се |
| рловичкој школи све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљиво... наставници |
| и у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубица се све више навикав |
| вљењу...{S} А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, вели |
| за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко |
| амести врло опрезно, старајући се да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Седе и ст |
| {S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама |
| вичући узгред на несташну децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта ли с |
| вола, страшнији од пакла...{S} У њој се породи страшна, нечувена мржња према овом јаднику, мржњ |
| о троје ту... као...</p> <p>— Као једна породица, допуни га учитељ.</p> <p>— Тако, братићу, так |
| о, да знаш како је бешчастити учитељске породице!...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај |
| есним, бесним људима... да нам бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се |
| ећ јој приђе слободно и оним полицијско породичним тоном рече јој, прилазећи: </p> <p>— Хехе... |
| та се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку службе, другови се упознаше.{S} Месн |
| о Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чич |
| јка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p> |
| воје деце... нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слобода!...</p> <p>Пре |
| сец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни |
| — Ја, па му директор опрости.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најзад се писар диже, опрости се врло |
| оспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још н |
| 6" /> <p>Учитељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} |
| и стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Ра |
| опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ре |
| јану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пре |
| из школскога рада.{S} Прионуше обоје на посао...</p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га не |
| Часништво орловичке општине дало се на посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.</p> |
| видевши колико су заостали, пређоше на посао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна д |
| друштво!</p> <p>— Захваљујем, морам на посао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрч |
| ом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и б |
| би, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погл |
| .</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Марш одат |
| ве, одговори Влајко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она с |
| правдање:</p> <p>— Далеко много...{S} И посао велики у почетку...{S} Његова обична збуњеност, к |
| а ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде препи |
| :</p> <p>— Она извесно врши какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, који гледаше тупо, |
| </p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше нео |
| »И овде оно исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим |
| он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари у за |
| оуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том почетном |
| господине Гојко, кући, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говор |
| , као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче |
| самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно. |
| ом светлошћу.{S} Зрикавци отпочели свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме |
| може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја. |
| и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разго |
| и се сутра рано могао наставити редован посао...</p> <p>Љубица сања само о оном што је изгубљен |
| а нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немило |
| ош три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} Истина она <pb |
| ле учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна прак |
| те у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате... списак потребних ства.. |
| ао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на нашу ка |
| оле.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у пр |
| оним што се ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинске ствари, па после један учите |
| бали, па, готово не споразумевајући се, поседаше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танахним |
| S} И младенци и часници — цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу |
| ица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране. |
| ну.</p> <p>Напред настаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп |
| стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитељ |
| вирали!...{S} Гледај га само!...</p> <p>Поседаше и почеше разговор.{S} Љубица не скида очију са |
| други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразговара се, нашали се и насмеје, |
| руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматрати овај занимљив |
| ах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше |
| сносити, само да није овако изненадних посета.</p> <p>— Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш |
| "> <head>XX.</head> <p>Влајко учеста са посетама.{S} Скоро свакога празника и четвртка ручао је |
| мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нер |
| — Знам... али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним осмех |
| те главе, власно и смело посматраше она посетиоца, који се, улазећи у школу, некако необично пр |
| е по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону на столицу, наслони главу на руке и гор |
| тоше и зашушташе...{S} Они испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини.</p> <p>Љубица се пре |
| . узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са столица.</p> <pb n="34" /> <p>Гојко се твр |
| се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше <pb n="132" /> много мрави за врат, стаде се |
| окречену собицу.{S} Љубица иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насме |
| ђени инат тераше напред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој н |
| о зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, |
| а деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> <p>— Молим опростите...{S} Ја, знате, ’нако. |
| {S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из |
| та мислим?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, |
| икну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћат |
| абих једно девојче...{S} Наша учитељска посла!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо |
| о несвестице, и то није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради о |
| поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним људима...</p> <p>Љубиц |
| ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва нате |
| овара председник, смешећи се.{S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанц |
| мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар |
| в акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледају |
| лавом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Гојко устаде туробан; чим с |
| и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мени је ово треће место.{S} Само ми необичн |
| ко необучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и к |
| -хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, |
| ти рукама и нешто муцати.</p> <p>— Имам посла... овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, у |
| се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилиј |
| ељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави р |
| дила за време њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одм |
| ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{ |
| а не може...{S} Нико!... разумеш!...{S} Послаћу одговор Министру у име капетаново, и онда ће он |
| се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капетан се осмехну, очекујући рад |
| ао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта је преда мном! |
| оше две сиротице у разговору.{S} Увече, после скромне вечере, легоше заједно на Љубичин кревет. |
| ом као претећи.</p> <p>Љубицу одједном, после ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском ж |
| жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љ |
| и терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.</p> <pb n="15" /> <p> |
| е... да и њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај па |
| еколико дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо ум |
| >— Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешто пријат |
| и Љубица се договорише да <pb n="20" /> после подне прегледају са кметом учионице и да саставе |
| е да жале за покојником. <pb n="101" /> После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома за |
| крпигуза, лопова и много других!...{S} После наступа мучно и тешко школовање у Београду.{S} Не |
| ему, гнушала се сама себе и свега...{S} После, кад се довољно настрадала, постаде равнодушна пр |
| чело:</p> <p>— Идите, децо, кући...{S} После подне раније...</p> <p>Кад остадоше сами у школи, |
| ице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, неко усамљено село, где |
| већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, потом код |
| ој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} После настаде објашњење и разговор.</p> <p>— И све ми с |
| о ономад... некако тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и |
| ду премештени а учитељица отпуштена.{S} После овог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је о |
| мо њој својствен положај ишчекивања.{S} После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено |
| женија и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено |
| ри, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва |
| посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, |
| е...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} После неколико недеља они не имађаху више о чем говорит |
| цама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} И то им у |
| доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нек |
| малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало |
| анела се, опила... и пала у пропаст.{S} После је наступила одвратност према свему, гнушала се с |
| школи. »Овако... незгодно: сами обоје!« После стаде да мисли о школском одбору и осети да га об |
| ?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После усамљена, непријатна, ноћнога дежурања Веља се за |
| ра Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— После овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте |
| гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни |
| рдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога ша |
| а, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљни |
| е ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом на |
| ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни |
| , стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима... она осети да се у њој ств |
| ба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само и |
| О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S} |
| то ће их морати провести са њим...{S} А после... <pb n="161" /> биће најсрећнији, јер ће остати |
| У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у з |
| ати, чему се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и п |
| бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љуб |
| на брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално па промени разговор и у |
| д свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи про |
| опис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке некол |
| анесе, као кад се добро налије вина, па после све више и више... навлачи се црн застор око њега |
| Јамачно оде ономе... да и њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме |
| она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и м |
| иш коју наплату незаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> |
| е посвршаваше неке дружинске ствари, па после један учитељ поче држати предавање.{S} Говорио је |
| он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зо |
| се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="179" /> <p>Једва стигоше ку |
| во сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добр |
| пит... требаће твоја крштеница...{S} Па после...</p> <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта тре |
| уже и клањају се твојој лепоти...{S} Па после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је л |
| вори мати, стежући њену ручицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је м |
| оно пријатно расположење, које наступа после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се н |
| > <p>— О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања. — Овде треба често да |
| ко му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једнога часа отпоче суђење. |
| ој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после његова одговора..{S} Учини им се веома чудновата |
| > <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, али се после неколико секунада врати, искривљених вилица, стра |
| чемеран, отрован...{S} И непрестано се после Љубици, куд год се макне, привиђаше овај прекоран |
| се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча готово све |
| И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће нестати |
| е ништа... али што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у |
| еговараше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, в |
| заједно, наразговараше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде |
| ну мишљењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен ту |
| >— Учили смо гимназију заједно...{S} Ви после одосте некуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па што с |
| на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, |
| у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта л |
| , знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђ |
| ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кренуше кроза село. |
| ћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p> <pb n="130" /> <p>— Оди овамо, госп |
| и земљиште околишним разговором, па тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да |
| а... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општ |
| но.</p> <pb n="205" /> <p>— Знаш да сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мном...</p |
| те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго што р |
| ека његову реч, као што се очекује гром после севања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива унапре |
| ли...{S} Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта вели |
| ође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да |
| срећни животе!...</p> <p>Устала је рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила |
| > <p>Срце јој опет поче зепсти, као оно после прве походе писареве; нерасположење и сумор овлад |
| се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само тебе ка |
| ље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, |
| е чудим како то одједном наиђе... одмах после венчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли |
| бро... учинићу, не бригај...{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме превариш!... осмехну с |
| се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> <p>После ручка полицајац одседе у разговору још читав час. |
| ти женску душу!...</p> <pb n="44" /> <p>После пређе разговор на плату.{S} Писар с неком нарочит |
| може човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга путовања, стигоше цркви.{S} Служба већ почет |
| он.{S} Можемо... само раније...</p> <p>После подне иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ |
| ице...{S} Ах, дај прво тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учи |
| одважно, са самопрегоревањем...</p> <p>После два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљ |
| и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше мисли прелетати и заустављати се на разни |
| је она ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Б |
| о и хартију, па се врати унутра.</p> <p>После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. |
| гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једнога часа отпоче суђење.{S} Уведоше уплашена Г |
| Љубица се згледаше и насмејаше.</p> <p>После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с пра |
| ји ђак.{S} Људи почеше долазити.</p> <p>После пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче |
| е би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне, кад се разиђоше кметови и сељани, премести |
| доше на рад; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестр |
| рећући се боком према говорнику.</p> <p>После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајал |
| се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколико недеља цело је село знало за односе Љуби |
| љно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се морала трпет |
| а ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго |
| ћу, па се онда стаде тихо лелујати, као последња слабачка жртва самртникова, с којом се он опре |
| том не учини на Љубицу такав утисак као последња.{S} Она изиђе из учионице са обичним изразом н |
| ну...{S} Све друго сад да прескочим, па последње из школе...{S} Чујте само!{S} Пред учитељски и |
| у срећи својој, па претура преко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он ба |
| одно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње |
| ете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... рече |
| ије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче доносити по неку лепу понуду: |
| кчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица одједаред измени: постаде необичн |
| ришту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом мест |
| стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње време, ступила у тако пријатељство и поверљиво |
| оше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у последње време седели и проводили разговор.</p> <p>— Ја |
| дала је снага, па се једва креће.{S} На последњем камену стаде и погледа пред собом тупо, несве |
| неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би добро било ка |
| о први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, трчка |
| о још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном...{S} Све то навлачи жи |
| о, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља |
| у никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S} Све се испретурало, ускомеша |
| наших дошљака обасјало је румено сунце последњим зрацима свога заласка, прснула је ватрена све |
| до парче хлеба.{S} Мало је размишљала о последњим догађајима: обузела је некаква апатија према |
| тојан седе са Вељом и настави причати о последњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па ст |
| отесу...</p> <p>Одједном, на улици, код последњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необично |
| исли о свему, што јој пређе преко главе последњих недеља.{S} Све је одвратно, страшно, неприрод |
| очајним гласом, па му исприча догађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема в |
| в... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако иронично осмехну, и лагано |
| аде слободно ван школе, употребио је на послове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио кући |
| чног сеоског левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као |
| Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S} Твој је посао у шк |
| ико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> <p>— К |
| > навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господ |
| у и смејући се њеној плашњи у службеним пословима.{S} Разговор постајаше све живљи и занимљивиј |
| , о чему се тако лепо говори у народним пословицама?...{S} Јаднице!«...{S} Беше јој жао ових гл |
| требало.{S} Све се то изврши неким полу-пословним тоном, као да издаје обичну плату, а њему дођ |
| рио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што пословно, преговара преко Стојана.</p> <p>И Љубица је с |
| м.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по тр |
| он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то сл |
| ...{S} Гојко Савић...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко, савијајући |
| одбегла!... којешта!...{S} Отишла мало послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{ |
| и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде |
| ти, јер напреже вољу, те се сва предаде послу.{S} Постајаше све расположенија и рад иђаше све б |
| иво, с неком грозничавом журбом предаде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стојанов:</p> <p>— |
| се заруменеше; она се сва предала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела ду |
| ео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит. |
| је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари познан |
| .{S} Разговори се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да |
| лимир јој стаде говорити о том почетном послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и разумевањем, ка |
| <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> </div> <div type="chap |
| дном, заморном раду тражила је утехе; у послу је угушивала онај стални страх од некакве несреће |
| ше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, н |
| {S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало своју постељу, привуче |
| му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа смат |
| , па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким од трешања.{S} Разговор |
| ивен белим као снег застирачем; на њему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал. |
| се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.< |
| црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му беш |
| р.{S} Седе са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} От |
| и и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уговор испунити.{S} Ве |
| , те и она оде.{S} Чича Стојан, школски послужитељ, скидајући ствари с кола, објашњаваше нешто |
| итељу, нешто да молим.{S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и примите |
| какво необично стењање.{S} Протрља очи, послуша... јест, то је она.{S} Понекад јој се отме из г |
| дајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша...{S} Разлеже се врисак ужасан, страховит...{S} |
| да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи! |
| } Беше му нарочито криво, што је Гојко, послушавши његов савет, допао овакве беде.{S} Осећаше т |
| но затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све како ми је речено, али опет сам погрешио.. |
| тела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад у судници...{S} |
| још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... |
| , светлије, и људи су били меки, добри, послушни... све се то пред њом угибало, све је сматрало |
| ом.</p> <p>Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је речено |
| време за напад.{S} Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско |
| > <p>А Љубица се наслонила на прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена рада и старања |
| о, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часовник зажареним очима.{S} Прикачи га на гру |
| е разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад т |
| је ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, |
| ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући измењено Гојково лице.</p> <p>— Јесте, одг |
| ироким пругама озго на ниже, стајаше он посматрајући село, које се, окићено воћњацима, пружило |
| груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и разгледала сваку шару, |
| но! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања. — Овде треба често да излазимо са децом.</p |
| уђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја ни |
| еколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем прободен, Гојко одједном |
| е.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове по |
| Љубице, и она, с највећим чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, |
| штење да поседи мало у школи... мило му посматрати овај занимљиви рад.</p> <p>Одједном се стаде |
| чим опази радознала женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} С |
| су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху Гојка иронично, не скривајући подсмеха.{S} А |
| Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком на њих:</p |
| се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматрач опазиће из очију му праву сањалачку душу, кој |
| беше непрестано занесен, као изгубљен, посматраше све око себе суморно, бесмислено, апатично.. |
| близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки покрет, не осећајући ништа и н |
| ник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учитељице, и одмах опази, да се ниједна |
| У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у |
| .{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз њих про |
| о живо машући рукама.{S} Она са чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, к |
| еби што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око његове посте |
| Поносно подигнуте главе, власно и смело посматраше она посетиоца, који се, улазећи у школу, нек |
| рошћа.{S} Од невоље удариш средином, па посред блата...</p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокак |
| се насмеја, гледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта |
| ...{S} А он, јадник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти.{S} Ја претрнух од страха.... одје |
| коро никаквих судова, спреми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беш |
| Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узв |
| Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »опорочавање власт |
| чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало |
| а.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љубица Петровићева.</p> <p>— Ене, зар |
| срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, купим порезу, па |
| ..{S} После, кад се довољно настрадала, постаде равнодушна према свему, било јој је свеједно... |
| а мисао у глави... промени јој се лице, постаде светлије...</p> <pb n="139" /> <p>— Седите, реч |
| да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети? |
| последње време Љубица одједаред измени: постаде необично преплашена, саломљена некаквим црним, |
| ка, без оправдања«...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла... |
| понављаше овај израз, који му одједном постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одго |
| ка снажна струја, која га преобрази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би по |
| м његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безб |
| одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она пом |
| рчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врат |
| амо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана |
| икрити, нити се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, а |
| а сваку особину, али јој још није почео постајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо к |
| им се овај више примицаше, њихова лица постајаху све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо? |
| њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар постајаху интимнији, у толико се Гојко све више стаде п |
| преже вољу, те се сва предаде послу.{S} Постајаше све расположенија и рад иђаше све боље и живљ |
| аше некакав необичан за село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — беху то звонца и п |
| ашњи у службеним пословима.{S} Разговор постајаше све живљи и занимљивији, Љубица се расположи, |
| чинак.{S} Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа умирила, па |
| итељског и школског туторства, одједном постајеш господин, који има под својим туторством многе |
| укчије мишљаху...{S} Како који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно |
| S} Уозбиљила се још више, али је некако постала равнодушна према свему.{S} Са Гојком се поздрав |
| е, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.{S} У овој сеоској самоћи ч |
| адању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно |
| и хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим одвратан!... <pb n="157" /> Мора га избе |
| е...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар полиције...{S} Хехе...« И |
| ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће, хоће... |
| ознати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, постао је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре |
| невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевина која труне, сенка...{S} О |
| о је он желео,..{S} Истина, сам он није постао Министар полиције, али што је мислио о писару, с |
| у, некако необично превио, смањио се, и постао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са |
| такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да у |
| муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положио практични испит, па гледам ко је |
| Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало ради чега живети |
| е и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре |
| ђем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— Не бригај...{ |
| како се чича Стојан превија око његове постеље, како је лепо разредио меко миришљаво сено, про |
| што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се |
| ромни намештај: ногаре са новом сеоском постељом — шареницама и губером; сто, једна плетена сто |
| а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Иста запрега, ис |
| е послуге«.{S} Потом намести мало своју постељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе.{S} Сто |
| у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} |
| аним и одмереним манирима, који се теку постепено у животу и сматрају се као велики украс човек |
| јчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак осећ |
| ље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не диш |
| дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p>— Којешта!.. |
| .{S} Знала је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, |
| А са самим првим разредом треба свакад постићи одличан успех; то није много тешко.</p> <p>— То |
| е могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одре |
| штовањем.</p> <p>— Да ли је много тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па није лако...{S} Треба |
| а романтично!...{S} Прелесна дјева куша постојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, муч |
| откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орловици постоји леп и мирољубив обичај: часништво општинско кад |
| њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не |
| сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> навикне жену |
| да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњ |
| р би са <hi>другима</hi> онај смео тако поступати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га сн |
| а у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разумела о коме ћата говори, а |
| а се избегавају, по цену живота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из Љубичин |
| ђе на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она се за |
| из младости, управо ређали се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом ов |
| лела је мрежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим |
| ично уметнички израђен златан часовник, посут ситним љускама бриљантским, са малим, кратким и т |
| изнутра, засија скупоцена златна грана, посута крупним камењем.{S} То беше доиста редак и велич |
| , велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути |
| ... запамтио сам добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазите с |
| ља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</p> <p>Доиста, Го |
| ти књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену лампу газдину...{S} Бој |
| још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам |
| готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село...</p> <p>» |
| те, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{ |
| чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и |
| .{S} Уредише децу, па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у в |
| раније...</p> <p>После подне иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица, али обој |
| ћи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за дана |
| .</p> <pb n="25" /> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласас |
| бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнаста уска-р |
| дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро пох |
| под овим густим белим покривачем.{S} Из потеса долеташе некакав необичан за село звук, који пос |
| а поља, по којима су наизменце разасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} |
| е, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене подот |
| ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p>Путује потесом, шумом, прелази бистре планинске поточиће, а не |
| чки, самртнички врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само |
| изиђе из куће и пожури низ сокаке право потесу...</p> <p>Одједном, на улици, код последњих кућа |
| атмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи вазду |
| чно пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, сви се смеју, праве ш |
| ти некакве топле, пријатне струје, које потицаху отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог |
| њцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да по |
| се виђао да служи код једног адвоката, потом код секретара у начелству окружном и одједном се |
| прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</ |
| да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало своју постељу, привуче сточић ближе |
| брету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота да се човек овако м |
| чешће... пљусну киша, просуше се читави потоци из неба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зач |
| ажити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај... не да се рећи...</p> |
| отесом, шумом, прелази бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој |
| узвикну он, показујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трз |
| је акт из Министарства...{S} Министров потпис?</p> <pb n="111" /> <p>— Разуме се, и своју тужб |
| шарабатања, ево гледај...{S} Министров потпис...{S} И он доиста показа акт с потписом Министра |
| тајаше написано на тој хартији.{S} Доле потпис: »Управитељ школе орловичке«... а горе на врху в |
| е рећи...{S} Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и |
| још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз ист |
| , па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Г |
| већ четири месеца не примате плату?{S} Потписали сте списак само за оно мало дана у августу и |
| и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се потписао, шапну Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди ти с |
| о непрестано преврће уписницу, разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оц |
| в потпис...{S} И он доиста показа акт с потписом Министра просвете, па га онда поцепа на ситна |
| ... управо овај... нисам ни долазила да потписујем спискове, али сам узимала на признанице.{S} |
| «... узвикује он у себи, сагињући се да потпише платни списак.</p> <p>Узевши новац, он се полак |
| /> <p>— Носи.{S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица |
| ошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</ |
| ек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће с |
| све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам.. |
| ови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још с |
| му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у |
| и жив, и што је најглавније одговараше потпуно — како он мишљаше — његовом стању. »Туњав! заис |
| епшем свету, у сјајнијем положају, који потпуно одговараше његовим најтајнијим жељама и помисли |
| хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли му бар на г |
| јући још шта да мисли и не разумевајући потпуно свој положај.</p> <p>Одједном Гојко отвори очи |
| азуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала својој пређа |
| ћ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј |
| ше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја.{S} Победио |
| да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице удате, управ |
| , није разбијала главу цео дан сељачким потребама и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега |
| н би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?.. |
| обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ја сам уч |
| чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сиротиња смо, госпођо, стаде кмет уви |
| <pb n="43" /> <p>— За ваш посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна практика...</p> < |
| посао!...</p> <p>— Ја, знате... списак потребних ства... ствари да саставим, замуца изненађен |
| етом учионице и да саставе списак свију потребних ствари, које се морају одмах набавити.</p> </ |
| треба прегледати и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрш |
| изостављајући наравно све оно, што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи |
| стаде.</p> <pb n="203" /> <p>— Баш ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад |
| Хм.. тако нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шта т |
| у.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се з |
| необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да се |
| али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} Управо она не може још да одред |
| ш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате своје прње, па озго уседнем са женом и |
| p>— Стојане!...{S} Стојане!... у помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете из собе |
| једном окрете и викну Стојану:</p> <p>— Потрчи!...</p> <p>Запљескаше баре од каљавих ногу, које |
| вана, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које ј |
| ...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много. |
| повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче ваздуха...</p> <p>— Стојане!...{ |
| де врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мал |
| ако је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је ка |
| Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не можете заборавити никад?...</p> <p>— Хо, љу |
| тила сам се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p> |
| оћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, ил |
| па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица ста |
| хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе |
| жише, па онда поче по издаље добацивати похвале њеној лепоти, памети, лепом положају који заузи |
| она разговор, тражећи и у овом случају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја |
| 12"> <head>XII.</head> <p>Прва писарева похода по том не учини на Љубицу такав утисак као после |
| d> <p>Полицајац веома учестао са својим походама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часак у шко |
| S} Љубица се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су |
| ој опет поче зепсти, као оно после прве походе писареве; нерасположење и сумор овладаше њоме.{S |
| оцен брош за груди.{S} Тако се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху |
| само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће |
| сти се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише п |
| омислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се прекиде сама, он поцрвене, |
| потписом Министра просвете, па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле.. |
| , поискачу испод прљавих, <pb n="64" /> поцепаних поњава, па трчи на ниже, на реку.{S} Прегледа |
| , ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... рече |
| ву као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори уста и каза јасно |
| спаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болн |
| подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоу |
| га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано...{S} Обузе и њу узбуђе |
| осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мр |
| p> <p>Љубица, изненађена овом смелошћу, поцрвене, али не смеде показати знака љутње, да не увре |
| ишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше бо |
| своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па се одједном баци на мајчине груди |
| вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S |
| о вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако испод |
| о још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад |
| чинио.{S} Мисао му се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим пребледе, и таман се стаде дом |
| ма на његову лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пр |
| толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, па промуца:</p> <pb n="127" /> <p |
| ли, те сте још привремени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропа |
| д куд знате, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо |
| међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен око срца, и она би |
| евета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо говорити:</p> < |
| ћи прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчев |
| уца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојк |
| е...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А |
| S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскор |
| гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n="172" /> неба...{S} Кану неколико крупни |
| чи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава |
| издадоше, снага је остави, она премре, поче се каменити...{S} Само се раширене зенице упрле кр |
| p> <p>— Па, знате... нама су предавали, поче она збуњено: припрема траје најмање месец до...</p |
| у хлад.</p> <p>— Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} З |
| .. ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате |
| ије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и пре |
| није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, али се он прен |
| тако мало упознаше и зближише, па онда поче по издаље добацивати похвале њеној лепоти, памети, |
| ети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише неки тамни и нејасни |
| <p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има просто |
| деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре час |
| ћи своју мисао, па убрза кораке те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на |
| јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се поче крстити и смејати.</p> <p>— Лудаци!... прави лудац |
| сам ништа још прегледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу св |
| ницу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} Кад год по |
| вили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече |
| то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S} Предавао је врло лепо, лако |
| већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда гот |
| часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно |
| } Она се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње |
| из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађаје...{S |
| дружинске ствари, па после један учитељ поче држати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и |
| ен, подиже зажарено лице, које одједном поче бледети, усне се искривише и затресоше, цело му те |
| ла часа како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види к |
| им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и |
| е.{S} Усне му пребледеше, задркташе, он поче неким промењеним гласом, из кога звони најжуднија |
| е одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, |
| измења мисли.{S} У последње време писар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерле |
| и...</p> <p>Тек настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S |
| има.</p> <pb n="75" /> <p>Срце јој опет поче зепсти, као оно после прве походе писареве; нерасп |
| вуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти |
| дневно, помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и |
| круг, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби премештај на железничку |
| тих капака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лука |
| це се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила се онако исто |
| и, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, да би |
| ис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваш |
| раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p>— Љутила сам се много.{S} Нисам још... ( |
| ћутање:</p> <p>— Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S} О |
| свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица, смешећи |
| ад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је почетак тежак.</p> <p>— |
| ју да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данаш |
| е да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати велико узбуђење.{S} Усне му пребледеше |
| емаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе |
| шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} |
| ширно испричате све догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учите |
| Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја среза.{S} Тога истога дана дознал |
| апазила сваку особину, али јој још није почео постајати обичан, као што то бива кад дуго разгле |
| ајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче сам почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p |
| , а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S} Понови јој све лекареве н |
| путовања, стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цр |
| ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је почетак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се н |
| е.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом... |
| тиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама |
| иса, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица стајаше уз њих, погледају |
| .</p> <p>— Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почел |
| раширити крила домаћа срећа!...</p> <p>Почетком јуна настаде велика журба у школи: одређен је |
| ни она сама не може разабрати...</p> <p>Почетком августа, Љубица оде својим родитељима.{S} Све |
| иљно, важно...{S} Само неколико пута, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њој |
| оговора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће с |
| Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши језик |
| p>— Далеко много...{S} И посао велики у почетку...{S} Његова обична збуњеност, кад се састаје с |
| бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос јесам... често.{S} Стојан му по |
| се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку разумела.{S} Одједном се прену и погледа свесно |
| ом идеализма, <pb n="33" /> који се код почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су |
| /p> <p>Велимир јој стаде говорити о том почетном послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и разуме |
| му понајлак помагаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање пре |
| се улевају у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши жен |
| о своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.{S} Обоје се само упознаваху са |
| >Прође подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се с |
| ј падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезати...{S} Ватра јој плану из груди; струје м |
| аде викати на децу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуперци.{S} Она још није стекла |
| цом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише дете, |
| погледаше, па одоше у своје учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа ур |
| S} Гледај га само!...</p> <p>Поседаше и почеше разговор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и |
| а промакне по неки старији ђак.{S} Људи почеше долазити.</p> <p>После пола часа заседе цео школ |
| е и насмејаше.</p> <p>После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево и |
| екако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> </di |
| очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, р |
| , па само махну њима по некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се расп |
| ено, као да се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи |
| на и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се пока |
| чиме је најрадије душу младу напајала, почиње се ружити, растурати...{S} И она види да ће нест |
| љава радом.{S} Истина она <pb n="38" /> почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо |
| ода, разделе и запливају усамљени...{S} Почиње шибати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, |
| ан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па нек |
| ешко!...{S} Она увиђаше да се међу њима почиње отворено непријатељство, <pb n="67" /> које се о |
| аступити оштра, сурова јава...{S} И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благ |
| ... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ћ |
| ако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наступа полагано некаква хладноћа, досад |
| в благотворан: залеђено, окамењено срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина с |
| а му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем.</p |
| моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p> <pb n="55" |
| , што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше п |
| Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо с |
| рво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам ј |
| вих лица оне обичне дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је уз |
| а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестаје са |
| кора међу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле |
| на опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне овима.</p> <pb |
| све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље |
| ало сиротиње у Гојкову собу, наместила, почистила, уредила све, и она смрадна, одвратна соба до |
| ју собу, која сад беше лепо проветрена, почишћена и намештена.{S} Она седе уморно и уздахну, ка |
| Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојану да |
| ито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела |
| еписа имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> <p |
| S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет ост |
| бла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: пол |
| естао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу |
| очекујући радозналим погледом да Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао |
| није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, принесе руку устима, па |
| пи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.</p> <pb n="15" /> <p>— Јесте ли гледали уч |
| .{S} Лице све крваво, косе разбарушене, почупане, висе читави бичеви ишчупани из корена.</p> <p |
| /p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, ова наша хеј... пара вреди.</p> |
| девши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, <pb n="42" /> престиже га и с |
| напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, до |
| плашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је село |
| смисао при изговарању.</p> <p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо |
| од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква стра |
| ше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и |
| ћи, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.< |
| /p> <p>— Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и пог |
| , господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суд |
| м; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајући се <pb n="185" /> силнима, и сви ви |
| у разговор.{S} Седе са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна же |
| затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасно Г |
| ремила се, прикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је п |
| емљени ручак они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удо |
| ти да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинити још неколико, можда и већих; |
| коле, да одређују учитељици квартирину, пошто она нема стана у школској згради.{S} Чувши то, пу |
| их ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубица је |
| макар не имали праве љубави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша |
| ости.</p> <p>Љубица га погледа са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много тешко постићи такав |
| коме се излише најодсуднија уверавања о поштовању, о братској искреној симпатији, о томе како ј |
| о сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко прими хартију, разви је и стаде чи |
| е из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепотица!..</p> <pb n="176" /> <p>— Шта сте се, м |
| е саставила необично јака, силна љубав, права љубав, велика, заносна, онаква, како се то описуј |
| , море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко се мало ушепртљио, зве |
| лажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њ |
| Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песници певају, што сав свет о њој |
| ом стаде се облачити...{S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му |
| на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто он |
| пази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати.</p> <p |
| Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љубица плану.{ |
| ару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја правда!«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише |
| рна... ви се то откупљујете...{S} Вечна правда!...{S} Али сад... тако изненада!...{S} Чекајте м |
| а се нервозно диже и рукова са писарем, правдајући се узгред: </p> <p>— Ах, извините, молим вас |
| — Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати.{S} Није ни излазило међу људе.{S} |
| .</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања и муке?... |
| о необраној кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се |
| убави према школи... не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате, |
| ог, њему он сад изгледа сасвим отресит, прави младожења.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа г |
| а прошлост...</p> <p>Сад настаје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мрак |
| крстити и смејати.</p> <p>— Лудаци!... прави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе о |
| ји чак у извесним приликама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица глед |
| двадесет динара месечно.</p> <p>Настаде прави лом.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке |
| та ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} |
| /> <p>Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> <p> |
| уша Гојка, који му се представи, па као прави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрет |
| рио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се р |
| ну...{S} Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно |
| рак? — Дужност, заклетва верности мужу, правила морала...{S} О, тешко оном, ко би само покушао |
| III.</head> <p>Љубица је сад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео поја |
| м на пољу писар отпочео напад, по свима правилима донжуанске тактике.{S} Најпре се већ обавести |
| ватило добро целу мајсторију и одговара правилно.{S} Љубица све више светли очима.{S} Али по не |
| не у другој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — |
| о мислиш?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге пакости, нема сумње, настави Веља, избега |
| и на ручак...{S} Све баш онако, као код правих кућевних људи!{S} И он извесно сад представља пр |
| дина, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно решење не обара се тако лако!{ |
| удно решење не обара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обично |
| да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја |
| да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S |
| ... други... и очи се сасвим променише, право стакло!...{S} Свршено је!...</p> <p>Кад опремише |
| усти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S} Од скорог времена он се |
| стаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је ов |
| улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| зноврсне слике.{S} Одједном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и показа велики светао |
| ..{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо т |
| у, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Научила је она давно, да из очију сво |
| е свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким мис |
| тник пита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, |
| не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити |
| иљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клупе, испод родитељског и школског ту |
| х главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ посл |
| жи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?.. |
| ратна соба доби сасвим други изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само не онакво, како се замишљало р |
| } Слабим гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се |
| зе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S} К |
| ...{S} У опште, сваки је потрес за њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се наба |
| илика прилази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверским погледом, и опет не може |
| све више и гледајући пренеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} |
| које ретко, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под обореним капцима.{S} Цело л |
| мало подигао главу и гледа председника право у очи, кад му тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти ч |
| за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само ако му то савест допу |
| вега!...{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S |
| <p>Љубица подиже главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог поглед |
| коше да је много лепа и млада...{S} Сад право из школе помисли он и подиже напред своје велике |
| шен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову р |
| и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, а |
| о то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписницу.{S} Гледаћемо. |
| опасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледајући полусвесно око себ |
| нице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потесу...</p> <p>Одједном, на улици, код последњи |
| ио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја — чети |
| " /> не користи овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву топлоту о |
| мо и толико спечалити.</p> <p>Отпоче се право вашарско погађање, најпре молбом и лепим, па кад |
| <p>Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши их уђе у школско двориште. |
| да се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он |
| а покушао... без размишљања...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јад |
| ма димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови дима, који се н |
| м треба приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, |
| болест ме смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви ј |
| ти судници тако често, па улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па ид |
| е он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Море, как |
| га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... уморио се човек, викну В |
| теха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све з |
| та ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још виш |
| днесе собом највећи његов страх, његово право страдање...{S} Па то се више неће страдати?... за |
| не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан ор |
| затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи.{S} Страшан је био тај погле |
| мирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све како ми је речено, а |
| онио руке.</p> <p>Љубица се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сн |
| их људи!{S} И он извесно сад представља правога домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у ист |
| их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љубице појави нека |
| на, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, нег |
| ад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и р |
| здо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он ле |
| но, нема га више...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ништа...{S} Могла б |
| гом...{S} Управо не треба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нестане такве љубави, нашто ми он |
| га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, голубице, |
| S} Пажљив посматрач опазиће из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом. |
| , па се поздрави са њим и окрете својим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко мало у |
| есајући се од хладноће.{S} Стојан му са прага од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? |
| а, братићу!... настави Стојан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не уда |
| ивене сиротињске дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они |
| узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она |
| олим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово х |
| таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезовички.</p> <pb n="3 |
| ладић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то су му |
| рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се измен |
| сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њем |
| Ко то лупа ноћас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.< |
| имљивији, Љубица се расположи, па стаде празна соба звонити од њенога веселог, јасног смеха.</p |
| у сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Надлагује се свет, море, реч |
| ко учеста са посетама.{S} Скоро свакога празника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се нај |
| Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> |
| днесе... остаде на том месту само пуста празнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита вре |
| ј бесциљној, суморној, страшној, пустој празнини?!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пу |
| све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином...{S} Даље, даље грозни и страховити призори! |
| пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p> <pb n="137" /> </div> |
| шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједно, макар их не мргодила, али |
| есеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{S} Дотле су урадили врло, врло много, прешли |
| делић по делић досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљућим чемером, најстраснијом жуд |
| . одјекиваше очајно питање стоти пут по празној соби, сливајући се са горким јецањем и тешким у |
| не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у последње време седели и про |
| а...</p> <p>— Јест, добро сте рекли.{S} Практика, света практика!{S} Нисам ја узалуд практикова |
| у потребна велика знања.{S} Ту је важна практика...</p> <p>— Јест, добро сте рекли.{S} Практика |
| ст, добро сте рекли.{S} Практика, света практика!{S} Нисам ја узалуд практиковао дванаест годин |
| вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали школски рад: наставник нам имао неке многе |
| ика, света практика!{S} Нисам ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ни |
| До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте |
| е се већ: ја сам постао сталан, положио практични испит, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Х |
| ; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило с |
| јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трц |
| за сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за в |
| одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва |
| и је становао у истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди њего |
| иже и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада се |
| ји, који би све уништили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запен |
| веда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и |
| к, по коме лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвећ |
| земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, |
| ћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се по негде подигли, па се према сунцу |
| дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попадала по лишћу, |
| огосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, чек!...{S} О |
| и густим, непровидним, огромним облаком прашине, који се приближаваше шетачима.</p> <p>— Ух, ка |
| у и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине, помешан са сточним изметом.{S} Наједаред сокак |
| а, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.{S} Једва чекаш да угледаш на ливади какав моћ |
| зме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помисли |
| ..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кљу |
| ..{S} Опружише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...{S} Једна младица, |
| дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљав |
| ...{S} Хоће, хоће... знам... друштво не прашта лако непажњу према себи.{S} О, тешко мени!...{S} |
| а како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш ч |
| љина беху исписани на његову лицу...{S} Прва му мисао застаде на револверу, који он не имађаше. |
| овори писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци |
| задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва проговори.{S} Није му непријатан овај састанак, на |
| ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешав |
| е дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се |
| S} Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При послед |
| пет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, све б |
| id="SRP18993_C12"> <head>XII.</head> <p>Прва писарева похода по том не учини на Љубицу такав ут |
| које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противничке групе, дошао к судници, весео, са нек |
| женска сујета, попушташе по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, к |
| доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А |
| ла...{S} Доцније, кад се мало прибра од прве навале осећања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу |
| и, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се |
| рце јој опет поче зепсти, као оно после прве походе писареве; нерасположење и сумор овладаше њо |
| м...{S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то у |
| нежности, која влада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непреста |
| ху необично.{S} Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа ок |
| слила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, |
| е и крушке...{S} Једна младица, јамачно првешка, мало нежнијега срца, рикну протегнуто, па прод |
| , она се изви из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и з |
| даше све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу оп |
| писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све св |
| ни ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је |
| е жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па необично светлуц |
| а страсна и плаховита природа...{S} Она први пут осети у себи ово силно, разорљиво осећање и пр |
| ђе преко дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, |
| обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговори:</p> <p>— Овај ће н |
| едмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!.. |
| само по десетину нових, тек да имају и први разред... па се свет научио тако...{S} До године ћ |
| и: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго. |
| Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ал |
| Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову дужност!;...{S} Колико је ту пом |
| ринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све јед |
| да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђош |
| ља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Так |
| ра.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не |
| слеже раменима и поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време |
| на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунај |
| ити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад постићи одличан успех; то н |
| су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него |
| бно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар сп |
| но, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећнији од ц |
| лу, па ради читање. </p> <p>Тако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наступа пол |
| ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена према њему«...{S} И она |
| p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S} Или није?... не знам, ни |
| ле</hi> не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђ |
| је могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште околишним разговором, па |
| ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, рево |
| све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише неки тамни и нејасни осећаји и са њима |
| аспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуч |
| </p> <p>У таким мислима оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Дад |
| ити како би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео |
| id="SRP18993_C4"> <head>IV.</head> <p>— Прво ћемо код госпођице, рече ћата Богосав, који је дош |
| , гледајући окречене дуварове.</p> <p>— Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а |
| . — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете им |
| } Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као изненади, зач |
| ца, тако учисмо у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>» |
| овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, пото |
| дреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се п |
| рикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и ра |
| зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и в |
| па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињем.</p> < |
| шта.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се |
| вде...{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, дај прво тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међу другов |
| руку по једног малишана.{S} Председник прво уписа свога сина и једног синовца, један одборник |
| ки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се |
| оведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као |
| никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то! |
| све што треба <pb n="12" /> за отварање првог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја св |
| </p> <pb n="18" /> <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и та |
| аваше у наредби. »Наређује се учитељици првог разреда школе орловичке, поред усмене наредбе, да |
| вићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место свако |
| ниској слози, те изазиваху симпатију од првога погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у на |
| ић... изговори он оштро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се |
| лој кући, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели ств |
| .{S} Јадно његово рањено срце!...{S} На првом љубавном кораку мораде наићи на овако унижење... |
| ?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом навалом громовите буре живота, или се само нахват |
| у душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, девојачком љубављу; љуби безумно, са н |
| е, настави она, у школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, просто |
| и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху н |
| <p>Љубица се показа на испиту необично пргава.{S} Како је радила преко године, тако настави и |
| сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док |
| красна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две године <pb n="51" /> свршила је школу.{S} Сирот |
| енске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад тре |
| као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... председник пододбора...{S} Драгољуб Илић... изго |
| сори...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две године није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах. |
| к.</p> <p>Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саоп |
| страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и |
| му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те |
| азред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, |
| и овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наша посла |
| и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештени |
| Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? зап |
| мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу родбин |
| н, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> |
| ћи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда |
| ако са мном разговарате!...{S} Нисте ли пре неколико минута били као убијени.{S} Зар и то није |
| О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S |
| шанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо т |
| носи и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с нај |
| да оставиш коју наплату незаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председн |
| ше они <pb n="77" /> осећаји, која мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се |
| њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало п |
| к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој гов |
| исар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати. |
| } Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође |
| и се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути шт |
| а.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше |
| венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{ |
| гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n="124" /> |
| — Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивал |
| ше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну |
| у, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после |
| дини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису з |
| p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала са њим о броју |
| ним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p> <p>— Она, бра |
| светлости.{S} Скамије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламита |
| ом Св. Саве...</p> <p>Љубица се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је и забор |
| да чују што за другога...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али ј |
| екиде сама, он поцрвене, па одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради |
| у, разви је и стаде читати.{S} Одједном пребледе сав, руке му се затресоше, подиже очи и поглед |
| > <p>Као ножем прободен, Гојко одједном пребледе, искривише му се вилице од страшна бола, а очи |
| азумеш ли?{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, пребледео од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи |
| сто.</p> <p>Оба учитеља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први |
| о обузимати велико узбуђење.{S} Усне му пребледеше, задркташе, он поче неким промењеним гласом, |
| 8993_C22"> <head>XXII.</head> <p>Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, је |
| оте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањиве очи, па не може да се начу |
| Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра усташе обе рано.{S} Она п |
| а осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата |
| {S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста |
| могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не по |
| велиш после... сигурно?{S} Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљено.</p> <pb n="205" /> |
| ј га <pb n="93" /> онако чупава како се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбу |
| }А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око његове постеље, како је лепо разредио меко |
| ку два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му обријана, необи |
| ро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на средини, испод њих оштро гледају и секу дв |
| елико почела седети, а она се погрбила, превила се онако исто као и Љубица, само у још већој ме |
| увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је притискао |
| би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па при |
| ји се, улазећи у школу, некако необично превио, смањио се, и постао некако смирен, тих, рекао б |
| .</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам преврнула тањир, узвикну она весело, намештајући чинију |
| ..</p> <p>Гојко стајаше тако непомичан, преврташе хартију, па је одједном сави, отвори деловодн |
| ко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по об |
| пукотине, које су се отегле по тавану и преврташе своје старе, непретурене, мисли...</p> <p>»Да |
| иње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па посм |
| ком на Стојана.</p> <p>Гојко непрестано преврће уписницу, разгледа потписе разних ревизора и ка |
| И он кашљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је |
| олицу, па уздахну као од велика умора и превуче шаку преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви.. |
| ђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напа |
| јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући о |
| а позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на таблицама.{S} У томе му по |
| за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кренуше кроза село.{S} Пу |
| /> <p>— Чудна грозница!... рече лекар, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само то...</p> <p> |
| их поњава, па трчи на ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештене кошаре, па |
| договорише да <pb n="20" /> после подне прегледају са кметом учионице и да саставе списак свију |
| дим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радни да |
| ељици. — Код ње је нова школа, па треба прегледати и записати све што је потребно да се набави. |
| јући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, као да никога другог у школи |
| а.{S} Са Љубицом, кад има што пословно, преговара преко Стојана.</p> <p>И Љубица је са своје ст |
| ни.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собици и после краћег |
| ле краћег времена јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапа |
| какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише у уписницу име |
| сточним изметом.{S} Наједаред сокак се прегради густим, непровидним, огромним облаком прашине, |
| ом и »кућом", а према великој соби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали оџаклија, |
| Пхи, како можеш у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отво |
| {S} Пазите само...{S} У основној шкопи, пред испит, само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да |
| се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником и старојком заверише се нови суп |
| ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарати...</p> <p>— Коме?... |
| зреда, да се не осрамоти <pb n="124" /> пред децом.{S} Промуца нешто, не разбирајући ни сам шта |
| последње из школе...{S} Чујте само!{S} Пред учитељски испит добих већу суму новаца... оставио |
| ега сам откупио својим страдањем!...{S} Пред моје ступање у Учитељску Школу, умре ми мати... от |
| ба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта је, господи |
| на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ређаху некакве необичне слике. |
| ри на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је зап |
| м, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из безазлена дет |
| а кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао нас |
| и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно...</p> < |
| и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже г |
| е баш...« Он опет махну руком, разгледа пред собом па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на ра |
| {S} На последњем камену стаде и погледа пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у вру |
| Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака Учитељске |
| з очију...</p> <p>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало је румено сунце после |
| главним улицама београдским, застајала пред златарским излозима и остајала тако као прикована |
| ту, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену лампу газдину |
| да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а на |
| је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... навалише неки бурни осећаји, и она сад не |
| едном, из другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да п |
| а, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— |
| истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршти, вид |
| бично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за једа |
| ку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако г |
| разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега.</p> <pb n="131" /> <p>— Био... јест, био сам |
| спред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао господин управитељ да му пошље |
| шко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи.</p> <p>— |
| ене се као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му др |
| ом, на улици, код последњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необично лепо...{S} Гојко се с |
| не мислећи и корачи напред...{S} Изиђе пред њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица и опа |
| ечему досети, претрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радознао Богосав.</p> < |
| змама.{S} Рече нешто Стојану, који дође пред њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бирати је |
| се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глав |
| ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она оста |
| нце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Богосава, који таман хтеде ући у д |
| јним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка греш |
| .... због неке увреде...{S} Истукоше ме пред друговима, осрамотише...{S} Директор наиђе и оштро |
| .. што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили |
| це, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети |
| S} Много лепих мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одједном, погледавши у часовник, трже се. |
| а...</p> <pb n="204" /> <p>Љубици смрче пред очима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, |
| ђаче? запита Веља пандура, који стајаше пред степеницама, држећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ |
| ци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратницама.{S} Стојан истрча да отвори вр |
| посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противничке групе, дош |
| млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене |
| на, па јој само севају некакви котурови пред очима.{S} Кад разгледа боље, она се најпре трже и |
| и људи... у магли... играју му котурови пред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом |
| мо за тренутак да га погледа како стоји пред страшном државном контролом и дркће због својих не |
| сматраше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста му ник |
| е срамота од сељана, који су се окупили пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде, |
| p>Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја |
| а гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећем на врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку |
| срамота обузе...{S} Какав ће изгледати пред овим искреним другом овако са масницом на образу!. |
| ојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, |
| бро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну сл |
| ојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <pb n="81 |
| ом успеху у раду!« мишљаше она, стојећи пред прљавом испрскалом школском таблом, која је некад |
| .{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да |
| оле.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погледају, а зн |
| погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет за |
| убица са својом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући ред, натмурен и по |
| ло одшкринута...</p> <p>Чича се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговори наред |
| не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb n="197" /> плане ватра, нек |
| } И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред распећем, и учитељева херувика са онаким истим сец |
| оћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угле |
| p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предад |
| а!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко |
| Реците му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, ре |
| ица опази како се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури |
| розници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу, чека као псе |
| не слике.{S} Одједном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и показа велики светао круг, |
| и пријатељства она не осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар постајаху |
| о из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза |
| и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се н |
| е да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} Управо она н |
| свуда их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној |
| били меки, добри, послушни... све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на к |
| лу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па јо |
| викну пандур оштро, показујући му место пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, и |
| ој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсвети |
| ни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже |
| је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве помоћи, |
| а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и |
| тајне знаке и изразе кад се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбу |
| песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb |
| ођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако редом разгледаше све шта би као т |
| <p>Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрктале руке на њен |
| .{S} Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у весел |
| совке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју |
| јте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа руком на врата која вођа |
| има и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... некако ми је, |
| ош, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо ј |
| он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па |
| о гигантско дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном...{S} Све то навлачи жива човека на бе |
| полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше |
| ривши их уђе у школско двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, на једној клупи, неколико сељака и |
| и стаде певуцкати неку песмицу.</p> <p>Пред школом се зачу разговор; поред прозора промакне по |
| е оволикога страдања... гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет |
| е о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједн |
| аква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Тако су га |
| па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћ |
| дном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, |
| оред њега протрча велики кер, гледајући преда се...{S} Баш као наручен!...{S} Дечко махну руком |
| о чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су предавали, поче она збуњено: припрема траје најмање мес |
| м, па ће тако заједнички држати угледна предавања, али претходно захтева да обоје оду к њему у |
| е је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски...{S |
| а, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предавање, па видевши овога неучтива <pb n="103" /> гос |
| вари, па после један учитељ поче држати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, |
| сти.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и |
| .</p> <p>— Охо, имаћете добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, |
| уги разред и поче познавање природе.{S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветле |
| у га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек кр |
| е ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољац предаје мол |
| прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде послу.{S} Постајаше све расположенија и рад иђа |
| </p> <p>Изјутра усташе обе рано.{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је ис |
| и у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа |
| ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је так |
| одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стојанов:</ |
| е? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде хартију.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже главу |
| у.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не гледају |
| таше обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.{S} Једна се чуди новом нар |
| , отворили, па шта сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то |
| се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше великим, јасним, |
| зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан |
| аде му се, као што се фанатик богомољац предаје молитви и небесном свету, заборављајући на све |
| тлеше, образи се заруменеше; она се сва предала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој све м |
| C7"> <head>VII.</head> <p>Љубица се сва предала школи, својој деци.{S} У непрекидном, заморном |
| ј дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала радости, коју не умеше ни прикрити, нити се тру |
| се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала каквом новом осећају, па снује пријатне заносне |
| па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико |
| ајстраснијом жудњом за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ствара демонску душу, која сам |
| ао њеној љубави и пљунуо на њену ропску преданост.{S} Женска душа не тражи смисла, ни логике у |
| х установљена задруга.{S} Влајко се сав предао тој установи, и све време што му остаде слободно |
| слутња, <pb n="91" /> и она застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осе |
| и.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да |
| тура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока |
| } А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не смеш ј |
| паметно мисли, но многе ствари унапред предвиђа.</p> <p>— О, безнадежни јуноша, узвикну Веља, |
| у, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања.</p> <p>С |
| S} Он развлачи и отеже, ужива унапред и предвиђа резултат овога разговора.</p> <p>— И што ћу ви |
| очиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: каки одбегла!... којешта |
| идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се |
| чи му прескакаху несвесно с предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се то |
| пски језик у свима разредима.{S} А неки предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још н |
| а прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свако се приљубило уз о |
| намо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет недирнут...{S} Ови природњаци из гимназија не м |
| но.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико је треба |
| де који од педагога, што цеди из сваког предмета?</p> <pb n="138" /> <p>— Онда... е онда беремо |
| њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену од јединице, нестаде га.{ |
| овлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} |
| редмета, а она само један разред са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, |
| а ни ћату; очи му прескакаху несвесно с предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушкују |
| Гојко у три разреда има преко двадесет предмета, а она само један разред са три предмета!...{S |
| кроз мрак у неке <pb n="196" /> нејасне предмете, што се белуцају ту крај дебела крушкова, а сл |
| вити и забавити.{S} Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тад |
| дају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом своје љубави.</p> <p>— Зар још питаш?...{S} У |
| да <pb n="56" /> се зауставе на једном предмету, но само пролећу, увећавајући још више црну сл |
| вила, раскламитала...{S} Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве |
| ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи |
| збрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећајем, стаде се нервозно окретати око себе, као |
| шта!{S} Још те нису оставиле београдске предрасуде...{S} Ти си образована учитељица!</p> <p>— Д |
| је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... председник пододбора...{S} Драгољуб Илић... изговори он |
| во, купећи усне и пречајући очима...{S} Председник одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврш |
| ако држи за руку по једног малишана.{S} Председник прво уписа свога сина и једног синовца, једа |
| обрће главу унезверено и нешто муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па н |
| се стаде нервозно окретати око себе.{S} Председник прекиде ћутање:</p> <p>— Па ето, господине, |
| а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ м |
| већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи:</p> <p>— Ово је општинско зло... зн |
| са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, к |
| стаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посматра |
| односе Љубичине и писареве, он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза |
| сам ја тебе чекао на рачунима, одговара председник, смешећи се.{S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> |
| 4"> <head>XIV.</head> <p>У судници седе председник, ћата и тројица одборника, па нешто веома жи |
| у, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже председник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само глед |
| не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече председник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље |
| о му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним завође |
| је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважавај |
| писара овога среза, господина Перу... и председник опет запе, као да му се тешко сетити презиме |
| p> <p>— Господине, капетан нам вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко угледа кап |
| лату, па изволите тамо у собу, зове вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та ж |
| удиш, море... ком га везеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за |
| аки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало с |
| од нас ум је, брате, слобода!...</p> <p>Председник промоли главу из заседања, раздвајајући неке |
| ....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>Председник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко ос |
| а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право у очи, кад му тражи квартирину.</p> < |
| тар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председника.</p> <p>— Пусти тога човека, нек иде кући.{ |
| неколико својих пријатеља, па задиркује председника и шали се са сељанима.{S} Ћата погледа масн |
| мства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што |
| <pb n="119" /> смишљаше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе б |
| ...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председника да је оптуже због неморалног владања...{S} |
| после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> <p>— Полако, море, чекај...{S} Знаш ко |
| ло на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сувоњав младић, жутих |
| а покуша пречистити рачуне са досадањим председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} П |
| ом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави генерал кад саслуша рапорт, кли |
| као што она при својој забуни опази, и представи јој се учтиво.</p> <p>— Лаза Петровић, овдашњ |
| е.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би изгледао, кад би одједном стао о |
| ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака опазила се |
| авих кућевних људи!{S} И он извесно сад представља правога домаћина!{S} И њему се то чини и сме |
| која је својствена многим нешколованим представницима власти.{S} Он се приближаваше слободно, |
| кој уобразиљи, па јој ствара тако јасну представу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb |
| се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни |
| уди најрадије измишљају каква занимљива предузећа...{S} Влајко, иначе велики женскарош, и ако т |
| а кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусретљив према ташти и свастици.{S} Заговарао их, ш |
| е јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива према њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцен |
| једном опет обузе нека милина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило |
| у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући |
| да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p> <p>Т |
| шана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа његова |
| капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога среза, господина Перу... и пред |
| .{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није, није...{S} Ово је све друг |
| то је подигнут у дворишту школском..{S} Пређашњи је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет |
| му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи израз тешкога умора и горкога страдања...{S} О |
| ако?«...{S} И она понови у памети његов пређашњи разговор, размисли се о неким изразима, па јој |
| вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он само у шк |
| .{S} Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани — |
| лна, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену живота, ов |
| ободна.{S} Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и питала се: чега се имала |
| о том обори главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут вид |
| е Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка |
| ску душу!...</p> <pb n="44" /> <p>После пређе разговор на плату.{S} Писар с неком нарочитом инт |
| ...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?< |
| <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих недеља.{S} Све је одвратно, |
| ја је одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је доче |
| говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишче |
| мири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако |
| ошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленило...{S} На истоку се н |
| ни другови, видевши колико су заостали, пређоше на посао из све снаге.{S} Радило се марљиво и ж |
| као требало набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста го |
| ушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Уз |
| турати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по |
| полазак у школу...{S} Колико се само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове, многобројне |
| женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео...{S} Скућио, окусио домаће среће, раскућио... |
| е боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се појединих |
| трвен тугом...{S} Управо не треба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нестане такве љубави, наш |
| ај поглед све, што њих двоје заједнички преживише, и ниједна сенка захвалности да засија у њему |
| рлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два |
| ељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да прев |
| ик опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p> <p>Гојко погледа преко свију л |
| и у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!... |
| за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са презирањем, заигра на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, |
| друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!.. |
| неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и у |
| ол што је притискао душу...</p> <p>— Да презирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска прис |
| баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме?... прошапта она и покуша да развуче усне |
| {S} Кад ко овако јавно пропадне, сви га презиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Дани |
| и.{S} О, тешко мени!...{S} Одбачена!... презрена!... заробљена са овим јадником!«...{S} И она п |
| ћи у страну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, које јој упућиваху другарице њене, ос |
| дину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући очима...{S} Председни |
| ко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђа |
| . то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке пос |
| леда, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, |
| у кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђак |
| м, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а из очију јој с |
| S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на нашу канцеларију, гд |
| } Веља добио....</p> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази |
| девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — |
| амо у школи...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли м |
| ара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан |
| јом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну.</p> <p>— Зн |
| слим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако |
| се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, који у овакову расположењу |
| ога срца свога... </p> <p>— Чекајте!... прекиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш |
| вас од јуче једнако...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим посл |
| ње месец до...</p> <p>— Ха, методика... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много ш |
| > <p>— Можеш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? как |
| уд овакову походу чинио.{S} Мисао му се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим пребледе, и т |
| ати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега уч |
| и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко ст |
| рвозно окретати око себе.{S} Председник прекиде ћутање:</p> <p>— Па ето, господине, ми почели д |
| сети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, ал |
| обузимаше.{S} Она се стресе, и одједном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта ја радим... којешта!...{S |
| узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, |
| ојим редом...{S} С нарочитом намером он прекиде разговор баш на овом месту... </p> <p>— Камо ва |
| м журбом предаде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стојанов:</p> <p>— Господин казао скоро ће |
| а, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, |
| ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може |
| ха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} Само, п |
| <p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му |
| тола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег човека и молбе да му се дете н |
| наст облачак, пронесе се тихо, нечујно, преко недогледне пучине и растури се тако у висини, па |
| адите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сак |
| Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n="172" /> неба...{S} Кану неколико |
| езимена писарева. </p> <p>Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Један није у ко |
| умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— |
| питу необично пргава.{S} Како је радила преко године, тако настави и на испиту: стаде викати на |
| лу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се |
| љене шљивове гране, која се пресамитила преко прошћа.{S} Од невоље удариш средином, па посред б |
| и о крушкову грану, која се пресамитила преко плота.{S} Паде неколико жутих, зрелих крушака... |
| д не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет предмета, а она само један разред са три |
| р, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, ст |
| и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад ј |
| убицом, кад има што пословно, преговара преко Стојана.</p> <p>И Љубица је са своје стране много |
| а и занесена у срећи својој, па претура преко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.</p |
| џија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар д |
| дужином... то је извесно пруга, масница преко целога образа, па још ако је модра....{S} Како ће |
| неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’Натема је!...{ |
| атићете!... рече она, па се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Го |
| обори главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из б |
| по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих недеља.{S} Све је одвратно, страш |
| ао дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете |
| лог погледа, који Љубицу свакад пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озб |
| естан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесел |
| росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се |
| и у срез, али немој насипом, него удари преко Јасеновца, па се јави само капетану.{S} Испричај |
| а чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на вр |
| на.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} Задахну га дим о |
| ма брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са проз |
| самобитни, нарочити звук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине |
| ила, па слободну леву руку само преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} |
| се још поносито и величанствено носити преко равна српска поља...</p> <p>Гојку кану суза из оч |
| укање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} |
| екакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, н |
| ну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука... |
| а прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, |
| а мајку, која брижно прелеташе погледом преко зидова, избегавајући њен поглед.</p> <p>— Баш си |
| слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} |
| } Суморно погледа око себе, махну руком преко чела, па туробно одговори:</p> <p>— Мани се, моли |
| принесе руку устима, па превуче дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао камџијом. |
| а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди |
| а... неописана лепотица!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, ч |
| и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{ |
| о разредио меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа нећ |
| сити и беличасти облаци, пливајући тихо преко небеснога свода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан |
| »како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... готово!...{S} Као да никад није ниче |
| засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљ |
| их груди, кад човек претура тешку борбу преко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јо |
| /> <p>А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрктала пламичка воштанице и чини јој се да гов |
| ахну као од велика умора и превуче шаку преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете т |
| тно бледило...{S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вр |
| е спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама |
| ашан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у |
| ам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја с |
| утка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па припао пуначком в |
| се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шт |
| а растанком... ништа, ништа друго, само прекор чемеран, отрован...{S} И непрестано се после Љуб |
| дан прекора, тужнога, очајнога, горкога прекора.{S} Изређао је тај поглед све, што њих двоје за |
| уди да седне.</p> <p>Стотинама питања и прекора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не зн |
| ости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости... ничега, ничега!...{S} Само вечни |
| , немом, отвореном погледу читав бездан прекора, чуђења, сажаљења... беше он речитији од сваког |
| о...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, тужнога, очајнога, горкога прекора.{S} Изређао |
| ше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер |
| убици, куд год се макне, привиђаше овај прекоран поглед, који сажиже душу као огњем...</p> <p>О |
| та.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвет |
| ваздан других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да |
| е председника Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p> <p>— Шта ћу, |
| кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћеш и заборавити да им |
| се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну пона |
| ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ломећи велика парчета погаче и залажући то са |
| кревет, па се исправи и погледа Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу! |
| заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осе |
| жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} А |
| м од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди. |
| ком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више. |
| веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао.</p> </div> <div |
| она оде.</p> <p>Путује потесом, шумом, прелази бистре планинске поточиће, а не види и не чује |
| Ха-ха-ха...{S} Збиља романтично!...{S} Прелесна дјева куша постојанство заљубљенога јуноше, ба |
| да, код које се хранила.{S} Глава стаде прелетати по соби, прилазећи јој понекад тако близу, ка |
| чи и страда.</p> <p>После стадоше мисли прелетати и заустављати се на разним другим средствима |
| и прозборити.{S} Само му унезверене очи прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на под |
| звикну она и погледа мајку, која брижно прелеташе погледом преко зидова, избегавајући њен погле |
| н <pb n="58" /> обори очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло |
| њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља:</p> |
| он се занесе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки сребрнаст облачак, пронесе се тихо, неч |
| истра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле |
| азним бојама, те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним сводом, који се, и сам осве |
| се сокак, прашина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{ |
| аспрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше |
| м или крушковим цветом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу к |
| се по негде подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојом — носи се тај |
| асле браде, која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, |
| Густа сура прашина, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, ста |
| е и патње...{S} Ветар фијуче на махове, према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, |
| гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина трошка на гозби одређује се дужи |
| ћа са једном великом собом и »кућом", а према великој соби беше преграђена једна мања, коју су |
| тио, па с тога беше веома предусретљива према њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она |
| догађајима: обузела је некаква апатија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно |
| ја сам првих дана била чак расположена према њему«...{S} И она се сети неких тренутака, кад му |
| више, али је некако постала равнодушна према свему.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су |
| довољно настрадала, постаде равнодушна према свему, било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се |
| де опажати како се Љубица све више мења према њему...{S} Следи се од страха, и стаде пажљиво мо |
| У њој се породи страшна, нечувена мржња према овом јаднику, мржња осветничка, страсна, бескрајн |
| положење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му једнако нека |
| зе нека милина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило што стоји са ов |
| S} Истина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други љ |
| p>И Влајко се показа веома предусретљив према ташти и свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њи |
| овори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p> <pb n="195" /> <p>— Па знаш како је... |
| камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбран |
| е зна ипак како да назове своје осећање према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори гл |
| је обузима некакво пријатно расположење према свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан |
| ре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати |
| шине, што су се по негде подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојом — |
| истаче се јасно један: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог јадника, к |
| ен овом изненадном срећом, и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни расположења.{S} Она |
| јатно расположење према свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Како је сам |
| p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књигу.{S} Подиже |
| они горе имају најмање образа и љубави према школи... не, макар не имали праве љубави, али мак |
| да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са В |
| .{S} Запрашио се сокак, прашина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љуби |
| говори јој другарица, окрећући се боком према говорнику.</p> <p>После се разви жива дебата о го |
| у њихове везе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, |
| уо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не |
| опаст.{S} После је наступила одвратност према свему, гнушала се сама себе и свега...{S} После, |
| жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се само о |
| ше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, |
| знам... друштво не прашта лако непажњу према себи.{S} О, тешко мени!...{S} Одбачена!... презре |
| , да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да још лето |
| одне, кад се разиђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.{S} Тамо, са општинским пандуро |
| есто.{S} Само ми необично што ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке године у друг |
| причати о оној двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до орловичког по |
| ицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и че |
| е дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли |
| .</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби премештај на железничку станицу, где је оно држан збор, |
| авити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам и |
| а.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док |
| па вели то исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојково место, и преселио се на сам дан св |
| бро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише другови, који су се бавили у Бе |
| јко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А премештаја нема?</p> <p>— Нема.{S} Веља добио....</p> < |
| не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у |
| , не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја |
| ен.{S} Писар јој много наобећава, али о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана оч |
| агађања муњевитом брзином. »Отпуштен... премештен (камо среће!)... кажњен платом... ко зна!...{ |
| да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар је човек... много добар; свима је у |
| д нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љуби |
| о продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у |
| изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава, али о премешта |
| инио што треба, да двојица учитеља буду премештени а учитељица отпуштена.{S} После овог саопште |
| мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо сед |
| и пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мало отежући речи и зас |
| аде, збуњена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји је |
| p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним плановима, који му долажаху у гла |
| а се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други |
| о дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неизмерно |
| ељство и поверљивост, да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове проме |
| ни на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испита |
| Ноге је издадоше, снага је остави, она премре, поче се каменити...{S} Само се раширене зенице |
| ца се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном |
| грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала каквом новом осећају |
| или на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову собу, наместила, по |
| амџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, |
| а и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света, не верујући |
| ...{S} Ја, знате, ’нако... стаде муцати пренеражен ћато.{S} Јадно његово рањено срце!...{S} На |
| ко... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем.</p> <pb n="182" /> <p>М |
| .{S} Од чега?...</p> <p>Љубица гледаше, пренеражена.{S} Није никад помислила, да ће то такав ут |
| тајаше на вратима учионице дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан се дизаше, стењући:</p> <pb n="1 |
| ом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p |
| рчета!...</p> <p>— Шта си радио?! викну пренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... ти се плашиш?...{ |
| ло уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} В |
| мо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренерази свршетак разговора са писарем, па хтеде сад о |
| ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читав |
| ују озбиљним људима...</p> <p>Љубица се пренерази од овако оштрих речи.{S} Никад јој није тако |
| војим драгоценим адиђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n= |
| тарац?...{S} Младост је силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећање н |
| иво оборила, па слободну леву руку само преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим ру |
| .{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да ви |
| нестаде их у помрчини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они отишли... на |
| е их у почетку разумела.{S} Одједном се прену и погледа свесно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... зап |
| њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па |
| а му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога расположења.</p |
| ело пројури нека снажна струја, која га преобрази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад в |
| обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се зарумене |
| и намести на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</p> <p> |
| чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокренуло... мислила је дуго, па одједном осети како |
| е ливаде по сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у да |
| ита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... свршио сам Учитељску Школу, промуца |
| и тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— П |
| .</p> <p>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту хартију и таман да почне прозива |
| Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</p> <p> |
| елству окружном и одједном се обрте као преписивач у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуб |
| чајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче, преплашен, збуњен, изненађен, подиже зажарено лице, кој |
| и управљене на себе, застаде, збуњена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> <p |
| и се у канцеларију и пуштајући за собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пан |
| ази из куће, веома је забринута, управо преплашена, као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али |
| бица одједаред измени: постаде необично преплашена, саломљена некаквим црним, изненадним злом, |
| жао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} Он не зна |
| , као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверено, питајући се у себи: к |
| ћу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он преплашено, трчећи по соби и чешући се руком по једном |
| и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи израз тешкога умора |
| ки нови познаник, који се жели што боље препоручити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето ти.. |
| се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем |
| ти израз Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва |
| ајвише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S |
| какве отомбољене шљивове гране, која се пресамитила преко прошћа.{S} Од невоље удариш средином, |
| витла и удари о крушкову грану, која се пресамитила преко плота.{S} Паде неколико жутих, зрелих |
| на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, бр |
| љу и пружајући му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ промрм |
| де добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смел |
| је добио премештај на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ст |
| ку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече н |
| нога топлог погледа, који Љубицу свакад пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало в |
| ек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање!...{S} О, погрешила је... |
| е и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом...</p> <p>Љубица осети |
| ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с предмета на предмет, а он само об |
| а је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вратим |
| ну, који онако испод покривача испаде и прескочи све степенице иа вратима, па као муња одјури с |
| се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочим, па последње из школе...{S} Чујте само!{S} Пр |
| егла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица о целом |
| ћа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи |
| мо мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисат |
| одушевио својом речитошћу, па не мисли престати.{S} Много лепих мисли и уверавања изнесе пред |
| пошалицу на Гојков рачун, <pb n="42" /> престиже га и сама рече: истина, није углађен ни... дот |
| бицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле к |
| а са неком сумњом на души: можда је ово претварање...«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли могу бити људ |
| дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред толик |
| гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пр |
| страшни осећаји, који би све уништили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за |
| ну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S |
| себи његов поглед, махну му главом као претећи.</p> <p>Љубицу одједном, после ових злослутих р |
| н нешто много прети учитељима.</p> <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је п |
| ко... какав је човек?{S} Он нешто много прети учитељима.</p> <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сил |
| Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили |
| о.</p> <p>Настаде прави лом.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све |
| нашали се и насмеје, па оде.{S} Никакве претње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубиц |
| пим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио |
| стану.{S} Разочарана је у свима својим претпоставкама и надама, које је сновала још у школској |
| ри очи, као кад нас ко увреди незгодном претпоставком, па јој живо одговори:</p> <p>— Како... ш |
| у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама...{S} Страх јој |
| орника, па нешто веома живо и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, в |
| говарало пријатељски, сасвим другарски, претресале се успомене из младости, управо ређали се не |
| ити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресати некакве топле, пријатне струје, које потицах |
| ву библиотеку.</p> <p>Тако идући к селу претресаху полако добре стране свога новог друга и приј |
| чули већином женски гласови.{S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од стр |
| же се врисак ужасан, страховит...{S} Он претрну, хтеде јаукнути, хтеде утрчати унутра... хтеде |
| ед клону... посрну и хтеде пасти.{S} Ја претрнух од страха.... одједном се следих, узех га као |
| е?...</p> <p>Одједном се нечему досети, претрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је очекива |
| а блажена и занесена у срећи својој, па претура преко главе последње догађаје, и смеши се задов |
| мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже ру |
| је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу преко главе!...</p> <p>Љубица се ск |
| нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не долази на |
| ти, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави најразноврсније мисли, само је Љубиц |
| ...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао по со |
| а се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и |
| уд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом |
| -ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча, онако необуче |
| дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне |
| се... гурну је некуда снажно, и она се претури...</p> <p>Стојан се трже, ослушну... и одједном |
| е о нешто црно, меко... оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, при |
| е од оноликога страдања и патњи, што их претури за годину дана...{S} Он никада никога <pb n="16 |
| у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад јој одједном дође на па |
| ра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...< |
| у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двориштем као с |
| аједнички држати угледна предавања, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да пров |
| е ни сакривао.{S} Прилазећи учитељу, он претходно скрену учитељичин поглед на себе, осмехну се |
| а ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као н |
| } Она сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе |
| аху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући очима...{S} Председник одведе Љубицу у један |
| усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћута, |
| јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој угушуј |
| бог оскудице, оде до суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањим председником, а и да чуј |
| ренила: неки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му је српск |
| питивања нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им је ка |
| а њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз |
| .{S} Дотле су урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опет нестаде мира у с |
| јао како сам морала брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и |
| ладић, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и представи јој се учтиво.</p> |
| ођење, на милостиве, пријатне речи, али при најмањој неповољности, она ипак плане и испољи јасн |
| рајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарању.</p> <p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— |
| та опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место |
| ти по неку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехи |
| е са овога света.</p> <pb n="183" /> <p>При издисају беше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу |
| ...{S} Како га нисам опазио!«...</p> <p>При крају причања отворише се позната врата, уђе депози |
| љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако иронично осмехну, и лаг |
| дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} Приђе |
| довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако ос |
| нема размишљања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чуј |
| рине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не мог |
| туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана?{S} Одавн |
| чно, како причају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе ње |
| ајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо...</p> <pb n="144" /> <p>Она скочи |
| оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно чекају, |
| аче испод њене руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се намршти и грубо проговори |
| <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, прибирајући се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се |
| _C10"> <head>X.</head> <p>Љубица се већ прибирала, размислила, умирила се, па иде на рад као и |
| ој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гушити у г |
| час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде послу.{S |
| S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у двориште.{S} Ста |
| но и необично лепо...{S} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве |
| д какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разговор, идући по соби и трљај |
| уморна, спрема на починак.{S} Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се |
| сваки час погледаху у страну, од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе срески писар |
| дним, огромним облаком прашине, који се приближаваше шетачима.</p> <p>— Ух, како ћемо сад? викн |
| лованим представницима власти.{S} Он се приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив |
| други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мало зати |
| <head>III.</head> <p>Учитељица се журно приближаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и |
| ра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше стању, које личи на врућицу...{S} Поглед ј |
| ица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе |
| и очекиваше нешто страшно...{S} Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неколико ре |
| е да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност веома чуднова |
| ад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:</p> |
| е им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораш |
| ли јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још више и одједном се загледа у оно мртво лиц |
| јити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да с |
| ...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забос |
| и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{S} Дотле су урадили врло, |
| и нешто страшно и необично важно, да се приближује остварење његових најтајнијих и најскривениј |
| S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе р |
| и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} С |
| ав нејасан покрет, па се одједном трже, прибра се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то о |
| х.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак |
| же јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе на столи |
| ица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговори:</p> <p>— Овај ће начини |
| да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p> |
| а Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</p> <p>— |
| а, онесвесла...{S} Доцније, кад се мало прибра од прве навале осећања, узвикну:</p> <p>— Не мог |
| намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговори:</p> <p>— Отпустиће је, даб |
| да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одст |
| уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не до |
| је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад није волео, и да |
| > <pb n="149" /> <p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</p> <p>— |
| тано се после Љубици, куд год се макне, привиђаше овај прекоран поглед, који сажиже душу као ог |
| , руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно |
| а тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко |
| ложај и домаће околности, ништа је није привлачило к њему; само она незгода новчана... али ваља |
| та гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ школе орловичке, упућује |
| е свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим ја: нист |
| кат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш м |
| се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши |
| Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да мога |
| час се учини позајмица, нешто се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све леп |
| " /> <p>О, сад тек разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још страшни |
| «.{S} Потом намести мало своју постељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се вр |
| сар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекн |
| азлила се она суморна меланхолија, која придаје необичан израз човеку.{S} А други пут видиш как |
| тке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко с |
| адоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у |
| Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним тоном.</p> <p>Љуб |
| зебњом њен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну једну своју руку на његово раме, па га |
| е било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите сл |
| ишући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихв |
| у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си |
| исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, не читајући га, и врати се |
| па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа |
| погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је |
| адркта и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... ка |
| питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша...{S} Разлеже се врис |
| S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па од |
| му дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!. |
| аду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајући узгред Гојк |
| а они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: </p> <pb n="17" /> <p>— |
| и стаде разгледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поч |
| p> <p>Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даљ |
| едном обави своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. |
| опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим се |
| оји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очи |
| на њега неко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујем |
| м му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда н |
| ла.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као п |
| но, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони |
| тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она се обрадова његову доласку, |
| и мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско породичним тоном рече |
| творише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> |
| муцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни дола |
| но врши какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, који гледаше тупо, укоченим очима и ди |
| /p> <p>Кад остадоше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте |
| рће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко |
| дведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљда с |
| ати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари познаници и смешећи се |
| То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, |
| /p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица?</p> <p>— Јесте, |
| акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> < |
| ђица учитељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе и, климнувши главом, промуца:</p> <p>— Извините.. |
| ушала.{S} Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њ |
| икрајка, па кад падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек с |
| у по дворишту.{S} Неколико његових ђака приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу |
| ml:id="SRP18993_C1"> <head>I.</head> <p>Прижегло јесење сунце.{S} По брезама, што су крај пута |
| сновима...</p> <p>Писар и Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућући једно другому о љуба |
| да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, тр |
| рљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједну од т |
| мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедб |
| и су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било; цео да |
| редити.</p> <p>Љубица израчуна и написа признанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро |
| дајући само цифру, на колико је гласила признаница, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици и |
| потписујем спискове, али сам узимала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема, г |
| а је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... или не знам шта.{S} Тек она је сад на |
| мо како је у општини, да нису тамо моје признанице.</p> <p>— Нема општина ниједне ваше признани |
| м, и ако је она редовно издавала уредне признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да завед |
| b n="136" /> <p>— Немам ја ниједне њене признанице.{S} Нисам јој ништа издавао.</p> <p>Гојко по |
| ице.</p> <p>— Нема општина ниједне ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то |
| S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... рече он, погледавш |
| ете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... тр |
| јим малишанима.{S} Али ипак мораде себи признати, да је највише охлади одговор оног дечка, који |
| назијског школовања.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију као нешто вео |
| ...{S} Зар да пропустите овако занимљив призор! одговори писар, па је пусти напред, да она прва |
| а лаким крилима далеко, далеко од овога призора...</p> <p>Гојко се подиже испод прозора, поглед |
| цену се од смеха, сећајући се јучерањег призора: кад пси салетеше јадника са свију страна, а он |
| да зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца нав |
| ом...{S} Даље, даље грозни и страховити призори!... даље... црне одвратне сенке!...{S} Овамо је |
| стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја на други, а по л |
| ао уста дужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђ |
| а, красан човек.{S} Како је само учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад |
| бразованом женском... разговор је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... па и са |
| руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање |
| онте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећемо се мешати ни с |
| ж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часова у шал |
| полако добре стране свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и улил |
| игде никога иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S} А ј |
| ди«.</p> <p>Дође још један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера |
| ао к судници, весео, са неколико својих пријатеља, па задиркује председника и шали се са сељани |
| и, одговори писар, па стаде нудити нове пријатеље јелом и пићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као |
| . </p> <p>Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се |
| мо кажите.</p> <pb n="87" /> <p>На тако пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали му се п |
| S} Хтеде се понашати са њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће |
| Љубица га гледаше са неким одушевљењем, пријатељски, весело...{S} И кад он доврши свој дуги мон |
| S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски:</p> <p>— Идите, господине Гојко, кући, па |
| ово стање ни намере.{S} Она им одговори пријатељски:</p> <p>— Ваши људи тамо уписују... они вас |
| ору још читав час.{S} Ту се разговарало пријатељски, сасвим другарски, претресале се успомене и |
| p>Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови нек |
| зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, па одговори:</p> <p>— Реците |
| клетве, и све то неким нежним, учтивим, пријатељским гласом, који чак у извесним приликама задр |
| ак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је много т |
| тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво |
| дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства она не осети ништа друго пред њим.</p> <p> |
| нице, које су још више учврстиле њихово пријатељство.{S} Они су сад врло интимни, међу њима нем |
| рочито у последње време, ступила у тако пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде премишљат |
| видим...{S} Јест, овај... </p> <p>— О, пријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, ко |
| зненадних посета.</p> <p>— Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за с |
| ви он, рукујући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и з |
| читељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична изгледа.{S} Скроман, тих, са неким |
| инити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких очију он још не виде; |
| како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од р |
| удима, па осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише оно познато задовољст |
| о лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која му ј |
| зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина: мило му што она сама везује своју суд |
| навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне речи, али при најмањој неповољности, она ипак |
| опет стадоше претресати некакве топле, пријатне струје, које потицаху отуд од некуд од срца... |
| ним сновима...</p> <p>Но Љубица не сања пријатне снове.{S} Тужно је оборила главу над реком, па |
| о беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, која је одједном обузе.. |
| предала каквом новом осећају, па снује пријатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је |
| дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.{S} У овој сеоској самоћи човек се радује кад |
| друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица становала у школи. |
| сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, поквари |
| чи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али по |
| лачи све више, успављујући брижну главу пријатним заносним сновима...</p> <p>Но Љубица не сања |
| и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љу |
| ети хладан челик на врелим уснама...{S} Пријатно је ово осећање, али она нема кад...{S} Рука др |
| ога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се |
| где год има што за <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није |
| он се умири, и све му постаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји с |
| о дана; осећаше како је обузима некакво пријатно расположење према свему, па чак и према овом п |
| поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду са малом де |
| амо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова.</p> <p>— Баш красан ч |
| а иђаше необично весело; обузело га оно пријатно расположење, које наступа после дуга успешна р |
| живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и мо |
| вог једа и мука, наступи изненада нешто пријатно, рече она, гледајући замишљено.</p> <p>— О, па |
| но; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада |
| ши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да |
| а у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, коју по некад смени лака зебња, па оп |
| де?...{S} Зашто она одједном осети неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе чит |
| , да ће им се овај прљави, криви путник приказати као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а једа |
| и посматра часовник зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема |
| .</p> <p>Устала је весела, спремила се, прикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго обрт |
| златарским излозима и остајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји ка |
| рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...</p> <p>Беше то збиља необично уметнички из |
| аџу плаво слободно небо...{S} Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледа |
| канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, разуме |
| ет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, приђи му нек |
| зализану главу... рече она иронично, не прикривајући своју мисао, па убрза кораке те ћата поче |
| <p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.</p> < |
| ва се предала радости, коју не умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар постаја само |
| чане недостатке, али још ради неуморно, прикупљајући разне податке, спремајући се да спроведе к |
| ри учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше.</p> <pb n="3" /> <p>Његов озбиљан одговор ув |
| нила.{S} Глава стаде прелетати по соби, прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити |
| м полицијско породичним тоном рече јој, прилазећи: </p> <p>— Хехе... јесмо ли се наместили?...{ |
| ине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и пружајући му руку.{S} Знате ми смо |
| ећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом к |
| ва радост, коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи учитељу, он претходно скрену учитељичин погле |
| на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим вратницама, Љубица опази човека, који |
| це, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље |
| да бесмислено како ова замотана прилика прилази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, |
| ене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још н |
| . онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ни |
| ан.{S} Са неким учтивим, финим смешењем прилази он столу, пружа руку, извињава се, моли за допу |
| b n="121" /> нека нејасна маса...{S} Он прилази и одједном јасно разликује два црна ока, која с |
| много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћајући |
| .{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не |
| само гледа бесмислено како ова замотана прилика прилази све ближе, како јој гледа право у очи с |
| убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господ |
| говоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али она не беше у |
| ах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љ |
| ријатељским гласом, који чак у извесним приликама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је |
| своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!. |
| зар да се <pb n="26" /> не користи овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодове?{S} |
| осврћући се на заједања.</p> <p>Другом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано кр |
| ете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да н |
| м, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и |
| рлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, |
| оској самоћи човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње време писа |
| но намрштен и повучен, избегаваше сваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од |
| к беше му необично драго, што се у овој прилици нашао сведок његовог гимназијског школовања.{S} |
| 54" /> <p>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се боком прем |
| еч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеализма, <pb n="33" /> који се код по |
| јко моја!... мајко!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само |
| редмет њена рада и старања.{S} Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да |
| среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мра |
| на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, опијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да |
| овој погодби.{S} Наредише да учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара |
| на се чуди новом нараштају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с |
| екања.</p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А квартирина? |
| али он ипак не уништаваше општи утисак примамљивости.{S} Стас јој беше лепо развијен, али је о |
| м..{S} Пређашњи је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{ |
| што ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату?{S} Потписали сте списак само за оно мало |
| очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети њего |
| свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту з |
| тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без наде, виде |
| {S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну |
| љно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, чим <pb n="92" /> је Стојан саопштио Гојку ново |
| ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га ве |
| ледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руменилом, које јој се разли по лицу.{S} Виде |
| о одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је мла |
| е шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко прими хартију, разви је и стаде читати.{S} Одједном пре |
| А квартирина?</p> <p>— Нисам још ништа примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо зај |
| p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да |
| ог квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтед |
| адознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену плату од државе...{S} Још да на |
| за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш... допуни он после крат |
| то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обори главу нер |
| {S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред |
| о јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па ка |
| о дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и |
| .{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} Срамота |
| д... други ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} На мене скочише у школи два |
| звикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не |
| еља нек донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговорим |
| ност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише предс |
| поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху све зачуђенија.</p> <p |
| p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила |
| ти... откупи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{S} Шта велите с |
| све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнуша |
| како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом преко бркова.</p |
| а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убил |
| и самим ситницама из школскога рада.{S} Прионуше обоје на посао...</p> <p>Око поноћи Гојко се т |
| оста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, не |
| знала да њено срце никада више не може припадати ономе, који је тако лако погазио ногама њене |
| о саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сум |
| овост о часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш о |
| у преко наслона, глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врат |
| чупава глава с разрогаченим очима...{S} Припи се <pb n="171" /> уза стакло и стаде гутати погле |
| екад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази сокаком... звиж |
| шта!...{S} Отишла мало послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да |
| .. нама су предавали, поче она збуњено: припрема траје најмање месец до...</p> <p>— Ха, методик |
| дмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште околишним разговором, па тек после |
| једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, |
| раздвајајући неке хартије.</p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те г |
| пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</ |
| инистру да не можете издржавати школски прирез, па нек вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, мо |
| е кметови трошкарили, да није школскога приреза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас |
| и бувара.</p> <p>— Шта ћемо са школским прирезом? рече писар мало тишим гласом.{S} Оне летошње |
| ни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с |
| о то може само њена страсна и плаховита природа...{S} Она први пут осети у себи ово силно, разо |
| здух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гигантско др |
| вако док ви радите веронауку, познавање природе, певање... у мају, за то време деца заборављају |
| вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку |
| оставимо цео предмет недирнут...{S} Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а филолоз |
| разговарају!{S} А ја... са овако живом природом, стварам војнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то |
| сли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад |
| мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она |
| рође поред ње у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући случају што му се језик тако |
| тако непрестано... нек извуче...{S} Ха, присети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео |
| им узвиком: ех!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устат |
| твом узе он један лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички |
| укну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из школе.{S} Љуби |
| наде да је новопостављена учитељица већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе, да |
| ад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа |
| има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не |
| веровао, судећи по његовој озбиљности, пристане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху раз |
| . узвикну Гојко, дркћући од њена блиска присуства, па одједном обави своју руку око њена стаса |
| p>Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се опет окрете учитељицама и стаде их неш |
| ани уздаси по кад што одају његово немо присуство.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор, |
| окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке шт |
| лице, па се дао у објашњавање ситуације присутнима.{S} Слушаоци изгледају веома брижни, погнули |
| је живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, |
| учност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он оти |
| е не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим |
| и задркташе, одајући велики бол што је притискао душу...</p> <p>— Да презирем?... узвикну Гојк |
| а до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у цел |
| љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући је п |
| ашни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата се крећу...</p> <p>...{S}Седе |
| еци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући руком врело чело:</p> <p>— Идите, децо, ку |
| ешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их |
| велику дозу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само о |
| рет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде, нестаде га, и |
| лу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у пр |
| па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети жандарм...{S} Зови ми. |
| а остаде скрушена, сломљена, без мисли, притиснута неким тешким, грозничавим заносом.{S} Нити ј |
| чавају свакад«...{S} Полако, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.{S} |
| и се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, што дави, испија п |
| кочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, |
| ужи руку, гледајући у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразом необичне среће на лицу и као |
| пазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Д |
| је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, |
| а врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Види се, она му нешто живо говори |
| у, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још т |
| м ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе! |
| ште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон необичну |
| Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. </p> <p>— Море, село... шта село!... |
| </p> <p>— Нама изволите свакад недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате време |
| љају теже ствари.</p> <p>— Истина јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо |
| Могу и одговарати...</p> <p>— Коме?... прихвати писар.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то |
| једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко |
| гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу ј |
| сару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напоље и седоше |
| тељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избегавајући <pb n="99" /> |
| .</p> <p>— А новости... већ онако...{S} Прича свет свашта, не може се свему веровати: те не зна |
| ојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још ле |
| ај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу |
| стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје оч |
| /p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. |
| страшно!... није баш тако обично, како причају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« Још |
| на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, причала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, |
| ме, отпоче горка исповест.{S} Љубица је причала тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним |
| } Испричајте све лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада у |
| изненадној живости његовој, тим чудним причама...</p> <p>— Пазите само, наставља он, гледајући |
| о га нисам опазио!«...</p> <p>При крају причања отворише се позната врата, уђе депозитар и зађе |
| еће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, |
| аде слушати заплетено и нејасно Гојково причање.{S} Кад овај стаде причати о јутрошњем разговор |
| ља тако... како ће он пред свима људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети |
| а онда Љубица, на материн захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »т |
| ог излаза нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај, па д |
| асно Гојково причање.{S} Кад овај стаде причати о јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се поче |
| јући радозналим погледом да Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао, али |
| разредом, јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима |
| ори.{S} Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила за времена — а то је вели |
| ...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим догађајима.{S} Веља је то већ све з |
| >— Јесте! одговори Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе |
| што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји у |
| </p> <p>— Господине Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему. |
| лим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ |
| руку, која му је толико страдања и мука причинила.{S} Само не могаше ништа проговорити: стегло |
| сазнавати, да је тај човек, који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки |
| , да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само ако му то савест допушта... |
| е (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун |
| Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на тебе много љутит.</p> <p>Гој |
| Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црвену масницу |
| лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици.</p> <pb n="194" /> <p>Она одмах познад |
| ка у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необичну |
| вори она, црвенећи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S |
| оја.</p> <p>Овако уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са црним шир |
| очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као учитељ.{S} Опет се н |
| , његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих, <pb n="64" /> поцепаних поњава, па трчи на ниж |
| пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он |
| ша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу |
| пеху у раду!« мишљаше она, стојећи пред прљавом испрскалом школском таблом, која је некад била |
| ешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога пада |
| задовољство кад потрпам у канате своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему п |
| ано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико часова код Љубице, па је опет нестане. |
| стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем прободен, Гојко одједном пребледе, искривише му се вили |
| ад села се, тамо у даљини подигла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, |
| сао...</p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стењање.{S} Протрља очи, по |
| некога или подиже огромне терете...{S} Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али г |
| а тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора знати за |
| вање...</p> <pb n="98" /> <p>Изјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те се |
| па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи с |
| .{S} Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо из цр |
| друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје госте по целој кући, исприча им све што ј |
| а на гозби одређује се дужином времена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још један од Бокићеви |
| ...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, |
| оплина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан проведоше две сиротице у разговору.{S} Увече, после скр |
| о; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти |
| ахтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома |
| ини тако обично, као да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку, |
| .{S} Они су испитани још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им син |
| спратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова.</p> <p>— Баш красан човек, реч |
| запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост?{S} Видим да се радо сећате |
| им кућама, о родитељима, о томе како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували |
| разумевањем, као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушев |
| освете.{S} Све беше испитано, у мислима проверено, и све се показа непоуздано, ништавно, лепо с |
| је ваљано... овако са старим друговима провести који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући |
| оних неколико часова, што ће их морати провести са њим...{S} А после... <pb n="161" /> биће на |
| уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, почишћена и намештена.{S} Она седе уморно и |
| ње и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само за тренутак да га погледа как |
| е лупати на школским вратницама.{S} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу ст |
| е, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрд |
| на хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе на столицама једно уз |
| вар...</p> <p>Него шта ова баба једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{ |
| и још већа промена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије |
| ицу.{S} Ту су у последње време седели и проводили разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! ре |
| обегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице своме стр |
| знанства, која су ми ласкала, стадох се проводити весело...{S} И чим ступих на испит, знао сам |
| о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... помисли она. |
| у и замисли се...</p> <pb n="208" /> <p>Прогнаше деца чопор говеда на пашњак...{S} Запрашио се |
| p>— Изволите један акт из Министарства, проговори писар службеним полицијским тоном, па онда, к |
| и се највише свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не |
| е знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захва |
| аву као иза сна, и гледајући замишљено, проговори:</p> <p>— И све ме зове к себи!...{S} Мало, п |
| p>— Свратите мало к мени, ако хоћете... проговори Љубица, црвенећи.{S} Видело се да је због тог |
| жа, очекујући с нестрпљењем да она прва проговори.{S} Није му непријатан овај састанак, напроти |
| то повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га радознало.</p> <p>— Дошао је ак |
| >Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак |
| , усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једн |
| у.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а |
| веома расположен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по |
| о ове изненадне страхоте, отвори уста и проговори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу, не бригај... |
| е.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговори:</p> <p>— Овај ће начинити вашар!{S} Него ти |
| ајпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била нес |
| ак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрке:</p> <pb n="82" /> <p>— Треба да с |
| а да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан?...</p> |
| а; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде тешити и причати м |
| ори главу, па немоћним, жалосним гласом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме |
| н младић.{S} Још с половине дворишта он проговори:</p> <p>— Кажем ја: није се он могао променит |
| ати уз матер.{S} Она се намршти и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те појести.</p> <p>— |
| ишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговори:</p> <p>— Отпустиће је, дабогме!...{S} Чуо са |
| им објасни куда ће проћи, па се по том, проговоривши још неколико речи, руковаше и растадоше.</ |
| леди, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што пословно |
| тано ћути, па стаде мислити како би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, је |
| јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, ко је може |
| мука причинила.{S} Само не могаше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, |
| ше зараћене стране морадоше попустити и проговорити по неку међу собом.{S} Истина, Гојко при то |
| агушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} Некаква топлина о |
| та ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види се |
| не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} Обузела је нека студен, скаменила се, н |
| о неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се међу њим |
| у веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица г |
| ема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, притис |
| ц јој у једном оближњем селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњећ |
| вук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се по негде п |
| о са крова зјапи широка баџа, кроз коју продире светлост, ну осим ње има и једно окно, исечено |
| рпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је опал |
| даху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кме |
| куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи један одборник.{S} Чудим се како ћемо и толико |
| уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто тумараш |
| же у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање...</p> <pb n="98" /> <p>Изјутра се проб |
| ло нежнијега срца, рикну протегнуто, па продужи пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу материн |
| ти рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и нам |
| пућује на своју дужност.</p> <p>Опет се продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другарица непре |
| ао усне у ироничан осмех), а председник продужи:</p> <p>— Ово је општинско зло... знате — ћата. |
| је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи <pb n="140" /> једнако... нек се ништа не мења, |
| станак, напротив... али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати на њена питања |
| би ми свеједно... ништа...{S} Могла би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја |
| Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он |
| дити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно настављати до |
| вори лагано и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да с |
| ого љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, |
| бица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвор |
| и тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога |
| асветљујући неку нову и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више |
| е смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких очију он још |
| де ни погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши главу високо и погледајућ |
| па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му до |
| <p>Изговоривши то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својој присебности и |
| твртак по Томиној недељи, само нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица |
| ебрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У осталом <pb |
| емој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако |
| светло, тако лепо, чаробно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде с |
| оворе о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога плота, хте |
| јући као дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш ка |
| ноћа, која наступа изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он |
| не госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чиче, машући својом плетеном кам |
| е смеш јој казати од кога је...{S} Реци прође железницом један господин, па ми даде динар и зам |
| врелим уздркталим рукама...{S} Тако им прође читав час...</p> <p>Одједном на прозору, споља, с |
| да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Ба |
| за!...</p> <p>»Живот, младост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, |
| ="SRP18993_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не пов |
| Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца дола |
| по пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?.. |
| тићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава вр |
| а.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост. |
| едном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице г |
| изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуца |
| о, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је |
| да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар она сама |
| живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста проживе школски распуст у задовољству и одмори се од он |
| сована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, са децом?...</p> <p>— Је |
| само колика нам сума треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... |
| О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по дели |
| ва, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто жив |
| читељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он суви |
| ања...{S} Он стајаше, не могући ни речи прозборити.{S} Само му унезверене очи прелетаху са писа |
| треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у мислима и тргнути из |
| ма, нек <pb n="197" /> плане ватра, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече ово љубавн |
| имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нек |
| ање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући камџијом по |
| одједном издиже на прстима и погледа на прозор.{S} Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, |
| главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп <pb n="119" /> смишља |
| се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... чекам те.. |
| реврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена рада |
| зи.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учионицу, Љубица се тресе од плача |
| тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор...</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не дижући |
| т зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичу |
| есницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвори з |
| зиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љубице!...{S} Љуби |
| ци и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу, чека као псето шт |
| место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши главу |
| ад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је то?... промрмљ |
| м, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела |
| и ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да изл |
| аву високо и погледајући жудно на један прозор од учионице.{S} Чим полицајац уђе у школу, Стоја |
| ђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јест они су...{S} По столу разбацане пил |
| лештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?... <pb n="85" /> Куд оде онолика |
| ам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само с |
| ше главу, ослушкујући шта се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи вриса |
| шта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман се |
| <p>Пред школом се зачу разговор; поред прозора промакне по неки старији ђак.{S} Људи почеше до |
| ак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он |
| њи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Т |
| призора...</p> <p>Гојко се подиже испод прозора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше н |
| из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У пр |
| далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!...{S} Али ти си |
| да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учионицу, Љубица се тре |
| то живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказивати, чему с |
| " /> гледајући тупо како му друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. </p> < |
| се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{S} Једна соба беше осветљена |
| а беше осветљена...{S} Стаде разгледати прозоре... свуд навучене завесе, али оне двокрилне, те |
| соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајући узгред Гојка, који |
| плетена столица, ковчег са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела га |
| аче би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пу |
| м прође читав час...</p> <p>Одједном на прозору, споља, стаде се помаљати црна чупава глава с р |
| столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати с |
| и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Види се, она му нешто живо говори, а он с |
| е вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гој |
| ало своју постељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те |
| а и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша...{S} Разлеже се врисак ужасан, страх |
| сништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина трошка на гозби о |
| сан...{S} Разли му се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна топлина, и он весело ст |
| хним крилима поред самих њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишт |
| си са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко |
| е га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити |
| ми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нека снажна струја, која га преобрази: он поста |
| ко сам несрећна рођена!...{S} Бог ме је проклео још на самом рођењу!...</p> <p>— Оставити!...{S |
| S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И |
| а и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... '</p> <p>— Јеси ли чула, жено, упамти једн |
| мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у ку |
| се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело јој лице избраздано, па то сад |
| јући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену.{S} Љубица пође |
| ишта... они се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако врши посао |
| ћемо...</p> <p>Она изиђе у двориште.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне дец |
| у школу. »Све једно исто«, помисли она пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајућ |
| сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па |
| машући својом плетеном камџијом.</p> <p>Пролазећи ходником школским, писар виде да се отварају |
| сећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта |
| скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном палицом...{ |
| ако се врата лагано отварају и кроз њих пролази она позната страшна фигура.{S} Поносно подигнут |
| ога срца...</p> <p>И опет мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, |
| некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из безазлена детињства.</p> <p>Како да |
| уплашено.</p> <p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети сам |
| е ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколика нагађања муњевитом брзином. »Отпуште |
| убица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој |
| споразумевајући се, поседаше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танахним крилима поред самих |
| ог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта ми |
| прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од прозора |
| ne unit="subSection" /> <p>...{S}Синуло пролеће.{S} Густа зелена трава покрила је воћњаке, па ј |
| p>— Оженио сам се прошле зиме.{S} Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих школ |
| морам бити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, она с |
| јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу испред очију расцветале воћке, накривљено прошћ |
| о, иде механички, а кроз главу јој само пролећу некакве испрекидане мисли...</p> <p>»И Зорка ос |
| се зауставе на једном предмету, но само пролећу, увећавајући још више црну слутњу, која јој обу |
| рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... доса |
| школом се зачу разговор; поред прозора промакне по неки старији ђак.{S} Људи почеше долазити.< |
| !«...</p> <p>По испиту наступи још већа промена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судни |
| — Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море... |
| : како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо пом |
| чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге промене на себи, али се одједном стресе и навуче покрив |
| оги догађаји изређали и наступиле разне промене.{S} Пера је већ затворен; комисија, која му је |
| м што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Позна |
| икој кривици, мрдну очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на |
| јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој се лице, постаде светлије...</p> <pb n="139 |
| >Око подне дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и |
| а га после ове речи погледа захвално па промени разговор и узе веселији, љубазнији тон.</p> <p> |
| > <p>Он се осетно трже и одједном му се промени лице, али кроз један тренут стаде га полагано о |
| д?...{S} Овакав весељак, па се одједном промени...{S} И видиш, њих двојица не говоре један друг |
| јасног смеха.</p> <p>Писар се одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, |
| а, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече председник.{S} Ја знам шт |
| едседником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, као кривац, а |
| ерила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S} Једва би је ко могао познати.{S} |
| те се никад вратити! </p> <p>Сад се све променило.{S} И како то тако одједном?{S} Тек само нале |
| у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се променило, добило самртнички изглед, а очи, оне живе оч |
| ање о смрти и животу!... </p> <p>Све се променило у новом учитељском гнезду: не сија више срећа |
| S} И каквих ти власти и кметова он није променио па ништа... они се ређају један за другим и пр |
| <pb n="147" /> <p>— Само немојте да се промените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се сматра |
| ри:</p> <p>— Кажем ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је |
| опац, један... други... и очи се сасвим променише, право стакло!...{S} Свршено је!...</p> <p>Ка |
| ојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мисл |
| ива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарати...</p> <p>— Коме?... прих |
| леда је добро, па мотрећи на непрестану промену израза на лицу јој, одговори:</p> <p>— Смртни с |
| е хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку |
| му пребледеше, задркташе, он поче неким промењеним гласом, из кога звони најжуднија молба и пок |
| га другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из |
| еоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа.{S} Увек су |
| ну... врата се лагано покренуше.{S} Она промоли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђе |
| е, брате, слобода!...</p> <p>Председник промоли главу из заседања, раздвајајући неке хартије.</ |
| кајгану?</p> <p>— Не треба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прођ |
| здахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је то?... промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче.{S} Осврт |
| S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зверајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бо |
| ш! рече му писар.</p> <p>— Заборавих... промрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледа |
| ој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p> < |
| релетевши оком сва лица климну главом и промрмља:</p> <pb n="5" /> <p>— Како сте?...</p> <p>— Е |
| , а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p> <p>— |
| све друго.{S} Она климну главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа му место где ћ |
| ћи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово д |
| ица му одмах приђе и, климнувши главом, промуца:</p> <p>— Извините... што нисам ја к вама дошла |
| <pb n="104" /> <p>— Ја... ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говор |
| да, јест... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко оборених очију, избегавајући ону заплетен |
| а...</p> <p>— Којешта!...{S} Није то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у |
| амерника.</p> <p>— Шко... школа где је? промуца учитељ оборених очију, осврћући се око себе бој |
| .. него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћ |
| осрамоти <pb n="124" /> пред децом.{S} Промуца нешто, не разбирајући ни сам шта говори, па се |
| .</p> <p>— Како?...{S} А што?!... једва промуца. </p> <p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га |
| за Петровић, овдашњи учитељ.</p> <p>Она промуца нешто у одговор, рукова се са њим механички, не |
| .</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, па промуца:</p> <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да је он сила |
| »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку же |
| му је одређена за извиђање злоупотреба, пронашла је велике новчане недостатке, али још ради неу |
| .{S} Прелети по неки сребрнаст облачак, пронесе се тихо, нечујно, преко недогледне пучине и рас |
| де и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна!... сл |
| ју густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо |
| ачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, |
| олако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете; |
| руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви га презиру, избегавају...{S} А по неке... |
| а испушта једну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи павлаку од к |
| сам се гнушала...{S} Тек онако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако како |
| ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} На мене скочише у школи два најодрасли |
| м <pb n="146" /> нимало страдао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања.. |
| ога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!. |
| зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст.{S} После је наступила одвратност према свему, |
| умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли |
| е што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} У |
| најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај положај, због |
| } И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n="146" /> |
| рилне, те се између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи н |
| ући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио |
| вој полицијској униформи, која тек беше прописана.{S} Нову официрску капу накривио на десно ухо |
| дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али |
| , али учитељице често набираху устанца, пропраћајући по неке изразе шаљивим напоменама.</p> <p> |
| да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га напред... па онако с леђа... ножем, пирни г |
| добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, |
| трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, у |
| у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако занимљив призор! одговори писар, па је |
| ју оно, што је у току зимушњих непогода пропуштено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} |
| ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавин |
| н доиста показа акт с потписом Министра просвете, па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и т |
| евито. — Ово, све ово... тужбу Министру просвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лу |
| че један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитељ |
| ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако |
| морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говор |
| сно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца дел |
| p>— Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, нег |
| ћи чинију на сто.</p> <pb n="192" /> <p>Проскитао си се много, па и не долазиш кући на ручак, р |
| азуздани полицајац, оборио главу, па ни прословити...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, увиде |
| нерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује ка |
| елу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што бе |
| а, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкуре |
| о мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом", а |
| а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста опор |
| — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, |
| ти, она ипак плане и испољи јасно своју простачку грубост.</p> <p>— Играте се, децо!...{S} Шта |
| бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је мислила да њега нема в |
| {S} Он погледа унезверена Гојка са оним простим искреним саучешћем и махну главом ка вратима.</ |
| зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире се по свој цркви, и она помишља да то мирише б |
| <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте понели какву објавицу са собом? рече |
| зреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, просто ништа.</p> <p>— Код мене ни мапе, ни метарских м |
| о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да |
| а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговор |
| мој братићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света...</p> <p>Љ |
| се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, бо |
| ходати, али кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пута.{S} Иде унаоколо, укршта |
| и у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женским саучешћем.</p> <p>— Ништа... ост |
| ="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кроз простран ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека |
| <p>Изиђоше обоје и прошавши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окречену со |
| , прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра до |
| изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо школско двориште, обузе је некаква слутња, <p |
| око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и забавити.{S} Ту се ре |
| ом светлошћу, наднео над овим китњастим пространством, па га, као оно свемоћни дух, задише свој |
| је ватрена светлост по том недогледном пространству и обојила га чудним, разним бојама, те све |
| о је лепо разредио меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и г |
| цепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше ње |
| само налетеше облаци, натушти се небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, |
| ло и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву |
| и, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави потоци из неба...</p> <p>Гојко се трж |
| чно првешка, мало нежнијега срца, рикну протегнуто, па продужи пут за друштвом...{S} Олакшала ј |
| ах по том стадоше излазити уморна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена |
| l:id="SRP18993_C6"> <head>VI.</head> <p>Протекоше још три дана.{S} Љубица све више улази у поса |
| немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаше тако непом |
| , кад год је што требало <pb n="163" /> протестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се |
| Е богме овамо ћете морати много што шта против методике, јер и наша врховна управа ради већином |
| да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — капетан затеже овде — јер сам уверен, |
| јер и наша врховна управа ради већином против методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгу |
| овну школу; и он сам вазда се исказивао против школе и школованих људи, али тек беше му необичн |
| ад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак како да назове св |
| ласто.</p> <p>— Не бежим... нисте ми... противни.</p> <p>— Него напротив?... опет она удари у с |
| е врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противничке групе, дошао к судници, весео, са неколико |
| ајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећајима, у којима се ни она сама не |
| одсеком на годину.{S} Заведоше решења у протокол, договорише се да се сутра изврши упис нових у |
| пробуди га некакво необично стењање.{S} Протрља очи, послуша... јест, то је она.{S} Понекад јој |
| аглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као <pb n="79" /> |
| , и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући преда се...{S} Баш као на |
| еде, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрх |
| изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> марамом и |
| њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачила његово саопштење о оној учитељици.{S} То је |
| мо сад? викну Љубица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом неб |
| вореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим вас, причекајт |
| њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, |
| се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала о |
| издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње |
| и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговоривши још неколико речи, ру |
| але па их одједном нестане...{S} Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и |
| да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћ |
| рза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични сељаци!...{S} |
| на се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n |
| во дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и разгледала сваку шару, запазила сваку особин |
| јазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две го |
| ад?!...{S} У другој години затекоше нас професори у кафани за картама, хтедоше нас отпустити, а |
| 4" /> <p>Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љубица се сме |
| господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодал |
| . </p> <pb n="68" /> <p>— Носи.{S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</ |
| ужи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени |
| аредба.</p> <p>Кад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} О |
| де уз ову велику и непроменљиву истину, прочитајте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите |
| пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} На |
| егово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p> <p>— Она, братићу, она... |
| душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«...</p> <p>По испит |
| ајдемо сад тамо.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, све |
| , па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} |
| <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како је гледа немарно.</p |
| аш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, загушеним гласом, отварају |
| је ли?...{S} Довека!</p> <p>— Твоја!... прошапта Љубица и уздахну горко, извијајући се полагано |
| страха.</p> <p>— Баш смо погрешили!... прошапта Љубица страшљиво, обрћући главу изласку.</p> < |
| гнушате се мене?... не презирете ме?... прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се о |
| , па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и |
| Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде га по |
| е приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску |
| ћ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли?. |
| ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S |
| ану и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој беше обр |
| ло.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа прошарана црвенкастим јабуковим или крушковим цветом, т |
| чити, као што се ова жалосница намучила прошле године, или ће благовати, као што ова сад благуј |
| у његов одговор.</p> <p>— Оженио сам се прошле зиме.{S} Кад у пролеће удари некакав шарлах на д |
| аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш... допуни он пос |
| ељама и помислима...{S} Дуго је времена прошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Врата шкрипнуш |
| , па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... ш |
| , па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо |
| S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако с |
| исли, јер је избегавала свако сећање на прошлост...</p> <p>Сад настаје живот, прави живот!...{S |
| аиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала каквом новом осећају, па снује |
| ло некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни животе!...</p> <p> |
| сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а м |
| а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа.{S} Увек су му полицајци |
| љивове гране, која се пресамитила преко прошћа.{S} Од невоље удариш средином, па посред блата.. |
| жњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и си |
| пред очију расцветале воћке, накривљено прошће, сухе гране на понеким шљивама и иде, корача брз |
| ткидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче једина потпора; то с |
| , сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и п |
| сунце последњим зрацима свога заласка, прснула је ватрена светлост по том недогледном простран |
| >— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са столица.</p> <pb n="34" / |
| ама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам |
| «</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеш |
| Него ја њега лепо онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?... |
| између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици и |
| е... дркће... она подмеће и другу...{S} Прсти се заплели... не може да намести кажипрст на обар |
| јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прстима...{S} Соба није закључана...{S} Ено ормана!{S} |
| на у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од разго |
| хтеде много... па се одједном издиже на прстима и погледа на прозор.{S} Ништа... мати јој се са |
| S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као махнита...{S} Љ |
| е да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за капета |
| руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе |
| ки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за |
| је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на о |
| мо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свему.</p> <p>— |
| и ви ово писали? узвикну он, показујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутин |
| е, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па г |
| пружају, онако дужином... то је извесно пруга, масница преко целога образа, па још ако је модра |
| је, панталоне и капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше он посматрајући село, кој |
| тивим, финим смешењем прилази он столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи ма |
| уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> |
| м свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела |
| губе из очију...</p> <p>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало је румено сунце |
| раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах ди |
| , осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пруга, масница |
| ан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и пружајући му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам |
| цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, |
| а обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га строги |
| ко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Е |
| ријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је, па се |
| емо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... ник |
| S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пута.{ |
| је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла |
| итељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некак |
| авају, извади из капута једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гласн |
| видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ разву |
| .{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађох!{ |
| икну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У оп |
| она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада.</p> <p>— А, хвала!... ре |
| вела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку, гледајући у страну.{S} Он јој притрча весел |
| е, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља, по којима су н |
| ајући село, које се, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином допире до лива |
| поносно издигао над косом, по којој се пружило село.{S} Набраше зрелих, сочних, набреклих од ј |
| ји ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо |
| р Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи... господину.</p> |
| отомбољиле своје танке и необично дуге прутасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке и по |
| н Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се л |
| } А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{S} Неколи |
| ки пси.{S} Па као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понес |
| од једном брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће.{S} Путник стаде, |
| арен, усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зраци...</p> <p>Гојко |
| наиђе на њега неко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим доч |
| ви Стојан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете |
| и чека... чека мене отпадницу, чека као псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скоч |
| сеоског пута.{S} Одједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па тре |
| еха, сећајући се јучерањег призора: кад пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрћ |
| вар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух |
| <p>— Да понесемо оружје...{S} Зли су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} |
| ху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше н |
| авика је велика чињеница, тако учисмо у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни |
| .{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје |
| је поњана...{S} Брже, опрезније!...{S} Пст!...{S} Чујеш ли?... '</p> <p>Љубица седе на земљу, |
| аге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта м |
| ду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила домаћа срећа!...</p> <p>Почетк |
| ли и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео |
| ођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S |
| ивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и преврташе своје |
| а радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју |
| а је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој |
| ређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како!</ |
| е, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руц |
| доше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћам |
| о ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусретљив |
| све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празн |
| , како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, |
| наслона, глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и сту |
| срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљућим чемером, најстраснијо |
| илуету, која се удаљаваше од њега испод пуних китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну о |
| И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа |
| перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижу |
| сује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишан |
| уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки ост |
| аг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и сам по мал |
| сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага.</p> <p> |
| </p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети?...{S} Зар ј |
| це и однесе... остаде на том месту само пуста празнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечи |
| ве срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући сво |
| , па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, остав |
| ислити.{S} Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="2 |
| да зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се |
| брзо, јер познаде председника.</p> <p>— Пусти тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам н |
| неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко |
| ло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама нас |
| још цео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кроз простран ходник упути са гостима |
| ше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, |
| оћи, онда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школ |
| ијена!...{S} У школу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточић |
| занимљив призор! одговори писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по шк |
| тојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је |
| жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се освртати око себе, као да је |
| је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у |
| је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шт |
| рте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p>Љубица стајаше у ходни |
| о, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се за |
| да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненад |
| на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав к |
| кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме |
| захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја до |
| више од све шестогодишње теорије...{S} Пустити децу тако у свет!... настави он готово више у с |
| Господин казао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа н |
| {S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином...{S} Даљ |
| осим жалости.{S} Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} |
| ути оној бесциљној, суморној, страшној, пустој празнини?!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно |
| дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете |
| ти се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно настављати досадашњи ра |
| јка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упи |
| ћавамо, и умиремо, све онако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га уплашено погледа.</p> <p>— Није |
| изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно дев |
| асна и плаховита природа...{S} Она први пут осети у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде |
| еко дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што ј |
| не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову дужност!;...{S} Колико је ту помешано |
| не, не, молим...{S} Има времена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она |
| идаје необичан израз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето |
| јега срца, рикну протегнуто, па продужи пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу материнскога ср |
| ло у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположена.</p> <pb n="112" /> |
| ече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати |
| дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да |
| Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположена.</p> <pb n="112" /> <p>Једнога хладно |
| еднако објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— |
| осподар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јо |
| ива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом...</p> <p>Љ |
| , суморна и брижна лица, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> < |
| ом ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и |
| очима сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахн |
| густих облака, корача нервозно и понеки пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита се он де |
| еома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и рад |
| ојом се он опрема на далеки, неповратни пут...</p> <p>— Јадни мој братићу!...{S} Опрости, и нек |
| пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он б |
| чајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрч |
| овата је, баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, с |
| што?!... одјекиваше очајно питање стоти пут по празној соби, сливајући се са горким јецањем и т |
| hi> свршити!... понављаше она већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, уплаш |
| сад нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им |
| рати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељн |
| Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече |
| аје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно заце |
| апротив... али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати на њена питања.</p> <p> |
| торишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!...</p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, |
| 4" /> издизаше мало у страну од сеоског пута.{S} Одједаред залаја једно псето и искочи из двори |
| и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписни |
| ак, таман има простора да корачи четири пута.{S} Иде унаоколо, укршта средином, само да се згре |
| рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наредбу напамет |
| есење сунце.{S} По брезама, што су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге прутасте гр |
| тешко школовање у Београду.{S} Неколико пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је |
| о... озбиљно, важно...{S} Само неколико пута, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан п |
| S} Гојко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и напослетку поче да др |
| издаје, како учитељи морају по неколико пута долазити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, |
| ad>IX.</head> <p>Љубица се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отвор |
| с љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часова рада у школи.</p> <p>— Мора, б |
| ко чистом и упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са |
| еда се у свој часовник...</p> <p>Толико пута је, док свршаваше школу, идући главним улицама бео |
| пијанице једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све сна |
| етињства... запамтио сам добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем!...{S} |
| аци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па одговори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам т |
| S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мо |
| окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до |
| а стана у школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски о |
| рхнуше и попадаше на оближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним |
| ла! рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову |
| у њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да ба |
| о не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, |
| ловичкој, креће се тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, по целој његовој фигури, позн |
| е, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита дечка још о многим другим стварима, које |
| е, брате... право на ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и |
| е неприродно накривљен у страну.</p> <p>Путник се још једаред обазре на село, па онда баци на з |
| вада.{S} Чобанчад, видевши <pb n="2" /> путника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши б |
| века на бескрајне сањарије.</p> <p>Наши путници наиђоше на оборену кладу на самој обали, па, го |
| сит да се надише!...</p> <p>После дуга путовања, стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те они и |
| љиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" |
| мисли она.{S} Мораће једно од нас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кретоше.{S} Уредише д |
| ше радознао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући неким свет |
| е.</p> <p>Они се кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир об |
| ришта, па се онда окренуше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капетан таман изл |
| ћи довољно хладовине и одмора...</p> <p>Путом, што води од железничке станице к општини орлович |
| S} Нисам ја ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је |
| предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, |
| прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једна |
| знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и п |
| ошћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="179" /> <p>Једва с |
| оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18993 |
| жавајте ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p>Путује потесом, шумом, прелази бистре планинске поточић |
| њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зове |
| овите буре живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици, која ће планути још јачим жаро |
| анпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обрће, неш |
| ош више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрш |
| едњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.</p> <p>— Охо, имаћете добру музику |
| несе се тихо, нечујно, преко недогледне пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом за |
| заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је о |
| {S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, носи чешће |
| ! рече он, враћајући се у канцеларију и пуштајући за собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то |
| увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и јутрос р |
| ле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо |
| врте се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?... соба прегрејана, а он |
| позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако |
| ш поносито и величанствено носити преко равна српска поља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, а |
| ко допире, пружила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси, сел |
| ли управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема планина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш л |
| ство, али се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{S} Мисли, те црне мисли никако да |
| љила се још више, али је некако постала равнодушна према свему.{S} Са Гојком се поздрави обично |
| сле, кад се довољно настрадала, постаде равнодушна према свему, било јој је свеједно...</p> <p> |
| си могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управитељ.{S} |
| ула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и о |
| рала, размислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина! |
| Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве х |
| ом, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше и |
| ећи: извините, или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... не |
| , да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата |
| .{S} У такој соби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и веселија.</p> <p |
| она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још |
| љане витке или очишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је опало мало л |
| а и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позв |
| рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре час охлад |
| пред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост. |
| њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школ |
| аше, па одоше у своје учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{ |
| мејаше.</p> <p>После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учит |
| послу.{S} Постајаше све расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти де |
| у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на таблицама.{ |
| он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на |
| али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана.{S} Већ г |
| ли... мило му посматрати овај занимљиви рад.</p> <p>Одједном се стаде разбијати магла, која се |
| Министарству!,..{S} Три разреда, толики рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало |
| ве године нисмо ни практиковали школски рад: наставник нам имао неке многе хонораре, па није ни |
| > <pb n="80" /> <p>Кад се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко |
| ко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер |
| уд идеш толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш т |
| други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти |
| даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима из |
| еселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двори |
| а ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.</p> <pb n="15" /> <p>— Јесте ли гледали учионице?{ |
| S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи!... |
| биљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује |
| вори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства, а Љубица, да |
| ављати онолико пута колико имате часова рада у школи.</p> <p>— Мора, братићу!... настави Стојан |
| ва Гојка у страну.</p> <p>— После овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... им |
| да се бави самим ситницама из школскога рада.{S} Прионуше обоје на посао...</p> <p>Око поноћи Г |
| зи са најбитнијим питањима из школскога рада.{S} Велика већина учитеља узе учешће у дебати, док |
| осматра децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свако се приљубило уз оца или мајку, |
| ложење, које наступа после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде с |
| ишта не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће једно од нас двоје путоват |
| а јој обузела душу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкањ |
| о сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица |
| ..{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шт |
| зда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинте |
| драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти |
| имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у м |
| о неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој |
| ијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима наред |
| стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако објашњава свој покрет, а по нек |
| школи све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљиво... наставници се журе д |
| е, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и |
| у поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски...{S} Једно јутро рече им Сто |
| данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и у |
| тив методике, јер и наша врховна управа ради већином против методике, па морамо и ми.{S} Шта, з |
| о да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да |
| ад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам |
| /p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се о |
| {S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће сво |
| ен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, |
| осврћући се око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати је |
| таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а из |
| то тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, |
| ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо с |
| ат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ћ |
| је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишљала |
| сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су они првих недеља, али се с |
| и брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n |
| абавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин учитељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{S} Ш |
| мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како |
| /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па |
| .{S} И Гојко одједном, не поимајући шта ради, дохвати њену меку <pb n="142" /> врелу руку и пов |
| крати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> <p>Љубица погн |
| S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од д |
| ик, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не зн |
| о, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига одједном |
| ш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, |
| даваше обичног сеоског левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је о |
| многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и |
| себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двориште, Љубица опа |
| .{S} Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку сл |
| да се ниједна не интересује оним што се ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинске |
| крушком онде...{S} Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрадовом, одговори она тихо, лагано |
| гове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки |
| украс младости.{S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и нарочито ради |
| ачин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, ш |
| јући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, који јасно |
| па опет жури напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреж |
| суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121" /> не |
| ица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка |
| је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p> <p> |
| пусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не |
| рче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двор |
| огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди |
| и на столицу, хтеде се осмехнути, онако ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} |
| а се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је мој |
| постао тежак, досадан... није се имало ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се болест одуљи чит |
| да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини.{S} И сад одједном стаде јој наликова |
| о пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опе |
| н велики камен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен <pb n="118" /> уз брвна, ослања се |
| што бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд |
| а је велике новчане недостатке, али још ради неуморно, прикупљајући разне податке, спремајући с |
| {S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла дете к |
| а на испиту необично пргава.{S} Како је радила преко године, тако настави и на испиту: стаде ви |
| Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојк |
| шећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је уж |
| инила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледа |
| у глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— Под крушком онде...{S} Гледала шта мој |
| што нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.</p> <p>— Израђено |
| ом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прек |
| тали, пређоше на посао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ н |
| ш може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му ис |
| селим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Ка |
| ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као |
| тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке |
| е мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још сед |
| аха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, ко |
| једном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта ја радим... којешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се |
| рају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та мла |
| > <p>— Нека деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећ |
| јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна већина.{S} Па још кад доз |
| вршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго |
| да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмора, |
| S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо...</p> <pb n="144" /> <p>Она скочи, узе његову р |
| тима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући разбарушену косу рука |
| имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, неумо |
| клон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и |
| ојче...{S} Наша учитељска посла!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо |
| школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гласн |
| ој!...{S} Написао човек Министру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица се |
| се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, други писаше, а трећи и чет |
| е се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица |
| Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво. |
| е ми све какав је тада изгледао, шта је радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а |
| Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да |
| премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види |
| — Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децим |
| до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S |
| ..{S} Све у парчета!...</p> <p>— Шта си радио?! викну пренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... ти |
| о <pb n="163" /> протестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и про |
| да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко лица пре |
| овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање, одговори |
| аве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви радите веронауку, познавање природе, певање... у мају, |
| чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поч |
| гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> <pb n= |
| спех?</p> <p>— Па није лако...{S} Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разред |
| е, уплашена, не знајући шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и метну му на |
| апишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <pb n="21" /> |
| помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим одвратан!... <pb n="1 |
| т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: половина |
| за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... к |
| ди хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му не |
| ујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предомишљати... »Не |
| утке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовнико |
| а се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно... сасвим се тргла... сасвим!...</p> <p> |
| се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње обле |
| , али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, |
| шан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и предахну, |
| гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати равнодушно толика чуда у |
| о своје кривице... »Шта смо знали друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно |
| ад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе... |
| ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} |
| после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за избор у |
| д си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хла |
| рну хладан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га сво |
| ао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Вл |
| и ћата именова неке главније политичке раднике. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... п |
| ели детињство и младост?{S} Видим да се радо сећате младости...</p> <p>— Младости?... понови Го |
| нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се |
| је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву б |
| ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му |
| сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је |
| . о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодно!... » |
| ај састанак, напротив... али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати на њена п |
| године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви на |
| срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила својим доласком...{S} |
| обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, као да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар |
| врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настад |
| сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица која га посматраху, а сад већ заб |
| боја... и капетан се осмехну, очекујући радозналим погледом да Гојко почне причати.</p> <p>Гојк |
| па очекиваше да проговори, гледајући га радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопшти |
| то као поклон... рече он, погледавши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју |
| ли?... настави Љубица запиткивати, тако радознало, као што мала деца распитују за непознате им |
| о у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење |
| . да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто због оскудице, оде до суднице, да |
| и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радознао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли путовати кроз шуму |
| улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} Истина она <pb n="38" /> почиње уједно и сама |
| аше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да |
| у сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде јучерањих себичних мисли; душа оживе |
| но милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушев |
| нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше, о |
| их дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој си |
| аспе пољупцима милу сеју.</p> <p>Мајка, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа |
| поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке се расклапаху и склапаху, као да |
| зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађох!{S} Хајде!.. |
| али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикнувши:</p> <p>— Гле, тат |
| љ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи учитељу, |
| на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Исти |
| то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неким необичним покретом зграби кутицу обем |
| обичан!...{S} А њега нема!...{S} Узалуд радост!...</p> <pb n="135" /> <p>— Јесте ли ви Гојко Са |
| збуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и |
| на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S |
| није могло ни сањати.{S} Сва се предала радости, коју не умеше ни прикрити, нити се труђаше за |
| сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а јо |
| ео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво« |
| е, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити гл |
| ње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости... ничега, ничега!...{S} Само вечни, дубоки, не |
| , обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још |
| то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу.{S} |
| се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида поса |
| дном одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и напо |
| амо на кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет настављају све |
| ња.{S} Разговор се води само о школском раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч |
| добрим и не малим искуством у школском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа ше |
| не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим шко |
| својој деци.{S} У непрекидном, заморном раду тражила је утехе; у послу је угушивала онај стални |
| као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још прили |
| материн захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је |
| нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то с |
| за село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са цел |
| и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља п |
| љиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и п |
| сно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она буно |
| пријатно и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... помисли она. — Неумна, незгодна |
| лико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с |
| р су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка |
| где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице своме страдању.{S} Гојко је избегаваше да |
| Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p>— |
| .{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, стојећи пред прљавом испрскалом шко |
| виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све му пос |
| атне.{S} У овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У п |
| »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«. |
| на..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не |
| и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне овима.</p> <pb n="75" |
| срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше по дале |
| ра довољно светлости.{S} Скамије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, |
| ћајима, у којима се ни она сама не може разабрати...</p> <p>Почетком августа, Љубица оде својим |
| а, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!... |
| час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видок |
| погледати је.{S} Лице све крваво, косе разбарушене, почупане, висе читави бичеви ишчупани из к |
| у, да радимо, настави она, поправљајући разбарушену косу рукама и гледајући болно, очајно, као |
| густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и теш |
| озор.</p> <p>Јест они су...{S} По столу разбацане пилеће оглодане кости, коре и мрве од хлеба, |
| S} По соби неред...{S} Са њеног кревета разбацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као |
| да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи |
| мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељачким потребама и невољама.{ |
| занимљиви рад.</p> <p>Одједном се стаде разбијати магла, која се беше ухватила око Љубице, и он |
| ће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добр |
| ре ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави Гој |
| Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње што |
| ето... са његовим одвратним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није к |
| 24" /> пред децом.{S} Промуца нешто, не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрт |
| школу...{S} Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече. |
| рећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд |
| p>Гојко отрча, онако необучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгле |
| ма више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевина која труне, сенка...{S} Оборене гла |
| у и натмуре као илински облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала би то б |
| и од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са највећим задовољством узе он један ле |
| је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђаше Љубиц |
| еле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели га.{S} Одмах стаде сипати чорбу, одговарајући |
| еном што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, прекр |
| е и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p> <p>Тек настаде распуст, а свет поче |
| р приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово пис |
| ију и пружи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, пр |
| том поштом.</p> <p>Гојко прими хартију, разви је и стаде читати.{S} Одједном пребледе сав, руке |
| боком према говорнику.</p> <p>После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези |
| да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мрака?.. |
| на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, крупан и веома отресита држања; лице му доста |
| ак примамљивости.{S} Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов изглед својим в |
| убаст, нос; брада му обријана, необично развијена и истурена напред.{S} Цело му је држање одсеч |
| расла густом црном косом, а, лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са њега стала |
| и веома отресита држања; лице му доста развијено, обријано; брчићи танки, жућкасти, скоро бели |
| но разумом.{S} Тело му беше несразмерно развијено: руке дугачке, допираху до колена, ноге кратк |
| алека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћени |
| е очекује гром после севања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива унапред и предвиђа резултат ово |
| ора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији помажу не |
| ица још страшнија, још одвратнија...{S} Развратник, ужасни развратник!...{S} Ах, што не може са |
| још одвратнија...{S} Развратник, ужасни развратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из засед |
| Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се призору, |
| о сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у ст |
| учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи:< |
| као илински облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Б |
| свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и |
| езирете ме?... прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, |
| у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</ |
| везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му |
| и женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред собом па се опет замисли...</p> <p>Веља б |
| > <p>Гојко непрестано преврће уписницу, разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку |
| е осврте и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану промену изр |
| ају некакви котурови пред очима.{S} Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... некакав |
| уше.{S} Она промоли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само севају некак |
| есечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтев |
| га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли |
| раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А?.. |
| /p> <pb n="19" /> <p>Љубица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, |
| мџије? запита он, пришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му задрхта о |
| тала и посматрала; већ му је проучила и разгледала сваку шару, запазила сваку особину, али јој |
| тајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс.{S} Кренула се у |
| Стојану, који дође пред њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну по једну.{S} Стој |
| } Једна соба беше осветљена...{S} Стаде разгледати прозоре... свуд навучене завесе, али оне дво |
| , која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече и |
| врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати крушкову грану, нема ли још која зрела жутиц |
| Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се осуши |
| га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не |
| н и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{S} Неколико његових ђака п |
| красом на крају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не ми |
| ј он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписницу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она изиђе у |
| ћи капетану пред очи!</p> <p>Тако редом разгледаше све шта би као требало набавити за први разр |
| е нарочите, тајне знаке и изразе кад се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да |
| акав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом природом, ствара |
| уда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену |
| Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да пон |
| му она отворено, онако како су и јутрос разговарали.</p> <p>— Подне је, одговори он, гледајући |
| еде у разговору још читав час.{S} Ту се разговарало пријатељски, сасвим другарски, претресале с |
| и... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окрећ |
| да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештеником...{S} Све се надамо |
| ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!...{S} Нисте ли пре неколико минута били ка |
| мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дођете још |
| ли, налагали снопље...</p> <p>Љубица се разговараше, али се чешће мрштила: по неки малишан окре |
| , знате, тако са образованом женском... разговор је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те |
| њеној плашњи у службеним пословима.{S} Разговор постајаше све живљи и занимљивији, Љубица се р |
| авник са водом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само о школском раду.</p> <p>Љубица је |
| бе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она |
| ла.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разговор, идући по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја са |
| > <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случају похвалу.{S} Стојан м |
| > <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се ч |
| у реду, него ја нисам научила на такав разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа. |
| осле ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећи ум |
| њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу.{S} Господин |
| ом...{S} С нарочитом намером он прекиде разговор баш на овом месту... </p> <p>— Камо вам онај к |
| шу!...</p> <pb n="44" /> <p>После пређе разговор на плату.{S} Писар с неком нарочитом интонациј |
| не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет остане са |
| Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је |
| се лукаво осмехиваше.</p> <p>Поведе се разговор о учитељима, о њиховим патњама; поменуше и јед |
| децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.{S} Обоје се само упознаваху са децом, |
| ај га само!...</p> <p>Поседаше и почеше разговор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, |
| питањима.{S} После настаде објашњење и разговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по |
| ена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ г |
| а своју дужност.</p> <p>Опет се продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другарица непрестано ћу |
| и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су |
| ти непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало поменути име писарево.</p> |
| су у последње време седели и проводили разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! рече Љубица. |
| ле ове речи погледа захвално па промени разговор и узе веселији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, м |
| S} И Гојко се чак расположио, па допуни разговор по неким својим сећањем.</p> <p>— Сећате ли се |
| } Беше им незгодно настављати досадашњи разговор а, о другом чему нису хтели говорити.</p> <p>С |
| S} И она понови у памети његов пређашњи разговор, размисли се о неким изразима, па јој се сад ц |
| , рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с писарем, изостављајући наравно све оно, што |
| он избегава...{S} Да окушам ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу |
| ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор, који је у по нечем подсети на њену младост.{S |
| гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног |
| p>Љубици се веома свидео и овај паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и |
| ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, |
| се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... |
| јте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на |
| Добро сте мало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо н |
| шње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми с |
| а час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор.{S} Седе са њима и учитељка, пошто их послужи, |
| би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то |
| еку песмицу.</p> <p>Пред школом се зачу разговор; поред прозора промакне по неки старији ђак.{S |
| ужива унапред и предвиђа резултат овога разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови |
| е се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали са колегама шта да рад |
| иђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Сто |
| вила.{S} Нарочито је пренерази свршетак разговора са писарем, па хтеде сад одједном да угуши се |
| на рачун кога говорника.</p> <p>У току разговора Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— После ов |
| ре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода |
| убицу.{S} Паланачки речник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да ч |
| о некаквој Милици; тада је слушао многе разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S |
| собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз |
| се обоје да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о школском послу, или о кући, н |
| сти.</p> <p>То већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрати нарочиту пажњу на саопштењ |
| кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S} На ов |
| те нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, неће отказати?</p> <p |
| што их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и н |
| прво ваља припремити земљиште околишним разговором, па тек после на главну ствар. — Да скувам к |
| .{S} Кад овај стаде причати о јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се поче крстити и смејати.</ |
| обичним тоном, који одговара другарском разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега.</p> |
| а не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојкови |
| 2" /> <p>После ручка полицајац одседе у разговору још читав час.{S} Ту се разговарало пријатељс |
| и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао |
| /p> <p>Цео дан проведоше две сиротице у разговору.{S} Увече, после скромне вечере, легоше зајед |
| се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрости се са гостима, |
| p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осе |
| p>Председник промоли главу из заседања, раздвајајући неке хартије.</p> <p>— За прирез што велиш |
| стано стајаше некакво страшило, које их раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење.{S} С т |
| селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају усамљени...{S} Почиње шибати хладан |
| елени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је необича |
| пољупци!... и слух се још више повинује раздраженој женској уобразиљи, па јој ствара тако јасну |
| намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брате, тр |
| почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што |
| ста метнути.</p> <p>После подне, кад се разиђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.{S} |
| ученика у први разред, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељев |
| , док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке |
| цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти |
| ђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити... дуго газити, до |
| амртном ропцу, или дављеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пи |
| понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...{ |
| Приђе опрезно к прозору и послуша...{S} Разлеже се врисак ужасан, страховит...{S} Он претрну, х |
| ктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се |
| ислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица |
| према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> <p>— Аха... тако л |
| Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.</p> <p>— Охо, има |
| тла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n="172" /> неба...{S |
| шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од |
| чујно, као лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеже се очајан, панички, самртнички врисак и одјекну |
| ину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је |
| је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се свакога часа нада д |
| о није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пр |
| једва приметним руменилом, које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој |
| ву снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише оно позн |
| ли и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; св |
| маса...{S} Он прилази и одједном јасно разликује два црна ока, која су се упила у њега, па не |
| како иде славно: половина већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p |
| невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, која придаје необич |
| сти, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак само уздахне и снуждено |
| у с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се ду |
| рока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— Гот |
| онови у памети његов пређашњи разговор, размисли се о неким изразима, па јој се сад цео разгово |
| d>X.</head> <p>Љубица се већ прибирала, размислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} |
| их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни |
| она страсна, бескрајна, слепа, која не размишља много, но само бира место, где би канула кап о |
| енски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини.{S} И сад одједно |
| за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишљала о последњим догађајима: обузела је некаква а |
| уди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се и стругну низа |
| е!...{S} Кад угледа злато... хм... нема размишљања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, |
| ...{S} А видиш, код њега покушао... без размишљања...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је |
| кривице... »Шта смо знали друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се |
| о овде, гледај!...{S} Овај намештај, па разне ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полицију?. |
| већ многи догађаји изређали и наступиле разне промене.{S} Пера је већ затворен; комисија, која |
| га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако |
| дједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном неумешноћу и смејући |
| ке, али још ради неуморно, прикупљајући разне податке, спремајући се да спроведе кривца суду.</ |
| едном пространству и обојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сија се и прелива под ја |
| оше мисли прелетати и заустављати се на разним другим средствима освете.{S} Све беше испитано, |
| Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојко |
| тано преврће уписницу, разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, нам |
| астезати у дужину, стварајући све веће, разноврсне слике.{S} Одједном се на зиду, право пред ње |
| зидану зграду своје среће!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружичасто гн |
| S} Она први пут осети у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде му се сва, целом душом свој |
| ца у себи, враћајући се своме стану.{S} Разочарана је у свима својим претпоставкама и надама, к |
| га и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра, суро |
| е времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира о |
| све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет бе |
| а!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> |
| по десетину нових, тек да имају и први разред... па се свет научио тако...{S} До године ће бит |
| о ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго...{S} |
| ме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће |
| сутра изврши упис нових ученика у први разред, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у д |
| } Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да |
| } Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не може |
| е раменима и поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да с |
| ње.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S} Предавао је врло ле |
| има се појави писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагедија!...</p> <p |
| еко двадесет предмета, а она само један разред са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и |
| а, толики рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад |
| едне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се сл |
| ма оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се заним |
| још није снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуств |
| ом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост, али се |
| Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, св |
| о треба <pb n="12" /> за отварање првог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око |
| pb n="18" /> <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...< |
| у наредби. »Наређује се учитељици првог разреда школе орловичке, поред усмене наредбе, да сутра |
| и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n="124" /> пред децом.{S |
| акар оне тамо у Министарству!,..{S} Три разреда, толики рад... и ево ти сад још један разред, д |
| нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет предмета, а она само један р |
| а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за че |
| ло.{S} Такав му је српски језик у свима разредима.{S} А неки предмет, као рачун, обрађен је сла |
| 101" /> После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} До сад се |
| ревија око његове постеље, како је лепо разредио меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву |
| у школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на т |
| престано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад постићи одличан успех; то није мн |
| вори.{S} Стаде се хвалити својим другим разредом, јер то су само његови ђаци, и причати с какви |
| тави она, у школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, просто ништа. |
| а, носећи књигу у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и ота |
| , стаде се помаљати црна чупава глава с разрогаченим очима...{S} Припи се <pb n="171" /> уза ст |
| ојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке му дркћу, а н |
| да врати, искривљених вилица, страшних, разрогачених очију...{S} Нешто га у грудима дави, стеже |
| страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очију...{S} Беспомоћно детињско ст |
| ш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнувши старца за раме, гледајући |
| {S} Образи се окаменили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога с |
| астурило.{S} Родитељи помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растур |
| руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, па ни прословити...{ |
| а добациваше Пери двосмислене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слобод |
| за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећ |
| овога расположења.</p> <p>— Страдање... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} |
| вори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положио практични |
| нистров потпис?</p> <pb n="111" /> <p>— Разуме се, и своју тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, доб |
| јући је у капут.</p> <pb n="95" /> <p>— Разуме се...{S} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, д |
| ајући га некако чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па |
| нда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори други глас одлучно.</p> <p>Гојко ис |
| никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли да |
| и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уј |
| </p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово учти |
| а пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам ни |
| ски...</p> <pb n="206" /> <p>О, сад тек разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његов |
| спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким значајн |
| ником, не знајући још шта да мисли и не разумевајући потпуно свој положај.</p> <p>Одједном Гојк |
| послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине година провео на том ра |
| Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађаје...{S} Он могаше схватити одмах, да |
| ену опет стаде ударати необично, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} |
| послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мисли |
| ек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли |
| о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни казао, нег |
| И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима |
| шљати овим речима.{S} Није их у почетку разумела.{S} Одједном се прену и погледа свесно.</p> <p |
| свиди, срећан му пут!...</p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој нач |
| погрешно разумели, управо што ме нисте разумели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко |
| је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте разумели.{S} Ја сам човек |
| четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући с |
| накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан из |
| сам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све |
| {S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не бих разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и ле |
| ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате... |
| се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!...</p> <pb n="44" /> <p>После пре |
| види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, пребледео од с |
| и да предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога је...{S} Реци пр |
| а нам нико ништа не може...{S} Нико!... разумеш!...{S} Послаћу одговор Министру у име капетанов |
| шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не бих разумео, лијепи бра |
| само капетану.{S} Испричај му све, али разумеш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те онај зли |
| ањалачку душу, која живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерно развијено: руке ду |
| свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, |
| да...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, |
| .</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што до с |
| S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, |
| добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије и поднесе му.</p> <p>— Хо, људи!... красота!...{ |
| агани један на други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно окру |
| ојури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакос |
| разрогачених очију, стегнувши старца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би от |
| бе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на ст |
| реће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра... ових д |
| своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</ |
| .{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?.. |
| благајни, метну му пријатељски руку на раме, па одговори:</p> <p>— Реците му: сањам оно што си |
| се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни...{S} Испричајте све леп |
| и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио гл |
| е му и метну једну своју руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа својим великим очима.{ |
| и он онако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у |
| бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се раније |
| : осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезати...{S} Ватра јој плану из гр |
| м некако-необично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се |
| се одједном трже, прибра се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете |
| ји су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу у први разред, »Да се тр |
| ећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи |
| е послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште, а ч |
| ма као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или смо се негде виђали, настави пи |
| звикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко |
| мам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде |
| но да баш тако отворено покаже, како је раније опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се |
| не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучерање догађаје, држећи да то има везе с |
| p>— Идите, децо, кући...{S} После подне раније...</p> <p>Кад остадоше сами у школи, писар приђе |
| часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави и разв |
| изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случ |
| нути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље?...</p> |
| а да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика, |
| о огромна већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет недирнут...{ |
| >— Добро одговори он.{S} Можемо... само раније...</p> <p>После подне иђаху низ потес, једно пор |
| је отпуштена она учитељица, о којој су раније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза |
| својом појавом и држањем одговара њеним ранијим сновима.</p> <pb n="164" /> <p>— Хо, брате...{S |
| ..{S} Само не онакво, како се замишљало ранијих дана...</p> <pb n="156" /> <p>Живели су скромно |
| ?...{S} И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуња |
| РОМАН</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Светолик П. Ранковић</p> <p>(НАГРАДИЛА МАТИЦА СРПСКА СА 100 ФОР.)</ |
| ори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њег |
| ред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован посао...</p> <p>Љубица сањ |
| е мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојко |
| >Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла, па роси по |
| ревари сан...</p> <p>Изјутра усташе обе рано.{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од пис |
| своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо |
| епи, срећни животе!...</p> <p>Устала је рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спре |
| ле подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав пре |
| ва смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде |
| отворише.{S} Као кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се с |
| и га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце?...{S} Знам, знам, дикане мој: |
| муцати пренеражен ћато.{S} Јадно његово рањено срце!...{S} На првом љубавном кораку мораде наић |
| велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држ |
| стави, па као прави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици.{S} Сеоски |
| де доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мрака?...{S} Што |
| падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p>— Шта ти ј |
| ном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и показа велики светао круг, из кога по том из |
| на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој за |
| е обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујући неку нову и важну мисао.{S} Прође пола час |
| најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашна сеоска деца...{S} И кметови са вечним немање |
| околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћ |
| а траје данима, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S} |
| вадесет пет година; свака се искривила, раскламитала...{S} Љубица седе на предњу клупу и одмах |
| {S} Полако само... тихо као сенка...{S} Расклањај руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде н |
| се засветлише радосним сјајем, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна |
| ан поглед на ове малишане довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Школ |
| ене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце... |
| нимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узгред, уз пут...</p> |
| ивео...{S} Скућио, окусио домаће среће, раскућио...{S} Као на електрици!...</p> <p>— Како то!? |
| учен.</p> <p>— Ти ћеш се напослетку сав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, к |
| да у пламичак кандила, што трепери пред распећем на врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку дуга |
| ле, то исто сада!...{S} И пламичак пред распећем, и учитељева херувика са онаким истим сецањем |
| она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита дечка још о многим другим стварима, које су га |
| .{S} Обоје се само упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе к |
| зном живошћу, једнако некуд трчи, нешто распитује, договара се са Стојаном.</p> <p>Једнога дана |
| вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица, смешећи се.</p> < |
| вати, тако радознало, као што мала деца распитују за непознате им ствари. — Жалите јамачно и са |
| ти некакви црни котурови, које она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котур |
| овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у наредби. »Наређује се учитељици првог ра |
| .{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, приша |
| акога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, голубице, много |
| Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову месту, видела би ти |
| е тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже...{S} Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га п |
| ан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школском раду; |
| е смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, |
| ља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком |
| памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена према њему«...{S} И она се сети неких трену |
| се сва предаде послу.{S} Постајаше све расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} После по |
| прену и стаде се отимати од тога новога расположења.</p> <p>— Страдање... разуме се.{S} Па баш |
| аше према њему ни жалости, ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, са својим болом, бејаше сад п |
| клања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу...</p> <pb n="90" /> </div> <div typ |
| о већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он мора очајавати на овакову времену.</p> |
| неко горко сећање, које јој помути цело расположење, и она се опет осећа као у ланцима...{S} Та |
| сећаше како је обузима некакво пријатно расположење према свему, па чак и према овом писару. »З |
| еобично весело; обузело га оно пријатно расположење, које наступа после дуга успешна рада, па с |
| ца осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи, спали јој |
| киде Веља његов монолог, који у овакову расположењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, |
| ј лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је тако весе |
| и... како је до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, без великога |
| јаше све живљи и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде празна соба звонити од њенога весел |
| сети на њену младост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни разговор по неким својим сећањем. |
| по и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких смешних сцен |
| па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p> <p>Тек настаде распуст |
| повод или случај, који би је могао мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли |
| тра, гледајући по стварима и намештају, распоређеном по соби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да |
| . отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше |
| љак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Николче синоћ д |
| олико жутих, зрелих крушака... једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се н |
| ити и развеселити...</p> <p>Тек настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Мили |
| .</p> <p>И Гојко доиста проживе школски распуст у задовољству и одмори се од оноликога страдања |
| о се насмеши задовољно, победоносно.{S} Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка бр |
| ецом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро нав |
| ролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, жена се разбол |
| х!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Него тако... изгу |
| говоривши још неколико речи, руковаше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, |
| драви обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, |
| велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{ |
| ахвалности да засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, само прекор чемеран, о |
| , ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледајући |
| 28" /> разлеже песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...{S}" Деца поискакаше из клупа као |
| густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у дужину, стварајући све веће, разноврсне сли |
| } Срећом наиђе на њега неко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с к |
| највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саст |
| тави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и свима показује некакву г |
| .</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. </p> <p>— Море, село... ш |
| душу младу напајала, почиње се ружити, растурати...{S} И она види да ће нестати свега и да ће |
| љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гла |
| ихо, нечујно, преко недогледне пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери ч |
| и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа о |
| >А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Родитељи помрли, сестре се разудале и сва |
| че, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узвикну он, уздахнувши...{S} |
| аве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, |
| пажа само како јој пролећу испред очију расцветале воћке, накривљено прошће, сухе гране на поне |
| на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога говорника.</p> <p>У току разговора Веља изаз |
| курузовини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред смири |
| према да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, <pb n="42" /> престиже га и сама рече: истина, н |
| свима разредима.{S} А неки предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> |
| ођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па з |
| је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о владању државних службеника... »Гле, па шта ће |
| И Гојко се много сплете са питањима из рачуна, али њему не покварише одличну оцену, те тако он |
| авица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писарем, пр |
| ствари, које се лако забораве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви радите веронауку, познавање п |
| крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Господин Дра |
| зредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад ви |
| кроз месец дана.</p> <pb n="21" /> <p>— Рачунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги за |
| ају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, просто ништа.</p> <p>— Код мене ни |
| речене дуварове.</p> <p>— Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кр |
| и остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли онога ономлањског, Свет |
| то сад регулисати.</p> <p>Љубица стаде рачунати, па онда извади из стола чисту хартију.</p> <p |
| ави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p> <p |
| е, оде до суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањим председником, а и да чује шта се го |
| ај кључеве!...{S} Запечате касу, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дана го |
| седник, смешећи се.{S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</p> < |
| ...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао на рачунима, одговара председник, смешећи се.{S} Ђавоља по |
| премре, поче се каменити...{S} Само се раширене зенице упрле кроз мрак у неке <pb n="196" /> н |
| другу...</p> <p>Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица...{S} Нека паклена одлучно |
| на погледа и одједном, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{ |
| о избегавате?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодном претпоставк |
| затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена |
| а вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} О |
| но да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила домаћа срећа!...</p> <p>Почетком јуна на |
| ене!...{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љуби |
| ан.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме |
| да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачила његово саопштење о оној учитељици.{S} |
| а нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање |
| слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену и његову, па ће |
| ије због школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има, одговара поп, о |
| у учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости |
| кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру, која |
| у и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој.</p> |
| убица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казал |
| зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то сп |
| мо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на пам |
| ицу, што се онако нетактична показа.{S} Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на |
| астаде велика журба у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је |
| ина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет недирнут...{S} Ови природ |
| сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором — а ми с |
| а ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је инач |
| узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситни |
| на, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји га с |
| еврће уписницу, разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се |
| у реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича |
| а у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... отац...{S} Станка... моја младос |
| се сија челична, никлована цев...{S} А револвер кратак, мали, као каква играчка...{S} Видиш, с |
| о његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама...{S} Страх јој одузе снагу, он |
| а нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад падне и |
| .. моја младост!«...</p> <p>Али у место револвера падоше на писареве образе две сухе коштуњаве |
| ову лицу...{S} Прва му мисао застаде на револверу, који он не имађаше...{S} Свеједно, добар је |
| нају?{S} Не знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком |
| их банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад регулисати.</p> <p>Љубица стаде рачунати, па онда извад |
| оги »предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, |
| у нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм. |
| цу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вами |
| јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита |
| ћи пред собом, а напослетку, завршујући ред, натмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу бл |
| и га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим из |
| ито чергарење, ово терање без кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко |
| сута крупним камењем.{S} То беше доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њем |
| ше, да би се сутра рано могао наставити редован посао...</p> <p>Љубица сања само о оном што је |
| а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне признанице.{S} Шта је то?{S} Да |
| веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у писмима извештавала о стоци, о суседима и врш |
| Школе, који је становао у истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се |
| ијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина |
| , доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом намером он прекиде разговор баш |
| Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што је најбоље.</p> <p>— С краја ћемо, оздо |
| И опет мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а |
| ив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако редом разгледаше све шта би као требало набавити за прв |
| се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их у |
| лату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколик |
| ше ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има дос |
| ао да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа как |
| он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озб |
| .. не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; нисам би |
| ова он није променио па ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакато |
| ограду, зауставити и забавити.{S} Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред Др |
| тресале се успомене из младости, управо ређали се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица сл |
| че, а сад државни чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге промене на себи, али се одједном стрес |
| .{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.< |
| ати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ређаху некакве необичне слике.{S} Најпре се стадоше мот |
| м се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташе око себе |
| влачи и отеже, ужива унапред и предвиђа резултат овога разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, бр |
| ици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне вод |
| њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о пу |
| ој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се мног |
| јко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, гр |
| смањио се, и постао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим смеше |
| е све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Гојк |
| у и горко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је т |
| хором, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занеме |
| {S} И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде низ вод |
| или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале спра |
| наш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати. |
| ео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, |
| детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, |
| сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа зна |
| и.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сеста |
| на практика...</p> <p>— Јест, добро сте рекли.{S} Практика, света практика!{S} Нисам ја узалуд |
| , што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет извија |
| о хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</p> |
| д очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј |
| не снове.{S} Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb n="53" /> бистре |
| епо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учиониц |
| ан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти |
| > <p>— Ха-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико! |
| S} Није ни излазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n="19" / |
| главније политичке раднике. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> |
| на људе, па после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и млада...{S} Сад право из школ |
| > поцепаних поњава, па трчи на ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештене к |
| онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају |
| изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова стална тишина, на коју се човек навикао.</p> |
| зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући |
| то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко |
| едно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: приљубити |
| и жућкасти; по образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед |
| ђени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојаза |
| Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја на други, |
| ди се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S |
| жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је н |
| браза, црножутих страшљивих очију, које ретко, врло ретко, гледају човека право, но већином сто |
| ти се пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, за |
| утих страшљивих очију, које ретко, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под оборе |
| ман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хартију и пружи |
| {S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, о којој дотле није могло н |
| .</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од г |
| ј се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људим |
| н, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, пл |
| е своје родбине.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила |
| око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што го |
| цима!...{S} То је... оногај... не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој се о |
| а тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Ј |
| Стојан предаде хартију.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, б |
| лушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, брат |
| а њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, или већ тамо... морам на рад, чекају ме |
| т овога разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!... |
| ..{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћати |
| се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанства! подиже |
| {S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би м |
| о вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје деце... на |
| дару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника и подајника, а?...{S} Па кад се он |
| а унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> <p>— Ка |
| асно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах |
| али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?...{S |
| p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапут |
| е.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: </p> <p>— Најбоље још не |
| год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, ка |
| и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи |
| школској!...</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је о |
| тови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, |
| ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам |
| а!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе, б |
| {S} Не смеш јој казати од кога је...{S} Реци прође железницом један господин, па ми даде динар |
| сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, с |
| није скитница, него државни чиновник и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, |
| а...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред. |
| ршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колен |
| S} Па после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за вре |
| рад, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и |
| , и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа В |
| м од своје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> <p>Она се диже са с |
| !{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да безбрижно проживим |
| ски руку на раме, па одговори:</p> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу свој |
| ерујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан |
| десетине година провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозо |
| ста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она ник |
| запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.</p> <p>— Да уз |
| чекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи. |
| а да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у мислима и тргнут |
| ушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми! |
| а ућутала као окамењена, па чека његову реч, као што се очекује гром после севања муње.{S} Он р |
| к... он опет застаде, очекујући Гојкову реч.</p> <p>— О, господине... никад и не сањам...</p> < |
| очију, избегавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека з |
| p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји че |
| аде мислити како би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то ни |
| едоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео ок |
| се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља одобровољио, јер |
| S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Н |
| е насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пустите |
| и непроменљиву истину, прочитајте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја... »О, |
| вољни!...</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави |
| оглед.</p> <p>— Баш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по стварима и намештају, рас |
| се око себе бојажљиво.</p> <p>— Школа! рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школ |
| је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се |
| да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћајући се у канцеларију и пуштајући за собо |
| аспознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици.</p> <pb n="194" /> <p>Она одм |
| p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Вла |
| у порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет |
| говор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, |
| /p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кро |
| .{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— Заборавих... промрмља збуњен Го |
| есту... </p> <p>— Камо вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-х |
| синко...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац плани |
| <pb n="203" /> <p>— Баш ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручај |
| показа.{S} Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Св |
| ати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад |
| иво. »Та он је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{ |
| , Љубици опет понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> |
| оришта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је д |
| собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрест |
| одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те г |
| чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па |
| ма, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе прија |
| <p>— Е доста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— |
| <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и |
| а за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да |
| ви...</p> <p>— Надлагује се свет, море, рече један одборник.</p> <p>— А ’нако вели... настави ћ |
| а мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије. — Ама немам |
| а издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње.</p> <p>— |
| па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и јутрос разговарал |
| то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, |
| лије...</p> <pb n="139" /> <p>— Седите, рече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде |
| мо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? зап |
| ’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухвати |
| V.</head> <p>— Прво ћемо код госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне |
| колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одговору његову.</p |
| дан савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с писаре |
| > <p>— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајт |
| — Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски капут. |
| >— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко непрес |
| и децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше |
| обро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се ста |
| пуно непотребних црта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојано |
| ли он, идући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то |
| е много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p |
| лико часова.</p> <p>— Баш красан човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о наш |
| ришту школском..{S} Пређашњи је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за с |
| омишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Г |
| кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу |
| и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине уч |
| есеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару. |
| а догађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи н |
| ите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе |
| — Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</p> <p>— Шта... к |
| ник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој су |
| воју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељи |
| >— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруж |
| о уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орл |
| а страдања...</p> <p>— Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, па извол |
| нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојк |
| вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} З |
| } Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био покупљен, допуни га |
| у Љубица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости |
| Сви у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Т |
| мука, наступи изненада нешто пријатно, рече она, гледајући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам |
| а, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.</p> <p>— Прво з |
| е... .</p> <p>— Оставите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плача.</p |
| и у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, |
| це у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз |
| жеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и ка |
| Хајдемо на рад: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури з |
| и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други... |
| е.« И она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гој |
| азати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће про |
| е одједном полицајац, треба за општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикн |
| Охо, имаћете добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!.. |
| а то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше |
| За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p |
| писа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко |
| неколико комада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и но |
| еље...</p> <p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми |
| <pb n="181" /> <p>— Чудна грозница!... рече лекар, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само т |
| , знам, ваше масло!...{S} Платићете!... рече она, па се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ет |
| реме, сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовно |
| ати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А о |
| <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима |
| /p> <p>— То је рђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање последње године вредило |
| жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После усамљена, непр |
| сећањем.</p> <p>— Сећате ли се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама...{S} Трп |
| ви немојте остати... имаћете незгода... рече он, отежући и кријући очи.</p> <p>— Знам, одговори |
| ем петицу?</p> <p>— Па... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венц |
| ли сте много... опростите на замерци... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, |
| а био у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> |
| ше признанице и сматра то као поклон... рече он, погледавши је радознало у лице.{S} А ово сад.. |
| <p>— Ја то не разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан израз — како то нисте живел |
| ик и метну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима |
| неком, место памети, зализану главу... рече она иронично, не прикривајући своју мисао, па убрз |
| >Дође још један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депе |
| јаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо |
| и за земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из р |
| гим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним поглед |
| за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ја сам учествовао |
| Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа |
| , јесте понели какву објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив |
| /p> <p>— Шта ћемо са школским прирезом? рече писар мало тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и |
| <p>— Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Сто |
| о, сањиво, занесено... </p> <p>Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди. |
| p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве |
| ћи камџијом по својим дугим чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који дође пред њега, па, стаде разг |
| ава, али о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће по |
| тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у |
| ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значајно...</p> <p>Већ се |
| чном регистру, а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па |
| овек; ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.</p> <p>Љубиц |
| рачун, <pb n="42" /> престиже га и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као што би тр |
| због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уговор |
| до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> |
| е погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јут |
| Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама |
| ој много наобећава, али о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав |
| фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зли су им пси.< |
| Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда |
| пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p |
| з руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође подн |
| највише охлади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{ |
| тпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући руком врело ч |
| одно и оним полицијско породичним тоном рече јој, прилазећи: </p> <p>— Хехе... јесмо ли се наме |
| иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар ч |
| да му помогне саставити списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учи |
| м.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док |
| се озбиљно и својски...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој с |
| видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, удари је у |
| о у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски:</p> <p>— Идите, господине Гој |
| чи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад забо |
| >— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љ |
| {S} Ја нисам ни послушао све како ми је речено, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме чек |
| Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} |
| и усрдно узе перо и потписа како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући, кад м |
| {S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо троје т |
| на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажит |
| а.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо... |
| ом и чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије...{S} У његовој кондујити стајаше да |
| док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално па промени разговор и узе веселиј |
| мех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва |
| та било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите се дру |
| p> <pb n="87" /> <p>На тако пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осм |
| деца не могу да изговоре неке словенске речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко паз |
| же да разуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан |
| осто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} Обузела је нека студен, скаменила |
| ...{S} Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све виш |
| а лепо опхођење, на милостиве, пријатне речи, али при најмањој неповољности, она ипак плане и и |
| ве што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце и изазивљу црвенило на лиц |
| она механички, више понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се |
| у школској згради« понављаше он детиње речи, корачајући лагано и несигурно својим кратким нога |
| а и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка ш |
| страдања...{S} Он стајаше, не могући ни речи прозборити.{S} Само му унезверене очи прелетаху са |
| ема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се међ |
| проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, |
| шља о нечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на неким изразима, настави:</p> <p>— Ј |
| но... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарању.</p> <p |
| изговори он оштро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њи |
| ну она, грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако иронично осмехну, и лагано уклони њен |
| што му овако лепо испадоше ово неколико речи.</p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он је краса |
| лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p>— Моја је дужност да |
| више, погледа га и прошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати...</p> <p>Ка |
| па се по том, проговоривши још неколико речи, руковаше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћа |
| ома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </p> <p>— И мени се свиди тај савет, одговори Вељ |
| ечи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумет |
| они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио |
| осећаше неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то |
| <p>Љубица се пренерази од овако оштрих речи.{S} Никад јој није тако подвикнуо.{S} Шта је ово?. |
| p>Љубицу одједном, после ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека пла |
| подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку разумела.{S} Одједном се п |
| в »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва изговори ово ма |
| ако, као да би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, з |
| ве јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љубави...{S} Тако некако дођоше цркви, |
| , као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодсуднија уверавања |
| ан прекора, чуђења, сажаљења... беше он речитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе од неке |
| господине, стаде кмет извијати слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и |
| .{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде шта одговорити, знајући у |
| > <p>А писар се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли престати.{S} Много лепих мисли и |
| ени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице што се слевају с камења, а сут |
| ијуга, зеленом долином, сребрнаста уска-речица...</p> <pb n="25" /> <p>А тамо даље, иза потеса, |
| му нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливаде.{S} Зад |
| себе све те мисли само једном, фаталном речју, којом се сви слаби карактери служе.</p> <p>— Лак |
| обоје, нарочито на Љубицу.{S} Паланачки речник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љуби |
| S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, занела се, |
| т динара одсеком на годину.{S} Заведоше решења у протокол, договорише се да се сутра изврши упи |
| ојим ни једног правника.{S} Моје осудно решење не обара се тако лако!{S} А правници шта ми знај |
| том не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен инат, надајући се на моћну заштиту п |
| бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> |
| } То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!. |
| сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да |
| они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка посла! |
| одице, другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким боло |
| а...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} Рибице...</p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек |
| да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу.{S} Овако је |
| , јамачно првешка, мало нежнијега срца, рикну протегнуто, па продужи пут за друштвом...{S} Олак |
| ренеш, свуд се школа сматра као некаква робија или војачина.{S} И ту се ти надај повољном успех |
| , молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узв |
| ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених враних очи |
| ар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице. |
| незгодно јој помињати сиротовање своје родбине.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим |
| дости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може доче |
| Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко |
| 107" /> на себе сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео тако пос |
| држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође |
| Стојан стаде да позива једног по једног родитеља унутра.{S} Уђе један сед старац, погрбљен, без |
| аман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле |
| од себе.{S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме де |
| тра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, |
| његово се мило гнездашце растурило.{S} Родитељи помрли, сестре се разудале и свака за себе сав |
| ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је |
| <p>Почетком августа, Љубица оде својим родитељима.{S} Све је нешто до сада очекивала, али се у |
| ике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању, о свему, док се тако мало упоз |
| цом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су провели лето.{S} Љубичини ђа |
| па до краја школовања одвојио сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је |
| не бива: право из школске клупе, испод родитељског и школског туторства, одједном постајеш гос |
| . — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, са децом?...</p> <p>— Јест, само сам |
| ачајно.</p> <pb n="125" /> <p>— Шта је, рођаче? запита Веља пандура, који стајаше пред степениц |
| да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право |
| им зла и страдања.{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог ме је проклео још на самом рођењу!... |
| мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем положају,.. учитељица, к |
| а!...{S} Бог ме је проклео још на самом рођењу!...</p> <p>— Оставити!...{S} Никад!...{S} Зар ја |
| сеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за о |
| кама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи |
| еже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се |
| штен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.</p> <p>— Шта ти говори |
| ЛАРЦА 94</p> <p>СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Светолик П. Ранковић</p> <p |
| , заносна, онаква, како се то описује у романима...{S} И све је тако некако испало, како се у р |
| И све је тако некако испало, како се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, |
| мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Збиља романтично!...{S} Прелесна дјева куша постојанство заљу |
| усне самртникове, опет слабачак самртни ропац, један... други... и очи се сасвим променише, пра |
| е наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску преданост.{S} Женска душа не тражи смисла, ни ло |
| <p>Очајан, угушен јаук, сличан самртном ропцу, или дављеникову кркљању, разлеже се споља, али г |
| ше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика јата г |
| } Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, |
| раве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко камичака, |
| ; сто, једна плетена столица, ковчег са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на дувару об |
| братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље |
| Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, |
| ушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да |
| паћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од |
| питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким |
| > <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући глав |
| ајрадије душу младу напајала, почиње се ружити, растурати...{S} И она види да ће нестати свега |
| ори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је упућивало на |
| ежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па |
| је ово осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и другу...{S} Прсти |
| руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те |
| сузе на очи...{S} Он се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти |
| простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља |
| зубима, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити по школи, |
| ац, скинувши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме браде. |
| шице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: </p> |
| ино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се на |
| тила се тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан про |
| необичним покретом зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...</p |
| као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задов |
| ом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да |
| поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и |
| ћи још унапред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке. |
| .{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему |
| много мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> <p>— Имам посла... овај...{S |
| илике, па се одједном обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га к |
| {S} Трчи! одговори му Стојан, млатајући рукама уплашено.</p> <p>Гојко ободе коња и кад пролете |
| о сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку ма |
| , говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, |
| децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем посматраше како онај сплетени |
| ислено како се тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то в |
| чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као д |
| .{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих с |
| 205" /> <p>— Знаш да сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, и |
| p>И она га опет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако им прође читав час...</p> <p>Одједном |
| тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p>— Знам... знам... све з |
| она већ претпостављаше револвер у њеним рукама...{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни рук |
| та и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као махнита...{S} Љубица, како јој беше с |
| Стојан испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу, кажем |
| ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опе |
| к се једном не нађе са листом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то вре |
| у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, |
| и Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигл |
| <p>Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из д |
| тави она, поправљајући разбарушену косу рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа |
| стаде читати.{S} Одједном пребледе сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право |
| , очи му се засветлише радосним сјајем, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, го |
| {S} Тело му беше несразмерно развијено: руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврну |
| оже да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љуби |
| Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извија |
| укочене, уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, |
| >Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и пог |
| Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и стаде |
| ам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, |
| ена, клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче, |
| ећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одм |
| уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном скло |
| е оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом вл |
| ку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва о |
| е на писареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S |
| b n="78" /> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се т |
| ивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе |
| {S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају |
| ши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезати...{S} Ватра јој пла |
| њом на земљу и наслони своје уздрктале руке на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, глед |
| а ћемо? пита она, стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом, којим оби |
| амо за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да |
| није ђачиће; један се измаче испод њене руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се |
| , док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она к |
| и овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву топлоту осети у њеној р |
| иронично осмехну, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо |
| е, али познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгу |
| својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врата?...{S} Да ли то њене гру |
| брте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој |
| дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па |
| да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе п |
| д, разрогачених очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, ја |
| унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а |
| на се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађох!{S} Хај |
| Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му кл |
| ећем очајању по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она зас |
| присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази |
| час, или хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко.{S} Некакво велико зло спустило с |
| Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја |
| анесен, стеже колена, где беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из правог сна, као да ј |
| љају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица |
| ко знаш... ка погачу од белије, све око руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у својо |
| им и мелодичним гласом, трљајући лагано руке једну о другу. — Много сте погрешили, понови он, ш |
| уме се...{S} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и др |
| сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| сом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде, слатки бр |
| ељ.</p> <p>Она промуца нешто у одговор, рукова се са њим механички, не мислећи и корачи напред. |
| речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин:</p> <p |
| тећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председн |
| ожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?... |
| води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писарем, правдајући се узгред: </p> <p>— Ах, |
| ...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну: |
| једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, много срећном!{S} |
| пет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} |
| нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!.. |
| по том, проговоривши још неколико речи, руковаше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, |
| и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је |
| буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази да ј |
| капетан нам вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало |
| он је ту пред комисијом, и писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори кас |
| овори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ј |
| па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица настави:</p> <p> |
| о.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</p> </div> <div type="chapter" x |
| се као наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек |
| Љубица се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине вод |
| } Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у со |
| преплашено, трчећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбел |
| ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по м |
| неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од се |
| јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти се С |
| омолила на вратима и некоме такође маше руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, к |
| Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено како о |
| оврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно |
| а је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично |
| мназију!...</p> <p>Он застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{ |
| .. оставите!... узвикну Гојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се |
| че благим, уморним гласом, притискујући руком врело чело:</p> <p>— Идите, децо, кући...{S} Посл |
| само... тихо као сенка...{S} Расклањај руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опре |
| ла ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} О |
| руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви г |
| ица опази човека, који се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а |
| ругим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S |
| ј белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом округ |
| е намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— |
| морна и брижна лица, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div |
| p>— Седите, рече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расв |
| узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и мил |
| дах.{S} Суморно погледа око себе, махну руком преко чела, па туробно одговори:</p> <p>— Мани се |
| а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:< |
| е.{S} Стојан му са прага од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто поџевеља |
| , а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко непрестано преврће уписн |
| посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите овамо!</p> <p> |
| на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би има |
| ђења.</p> <pb n="109" /> <p>Гојко махну руком... одједном затрепта очима, затресоше му се вилиц |
| .{S} Баш као наручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога тренутка скикну кер...{S} Скикну, |
| ве су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред собом па се опет замисли...</p> <p |
| финим смешењем прилази он столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у ш |
| ући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вр |
| бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду руч |
| беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му о |
| ; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а п |
| оришту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Председник прво уписа свога |
| </p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним п |
| а те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што |
| </p> <pb n="209" /> <p>Она зину, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама...{S} Пријат |
| жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полиц |
| ћено горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према оч |
| почнем?!«...{S} И он кашљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом преко бркова.</p> <p>— Ч |
| па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да п |
| већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да запев |
| вде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, |
| љу мој... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је, па се саже и |
| {S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да |
| ош више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при |
| да нас околности зближују.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао ус |
| еља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У опште, с |
| ледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку, гледајући у страну.{S} Он јој притрча весело, са |
| га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, па одговори:</p> <p>— Реците му: сањам он |
| у суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да |
| Друго...{S} Стоји он онако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема ру |
| и по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама питања и преко |
| лаву стидљиво оборила, па слободну леву руку само преноси преко чела, а десна све више дркће у |
| <pb n="144" /> <p>Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих сев |
| у, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ва |
| иска присуства, па одједном обави своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису |
| зања, не покушавајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури |
| о, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очи |
| на устаде, приђе му и метну једну своју руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа својим |
| дохвати њену меку <pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.< |
| а његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том |
| сељак, прилазећи учитељу и пружајући му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски о |
| Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни...{S} Испричајте |
| исати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад |
| здрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним п |
| еодређено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу о |
| пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и мука причинила.{S} С |
| реве, он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да се уми |
| рме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из |
| орко, извијајући се полагано из његових руку, којима је беше обавио и стегао као клештима.</p> |
| би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједно, макар их не мргодила, али само нек |
| е поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше страховит... пакл |
| ш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је |
| рага половина и глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш би |
| детиње, нежно... мала устанца скупљена, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{ |
| .</p> <p>А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу његови зраци... он |
| ма више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се променило, добило самртничк |
| жно, подигнуте главе и на лицу јој игра руменило, <pb n="152" /> као да некога изазива на бој, |
| већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чу |
| , варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна топлина, и он |
| главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати. |
| а весело и безазлено, с једва приметним руменилом, које јој се разли по лицу.{S} Видела је да и |
| жа пред очима наших дошљака обасјало је румено сунце последњим зрацима свога заласка, прснула ј |
| сводом, који се, и сам осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над овим китњастим пространст |
| над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зраци...</p> <p>Гојко се откотура до учион |
| авних конаца, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и у |
| >— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица?</p> <p>— Јесте, госпо |
| хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче ше |
| дове?{S} О, какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дла |
| те, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила си испит за дом |
| озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{S} Неколико његових |
| баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњ |
| дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре |
| те, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов |
| ену и погледа свесно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... запита она загушеним гласом, готово шапатом.< |
| леба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол... |
| на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном шк |
| чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам преврну |
| н, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиж |
| е у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, |
| ећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.</p> <pb n="1 |
| ред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дот |
| их, вели, његова жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак о |
| трос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати |
| — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би с |
| ма кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као код правих кућевних људи |
| ао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу. |
| огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, па стаде и |
| p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Море, какав ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут.</ |
| S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две пла |
| и без мене.{S} Причекајте ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Како!... рече |
| > <p>— После овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете незгода... рече |
| ли му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто се он решио да н |
| кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте да заседну. |
| рча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово до |
| а.{S} Скоро свакога празника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој |
| са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Море, какав ручак!... узвикну Гојко љут |
| сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро |
| и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, наразговараше се и за ручком и после о |
| ма својим рукама стеже ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још |
| нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовини иза |
| а сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа |
| гао сакрити.</p> <pb n="62" /> <p>После ручка полицајац одседе у разговору још читав час.{S} Ту |
| {S} Ах, дај прво тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици. |
| па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто |
| p>Ручаше заједно, наразговараше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн захт |
| pb n="166" /> <p>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, в |
| S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} |
| све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких смешни |
| и према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљин |
| и и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора врати |
| авља, ни весеља... постао је развалина, рушевина која труне, сенка...{S} Оборене главе, помућен |
| ао последња слабачка жртва самртникова, с којом се он опрема на далеки, неповратни пут...</p> < |
| ише оно познато задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим |
| питања, али оним истим својим изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то |
| урну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као махнита...{S} Љубица, ка |
| оја се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шта је ов |
| бично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова.</p> <p>— Ба |
| лу уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, усуканим црним брковима.{S} Он улажаше пажљи |
| и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког непознатог намерника.</p> <p> |
| стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро |
| ћање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу.{S} Али је одм |
| а исповест.{S} Љубица је причала тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} П |
| И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руменилом, које јој се разли по лицу. |
| мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем...</p> <p>— Мај... мајко моја!... мајк |
| ет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања |
| има... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је |
| да и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита дечка још о мно |
| га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкч |
| осле већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом намером он прекиде разговор баш на овом мес |
| ад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом преда |
| е опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запитк |
| не допушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љ |
| до редом...{S} Што је најбоље.</p> <p>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту хар |
| Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p |
| ља, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогаченим очима...{S} Припи се <pb n="171" /> уза |
| а стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га з |
| и човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче доно |
| Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити...{S} Т |
| ав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива према њему.{S} Донесе ј |
| } Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај глед |
| чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољством и чак неком важношћу удари гла |
| кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> |
| е не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу.</p> <p> |
| лом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге ж |
| ађеном светлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову дужнос |
| молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово |
| израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p |
| га видим... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да |
| рече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти |
| аше међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и про |
| оближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џе |
| д не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, |
| мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у со |
| S} Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то |
| Његова обична збуњеност, кад се састаје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И |
| ичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешко болестан.{S} Ч |
| Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште околишним ра |
| ст од себе.{S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме |
| киде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?...</p> <pb n |
| обар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи |
| епим словима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ух |
| а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не |
| дну очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад |
| ет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... г |
| вца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, за |
| у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!...{S} Али ти |
| м прими плату.</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех |
| прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љ |
| разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још страшнија, још одвратнија. |
| кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и |
| т нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се та |
| е велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало же |
| је лако...{S} Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад пост |
| е таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезовички.</p> <pb n= |
| не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека |
| /p> <pb n="98" /> <p>Изјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па |
| а свраћати судници тако често, па улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у закло |
| еда овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му моти |
| и, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... по |
| м...{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је |
| а после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше |
| ожен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одго |
| да сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, него свет, живот, |
| м заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојк |
| н, школски послужитељ, скидајући ствари с кола, објашњаваше нешто учитељу:</p> <p>Немој ти њима |
| , јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љуб |
| са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика |
| сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учит |
| е Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва проговори.{S} Није му неприја |
| у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође |
| ени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ни |
| као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се об |
| и. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га н |
| на да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учионицу, Љубица се т |
| /p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, не читајући га |
| Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...</p> <p>— Хо, муке!...{S} |
| ер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немо |
| д драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а т |
| аш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћ |
| ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да |
| ојко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што сад бива, м |
| ођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, како он рече, |
| цу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја среза.{S} Тога истога дана дознали су и |
| ш?...{S} Пропусти га напред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види |
| ав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски:</p> <p>— Идите, господ |
| ада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа н |
| ична нервоза...{S} Она скакуташе весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А |
| а привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом свој |
| па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушку |
| изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитат |
| После пређе разговор на плату.{S} Писар с неком нарочитом интонацијом исприча, како се плата вр |
| Кажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отп |
| ник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обри |
| а, па им исприча свој јутрошњи разговор с писарем, изостављајући наравно све оно, што није потр |
| Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујући Гојку |
| остаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дош |
| ети како му спада велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки |
| ров потпис...{S} И он доиста показа акт с потписом Министра просвете, па га онда поцепа на ситн |
| речица, зашапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављују |
| ује некакав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубиц |
| горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима, |
| неко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког |
| са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад регулисати.</p> <p>Љубица стаде рачу |
| ред овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено |
| бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље...</p> < |
| то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половине дворишта он проговори:</p> <p>— Кажем ја: ни |
| младић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то су |
| а, пијанице једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све с |
| p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погл |
| ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаш |
| час одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници |
| тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Г |
| ред децом, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, упра |
| брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајни |
| е... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{ |
| а Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без су |
| ше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb n="4" /> издизаше мало у |
| љене, непокривене сиротињске дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чи |
| и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући му |
| сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једно |
| као дете проживели, у родитељској кући, са децом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више |
| о очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој собици, па жив |
| вник, посут ситним љускама бриљантским, са малим, кратким и танким ланчићем укусне израде.{S} О |
| Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, којима се најви |
| упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.{S} По уплашену и необична изгледа л |
| ш јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{ |
| заносне снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање... |
| тивничке групе, дошао к судници, весео, са неколико својих пријатеља, па задиркује председника |
| о!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} У четвртом разреду |
| много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: каки |
| једио исто...{S} И овај несносни Гојко, са својим оригиналним особинама, и његови кад страшљиви |
| ући у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразом необичне среће на лицу и као мало стидећи се |
| аву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.</p> <p>Овако уморан, |
| љани, преместише га у судницу.{S} Тамо, са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони гл |
| И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду |
| са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем...</p> <p>После два дана дође писар |
| сном, девојачком љубављу; љуби безумно, са највећим самоодрицањем, како то може само њена страс |
| у не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвоји |
| аве, затворене боје, панталоне и капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше он посма |
| а, симпатична изгледа.{S} Скроман, тих, са неким нарочитим, лаганим и одмереним манирима, који |
| гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па га разгл |
| е сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«... |
| е живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом природом, стварам војнике.{S} Чудно!...{ |
| де...{S} Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али јој с |
| о гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и не разбира за мене...{S} |
| бично светлуцају испод меснатих капака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те даје цел |
| огађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са највећим задовољством узе он један лесковак, што ста |
| и.{S} У вече се договори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се т |
| сто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног кревета разбацани јастуци, згужван ћилим...{S} |
| елом лицу израз скривеног лукавства.{S} Са лица му бије она позната надувена тупост, која је св |
| е се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што пословно, преговара преко Стоја |
| Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли о |
| у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих учитеља и две девојке. |
| смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим смешењем прилази он столу, пруж |
| мо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} |
| плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше неп |
| како постала равнодушна према свему.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа |
| <p>— Шта ради господин учитељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; б |
| ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па |
| ељка скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти пакси |
| уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одм |
| Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад постићи одличан ус |
| . — Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека лако да |
| светао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава ње |
| ати на своје место.{S} Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председник му с |
| ачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писарем, правдајући се узгред: </p> <p>— Ах, извинит |
| Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p |
| а се својих осећаја за време познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни ч |
| и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни, п |
| едва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајућ |
| b n="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снови м |
| Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магловите |
| хвалисавости.</p> <p>Љубица га погледа са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много тешко пост |
| } И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутр |
| чак пред распећем, и учитељева херувика са онаким истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка |
| рањег призора: кад пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у стр |
| и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у нај |
| зрока...{S} Он погледа унезверена Гојка са оним простим искреним саучешћем и махну главом ка вр |
| анковић</p> <p>(НАГРАДИЛА МАТИЦА СРПСКА СА 100 ФОР.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВН |
| огледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, много срећном!{S} И данас ј |
| пре две недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко |
| ви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником и старојком заверише |
| S} Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и с |
| е дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегорева |
| ђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{S} Учитељица застаде у недоумиц |
| за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор |
| к беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеални |
| зде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мр |
| м.</p> <p>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су |
| воћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи |
| е и оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болесником.</p> <p>»Дакле то није само мисао... може |
| ма времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} Али ипак мораде себи признати, |
| оли.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држати уг |
| још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{ |
| а ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!... |
| {S} Одбачена!... презрена!... заробљена са овим јадником!«...{S} И она погледа на Гојка, који к |
| тне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин |
| се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступише у двориште, Љуби |
| вораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пр |
| /p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да |
| Свеједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледајући |
| вим друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда је ово претварање...«</p |
| м дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратницама.{S} Стој |
| сар се промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за |
| амо сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима...{S} И она осећаше бескрајну |
| арочито је пренерази свршетак разговора са писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на ње |
| м, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај т |
| кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома слож |
| C20"> <head>XX.</head> <p>Влајко учеста са посетама.{S} Скоро свакога празника и четвртка ручао |
| вој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом", а према великој соби |
| и.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми р |
| >Школа се крену.{S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући пред собом, а напосле |
| воришта, где је становала, беше баштица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена о |
| поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор, који је у по нечем подсети |
| ром; сто, једна плетена столица, ковчег са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на дувару |
| че писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него |
| ... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теб |
| ива, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под |
| десет предмета, а она само један разред са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први р |
| е ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, ка |
| оку кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и остаде н |
| осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што |
| весно око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, који јасно казује, д |
| ледам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једн |
| иво <pb n="170" /> махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једнога час другога госта |
| журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесником, не знајући још шта да мисли и не разумев |
| ви морадоше ступити у разговор.{S} Седе са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отре |
| не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим догађајима.{S} В |
| и Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} |
| ори Љубица, затварајући врата.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га |
| а, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p> <pb n="183" /> <p>При издисају беше |
| ати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба |
| а задовољна својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али с |
| и и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, |
| може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да |
| ду, у железничкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једно |
| поверите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица...{S} Нека пак |
| н... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједном наи |
| еке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмич |
| учерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес |
| зрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана |
| н, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће би |
| м и упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у |
| овара преко Стојана.</p> <p>И Љубица је са своје стране много допринела, да се хладноћа међу њи |
| и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женским саучешћем.</p> <p>— Ништ |
| зитар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ чет |
| ише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачу |
| ко све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је |
| и све више утегнута и повучена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу л |
| у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели ж |
| руга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, неуморно...{S} И к |
| дном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} |
| рташе главу, ослушкујући шта се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи вр |
| угачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше неприро |
| писареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Раз |
| рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p> <pb n="130" /> <p>— Оди овамо, господине |
| засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве н |
| чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше зап |
| с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде г |
| ст!;...{S} Колико је ту помешано милине са неком полусмешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и н |
| лиже и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и тако ос |
| .. необично...{S} Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себ |
| збегаваше сваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово њ |
| до суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањим председником, а и да чује шта се говори о |
| ио. .</p> <p>Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да |
| ила у њој свој скромни намештај: ногаре са новом сеоском постељом — шареницама и губером; сто, |
| о у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{S} Једна соба беше осветљена...{S} С |
| .. да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не журим |
| >Она промуца нешто у одговор, рукова се са њим механички, не мислећи и корачи напред...{S} Изиђ |
| <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођи |
| ање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— |
| оја је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема ста |
| гобројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и |
| екуд трчи, нешто распитује, договара се са Стојаном.</p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела с |
| музику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У такој соби н |
| мисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, погледајући лукаво, испод очиј |
| ј шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</p> <p>— Она извесно врши как |
| ој земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на људе |
| разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима.</p> <p>Стојан, ко |
| еља, па задиркује председника и шали се са сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и спре |
| и!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руко |
| !...{S} Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани |
| p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад п |
| говору до орловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. < |
| еда као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подс |
| -жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај... не д |
| стоти пут по празној соби, сливајући се са горким јецањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се ис |
| а и глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава кућ |
| и и свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије |
| те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Остави часовник у фијоку и понесе тамо и о |
| о... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединс |
| цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако ре |
| рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима из рачуна, али њему не покварише одличну оц |
| а.</p> <pb n="7" /> <p>Гојко се сусрете са њеним јасним светлим погледом и обори очи.{S} Баш је |
| ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави ра |
| .</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> <pb n="49" /> |
| те све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.< |
| ади, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p |
| криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична |
| бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расв |
| као последња.{S} Она изиђе из учионице са обичним изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин |
| твари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве годин |
| скорог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но м |
| } А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевљењем, пријатељски, весело...{S} И кад о |
| звијено, кошчато, због чега не силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваш |
| а не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, заш |
| Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са столица.</p> <pb n="34" /> <p>Гојко се тврдо одлучи |
| а то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави |
| воре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала својо |
| у?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећ |
| зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена Гојка са |
| појавише неки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{ |
| од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је |
| љица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти да |
| д, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али |
| ама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео тако поступати?...{S} Не |
| о не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањима и |
| оку столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и |
| обро... махну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ћу одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ |
| ме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и |
| раскалашна сеоска деца...{S} И кметови са вечним немањем новаца, и депозитар крајем свакога ме |
| ком онде...{S} Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али |
| </p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините |
| сети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што |
| рећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразговара се, нашали се и насмеје, па оде |
| беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни |
| се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље постиже |
| у се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!... |
| та о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањима из школскога рада.{S} Велика ве |
| њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о то |
| нела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, |
| деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном децом.{S} Толико пута је с |
| писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извиње |
| дашњег разговора и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он <pb n="58" /> обори оч |
| p>Да ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази коб |
| рже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколика н |
| дане мисли, које немају никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S} Све се |
| лиције!...{S} Знаш, нећемо се мешати ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо |
| мају никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S} Све се испретурало, уском |
| пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узро |
| редседник.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачу |
| учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама ка лу |
| оја, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица само крен |
| те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет |
| окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена у |
| , удешавајући још унапред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их |
| оришта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман |
| {S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се |
| олико часова, што ће их морати провести са њим...{S} А после... <pb n="161" /> биће најсрећнији |
| децу, па се кроз простран ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, с |
| ...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одо |
| де жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор.</p> <p>Она устаде, при |
| p>Кад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да |
| ?« — запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав |
| ослободи се одједном свију мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p> <pb |
| учитељица већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељици кварти |
| нога, болесног, одвратног, које граничи са лудилом...</p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме |
| павала дубоким уморним сном...{S} Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледај |
| у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па |
| ју и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је |
| езгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове гране, која се пресамитила |
| старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они |
| а велика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разумела о коме ћа |
| оваца...{S} И он извади велики новчаник са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то |
| де к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само |
| ао снег застирачем; на њему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо |
| а би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</ |
| И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над село |
| т да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко остаде озби |
| ам у канате своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па тера |
| а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао на посао, |
| /p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке слове |
| мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и |
| ајбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас ис |
| во добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор |
| шио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, |
| > <p>— Мора, братићу!... настави Стојан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да |
| </p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањем, као кад се много наслушамо |
| ега.{S} Осећа се задах прашине, помешан са сточним изметом.{S} Наједаред сокак се прегради густ |
| свода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он п |
| га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са презирањем, заигра на њеним уснама.{S} Дохвати марам |
| у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> < |
| ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он и ћа |
| , а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћом може да створи овакав |
| ибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју |
| и Веља избегава!... није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад |
| ужбеним полицијским тоном, па онда, као са своје стране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не |
| ирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећајем, стаде се нервозно окретати око с |
| {S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином понављаше овај израз, који м |
| VIII.</head> <p>Полицајац веома учестао са својим походама.{S} Сваки други трећи дан сврне на ч |
| адничке задруге.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, г |
| д, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред |
| а.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толик |
| по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју продире светлост, |
| равећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово |
| тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што пословно, преговара |
| још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу.</p> <p>— |
| /p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим друговима провести који часак за трпезом, узв |
| р вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!...{S} Нисте ли пре неколико минута |
| гледати пред овим искреним другом овако са масницом на образу!...{S} Али се осећаше усамљен, бе |
| иљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са образованом женском... разговор је веома пријатан.{S |
| окуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући |
| .{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко... |
| то, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S} Она је погодила собу ко |
| мо, одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештеником...{S} Све се надамо да дођете, |
| ту од државе...{S} Још да наредимо само са општином...</p> <p>Љубица уздахну, обори главу, па с |
| па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, |
| еће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са школским прирезом? рече писар мало тишим гласом.{S} |
| матрања. — Овде треба често да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито је мени за з |
| прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?< |
| ступио у први разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да |
| ује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад |
| и необично, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује п |
| ећи велика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, |
| де остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, к |
| амо... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим... |
| не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и напис |
| екати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неу |
| осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко подиже главу; |
| уда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне признан |
| одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.{S} Обоје се само упознаваху са децом, распитив |
| шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна ш |
| атно и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... помисли она. — Неумна, незгодна је т |
| вишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и |
| школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у извор и тамо про |
| гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом своје љубави.</p> <p>— Зар још питаш?...{S |
| ога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они |
| да <pb n="20" /> после подне прегледају са кметом учионице и да саставе списак свију потребних |
| а је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен сто за ручава |
| .</p> <p>Писарка угледа отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну п |
| чеше разговор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу. |
| сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као д |
| поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не бу |
| а онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, |
| вори Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из |
| стресајући се од хладноће.{S} Стојан му са прага од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братић |
| <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја ни |
| вај стаде причати о јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се поче крстити и смејати.</p> <p>— Лу |
| удате, управо све у целом срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, м |
| је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> |
| ор са њима.{S} Обоје се само упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима |
| ти.{S} Само му унезверене очи прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар |
| простићете, јесте понели какву објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, п |
| </p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм |
| доше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Извол’те, говораше поп |
| с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде |
| ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?.. |
| мици: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око св |
| чекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ак |
| p>— Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— За |
| сле у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, д |
| pb n="202" /> и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к с |
| ва изласка из овога целог стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње време, ступила у тако |
| оришта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, л |
| е.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она се обрад |
| , нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојк |
| кривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о к |
| сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, носи |
| ој соби, седи на столици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи |
| лица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, |
| ова ствар заинтересује, он јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Тако су га и сада |
| т тераше напред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудим |
| је и стаде читати.{S} Одједном пребледе сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу |
| Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартирине ни па |
| снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се п |
| равити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љуби |
| д њих установљена задруга.{S} Влајко се сав предао тој установи, и све време што му остаде слоб |
| икога узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у сво |
| Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећнији од цела света...{S} Ну, одједном о |
| ишта и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може |
| зујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају г |
| ненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече бл |
| но с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у с |
| ати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше се д |
| рати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица стајаше уз њи |
| бе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, об |
| видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што |
| а усташе обе рано.{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко и |
| о сасвим светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен. |
| права љубав, што је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S |
| они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђе |
| ајте овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, па да |
| наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напослетку сав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А т |
| у шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица се стресе, пребледе и дохвати се |
| о причинити му страдање, само ако му то савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, запл |
| уђеним, уздрхталим гласом.</p> <p>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{S} Т |
| јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати ли |
| о криво, што је Гојко, послушавши његов савет, допао овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кри |
| .</p> <p>— Готово мени се највише свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко, осмехнувши се мал |
| та бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... з |
| ало речи. </p> <p>— И мени се свиди тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате паметног фамулу |
| и.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исп |
| вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај |
| га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да треба уве |
| раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној деци |
| зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душ |
| растос...{S} Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ј |
| нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он <pb n="58" |
| оли.{S} Од скорог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно |
| ичан, преврташе хартију, па је одједном сави, отвори деловодник и метну је унутра.</p> <p>— Доб |
| рати унутра.</p> <p>После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писареву. |
| Видите тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, видите у густој магли дугачке план |
| >И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} |
| да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући исписану хартију и остављајући је у капут.</ |
| м...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви с |
| ом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врата?...{S} Да ли то њене груди та |
| >Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади п |
| а и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена |
| рли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он са |
| остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву |
| .</p> <p>— Учитељ орловички...{S} Гојко Савић...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужно, ста |
| и је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изненађен |
| и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ школе орловичке, у |
| > <pb n="135" /> <p>— Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас. |
| >»Божја правда!«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише платни списак.</p> <p>Узевши нов |
| леда на прозор.{S} Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби, тражећи нешто...{ |
| те, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то ис |
| ди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то в |
| промуца. </p> <p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... |
| а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од |
| . с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, познатије, као да |
| S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за рам |
| о, детињски...</p> <pb n="206" /> <p>О, сад тек разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога |
| а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра |
| о добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица |
| исли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а ј |
| це се тресаху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S} Шта ћемо?...</p> <p>— Оди да видиш...{S} Пис |
| аше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни по |
| једва промуца. </p> <p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дође |
| чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је мора |
| муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас о |
| клони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, заклањајућ |
| и га радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шап |
| лабе оцене.{S} У осталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке |
| а вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и |
| се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да |
| >»Рекоше да је много лепа и млада...{S} Сад право из школе помисли он и подиже напред своје вел |
| и се небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији, ништавнији, а нек |
| ко казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинил |
| је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јест, овај... </p> <p>— О, пријатељу мо |
| </p> <p>— Пре две године није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица дубоко, освр |
| <p>— Она, братићу, она... учитељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе. |
| Ни сама нисам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од са |
| но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху |
| леда злато... хм... нема размишљања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљ |
| ... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се т |
| ј, лепо мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити. |
| И Љубица одмах уреди своје малишане.{S} Сад је одједном опет обузе нека милина, врати се пређаш |
| ..{S} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас.. |
| а ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајд |
| све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, к |
| Устала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу? |
| ле се опет настављају светлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у про |
| да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и ин |
| /p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најзад се писар диже, опрости с |
| ад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p> |
| ваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово његово сталн |
| нако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно |
| а да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је |
| се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и утеху човек налази |
| живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно... сасвим се тргла... сасвим!...< |
| обавио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљај |
| и Љубицу презриво, добаци јој:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути с |
| зовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша он |
| ла о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извешћа о своме здрављ |
| коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p |
| су ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, п |
| еда овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Т |
| имало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> <p |
| м друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге пром |
| } Увек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се за |
| га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојк |
| покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, |
| знала женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на |
| о тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требал |
| пуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb n= |
| лио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одг |
| бити срећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врата? |
| .{S} Тек онако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала |
| сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли виде |
| онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусре |
| е нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе |
| е године, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор будућнос |
| љила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, к |
| е састаје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се посл |
| он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљиво |
| тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он се приближи Љубиц |
| кви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у уч |
| грчену фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, погл |
| ад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се |
| лекар, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?...</p> <p>— Видећемо.. |
| о, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са на |
| о луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада ј |
| и је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и |
| уком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али ко |
| це живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није мес |
| ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да н |
| ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, |
| викну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога |
| на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, почишћена и намештена.{S} Она |
| било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један удар... капљ |
| хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да |
| даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и |
| а... навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не |
| оје наступа после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити |
| иће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али заш |
| је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Вељ |
| отово, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи т |
| му сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, |
| ао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прстима...{S} Соба није за |
| аво сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн |
| ако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да |
| отпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до са |
| ="141" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни од |
| S} Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде сами.< |
| зумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито уда |
| е већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том прил |
| е недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу школ |
| лушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и |
| свршетак разговора са писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одма |
| а за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</ |
| репсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати |
| ао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно о |
| и.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ бац |
| и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесе |
| жасни развратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али |
| Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у мислима и тр |
| , јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Ч |
| јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрес |
| анила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на |
| ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због друго |
| а увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: нећ |
| е или... или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је глед |
| 3_C13"> <head>XIII.</head> <p>Љубица је сад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ |
| пређе преко дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу с |
| Море, господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, |
| .{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n="151" /> па јој напомену д |
| к одговори:</p> <p>— Три године, ово је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит положили, те с |
| све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја |
| ебе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Мож |
| же бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да ос |
| и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{ |
| p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} |
| треће место.{S} Само ми необично што ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке године |
| ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га |
| е: много обичније, познатије, као да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И као да |
| наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу остави |
| ије, али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја правда!«... узвикује он у с |
| код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, |
| /p> <p>Тако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наступа полагано некаква хладноћ |
| о многе разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој не |
| аче... обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где л |
| размисли се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко |
| нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет |
| практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно решење |
| д са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велики б |
| — Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А т |
| ао по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим г |
| у, и добијем благодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој години затекоше нас професори у ка |
| како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се нај |
| а, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се п |
| е образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и п |
| она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} На по |
| еплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји један младић, веома |
| и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не знам... управо овај. |
| државних службеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом |
| леде, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децо |
| ца почиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно стр |
| ав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака... |
| аза, па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред љ |
| е му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — може г |
| ам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>Председник се мало збуни, па шмугну |
| а.{S} Она сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и свему он |
| налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа његова карактеристична несразмера, а |
| ше навикаваше на писареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и |
| сам добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У о |
| у те поздравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође г |
| Није ништа, ето... била несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећи |
| за то време претурила преко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њ |
| довољство, које се тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка |
| сне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси |
| ишљајући нимало ради чега то чини.{S} И сад одједном стаде јој наликовати овај тренутак на једа |
| љке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> |
| зда побеђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде шта одговорити, знајући у напред да ће со |
| мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се истина |
| /p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да бу |
| рошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан |
| страдао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта је преда |
| ам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... к |
| непознате им ствари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... свему има кра |
| жају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодс |
| стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она |
| и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца.. |
| ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p> |
| да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинити још |
| у којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себ |
| ре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</p> <p>— Хо, |
| > <p>Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} |
| купљујете...{S} Вечна правда!...{S} Али сад... тако изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себ |
| ађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети како му спада велики, огроман терет с главе.. |
| ... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бист |
| ља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учите |
| ...</p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему... је ли?...< |
| ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да се т |
| аљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам, |
| а, у овој истој постељи...{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S |
| ече јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љуб |
| ци, брату... <pb n="133" /> јесу ли они сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила д |
| .</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узвикн |
| у Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је речено |
| хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу |
| ви.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам уст |
| {S} Три разреда, толики рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељ |
| <p>— Овај ће начинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари пре |
| ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, |
| ачну зграду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па знаш онога... молим те, склањај се од онога Пер |
| за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за дру |
| ако пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок |
| и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово |
| ао што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било |
| — Чекај, стани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да |
| решена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли престати.{S} |
| за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем злат |
| /p> <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне |
| и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво |
| ца... оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, |
| се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од |
| ладост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас |
| ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било |
| , би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је |
| , па шта сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се |
| премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p>— Нема ни нед |
| е тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога |
| се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод кревета, сав м |
| ојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S |
| , браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је позна |
| већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит, прави младожења.</p> <p>Љуб |
| {S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у |
| ла је читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!.. |
| ли, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, |
| огледавши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену плату од државе.. |
| може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одједном промени...{S} |
| Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочим, па последње из школе...{S} Чујте само |
| здахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Он |
| јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће в |
| ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Ве |
| и се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља |
| а беше веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у писмима извештавала о стоци, о суседим |
| му председник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по десетину нових ђа |
| своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нових, тек да |
| е знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, |
| за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... уморио с |
| не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери |
| ј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је незгодан тренут |
| плота... ено вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кук |
| а њу привезао; заволео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљ |
| се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи са столице |
| Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и с |
| тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос до |
| ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и поче ра |
| жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, по |
| ћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, ц |
| :</p> <p>— Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав |
| е живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлос |
| } Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{ |
| угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, прикачила |
| ар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих ка |
| и Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрет |
| ћи у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он оним благим тоно |
| аде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њихови односи наликовали меденом месецу, о чем |
| ђоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта има |
| она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав... ш |
| ?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} |
| ом отвори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... |
| и се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мат |
| ли лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је ко |
| ци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи |
| роз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од |
| ко да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао |
| ија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајдемо сад тамо.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавши кроз велики п |
| усте брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто вр |
| пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да |
| жаваше шетачима.</p> <p>— Ух, како ћемо сад? викну Љубица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече в |
| Колико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо вл |
| д правих кућевних људи!{S} И он извесно сад представља правога домаћина!{S} И њему се то чини и |
| Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти на |
| аганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад регулисати.</p> <p>Љубица стаде рачунати, па онда и |
| кти!... цело јој лице избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соб |
| а апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарати...</p> <p>— |
| >Одједном се расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у |
| <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!...{S} Нисте ли пре некол |
| ; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па |
| угог света, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар |
| била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево |
| и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа плаш |
| ивим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он |
| ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После у |
| аском, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а из очију ј |
| ко-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан. |
| чврстиле њихово пријатељство.{S} Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, |
| га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се к |
| , него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба М |
| одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите |
| же, како је раније опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их с |
| ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам неразвијенију децу. |
| рже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види |
| рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«. |
| оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики замот |
| је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио ку |
| купљена, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је ма |
| ако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} Пол |
| ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачун |
| S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова б |
| дости, нећете се никад вратити! </p> <p>Сад се све променило.{S} И како то тако одједном?{S} Те |
| ије ништа лепо...{S} Не знам!...</p> <p>Сад јој стадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху |
| езу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> |
| вала свако сећање на прошлост...</p> <p>Сад настаје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад л |
| ју, него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега |
| амо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да |
| човек, који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује каз |
| као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматр |
| вљајући на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непрестано је тр |
| изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нар |
| аво јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љ |
| а ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад ба |
| но... нечувено... страшније од свега до сада... некаква катастрофа!...{S} И то је оно што јој ј |
| сто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, он |
| ила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнула г |
| е својим родитељима.{S} Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и уза |
| ..{S} По њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, |
| то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред распећем, и учитељева херув |
| све то скрива од људских очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} И |
| м погледу читав бездан прекора, чуђења, сажаљења... беше он речитији од свакога говора.{S} Љуби |
| лост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице |
| лушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад |
| о без невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, па промуца:</p> <pb n="127" /> <p>— Сви каж |
| аде хартију.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сил |
| у он плаховито стегну, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него нас |
| охвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар б |
| <p>Она се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном л |
| амо трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се само оно јавља и трепе |
| ће...{S} Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могу |
| е, привиђаше овај прекоран поглед, који сажиже душу као огњем...</p> <p>Опет се отворише усне с |
| ане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.< |
| не среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју кривицу.{S} У овакву стању било је те |
| по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што |
| ..{S} О, тешко мени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко мо |
| 4" /> <p>И Љубици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који им је причинио толики |
| у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана р |
| потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат н |
| а га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се све зап |
| стварима, које су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена учитељица већ приспела, да |
| о учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини |
| рете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весељ |
| ... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, пос |
| њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је з |
| као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремени, д |
| дан за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он и ћата не мења |
| полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде |
| :</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз п |
| одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па в |
| релете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави.</p> <p>— Ба |
| д Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко |
| но, сносећи свако за себе своје болове, сакривајући их једно од другога, старајући се обоје да |
| , молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски капут.</p> <p>— Не |
| опазила се жива радост, коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи учитељу, он претходно скрену учи |
| док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надање живу |
| ику, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми |
| ти: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су т |
| ма живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> <p>После ручка полицајац одс |
| сећајући се јучерањег призора: кад пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и |
| јадник, намучен, озлојеђен на цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајним ударцима су |
| мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага.</p> <p>Кад се |
| ед измени: постаде необично преплашена, саломљена некаквим црним, изненадним злом, убијена!...{ |
| ш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није постао Министар полиције, али што је мислио |
| уге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... рече пролазећи покрај |
| ? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери |
| тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим м |
| тово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} |
| е обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало ку |
| е пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, |
| дну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, н |
| <p>— Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживањ |
| гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} З |
| добротвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам откупио својим страдањем!...{S} Пред моје ступање у |
| да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи |
| /p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љубиц |
| {S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла округласта брадица, а |
| брадица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гледа |
| S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S} Познао сам вас одмах, н |
| тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, |
| ријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, глед |
| p>— Хо, људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p> < |
| треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла округласта |
| идео...{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, знам ј |
| цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> < |
| и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао з |
| >— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло |
| <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...</p> <p>— Хо, муке!... |
| сиљено.</p> <pb n="205" /> <p>— Знаш да сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мном.. |
| p>»Шта ја радим... којешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} |
| а као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... д |
| ога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су |
| говорите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p |
| а ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, сто |
| <p>— Да се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео...{S} Скућио, окусио домаће среће, |
| о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{S} Никога... нигде никога иа свету нем |
| рости.</p> <pb n="104" /> <p>— Ја... ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас кој |
| >— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S} |
| елели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном |
| о велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику б |
| а — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положио практични испит, па гледам к |
| Ради, мучи се, па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка јо |
| .</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он |
| мојте да се промените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свршено...</p> <p>Сто |
| рече Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који са |
| ли, управо што ме нисте разумели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква |
| ме столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</ |
| ћи по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређивати. |
| на неким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо син |
| себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опростите, |
| д срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртв |
| с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга, п |
| ето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је |
| алосним гласом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер са |
| ност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним |
| а је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мисли |
| } О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена према њему«...{S} И |
| на девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љубица Петровићева.</p> <p>— |
| , дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о |
| а тим...{S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас |
| p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к в |
| е моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуд |
| та осећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати.. |
| и, видећи је необучену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А |
| ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу |
| Молим вас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да |
| се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала п |
| лим вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она бр |
| му неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није т |
| тако одвратан, тако досадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се |
| ом!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у |
| е?{S} Данас сте почели.</p> <p>— Љутила сам се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорас |
| с доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за |
| — Нема.{S} Веља добио....</p> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, ш |
| морати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само пропадох...{S} А |
| штај на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали су |
| је говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека свастика порасте.</p> <p>К |
| ном рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде, слатки братићу...{S} Немам куд... да умрем ов |
| апред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати. |
| есем златан часовник... двадесет дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоће |
| о, братићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</ |
| , кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он ј |
| ву.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви |
| ?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} Није то... није то. |
| м учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек г |
| т, младост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јес |
| за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију |
| и и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све!...</p> <p>Ућуташе |
| и, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно нис |
| и ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији?</p> < |
| повученог, јест баш туњавог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестино |
| правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимо |
| десет дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} |
| ам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чек |
| ћаје, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратница... |
| главом.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу збо |
| ..{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој, Смиљка, изгледа |
| ој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Б |
| р нема ко то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједну од тих мисли, |
| е.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не |
| , Стојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно у дуга |
| друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни ми |
| која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, д |
| је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо |
| им малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад о |
| и се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а код дру |
| о сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, така |
| ао бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче сам почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите |
| под јасним небесним сводом, који се, и сам осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над овим |
| "49" /> <p>Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> |
| е... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јест, овај... </p> |
| сјају господства, у положају од кога и сам по мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Деца изнеше с |
| О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако ве |
| а!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <p |
| победоносно.{S} Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S} Од |
| помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена |
| гу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, д |
| ! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не ид |
| он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва |
| есигурно својим кратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не |
| има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, ин |
| и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као м |
| о због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>О |
| ни долазила да потписујем спискове, али сам узимала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити...</ |
| ће отказати?</p> <p>— Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од ј |
| е, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шеши |
| <p>Шта је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом |
| а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости. |
| нешто муцати, одговарати, не знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{ |
| ом.{S} Промуца нешто, не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из шк |
| ца...{S} Па после...</p> <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни за |
| 161" /> биће најсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања...</p> |
| жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој собици, п |
| не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...{S} |
| дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам и |
| ко ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И г |
| едаћу, чим примим плату.{S} Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разговараћем |
| јгоре је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, б |
| о; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли |
| ити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечи |
| тајаше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао против школе и школованих људи, |
| ) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још |
| гли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страда |
| хајдемо, хајдемо, голубице!...{S} Казао сам ти већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити р |
| ро научио целу наредбу напамет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу |
| што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно |
| аки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуда.{S} Тек само онако: »како сме |
| есело...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n |
| гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако |
| сам нај...најслободнији!«...{S} Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шт |
| /> <p>— Разуме се, и своју тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро... махну он главом, па |
| ="146" /> нимало страдао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања... гле с |
| ко се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко да с |
| ем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодно!... »И она |
| време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него онако...</p> |
| — Знам... знам... све знам!...{S} Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсец |
| м шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерат |
| бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући |
| као са своје стране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Го |
| {S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта на |
| p> <pb n="131" /> <p>— Био... јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примил |
| p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, по ко |
| пита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад см |
| ром казном...{S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто...{S} |
| што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, нау |
| не школе, па до краја школовања одвојио сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Ка |
| ит, само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Ка |
| и чекаху његов одговор.</p> <p>— Оженио сам се прошле зиме.{S} Кад у пролеће удари некакав шарл |
| аглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовник, какав ниједна девојка у Београду није пон |
| а је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са нек |
| то је мени још из детињства... запамтио сам добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тв |
| обично што ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то |
| овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, |
| би.</p> <p>— Преп... да, јест... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко оборених очију, избе |
| и у ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему б |
| е и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја ст |
| е ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S |
| . морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело ј |
| P18993_C2"> <head>II.</head> <p>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, враћај |
| ..{S} Јамачно се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе је г |
| сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћу!!«...</p> |
| могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог ме је проклео још на сам |
| ти за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Ја |
| е... за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</ |
| — Полако, море, чекај...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао на рачунима, одговара председник, сме |
| .{S} У основној шкопи, пред испит, само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће н |
| кући, са децом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким бо |
| .{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над |
| ења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој |
| око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да |
| али то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништ |
| страдати... много, много! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га ту |
| атраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам |
| .</p> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима |
| молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао |
| ад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радил |
| ену лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа... али што сам |
| , <pb n="145" /> то је ништа... али што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са ис |
| сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...{S} На шт |
| {S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{S} Иначе. |
| > <p>— Отпустиће је, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председника да је оптуже з |
| , нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> |
| ажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разгов |
| чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам |
| н затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Го |
| /p> <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме в |
| а не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам в |
| у јесени тешко страдати, то знам... јер сам летос благовао...{S} То се мора платити!...{S} Шта |
| ив владе... — капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет з |
| а узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад ви |
| а посла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и |
| ослушао све како ми је речено, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море... за ко |
| е изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој |
| оној искреној, неизмерној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази |
| {S} Кажи... господину.</p> <p>— Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му мес |
| лед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи... господину.</p> <p>— Нема ту сам, него |
| Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и |
| ледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако в |
| м себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, тешко мени!...{S} И најт |
| а одговори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим пла |
| и. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду.. |
| ека, молим вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави са њим и о |
| . али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би било.. |
| да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој одговараше на св |
| о приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само пропадох... |
| егов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку |
| p> <p>Љубица се прену.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они отишли... намиловали се, наљубили се |
| у на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> марамом и дувати ус |
| како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај н |
| и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, м |
| , али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хлад |
| лости, ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; |
| ку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у |
| бици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, |
| Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов изглед својим вечито погуреним леђим |
| pb n="77" /> осећаји, која мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно је |
| ати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ре |
| о што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад д |
| нејасним осећајима, у којима се ни она сама не може разабрати...</p> <p>Почетком августа, Љуби |
| обузе пријатна топлина: мило му што она сама везује своју судбину за његову, па и он развуче ус |
| заносним осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће!... |
| кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</p> <p>Љубица |
| , па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте главе, весела лица.{S} Осврташе |
| е и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима |
| венијих жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њим |
| доктора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесник |
| з собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болесником.</p> <p>»Дакле то није само мисао... |
| ву походу чинио.{S} Мисао му се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим пребледе, и таман се |
| акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.</p> <p>— |
| плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, или хода нем |
| ка, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} Али ипак мораде себи приз |
| Не, не... најбоље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па |
| у од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одједном их |
| пила одвратност према свему, гнушала се сама себе и свега...{S} После, кад се довољно настрадал |
| ло да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још |
| е јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој тако свет |
| у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко го |
| /p> <pb n="183" /> <p>При издисају беше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, пад |
| ам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, окр |
| и нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голубице |
| дећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједном наиђе... одмах после вен |
| јков рачун, <pb n="42" /> престиже га и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као што |
| вим обични доста смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосмислене одговоре, разуме се св |
| а његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.{S} У овој се |
| д ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!... |
| ше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и питал |
| ан да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{ |
| стина она <pb n="38" /> почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца по |
| одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом мож |
| би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S |
| ите све... што сам вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, |
| никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S |
| у, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико |
| рака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа ни |
| , а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има...{S} Али један |
| не може више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над про |
| таше сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђе |
| понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, а |
| обрадова његову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања |
| зграду своје среће!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружичасто гнездо љу |
| ном отишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа |
| , остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало |
| {S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у |
| одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељачким по |
| о каљати човека...{S} А ти није требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама |
| О, пријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је, п |
| е... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уг |
| арочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад |
| на је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорство, она п |
| ња, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло и |
| е мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест.{S} Љубица је причала тешко |
| аде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, која га снажно го |
| ма на дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Про |
| ћи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезније!. |
| ... одмах после венчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S |
| становала у школи. »Овако... незгодно: сами обоје!« После стаде да мисли о школском одбору и о |
| {S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и сва |
| тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје п |
| крајевима. »Међутим има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе дец |
| : »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па |
| би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љу |
| сле подне раније...</p> <p>Кад остадоше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акт |
| где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па шт |
| цу презриво, добаци јој:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о св |
| зала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... чекате учитеља?...{S} Тхе, шта ћете... мора се! |
| остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе ка |
| ба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад постићи одличан успех |
| зора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога рада.{S} Прионуше обоје на |
| епи миш и запара танахним крилима поред самих њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос |
| ..{S} Невидљива вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шебојем, рутвиц |
| амо слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нити јој што ре |
| поти...{S} Па после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хват |
| ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека свастика порасте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка |
| S} Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник прика |
| до!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недостижни, него с |
| 40" /> једнако... нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели.. |
| седећи, узимајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све |
| коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти од нове навале ми |
| ши самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</ |
| ла, превила се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, наразгова |
| паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогун |
| а заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула |
| ајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на |
| сваки има право причинити му страдање, само ако му то савест допушта...{S} Осећајући то све ја |
| је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена сн |
| да сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</p> <p>— Ски |
| вила на једној мисли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозн |
| ивети тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само д |
| о се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништ |
| ити јој се у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше по далеку недогледу, показују |
| лази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а |
| о ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља |
| етурали по глави најразноврсније мисли, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изла |
| е одређен — четвртак по Томиној недељи, само нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије |
| пазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што |
| о кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Тражићу негде на граници... далеко... к |
| ло, а нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако изненадних посета.</p> <p>— Кад си с |
| ...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећ |
| им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно |
| литику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а |
| д њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се ма |
| .</p> <p>Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, отвори ус |
| . да му је само да провири једним оком, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном |
| ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p |
| пута.{S} Иде унаоколо, укршта средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али |
| лази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој својствен положај ишчекивања.{S} После јој се |
| !... од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се питаше: откуд то?...{S} Како може бити!...{S} З |
| еди да више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко |
| уге за растанком... ништа, ништа друго, само прекор чемеран, отрован...{S} И непрестано се посл |
| било... и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то |
| ...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан |
| амо...{S} У основној шкопи, пред испит, само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће ср |
| љској кући, са децом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с нек |
| ив... али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати на њена питања.</p> <p>— Јес |
| з глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не ч |
| !...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</ |
| да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p> <pb n="87" /> <p>На тако пријатељске р |
| ражећи нешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже |
| но, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар |
| дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, |
| не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено како ова замотана прилика прилази |
| сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако |
| д себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ј |
| p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо... само раније...</p> <p>После подне иђаху низ потес, једн |
| засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помисли о |
| еју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени зло |
| свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јасних плавих очију сија љубав и доброта.. |
| ности, ништа је није привлачило к њему; само она незгода новчана... али ваљада није то?{S} Она |
| ра, ни радости... ничега, ничега!...{S} Само вечни, дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему |
| } О... а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо о |
| учана...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија |
| им други изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само не онакво, како се замишљало ранијих дана...</p> < |
| пити рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, |
| како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам |
| у све, али разумеш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох |
| а онако с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Тво |
| кивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти...</p> <p> |
| е одвоје од онога страшна погледа...{S} Само се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> |
| ража... овако осрамоћена, убијена...{S} Само га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и на |
| не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбег |
| .{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Ш |
| а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p |
| ави, она премре, поче се каменити...{S} Само се раширене зенице упрле кроз мрак у неке <pb n="1 |
| у у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако уз |
| ве некако онако... озбиљно, важно...{S} Само неколико пута, у почетку њихове везе, помилова је |
| а Гојко уздахну тешко... необично...{S} Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, н |
| дража и милија од свега на свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети |
| ме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутон |
| је толико страдања и мука причинила.{S} Само не могаше ништа проговорити: стегло га нешто у грл |
| ица, јер им је предавао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео |
| о, да јој она не казује све како је.{S} Само се још није могла досетити свему јаду.{S} Она поди |
| те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... '</p> <p>— Јеси ли чула, ж |
| и.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте понели какву објавицу са собом? |
| ајаше, не могући ни речи прозборити.{S} Само му унезверене очи прелетаху са писарева лица на ак |
| у, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам...{S} |
| знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па |
| мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, коју по некад смени л |
| дајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше ј |
| с и у оваким околностима није место.{S} Само тихи, лагани уздаси по кад што одају његово немо п |
| посла!{S} И мени је ово треће место.{S} Само ми необично што ме сад не преместише: научио сам в |
| и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и |
| заверише се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути |
| шли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p |
| он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилија |
| за њом, вичући:</p> <pb n="147" /> <p>— Само немојте да се промените до сутра...{S} Ја сам каза |
| ле... хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа мо |
| ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једна |
| /p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се осврт |
| , одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећи: неш |
| игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само!...</p> <p>Поседаше и почеше разговор.{S} Љубица н |
| уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>См |
| је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се муч |
| ма, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу испред очију расцветале воћке, на |
| ива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све |
| је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер |
| нити се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га са |
| љубљене жене ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска суревњивос |
| ли дани, срећни часови... она се топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковал |
| дима и вршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу |
| крзаним и дроњавим губером.{S} Под њима само меко сено, покривено шареницом, па ипак беше тако |
| у се пружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало |
| n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S |
| Па кад дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док |
| ...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> махну гл |
| ли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала |
| кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашен |
| а и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од оно |
| и глава остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога трен |
| реда има преко двадесет предмета, а она само један разред са три предмета!...{S} И још да му се |
| ану од тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудит |
| ити редован посао...</p> <p>Љубица сања само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, |
| гледају веома брижни, погнули главе, па само махну њима по некад у страну, почешу затиљак и опе |
| а, опустиле крила, отвориле кљунове, па само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепер |
| дник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једн |
| д вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изн |
| е Љубица зауставила на једној мисли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се по |
| од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија рад |
| га слободно... а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио |
| , што му је обузело целу памет, па мора само о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен, тресућ |
| анемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S |
| уд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави |
| ама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица само крену очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се |
| , па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шм |
| безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И с |
| р, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?...</p> <p>— Видећемо... бо |
| ремештај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља до |
| е се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Ј |
| ко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина |
| ј заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер дост |
| са највећим самоодрицањем, како то може само њена страсна и плаховита природа...{S} Она први пу |
| то је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапска посл |
| ојко се већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на с |
| она не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не ос |
| А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме |
| се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи |
| исару. »Збиља, красан човек.{S} Како је само учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да са |
| мо гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само за тренутак да га пог |
| ма са болесником.</p> <p>»Дакле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је |
| овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих |
| е се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, уб |
| ветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствари унапред предвиђа.</ |
| де.{S} До сад се уписивало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца |
| n="207" /> отуд страшно, бесвесно; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију |
| она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и ве |
| снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи |
| ици престао је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи <pb n="140" /> једнако... нек се ниш |
| ни, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још више и одједном се загледа у оно мртв |
| нији.{S} Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи узд |
| о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?. |
| и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично |
| не живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без икак |
| ве је к себи...{S} Очи укочене, уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да |
| шних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а |
| у, почеше разговор са њима.{S} Обоје се само упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим кућа |
| н мрак, црн, непровидан...{S} Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па после све |
| гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је обасјаше коси, |
| њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно!</p |
| лазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисањ |
| м навалом громовите буре живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици, која ће планути |
| о, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па |
| летеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у ру |
| и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: |
| ућу, па полазак у школу...{S} Колико се само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове, мно |
| Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њ |
| и, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак |
| ад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У основној шкопи, пред испит, само сам сањао |
| , тим чудним причама...</p> <p>— Пазите само, наставља он, гледајући је живо, севајући ватреним |
| р још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да безбрижно проживимо.{S} С |
| кочим, па последње из школе...{S} Чујте само!{S} Пред учитељски испит добих већу суму новаца... |
| она се веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу |
| итањем погледа писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко |
| ина, тако изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. »Међутим има доста места где сами се |
| бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чека |
| сто и отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учитељице, и одмах опази, да се ниједна не интерес |
| е, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за |
| азну за своја недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да прови |
| итно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, |
| сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад |
| ирући се <pb n="178" /> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави |
| тири гимназије, целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{ |
| д ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, а |
| су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али |
| , непроменљиви мир исписан је на њему и само једна усна малко... врло малко повукла се у страну |
| бодна затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова |
| авила морала...{S} О, тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешком муком стечену, |
| него удари преко Јасеновца, па се јави само капетану.{S} Испричај му све, али разумеш — <hi>св |
| слатким од трешања.{S} Разговор се води само о школском раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла д |
| страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо од |
| ео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо од овога дволичног народа... |
| {S} Свеједно, макар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb n="1 |
| чени су.{S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нових, тек да имају и први разред... п |
| >— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој ро |
| ко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде |
| ини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не у |
| ушу; али он одгони од себе све те мисли само једном, фаталном речју, којом се сви слаби каракте |
| д да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S |
| колски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече |
| ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, бр |
| лачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта ј |
| вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p |
| ри пуначки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Н |
| дличну оцену, те тако он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нетактична показа.{S} Ревизор |
| обро, врло добро, одговори он гледајући само цифру, на колико је гласила признаница, па немарно |
| стила се побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега |
| но, не видећи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, |
| ајући на све што га окружује, осећајући само сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и |
| ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, пре |
| е разгледа добро; беше узбуђена, па јој само севају некакви котурови пред очима.{S} Кад разглед |
| мануто, иде механички, а кроз главу јој само пролећу некакве испрекидане мисли...</p> <p>»И Зор |
| двоји од столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> < |
| одједном разлиле из груди.{S} Овако пак само уздахне и снуждено обори главу, осећајући немоћ и |
| примате плату?{S} Потписали сте списак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p> |
| откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа ра |
| немао сам никакве користи отуда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап пре |
| ило.{S} И како то тако одједном?{S} Тек само налетеше облаци, натушти се небо и просу се страшн |
| вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одгов |
| ли сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, |
| Нека деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја |
| коме ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причи |
| њи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он само у школи...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога |
| у, тако да осети његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше неш |
| ху несвесно с предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са прозо |
| а нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети |
| те дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако тако.. ових д |
| она упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са образо |
| то је долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одмо |
| учност.{S} Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у шко |
| е!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако само... тихо као сенка...{S} Расклањај руком пера кукур |
| часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је п |
| бразу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући с |
| мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и с |
| нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учионицу, Љ |
| ицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му |
| тисак учинити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гн |
| у плату од државе...{S} Још да наредимо само са општином...</p> <p>Љубица уздахну, обори главу, |
| ајна, слепа, која не размишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли |
| " /> се зауставе на једном предмету, но само пролећу, увећавајући још више црну слутњу, која јо |
| и позајмица, нешто се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано. |
| некакво ново страшно осећање...{S} Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи. |
| ве се показа непоуздано, ништавно, лепо само као мисао, да теши онога који страда, али неоствар |
| а, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми се о |
| ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване |
| лих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће ра |
| чке раднике. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Надлагује |
| уше кроза село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима |
| ца приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи |
| дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и р |
| стидљиво оборила, па слободну леву руку само преноси преко чела, а десна све више дркће у његов |
| .</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрила собом све, и жив |
| а њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако |
| алити својим другим разредом, јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да рад |
| па срце и однесе... остаде на том месту само пуста празнина.{S} Он осети да је остао усамљен за |
| на се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто у |
| у... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено |
| ремештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем |
| ма за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочити звук, који се носи преко воћњака и |
| аше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не |
| руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову. |
| аши путници наиђоше на оборену кладу на самој обали, па, готово не споразумевајући се, поседаше |
| ни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред.. |
| нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се |
| гне саставити списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. — |
| рођена!...{S} Бог ме је проклео још на самом рођењу!...</p> <p>— Оставити!...{S} Никад!...{S} |
| чком љубављу; љуби безумно, са највећим самоодрицањем, како то може само њена страсна и плахови |
| недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем...</p> <p>После два дана дође писар.{S |
| е знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго, шт |
| а све услуге, просто и једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова с |
| су јој чак пријатне.{S} У овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилику да с ким изме |
| у он и окрете лагано корачајући к своме самохраном и невеселом стану.</p> </div> <div type="cha |
| творише усне самртникове, опет слабачак самртни ропац, један... други... и очи се сасвим промен |
| о лелујати, као последња слабачка жртва самртникова, с којом се он опрема на далеки, неповратни |
| о огњем...</p> <p>Опет се отворише усне самртникове, опет слабачак самртни ропац, један... друг |
| у...</p> <p>Разлеже се очајан, панички, самртнички врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху н |
| ла на лицу.{S} Све се променило, добило самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, |
| ој се крв леди, камени под тим страшним самртничким погледом.{S} Узе јој се цело тело, не може |
| е...</p> <p>Очајан, угушен јаук, сличан самртном ропцу, или дављеникову кркљању, разлеже се спо |
| , па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, |
| га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јо |
| онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{ |
| е да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је н |
| м збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми к |
| мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило, пројури кроз ње |
| сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше |
| се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра усташе обе рано.{S} Она предаде м |
| ојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратницама.{S} Стојан |
| не будућности, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови громко |
| се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен |
| аставити редован посао...</p> <p>Љубица сања само о оном што је изгубљено, о чем се некада снев |
| заносним сновима...</p> <p>Но Љубица не сања пријатне снове.{S} Тужно је оборила главу над реко |
| ави ћата, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече председник.{S} Ја |
| и руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме о |
| к хтела живети!... онако како сам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћу!!«...</p> <p>Крајем |
| љив посматрач опазиће из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом.{S} Те |
| раме, па одговори:</p> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— |
| ође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој исто |
| еч.</p> <p>— О, господине... никад и не сањам...</p> <pb n="128" /> <p>— Добро, добро... верује |
| вадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p> |
| ану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде кр |
| њи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану.{S} А |
| рече узгред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, бр |
| > <p>— Реците му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањ |
| У основној шкопи, пред испит, само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на св |
| ти на девојку.{S} И одједном, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим |
| Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.</p> <p>Наши путници наиђоше на оборену кладу |
| ну играчку, о којој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала радости, коју не умеше ни при |
| ећ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| н разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?...</p> <pb n="153" /> <p>Гој |
| помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не и |
| очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одг |
| де у школу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, који јасно казује, да њена душа не уч |
| ен, цело лице некако необично измењено, сањиво, занесено... </p> <p>Како то? рече она тихим гла |
| одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше в |
| монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гл |
| тнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чиче, маш |
| Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица узе хартију и проч |
| ри, али Љубица обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма, |
| ни а учитељица отпуштена.{S} После овог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први |
| уди се како је рђаво протумачила његово саопштење о оној учитељици.{S} То је неваљала женскиња, |
| а и упознала се са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати стано |
| е у раду.{S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, нео |
| први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину о |
| о.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</p> <p> |
| ад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодно!... »И она би |
| на пример, чим <pb n="92" /> је Стојан саопштио Гојку новост о часовнику, одлучили да ово дана |
| е незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите тамо далеко... тамо хеј, где |
| а!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, св |
| јави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново одело, нов црн ше |
| јој се сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сум |
| час.{S} Ту се разговарало пријатељски, сасвим другарски, претресале се успомене из младости, у |
| да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само како то он полако |
| о какав камичак.{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућк |
| ће радити озбиљно... сасвим се тргла... сасвим!...</p> <p>— Е добро, добро...{S} Збогом! и капе |
| е осмехнути. — Сад ће радити озбиљно... сасвим се тргла... сасвим!...</p> <p>— Е добро, добро.. |
| јне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата |
| гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит, прави младожења.</p> <p>Љубица подиже г |
| ет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде н |
| беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државн |
| ако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ |
| {S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим одвратан!... <pb n="157" /> Мора га избегавати.. |
| сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао ова |
| мртни ропац, један... други... и очи се сасвим променише, право стакло!...{S} Свршено је!...</p |
| штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <pb n="102" /> <d |
| Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана |
| са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој велик |
| p>— Не, не... оставите ме... заборавите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, а |
| на, исцеђена снага.</p> <p>Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледа |
| све, и она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само не она |
| аму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очију...</p> <p>И све то што се пру |
| им, животињским погледом.{S} Образи јој сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се уву |
| дари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра, убиствена струја |
| авље је поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некак |
| ико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији, па показује нешто је |
| и учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он |
| ="168" /> ново, необично осећање, нешто сасвим светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа |
| на писареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и сама добацив |
| још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он плану г |
| се представи, па као прави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици.{S} |
| раво на ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши их |
| поздрав једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави генер |
| о: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> |
| одне прегледају са кметом учионице и да саставе списак свију потребних ствари, које се морају о |
| ог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично јака, силна љубав, права љубав, вели |
| е... списак потребних ства... ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше по |
| он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се |
| в, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, како он рече, а у самој ствари: да ма |
| {S} Хм... истина за мене то није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену и његову, па ће и за м |
| у...{S} Његова обична збуњеност, кад се састаје с непознатим људима, обузе га сад у великој мер |
| а проговори.{S} Није му непријатан овај састанак, напротив... али би он ипак радо продужио пут, |
| е господу Богу, који је благословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} С |
| — За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича му сложи друго |
| десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не треба ни да преживи праву |
| ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, ш |
| е усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи |
| ити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан проведоше две сиротице у разго |
| сећајима истаче се јасно један: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог ј |
| а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, вео |
| ајући је са оним простосрдачним женским саучешћем.</p> <p>— Ништа... остави ме!{S} Боли ме глав |
| езверена Гојка са оним простим искреним саучешћем и махну главом ка вратима.</p> <pb n="94" /> |
| ући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изг |
| болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опасно |
| цу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћеш |
| е никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових |
| ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горко с |
| бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сач |
| S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће |
| анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> |
| истру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица се стресе, пребледе и дохвати |
| атнице се отворише и на њима се показа, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше полако, погурена и оборен |
| p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да о |
| ца стајаше на вратима учионице дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан се дизаше, стењући:</p> <pb |
| а, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко |
| ва два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је д |
| ћу вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} |
| ак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига одједном се скиде, нестаде је, а |
| кад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, |
| о којој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала радости, коју не умеше ни прикрити, нити |
| е, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше |
| н, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, об |
| лом школском таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго го |
| икога свога.{S} Отац јој одговараше на сва питања, али оним истим својим изразима, с којима се |
| дном наиђе наступ љубавних осећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S |
| му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином. |
| им путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да |
| асветлеше, образи се заруменеше; она се сва предала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој с |
| > <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с креве |
| умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, која је од |
| о, стало, не куца нимало...{S} И она се сва окаменила...{S} Ужас!...{S} Које је доба?...{S} Зар |
| 993_C7"> <head>VII.</head> <p>Љубица се сва предала школи, својој деци.{S} У непрекидном, замор |
| на, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, т |
| таде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде послу.{S} Постајаше све расположенија и рад |
| илно, разорљиво осећање и предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни за св |
| ча изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из |
| вио оне ударце камџијом, оно понижење и сва страдања...</p> <p>— Господине Гојко, рече писар ул |
| нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први т |
| ди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, о |
| > <p>Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља:</p> <pb n="5" /> <p> |
| е јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха...{S} Пр |
| очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже...{S} Камџија фијукну кроз |
| >— Јеси ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!. |
| , па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без опр |
| догађај.{S} И младенци и часници — цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љуб |
| C18"> <head>XVIII.</head> <p>Сврши се и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађа |
| Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали су узети д |
| животе!...</p> <p>Устала је рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила све шт |
| и: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> <p> |
| те му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Ве |
| ије хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} Веља још горк |
| дној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој, верујем...{S} |
| ="67" /> које се обично зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавога слушала.{S} Али она ни п |
| ре, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламитала...{S} Љубица седе на п |
| рио од ње, па ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о светињи школској!...</p> <p>Он |
| , братићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шт |
| атије, као да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познај |
| ајпре стаде тешити и причати му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је |
| ; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> < |
| } Родитељи помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу |
| ем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опе |
| За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства, |
| љом.{S} А са самим првим разредом треба свакад постићи одличан успех; то није много тешко.</p> |
| ивимо, брате!...</p> <p>— Нама изволите свакад недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад |
| добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n="27" /> <p>— Хвала в |
| це!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па |
| на, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јас |
| ...{S} А онај пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, као сенка, притиште браву и гурну |
| је јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмаз |
| више онога топлог погледа, који Љубицу свакад пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је на |
| ски.{S} Не може да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...</p> <pb n="188" /> <p>— |
| међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка |
| не преместише: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као прави |
| ко мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни |
| рти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад би |
| /p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега право убиство.</p> <p>Лекар зап |
| ровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави |
| том. — Нико не може грешници опростити, сваки је мора отурити!...</p> <p>— Не, није то... остав |
| аве, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, |
| а...{S} А оно није... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве к |
| Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, |
| исте још ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је почетак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко мож |
| се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде. |
| ац веома учестао са својим походама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са |
| е старије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја.. |
| .</p> <p>— Нема, госпођице, ниједне.{S} Сваки је новчани издатак записан.{S} У осталом, чекајте |
| ом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати |
| сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког |
| рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само ако му то с |
| /p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у стран |
| зише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, од куд се приближаваху го |
| се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коли |
| она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећ |
| то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало поменути име писарев |
| аједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капе |
| ет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо л |
| дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје добро његов гла |
| оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> навикне жену, да се не |
| , осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели што боље препоручити. |
| закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки покрет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем. |
| никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог |
| ја по овима овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах з |
| знаш, као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно ни |
| густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнуре |
| тупа полагано некаква хладноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима ј |
| ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље |
| ано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на нога |
| же од ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање на прошлост...</p> <p>Сад настаје живот, п |
| да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</ |
| е од њеног строгог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Он |
| пуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разг |
| У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Председник пр |
| ху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд |
| . намиловали се, наљубили се, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично светло игра |
| /> <p>Живели су скромно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, сакривајући их једно од дру |
| Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направи |
| дучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се |
| магловитим...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; |
| ремештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Гојку |
| те да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета?</p> <pb n="138" /> <p>— Онда... е онда |
| Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти |
| бичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког непознатог намерника.</p> <p>— Шко... школа где |
| брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор |
| аке врачаре и траваре у целом округу... свакога ти ђавола зна!...</p> <p>— Нађи ми старо одело. |
| {S} Ово је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати т |
| чуђења, сажаљења... беше он речитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе од неке хладноће, к |
| ећа разлетети као прах...{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окрену |
| Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпр |
| чним немањем новаца, и депозитар крајем свакога месеца...{S} И све, све исто, једнострано, доса |
| руди.{S} Тако се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне к |
| <p>Влајко учеста са посетама.{S} Скоро свакога празника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојк |
| астави рад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судници тако ч |
| боје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, па тежи некуд даље и више, т |
| са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> <p>— Извините, молим вас, али знате: н |
| га она сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све му постаде об |
| ), па их уведе у школу.{S} Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и та |
| ..{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад ул |
| ди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запиткив |
| атрала; већ му је проучила и разгледала сваку шару, запазила сваку особину, али јој још није по |
| учила и разгледала сваку шару, запазила сваку особину, али јој још није почео постајати обичан, |
| н, вечно намрштен и повучен, избегаваше сваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љуб |
| ејући се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља одобровољио |
| владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен |
| велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак |
| виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његова бр |
| е, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки |
| ршти од нове навале мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта |
| неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакв |
| обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... не |
| одину дана сам наћи пашенога, само нека свастика порасте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође свој |
| показа веома предусретљив према ташти и свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајући |
| а ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчања је одређен — че |
| ких залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, па |
| , знате, чудан народ... хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, |
| му пажљива женска нега...{S} Може бити свашта... одговори лекар и пође.</p> <p>— Како... неће |
| ње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је т |
| А новости... већ онако...{S} Прича свет свашта, не може се свему веровати: те не знам онај отпу |
| ћи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкари |
| ема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу магл |
| кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, |
| " /> други израз, понашање, тон говора, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто промрмља, и |
| ј новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто пр |
| Христо</title>?...{S} Онако ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у |
| огме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да |
| други израз, понашање, тон говора, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто промрмља, и више |
| ила собом све, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево о |
| сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хоћете?...</p> <pb n="88" /> <p>Он већ једва вла |
| итар крајем свакога месеца...{S} И све, све исто, једнострано, досадно!«...</p> <p>»О, што ниса |
| е, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја д |
| ... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је с |
| покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!«...</p> <p> |
| тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се |
| наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <pb n="81" /> </div> <div type="cha |
| а највећу срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила својим долас |
| уго тако као окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни ос |
| и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за |
| у школи преживела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стрес |
| ...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав |
| олусвесно око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, који јасно казуј |
| } Како који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно погледају, |
| ..{S} Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трзати нерв |
| ичега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћу поправити...{S |
| ом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ |
| стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљаше, све в |
| у се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу Министру просвете... тамо о Љубици, а? |
| не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништ |
| послушни... све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне |
| цу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га уплашено п |
| , а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим |
| господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ баци струку на |
| руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Ал |
| .{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?.. |
| рини, све ја то могу поправити... јест, све ћу поправити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражити прем |
| тељице удате, управо све у целом срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, |
| р полиције, али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја правда!«... узвикује |
| инути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наве |
| ?...{S} Што ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...< |
| следња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећ |
| је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми |
| црно, густо?...{S} Иде, иде... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капљ |
| огрешила!...{S} Опет је обузима зима... све више је издаје снага... глава јој клону на једно ок |
| се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да |
| ти...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се |
| и људи су били меки, добри, послушни... све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу |
| орко зајеца...</p> <p>— Знам... знам... све знам!...{S} Видео сам!... узвикну Гојко таквим врис |
| кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш су |
| нате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...< |
| брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и ст |
| школовања, такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, трчкарање до ба |
| друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочити звук, кој |
| а су се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре з |
| ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало д |
| девојче...{S} Наша учитељска посла!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и ку |
| ња...</p> <p>— Зашто?!... зашто?!...{S} Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, о |
| нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је |
| шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати једио исто...{S} И овај несносни Го |
| ођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хоћете?...</p> <pb n="88" /> <p>Он већ једв |
| мисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу младим људима има тога. |
| ли ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све!...</p> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, обо |
| стањем ни са последњим догађајима...{S} Све се испретурало, ускомешало у њеној помућеној врелој |
| но, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</p> <p>— Шта си радио?! викну пренера |
| ада велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједно |
| наш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све!...</p> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе |
| њене обале па их одједном нестане...{S} Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поно |
| ви младости, њени најдражи идеали...{S} Све, што је тако дуго стварала у сновима, чиме је најра |
| це, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте зн |
| ну и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као код правих кућевних људи!{S} И он из |
| зговарамо са господин-свештеником...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе све |
| о последњи уздах пред тешким сном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.</p> < |
| — А?... одговори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p |
| к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар |
| црвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочим, па последње из школе...{S} |
| е на врата, у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врат |
| пређе преко главе последњих недеља.{S} Све је одвратно, страшно, неприродно...{S} Чуди се шта |
| густа, Љубица оде својим родитељима.{S} Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су на |
| на разним другим средствима освете.{S} Све беше испитано, у мислима проверено, и све се показа |
| ше...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно |
| е веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да |
| онако драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар по |
| ци изброја и даде колико је требало.{S} Све се то изврши неким полу-пословним тоном, као да изд |
| м сума треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица |
| ти писар.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро |
| ивости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се променило, добило самртнички изглед, а очи, оне |
| ја крштеница...{S} Па после...</p> <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој пит |
| Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он оним благим тоном у коме нема |
| пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу как |
| досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре... |
| е.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже |
| ћи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непровидан |
| на ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхов |
| ју његово немо присуство.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p> <p>Одједном |
| идеалише.{S} Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за |
| види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, в |
| есте он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе с |
| <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.< |
| озитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори други глас одл |
| баве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то |
| лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S |
| ?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добр |
| мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би он |
| — четвртак по Томиној недељи, само нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љу |
| ову собу, наместила, почистила, уредила све, и она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изг |
| ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устан |
| очајно, као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила млад |
| ало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једе |
| ј симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због њене самоће и сиротиње |
| па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране.</p> <p>— Шта ћу, старост је, братићу |
| рицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикл |
| , он јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке |
| итви и небесном свету, заборављајући на све што га окружује, осећајући само сласт и блаженство |
| ствара тако јасну представу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључ |
| да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све з |
| у руку само преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се |
| светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопачке...{S} Љубица се мршти, лупне ногом, управо |
| Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештеником...{S} Све се на |
| S} Учитељ отегао неку дугачку песму, па све <pb n="72" /> сеца гласом, узвикујући на неким мест |
| /p> <p>Кад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном |
| d> <p>Протекоше још три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{ |
| јсторију и одговара правилно.{S} Љубица све више светли очима.{S} Али по неко устане, па све на |
| дједном он стаде опажати како се Љубица све више мења према њему...{S} Следи се од страха, и ст |
| ала и изазивала нерасположење; напротив све му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симп |
| <p>Тако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наступа полагано некаква хладноћа, д |
| ркога прекора.{S} Изређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживише, и ниједна сенк |
| последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} Пустити децу тако у свет |
| и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, фаталном речју, којом се сви |
| и доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом |
| али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад |
| рло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи...{S} А она |
| ема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу и |
| ело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опа |
| ве више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више зе |
| адио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивости, |
| логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећајима, у којима се |
| p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— |
| и човек?{S} Не, није, није...{S} Ово је све друго... <pb n="57" /> други израз, понашање, тон г |
| надао...{S} Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за н |
| .. или управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема планина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћ |
| брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави прем |
| ојнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друк |
| ркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим |
| има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Само се још није могла досетити свему ј |
| во сјајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души ра |
| ините, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — К |
| 78" /> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе о |
| као кад се добро налије вина, па после све више и више... навлачи се црн застор око њега, он с |
| ично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају ј |
| како је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, |
| а у њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавај |
| а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</ |
| порезу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубица се све више навикаваше на писареве љубазности, и сад јој б |
| нећете се никад вратити! </p> <p>Сад се све променило.{S} И како то тако одједном?{S} Тек само |
| ше Пери двосмислене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад |
| јанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног страха.{S} |
| два иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај леде |
| ави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... навалише неки бурни осећаји, и она са |
| укова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој већо |
| ала и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећно детињ |
| Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео |
| и обојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним свод |
| , сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пе |
| исам живела...{S} Опростите, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе. |
| све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шт |
| ом. — Знате шта! узвикну он: урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{ |
| > <p>— Будите слободни...{S} Испричајте све лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, ч |
| да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако |
| као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом намером он прекиде р |
| .{S} Беше страшно погледати је.{S} Лице све крваво, косе разбарушене, почупане, висе читави бич |
| слањајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> |
| уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убр |
| а кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису |
| пред очи!</p> <p>Тако редом разгледаше све шта би као требало набавити за први разред, па пређ |
| Постајаше све расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бриш |
| , те се сва предаде послу.{S} Постајаше све расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} Посл |
| в необичан за село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на |
| жбеним пословима.{S} Разговор постајаше све живљи и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде |
| ничави сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше стању, које личи н |
| стано занесен, као изгубљен, посматраше све око себе суморно, бесмислено, апатично...{S} Веља в |
| једва владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну леву ру |
| ладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд |
| је смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке.</p> <p |
| S} Гледам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по |
| дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашин |
| страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечен |
| им скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном претури |
| као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући м |
| колико су заостали, пређоше на посао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца |
| од њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи |
| главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само |
| ажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и све то неким нежним, учтивим, пријатељским гласом, који |
| м ја како капетан слуша моје причање, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, прич |
| S} Влајко се сав предао тој установи, и све време што му остаде слободно ван школе, употребио ј |
| е сваком његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнез |
| зуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Р |
| о се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде |
| е беше испитано, у мислима проверено, и све се показа непоуздано, ништавно, лепо само као мисао |
| мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али |
| , како се то описује у романима...{S} И све је тако некако испало, како се у романима пише...{S |
| ујући шта се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S |
| депозитар крајем свакога месеца...{S} И све, све исто, једнострано, досадно!«...</p> <p>»О, што |
| нио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад |
| о цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неизм |
| би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора и |
| па му душу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за р |
| шала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност |
| астаде објашњење и разговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да и |
| дајући замишљено, проговори:</p> <p>— И све ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зо |
| ући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али |
| ити...{S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га |
| греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар |
| ога невидљивог саветника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејањ |
| е.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу |
| те ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас |
| са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} В |
| упује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева |
| огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док |
| ана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} Истина она <pb n="38" |
| а се злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам |
| е, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гле |
| а вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет |
| и сасвим не изгубе из очију...</p> <p>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало ј |
| се слажу неки страшни осећаји, који би све уништили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља, с |
| слио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себе.{S} Председ |
| викну он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео св |
| е му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о вечно |
| слено како ова замотана прилика прилази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверски |
| смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме |
| све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез ни |
| <head>XVI.</head> <p>У орловичкој школи све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно |
| а идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао.</p> <p>Тако се поче н |
| >— О чем је бунцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада изгледао, шта је радио?...</p> <p>Вељ |
| Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда ће се |
| .{S} Младост је силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећање на ове да |
| ко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестаје са њихових лица о |
| а школа, па треба прегледати и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше на |
| орити, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати мет |
| је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Н |
| вати од изненадних догађаја... оставити све на страну, па живети... живети славно!...</p> <p>И |
| Али црн и непровидан застор будућности све то скрива од људских очију, док му садашњост не отм |
| Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Са |
| ављем!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... |
| стадоше растезати у дужину, стварајући све веће, разноврсне слике.{S} Одједном се на зиду, пра |
| што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... |
| ају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу пријатним заносним с |
| кавим, загушеним гласом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена сељака право у очи, ка |
| онако испод покривача испаде и прескочи све степенице иа вратима, па као муња одјури суседовој |
| близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присеб |
| очео спремати за одлазак.{S} Понови јој све лекареве наредбе односно лекова и неговања болесник |
| ме послу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ |
| смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих зна |
| захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сиротиња смо, госпођо, ст |
| ма.{S} Веља добио....</p> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што д |
| е своје госте по целој кући, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо |
| дим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у д |
| једна црна мисао, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што |
| у, скрушен, без наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <pb n="81" /> </div> |
| вља и трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сум |
| да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа |
| ћи и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачн |
| м...</p> <p>Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише |
| ање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све како ми је речено, али опет сам погрешио...</p> <p> |
| ћу...{S} Толике учитељице удате, управо све у целом срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо |
| , па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и |
| ши језик и он доста живо исприча готово све, што је се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дош |
| ће да дели милошту као други људи, него све некако онако... озбиљно, важно...{S} Само неколико |
| во, он ми није још ништа ни казао, него све онако... поиздаље.{S} Час говори некакве одвећ необ |
| и?...{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. |
| ; он је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види |
| де причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је |
| це разасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевен |
| постајаху интимнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њ |
| мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која |
| и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам |
| као и Гојко.</p> <p>— Извол’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубица седајући и смеш |
| зговор с писарем, изостављајући наравно све оно, што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се |
| лико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n="12" /> за отварање првог разреда?. |
| но само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположи |
| !...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином...{S} |
| какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S |
| ости због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је |
| вот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам свој зало |
| !...{S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити |
| ма.{S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и ле |
| ему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она... |
| ресовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, а |
| , и упропастих живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити св |
| а Љубица кмета.</p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном д |
| лској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може мислити |
| њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника.{S} |
| га часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} За |
| ом гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом навалом громовите буре жив |
| људима има тога... те кавге, али се то све поправи...</p> <p>— Поправити!...{S} Не може, мајко |
| чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и малодушним узвиком: ех!. |
| ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Ис |
| држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и |
| не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести разгов |
| ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна.. |
| му то савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на |
| се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео...{S} Скућио, окусио домаће среће, раскући |
| Једна се чуди новом нараштају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Жи |
| тићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света...</p> <p>Љубица, |
| а.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје ст |
| то дави, испија полако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман с |
| да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> <p>Она |
| изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се т |
| последњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутр |
| то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, к |
| дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћ |
| е и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасв |
| иде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још о |
| »Много нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у |
| ишљаху...{S} Како који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно |
| оложају који заузима...{S} Љубица, коју све више обузимаше женска сујета, попушташе по мало од |
| "86" /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање своје родбин |
| а се јави само капетану.{S} Испричај му све, али разумеш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те |
| ко ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запиткивати час |
| ти, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, д |
| <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљав |
| деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човечји живот, не см |
| су урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њихо |
| само такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним људима...</ |
| о... хајдемо у нашу школу...{S} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, не п |
| а глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p |
| ј више примицаше, њихова лица постајаху све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да с |
| ја се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше бл |
| у мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктави |
| да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели |
| каква хладноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предм |
| скромни, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186" /> каквог |
| ги гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...< |
| ори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и у |
| .{S} Испричај му све, али разумеш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те онај зликовац не опази |
| вде питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се променило у новом учитељском гнезду: не сија виш |
| м све, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога пло |
| и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она пролазећи поред стола, за |
| ити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па го |
| у вас обасути брилијантима...{S} Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубиц |
| их одједном нестане...{S} Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величан |
| } Сву ћу вас обасути брилијантима...{S} Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> < |
| же очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне с |
| исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, уби |
| вију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу к |
| тално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после нема по нек |
| је страшно... нечувено... страшније од свега до сада... некаква катастрофа!...{S} И то је оно |
| које јој је овога тренутка страшније од свега на свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да н |
| нешто веома велико, непостижно, веће од свега... управо о већим школама није смео ни мислити. — |
| својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи.. |
| <p>— Хо, брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па |
| , а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га учитељитца, |
| ојој лепоти...{S} Па после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко |
| ... у помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту. |
| дрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од |
| он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... руме |
| у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучи |
| ост према свему, гнушала се сама себе и свега...{S} После, кад се довољно настрадала, постаде р |
| д нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре с |
| астурати...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; |
| . живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће |
| ог, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди |
| о бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, ш |
| оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу о |
| ично драго, што се у овој прилици нашао сведок његовог гимназијског школовања.{S} А он је, мора |
| јући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, п |
| p>— Коме?... прихвати писар.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини |
| не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Го |
| По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремн |
| ецом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала |
| подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе |
| ...{S} Лекар каже... опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћ |
| ом... опазила сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Г |
| тити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, покоран судбини, спреми |
| на револверу, који он не имађаше...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с но |
| узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједно, макар их не мргодила, али само нека груне тре |
| вему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој ј |
| ља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном ј |
| писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стојана колико му треба |
| аде равнодушна према свему, било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отворише очи, кад |
| — Море, село... шта село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече пре |
| а нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ништа...{S} Могла би продужити и овакав жив |
| сци, ожењен још од осамнаесте године... свекар нека добричина... она доведена из сиротињске кућ |
| китњастим пространством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом бескрајном в |
| д?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жал |
| ајима: обузела је некаква апатија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може |
| али је некако постала равнодушна према свему.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пр |
| но настрадала, постаде равнодушна према свему, било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад |
| зима некакво пријатно расположење према свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек |
| {S} После је наступила одвратност према свему, гнушала се сама себе и свега...{S} После, кад се |
| ако...{S} Прича свет свашта, не може се свему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те ов |
| ча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за |
| о и напредак орловачке омладине.{S} Али свему има краја, па и овој погодби.{S} Наредише да учит |
| је.{S} Само се још није могла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно п |
| на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p> |
| стио о њеним родитељима, о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда по |
| тво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туроб |
| наразговараше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде причати |
| кој школи.{S} Од скорог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само па |
| још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих недеља.{S} С |
| не, договарају се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, чим <pb n="92" /> је Стој |
| тељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени другови, ви |
| прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта |
| уг...{S} Онако је некако... чудан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што тр |
| ажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много жив |
| .. биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не |
| ине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхр |
| веселије, ђаволастије...{S} И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му се бр |
| /p> <p>— Повратила се... била јој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се повратио?«... пита он |
| , одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осети како се на |
| као мртвац...{S} Одједном стаде гледати свесније...{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа |
| азумела.{S} Одједном се прену и погледа свесно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... запита она загушени |
| д његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа се не види, са |
| те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма н |
| сав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квар |
| селити...</p> <p>Тек настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадов |
| шом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што |
| <p>— А новости... већ онако...{S} Прича свет свашта, не може се свему веровати: те не знам онај |
| свим светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S |
| а љубав, што је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Ра |
| >»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у |
| их, тек да имају и први разред... па се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад у |
| празни гласови...</p> <p>— Надлагује се свет, море, рече један одборник.</p> <p>— А ’нако вели. |
| p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао многе разговоре |
| о, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје |
| им нашалити.{S} Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... по |
| ... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се с |
| личанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера. |
| летку јадник, намучен, озлојеђен на цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајним ударц |
| ад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... раз |
| весели.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, |
| да, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све покл |
| дишње теорије...{S} Пустити децу тако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу му заи |
| p>— Јест, добро сте рекли.{S} Практика, света практика!{S} Нисам ја узалуд практиковао дванаест |
| са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p> <pb n="183" /> <p>При издисају беше сама Љуб |
| а ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама |
| убљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево |
| е просто све од мене... и овога и онога света...</p> <p>Љубица, како стајаше испод Гојкових ног |
| ља осећаше сав блажен, срећнији од цела света...{S} Ну, одједном он стаде опажати како се Љубиц |
| аше пренеражен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да |
| себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћутање...{S} Неко се помаче, устаде, |
| д њеним очима, расветли и показа велики светао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим ј |
| од погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... викну она оштро, па се одм |
| о.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена.. |
| себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо |
| .{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} Написао човек Министру шта ми р |
| нути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о светињи школској!...</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, а |
| увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У таквој несрећи |
| > <p>— Море, знаш ли онога ономлањског, Светислава.{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми р |
| аженство од умнога додира са анђелима и светитељима...{S} И она осећаше бескрајну, неизмерну сл |
| подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи зву |
| и опет стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} |
| д том белом, миришљавом завесом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен свод чистога небес |
| и одговара правилно.{S} Љубица све више светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопачке... |
| нства са Драгутином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се топила само од јед |
| се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајдемо сад тамо.< |
| ој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушни... све с |
| у глави... промени јој се лице, постаде светлије...</p> <pb n="139" /> <p>— Седите, рече она Го |
| толико читала, да је љубав нешто много светлије, узвишеније...{S} Сећа се својих осећаја за вр |
| њу новаца.{S} Одатле се опет настављају светлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а им |
| и вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану свако |
| оз шуму? запита га она, гледајући неким светлим, необичним погледом, из кога бије смрт и вечна |
| /> <p>Гојко се сусрете са њеним јасним светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети ск |
| /> ново, необично осећање, нешто сасвим светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрас |
| збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно...</p> <p>Не прође ни месец |
| о своме гнезду...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, |
| ацима свога заласка, прснула је ватрена светлост по том недогледном пространству и обојила га ч |
| ва зјапи широка баџа, кроз коју продире светлост, ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, |
| окренута, те не допираше унутра довољно светлости.{S} Скамије старе, рађене још пре двадесет пе |
| љена, те у његовој тамници беше довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од страха.{S} Н |
| блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу његови зраци... оно се спушта величанствено и |
| во сунце, што огреја благом подмлађеном светлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с каквим је осећањем и |
| који се, и сам осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над овим китњастим пространством, па |
| о, па трепери својом нежном сребрнастом светлошћу.{S} Зрикавци отпочели свој посао, па и цела о |
| з велики простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окречену собицу.{S} Љубица иђаше напред по |
| лед.{S} Очи му плаве, мале, па необично светлуцају испод меснатих капака; са стране око очију к |
| се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем |
| ЉИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Светолик П. Ранковић</p> <p>(НАГРАДИЛА МАТИЦА СРПСКА СА |
| {S} Нису те хтели чути... страдао си за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А |
| срећна!...{S} Никога... нигде никога иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, н |
| и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, убијена...{S |
| и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу као елекри |
| је овога тренутка страшније од свега на свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и |
| ...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит п |
| са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, који потпуно одговараше ње |
| ик богомољац предаје молитви и небесном свету, заборављајући на све што га окружује, осећајући |
| ставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </body> </text> < |
| рва љубав охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја |
| ре зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања и му |
| ку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена |
| вила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, г |
| о себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња. »Умире!... |
| !...{S} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} |
| да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће немаш... одговори он и стаде се окретати око себе |
| ђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књигу.{S} Подиже очи и погледа ј |
| из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он преплашено, |
| ре запрска, док пламен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тихо лелујати, као последња сла |
| але, па се цело село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко у |
| у да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене |
| о да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онак |
| ет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником и старојком заверише се нови супрузи на вер |
| мо чули, па све разговарамо са господин-свештеником...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо |
| p>— Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није због тога што... није због школе.{S} И |
| ити!...{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви га презиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш о |
| његову.</p> <p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним |
| ци, у потесу по необраној кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, |
| пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја са |
| председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она |
| очев.</p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху с |
| он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} О, само |
| <p>— Отпуштен Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван |
| > <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са столица.</p> <pb n="3 |
| ет поседаше и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи |
| уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледа |
| газда Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се ста |
| ву, па промуца:</p> <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не мож |
| >— Казао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете |
| бачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и не гле |
| е на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редова |
| и само једном, фаталном речју, којом се сви слаби карактери служе.</p> <p>— Лако ћемо... има вр |
| ђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љубица се намршт |
| у ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </ |
| енци и часници — цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред |
| ца, одржава везе са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник с |
| удварајући се <pb n="185" /> силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ов |
| х ђака приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису |
| вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестр |
| ..{S} О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...</p> <p>Млада, лепих црних очију |
| и друкчије!...{S} Могли су се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих |
| ови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и више, одговори он и |
| ма, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S} |
| ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња |
| лицу јој, одговори:</p> <p>— Смртни смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар од |
| {S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, |
| шује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n=" |
| неке главније политичке раднике. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласови... |
| на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} |
| е може злу помоћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви троје се насмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, б |
| м и не малим искуством у школском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња пр |
| мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, |
| цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај паметан разговор из кога се увери да и Го |
| аш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!...</p> <p>Нису се разумели.</p> < |
| вори ово мало речи. </p> <p>— И мени се свиди тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате памет |
| пет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на звезду |
| гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињем. |
| јте ми.</p> <p>— Готово мени се највише свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко, осмехнувши |
| и с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... што?. |
| уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из со |
| ућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујући се најсјајнијим |
| т и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнез |
| и да му је Љубица, поред <pb n="120" /> свију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету |
| ег призора: кад пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну |
| мицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле.</p> <p>— Ј |
| ио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Тражићу нег |
| са кметом учионице и да саставе списак свију потребних ствари, које се морају одмах набавити.< |
| Љубичиним нехатом, ослободи се одједном свију мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са ово |
| а писарева. </p> <p>Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Један није у комисији |
| {S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше |
| која мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно један: жалост, саучешће |
| штен.{S} Добар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распи |
| Али он иђаше, упирући се <pb n="178" /> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа |
| оласку, Љубица дође, обучена и накићена свима својим драгоценим адиђарима.{S} Гојко се пренераз |
| {S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко се о |
| авдао. — Раструбила је по целом срезу и свима показује некакву гривну, шта ли... што је отела о |
| Међутим на пољу писар отпочео напад, по свима правилима донжуанске тактике.{S} Најпре се већ об |
| ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа како јој не |
| јући се своме стану.{S} Разочарана је у свима својим претпоставкама и надама, које је сновала ј |
| требало.{S} Такав му је српски језик у свима разредима.{S} А неки предмет, као рачун, обрађен |
| ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе |
| о сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће |
| може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само!...</p> <p>Поседаше и поч |
| једне.{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнић |
| чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој одговараше на сва питања, али оним и |
| <p>— Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да |
| {S} Да је онакав, како је она замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко падале остале не |
| ро одговори:</p> <p>— Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> |
| сјало је румено сунце последњим зрацима свога заласка, прснула је ватрена светлост по том недог |
| дног малишана.{S} Председник прво уписа свога сина и једног синовца, један одборник уписа своје |
| ..{S} Ви сте страдали због доброга срца свога... </p> <p>— Чекајте!... прекиде је Гојко одједно |
| и к селу претресаху полако добре стране свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетњ |
| се овлажише сузама — да сам избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем |
| ажњи и, како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по во |
| тавља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и др |
| зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит |
| ући око плотова и спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пред |
| ом наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љуб |
| тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, видите у густој магли дугачке планинске в |
| ре светли сунчеви зраци и виси осветљен свод чистога небесног плаветнила...</p> <p>Идући у школ |
| облаци, пливајући тихо преко небеснога свода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаг |
| ки над селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају усамљени...{S} Почиње шибати |
| , сија се и прелива под јасним небесним сводом, који се, и сам осветљен жарком руменом светлошћ |
| е оштро, хладно...{S} По целом небесном своду навучен је суморан покривач загасите тамне боје, |
| тур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зраци...</p> <p>Гојко се откотура до |
| а изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S |
| а.{S} Радећи то, чича једнако објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на дан |
| стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се |
| и.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, која влада |
| е даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опе |
| ај догађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата |
| управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с писарем, изостављајући наравно |
| ите, господине Гојко, кући, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста |
| Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: |
| че из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како |
| >А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у страну, те |
| рнастом светлошћу.{S} Зрикавци отпочели свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне |
| ају, у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци |
| ијатељски, весело...{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, она му оп |
| у заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: ногаре са новом сеоском постељом |
| губим олако?...{S} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... |
| та он може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу |
| шта да мисли и не разумевајући потпуно свој положај.</p> <p>Одједном Гојко отвори очи и стаде |
| босиљка... мирис од њега простире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И |
| кроз простран ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, |
| а журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Е |
| а је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном вели |
| ати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p> <p>Толико пута је, док свршаваше ш |
| и, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски капут.</p> <p>— Нека... одговори она, црвен |
| на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагедија!...</ |
| оји као тешки кривац и очекује казну за своја недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али |
| несташцима и строгим тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог израз |
| ио потпуну освету за сва тешка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, оборили су пред њим г |
| на овом окамењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро! |
| . биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко |
| м... шта мислим?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} З |
| ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да лику |
| а се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, |
| не нарицати исто онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n="101" /> Пос |
| рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код |
| !...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се читало питањ |
| руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова са одборницима и таман |
| ра преко Стојана.</p> <p>И Љубица је са своје стране много допринела, да се хладноћа међу њима |
| еним полицијским тоном, па онда, као са своје стране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не ши |
| и једног синовца, један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног п |
| етан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе о |
| аво из школе помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гл |
| пред поскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати неку |
| и ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите |
| ли шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи у |
| у скромно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, сакривајући их једно од другога, старајућ |
| двратна, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој.{S} Љубица га опет изведе из за |
| е овога часа сахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све... као |
| бе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје госте по целој кући, исприча им све што је знала |
| ћ одавно значајно погледају, имају неке своје нарочите, тајне знаке и изразе кад се разговарају |
| По брезама, што су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге прутасте гранчице, понамешт |
| каже: незгодно јој помињати сиротовање своје родбине.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да п |
| допустити.{S} Толико се кидала због те своје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а ве |
| м неко задовољство кад потрпам у канате своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за ду |
| које су се отегле по тавану и преврташе своје старе, непретурене, мисли...</p> <p>»Да ли је тол |
| > <pb n="71" /> <p>И Љубица одмах уреди своје малишане.{S} Сад је одједном опет обузе нека мили |
| ако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба.{S |
| кар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрктале руке на њена колена.{S} Она као да не о |
| аље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујући се најсјајнијим надама и |
| бица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме б |
| и велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... н |
| звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћућ |
| љене шипарице, кад се нађу са предметом своје љубави.</p> <p>— Зар још питаш?...{S} У цркву... |
| допао овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо знали друго радити? размишљаш |
| едва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред ог |
| е зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љуб |
| маже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си |
| врсно!...{S} Она спусти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, тако |
| искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају <pb n="207" /> отуд страшно, |
| гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче |
| етно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прих |
| и и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно. |
| } Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће мо |
| сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубав |
| ..{S} Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, задрк |
| шће у дебати, док учитељице не скриваху своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесн |
| његово раме, па га опет пажљиво погледа својим великим очима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, |
| се то радовало, што их је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише |
| и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ј |
| , Љубица дође, обучена и накићена свима својим драгоценим адиђарима.{S} Гојко се пренерази од ч |
| е своме стану.{S} Разочарана је у свима својим претпоставкама и надама, које је сновала још у ш |
| бузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију |
| мржње, ни расположења.{S} Она сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше с |
| да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb n="4" /> издизаше мало у ст |
| чекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој собици, па живети |
| ио исто...{S} И овај несносни Гојко, са својим оригиналним особинама, и његови кад страшљиви ка |
| времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} Али ипак мораде себи признати, да |
| I.</head> <p>Полицајац веома учестао са својим походама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часа |
| ти тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна |
| н, али је она сама кварила његов изглед својим вечито погуреним леђима.</p> <pb n="7" /> <p>Гој |
| дједном постајеш господин, који има под својим туторством многе младе душе.{S} Груди се надимај |
| почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом намером он прекиде разго |
| ...</p> <p>Почетком августа, Љубица оде својим родитељима.{S} Све је нешто до сада очекивала, а |
| чи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташцима и строгим тоном врати их на своја мес |
| одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко |
| из дворишта, па се онда окренуше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капетан та |
| љно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим другим разредом, јер то су само његови ђаци, и п |
| сту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим вратницама, Љубица опази човека, који се држаше |
| о напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите с |
| бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја ср |
| расположио, па допуни разговор по неким својим сећањем.</p> <p>— Сећате ли се онога... рече он |
| дговараше на сва питања, али оним истим својим изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљ |
| драви!...{S} Видите, и њега сам откупио својим страдањем!...{S} Пред моје ступање у Учитељску Ш |
| ила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} О, дивна, шумна српска Мораво!...{ |
| иње речи, корачајући лагано и несигурно својим кратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш |
| стоји Пера писар, лупкајући камџијом по својим дугим чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који дође |
| .. опростите на замерци... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трљајући лаг |
| јка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха... |
| гледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцр |
| рене звери, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљи |
| нда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, ко |
| трашном државном контролом и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледа |
| изгледу његову.</p> <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле |
| ного светлије, узвишеније...{S} Сећа се својих осећаја за време познанства са Драгутином.{S} О, |
| ј бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом |
| пе, дошао к судници, весео, са неколико својих пријатеља, па задиркује председника и шали се са |
| ом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, школски по |
| </head> <p>Љубица се сва предала школи, својој деци.{S} У непрекидном, заморном раду тражила је |
| пуно слободна.{S} Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и питала се: чега се |
| расте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдо |
| .. деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том на |
| у, па прође поред ње у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући случају што му се јези |
| ћ, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и представи јој се учтиво.</p> <p> |
| ди тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко главе последње догађаје, и сме |
| како ће он пред свима људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих ран |
| екши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Ч |
| е... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод кревета, сав мокар, |
| врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним погледом.{S} И |
| > <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко за |
| и страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те ми |
| ко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као резул |
| но воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши < |
| е се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пропадне |
| сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плаховитом нарављу, учинила какво зло или себи и |
| ола се крену.{S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку |
| а, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и ут |
| ђају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он и ћата |
| пази како се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за по |
| и ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке савијене ок |
| ом, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом бескрајном вечношћу...</p> <p>Љуб |
| ога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи по |
| оше даље.{S} Месец изгрејао, па трепери својом нежном сребрнастом светлошћу.{S} Зрикавци отпоче |
| р и прође поред уплашенога чиче, машући својом плетеном камџијом.</p> <p>Пролазећи ходником шко |
| и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.{S} Једва чекаш да уг |
| убица одмах опази, да нови колега целом својом појавом и држањем одговара њеним ранијим сновима |
| рвозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем полож |
| елимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држати угледна пре |
| сећање и предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, н |
| тка.</p> <p>А писар се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли престати.{S} Много лепих |
| <p>Љубица познаде ћатин глас, па плану својом одважном, плаховитом срџбом.</p> <p>— Ха, пијани |
| а име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах |
| давања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпуштен |
| ргоди се и заузе неки одсудан, само њој својствен положај ишчекивања.{S} После јој се учини вео |
| је она позната надувена тупост, која је својствена многим нешколованим представницима власти.{S |
| есет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у с |
| кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, |
| зиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Иста |
| и управитељ школе орловичке, упућује на своју дужност.</p> <p>Опет се продужи разговор.{S} Учит |
| га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, које |
| , нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро... него з |
| уженим силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љуб |
| а с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову дужност!;...{S} Колико је ту помешано милине |
| дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? ос |
| и га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... пос |
| одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Н |
| на топлина: мило му што она сама везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у широк в |
| а, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А премештаја нема?</p> <p>— Не |
| с?</p> <pb n="111" /> <p>— Разуме се, и своју тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро... |
| ена блиска присуства, па одједном обави своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се |
| е пре од радости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву стањ |
| з устезања, не покушавајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче |
| грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију |
| уде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице удате, управо све у |
| у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену плату од државе...{S} Још да наредимо с |
| Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се о |
| вети« помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? за |
| лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју кривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити |
| у... рече она иронично, не прикривајући своју мисао, па убрза кораке те ћата поче изостајати.</ |
| ше!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb n="187" /> <p>Кад се Влајко ум |
| тамо ћемо царски живети... наставља он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави |
| .{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше као |
| ацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор с |
| и друге послуге«.{S} Потом намести мало своју постељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе.{ |
| еже он опет, избегавајући да каже јасно своју мисао.</p> <pb n="148" /> <p>— Како наређивати?.. |
| вољности, она ипак плане и испољи јасно своју простачку грубост.</p> <p>— Играте се, децо!...{S |
| тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу...{S} Колико се само ту |
| тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је становал |
| аве, помућене душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим суз |
| ећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, па уздахну |
| </p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, почишћена и |
| } Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се |
| онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом |
| ад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да т |
| је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, |
| е истога дана, доста измењен, наравно у своју корист.{S} Његове наде добише још више маха, али |
| сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} |
| воје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке омладине.{S} |
| > <p>Она устаде, приђе му и метну једну своју руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа с |
| туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Не |
| и децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно по школи, к |
| брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дот |
| говораше учитељица у себи, враћајући се своме стану.{S} Разочарана је у свима својим претпостав |
| или целе дане, налазећи у раду олакшице своме страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постан |
| већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и |
| уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самохраном и невеселом стану.</p> </div> <div typ |
| ажи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде жу |
| се ограничила само на кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опе |
| ловали се, наљубили се, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично светло игра у кук |
| ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p> <pb n="137" /> </div> <div type="chapter" xm |
| га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће |
| тасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунов |
| о погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако хоћете... проговори Љубица, ц |
| , дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и гот |
| Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са њ |
| на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судници тако често, па улази с коњем право у ш |
| једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци што брже може |
| ојим походама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразговара |
| врши се и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — ц |
| <p>У таким мислима оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им |
| и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше вис |
| на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу преко наслона, глава |
| , који им се нагло приближаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једни |
| часовник...</p> <p>Толико пута је, док свршаваше школу, идући главним улицама београдским, зас |
| е сасвим променише, право стакло!...{S} Свршено је!...</p> <p>Кад опремише и наместише на креве |
| сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Напис |
| је могла веровати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен |
| ам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он |
| S} Ја сам казао... нек се сматра то као свршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше п |
| децу оставила.{S} Нарочито је пренерази свршетак разговора са писарем, па хтеде сад одједном да |
| око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку службе, другови се упознаше.{S} Месни учитељ ј |
| зјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па |
| шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагедија!...</p> <p>Љубица изиђе на врата и с |
| одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом |
| целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се приближује |
| а дисања...</p> <pb n="80" /> <p>Кад се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на п |
| и му Веља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, п |
| еде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај испит, |
| дгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише у уписниц |
| ="SRP18993_C18"> <head>XVIII.</head> <p>Сврши се и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на |
| ђу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та необична школска година!... »Дакле, то је и |
| тељица.{S} Пре две године <pb n="51" /> свршила је школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло л |
| ојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у пос |
| и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке бол |
| им грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапта:</p> <p> |
| а.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инш |
| ше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко оборених очиј |
| ..{S} У његовој кондујити стајаше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао проти |
| ше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени.</p> < |
| што нисам знала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... понављаше она већ стоти пут једну исту миса |
| ови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника.{S} И да |
| ставили за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим после по |
| ци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих ис |
| , као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећно детињство, красна младости, неће |
| тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијантима, среће ми!{S} Х |
| ктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима...{S} Свега, свега што |
| во двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке омладине. |
| д да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок с |
| } Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си |
| врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се креће напр |
| ге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је овде пи |
| о соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређивати... о |
| се охлади.{S} Одједном осети над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беше овај ошт |
| — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их ст |
| за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија или војачина.{S |
| тљена...{S} Стаде разгледати прозоре... свуд навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њ |
| одржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци |
| , што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа ка |
| таде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али та |
| е неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој. |
| знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на |
| о погледа.</p> <p>— Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођ |
| дити.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> се зауставе на једном предмету, но само пролећу, увећав |
| сла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној |
| во и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се потписао, шапну Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди т |
| ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао.</p> </div> <d |
| S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи |
| ор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не жу |
| прилази он столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му |
| вориле кљунове, па само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица |
| несвестице осећа се веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто |
| пит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У осталом <pb n="190" /> сад ј |
| и, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто г |
| , прашина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца |
| рло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како т |
| још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ћ |
| ало ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, |
| , без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} После неколико недеља они не имађах |
| <p>Она промуца нешто у одговор, рукова се са њим механички, не мислећи и корачи напред...{S} И |
| p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госп |
| прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?...</p> <p |
| г, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је притис |
| ва гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не |
| ојој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала радости, коју не умеше ни прикрити, нити се |
| емишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји један младић, веома леп и отресит, као што о |
| себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно |
| због оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико ча |
| каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него |
| ли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих ст |
| њој бојазни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек д |
| умешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, |
| лослутног страха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јо |
| де како је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојк |
| зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Бог |
| ве је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећ |
| уде онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има дово |
| свидео и овај паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуств |
| дном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде посл |
| ла госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, |
| , да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{ |
| енутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n="124" /> пред децом.{S} Промуца не |
| вори стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену жи |
| , Љубица застаде између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједном, |
| , у току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. »Међутим има доста |
| је са своје стране много допринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безраз |
| b n="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазни!. |
| > и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p> |
| p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како |
| зали: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно |
| вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а см |
| угове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па она |
| учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Најзад |
| до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар т |
| он: урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за ч |
| ником...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беш |
| траше само учитељице, и одмах опази, да се ниједна не интересује оним што се ради на збору.{S} |
| стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој нај |
| алу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, |
| Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знајући |
| о је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску |
| је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли о |
| е! заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се об |
| кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену живота, овакви поступци.</p> <p> |
| лела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбољ |
| ом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, |
| а. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n=" |
| — Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно... |
| децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне |
| кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколико н |
| одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица р |
| врши нешто страшно и необично важно, да се приближује остварење његових најтајнијих и најскриве |
| а доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу |
| о њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам в |
| непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опаз |
| хоће да <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и |
| рела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколико недеља цело је с |
| гна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто |
| брћући главу изласку.</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и сам д |
| p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} |
| очито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи ру |
| не хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај |
| тито.</p> <p>— Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>К |
| утка у њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избега |
| три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S |
| брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па гот |
| н, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет ди |
| о да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се.. |
| ву, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!.. |
| , а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих н |
| мерику, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш |
| ко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радоз |
| ко би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак суморан |
| смешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео...{ |
| а ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је |
| ад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ет |
| истрке:</p> <pb n="82" /> <p>— Треба да се изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу... |
| иство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачек |
| опа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упозна |
| да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима о |
| је њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{ |
| тане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у с |
| ушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћајући се у канцел |
| још како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на исп |
| ће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу |
| , добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право |
| ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаш |
| {S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спреми |
| па..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју стр |
| мо једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што ће |
| S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, ка |
| оре добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p |
| среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је д |
| потом Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, го |
| је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечувена неправда, једно н |
| </p> <pb n="78" /> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге |
| својити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао д |
| аше целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се приближу |
| p>— Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог о |
| и држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, |
| ве, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед |
| ше савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може |
| . дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> <p |
| ко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} При |
| ужење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те |
| очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па уви |
| е јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоцен |
| лазећи ходником школским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па коракну брж |
| ки.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ћ |
| остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо...</p> <pb n="144" /> <p>Она ск |
| А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, н |
| братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава |
| орена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како је гледа |
| зницу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља упл |
| етан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, |
| ају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите |
| своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски од |
| све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чист б |
| да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} Обузела је |
| м, зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</ |
| ак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и шир |
| Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави |
| оље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му |
| у, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знал |
| и она се још надала...{S} Мислила је да се то може некако окренути, и ако није знала како би се |
| не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... д |
| д муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отворени |
| једно од другога, старајући се обоје да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о шк |
| зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко ка |
| трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, т |
| табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: |
| он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да без |
| , а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у о |
| у, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, к |
| отоцима!...{S} То је... оногај... не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој с |
| ад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте израдили с |
| {S} Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољство |
| више као васпитачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне реч |
| оше решења у протокол, договорише се да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, па се |
| се одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати вел |
| риближаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је |
| је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, која га сна |
| Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећај |
| вај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, ре |
| у у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће ме |
| Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан народ... х |
| /p> <pb n="147" /> <p>— Само немојте да се промените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се смат |
| како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се б |
| далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке се |
| оворити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се међу њима почиње отворено непријатељство, <pb n="67" |
| {S} Таман оп <pb n="119" /> смишљаше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S |
| ну туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску |
| </p> <p>— Па немој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па |
| та?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, као сенка, прит |
| еху пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћ |
| ад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све му |
| ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не ра |
| лако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да ник |
| , па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступише |
| .. »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а |
| сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Бог |
| атићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у х |
| води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, као ш |
| не пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело јој лице |
| е.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не ми |
| м гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња н |
| е друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица одједаред измени: постаде не |
| писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и С |
| S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> < |
| ејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Извол’т |
| p> <p>— Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S} Она је пого |
| ци, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шт |
| ци...{S} О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам треб |
| пред својом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад с |
| очиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвал |
| леће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурн |
| за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постић |
| а господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо бил |
| немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше д |
| ле јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb n="168" /> ново, необично о |
| дним погледом...</p> <p>Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво |
| смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си т |
| Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун |
| говарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. |
| је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обо |
| и у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двориште, Љубица |
| .{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шап |
| ана учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима |
| »Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не см |
| .</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у |
| у они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} |
| ао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да |
| На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога |
| год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике шк |
| вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на |
| клони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он с |
| пази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p>Љубиц |
| ровели детињство и младост?{S} Видим да се радо сећате младости...</p> <p>— Младости?... понови |
| мо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му Веља |
| в рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, збуњена, погле |
| уг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— Заборавих... промрмљ |
| се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| тељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњ |
| из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, не |
| оли Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«...</p> <p>Лете, лете, м |
| прибра се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге |
| ?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на |
| руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће |
| о предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто |
| он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова |
| чије: много обичније, познатије, као да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И као |
| а или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слободниј |
| ди!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у бр |
| свесније...{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га |
| лица, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div type="c |
| >Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младо |
| брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љу |
| крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, ун |
| Он застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А она га гледа.. |
| а, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се прибли |
| али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту |
| њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} |
| .{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више пов |
| етли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у сво |
| .</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник |
| астаде, збуњена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји |
| разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као ки |
| ечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За |
| ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотеж |
| чи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања. |
| је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред то |
| — Смрдибуба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} Написао чов |
| е смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Ст |
| орких прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљног |
| кну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отресајућ |
| главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онд |
| из безазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта |
| але, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа...{S} Само се вилице |
| од очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба з |
| ила ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога рада.{S} Прионуше |
| узимајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи тер |
| Иде унаоколо, укршта средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да н |
| ише неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије |
| ник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећемо с |
| побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини. |
| на шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> <pb |
| едати и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узнеми |
| ћи пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} |
| успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим другим разредом |
| овек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мој!...{S} |
| .{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, ка |
| е у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, раз |
| тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљен |
| шта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, нег |
| набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом приликом и не узме пра |
| {S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда бил |
| а, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети |
| кос...{S} Милина, не може човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга путовања, стигоше цркви |
| ако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он оча |
| же ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само |
| ше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издај |
| и повучен, избегаваше сваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљ |
| з очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љу |
| е се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске п |
| , заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су стр |
| ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко о |
| уставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште око |
| на изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> марамо |
| даше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи г |
| ше довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако |
| обично, како причају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе |
| поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страд |
| а ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи стар |
| «, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свр |
| к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глав |
| иким, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако д |
| ти глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на |
| е.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави |
| двориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гој |
| а, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p> <p>Толико пута је, док свршав |
| рктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> < |
| рекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра |
| ега протрча велики кер, гледајући преда се...{S} Баш као наручен!...{S} Дечко махну руком и ско |
| је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао против школе и школованих људи, али тек бе |
| Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним |
| ачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких кукова. </p> <p>И Љуб |
| очеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанс |
| снатих капака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног л |
| аном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа |
| гоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се испра |
| на!... слободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она ј |
| снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закач |
| акоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Д |
| столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} |
| о мучење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као...</p> < |
| но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе в |
| бојица загрлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми куп |
| иђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази |
| са, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово |
| ти контраве!... настави кмет и засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допу |
| азнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и |
| тељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на |
| а, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, д |
| орочава моју очигледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво м |
| p> <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb n="31" |
| ке удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Бог |
| и науке...</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, |
| а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p |
| отвори врата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати неку песмицу.</p> <p>Пред ш |
| о ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно жалили?... настави |
| се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким п |
| па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор |
| и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p> <p>»Милица... откуд она ту?...{S} Па у мојој ку |
| е... може и више, одговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевим |
| че он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ др |
| јаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори |
| им, разним бојама, те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним сводом, који се, и сам |
| /> осврћући се на човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па их одједном нестане...{S} Св |
| Одједном се стаде разбијати магла, која се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем |
| добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штип |
| кла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се улевају у душу још мајчином храном, почеше се бунити |
| последица те слоге беше нечистота, која се морала трпети, и јевтине намирнице, које су још више |
| тавите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад |
| година, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; |
| са какве отомбољене шљивове гране, која се пресамитила преко прошћа.{S} Од невоље удариш средин |
| ашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око с |
| јући тужно за погрбљеном старицом, која се, ослањајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и |
| ледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb n="4" /> издизаше ма |
| завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитила преко плота.{S} Паде неколико жутих, зре |
| гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен |
| ајући кроз сутон необичну силуету, која се удаљаваше од њега испод пуних китњастих шљивових дрв |
| милина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрл |
| S} Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова |
| х дочекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитн |
| ђене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламитала...{S} Љубица седе на предњу |
| } Осећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље...</p> <p>Неко г |
| Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи <pb n="140" /> једнако... нек се |
| нако... нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али д |
| застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа м |
| ћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да пр |
| ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...</p> <pb n="206" /> <p>О, сад |
| ако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли |
| природан, суманут...</p> <p>— Загледала се... куда?... узвикну он, гледајући је у очи.{S} Остав |
| , која је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема |
| навуче покривач на главу...{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Из |
| ој пређашњој бојазни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дан |
| многобројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза, лопова |
| блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, много срећном!{S} И данас јој срце јаче зак |
| ступила одвратност према свему, гнушала се сама себе и свега...{S} После, кад се довољно настра |
| као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је |
| е свашта.{S} А учитељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се |
| Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст.{S} После је наступила од |
| лом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје |
| еоране и засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигла танка пробојна измаглица, а т |
| рним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Д |
| p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку вл |
| ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гигантско |
| мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око |
| чела седети, а она се погрбила, превила се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> |
| отеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце |
| ао учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи |
| , страдалнички, а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, која придаје необичан израз |
| ла некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некако постала равнодушна према све |
| а је рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, ка |
| д!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, прикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго |
| и.{S} Обузела је нека студен, скаменила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни п |
| но...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здравље је поправила, али она дошла некако сасви |
| у наде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, |
| а се већ прибирала, размислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је |
| млада снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем...</p> <p>После д |
| ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута ко |
| ује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се |
| зето тврдом леденом кором.{S} Налактила се тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, |
| > <p>Љубица је пазила на децу и крстила се побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, |
| толико више као васпитачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријат |
| врти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И он |
| ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« св |
| ло, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљано |
| једна усна малко... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче ис |
| срце и душу да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весел |
| какву ствар, нарочито украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По цело |
| рбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасн |
| о јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се поче крстити и смејати.</p> <p>— Лудаци!... прави лу |
| еше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговори:</p> <p>— Овај ћ |
| едају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједн |
| Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S} Понови јој све л |
| брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код дет |
| и му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све |
| љена, непријатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са |
| о уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако д |
| ица зачуђено.</p> <pb n="49" /> <p>Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као ба |
| стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер с |
| заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли луд?... |
| није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта ј |
| о, једва се стаде прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богоса |
| дан тренутак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрке:</p> <pb n="82" /> <p>— |
| привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" /> Ништа |
| двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> марамом и дувати уснама, |
| ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједном наиђе... одмах после венчања. |
| <p>— Сиротиња смо, господине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи ј |
| та погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш ко |
| рак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на р |
| Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и забавити |
| истим сјајним идеалним мислима, којима се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно мил |
| ори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно |
| ли оним истим својим изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубиц |
| о проткано нејасним осећајима, у којима се ни она сама не може разабрати...</p> <p>Почетком авг |
| отворише <pb n="115" /> врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, па се закљу |
| зреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше полако, погуре |
| лину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по град |
| све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене подотављене ли |
| затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На |
| па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ређаху некакве необичне слике.{S} Најпре |
| неколико жутих, зрелих крушака... једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају с |
| и предадоше се тешким мислима.{S} Једна се чуди новом нараштају, како то све прима к срцу и не |
| тих школу...{S} Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор ре |
| е надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па |
| . прави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у з |
| осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше ст |
| и пред очима.{S} Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... некакав страшан бол стеже ј |
| .{S} Силазећи низ камене степенице, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала ј |
| ати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје дец |
| појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ј |
| , дивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како ј |
| снага.</p> <p>Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S |
| ој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као шт |
| прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном осети над собом сву тежину силе |
| ена!...{S} У кујни нешто клопара... она се уплаши, застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је |
| неки светли дани, срећни часови... она се топила само од једнога погледа, била је блажена кад |
| о засветлеше, образи се заруменеше; она се сва предала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јо |
| Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је |
| мети извући... како је до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, без |
| било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, ј |
| а то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за |
| {S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве |
| покрену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто н |
| сиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад |
| је обасјаше коси, врели зраци...{S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, о |
| ађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неколико |
| ати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и в |
| их дана, који јаком наступају...{S} Она се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и |
| у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у глав |
| , па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писарем, правдајући се узг |
| S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она се обрадова његову доласку, не знајући ни сама зашто: д |
| убицу свакад пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види |
| леда, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> <p> |
| малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних ма |
| ратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p> |
| иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с |
| пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку њего |
| е је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и одједном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта ја |
| </p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кр |
| у, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде че |
| у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутин |
| њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се зарум |
| учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још више и одједном се загледа у оно м |
| се плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се намршти и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу т |
| е снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, кој |
| он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу |
| а новчана... али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да |
| Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који |
| за мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже |
| ше и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{S} Ш |
| ало, коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила се онако исто као и Љубица, само у |
| он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде д |
| опустело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће ис |
| зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у ша |
| уги.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p> |
| које јој помути цело расположење, и она се опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа |
| има, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше стању, које личи на врућицу...{S} |
| у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, к |
| ими се... гурну је некуда снажно, и она се претури...</p> <p>Стојан се трже, ослушну... и одјед |
| ик умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, која је |
| оштра, убиствена струја по срцу, и она се поведе...{S} Не, не... треба стајати, треба издржати |
| и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала с |
| Стакло!... мртав!... мртав!...{S} И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну т |
| чак расположена према њему«...{S} И она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала нешто на |
| дило, стало, не куца нимало...{S} И она се сва окаменила...{S} Ужас!...{S} Које је доба?...{S} |
| по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала каквом н |
| то узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од стр |
| о отвореним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, вр |
| срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој тако с |
| за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша |
| , да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... |
| во зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислила је да се то може некако окр |
| у обузима очајање, ужас... али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, |
| ојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху от |
| стока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој вр |
| м те...{S} Љубице, друже!...</p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде насред собе, да чује |
| p>— Љубице!...{S} Љубице!...</p> <p>Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се |
| Ја сам најсрећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен |
| будеш моја!...{S} Хоћеш?...</p> <p>Она се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав |
| ите ми, поверите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица...{S} |
| и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен око |
| се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав |
| апаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, с |
| амештен <pb n="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу п |
| сочних, набреклих од једрине шљива, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околи |
| ао да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} На последњем камену стаде и погледа |
| рече он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, као д |
| године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам тр |
| о интимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила о |
| оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада |
| о соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже |
| S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће под |
| тамнији.{S} Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи |
| иде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе изла |
| али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова са |
| ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрт |
| масло!...{S} Платићете!... рече она, па се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нов |
| шише од њеног строгог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} |
| Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељу, |
| мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очај |
| ... промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би р |
| Изиђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојко с |
| насипом, него удари преко Јасеновца, па се јави само капетану.{S} Испричај му све, али разумеш |
| ма, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње |
| они устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p> |
| ши упис нових ученика у први разред, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кол |
| ви писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагедија!...</p> <p>Љубица изи |
| јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себе.{S} Председник прек |
| она од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна |
| коју он плаховито стегну, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него |
| , брате!...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим |
| ушака... једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</p> <p>— Ни |
| оју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубр |
| сети како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отресајући рукама браду и даље, и од |
| о на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећом, |
| е их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Ч |
| иљности, пристане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћ |
| ушташе по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је водио само |
| ки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође |
| ећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите тамо далеко... тамо |
| у, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуације присутнима.{S} Слушаоци |
| не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се |
| ало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред позн |
| кати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори м |
| запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја |
| ану и намршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаница; |
| прашине, што су се по негде подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојо |
| p> <p>Она је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорство |
| и пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, ба |
| о, не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица |
| ледаше ћату, док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневник о |
| Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу |
| p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговоривши још неколико речи, руковаше и р |
| ас на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Х |
| ите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви в |
| та је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одједном промени...{S} И видиш, њих двојица не говор |
| р увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече |
| о с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му |
| школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их зат |
| Хм, добро, добро... махну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> <div type="chap |
| луумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе?... |
| , рече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујући н |
| ронесу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају усамљ |
| } Ах, шта ту!... плану она одједном, па се одлучно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом, |
| дном завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n="172" /> |
| ојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнад |
| ао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са |
| , како оно... <pb n="52" /> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Стојан |
| олицајац, треба за општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: урачун |
| S} Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> <p>— |
| да, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? отку |
| ељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он |
| ли се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је село, навлачи |
| Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подиг |
| зиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’нате |
| куд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необи |
| шта!...{S} Није то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради |
| а дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писа |
| лана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађ |
| бичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без и |
| а прилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, к |
| па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети како му спада вел |
| е подиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди к |
| ћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— |
| зу је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем.</p> <p>— До |
| /p> <p>— Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што ка |
| , положи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одједном, као елек |
| ветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и |
| Стојан га скиде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, брат |
| ела, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледај |
| скочи, учини некакав нејасан покрет, па се одједном трже, прибра се...{S} Слеже раменима, као д |
| очигледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ |
| у за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом |
| нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p>После пола часа, он сави једно |
| он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у пу |
| тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене |
| S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њему само |
| је управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала ј |
| но зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> <pb n="74" /> <p>— То је |
| , док пламен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тихо лелујати, као последња слабачка жртв |
| p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кроз простран ходник упути са гостима у свој стан.{S |
| ољно, победоносно.{S} Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S |
| чићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом н |
| стога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки |
| у као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> <p>— Потрчи!... |
| нових, тек да имају и први разред... па се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а са |
| да га и прошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем про |
| еде утрчати унутра... хтеде много... па се одједном издиже на прстима и погледа на прозор.{S} Н |
| , који ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледајући писара онако исто необично, најеже |
| жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три годи |
| пет махну руком, разгледа пред собом па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они сти |
| рзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе |
| емљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све рад |
| равника.{S} Моје осудно решење не обара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају р |
| у школу, поседи са Љубицом, поразговара се, нашали се и насмеје, па оде.{S} Никакве претње, ник |
| о некуд трчи, нешто распитује, договара се са Стојаном.</p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цел |
| р постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе радост.{ |
| у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој |
| сан покрет, па се одједном трже, прибра се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунц |
| руз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они испод крушке поскакаш |
| те учитеља?...{S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... |
| луд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све |
| то вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати... много, много! </p> <p>— То сам ја |
| спавање...</p> <pb n="98" /> <p>Изјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те |
| ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готов |
| Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто |
| ему?...« И он притискује браву... врата се крећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи... у магли... и |
| сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.{S} Она промоли главу, па најпре не |
| ставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, обриј |
| Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а о |
| атиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Николче сино |
| м и окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњ |
| а; нећеш се никад истесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар |
| не главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему |
| Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Ш |
| Па то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узвереним |
| мене што тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, ал |
| гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу његови зраци |
| њен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу вел |
| мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... |
| зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као |
| тва... запамтио сам добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазит |
| ање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се при |
| шина...</p> <p>Љубица ослушну...{S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Н |
| т мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, густо?...{S} Иде, иде... плива.. |
| од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник. |
| је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S |
| досадањим председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, к |
| главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала |
| ударати необично, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан |
| и...{S} Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку |
| он само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пр |
| вест... нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице |
| ле и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изглед |
| .{S} Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким уздаси |
| ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно в |
| .{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити награду!...{S} Он?!... он...{ |
| часак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, |
| о много светлије, узвишеније...{S} Сећа се својих осећаја за време познанства са Драгутином.{S} |
| све више враћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку |
| по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине, помешан са сточним изметом.{S} Наједа |
| цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе д |
| тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се свако |
| традан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чис |
| >— Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши глав |
| овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, са |
| стајаше све живљи и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде празна соба звонити од њенога ве |
| </p> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе мате |
| а прозор.{S} Погледа у учионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одскачу; погледа на дв |
| ко устане, па све наопачке...{S} Љубица се мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се |
| удним очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... да |
| затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне д |
| етврти рачунају на таблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словим |
| н речитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе од неке хладноће, која је одједном обузе; ста |
| ких ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га: |
| чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји ле |
| ad>XIX.</head> <p>Дође испит.{S} Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха. |
| о узрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави |
| ојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочим, па п |
| при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p> <p>Поведе се разговор о учите |
| опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па посматра децу, која ће бити п |
| угога госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа ни |
| звани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су исп |
| тра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n="20" /> после подне прегледају с |
| то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше.</p> <p>После подне таман почеш |
| главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на |
| оше у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љубица се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојк |
| оси порезу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубица се све више навикаваше на писареве љубазности, и сад јо |
| , а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све ј |
| P18993_C7"> <head>VII.</head> <p>Љубица се сва предала школи, својој деци.{S} У непрекидном, за |
| P18993_C11"> <head>XI.</head> <p>Љубица се толико измучила, толику борбу душевну издржала за ов |
| RP18993_C10"> <head>X.</head> <p>Љубица се већ прибирала, размислила, умирила се, па иде на рад |
| RP18993_C9"> <head>IX.</head> <p>Љубица се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи |
| ј, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, збуњена, погледајући чешће на Гојка, који |
| шку борбу преко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи |
| си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи... |
| ликују озбиљним људима...</p> <p>Љубица се пренерази од овако оштрих речи.{S} Никад јој није та |
| аквих мука ни страдања...</p> <p>Љубица се показа на испиту необично пргава.{S} Како је радила |
| и, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она |
| стили, налагали снопље...</p> <p>Љубица се разговараше, али се чешће мрштила: по неки малишан о |
| у, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни |
| е опази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла |
| и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадаш |
| се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу ост |
| , где беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дуб |
| примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу го |
| и нестаде их у помрчини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они отишли... |
| журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, како гази посред бара, не |
| а зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, |
| га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам |
| јка са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло |
| Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и |
| 993_C3"> <head>III.</head> <p>Учитељица се журно приближаваше школи.{S} Учинило јој се да се од |
| среће, милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; |
| ви врата мало одшкринута...</p> <p>Чича се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изг |
| , а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи |
| па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да |
| ..</p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и гор |
| амо као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} |
| ми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахо |
| аче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љубица ве |
| окривене сиротињске дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, |
| је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда |
| ајући шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га |
| борници му понајлак помагаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћу |
| ости.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и |
| ма:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p> |
| најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, одв |
| ава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школск |
| полумртва, онесвесла...{S} Доцније, кад се мало прибра од прве навале осећања, узвикну:</p> <p> |
| а се сама себе и свега...{S} После, кад се довољно настрадала, постаде равнодушна према свему, |
| имус...{S} Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, |
| у уста метнути.</p> <p>После подне, кад се разиђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.{ |
| обично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом своје љубави.</p> <p>— Зар још пит |
| е.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче г |
| {S} Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја |
| и, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга |
| трашних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније |
| зазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор...</p> <p>— Видели сте |
| етку...{S} Његова обична збуњеност, кад се састаје с непознатим људима, обузе га сад у великој |
| па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли <pb n="110" /> из школе, он му нареди |
| бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговори:</p> <p>— Отпустиће |
| о ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он раз |
| д ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наша по |
| срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорн |
| од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, много срећном!{ |
| оше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му рук |
| чиновника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога пак |
| тићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме |
| ом!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима... |
| воје нарочите, тајне знаке и изразе кад се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више |
| к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, молим те.{ |
| дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љуб |
| ан...{S} Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па после све више и више... навла |
| ан са очигледним интересовањем, као кад се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се |
| ори главу нерасположено, као кривац кад се ухвати на делу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ |
| бока дисања...</p> <pb n="80" /> <p>Кад се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде н |
| ју срећу!«...</p> <pb n="187" /> <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту соб |
| бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај на |
| јецањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окам |
| т, изнурена, исцеђена снага.</p> <p>Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па ст |
| етан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно |
| !... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спрема |
| не, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан, сума |
| осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти од нове навале мисли...</p> <p>Кад свану, Го |
| ек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и |
| шта... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде се |
| е опет настављају светлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у простра |
| прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово његово стално и |
| стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извешћа о своме здрављу и |
| ик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа његова карактеристична несразмера, али к |
| поздравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор |
| љство, које се тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топ |
| олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хт |
| ше веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у писмима извештавала о стоци, о суседима и |
| редседник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по десетину нових ђака, |
| аци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај с |
| и, нећете се никад вратити! </p> <p>Сад се све променило.{S} И како то тако одједном?{S} Тек са |
| требало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш свој |
| } И непрестано се после Љубици, куд год се макне, привиђаше овај прекоран поглед, који сажиже д |
| аман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија или |
| слугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија или војачина.{S} И т |
| па сваки час погледаху у страну, од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе срески пис |
| олици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љубице, д |
| то.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на с |
| па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук |
| по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да зало |
| јвећу срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила својим доласком. |
| лиције, али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја правда!«... узвикује он |
| ди су били меки, добри, послушни... све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећ |
| ге живине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочити звук, који се |
| ем ни са последњим догађајима...{S} Све се испретурало, ускомешало у њеној помућеној врелој гла |
| арамо са господин-свештеником...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештен |
| врата, у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, п |
| зброја и даде колико је требало.{S} Све се то изврши неким полу-пословним тоном, као да издаје |
| ти у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се променило, добило самртнички изглед, а очи, оне живе |
| како капетан слуша моје причање, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, причала. |
| ше испитано, у мислима проверено, и све се показа непоуздано, ништавно, лепо само као мисао, да |
| {S} Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} Истина она <pb n="38" /> п |
| d>XVI.</head> <p>У орловичкој школи све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, ма |
| мни, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186" /> каквог је |
| питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се променило у новом учитељском гнезду: не сија више ср |
| дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна |
| p> <p>Одједном на прозору, споља, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогаченим очима...{S |
| а као и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту.</p> <p>— Овде, одговори Гојко, |
| рвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на глав |
| ма. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, |
| Гојко, као са неким предосећајем, стаде се нервозно окретати око себе, као квочка кад осети опа |
| b n="132" /> много мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> <p>— Имам посла. |
| хладноће, која је одједном обузе; стаде се окретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене |
| е може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим другим разредом, јер то су само његов |
| езобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да |
| аај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча, онако необ |
| е да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то |
| један се измаче испод њене руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се намршти и гру |
| ши је, одједном пусти њене руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љуб |
| оиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто |
| } Ни свеће немаш... одговори он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема с |
| е...</p> <p>Љубица подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку разумела |
| блачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога расположења.</p> <p>— Страдањ |
| па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити...{S} Тресла га је права грозница и све га |
| о...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстит |
| p>— Видите тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, видите у густој магли дугачке п |
| ица се лукаво осмехиваше.</p> <p>Поведе се разговор о учитељима, о њиховим патњама; поменуше и |
| > <p>Гојко се намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако ради учтивости, али му се из груди |
| више игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарски, пријатељски, али осети д |
| а пребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени инат тераше напред, |
| аску, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материне, братове <pb n="202" / |
| ну.{S} У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, |
| радост.{S} Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам дон |
| учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало међу д |
| ропцу, или дављеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну пове |
| резно к прозору и послуша...{S} Разлеже се врисак ужасан, страховит...{S} Он претрну, хтеде јау |
| забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрт |
| бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора |
| ао лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеже се очајан, панички, самртнички врисак и одјекну далеко |
| е на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је о |
| ру музику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У такој соб |
| мртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као з |
| о, па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, |
| јко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који онако испод покривача исп |
| , јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је б |
| онако...{S} Прича свет свашта, не може се свему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те |
| ћу, старост је, братићу!...{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју |
| ...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{ |
| и одједном, погледавши у часовник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он ос |
| а размишљања, па махну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, |
| >— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, треба за општину, рече он, па се |
| ања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p |
| има бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> |
| у школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може ми |
| н доста живо исприча готово све, што је се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени ра |
| о више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <p |
| . — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила дец |
| ви!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада, но и п |
| S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени није невоља д |
| {S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окуж |
| е већ био постао тежак, досадан... није се имало ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се болест |
| а он проговори:</p> <p>— Кажем ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«! |
| .{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад и |
| чин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше |
| ишту, почеше разговор са њима.{S} Обоје се само упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим к |
| среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили |
| <p>Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну |
| ради израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па |
| осматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад с |
| нављање и утврђивање тежих ствари, које се лако забораве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви ра |
| аве списак свију потребних ствари, које се морају одмах набавити.</p> </div> <div type="chapter |
| е!{S} Па нарочито оно задовољство, које се тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, |
| иже, стајаше он посматрајући село, које се, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а својом |
| срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као |
| рено непријатељство, <pb n="67" /> које се обично зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавог |
| ити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже |
| ва њене газдарице из Београда, код које се хранила.{S} Глава стаде прелетати по соби, прилазећи |
| ло се на посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противничке гр |
| помоћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви троје се насмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до с |
| .. празни гласови...</p> <p>— Надлагује се свет, море, рече један одборник.</p> <p>— А ’нако ве |
| јасно распознаваше у наредби. »Наређује се учитељици првог разреда школе орловичке, поред усмен |
| ме, и количина трошка на гозби одређује се дужином времена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође ј |
| далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{S} Она стаде узверено гле |
| ништво општинско кад одступа, откупљује се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало прој |
| укање...{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада |
| бавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просеца и |
| ра... она се уплаши, застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?. |
| .{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... |
| задовољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она р |
| ио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко двори |
| би и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук |
| па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар |
| му се засветлише радосним сјајем, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, горња у |
| ијатељски, сасвим другарски, претресале се успомене из младости, управо ређали се несташни пост |
| чно дуге прутасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отв |
| о зеленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у |
| е окаменили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погле |
| ише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина же |
| але за покојником. <pb n="101" /> После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљив |
| оцену од јединице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, потом код секрет |
| ему се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође из |
| се боком према говорнику.</p> <p>После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у ве |
| ављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет настављају светлији дани.{S} Сад се баца око на |
| ерјем кукурузним... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и с |
| нка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне ог |
| то ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха |
| говоре неке словенске речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p |
| ена и оборене главе, као болесник, коме се још није снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде |
| е слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!...</p> <p>Нису се разумели. |
| а њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи о |
| ко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем; не |
| сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодсуднија уверавања о поштовању, о братско |
| настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p> <p> |
| е гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, стари лисац, удесио је све како |
| расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме м |
| иваше Пери двосмислене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} |
| сећати се појединих тренутака и, разуме се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате нек |
| асположења.</p> <p>— Страдање... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За вел |
| па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положио практични испит, |
| потпис?</p> <pb n="111" /> <p>— Разуме се, и своју тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, доб |
| у капут.</p> <pb n="95" /> <p>— Разуме се...{S} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не од |
| а некако чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите |
| да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори други глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча ј |
| уче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!. |
| вори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај ве |
| } И кроз то једноставно зеленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се и |
| нежно... мала устанца скупљена, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гл |
| p>А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу његови зраци... оно се сп |
| имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... '</p> <p>— Ј |
| олетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак.. |
| ј стадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети |
| лице, које одједном поче бледети, усне се искривише и затресоше, цело му тело задркта, нарочит |
| ати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дркт |
| } Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} О |
| осетити ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара |
| е најрадије душу младу напајала, почиње се ружити, растурати...{S} И она види да ће нестати све |
| творан: залеђено, окамењено срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа |
| те се између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на стол |
| а.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједном на |
| ак... по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, |
| елена босиљка... мирис од њега простире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа |
| ашан мрак, црн, непровидан...{S} Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па после |
| еђаху некакве необичне слике.{S} Најпре се стадоше мотати некакви црни котурови, које она лено |
| правилима донжуанске тактике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању, о све |
| је оним што се ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинске ствари, па после један уч |
| е растурило.{S} Родитељи помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се рас |
| ак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мо |
| лети по неки сребрнаст облачак, пронесе се тихо, нечујно, преко недогледне пучине и растури се |
| е умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће, која је одједном обузе, па журним корак |
| помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, погледајући лукаво, испод о |
| навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погле |
| овако... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љу |
| стим јабуковим или крушковим цветом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па |
| је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, а |
| е стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде послу.{S} Постајаше све расположенија и |
| м, Стојан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вра |
| а зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на мир |
| ком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Остав |
| ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} |
| ј помути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка угледа о |
| вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бац |
| воју простачку грубост.</p> <p>— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то играли?</p> <p>— Крпигуза |
| </p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме?... прошапта она и покуша д |
| ли је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и |
| .</p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу. |
| а, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло |
| саслуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и пакосно осм |
| ћ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Одједном стаде гледати свесније... |
| ећно детињство, красна младости, нећете се никад вратити! </p> <p>Сад се све променило.{S} И ка |
| ко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} |
| До вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, раширених оч |
| — Децо, идите кућама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питање |
| а, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, одговор |
| во уживање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станит |
| век са дванаест динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на ч |
| ако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујте се, скомандова, он па сиђе на други крај, подаље од Љуб |
| вши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!... |
| ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота да се човек овак |
| } Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је |
| га!</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав |
| треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и |
| ако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљиво и шапућући |
| p> <p>— Хајде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађа |
| <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену о |
| причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је т |
| јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути с |
| метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, |
| ори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у ов |
| утање...{S} Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман |
| >— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</ |
| стегнута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет нам |
| од нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он <pb n="5 |
| претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и да ст |
| /p> <p>— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то играли?</p> <p>— Крпигуза, одговори један смелији |
| тица!..</p> <pb n="176" /> <p>— Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са |
| > <p>Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако свој |
| ња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче п |
| ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити преко равна српс |
| у, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часник |
| о!«...</p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... понављаше она већ стоти п |
| птовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудил |
| свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем. |
| само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се свако |
| но, недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} Па он |
| а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кренуше к |
| чеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{ |
| ајте да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му |
| една мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се ис |
| е за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лукаво погледа на |
| исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како |
| нда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно страшно, непознато, уклонити...</p> <p>Али ист |
| .</p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, реч |
| него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој с |
| S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно.{S} Већ |
| ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати једио исто...{S} И овај несносни Гојко, са |
| а нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу младим људима има тога... те к |
| ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће од |
| и дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спремаше да легн |
| деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, |
| ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила прошле г |
| огу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Г |
| естра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«. |
| омишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, |
| ућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, |
| е доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места. |
| најсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања...</p> <p>Љубица се |
| чке станице к општини орловичкој, креће се тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, по це |
| /p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом |
| о свадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си |
| е не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле, отворена!...{S} У кујни н |
| од оца јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а о |
| а смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно блед |
| мо он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изгл |
| етничка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S} Шта ћем |
| н изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена, Љубица.{S |
| ?...{S} Не, није то... </p> <p>Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она |
| са јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, не куца нимало...{S} И она се сва ок |
| Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног страха.{ |
| угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно један: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она ст |
| доше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити ред |
| ом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра рано по |
| није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чу |
| .</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— З |
| арац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред |
| доше, снага је остави, она премре, поче се каменити...{S} Само се раширене зенице упрле кроз мр |
| доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!. |
| ћемо и толико спечалити.</p> <p>Отпоче се право вашарско погађање, најпре молбом и лепим, па к |
| не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао |
| ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са исто |
| ликој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после његова одговора..{S} Учини им се веома чуднова |
| да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица ле |
| но.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше |
| рво тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.{S} Веља седи |
| емена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за че |
| далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену |
| {S} На овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаск |
| збуњен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и о |
| десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па |
| и.</p> <p>Ручаше заједно, наразговараше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на мате |
| дигнуте главе, весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} |
| ше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина...</p> <p>Љубица ослуш |
| ојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре де |
| ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослуш |
| шмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподоб |
| вају у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таш |
| па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуг |
| 53" /> <p>Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по л |
| тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} |
| ојурише сокаком једна кола и зауставише се далеко од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна с |
| младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленило...{S} На истоку |
| лицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарски, приј |
| истим свештеником и старојком заверише се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто ниј |
| Заведоше решења у протокол, договорише се да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, |
| !«...</p> <p>При крају причања отворише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојков |
| дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а |
| и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.{S} Једна се чуди новом нараштају, ка |
| уњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} |
| нуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно издигао над косом, |
| ма друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави потоци из неба...</p> <p>Гојко се трже... пог |
| у на једно окопано стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашуш |
| , без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова |
| стало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S |
| .. и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то није де |
| оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован посао...</p> <p>Љ |
| госав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и прогов |
| зе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читав |
| отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... ба |
| о...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песници певај |
| мао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак само |
| ећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> <p>После ручка поли |
| женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p> <p>Тек настад |
| ка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога приреза?{S} Не |
| друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови |
| че.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175" /> од његова изгледа, не |
| е...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала |
| она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало поменути име писарево.</p> <p>— А новости... |
| како окренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никад |
| S} Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни |
| рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска изв |
| а.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху |
| !... мајко!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима |
| ело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете...{S} Вечна правда!...{S} Али сад... |
| , то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да н |
| ојој собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хл |
| ући ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} |
| једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај л |
| и и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је обасјаше ко |
| n="16" /> <p>— Помаже ви Бог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши се обема рукама н |
| овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</p> <p>— Она извесно врши |
| една слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше п |
| ше у порту, по свршетку службе, другови се упознаше.{S} Месни учитељ је старији човек, већ у го |
| у потесу по необраној кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, сре |
| на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам пр |
| за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно! |
| ћи у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> <pb n="203" /> <p>— Баш ниси потреви |
| и све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљиво... наставници се журе да нав |
| е да држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски...{S} Једно јутро рече им Стојан д |
| p>Учитељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви оп |
| ца све више мења према њему...{S} Следи се од страха, и стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни |
| <p>Она одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође |
| љаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на љ |
| S} Истина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или препера |
| се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако само... тихо к |
| јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, |
| не ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би |
| још привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по |
| >Писар се одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузима |
| p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на п |
| нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121" /> нека нејасна мас |
| пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то и |
| } Тхе... кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</ |
| у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и спотичу |
| оби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревету и р |
| иде... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у |
| долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубока ди |
| дбина стићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени!...{ |
| во, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига |
| м болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одједном свију мука, збаци са себе страдање и патњу |
| м очима, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој својствен положај ишч |
| или подиже огромне терете...{S} Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне |
| м туторством многе младе душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у |
| ори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је |
| ази јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се |
| добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачила његово саопштење о оној уч |
| двратно, страшно, неприродно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов поло |
| исли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним причама.. |
| сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да |
| ам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче сам почео, одговара он наивно. |
| ренутка скикну кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махн |
| веда пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише врат |
| зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да чо |
| неким малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми онома |
| p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод кр |
| има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи и |
| ати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајк |
| ојана?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар полициј |
| брази: очи се весело засветлеше, образи се заруменеше; она се сва предала томе послу, који је и |
| ело, не може ничим мрднути...{S} Образи се окаменили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу н |
| дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети да |
| назија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек |
| га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће их морати провести са њ |
| глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се |
| вако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово полицајац, него његов доба |
| м вратницама, Љубица опази човека, који се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њо |
| уњена, погледајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, мол |
| аше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако-необично најежи, увуче главу у рамен |
| ину беличастосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на в |
| тим, лаганим и одмереним манирима, који се теку постепено у животу и сматрају се као велики укр |
| замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!...{ |
| и смело посматраше она посетиоца, који се, улазећи у школу, некако необично превио, смањио се, |
| овај што долази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са |
| о ногама њене најсветлије осећаје, који се наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску предано |
| из собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом и мл |
| овидним, огромним облаком прашине, који се приближаваше шетачима.</p> <p>— Ух, како ћемо сад? в |
| } А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одговору његову.</p> <p>— Голаверија с |
| и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели што боље препоручити.{S} Његов поглед као да го |
| у један самобитни, нарочити звук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке |
| релива под јасним небесним сводом, који се, и сам осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над |
| јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у наредби. »Наређује се учитељици |
| изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране.</p> <p>— Шта ћу, стар |
| гутати погледом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сневао најсрећније снове.. |
| очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли |
| мшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна смеха. </p> |
| .. што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S |
| ном дозом идеализма, <pb n="33" /> који се код почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и |
| и за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се о |
| а шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па г |
| скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом навалом громовите бу |
| рже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мр |
| но дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и п |
| одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канце |
| еким својим сећањем.</p> <p>— Сећате ли се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кошуља |
| а сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу г |
| набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{ |
| управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не знам ком |
| {S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} |
| дигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, у к |
| к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекн |
| , прилазећи: </p> <p>— Хехе... јесмо ли се наместили?...{S} Пера Илић, писар овог среза и плато |
| .. које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, гледајући га н |
| колу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен |
| p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрен |
| {S} Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила |
| . </p> <p>Тако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наступа полагано некаква хлад |
| ушао многе разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој |
| аналишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе |
| је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су с |
| </p> <pb n="149" /> <p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</p> < |
| мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па само њом живи, |
| } Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика д |
| раго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким |
| </p> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, али се после неколико секунада врати, искривљених вилица, с |
| је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општи |
| младим људима има тога... те кавге, али се то све поправи...</p> <p>— Поправити!...{S} Не може, |
| низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује. |
| што муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— Господине |
| и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно |
| и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</ |
| ље...</p> <p>Љубица се разговараше, али се чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа |
| е ређати још друге промене на себи, али се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} Ста |
| дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</ |
| помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која |
| га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе то |
| ...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних |
| ?...</p> <p>Она се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде |
| за картама, хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном...{ |
| стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе на ст |
| уку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на с |
| главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе |
| орити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и она |
| мор, из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{S} М |
| и на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта |
| сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји исп |
| опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога расположе |
| е га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће напред и |
| и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љ |
| лицу му исписана жива радозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И |
| ја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне |
| маше руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад |
| олазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа |
| да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она |
| под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива. |
| проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва про |
| > <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби о |
| а и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући велики бол што је |
| овако са масницом на образу!...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећ |
| .. боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуч |
| } Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то нав |
| да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћ |
| спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, б |
| ећ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови муж |
| е образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде |
| мињати сиротовање своје родбине.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и |
| о, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и малодушним узвиком |
| и хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусн |
| сама?!...{S} А они отишли... намиловали се, наљубили се, па отишли свако своме гнезду...{S} А ш |
| већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима.</p> <p>Стојан, |
| се успомене из младости, управо ређали се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са |
| ромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам |
| еда.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојк |
| седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму... |
| јатеља, па задиркује председника и шали се са сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и с |
| седи са Љубицом, поразговара се, нашали се и насмеје, па оде.{S} Никакве претње, никаквих затев |
| аше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва с |
| у ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим сл |
| дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв...</p> <p>— |
| кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се р |
| ...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку. |
| дотављене ливаде по сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве...{S} Изнад села се, т |
| рвом навалом громовите буре живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици, која ће плану |
| потесима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене подотављене ливаде по сниским лукама, или се |
| .</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде ули |
| се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једноставно зел |
| она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала каквом новом осећају, па снује пријатне зано |
| се смеши на њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, ил |
| А они отишли... намиловали се, наљубили се, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необич |
| чега је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Бре |
| тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, |
| оше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан |
| p>— Младости?... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... |
| кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да |
| покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> <pb n="208" /> <p>Прогнаше деца чопор говеда |
| амети његов пређашњи разговор, размисли се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини д |
| сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто об |
| <p>Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прек |
| пећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше |
| ки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамил |
| едњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а |
| артирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд знат |
| је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са образованом женском... разговор је в |
| о ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај |
| И све ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком.. |
| ног безразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Б |
| раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S |
| објашњење и разговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем |
| незгодно!...{S} У такој соби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и весел |
| узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други м |
| и ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући измењ |
| мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте |
| </p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости. |
| и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више |
| ашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута сл |
| у, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, ка |
| ако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све д |
| учка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> |
| те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми ник |
| де«...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је |
| тренутка нешто необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури...</p> < |
| ела, па туробно одговори:</p> <p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам |
| итање...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветли |
| зговори ово мало речи. </p> <p>— И мени се свиди тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате па |
| бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се највише свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко, |
| е се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не |
| ујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> |
| разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије |
| а ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S |
| метова он није променио па ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сак |
| у руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, ова наша хеј... пара вр |
| остају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно погледају, имају неке своје наро |
| Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са прв |
| , али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то чов |
| давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само о р |
| гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим ју |
| , видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра оче |
| > <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она |
| м...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити. |
| а свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво |
| га неучтива <pb n="103" /> госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би уза |
| у.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Х |
| ић, учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам |
| га, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући |
| жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да им ис |
| нтат на твој живот.</p> <p>— Море махни се шале, него шта мислиш?</p> <p>— Хм... шта мислим?{S} |
| глава с разрогаченим очима...{S} Припи се <pb n="171" /> уза стакло и стаде гутати погледом ов |
| до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p> <p> |
| им брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном п |
| ице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш |
| оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног к |
| да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем др |
| ати!...{S} Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабр |
| ује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хартију, што је д |
| о отресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадош |
| школски распуст у задовољству и одмори се од оноликога страдања и патњи, што их претури за год |
| <head>XV.</head> <p>Пала влада! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога г |
| ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’.. |
| ујно, преко недогледне пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто неб |
| »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низ |
| « на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас ж |
| сто.</p> <pb n="192" /> <p>Проскитао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хват |
| ко часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави и р |
| и светле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до |
| ренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништ |
| љу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога |
| , па ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о светињи школској!...</p> <p>Она хтеде ј |
| ом иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа д |
| Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазећи |
| долази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо |
| p> <pb n="189" /> <p>— Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли ј |
| Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да н |
| равнодушно толика чуда у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си за св |
| Шкргутну зубима, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити п |
| <p>Љубица се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине |
| .{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у |
| лежати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа, не страховати од изненадних |
| е стадоше мисли прелетати и заустављати се на разним другим средствима освете.{S} Све беше испи |
| оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери п |
| одједном опет обузе нека милина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необично ми |
| .</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— |
| девши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p |
| рестано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико часова код Љубице, па је опет нест |
| и да га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз пр |
| тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да м |
| иса свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше п |
| , обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беш |
| оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју корист.{ |
| а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође к |
| он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, он |
| живео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се, то су најлепша сећ |
| , ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињства...{S} Ћутати, ћутати |
| > <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави са |
| гле!...</p> <pb n="100" /> <p>Склупчати се тако под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћу |
| > <p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима н |
| о си за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти |
| и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, гд |
| јку опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од |
| рестано... нек извуче...{S} Ха, присети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је а |
| ије у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим |
| S} Чудне ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим |
| збуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин учитељ?</ |
| ејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире. |
| о мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде теши |
| адости, коју не умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутк |
| рак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... |
| е још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" /> осврћући се на човечја гн |
| заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу преко |
| на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуперци.{S} Она још |
| може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу |
| p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а уч |
| ас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ потес |
| разговору до орловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се |
| к.</p> <p>Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет по |
| ље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Вош |
| > <p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато |
| ожно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао.</p> </div> <div type="cha |
| ркће... она подмеће и другу...{S} Прсти се заплели... не може да намести кажипрст на обарач...{ |
| други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у |
| . дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... навалише неки бурни осећаји, и она |
| то је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} Некаква то |
| ачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У таквој не |
| кајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чин |
| ао да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти |
| лици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> она страда!...{S} И она п |
| ледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговори:</p> <p>— Овај ће начинити вашар!{S} Нег |
| душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гл |
| бан; чим се сети синоћње патње, намршти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази н |
| им сном...{S} Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор узда |
| зивши неке оштре неправилности, намршти се...</p> <p>— О чем је бунцао?...{S} Испричајте ми све |
| <p>Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се |
| гледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра |
| д наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву |
| ву недељу, тако се изменила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи ј |
| им тоном.</p> <p>Љубица плану и намршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш с |
| м?{S} Тек само налетеше облаци, натушти се небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац |
| згледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком п |
| обичне среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју кривицу.{S} У овакву стању било ј |
| плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</ |
| ње... </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи. |
| управо уплаши се.{S} Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше <pb n= |
| ти час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! |
| ... ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио... |
| успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао јед |
| лаву, па прође поред ње у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући случају што му се ј |
| диш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му т |
| олуиронично, смејући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема је... помисли он, а |
| тојан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чич |
| видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре |
| .</p> <p>— Школа! рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... |
| S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца б |
| е јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном неумешноћу и смејући се њеној плашњи у службен |
| вено дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све |
| н се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с н |
| сно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« т |
| це не скриваху своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога г |
| ећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...н |
| плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S} |
| </p> <p>— Овде, одговори Гојко, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад с |
| ојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако хоћете... прогов |
| ком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18993_C18 |
| ђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање последње године вредило би вам више од с |
| нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није |
| Знаш га сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирал |
| <p>— Шта напротив? запита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не |
| дем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има смисла?... |
| ујемо за политику, рече Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одговори Гојк |
| пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као подмазано?</p> < |
| рачунима, одговара председник, смешећи се.{S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити |
| заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу |
| >— Па... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да |
| аш ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш |
| тко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор |
| то, гле само како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по |
| наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да се женим?...{S} Хо, млад |
| олим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшил |
| да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... пон |
| од куће, рече Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа |
| но, као да су стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом с |
| ер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зли су им пс |
| Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој сумирати без мене. |
| — Сећате ли се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама...{S} Трпковића, што удар |
| воје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама годин |
| ајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај... н |
| та се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозо |
| стадоше излазити уморна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, и |
| — Камо вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љ |
| S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече о |
| ој обали, па, готово не споразумевајући се, поседаше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танах |
| ње стоти пут по празној соби, сливајући се са горким јецањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се |
| отив, реши се на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у веч |
| но диже и рукова са писарем, правдајући се узгред: </p> <p>— Ах, извините, молим вас.{S} Јадна |
| еш.</p> <p>Изиђоше обојица, погледајући се значајно.</p> <pb n="125" /> <p>— Шта је, рођаче? за |
| апта Љубица и уздахну горко, извијајући се полагано из његових руку, којима је беше обавио и ст |
| ја ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у |
| прикупљајући разне податке, спремајући се да спроведе кривца суду.</p> <p>Депозитар одмах запи |
| она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у ходник, она настави:</p |
| >Она одјури преко дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под је |
| огрбљеном старицом, која се, ослањајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се с |
| о изгубисте образ и поштење, удварајући се <pb n="185" /> силнима, и сви ви забринути и намучен |
| ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> |
| ривајући их једно од другога, старајући се обоје да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођ |
| Гост се намести врло опрезно, старајући се да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} |
| гај, кажем ти, одговори он, прибирајући се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башт |
| па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хладноће.{S} Стојан му са прага од стана махну ру |
| Лаку ноћ, рече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон необичну силуету, која |
| плашено, зачуђено, унезверено, питајући се у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, |
| !« говораше учитељица у себи, враћајући се своме стану.{S} Разочарана је у свима својим претпос |
| познамо. — Изволите! рече он, враћајући се у канцеларију и пуштајући за собом преплашена Гојка. |
| и тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице што се сл |
| и му она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег призора: кад пси салетеше јадника са свију |
| Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети |
| кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући сваку реч.{S} Нарочит |
| вукао уста дужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p |
| ност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После усамљена, непријатна, ноћнога дежура |
| таде кмет увијати полуиронично, смејући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема |
| ко Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па он |
| е, шалећи се њеном неумешноћу и смејући се њеној плашњи у службеним пословима.{S} Разговор пост |
| чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешто да мол |
| вина и глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава |
| свијати своје ново гнездо, успављујући се најсјајнијим надама и најслађим сновима.{S} Још није |
| равда!«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише платни списак.</p> <p>Узевши новац, он се |
| заше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb n="178" /> свима силама, и само се бојаше да не |
| исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љ |
| ти...{S} И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право |
| и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише |
| иличи! одговори јој другарица, окрећући се боком према говорнику.</p> <p>После се разви жива де |
| — Ах... уздахну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадн |
| промуца учитељ оборених очију, осврћући се око себе бојажљиво.</p> <p>— Школа! рече момче као ч |
| се и шумити, не <pb n="65" /> осврћући се на човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па и |
| уте главе и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Другом приликом опет увреба Гојк |
| е, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа |
| где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је |
| олега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излази.</p> <p>Пи |
| олако, пипајући око плотова и спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан |
| он преплашено, трчећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало свр |
| Охо... то је новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!... |
| сак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћ |
| , она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече |
| ..</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубиц |
| е и необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то |
| ели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај теш |
| заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај паметан разговор из кога се увер |
| е озбиљно, мирно, марљиво... наставници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непого |
| и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним |
| улицом...</p> <p>Сунце је село, навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, скупе се у веће |
| на, па после све више и више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не |
| се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заигра |
| али међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају <p |
| д узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на његовим грудима као полумр |
| удње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се заруменеше; она се сва |
| ише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добије те |
| ј заигра обла округласта брадица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из свога друштва!. |
| самртни ропац, један... други... и очи се сасвим променише, право стакло!...{S} Свршено је!... |
| е газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас што |
| оби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе |
| и!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозо |
| /p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши се.{S} Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одједном, |
| о тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од св |
| као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко |
| и се старац, скинувши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који му допираше до са |
| ег Стојана, проговори Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и |
| Одједном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на |
| преко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако дра |
| ди ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{ |
| бично гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта |
| е мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писаре |
| у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагедија!...</p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, |
| 8993_C18"> <head>XVIII.</head> <p>Сврши се и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај д |
| колу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та необична школска година!... »Дакле, то је испит!. |
| ли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би све уништили и п |
| .{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>он |
| мо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде |
| сад, па знаш онога... молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту |
| ан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, б |
| то се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину...{S} Отвор |
| чиновник и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај.. |
| дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш д |
| и...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам прв |
| ро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља њег |
| луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет ид |
| а се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, с |
| .{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај |
| а страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучерање д |
| изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... |
| збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> <pb n="126" /> <p>Изиђоше обојица заједно из дв |
| хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући |
| и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на његовим гру |
| х кукова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој в |
| вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да |
| ња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи.. |
| ио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно о |
| кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело |
| р, размисли се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији. »А |
| м се сети онога страшног...{S} Коса јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, не |
| е очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се ос |
| луша... јест, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и |
| страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад о |
| > <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опази |
| им искуством у школском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна |
| га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта |
| рашним самртничким погледом.{S} Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути...{S} Образи се ока |
| одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова |
| , с једва приметним руменилом, које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да |
| јствен положај ишчекивања.{S} После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, ка |
| <p>Љубица се насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје |
| <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра, убист |
| смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, |
| е брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања...</p> <p>Влајко ско |
| дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мута |
| еда својим великим очима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а |
| она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше |
| ри својој забуни опази, и представи јој се учтиво.</p> <p>— Лаза Петровић, овдашњи учитељ.</p> |
| ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрегнутост мозга; ово што се непрекидно мора м |
| а Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану диза |
| да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} |
| на трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се! |
| било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и |
| сину нова мисао у глави... промени јој се лице, постаде светлије...</p> <pb n="139" /> <p>— Се |
| пат <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији с |
| на свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпу |
| уздрктала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше |
| S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... али ис |
| шу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је |
| p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед |
| дједном је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да |
| погледа на прозор.{S} Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби, тражећи нешто. |
| стао облетати око Љубице и удварати јој се као какав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред |
| отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна мисао о том д |
| } Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђа |
| ла се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као да је мртва...</ |
| а каква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Тако су |
| е крв очима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничким поглед |
| им санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, ми |
| на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде приби |
| ила је дуго, па одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново страшно осећање...{S} Оно |
| већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико |
| <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону с |
| урно приближаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Да |
| гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични изр |
| да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела гле |
| а опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на зве |
| наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна!... |
| види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокренуло... мислила је дуго, па одједном ос |
| рвозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв |
| се поносно издигао над косом, по којој се пружило село.{S} Набраше зрелих, сочних, набреклих о |
| јко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свешт |
| зиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код |
| ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се породи страшна, нечувена мржња према овом јаднику, м |
| је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пр |
| а, а траје данима, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{ |
| са сточним изметом.{S} Наједаред сокак се прегради густим, непровидним, огромним облаком праши |
| срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окр |
| се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматрач опази |
| х уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Д |
| ријатне.{S} У овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} |
| .. нема размишљања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек |
| и никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам да ј |
| право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос |
| ните до сутра...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџа |
| о продужи <pb n="140" /> једнако... нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ниш |
| у жену... онако постарију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— Не бригај...{S} Трчи! одговори му Сто |
| 68" /> <p>— Носи.{S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љуби |
| е види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше мисли п |
| господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу |
| се искашља, онако из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак |
| олико ће сад бити?...</p> <p>Председник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још ма |
| у школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на |
| родно накривљен у страну.</p> <p>Путник се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу не |
| је сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од |
| се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{S} Дотле су урад |
| у!...{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке |
| ој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога муж |
| а џуту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} |
| Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али како |
| , друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Него изволите мени, у на |
| ак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <pb n="102" /> |
| се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу д |
| о, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који му ј |
| .{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, неко ус |
| За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скоро ће |
| , који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очиј |
| м родитељима, о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по издаљ |
| угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> <p> |
| дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, |
| то време непрестано погледаше ћату, док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нам |
| ом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{ |
| као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S |
| исак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке пад |
| , лепим словима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје |
| ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а предс |
| ну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну главом и пр |
| шући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а код |
| ћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност веома чудн |
| ћ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часова рада у шк |
| идевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи р |
| се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињ |
| т у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису |
| кад се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћ |
| јком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу бре |
| ећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумств |
| у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, |
| } Данас сте почели.</p> <p>— Љутила сам се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) |
| ти, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само пропадох...{S} А сад |
| вило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, у |
| коле, па до краја школовања одвојио сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав |
| каху његов одговор.</p> <p>— Оженио сам се прошле зиме.{S} Кад у пролеће удари некакав шарлах н |
| преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким о |
| а ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачн |
| кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n= |
| ања само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осе |
| , па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окр |
| нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише оно п |
| е друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као учитељ.{S} О |
| мо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним тоном.</p> <p>Љубица плану и |
| иђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче и |
| се после његова одговора..{S} Учини им се веома чудновата и необична оволика збуњеност код одр |
| тано о томе говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ће т |
| таху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да |
| хићено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, па тежи н |
| испред школе поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху све зачуђ |
| еља стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до орл |
| нути. — Сад ће радити озбиљно... сасвим се тргла... сасвим!...</p> <p>— Е добро, добро...{S} Зб |
| е нас, продужи један одборник.{S} Чудим се како ћемо и толико спечалити.</p> <p>Отпоче се право |
| А после?...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то |
| сли она пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег човек |
| раке на кревет у једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли |
| зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одма |
| познато задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома св |
| е код почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p> |
| ко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чуд |
| а му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући |
| рити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито д |
| трану, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада |
| врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...< |
| аваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у дужину, стварајући све |
| е ће олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељ |
| о још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташцима и строгим тоном врати их на |
| ури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мрк |
| то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Није ништ |
| ободно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако бу |
| средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</p> <p>— Знам... знам. |
| де...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћа |
| > <p>Сутрадан Гојко устаде туробан; чим се сети синоћње патње, намршти се још више.{S} Од онома |
| едно лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиздиза |
| а не смејући то ничим показати.{S} Чим се отворише <pb n="115" /> врата и на њима се појави пи |
| оси чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака оп |
| вори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени |
| страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише |
| и, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ школе орл |
| исли само једном, фаталном речју, којом се сви слаби карактери служе.</p> <p>— Лако ћемо... има |
| дња слабачка жртва самртникова, с којом се он опрема на далеки, неповратни пут...</p> <p>— Јадн |
| тако!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и позна |
| p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брч |
| ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштр |
| који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано за |
| ла равнодушна према свему.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.< |
| врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да |
| уре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце |
| уцкати неку песмицу.</p> <p>Пред школом се зачу разговор; поред прозора промакне по неки стариј |
| о?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног...{S} Коса јој се стаде одвајати |
| .{S} Ја претрнух од страха.... одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тад |
| 41" /> <p>Деца изнеше столице; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад |
| Није их у почетку разумела.{S} Одједном се прену и погледа свесно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... |
| све веће, разноврсне слике.{S} Одједном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и показа в |
| а је доиста страдала много.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне |
| ања.{S} Сва малопређашња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом. |
| на се само приближи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кро |
| кретара у начелству окружном и одједном се обрте као преписивач у истом надлештву.{S} Од тада м |
| о!...{S} Али куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему досети, претрча, двориште и изиђе пред вратни |
| ву на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој |
| сутон, жубор, јецање...</p> <p>Одједном се обоје тргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Месец изгре |
| ати овај занимљиви рад.</p> <p>Одједном се стаде разбијати магла, која се беше ухватила око Љуб |
| не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љубице појави нека одлучност на лицу; мати јој о |
| -ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пан |
| се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе прозо |
| езиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p> |
| <p>Они се кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да |
| излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капе |
| по глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод њене руке и стаде се плашљиво прибијати |
| а и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи с |
| ице дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан се дизаше, стењући:</p> <pb n="105" /> <p>— Еј, братићу |
| олако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, ј |
| очић ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n=" |
| лики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замећ |
| ажно, и она се претури...</p> <p>Стојан се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела уж |
| да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одмо |
| рвене, па одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће стран |
| изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширн |
| из села, после онога боја... и капетан се осмехну, очекујући радозналим погледом да Гојко почн |
| то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— |
| руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори глав |
| е... навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде |
| .{S} И одједном, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} З |
| ном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!... зашто?!...{ |
| наступа изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази так |
| што писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим д |
| беше мало незгодно њихово присуство, он се опет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати |
| ишта.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати лице од ње.< |
| да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатно.{S} Овако |
| е живо преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући |
| платни списак.</p> <p>Узевши новац, он се полако упути оним необичним вратима, кроз која ће од |
| бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном |
| вар.</p> <p>— Смрдибуба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} |
| Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Уск |
| а!{S} Дајте овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу |
| једном иза његових леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао |
| вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати во |
| ну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча к |
| епоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је |
| си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> <p |
| мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ |
| школованим представницима власти.{S} Он се приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учт |
| захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном |
| ад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај |
| ца се већ почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— |
| у ногама, које дрктаху необично.{S} Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко пр |
| и се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеж |
| а сад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:< |
| е само, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад |
| салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у |
| аређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни с |
| Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто |
| оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га преско |
| на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по глави.. |
| зовачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не са |
| камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, нема дос |
| кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бри |
| приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки ср |
| ибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, још г |
| требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћута |
| Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весел |
| лаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у дворишт |
| . да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и |
| и не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би изг |
| анахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час наву |
| Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је човек Г |
| видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, ре |
| грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако иронично осмехну, и лагано уклони њене руке о |
| /p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се осетно трже и одједном му се промени лице, али кроз |
| а с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љуб |
| на, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела |
| апљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу пр |
| војке...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а |
| е зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{ |
| Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она. |
| p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве |
| слачајша прва љубав охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од |
| настаје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна п |
| дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Родитељи помрли, сестре |
| гога...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени |
| у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише неки тамни и нејасни осећаји и са њима у ве |
| ако би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учини |
| лази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!. |
| се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкањ |
| к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмева њеном другу, те му одговори до |
| а стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине |
| , а из те ниске зелене густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни |
| асти.{S} Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу |
| ашти и свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрад |
| премештај на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, мор |
| } На истоку се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепер |
| брате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да ви |
| у школу, некако необично превио, смањио се, и постао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан. |
| са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S |
| онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор...</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не д |
| о право чудо.</p> <p>— Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сип |
| од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био |
| а чопор говеда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина трепери према сунцу и прелива се од п |
| ој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се повратио?«... пита он, отварајући врата на соби...</ |
| гова карактеристична несразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа с |
| лагом подмлађеном светлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју |
| соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, |
| ли: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за м |
| сти је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да |
| ругом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:</p> |
| путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> |
| јући унапред њихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговест |
| <p>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова ж |
| > <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је мол |
| олагано некаква хладноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све |
| и предмет њена рада и старања.{S} Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као |
| школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већ |
| није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> |
| ва љубав, велика, заносна, онаква, како се то описује у романима...{S} И све је тако некако исп |
| ком нарочитом интонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морај |
| еко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратк |
| е као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако |
| понови она опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне овима. |
| раво гнездо!...{S} Само не онакво, како се замишљало ранијих дана...</p> <pb n="156" /> <p>Живе |
| ..{S} И све је тако некако испало, како се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} |
| асти, мајко моја!...</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љуб |
| а им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разле |
| а се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одело, окорамио двоцев |
| да и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она је |
| едај га <pb n="93" /> онако чупава како се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у т |
| ло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу |
| и Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћете ско |
| целарије.{S} Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или |
| о скора међу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} Али до |
| седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу |
| може да створи овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом |
| Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p>— Којешта |
| извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлована цев...{S} А револвер кратак, |
| рим у приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу |
| Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Г |
| вори, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз њих пролази она позната |
| у.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око његове постеље, како је лепо |
| тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и о |
| себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше |
| и у школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом.{S} Она по |
| .{S} Ну, одједном он стаде опажати како се Љубица све више мења према њему...{S} Следи се од ст |
| крете се око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} |
| а пљус!...</p> <p>Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да |
| нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташцима и стр |
| дреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како с |
| а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Министров п |
| зишли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише.{S} Полако... биће времена да с |
| леда писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ни |
| својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је он желео,.. |
| а дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да |
| н у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и ради |
| маше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад |
| Само то треба сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чи |
| ну и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом с |
| Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде |
| Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину ст |
| ши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да |
| чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и |
| нисам ништа још прегледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу |
| ки, светао, топал.{S} Ћутање...{S} Неко се помаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји |
| овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева.. |
| {S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.< |
| у кућу, па полазак у школу...{S} Колико се само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове, |
| на грубост неће то допустити.{S} Толико се кидала због те своје зле особине, која јој сметаше и |
| а и писар постајаху интимнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не изд |
| код њих установљена задруга.{S} Влајко се сав предао тој установи, и све време што му остаде с |
| це.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусретљив према ташти и свастици.{S} |
| ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа |
| оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких с |
| по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, заглед |
| ="54" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нек |
| ешто шарено и необично лепо...{S} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, |
| Почиње шибати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави |
| и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, како он сиромах миш |
| сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разговор, идући по соби и тр |
| а својим драгоценим адиђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb |
| ху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправдање:</p> <p>— Далеко |
| снује пријатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се |
| она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> <pb n="147" /> <p>— Само |
| ареву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио |
| и на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по двориш |
| преми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> <p>»И овд |
| бљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећнији о |
| едан удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро |
| е ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, |
| се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену |
| е осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек по не |
| а причати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му чудно как |
| лом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стој |
| е да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању о |
| да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима из рачуна, али њему не покв |
| чем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни разговор по неким својим с |
| оје на посао...</p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стењање.{S} Протрљ |
| ари у смех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му н |
| са столица.</p> <pb n="34" /> <p>Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими пл |
| реним леђима.</p> <pb n="7" /> <p>Гојко се сусрете са њеним јасним светлим погледом и обори очи |
| во код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако ради у |
| ама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, |
| Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, али с |
| реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, |
| сно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кро |
| ...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, д |
| е читави потоци из неба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој со |
| далеко од овога призора...</p> <p>Гојко се подиже испод прозора, погледа сумануто око себе и оч |
| она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне |
| воду руменосјајни зраци...</p> <p>Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, заг |
| ратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— Како... |
| ђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташе око себе унезверено, дркћући од страха и уз |
| а за »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не з |
| ако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши задовољно, победоносно.{S} Распусти децу, па |
| т намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрт |
| е то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: |
| доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас |
| ба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, |
| ом да Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши ј |
| га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој ве |
| ви она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши се.{S} Отвори очи, чудећи се |
| безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђ |
| мо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог није очекивао, а би му по в |
| гло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, прити |
| врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу |
| , те ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодно |
| ла.{S} Часништво орловичке општине дало се на посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобо |
| а се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговори наредбу.</p> <p>— Казао господин |
| ато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе |
| тељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се о |
| . проговори Љубица, црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла о |
| ређоше на посао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не прибл |
| и тешко.{S} Некакво велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не |
| е сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи ма |
| Дуго је времена прошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Врата шкрипнуше.{S} Гојко скочи.</p> |
| жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му пр |
| Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече о |
| смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{ |
| ђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојк |
| од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се питаше: откуд то?...{S} Како може бити!...{S} Зашто? |
| и нешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се в |
| то га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити |
| оје од онога страшна погледа...{S} Само се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> <pb |
| Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти |
| она премре, поче се каменити...{S} Само се раширене зенице упрле кроз мрак у неке <pb n="196" / |
| ко уздахну тешко... необично...{S} Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пре |
| јој она не казује све како је.{S} Само се још није могла досетити свему јаду.{S} Она подиже гл |
| ише се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути за т |
| мах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде |
| се <pb n="178" /> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави мног |
| новог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступиле разне промен |
| о се светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда |
| амислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од сме |
| ријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећемо се мешати ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после |
| а посла!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умире |
| .</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или смо с |
| сподин учо, раније познавали... или смо се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} |
| кор чемеран, отрован...{S} И непрестано се после Љубици, куд год се макне, привиђаше овај преко |
| а чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек и |
| то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{ |
| чаробном светлошћу његови зраци... оно се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео све |
| из све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био |
| S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немир |
| наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с највећом грозничавом жу |
| ла и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S |
| ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, видећи к |
| те ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким |
| је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега о |
| гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љуб |
| знам... јер сам летос благовао...{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеј |
| ђа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не |
| трах, његово право страдање...{S} Па то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и погл |
| с председник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће |
| > <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређивати... одмах... затеже он опет, из |
| тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, ж |
| о толико слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{S} Међу |
| уд практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно реше |
| } Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни це |
| бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен |
| амо како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше како је обузи |
| ке <pb n="196" /> нејасне предмете, што се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто |
| а.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде |
| ићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бој |
| о затим нађоше се под једним хумом, што се поносно издигао над косом, по којој се пружило село. |
| убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је |
| ди, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао сведок његовог гимназијског шко |
| ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најм |
| тако он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нетактична показа.{S} Ревизор отпусти децу кућ |
| ове, лепе хаљине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај |
| а <pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео |
| екуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па се ч |
| но види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти |
| стина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да |
| и она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за сам |
| де велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} |
| ; зажубори речица, зашапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више |
| и, да се ниједна не интересује оним што се ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинс |
| орам до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједно |
| зда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова стална тишина, на коју се човек навикао.< |
| рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, |
| о, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољац предаје молитви и небесном свету, |
| пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо п |
| ти?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила прошле године, или ће благова |
| рајала и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећно де |
| окамењена, па чека његову реч, као што се очекује гром после севања муње.{S} Он развлачи и оте |
| јој се ова напрегнутост мозга; ово што се непрекидно мора мислити.{S} Она изведе децу на двори |
| ући сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео |
| изгубе из очију...</p> <p>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало је румено су |
| то било нешто веома необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има |
| ића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} Срам |
| сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим грудима.{S} Гор |
| та ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!. |
| сам почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су предава |
| р.{S} Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не |
| и вешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, о |
| м.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака |
| о свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху |
| ручак они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка |
| ојио сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, т |
| к се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — запита се она бојажљ |
| Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p> <p |
| .{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да |
| он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре не |
| пуштена.{S} После овог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, |
| ене руке у косу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само ј |
| } Разлеже се врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, он |
| ти и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у |
| у неразрешена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли прест |
| ца... шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му |
| и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче, преплашен, збуњен, изненађен, подиже зажарен |
| да њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, |
| икога другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе |
| ога веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар се одједном промени у лицу; види се да се спрема за нек |
| она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуж |
| рбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школск |
| чку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека што |
| ="103" /> госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову поход |
| {S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвен |
| ак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави кав |
| кочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу |
| важавају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n=" |
| мех најлепши украс младости.{S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и н |
| S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, леп |
| водом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само о школском раду.</p> <p>Љубица је нарочито |
| шли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а др |
| би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n="122" / |
| вуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала би т |
| е женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера привремено само за |
| Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви |
| е и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивости, тек нек се што год каже |
| уздасима...</p> <p>Кад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли |
| иви, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузим |
| рази јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <pb n="77" /> осећаји, која мало |
| ви путник приказати као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли т |
| исцепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше |
| сар!...{S} И ти, смраду један... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча |
| нуше од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и прого |
| е само понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази сокак |
| та очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и |
| ћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку, подрж |
| } Само се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> <pb n="184" /> <p>А Гојкове очи гледа |
| ље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучн |
| ји сажиже душу као огњем...</p> <p>Опет се отворише усне самртникове, опет слабачак самртни роп |
| , упућује на своју дужност.</p> <p>Опет се продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другарица не |
| м показа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајући се да не поремети ов |
| ца, или друго штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који |
| ци, гледајући је значајно...</p> <p>Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта |
| а лекарем.</p> <pb n="182" /> <p>Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је до |
| у!...{S} Шта ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу... |
| јенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Него из |
| , не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно |
| е планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече м |
| двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, ва |
| де, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</p> <pb n="204" /> <p>Љубиц |
| полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мутним пог |
| и дан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} Комисија!{S} Дајте овамо Петра писара.. |
| опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакш |
| тином лепотица, које ти служе и клањају се твојој лепоти...{S} Па после... море биће свега, сам |
| а Америка«...</p> <p>Лете, лете, мењају се као у калејдоскопу нејасне, испрекидане мисли, које |
| ко врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну |
| нема никакве засебне тајне, договарају се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, |
| и се теку постепено у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули см |
| бринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, |
| шаренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из т |
| ркћу, тргну се и опет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази сокаком... звиждуће и м |
| то се ремети ова стална тишина, на коју се човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, с |
| жну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледа |
| авао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео час.</p> |
| ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са највећим задовољством узе он један |
| издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа се не |
| творено сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, ус |
| , како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже песма: »Паун пасе, трава расте |
| у, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по |
| се као какав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он ве |
| се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо |
| њања једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па ј |
| под Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет |
| је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја буд |
| ру... и председник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p> <p>Гојко погле |
| овори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба р |
| зред са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велик |
| а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих учи |
| ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека да |
| ђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући с |
| S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... |
| су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се залеће у |
| аднику знала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«.. |
| та се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмак |
| то?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да м |
| т, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољац предаје молитви и небе |
| о силно, разорљиво осећање и предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни за |
| ало одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх |
| пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна вра |
| а се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог |
| тати.{S} Одједном пребледе сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворе |
| } Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу |
| шуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, |
| на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Ст |
| те: нас новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до |
| се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање.. |
| амо, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} |
| рац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи про |
| , Гојко одједном пребледе, искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено от |
| . одједном затрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p> |
| ну према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> <p>— Аха... так |
| ње, чим је угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало |
| лавом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави генерал кад саслуша рапорт, |
| их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако р |
| одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, прок |
| осмехнути, онако ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себ |
| јко се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча готово |
| плота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погну г |
| S} Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем ч |
| речи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али |
| ва, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна то |
| ази такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ |
| та и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... би |
| се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова |
| сац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потп |
| ој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, која |
| леда сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа.{S} У |
| одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одгово |
| леко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке се расклапаху и скл |
| з баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гл |
| болестан!... узвикну она, загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас |
| </p> <p>Он се осетно трже и одједном му се промени лице, али кроз један тренут стаде га полаган |
| залуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим пребледе, |
| о се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да с |
| аз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном жи |
| По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није |
| тако је, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чека |
| ћи раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах |
| рисебности и захваљујући случају што му се језик тако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу |
| , пребледео од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и су |
| пливао у задовољству...{S} Смешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече к |
| своје учионице, намрштен, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих двоје |
| аха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи израз тешк |
| } И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а |
| ли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и |
| стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим ци |
| представља правога домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство. |
| је умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и |
| сле он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче н |
| за просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословицама?...{S} Јадни |
| весно; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко про |
| напред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно |
| ишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина: мило |
| да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег призора: кад пси сал |
| ежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила |
| рену учитељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који |
| но?{S} Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљено.</p> <pb n="205" /> <p>— Знаш да сам посл |
| , он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>— Је ли ожењ |
| о реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништен |
| аше никакво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је п |
| Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? |
| м јасно разликује два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два |
| ћи несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и преврташе своје старе, непретурен |
| а, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{ |
| ремештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписи |
| све могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнезд |
| одире кроз густе облаке прашине, што су се по негде подигли, па се према сунцу преливају и свет |
| а је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица претрну и зас |
| ити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. </p> <p>— Море, село.. |
| облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају |
| не свиди, срећан му пут!...</p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој |
| алетеше облаци, натушти се небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, прост |
| ко бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак |
| ојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на шко |
| Београду, зауставити и забавити.{S} Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред |
| <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S} |
| одседе у разговору још читав час.{S} Ту се разговарало пријатељски, сасвим другарски, претресал |
| ао некаква робија или војачина.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, стоје |
| ко сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад |
| , само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ј |
| де, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, к |
| љда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!« |
| ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се |
| да иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се |
| акога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко изгледаше т |
| астадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично вр |
| Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним ус |
| таху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се |
| } Никакве претње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његов |
| рани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан ври |
| и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда јаснији одговор, који |
| далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, в |
| љском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово |
| амештене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се |
| главе а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић. |
| {S} Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.</p> <p>— Охо, |
| лу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо ам |
| дну исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, уплашена, и упропастих живот...{S} А како је то све |
| у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Д |
| кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стуб |
| познанства, која су ми ласкала, стадох се проводити весело...{S} И чим ступих на испит, знао с |
| ми по смрти мој добротвор...{S} Обукох се, оденух се, стекох многа познанства, која су ми ласк |
| се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више повинује раздраженој женској уобразиљи, па |
| и мој добротвор...{S} Обукох се, оденух се, стекох многа познанства, која су ми ласкала, стадох |
| у и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње.. |
| арио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета |
| рач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да |
| у, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати д |
| ов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а вид |
| изи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са ка |
| вај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напослетку сав распасти, иструнућеш у овом смраду и |
| ал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у шко |
| >— Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чуди |
| жеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи п |
| А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти |
| и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?.. |
| нас.{S} Добро јој... оне огреботине још се истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвест |
| и помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и |
| за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време |
| јући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежа |
| да; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> |
| ели су скромно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, сакривајући их једно од другога, ста |
| им...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе |
| ишта....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи се |
| одвратност према свему, гнушала се сама себе и свега...{S} После, кад се довољно настрадала, по |
| закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>др |
| н претходно скрену учитељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови |
| та, па кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и преплашена, па као да се преми |
| Љубица, затварајући врата.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на |
| лободи се одједном свију мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p> <pb n=" |
| за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставил |
| у високу кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и ост |
| о осмехну, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p |
| јскривенијих жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли |
| зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, фаталном речју, којом се |
| ли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне ру |
| е и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика си |
| анчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, на |
| уга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем дечјим, о |
| ли је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло интимн |
| гова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и свима п |
| се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати ок |
| младости.{S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка |
| S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поре |
| шне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати неке на |
| мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесре |
| ли — и председник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зн |
| на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то |
| .. запита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узвереним очима, тражећи одговора на ово |
| аху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова |
| оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себе, махну руком преко чела, па туробно одговори:</p> |
| вочка кад осети опасност, па скупља око себе пилиће.</p> <p>Љубица погледа за његовим очима, па |
| .{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал.{ |
| будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше |
| е на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} Лице све крваво, |
| рача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава некакав ст |
| несен, као изгубљен, посматраше све око себе суморно, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да о |
| трашно осећање...{S} Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако |
| ан, нејасан, бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за де |
| .{S} Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп <pb |
| уздахну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S |
| учитељ оборених очију, осврћући се око себе бојажљиво.</p> <p>— Школа! рече момче као чудећи с |
| шла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматрач опазиће из очију му |
| ге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта ј |
| у оштро...</p> <p>Гојко се осврташе око себе унезверено, дркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге |
| ве.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с предмета |
| како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са дец |
| де...{S} Она стаде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан ко |
| ... одговори он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љуб |
| све, па се стаде нервозно окретати око себе.{S} Председник прекиде ћутање:</p> <p>— Па ето, го |
| сећајем, стаде се нервозно окретати око себе, као квочка кад осети опасност, па скупља око себе |
| пусти њене руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љубица <pb n="114" |
| чуђеним погледом час десно час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се |
| још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} И |
| Устане ћутећи, гледајући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим |
| иже испод прозора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво |
| од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче ва |
| нцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже ог |
| .. друштво не прашта лако непажњу према себи.{S} О, тешко мени!...{S} Одбачена!... презрена!... |
| и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа писарева, па је одмах обузе о |
| ..{S} Хтеде ређати још друге промене на себи, али се одједном стресе и навуче покривач на главу |
| , друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је ов |
| се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> <pb n="14" /> <p>— Видећет |
| н и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом као претећи.</p> <p> |
| сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што са |
| а својим малишанима.{S} Али ипак мораде себи признати, да је највише охлади одговор оног дечка, |
| и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па |
| а леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше как |
| аховитом нарављу, учинила какво зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислил |
| махнита стаде јурити по школи, чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе |
| од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећ |
| но, проговори:</p> <p>— И све ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо |
| мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче |
| /p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекиване |
| ом, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се само малко смеше... а р |
| } Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађаје...{S} Он могаше схва |
| он, прибирајући се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино |
| изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет |
| и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак п |
| ма ко то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да |
| ица, на материн захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу |
| се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми ј |
| сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, стан |
| љице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, ка |
| p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на руча |
| јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Д |
| читељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама |
| је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа |
| га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући се своме стану.{S} Разочарана је у свим |
| а му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би о |
| но, зачуђено, унезверено, питајући се у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јо |
| кмет увијати полуиронично, смејући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема је... |
| и... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре л |
| у у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу ј |
| ако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо |
| у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој беш |
| , посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао! |
| удње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p |
| вита природа...{S} Она први пут осети у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде му се сва, |
| машући главом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Го |
| гли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка |
| /p> <p>»Божја правда!«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише платни списак.</p> <p>Узев |
| »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба |
| смо знали друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска |
| ам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је |
| олски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>З |
| дила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S} При тој |
| ика воља за радом.{S} Нестаде јучерањих себичних мисли; душа оживе новим животом, као и ово сун |
| гледа добро; беше узбуђена, па јој само севају некакви котурови пред очима.{S} Кад разгледа бољ |
| е само, наставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у др |
| гову реч, као што се очекује гром после севања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива унапред и пр |
| бледа лица...{S} Нека паклена одлучност севаше у тим широко отвореним, великим, црним очима и о |
| је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче на |
| што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врата, затим се брз |
| то налик милоште...{S} Шкргутну зубима, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као |
| угледа је одмах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претп |
| о, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одм |
| нај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је необичан!...{S} А њега нем |
| по једног родитеља унутра.{S} Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију, уведе је |
| и те!«... узвикује јадник очајнички, па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито рад |
| рзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, |
| p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и |
| све удобности као код куће, рече Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи д |
| — Хм, до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ев |
| е баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Про |
| ти ову тишину, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе |
| те ови морадоше ступити у разговор.{S} Седе са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло |
| оветрена, почишћена и намештена.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак пос |
| <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну р |
| се искривила, раскламитала...{S} Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцка |
| Пст!...{S} Чујеш ли?... '</p> <p>Љубица седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је |
| је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пи |
| ибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, |
| мљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво |
| ришту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до са |
| p>Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима |
| 93_C14"> <head>XIV.</head> <p>У судници седе председник, ћата и тројица одборника, па нешто вео |
| да иде, али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећ |
| удницу.{S} Тамо, са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде |
| собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим догађајима. |
| луд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудни |
| > <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по доласку |
| браву... врата се крећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи... у магли... играју му котурови пред оч |
| И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудн |
| зну учионицу.{S} Ту су у последње време седели и проводили разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га |
| ећ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила се онако исто као и |
| {S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову ј |
| дало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело јој лице избраздано, |
| и овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћ |
| би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узимајући мрвице хлеба у уста, само да се види |
| гледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно |
| добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одговору њего |
| на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се.. |
| и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод кревета, сав мокар, као да је тек |
| де је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у остало |
| што изгубио...{S} Љубица <pb n="114" /> седи на столици као окамењена, чак јој и глава остала ј |
| ла, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па пр |
| рио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, дај прво тањи |
| а мислиш?</p> <p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а пос |
| х!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: изв |
| говима жив разговор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, а Го |
| као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла |
| се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p> <pb n="69" |
| м казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже |
| ега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веом |
| ље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у п |
| ица. »Један није у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта |
| ко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако.. |
| тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти |
| тај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби пр |
| } Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све |
| баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p |
| оји други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... викну она о |
| а овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који |
| — Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујући Гојку место.</p> <p>Г |
| та сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојк |
| аде светлије...</p> <pb n="139" /> <p>— Седите, рече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте |
| — Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље... |
| ком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу |
| оведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до св |
| ко је уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и прев |
| ну?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама питања и прекора управи она оцу |
| а!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, |
| ију?...{S} Дотерао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... |
| ослов или преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... свршио сам |
| њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад.</p> <p>— Опростите, молим вас, поче писа |
| у школско двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, на једној клупи, неколико сељака и мало по даље |
| иве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књи |
| он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{S} Нај |
| бу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју.</p> <p>Мајка, радосна, што јој дете тако срећно, |
| осподин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки м |
| да служи код једног адвоката, потом код секретара у начелству окружном и одједном се обрте као |
| е на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и ма |
| <p>Гојко истрча, али се после неколико секунада врати, искривљених вилица, страшних, разрогаче |
| се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим од циг |
| по којима су наизменце разасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потес |
| ко то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепотица!..</p> <pb |
| узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе.{S} |
| не преоране и засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигла танка пробојна измаглица |
| суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање. |
| и, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капетан се осмехну, очекују |
| } Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</p> <p>— Знам... знам... дркташе о |
| ма, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке општине дало се на посао — |
| о гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{S} Треба <hi>вл |
| Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима.. |
| ст: баба Смиљка непрестано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико часова код Љуби |
| ићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} Напосл |
| али, прихвати одборник. </p> <p>— Море, село... шта село!...{S} Селу је свеједно: био му на вра |
| Из потеса долеташе некакав необичан за село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — бе |
| боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усу |
| леда школе.</p> <p>Они се кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} В |
| испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зе |
| </p> <p>Путник се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са своји |
| и одборник. </p> <p>— Море, село... шта село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или он |
| е обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је село, навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, ск |
| > <p>..{S}После неколико недеља цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их ви |
| потегоше брзим корацима натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нек |
| речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како |
| ник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Стар |
| ој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога плота, хтеде погледат |
| } Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S} Од скорог времена |
| и весело шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, |
| а озго на ниже, стајаше он посматрајући село, које се, окићено воћњацима, пружило по другој кос |
| зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис |
| издигао над косом, по којој се пружило село.{S} Набраше зрелих, сочних, набреклих од једрине ш |
| већ добијемо боље место, неко усамљено село, где нико не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; л |
| ..</p> <pb n="54" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.< |
| е велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, с |
| е растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса |
| машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} |
| е групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и запли |
| ...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, |
| </p> <p>— Море, село... шта село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, од |
| оцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца |
| а далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> |
| читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући к селу претресаху полако добре стране свога новог друга и |
| у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од |
| о је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне вра |
| ање...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, п |
| шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. </p> <p>— Море |
| дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се |
| е обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају |
| је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, |
| да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они |
| едном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му |
| господине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и пружајући му руку.{S} Знате |
| ко представио као учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, коју он није ни сакривао |
| ћи очи све више и гледајући пренеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш |
| ји не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дув |
| колом сеђаху, на једној клупи, неколико сељака и мало по даље, на високој столици, једно лепо о |
| и се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судницом.</p> <p>Ноге м |
| >После подне, кад се разиђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.{S} Тамо, са општинским |
| вима. »Међутим има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у ш |
| Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумиц |
| , па задиркује председника и шали се са сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и спрема |
| једном оближњем селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, |
| ицати исто онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n="101" /> После се |
| <p>— Код таке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је |
| роћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу за |
| одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти рекла... и |
| кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сир |
| , одморна, није разбијала главу цео дан сељачким потребама и невољама.{S} Доста јој је што је т |
| авуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро |
| стао је развалина, рушевина која труне, сенка...{S} Оборене главе, помућене душе враћа се невољ |
| ко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединствени израз н |
| х двоје заједнички преживише, и ниједна сенка захвалности да засија у њему, ни туге за растанко |
| е закључавају свакад«...{S} Полако, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покрен |
| ево њиве!...{S} Полако само... тихо као сенка...{S} Расклањај руком пера кукурузна, да не шуште |
| овити призори!... даље... црне одвратне сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв |
| ојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње |
| е, како је лепо разредио меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама оз |
| дроњавим губером.{S} Под њима само меко сено, покривено шареницом, па ипак беше тако слатко ту |
| наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узм |
| ш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ бра |
| па показује нешто једном дечку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре на |
| ерио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, |
| ад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу...{S} Колико се |
| уће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду стр |
| о — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противничке групе, дошао к |
| ашена па по том ослобођена и раскалашна сеоска деца...{S} И кметови са вечним немањем новаца, и |
| ћи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом", а према |
| ЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 94</p> <p>СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Све |
| климну главом и окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и пакосно осмејкиваше, гледају |
| био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака праш |
| ило: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за рук |
| данима окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} |
| нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућут |
| ајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, као чове |
| д на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред |
| .{S} Цело његово држање одаваше обичног сеоског левенту, који не ради теже послове, а живи боље |
| <pb n="4" /> издизаше мало у страну од сеоског пута.{S} Одједаред залаја једно псето и искочи |
| постале су јој чак пријатне.{S} У овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилику да с |
| свој скромни намештај: ногаре са новом сеоском постељом — шареницама и губером; сто, једна пле |
| девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи |
| ак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} Тамо квартири |
| сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, чест |
| очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајући се да |
| иње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне |
| луде, свете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити о |
| дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весе |
| > <p>— Баш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по стварима и намештају, распоређеном |
| нездашце растурило.{S} Родитељи помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа |
| знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n="83" /> та |
| рби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих, <pb n="64" /> поцепаних |
| олбе материне, братове <pb n="202" /> и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од |
| рхта.{S} То јој је најмлађа и најмилија сестрица. </p> <p>— Боса!... узвикну она, по овакој лап |
| ко живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једном крају и |
| аво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем положају,.. учитељица, као и ви |
| што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да |
| ..</p> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њ |
| традао си за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бриг |
| јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око њ |
| <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зе |
| стано погледаше ћату, док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај |
| Гојко је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p |
| Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не |
| , мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад ј |
| .{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, |
| расположена према њему«...{S} И она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала нешто налик |
| {S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p |
| p>Сутрадан Гојко устаде туробан; чим се сети синоћње патње, намршти се још више.{S} Од ономадаш |
| ..{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног...{S} Коса јој се стаде одвајати од |
| о се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи |
| S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза ш |
| својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све |
| одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општини |
| ће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, молим те.{S} Шта ј |
| а тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу |
| редседник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p> <p>Гојко погледа преко |
| ће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с највећом грознича |
| се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако уме |
| шао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити награду!...{S} Он?!... о |
| један часак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестр |
| нешто много светлије, узвишеније...{S} Сећа се својих осећаја за време познанства са Драгутино |
| Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, |
| разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној |
| зазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му |
| епог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљене, неп |
| подмлађеном светлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову д |
| оје се тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлина.{S} |
| , одговори му она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег призора: кад пси салетеше јадника |
| .</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота.{S} Љубица с |
| ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јест... али то је туђи живот, |
| тренутака и, разуме се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница...</p> < |
| љину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из безазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећ |
| са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на |
| све незгоде, а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са |
| писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозн |
| ем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је он |
| и!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче бил |
| ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање на прошлост...</p> <p>Сад настаје живот, прави ж |
| отрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело расположење, и она се опет |
| жио, па допуни разговор по неким својим сећањем.</p> <p>— Сећате ли се онога... рече он смешећи |
| } Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и н |
| говор по неким својим сећањем.</p> <p>— Сећате ли се онога... рече он смешећи се, онога у дугач |
| о су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не з |
| етињство и младост?{S} Видим да се радо сећате младости...</p> <p>— Младости?... понови Гојко и |
| је преживео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се, то су најле |
| а то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ов |
| ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињства...{S} Ћутати, |
| утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да |
| еку дугачку песму, па све <pb n="72" /> сеца гласом, узвикујући на неким местима страховито.{S} |
| м, и учитељева херувика са онаким истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне ис |
| глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуње, отв |
| по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док |
| маћица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>— |
| руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да вид |
| добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за д |
| н, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја |
| о, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— Под крушком онде...{S} Гледала |
| ов...{S} Све у парчета!...</p> <p>— Шта си радио?! викну пренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... |
| , али опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико |
| у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота |
| ју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцн |
| кавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узвикну он, уздахнувши...{ |
| е треће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу! |
| е овако изненадних посета.</p> <p>— Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси |
| ли: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде |
| где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Мо |
| у се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекива |
| и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију |
| се насмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си ради |
| адањи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану.{S |
| — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гојко |
| бом.</p> <p>— Ха, пијанице једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Бо |
| дбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћа |
| , прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова же |
| у и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски жив |
| <p>— Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну |
| оставиле београдске предрасуде...{S} Ти си образована учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се об |
| } Не можеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{ |
| ако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја... узв |
| ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намирити. |
| м школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао |
| ит смисао при изговарању.</p> <p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путуј |
| акав човек!... онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, |
| згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађа |
| ој цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпуштања боље него и један од на |
| витељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других. |
| на сто.</p> <pb n="192" /> <p>Проскитао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, х |
| ... узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лаг |
| на, загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не п |
| ћу? рече узгред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, |
| олико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави |
| бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— |
| задрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, што си ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?... д |
| чуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из в |
| вори:</p> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам н |
| еш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори мла |
| другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то |
| ене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не позн |
| , избегавајући њен поглед.</p> <p>— Баш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по ствар |
| о спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати.</p> |
| е овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p> |
| инићу, не бригај...{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљ |
| био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} |
| том почетном послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине година про |
| /p> <p>— Уређујте се, скомандова, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати |
| орам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља |
| другом чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливад |
| чудним, разним бојама, те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним сводом, који се, |
| променило у новом учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чу |
| вуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлована цев...{S} А револвер кратак, ма |
| д изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено рав |
| оглед; само из оних јасних плавих очију сија љубав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; |
| о јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли оч |
| и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да в |
| има.</p> <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капета |
| стаде тешити и причати му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна |
| жу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава |
| а се из саме душе његове појављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа |
| сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S |
| > <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад до |
| ићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу |
| веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не |
| осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца |
| Љубица изиђе из школе тачно у подне.{S} Силазећи низ камене степенице, она се тако повођаше у с |
| не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот, слатко је жив |
| есело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, |
| иђаше, упирући се <pb n="178" /> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му |
| то да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је |
| дом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сув |
| {S} Одједном осети над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званича |
| hi>власт</hi> да их научи...{S} Без <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојков |
| ?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми чит |
| школи; њих је саставила необично јака, силна љубав, права љубав, велика, заносна, онаква, како |
| ји се још лупаше длановима по колену од силна смеха. </p> <p>— Наша, братићу, одговори Стојан з |
| ухне лагани поветарац?...{S} Младост је силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је на |
| и поштење, удварајући се <pb n="185" /> силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите |
| , она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако бивало: по |
| ода...{S} Она први пут осети у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде му се сва, целом душ |
| ожење и сумор овладаше њоме.{S} Али она силом угушиваше те нове мисли, избегаваше их, осећајући |
| шешира и гледајући кроз сутон необичну силуету, која се удаљаваше од њега испод пуних китњасти |
| равања о поштовању, о братској искреној симпатији, о томе како је он готов на све услуге, прост |
| беху у хармониској слози, те изазиваху симпатију од првога погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једн |
| тарији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична изгледа.{S} Скроман, тих, са неким нарочитим |
| алишана.{S} Председник прво уписа свога сина и једног синовца, један одборник уписа своје дете |
| ом, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, г |
| ...{S} Њему... је ли?...</p> <p>— Теби, синко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?... |
| едседник прво уписа свога сина и једног синовца, један одборник уписа своје дете и затим чича С |
| p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одборник.{S} Он је то |
| ј су раније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје с |
| ош се истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ништа... женска посла! |
| иће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокренуло... мислила је дуго, па о |
| трчи на ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, |
| о у велико:.</p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата и |
| . ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!...</ |
| куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо |
| Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, једва се креће |
| радан Гојко устаде туробан; чим се сети синоћње патње, намршти се још више.{S} Од ономадашњега |
| агледа се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој се лице, постаде |
| милија од свега на свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у с |
| milestone unit="subSection" /> <p>...{S}Синуло пролеће.{S} Густа зелена трава покрила је воћњак |
| ео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{ |
| човек мора задрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, што си ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти опет стр |
| кну Веља, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, дај прво тањире...</p> <p>Пос |
| цвркутање развесели га.{S} Одмах стаде сипати чорбу, одговарајући жени:</p> <p>— Знам ја, оста |
| е из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ уша |
| загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси |
| — Како хоћеш, али готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крај |
| ај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад |
| парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанци |
| писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него да |
| учитеља подиже се читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала женск |
| ка, који не зна ни за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаше тако непомичан, преврт |
| ајпре изненади толикој пажњи и, како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да |
| у тешка дечја страдања, нарочито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!...{S} Али мој доб |
| дине <pb n="51" /> свршила је школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја јо |
| од скора изабрани — па тако...</p> <p>— Сиротиња смо, господине...{S} Нема се од куд.{S} Дације |
| захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сиротиња смо, госпођо, стаде кмет увијати полуиронично, |
| спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан о |
| .{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!...< |
| тићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао уста у ш |
| уге, просто и једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па |
| ан живот.{S} Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову собу, наместила, почистила, уредила |
| остале незгоде.{S} Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, пр |
| ику једне мале, накривљене, непокривене сиротињске дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали |
| векар нека добричина... она доведена из сиротињске куће...{S} Љубица је гута, гута погледом, са |
| .{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магловите зебње, погл |
| саучешћа.</p> <p>Цео дан проведоше две сиротице у разговору.{S} Увече, после скромне вечере, л |
| родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог |
| и да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање своје родбине.{S} Али се нешто мораде рећи. |
| ј колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад т |
| м, чика кос...{S} Милина, не може човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга путовања, стигош |
| ника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана |
| ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како велико |
| оваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према |
| вој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к |
| Министра просвете, па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу |
| тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси човека го |
| ођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју упадаху ноге до ч |
| ће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човечји живот, не сметају м |
| метнички израђен златан часовник, посут ситним љускама бриљантским, са малим, кратким и танким |
| зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на људе онај тешки сумор и з |
| не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n="63" /> то |
| још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смех |
| сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младос |
| јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога рада.{S} Прионуше обоје на посао |
| ао.{S} То је код мене непрестано... и у ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нераспол |
| китим!...{S} Ово није ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси чит |
| , гледај!...{S} Овај намештај, па разне ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полицију?...{S} |
| како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недогле |
| уђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђу |
| ће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је |
| да главно лице, па се дао у објашњавање ситуације присутнима.{S} Слушаоци изгледају веома брижн |
| ви...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опе |
| сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свем |
| и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју. |
| се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче |
| ве очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без икаква зн |
| добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам бити ср |
| Зашто јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна!... слободна!... и уз ту мисао у |
| аких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад це |
| ити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, она се смеши |
| својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, који потпуно одговараше његовим нај |
| са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, којима се највише бавила у шк |
| вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, које пију, пију... и успављу |
| ј клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може мислити <pb |
| и.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања |
| рвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацрвенело, пом |
| о дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио |
| официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и зве |
| ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и сам по мало зави |
| а њу некаква необична нервоза...{S} Она скакуташе весело с места на место, стаде по неку песмиц |
| што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујни као шипарица од четрнаест година, па д |
| проговорити.{S} Обузела је нека студен, скаменила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднут |
| из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише.{S} Полако... биће времена да све ви |
| е допираше унутра довољно светлости.{S} Скамије старе, рађене још пре двадесет пет година; свак |
| , на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> <p>— Ни најма |
| д смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако л |
| те израдили сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.</p> <p>— Израђено је то с |
| о да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица |
| ну: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље. |
| очека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</ |
| оседаше и почеше разговор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће о |
| де.{S} Чича Стојан, школски послужитељ, скидајући ствари с кола, објашњаваше нешто учитељу:</p> |
| си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и поглед |
| ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учит |
| аше на оближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади |
| е зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p> |
| одговори Љубица, затварајући врата.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади часовник и ме |
| p>Гојку мало одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не оставља |
| ко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љуби |
| стирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метн |
| .{S} Сва малопређашња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} |
| скоро истога тренутка скикну кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока разм |
| чко махну руком и скоро истога тренутка скикну кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то бу |
| због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она |
| грудима остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакри |
| <p>— Помаже ви Бог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак ш |
| жи ти господину Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник и реци му...</p> <p>— Н |
| .. ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто ка |
| ди кући сад, па знаш онога... молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он |
| му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако |
| е радосним сјајем, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно |
| са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се в |
| ст.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, |
| Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Каж |
| аву десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онда т |
| на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и |
| главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Остави часовник у фијо |
| док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово си |
| 200" /> <p>Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест. |
| отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, та |
| да...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Од |
| дом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, |
| борбу преко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз |
| иле и подигле!...</p> <pb n="100" /> <p>Склупчати се тако под топлим покривачем уз то мило сухо |
| тње...{S} Ветар фијуче на махове, према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само |
| издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто |
| ујем, морам на посао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, обор |
| одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујте се, скомандова, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, |
| а пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако...</p> <p>— Сиротиња смо, госп |
| јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћати |
| ш за груди.{S} Тако се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне |
| јено, обријано; брчићи танки, жућкасти, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на |
| а дурновито, прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко че |
| /head> <p>Влајко учеста са посетама.{S} Скоро свакога празника и четвртка ручао је код Гојка.{S |
| ворим са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} |
| се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му т |
| раде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... председник пододбо |
| е иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би изглед |
| као наручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога тренутка скикну кер...{S} Скикну, зачуди с |
| </p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, постави совру |
| глас Стојанов:</p> <p>— Господин казао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она оп |
| аш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да |
| , опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко проду |
| ној врелој глави, читав хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад сти |
| село, право ка брезовачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер у |
| ре зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата в |
| а промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар |
| бице!...</p> <p>Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— |
| црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде |
| сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и |
| > <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој |
| азвратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што |
| м јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикнувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од |
| да радимо...</p> <pb n="144" /> <p>Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледајући га право у |
| ши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозор |
| ти сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше страховит... паклени гне |
| S} И он се стаде прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а п |
| ата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, н |
| енуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица и |
| д некаква болна трзања...</p> <p>Влајко скочи, учини некакав нејасан покрет, па се одједном трж |
| давно.</p> <p>Врата шкрипнуше.{S} Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш т |
| тана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав за |
| одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши д |
| ак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је |
| не знам што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше излазити |
| ека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени не |
| право врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила |
| из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у г |
| ако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако |
| е...{S} У једно време помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, др |
| тиво примио... пропао бих...{S} На мене скочише у школи два најодраслија ђака.... због неке увр |
| Краљевско-српска;..{S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него баш |
| ма сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фи |
| н не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд дал |
| , а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше.</p> <pb n="3" /> |
| вао.{S} Прилазећи учитељу, он претходно скрену учитељичин поглед на себе, осмехну се на њу весе |
| се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица |
| не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас ч |
| н и непровидан застор будућности све то скрива од људских очију, док му садашњост не отме делић |
| Учитељице посматраху Гојка иронично, не скривајући подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен |
| тајнијих и најскривенијих жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само |
| а узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајућ |
| очела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства.{S} Са лица му бије она позната над |
| човек.{S} Како је само учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разу |
| инама, пријатна, симпатична изгледа.{S} Скроман, тих, са неким нарочитим, лаганим и одмереним м |
| ањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, |
| е сиротице у разговору.{S} Увече, после скромне вечере, легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, |
| су били недостижни, него скромни, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онак |
| зела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: ногаре са новом сеоском постељом — ша |
| Њени идеали нису били недостижни, него скромни, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило |
| дана...</p> <pb n="156" /> <p>Живели су скромно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, сак |
| оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одјед |
| еле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све црње дане, све |
| сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не треба ни |
| ри — четири гроша.</p> <p>Љубица остаде скрушена, сломљена, без мисли, притиснута неким тешким, |
| ром, па тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гој |
| клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учитељице, и одмах опаз |
| се мрак... по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над с |
| амо понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази сокаком. |
| етне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус за |
| себе, као квочка кад осети опасност, па скупља око себе пилиће.</p> <p>Љубица погледа за његови |
| оцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу Министру про |
| у, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> тебе пријатно |
| јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заиш |
| м на лицу, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе походе, ско |
| чиме је обложена кутија изнутра, засија скупоцена златна грана, посута крупним камењем.{S} То б |
| у да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ћ |
| у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена |
| етљива према њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а писар ужива |
| ва дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извук |
| , младићу, ја сам то све преживео...{S} Скућио, окусио домаће среће, раскућио...{S} Као на елек |
| поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, иному звјезди.. |
| ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова ли |
| да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намирити. </ |
| S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје д |
| Опет се отворише усне самртникове, опет слабачак самртни ропац, један... други... и очи се сасв |
| онда стаде тихо лелујати, као последња слабачка жртва самртникова, с којом се он опрема на дал |
| сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У осталом <pb n="190" /> сад јој и не б |
| о!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима може наћ |
| мо једном, фаталном речју, којом се сви слаби карактери служе.</p> <p>— Лако ћемо... има времен |
| ђе јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> |
| неправда, једно неоправдано насиље над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ништа |
| ..{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв...</p> <p>— Братићу... бра |
| } А неки предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили ст |
| ата на соби...</p> <p>Пламичак лојанице слабо осветљава малу чисту собицу, бацајући зраке на кр |
| тресоше, цело му тело задркта, нарочиту слабост стаде осећати у коленима, у ногама, које дрктах |
| разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела |
| гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па о |
| колских вратница.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори лагано и |
| а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хв |
| извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало, обрте с |
| тајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја к |
| е радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: половина већ знају да разликују оба гласа!{S} А |
| вити све на страну, па живети... живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста проживе школски распус |
| о у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, |
| е он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да |
| ча беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће |
| сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота, |
| то.</p> <p>Гојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица |
| то удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи руку |
| им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија |
| лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би све уништили и прет |
| на све што га окружује, осећајући само сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и свети |
| .{S} И она осећаше бескрајну, неизмерну сласт у овом новом чаробном стању душе, и она се не сми |
| во сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног |
| у плач.</p> <p>— Десет година сам овде, слатки братићу...{S} Немам куд... да умрем овде... .</p |
| снег застирачем; на њему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, б |
| на коме стајаше послужавник са водом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само о школском |
| замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови |
| ад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љубица весело прижељк |
| груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претур |
| лази са уста.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, госпођи |
| делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благ |
| а идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>Т |
| контраве!... настави кмет и засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допуни |
| послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша? о |
| , Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одговору његову.</p> <p>— Голаверија смо, |
| а чекај, господине, стаде кмет извијати слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, |
| обра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се |
| покривено шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво |
| се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полаза |
| ња — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити...{S} Ово се нигде у свету |
| ажубори речица, зашапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, у |
| се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанствено, к |
| е Љубица све више мења према њему...{S} Следи се од страха, и стаде пажљиво мотрити...{S} Истин |
| ву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са |
| 94" /> <p>Она одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да |
| јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, не куца нимало...{S} И она се сва окаме |
| } Ја претрнух од страха.... одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада с |
| т, па се одједном трже, прибра се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се |
| ви, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу у први разред, »Да |
| ја онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саставић |
| суревњивост!... она страсна, бескрајна, слепа, која не размишља много, но само бира место, где |
| мевајући се, поседаше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танахним крилима поред самих њихових |
| сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних |
| чајно питање стоти пут по празној соби, сливајући се са горким јецањем и тешким уздасима...</p> |
| Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу |
| озе.{S} -Јок, то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, м |
| пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слатким са |
| дужину, стварајући све веће, разноврсне слике.{S} Одједном се на зиду, право пред њеним очима, |
| а се непрестано ређаху некакве необичне слике.{S} Најпре се стадоше мотати некакви црни котуров |
| је снове...</p> <p>Очајан, угушен јаук, сличан самртном ропцу, или дављеникову кркљању, разлеже |
| и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећно детињство |
| , одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наредбу напамет. — К |
| туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слобода!...</p> <p>Председник промоли главу из заседања |
| једном спаде, нестаде га, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, нема досадањих му |
| аро расположење, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше око |
| ети одједном сјајна мисао: слободна!... слободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али |
| пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна!... слободна!... и уз ту мисао указа се одмах |
| као махнита...{S} Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само рашири |
| све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала својој пређашњој бој |
| метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни...{S} Испричајте све лепо, као што сте мени пр |
| ивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод њене руке и ст |
| ебе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зна човека — вели нам господин капетан, да |
| ше какве велике напасти.{S} Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они гов |
| ама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... к |
| весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па само трепће и милуј |
| тој установи, и све време што му остаде слободно ван школе, употребио је на послове задругине.{ |
| не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско породичним тоном рече јој, п |
| ао да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари познаници и смешећи се поздра |
| тавницима власти.{S} Он се приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив <pb n="40" /> |
| цу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, |
| Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се |
| е Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим се врата отво |
| подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се приковаше уз то чисто пла |
| p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу.</p> </div |
| све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну леву руку само преноси преко чела, а десна све |
| м: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи не |
| p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> <pb n="49" /> <p |
| ле орловичке«... а горе на врху великим словима: »Краљевско-српска основна школа орловичка.{S} |
| На табли стајаше великим, јасним, лепим словима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештине али |
| зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше великим, јасним, лепим сло |
| читељском гнезду не поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад д |
| Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се морала трпети, и јевтине |
| .{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и одне |
| сподо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свак |
| ером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад и |
| напротив све му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симпатију од првога погледа.</p> <p |
| суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и |
| и гроша.</p> <p>Љубица остаде скрушена, сломљена, без мисли, притиснута неким тешким, грозничав |
| ..{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гл |
| /> <p>— Хо, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S} Али он може уједно и ж |
| >После дуга путовања, стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их у |
| <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је ова |
| /p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку службе, другови се упознаше.{S} Месни учитељ је старији |
| не воде оштра рачуна о владању државних службеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, |
| ан акт из Министарства, проговори писар службеним полицијским тоном, па онда, као са своје стра |
| неумешноћу и смејући се њеној плашњи у службеним пословима.{S} Разговор постајаше све живљи и |
| > му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица |
| ад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са си |
| ном речју, којом се сви слаби карактери служе.</p> <p>— Лако ћемо... има времена за то...{S} Па |
| аш, окружена стотином лепотица, које ти служе и клањају се твојој лепоти...{S} Па после... море |
| инице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, потом код секретара у начелс |
| рано школско двориште, обузе је некаква слутња, <pb n="91" /> и она застаде.{S} Предахну од умо |
| а се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла им душу, ст |
| ћа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором по |
| овим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не... оставите ме... заборавите |
| само пролећу, увећавајући још више црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у сред рада |
| се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест, по |
| о да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више повинује раздраженој женској уобразиљи |
| истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија међу |
| p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако у |
| о очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће |
| ро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Б |
| розничаво хватала за ма какав повод или случај, који би је могао мало расположити и угушити јој |
| ни у страну, те се не понови ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вратима, блед, осећајући не |
| ћи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напослетку сав р |
| /> <p>При издисају беше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на |
| ећи се својој присебности и захваљујући случају што му се језик тако одреши.</p> <p>Љубица план |
| а, обрте она разговор, тражећи и у овом случају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебелу кокош |
| е.{S} Сваки има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мис |
| еша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па |
| ташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор, који је у по нечем по |
| узвикну Веља, смејући се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се |
| стигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О |
| е поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како је |
| и слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к |
| друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{ |
| Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути на онога...{S} Госпођ |
| } Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остави врат |
| за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не |
| Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу каза |
| </p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан. |
| у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— Ист |
| ји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба оставит |
| S} Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb n="53" /> бистре воде, чини |
| оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порт |
| >— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} Извади из стола деловодн |
| ћи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег човека и молбе да му |
| читељска свађа«, о чем је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} |
| и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гој |
| ка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све због ње! |
| мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће би |
| едим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, саже главу и п |
| аћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и... да |
| е било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет ч |
| и млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао многе разговоре и задиркивања, али се сад не сећ |
| и меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, н |
| у објашњавање ситуације присутнима.{S} Слушаоци изгледају веома брижни, погнули главе, па само |
| о био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети како му спада велики, огр |
| кову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково причање.{S} Кад ова |
| еци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има по неког старијег, ко |
| Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{S} Хоћеш?...</p> <p |
| дин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је о |
| ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећ |
| S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта.</p> <p>— Че |
| е са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да |
| тину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео ра |
| лазећи у школу, некако необично превио, смањио се, и постао некако смирен, тих, рекао бих чак п |
| исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ет |
| > <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија или војачина.{S} И ту се ти н |
| е до сутра...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, |
| јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... рече он, погледавши је радознал |
| ма деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа у ње |
| рима, који се теку постепено у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да.. |
| и... све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све с |
| <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да буде т |
| А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, непостижно, в |
| ан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу |
| то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, п |
| вињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји о |
| аха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извил |
| а и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће |
| и стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гл |
| л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одговара она механички, више понављајући детиње |
| овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одговара она механ |
| ити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љубиц |
| кукурузним... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само ди |
| , кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза с |
| по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, о |
| ре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на нашу канцеларију |
| у најобичније појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико |
| да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одједном као да са |
| . »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм. |
| користи отуда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... го |
| енађена овом смелошћу, поцрвене, али не смеде показати знака љутње, да не увреди овако отресита |
| по и весело, живети« помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли од |
| <p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну |
| естано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакв |
| — Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p>— |
| а чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђа |
| > <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, |
| њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и питала се: |
| а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S} При тој мисл |
| аве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одговору његову.</p> <p>— Голаверија смо, брате, |
| вору са Љубицом, Веља се поче крстити и смејати.</p> <p>— Лудаци!... прави лудаци! и ти и она.. |
| јана, чим прими плату.</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што |
| најлепши украс младости.{S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и наро |
| мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Остави |
| заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада, |
| за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко оста |
| ... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, |
| {S} Забринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} |
| отесу по необраној кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан |
| очетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то в |
| ује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да с |
| гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, |
| беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући сваку реч.{S} |
| ојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана |
| она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После усамљена, непријатна, ноћног |
| спођо, стаде кмет увијати полуиронично, смејући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. |
| би у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одма |
| и неку дивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S} Чим се отворише <pb n="11 |
| мену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветориц |
| есмислице, шалећи се њеном неумешноћу и смејући се њеној плашњи у службеним пословима.{S} Разго |
| школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешт |
| трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практ |
| сти, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосмислене |
| рали?</p> <p>— Крпигуза, одговори један смелији дечак.</p> <p>— Зар не знате лончића?</p> <pb n |
| S} Ипак осећаше неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, д |
| а.{S} Поносно подигнуте главе, власно и смело посматраше она посетиоца, који се, улазећи у школ |
| ибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ва |
| аш звони!...{S} Љубици нарочито одузеше смелост и управо уплашише је ови необични и, како она м |
| иронично, смејући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви |
| влачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из |
| увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он са |
| и, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из |
| и ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закип |
| колеге.</p> <p>Љубица, изненађена овом смелошћу, поцрвене, али не смеде показати знака љутње, |
| S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко |
| . ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, |
| .{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, него свет |
| ..{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љ |
| ћа неку пријатну топлину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p |
| е.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако редом раз |
| ам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити |
| од свега... управо о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао |
| уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то је!... |
| уди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна |
| а такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги |
| дио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео тако поступати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шт |
| огне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и |
| ствари, које не трују човечји живот, не сметају младости да <pb n="35" /> плива у срећи и снови |
| неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?... не знам.</p> <p>— О |
| ала због те своје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитач |
| по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, ново друство, вик |
| је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} Велимир се смејаше и р |
| не са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се збли |
| > <p>Гојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачу |
| ову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, |
| већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са столица.</p> <pb n="34" /> <p>Гојко |
| <p>— Него напротив?... опет она удари у смех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта |
| ом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот, слатк |
| још лупаше длановима по колену од силна смеха. </p> <p>— Наша, братићу, одговори Стојан за свог |
| соба звонити од њенога веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар се одједном промени у лицу; види се |
| од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина: мило му што |
| браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег призора: кад пси салетеше |
| са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, |
| ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви ст |
| о писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога је...{S} Реци прође железницом |
| у то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> |
| ецу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а он се упр |
| и...{S} Очи укочене, уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самог |
| одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{ |
| чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим смешењем прилази он столу, пружа руку, извињава се, мол |
| /p> <p>— Знаш га сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђо |
| !...</p> <p>— Шта напротив? запита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> |
| ење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има см |
| а распитујемо за политику, рече Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одгов |
| И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као подмазан |
| чекао на рачунима, одговара председник, смешећи се.{S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће |
| и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавш |
| ?</p> <p>— Па... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Глед |
| > <p>— Баш ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им п |
| с је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворе |
| ...{S} Што, гле само како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Г |
| да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да се женим?...{S} |
| — Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер и |
| требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб |
| ти као код куће, рече Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна |
| е слободно, као да су стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у |
| ви каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зли |
| о...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој сумирати б |
| </p> <p>— Сећате ли се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама...{S} Трпковића, |
| p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помоли |
| о су стигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба |
| еко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке се ра |
| у урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у |
| ивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој |
| А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њему само чин |
| га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж |
| је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јес |
| ретура преко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, она |
| ... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жив |
| гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као |
| .</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему д |
| жна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког ж |
| зачуђено.</p> <pb n="49" /> <p>Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаг |
| не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...</p> <pb n="206" /> <p> |
| о овога часа пливао у задовољству...{S} Смешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним |
| аваљер.{S} Ова му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена |
| положио, задиркује Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разго |
| равога домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуч |
| мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отв |
| картама, хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном...{S} |
| атићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, |
| сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој, Смиљка, изгледаше старија од оца јој.{S} Изнурена, осла |
| д тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде некуд по селима; оде, врати се, п |
| еши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше руком.. |
| умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору |
| p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти |
| бица је причала тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} После настаде обја |
| свастика порасте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер и з |
| може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готов |
| ти.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...< |
| ..</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а о |
| ично превио, смањио се, и постао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким учтивим |
| новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и д |
| н и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чин |
| ов...{S} А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га доб |
| ата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарању.</p> <p>— И ти си пошао к њима?</ |
| кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет мога |
| подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нароч |
| } Како ће то изгледати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— Хм... пром |
| пску преданост.{S} Женска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све |
| .{S} Па после...</p> <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни за што. |
| ећ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Г |
| легао и мислио...{S} И ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше мил |
| то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!...</p> <pb n="44 |
| е у двориште.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе |
| } Беше мрак.{S} Таман оп <pb n="119" /> смишљаше да се крене до председника, а споља га ловну о |
| Нека страдам, нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему ни |
| еле мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, |
| ићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или с |
| ао одговору његову.</p> <p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим ф |
| изабрани — па тако...</p> <p>— Сиротиња смо, господине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велик |
| све школске потребе.</p> <p>— Сиротиња смо, госпођо, стаде кмет увијати полуиронично, смејући |
| Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо знали друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар д |
| овори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} Срећа те држ |
| а њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио |
| етос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије.</p> <p>— |
| , па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад |
| тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љут |
| ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети како му с |
| аве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој бе |
| , господин учо, раније познавали... или смо се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом. |
| Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо гимназију заједно...{S} Ви после одосте некуд... у |
| украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са господин-св |
| на тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро шт |
| p> <p>— Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао |
| били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је |
| ин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зор |
| е имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја ст |
| вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!. |
| договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако...</p> <p>— Сирот |
| читељу и пружајући му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ пр |
| о са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим д |
| н дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је |
| на лицу јој, одговори:</p> <p>— Смртни смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лека |
| , ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одборник. |
| ш више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Ве |
| знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни д |
| враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова.</p> <p>— Баш крас |
| о знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!...</p> <pb n="15 |
| братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао уста |
| меја се писар.{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се |
| ов.</p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештеником... |
| и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе |
| д ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрош |
| ш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... као...</p> <p>— Као једна породица, доп |
| е већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо погрешили!... прошапта Љубица страшљиво, обрћући гл |
| а га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одгово |
| нистру у име капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука |
| аместила, почистила, уредила све, и она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{S} Пра |
| еси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и опет се издиже камџија, али Гојко јед |
| носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к проз |
| ослетку сав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се пото |
| /p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака пом |
| звера око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вратницам |
| што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по око |
| кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини |
| а часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут...{S} |
| учен, озлојеђен на цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајним ударцима судбине, изму |
| узе да јој објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдибуба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу |
| и га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш к |
| ећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди с |
| <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да |
| на, погледајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим. |
| лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова |
| ој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка |
| а...{S} Дуго је времена прошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Врата шкрипнуше.{S} Гојко скоч |
| чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле, отворена!...{S} |
| на никад није ни помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младости...{ |
| обију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше м |
| ше ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као |
| етлим, необичним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и она |
| S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја н |
| ђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} |
| </p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће немаш... одговори он и стаде с |
| дмах после венчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Поб |
| ако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба не са |
| ав испит, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се променило у новом учи |
| огла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О |
| добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор...{S} Обукох се, оденух се, стекох |
| <head>XXI.</head> <p>У трећем месецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајк |
| претворили у прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота |
| израза на лицу јој, одговори:</p> <p>— Смртни смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> |
| екад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А сад... ј |
| дједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет ошину преко лица, |
| ој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као |
| а не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно.. |
| што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и готово!{S} А Го |
| док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је |
| изнурена, исцеђена снага.</p> <p>Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде |
| м очима...</p> <pb n="204" /> <p>Љубици смрче пред очима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од |
| што по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра, убиствена струја по срцу |
| ашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!.. |
| ?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, проговори:</p> <p>— И све м |
| леда око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, плаче!.. |
| ке.</p> <p>Љубица се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S |
| ?... запита Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одје |
| земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, она премре, поче се каменити...{S} Сам |
| не мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од |
| о уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први трену |
| сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са |
| уст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага.</p> <p>Кад се смрче сасвим, она се исправи и сед |
| у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} На последњем камену стаде |
| т је обузима зима... све више је издаје снага... глава јој клону на једно окопано стабло...{S} |
| е главе, као болесник, коме се још није снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца |
| оно се не види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{S} Она стаде узверено гледати око се |
| ке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, |
| ну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а |
| ану и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, к |
| коком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном претури и ј |
| камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву |
| ко су заостали, пређоше на посао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, до |
| ећ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хва |
| уке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како |
| У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше ма |
| злазити уморна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Го |
| ер у њеним рукама...{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само |
| вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека прија |
| адника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке омладине.{S} Али св |
| ипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде јучерањ |
| т и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, |
| о гнева; кроз цело му тело пројури нека снажна струја, која га преобрази: он постаде одлучан, ж |
| уше његове појављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто сн |
| Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога |
| о груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури...</p> <p>Стојан се трже, ослу |
| .{S} Она опет стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Д |
| а крушка...{S} Опружише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...{S} Једна |
| наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смело |
| } А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се, пре |
| т зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али |
| о већ умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у г |
| {S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размишљањ |
| лашена, као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одјед |
| оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав б |
| пар, који се топио у заносу љубавном и сневао најсрећније снове...</p> <p>Очајан, угушен јаук, |
| Али је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »В |
| са Стојаном.</p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, ув |
| средини стајаше сто, покривен белим као снег застирачем; на њему послужавник са слатким и чаша |
| о беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом трепере |
| ; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше вел |
| це... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морав |
| ке, или се зелене подотављене ливаде по сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве... |
| црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра, сурова јава...{S} И она почиње |
| И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш о |
| еше из душе читава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одједном сја |
| својим претпоставкама и надама, које је сновала још у школској клупи.{S} Боже мој, како је се т |
| од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре |
| у заносу љубавном и сневао најсрећније снове...</p> <p>Очајан, угушен јаук, сличан самртном ро |
| овом осећају, па снује пријатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати. |
| и највеће благо младости — лепе заносне снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, п |
| ма...</p> <p>Но Љубица не сања пријатне снове.{S} Тужно је оборила главу над реком, па слушајућ |
| о да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све.. |
| велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.< |
| истој постељи...{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога |
| лослутим жубором отичу и њени најмилији снови младости, њени најдражи идеали...{S} Све, што је |
| .{S} Могли су се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморил |
| адости да <pb n="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Нема никак |
| јући се најсјајнијим надама и најслађим сновима.{S} Још није могла веровати да је то све у исти |
| ојавом и држањем одговара њеним ранијим сновима.</p> <pb n="164" /> <p>— Хо, брате...{S} Овај м |
| ти тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љубица весело прижељкују у то |
| вљујући брижну главу пријатним заносним сновима...</p> <p>Но Љубица не сања пријатне снове.{S} |
| годишње девојче.{S} И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су били ме |
| ...{S} Све, што је тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије душу младу напајала, почиње |
| дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрајне сања |
| ао да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка |
| је који су и копали, пластили, налагали снопље...</p> <p>Љубица се разговараше, али се чешће мр |
| n="156" /> <p>Живели су скромно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, сакривајући их једн |
| њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако изненадних посета.</p> <p>— |
| у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиж |
| те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сок |
| ити...</p> <p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегават |
| погледајући узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, <pb n="108" /> гледајући тупо како му |
| ући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Ов |
| е из груди.{S} Овако пак само уздахне и снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодлучност.{S} |
| или се предала каквом новом осећају, па снује пријатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, |
| нце је село, навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се т |
| ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више о |
| лижњем селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и с |
| еликим, јасним, лепим словима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да |
| <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их |
| стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врат |
| спавао?...{S} Полако, на прстима...{S} Соба није закључана...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} С |
| ше у школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше |
| лосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређ |
| спа...</p> <p>Одједном се расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она |
| под прозоре са источне стране.{S} Једна соба беше осветљена...{S} Стаде разгледати прозоре... с |
| и, Љубица се расположи, па стаде празна соба звонити од њенога веселог, јасног смеха.</p> <p>Пи |
| расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој |
| а, уредила све, и она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{S} Право гнездо!...{S} С |
| шта одговорити, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не пр |
| ж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Бож |
| е изненади од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна вра |
| ам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то на |
| она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</p> <p> |
| ђеном по соби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје госте п |
| капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држећи украс у рукам |
| ка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болеснико |
| леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Два |
| е могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, |
| ку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде сам.{S} Скид |
| /p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше уз п |
| и радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несвесно |
| > <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и |
| } И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...{S} Само се о |
| врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у |
| еми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — |
| е.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад |
| ... жива!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети |
| ила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми |
| ратио?«... пита он, отварајући врата на соби...</p> <p>Пламичак лојанице слабо осветљава малу ч |
| S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, које су се |
| гледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод кревета, сав мокар, као да |
| бица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца... |
| {S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У такој соби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много |
| еликом собом и »кућом", а према великој соби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали |
| сар и Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а у то в |
| ваше очајно питање стоти пут по празној соби, сливајући се са горким јецањем и тешким уздасима. |
| игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног кревета разбацани јастуци, зг |
| n="106" /> више не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном п |
| стаде гледати свесније...{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже па |
| бе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} |
| , седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> она страда!. |
| е, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњ |
| . </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смр |
| ута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и |
| јко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! нас |
| астог заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Помаже ви Бог! |
| се хранила.{S} Глава стаде прелетати по соби, прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је за |
| Шта је? запита он преплашено, трчећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту ни |
| бираше и спремаше за разговор, идући по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио... |
| јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само се |
| убоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види как |
| о стварима и намештају, распоређеном по соби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да, видите.</p> <p |
| о кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве часове, па опет легао и мислио...{S} И ништ |
| ко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати |
| ову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га н |
| што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу у |
| е. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књигу.{S} По |
| преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... свршио сам Учитељску |
| ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му |
| и.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит |
| о живо преговараше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као резултат пре |
| а својим верним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело лето... лежати на |
| ик, уђоше у мању, светлу, лепо окречену собицу.{S} Љубица иђаше напред поскакујући, а кад отвор |
| чак лојанице слабо осветљава малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над кој |
| морати становати <pb n="8" /> у једном собичку, што је подигнут у дворишту школском..{S} Пређа |
| а на глави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле |
| грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу сваког |
| pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> <p>— Хајдемо... |
| унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на п |
| аћајући се у канцеларију и пуштајући за собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас |
| само једна црна мисао, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих |
| опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, |
| стићете, јесте понели какву објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола |
| у, она се охлади.{S} Одједном осети над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беше ов |
| ...« Он опет махну руком, разгледа пред собом па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду ка |
| а последњем камену стаде и погледа пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици. |
| е диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака Учитељске Школ |
| .{S} Збогом! и капетан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободн |
| уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <pb n="81" /> |
| са својом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући ред, натмурен и покуњен |
| могаше схватити одмах, да Стојан однесе собом највећи његов страх, његово право страдање...{S} |
| и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, а на души му ост |
| нице са обичним изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако с |
| оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гле |
| то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом", а према великој соби беше преграђена ј |
| т.{S} Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а |
| ше попустити и проговорити по неку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а |
| {S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав св |
| љицом за квартирину.{S} Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој |
| ју беше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се о |
| чати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођо |
| м пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и |
| ља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.{S} |
| е за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, п |
| ћи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, |
| кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Види се, |
| ао да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> |
| умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S} По |
| кривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску су |
| е му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> |
| а кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад треб |
| е је дотрчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи л |
| Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест.{S} Љубица |
| н се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љубица се намршти кад уђе, у |
| олесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женс |
| парица од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју.</p> <p> |
| и на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на по |
| издам часком плату, па изволите тамо у собу, зове вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то се |
| двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и |
| p>Председник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о ново |
| је пренела оно мало сиротиње у Гојкову собу, наместила, почистила, уредила све, и она смрадна, |
| мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго пре |
| каза руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="1 |
| о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, па уздахну као од |
| p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, почишћена и намешт |
| буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата |
| е, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мо |
| жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље.{S} |
| и и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен белим као сн |
| аквих судова, спреми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све ле |
| пљуска, а траје данима, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од б |
| То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа |
| ахну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и |
| !...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце тр |
| он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз |
| омешан са сточним изметом.{S} Наједаред сокак се прегради густим, непровидним, огромним облаком |
| опор говеда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина трепери према сунцу и прелива се од пепе |
| ресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеј |
| збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у |
| та...</p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо школско двориште, обузе је н |
| аздуха.{S} Одједном, из другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвен |
| и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према |
| д пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред уш |
| од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потесу...</p> <p>Одједном, на улици, код п |
| давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено ок |
| о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далеко од школских в |
| припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном палицом...{S} Одјед |
| <p>И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом.{S |
| вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко гони...</p> <p>Мр |
| ло приближаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се |
| ислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно ломи |
| јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{ |
| своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стој |
| јој се пружило село.{S} Набраше зрелих, сочних, набреклих од једрине шљива, па се испеше на хум |
| ђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| тако, загњурио главу међу руке, као да спава...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1899 |
| рже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи са столице, на |
| дух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован...{ |
| нила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа није осећала, око ње |
| неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опростите, заборавите све ш |
| рата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спавања? ослови је мати, видећи је необучену.</p> <p>— |
| лу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање...</p> <pb n="98" /> <p>Изјутра се пробуди с ја |
| ..{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прстима...{S} Соба није закључ |
| собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... рече пролазећи покрај ње, |
| вит.{S} Љубица није могла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали |
| а слушати!«...{S} Али сад осети како му спада велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, које |
| беше притисло као тешки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слободан, срећан; нема |
| ад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном осети на |
| {S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатн |
| >Љубица плану и намршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка |
| соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му |
| покојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарати, као да је у неком по |
| ложење, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и о |
| <p>Гојко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што сад би |
| , али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У осталом <pb n="190" /> сад јој |
| их прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; |
| вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђ |
| дборник.{S} Чудим се како ћемо и толико спечалити.</p> <p>Отпоче се право вашарско погађање, на |
| ије ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате... списак потребних ства... ствари да саставим, замуца изн |
| гледају са кметом учионице и да саставе списак свију потребних ствари, које се морају одмах наб |
| сеца не примате плату?{S} Потписали сте списак само за оно мало дана у августу и за септембар.< |
| н у себи, сагињући се да потпише платни списак.</p> <p>Узевши новац, он се полако упути оним не |
| дошао с кметом да му помогне саставити списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари |
| е се, у моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што је најб |
| овај... нисам ни долазила да потписујем спискове, али сам узимала на признанице.{S} Ту су оне, |
| ољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка угледа отворену кутију |
| очне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши језик и он дос |
| че цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима из рачуна, али њему не покварише одл |
| аплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшн |
| скривајући подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта да ра |
| {S} Она са чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело |
| се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они испод крушке поскакаше и |
| не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с |
| уту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножутих страшљивих очију, које рет |
| ок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити |
| но очекивану!...{S} Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њег |
| ине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочити звук, који се носи |
| и за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео |
| итав час...</p> <p>Одједном на прозору, споља, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогачен |
| смишљаше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познад |
| цу, или дављеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветар |
| тупо како му друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш о |
| да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?. |
| ену кладу на самој обали, па, готово не споразумевајући се, поседаше на њу.{S} Пролети слепи ми |
| у, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па весел |
| зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чудећи |
| , али он полако, пипајући око плотова и спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{ |
| а травом; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар п |
| укњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматр |
| , тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се приближава, а ваздух пос |
| та ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! зап |
| одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати велико |
| очекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, |
| их дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја |
| стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до орлови |
| .{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да ост |
| оси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе |
| биљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, <pb n=" |
| /p> <p>— И ја ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Ка |
| и неуморно, прикупљајући разне податке, спремајући се да спроведе кривца суду.</p> <p>Депозитар |
| мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Б |
| ем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p> |
| ничан, пола учтив израз.</p> <p>Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешав |
| бица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S} Понови јој све лекареве наредбе |
| што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} И |
| се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа за |
| к посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разговор, идући по соби и трљајући чело.</p |
| в црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица |
| а подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем об |
| . мртав!... мртав!...{S} И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... н |
| ми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А премештаја нема?</p |
| и њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p>Љубица с |
| е имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте |
| шта буде«...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити |
| вако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!.. |
| ега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета |
| рену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необ |
| да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе излазит |
| се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође излас |
| суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на |
| осле...</p> <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ја |
| тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и ле |
| о и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, прикачила часовник на груди, пошто га је п |
| свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови госпо |
| } Чекаће их, вели, његова жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљен |
| учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати.</p> <p>— |
| а да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} |
| ну гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Бого |
| му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном седе уз |
| них уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он плану гневом и узвикну: </p> |
| тра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, |
| ј сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Како! |
| е то, братићу мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог. |
| е боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора |
| а ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто се он |
| ице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n="12" /> за отварање првог |
| ењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким г |
| ла.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен инат, надајући |
| пљајући разне податке, спремајући се да спроведе кривца суду.</p> <p>Депозитар одмах запита Љуб |
| е руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких кукова. </p> <p>И Љубица |
| би око поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се ра |
| ако стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је болов |
| ми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> <p>»И овде о |
| и уздишући тешко.{S} Некакво велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, к |
| ају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му обријан |
| а седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... туп |
| робном светлошћу његови зраци... оно се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео свет у |
| лом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва |
| дљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, |
| пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Сто |
| отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«...{S} И тог тренутк |
| асништва.</p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи ч |
| двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгледати пред овим искрен |
| застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгледат |
| долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судници тако често, па улази с коњем п |
| , гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судницом.</p |
| к! обрте се потом Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p |
| посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,..{S} Три разре |
| и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио св |
| ТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1899.</p> </div> </front> <body> <pb n="1 |
| едајући и мислећи...{S} Прелети по неки сребрнаст облачак, пронесе се тихо, нечујно, преко недо |
| а потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнаста уска-речица...</p> <pb n="25" /> <p>А тамо д |
| есец изгрејао, па трепери својом нежном сребрнастом светлошћу.{S} Зрикавци отпочели свој посао, |
| , која јој обузела душу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично зв |
| сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... готово!...{S} Као да никад није ничега ни |
| јући на неким местима страховито.{S} На средини цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела и з |
| на га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен белим као снег застирачем |
| е танке, уздигнуте и оштро превијене на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, |
| кићевом кукурузу... под оном крушком на средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из сел |
| се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији, |
| азује нешто једном дечку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи пе |
| чи четири пута.{S} Иде унаоколо, укршта средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у же |
| итила преко прошћа.{S} Од невоље удариш средином, па посред блата...</p> <p>Кад изиђе Љубица из |
| а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, усуканим цр |
| ећи и корачи напред...{S} Изиђе пред њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, |
| етати и заустављати се на разним другим средствима освете.{S} Све беше испитано, у мислима пров |
| би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности |
| два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} Комисија!{S} Дајте овамо |
| других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на |
| својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије.{S} Видевши з |
| ица, на позив новог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступил |
| инити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари преко Јасеновца, па |
| већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељица, вел |
| Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он |
| о те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S |
| екакве жалбе на пређашњега писара овога среза, господина Перу... и председник опет запе, као да |
| ем месеца, јер је почео с другога краја среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, |
| наместили?...{S} Пера Илић, писар овог среза и платодавац учитељски...{S} Хм.. да... чујемо ми |
| , и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Изиђоше обојица, |
| од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депешом...{S} Сви у |
| орили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепастише. |
| с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа како јој нешто ја |
| себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и свима показује некакву гривну, шта ли... што је |
| ике учитељице удате, управо све у целом срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И |
| ла је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, бра |
| ="127" /> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред |
| зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S |
| са учитељима, то су му једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужн |
| Отпуштен Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и умо |
| ељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} |
| ови Учитељског Удружења беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да и |
| иближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе срески писар у новој полицијској униформи, која тек беш |
| ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место.</p> <p>Оба учитеља зинуше од чуда, пребле |
| учен, избегаваше сваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S |
| бачени на милост овим безјацима!...{S} Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глад |
| рчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, ин |
| вога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!...{S} Нисте л |
| куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то св |
| свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и к |
| ећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се свакога часа |
| бе кад имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи |
| и млади птичићи и раширити крила домаћа срећа!...</p> <p>Почетком јуна настаде велика журба у ш |
| у новом учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се љуба |
| м гнезду не поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и т |
| е да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!...</p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је |
| де, нестаде га, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, нема досадањих мука, све од |
| аве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весе |
| S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... готово!...{S} Као |
| будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми је теш |
| убога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њ |
| {S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те оти |
| и кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« |
| ву ћу те окитити златом и брилијантима, среће ми!{S} Хоћеш?...</p> <pb n="78" /> <p>И Љубица ос |
| вот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о мо |
| а сруши ову, муком озидану зграду своје среће!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубављу исп |
| а Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: приљубити се та |
| рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давно сру |
| јој притрча весело, са изразом необичне среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју |
| ве преживео...{S} Скућио, окусио домаће среће, раскућио...{S} Као на електрици!...</p> <p>— Как |
| о о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пре |
| и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас!...</p> <p>Она с |
| буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдало, живот је већ био пос |
| м брзином. »Отпуштен... премештен (камо среће!)... кажњен платом... ко зна!...{S} Али шта ће он |
| соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауст |
| а света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајде |
| деала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом нава |
| етају младости да <pb n="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Не |
| {S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко главе последње догађаје, |
| вено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </ |
| још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући уз гре |
| ко би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, |
| нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажен |
| Та ја сам млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике |
| води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!...{S} Невидљива вила оплела је мрежу од самих љ |
| цу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!...{S} Невидљива вила оплела је мре |
| о било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те |
| српска Мораво!...{S} Па оне безазлене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно задовољство, које |
| утином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се топила само од једнога погледа, |
| даље црна прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни животе!...</p> <p>Устала је рано после свадбене |
| еби помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} |
| вих неколико недеља осећаше сав блажен, срећнији од цела света...{S} Ну, одједном он стаде опаж |
| брату... <pb n="133" /> јесу ли они сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да ст |
| оложио практични испит, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше д |
| школу...{S} Колико се само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и |
| p> <p>Мајка, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливши как |
| сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећно детињство, красна младости, нећете се никад врат |
| вечно, бескрајно страдање, без иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се |
| утати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињства...{S} Ћутати, ћутати, ћ |
| Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и |
| жена кад се руковала са њим, осећала се срећном, много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца |
| овала са њим, осећала се срећном, много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети ти |
| сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, које растера псе и при |
| и жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се раније уклони у страну, те се не поно |
| исли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори |
| о неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазећи све |
| њу, узнемирен, зачуђен овом изненадном срећом, и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, н |
| ошаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом и младошћу...</p> <pb n="150" /> </div> <div typ |
| адну зебњу и ствара у души расположење, срећу...</p> <pb n="90" /> </div> <div type="chapter" x |
| сам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!...{S} Свеје |
| о оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешком муком стечену, давно очекивану!...{S} Та |
| коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту |
| је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуда.{S} Тек само |
| у на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице удате, управо све у целом |
| {S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb n="187" /> <p>Кад се Влајко уми и оп |
| њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што и |
| амет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај голи К |
| з све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах |
| ка;..{S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ш |
| сито и величанствено носити преко равна српска поља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он |
| ло својим зрацима...{S} О, дивна, шумна српска Мораво!...{S} Па оне безазлене, срећне дечје игр |
| доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се |
| ик П. Ранковић</p> <p>(НАГРАДИЛА МАТИЦА СРПСКА СА 100 ФОР.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У |
| аше, важни државни изрази:{S} Краљевско-српска;..{S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како |
| оре на врху великим словима: »Краљевско-српска основна школа орловичка.{S} Бр.{S} 34.« Баш звон |
| таман колико је требало.{S} Такав му је српски језик у свима разредима.{S} А неки предмет, као |
| се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижд |
| /p> <p>Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишч |
| м осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће!...{S} Зар |
| те, задовољства.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; плетар, у ко |
| ладица, јамачно првешка, мало нежнијега срца, рикну протегнуто, па продужи пут за друштвом...{S |
| ом...{S} Олакшала је чежњу материнскога срца...</p> <p>И опет мисли, и опет пролазници, и тако |
| јте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца свога... </p> <p>— Чекајте!... прекиде је Гојко од |
| </p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад |
| а љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши |
| струје, које потицаху отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, диг |
| у реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је д |
| и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно мест |
| гледа, који Љубицу свакад пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном |
| е био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе |
| осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше как |
| оцрвене.{S} Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то |
| Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћ |
| S} Коса јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, не куца нимало...{S} И она се с |
| о леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за |
| де душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Ка |
| {S} Дрхташе као у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати |
| рктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако |
| нутка страшније од свега на свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би |
| а, којима се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње |
| сећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа н |
| речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног стр |
| S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдн |
| е знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, г |
| има од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Ш |
| почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зн |
| небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту само пуста празнин |
| отпуштена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки маглов |
| зујући јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом кором.{S} Налактила се тако |
| вим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зл |
| и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И |
| и, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све б |
| још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја |
| е, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, је |
| стукну... некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири. |
| вом, одговори она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као |
| ешким, грозничавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осе |
| срећном, много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе |
| таде онога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поре |
| тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љ |
| не страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се сам |
| у, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S |
| но, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, н |
| и чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још |
| S} Неке страшне речи уједају је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обоји |
| ожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега |
| алишане довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Нап |
| могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати ономе, који је тако |
| пренеражен ћато.{S} Јадно његово рањено срце!...{S} На првом љубавном кораку мораде наићи на ов |
| њихов благотворан: залеђено, окамењено срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајч |
| {S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце?...{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S |
| !...{S} Не може, мајко, зарасти исечено срце... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам по |
| а једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одг |
| прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и п |
| и, супротне овима.</p> <pb n="75" /> <p>Срце јој опет поче зепсти, као оно после прве походе пи |
| важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији дани. </p> <p>Гојко |
| а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако |
| клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени камен, који је јо |
| ди новом нараштају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом! |
| у је некаква оштра, убиствена струја по срцу, и она се поведе...{S} Не, не... треба стајати, тр |
| н сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> <milestone u |
| кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> <p>— П |
| досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљућим чемером, најстраснијом жудњом за осветом. |
| им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с кој |
| ли он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p> <pb n="137" /> </div> <div type="chapte |
| S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, оне су га веом |
| едан тренут стаде га полагано обузимати срџба... </p> <p>— Каквој њиви?!... узвикну он зачуђено |
| детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и |
| и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратног, |
| с, па плану својом одважном, плаховитом срџбом.</p> <p>— Ха, пијанице једна, ти ли си то?{S} Ма |
| ло...{S} Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они испод кр |
| ага... глава јој клону на једно окопано стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пер |
| ма попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине, п |
| еда неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича |
| стола деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојан |
| таницу, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска, |
| рата мало одшкринута...</p> <p>Чича се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговор |
| необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташе, п |
| с...</p> <p>Одједном на прозору, споља, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогаченим очим |
| испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу, кажем ја!...{ |
| сар, дркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, ал |
| подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени |
| нешто Стојану, који дође пред њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну по једну.{S |
| амо, па као и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту.</p> <p>— Овде, одговори |
| у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково причање.{S} К |
| ему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо |
| ик не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, п |
| а рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет извијати слатко и речито.{S} Грехота је да о |
| га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати лице од ње.</p> <p>— Како |
| неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, н |
| за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Је |
| грудима. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу п |
| {S} И Гојко, као са неким предосећајем, стаде се нервозно окретати око себе, као квочка кад осе |
| н ветар, помешан са влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну глав |
| .</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати.{S} Није ни излазило међу |
| отребе.</p> <p>— Сиротиња смо, госпођо, стаде кмет увијати полуиронично, смејући се у себи и чу |
| замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочите манире, за које држаше да |
| према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши |
| До вас... мало послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рука |
| не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из |
| Она скакуташе весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану п |
| аше <pb n="132" /> много мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> <p>— Имам |
| јком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршт |
| лим опростите...{S} Ја, знате, ’нако... стаде муцати пренеражен ћато.{S} Јадно његово рањено ср |
| преко године, тако настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не почеше страда |
| <pb n="76" /> <p>Љубицом овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога |
| неке хладноће, која је одједном обузе; стаде се окретати немирно, а образи јој час бледе, час |
| ласти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не знајући ни сам шта г |
| ео, него онако...</p> <p>— А детињство? стаде га запиткивати заинтересована Љубица. — Ваљда сте |
| > <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је нерадницима и онима к |
| а ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове |
| ане.{S} Једна соба беше осветљена...{S} Стаде разгледати прозоре... свуд навучене завесе, али о |
| } Одједном скочи и изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жут |
| звикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађаје...{S} Он могаше схватити одма |
| сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим другим разредом, јер то су само |
| брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудил |
| школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој |
| Београда, код које се хранила.{S} Глава стаде прелетати по соби, прилазећи јој понекад тако бли |
| ој нешто доказивати, чему се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку велику мар |
| ... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како је текл |
| рчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са бо |
| амен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тихо лелујати, као последња слабачка жртва самртн |
| е сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним плановима, кој |
| } Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај |
| је се...{S} И снага је издаде...{S} Она стаде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школ |
| н: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за как |
| ош више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху |
| израде.{S} Она га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини |
| Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хладноће.{S} |
| суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се |
| а, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за |
| и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде празна соба звонити од њенога веселог, јасног сме |
| моран, готово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело |
| ази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како би јој проговорио коју реч.{S} Прво |
| е до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, црн |
| ађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као ш |
| пођица за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити нове пријатеље јелом и пићем.</p> <pb n="6 |
| им, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ређах |
| </p> <p>Љубица уздахну, обори главу, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, |
| е обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајући себи косе и плачући.{S} |
| изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велик |
| ебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујући се најсјај |
| товима то сад регулисати.</p> <p>Љубица стаде рачунати, па онда извади из стола чисту хартију.< |
| леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица настави:</ |
| <p>Али јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку |
| као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само з |
| пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове |
| е снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе њег |
| стаде прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши ка |
| о...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће |
| сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака |
| »Овако... незгодно: сами обоје!« После стаде да мисли о школском одбору и осети да га обузима |
| врте, ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила за времена |
| срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гуши |
| риште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> марамом и дувати уснама, ка |
| се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себе.{S} Председник прекиде |
| аше по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је водио само циљ |
| е иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’натема |
| нећеш се никад истесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се |
| брази час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде по |
| е сети онога страшног...{S} Коса јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, не куц |
| овај занимљиви рад.</p> <p>Одједном се стаде разбијати магла, која се беше ухватила око Љубице |
| не, па одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну д |
| е!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у двориште.{ |
| им шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече |
| о шарено и необично лепо...{S} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али |
| у интимнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихова дру |
| према њему...{S} Следи се од страха, и стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њихо |
| сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</p> <pb n="71" /> <p>И Љубица одм |
| вољство.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</p> </div> <div type="chap |
| тле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш |
| суство, он се опет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим в |
| гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, као да никога другог у |
| .{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча, онак |
| ко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе |
| </p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отвори |
| дија!...</p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно поглед |
| ца гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојк |
| изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, јед |
| о наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по т |
| {S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и |
| Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и |
| тишину, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, |
| дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јест они су...{S} По сто |
| </p> <p>Гојко прими хартију, разви је и стаде читати.{S} Одједном пребледе сав, руке му се затр |
| чиће; један се измаче испод њене руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се намршти |
| познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{ |
| све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не |
| > <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде |
| Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујући неку нову и |
| рском разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега.</p> <pb n="131" /> <p>— Био... јест, б |
| апта му неколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем прободен, Гојко |
| мо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школи корачати и кршит |
| жај.</p> <p>Одједном Гојко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </p> <pb n="180 |
| о сумњиво <pb n="170" /> махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једнога час другога |
| !...{S} Ни свеће немаш... одговори он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста |
| са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он |
| а од своје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати неку песмицу.</p> <p>Пред школом се зач |
| S} Припи се <pb n="171" /> уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који се топио |
| ку на столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и наст |
| урно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао господин управитељ да му |
| какав ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита г |
| т мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да |
| весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку ра |
| зад победи женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изј |
| лази облачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога расположења.</p> <p>— С |
| умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у шк |
| огледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном не |
| в, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето, |
| аче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати крушкову грану, нема ли још која зрела |
| о.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</ |
| и нејасно Гојково причање.{S} Кад овај стаде причати о јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се |
| икнута на тај посао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том почетном послу.{S} Говорио је тако |
| и попадаше на оближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, |
| а око Љубице, и она, с највећим чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај |
| кне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поц |
| евета, па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити...{S} Тресла га је права грозница и с |
| е покрете се, као мртвац...{S} Одједном стаде гледати свесније...{S} Погледа по соби, као да се |
| а и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, |
| ло ради чега то чини.{S} И сад одједном стаде јој наликовати овај тренутак на један часак из ње |
| , а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше по |
| ик уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једног родитеља унутра.{S} Уђ |
| Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одједном осети како се пењу |
| се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде оп |
| етину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и |
| ији од цела света...{S} Ну, одједном он стаде опажати како се Љубица све више мења према њему.. |
| нија десетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћу |
| таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За с |
| и га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S |
| S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и |
| а.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се |
| урнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично, она не разумеваше шта се то са |
| цело му тело задркта, нарочиту слабост стаде осећати у коленима, у ногама, које дрктаху необич |
| се промени лице, али кроз један тренут стаде га полагано обузимати срџба... </p> <p>— Каквој њ |
| ње.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »опорочавање |
| се једва креће.{S} На последњем камену стаде и погледа пред собом тупо, несвесно, као што глед |
| ата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> |
| женино цвркутање развесели га.{S} Одмах стаде сипати чорбу, одговарајући жени:</p> <p>— Знам ја |
| парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!. |
| S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одм |
| х многа познанства, која су ми ласкала, стадох се проводити весело...{S} И чим ступих на испит, |
| а из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једно на друг |
| елу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необичну изгледу његову.< |
| ене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, |
| ет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из безазлена детињства.</p> |
| свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадо |
| се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше мисли прелетати и заустављати се на разним друг |
| здравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на |
| ху некакве необичне слике.{S} Најпре се стадоше мотати некакви црни котурови, које она лено рас |
| есној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратницама.{S} Стојан истрча да о |
| беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у дужину, стварајући све веће, разнов |
| S} Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вратницама.{S} Она провири н |
| а лепо...{S} Не знам!...</p> <p>Сад јој стадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху јаче и |
| м зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...</p> <p>Беше то збиља |
| {S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо |
| скочи и утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше излазити уморна деца, протежући се целом снагом |
| , мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресати некакве топле, пријатне струје, које |
| је однесен или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се нам |
| е, исплакаше се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледајући тужно за по |
| разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањима из школскога рад |
| Стојан утрча; лице му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, к |
| , и она се поведе...{S} Не, не... треба стајати, треба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло |
| сао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...{S} Старц |
| евницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и одговараху на јектенија десетина одраслијих ђ |
| реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.</p> <p>— |
| ајном вечношћу...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, очи и |
| са црним широким пругама озго на ниже, стајаше он посматрајући село, које се, окићено воћњацим |
| ене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле потпис: »Управ |
| а прескочи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вратима учионице дркћући, сва пренеражена.{S |
| пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p>Љубица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S} |
| в улог од почетка године.</p> <p>Љубица стајаше уз њих, погледајући у страну, и опет јој не изм |
| крећући поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њ |
| о усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким од трешања.{S} Р |
| отвори, погледајући узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, <pb n="108" /> гледајући тупо |
| то заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изненадном срећо |
| а је, рођаче? запита Веља пандура, који стајаше пред степеницама, држећи коња за узду.</p> <p>— |
| осмехом на устима.</p> <p>Стојан, који стајаше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као |
| , учитељу? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам... |
| итељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше великим, јасним, лепим словима, написано со.{S} |
| еде у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен белим као снег застирачем; на њем |
| из гимназије...{S} У његовој кондујити стајаше да је свршио основну школу; и он сам вазда се и |
| S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважавају!...{S} За |
| е, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи уза |
| шкога умора и горкога страдања...{S} Он стајаше, не могући ни речи прозборити.{S} Само му унезв |
| па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући ру |
| га и онога света...</p> <p>Љубица, како стајаше испод Гојкових ногу, одједном опази да му се оч |
| е не понови ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост и |
| ав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаше тако непомичан, преврташе хартију, па је одједн |
| око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света, не в |
| шком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених очију о |
| о ни очекивати.{S} Међу њима непрестано стајаше некакво страшило, које их раздвајаше и не допуш |
| задовољством узе он један лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе ор |
| но и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним |
| се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као да је мртва...</p> |
| покрета, без икаква знака живота...{S} Стакло!... мртав!... мртав!...{S} И она се таман спрема |
| очима...{S} Припи се <pb n="171" /> уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који |
| уги... и очи се сасвим променише, право стакло!...{S} Свршено је!...</p> <p>Кад опремише и наме |
| Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, без пок |
| дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По |
| нове, многобројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза, |
| кошчато, због чега не силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи |
| ена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положио практични испит, па гледам ко је срећни |
| нути...{S} Образи се окаменили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од |
| неку нервозну бојазан што се ремети ова стална тишина, на коју се човек навикао.</p> <p>На врат |
| зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим жи |
| ила је утехе; у послу је угушивала онај стални страх од некакве несреће, који је обузе ових дан |
| е миран човек; ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.</p> |
| Љубица од истине наљути.{S} Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар д |
| /p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на лицу, ал |
| аде одвајати од главе, срце се следило, стало, не куца нимало...{S} И она се сва окаменила...{S |
| ашније од свега на свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад |
| римао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, |
| шту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одре |
| ао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћ |
| учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S |
| простран ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, позд |
| ним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, ве |
| он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом с |
| ница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Ноге му |
| /> <p>Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећ |
| е.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одош |
| ље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да пре |
| е бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, д |
| о плотова и спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, |
| ју учитељици квартирину, пошто она нема стана у школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и |
| одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нема стана у школској згради« понављаше он детиње речи, кора |
| колностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb n="8" /> у једном с |
| јко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, немојте...{S} Близу је |
| д некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније |
| е од хладноће.{S} Стојан му са прага од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се не |
| уга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што је чула своје сељанк |
| } Често заборави ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не се |
| даје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро из |
| е криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте и |
| уни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд д |
| да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам |
| оје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још |
| езиме детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозо |
| у ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо |
| : »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, што не знате ни за један ч |
| болним осмехом, па му довикну:</p> <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам вам још непрестано т |
| и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву истину, прочи |
| ка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лукаво погледа на нове кол |
| ..</p> <p>Путом, што води од железничке станице к општини орловичкој, креће се тромо и уморно ј |
| Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничкој станици, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још |
| м другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Ка |
| а.{S} Веља доби премештај на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах |
| ле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају <pb n="207" /> отуд страшно, бесве |
| јест, револвер...{S} Мати... отац...{S} Станка... моја младост!«...</p> <p>Али у место револвер |
| слио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој |
| подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S |
| ого пријатније било, кад би и учитељица становала у школи. »Овако... незгодно: сами обоје!« Пос |
| тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколико густих жбунића.{S} |
| пушкастог ђака Учитељске Школе, који је становао у истој кући и редовно је пратио у школу до аб |
| јку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb n="8" /> у једном собичку, што је подигну |
| пу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручк |
| ше учитељица у себи, враћајући се своме стану.{S} Разочарана је у свима својим претпоставкама и |
| атим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у |
| :</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом стану?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад није б |
| рачајући к своме самохраном и невеселом стану.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18993_ |
| предвиђа никаква изласка из овога целог стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње време, |
| радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ломећи велика парчета |
| ета — жена, јер она не познаваше њихово стање ни намере.{S} Она им одговори пријатељски:</p> <p |
| и, које немају никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S} Све се испретур |
| ше све више, и она се опет приближаваше стању, које личи на врућицу...{S} Поглед јој нејасан, у |
| аше потпуно — како он мишљаше — његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих мо |
| , неизмерну сласт у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је с |
| и.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно см |
| што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљ |
| што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшн |
| сазнавајући своју кривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица од |
| родбину, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујни као шипарица о |
| , у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу, чека ка |
| себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се као какав ок |
| вако изненадних посета.</p> <p>— Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси виш |
| вет у једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} В |
| од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околн |
| Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да |
| олове, сакривајући их једно од другога, старајући се обоје да се покажу што веселији.{S} Разгов |
| сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајући се да не поремети ову тишину, која владаше у |
| стресе и навуче покривач на главу...{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</ |
| децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни |
| же главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испр |
| едног родитеља унутра.{S} Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију, уведе једног |
| отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли <pb n="110" /> из школе, он му нареди да |
| "16" /> <p>— Помаже ви Бог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши се обема рукама на д |
| е, ђаволастије...{S} И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у стр |
| м натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају |
| S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа |
| јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога |
| ше унутра довољно светлости.{S} Скамије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се иск |
| у се отегле по тавану и преврташе своје старе, непретурене, мисли...</p> <p>»Да ли је толико ла |
| S} Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љ |
| ком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о владању државних службени |
| кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да ј |
| <p>У орловичкој школи све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљиво... наста |
| ...{S} Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно ст |
| лу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добр |
| ала.</p> <p>Мати јој, Смиљка, изгледаше старија од оца јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ |
| ј девојачких лица; то су јој другарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презр |
| ко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има по неко |
| шати; није вајде.{S} Сваки има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него није то.{ |
| дједном осети над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон |
| ов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S |
| другови се упознаше.{S} Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична изг |
| азговор; поред прозора промакне по неки старији ђак.{S} Људи почеше долазити.</p> <p>После пола |
| м разврат и неваљалство из школе, а што старији помажу неваљалцима — њихов је грех...</p> <p>Из |
| није стекла ону необичну вештину многих старијих учитеља, да целе године туку децу душмански, а |
| <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим друговима провести који часак за трпезом, узвикн |
| рат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под њима само |
| то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спрем |
| ену пољу, гледајући тужно за погрбљеном старицом, која се, ослањајући се на дугачак штап, удаља |
| И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи, спал |
| кога ти ђавола зна!...</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гле |
| устите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Н |
| ћа у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{ |
| ала са Гојком, пред истим свештеником и старојком заверише се нови супрузи на верност.{S} Само |
| ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одборник.{S} Он је то запео да |
| на све четири стране.</p> <p>— Шта ћу, старост је, братићу!...{S} Не може се више као некад, д |
| илна; она лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се |
| а ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест дин |
| кну Гојко разрогачених очију, стегнувши старца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице |
| /p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се |
| вези са давном, далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и |
| е мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери, не треба |
| с, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица за тебе м |
| иштаваше општи утисак примамљивости.{S} Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила ње |
| е са наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше неприродно накривљен у страну.</p> <p>Путник |
| , па одједном обави своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати |
| спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и више, одговори он и нас |
| ђака.{S} Неће моћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и више, одговори он и насмеја се.</p> <p> |
| </p> <p>— Ја, знате... списак потребних ства... ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен |
| а, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав, заборављајући |
| на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито |
| ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас |
| то вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о друг |
| ти, али то <hi>сад</hi> није тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једнако провирује из |
| меши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пр |
| есела цела кућа!...{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој |
| и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштво...{S} А о |
| о што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време |
| егову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдибуба једна!...{S} Он се нашао да с |
| шним разговором, па тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало |
| {S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— |
| што понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама |
| су те хтели чути... страдао си за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћем |
| ветом...{S} Од предане и заљубљене жене ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужа |
| све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу...</p> <pb n="90" /> < |
| е раздраженој женској уобразиљи, па јој ствара тако јасну представу, као да она све то очима гл |
| ану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb n="168" /> ново, необично осећање, н |
| се котурови стадоше растезати у дужину, стварајући све веће, разноврсне слике.{S} Одједном се н |
| ражи идеали...{S} Све, што је тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије душу младу напаја |
| ју!{S} А ја... са овако живом природом, стварам војнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све он |
| — Ја, знате... списак потребних ства... ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.{ |
| <p>— Па знаш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се |
| што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом |
| исару, избегавајући <pb n="99" /> многе ствари а понешто измишљајући, — како то већ умеју вешто |
| да овај не само паметно мисли, но многе ствари унапред предвиђа.</p> <p>— О, безнадежни јуноша, |
| мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Истина јест, прихвати Веља живо.{S} И |
| S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим после подне, кад се не в |
| е да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је ж |
| се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има дело |
| S} Најпре се посвршаваше неке дружинске ствари, па после један учитељ поче држати предавање.{S} |
| е згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то |
| уверавајући како су то необично јевтине ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p |
| ље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски капут.</p> <p>— Нека... одговори о |
| о лакомислена, да је могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} |
| ека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човечји живот, не сметају младост |
| е општине дало се на посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак пр |
| ек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</ |
| а столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера |
| чим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S} О |
| лава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S |
| лајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио |
| а Стојан, школски послужитељ, скидајући ствари с кола, објашњаваше нешто учитељу:</p> <p>Немој |
| ставити списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. — Код ње |
| што мала деца распитују за непознате им ствари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу дов |
| а сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали су узети другу, засебну кућу, подаље од |
| у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у писмима извештавала о |
| да, о неким суседима... и ваздан других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако остави |
| ставити на понављање и утврђивање тежих ствари, које се лако забораве, нарочито рачуна...{S} Ов |
| се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, школски послужите |
| ице и да саставе списак свију потребних ствари, које се морају одмах набавити.</p> </div> <div |
| и.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p> |
| ада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{S} Учитељица застаде у недоумици: ваљало је п |
| утник распита дечка још о многим другим стварима, које су га интересовале; тако сазнаде да је н |
| аместила! рече јој сестра, гледајући по стварима и намештају, распоређеном по соби.</p> <p>— Ха |
| а оном његовом пипавом мирноћом може да створи овакав живот... гле како се живо и весело разгов |
| далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пређа |
| не, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љуби |
| или од нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он <pb |
| вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и д |
| е овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Гојкову р |
| иткивати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, са децо |
| ст.</p> <p>— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то играли?</p> <p>— Крпигуза, одговори један сме |
| лепотица!..</p> <pb n="176" /> <p>— Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси |
| — Зашто нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.</p> <p>— Израђ |
| е му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори |
| p> <p>— Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би |
| ече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му н |
| ужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањем, ка |
| страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у с |
| је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену плату од државе...{S} Још д |
| лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда |
| верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца свога... </p> <p>— Чекај |
| авите ме... заборавите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа д |
| же и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љубица |
| астави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо гимназију зајед |
| стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост?{S} Видим |
| мо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљиво, |
| онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</p> <pb n="166" /> <p>Љубица задржа госте на |
| -ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека |
| посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — капетан затеже ов |
| и месеца не примате плату?{S} Потписали сте списак само за оно мало дана у августу и за септемб |
| адвирио се на прозор...</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад н |
| није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много... опростите на замерци... рече му Аксо своји |
| ајко, и насмеја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно жалили?... настави Љубица запиткивати, тако |
| јући лагано руке једну о другу. — Много сте погрешили, понови он, што сте веронауку оставили за |
| p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и |
| уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта тражите?...</p> <p>— Учитељ орловички... |
| и промрмља:</p> <pb n="5" /> <p>— Како сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече |
| ости.</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и |
| p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, јер не би |
| важна практика...</p> <p>— Јест, добро сте рекли.{S} Практика, света практика!{S} Нисам ја уза |
| гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да |
| ше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите |
| . — Много сте погрешили, понови он, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било |
| вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност, |
| а везеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему с |
| Зашто нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко поцрв |
| одни...{S} Испричајте све лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је и |
| /p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте разумели. |
| ом у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p>— Љутила сам се много.{S} Нисам још. |
| какав је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо?...{S} Преда |
| з његових руку, којима је беше обавио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да |
| и да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опаж |
| ла је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p |
| а.{S} Само не могаше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гл |
| еда и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} О |
| рогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S |
| а му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као д |
| ро?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнувши старца за раме, гледајући зажареним очима у њ |
| х...{S} Шта је то?... промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, глед |
| их очију...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав |
| !{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се |
| у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје... |
| S} Доктор га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова страха...{S} Како би било да. |
| га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!. |
| је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за в |
| , биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки |
| асом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични израз |
| ад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже.</p> <p> |
| шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} |
| ли у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног страха.{S} Шта је то |
| Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S |
| 144" /> <p>Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нек |
| уком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако б |
| е трже и устукну... некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опе |
| њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и мука причи |
| ...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако им прође чита |
| не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене |
| <pb n="97" /> <p>— Куда ћемо? пита она, стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволаст |
| о до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу...{S} Па после оно заносно играње у |
| и, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дво |
| е две тешке руке на рамена, које почеше стезати...{S} Ватра јој плану из груди; струје многобро |
| само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и другарице и стала се |
| традати детињи чуперци.{S} Она још није стекла ону необичну вештину многих старијих учитеља, да |
| ј добротвор...{S} Обукох се, оденух се, стекох многа познанства, која су ми ласкала, стадох се |
| ко се трже; пробуди га некакво необично стењање.{S} Протрља очи, послуша... јест, то је она.{S} |
| , сва пренеражена.{S} Стојан се дизаше, стењући:</p> <pb n="105" /> <p>— Еј, братићу јадни... о |
| оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко зас |
| ђе необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, |
| запита Веља пандура, који стајаше пред степеницама, држећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко |
| о испод покривача испаде и прескочи све степенице иа вратима, па као муња одјури суседовој кући |
| е тачно у подне.{S} Силазећи низ камене степенице, она се тако повођаше у страну као да ће сад |
| то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и малодушним узвиком: ех!...</p> <p>»И ник |
| увати...{S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљад |
| ио у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мени је о |
| окушао помутити јој срећу, тешком муком стечену, давно очекивану!...{S} Та она је цео живот спо |
| признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... или не знам шта.{S} |
| у, јер то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се |
| о је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, смеши |
| оћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не воли |
| надише!...</p> <p>После дуга путовања, стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те они и не одмори |
| она крива.</p> <pb n="179" /> <p>Једва стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стоја |
| сли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се н |
| ћи.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратног, које гр |
| разом необичне среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју кривицу.{S} У овакву стањ |
| и звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{ |
| е, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бур |
| ком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну леву руку само преноси пр |
| да је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љ |
| не; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Богосава, који таман хтеде у |
| , само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са јед |
| ће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Го |
| навале мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрч |
| ше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије.{S} В |
| знаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb n="17 |
| ном кором.{S} Налактила се тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмис |
| је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Бу |
| } Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазна |
| по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево т |
| са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ врем |
| еоском постељом — шареницама и губером; сто, једна плетена столица, ковчег са рубинама, на проз |
| очи, кад му тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам |
| .{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> |
| и поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учитељице, |
| тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране.</p> <p>— Шт |
| дом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал |
| хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну високу к |
| убока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он с |
| >Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спа |
| еселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију |
| леденом кором.{S} Налактила се тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па гледа б |
| викну она весело, намештајући чинију на сто.</p> <pb n="192" /> <p>Проскитао си се много, па и |
| ри капак, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одједном, |
| угу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен белим као снег застирачем; на њему послуж |
| читељице.</p> <p>— Зашто нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмет |
| играју му котурови пред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, се |
| врелом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам |
| Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, |
| нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељ |
| лижи па подупре леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ходи код бате...</p> <p>Љубица познаде ћатин |
| помисли он, идући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — |
| ма, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после б |
| ј кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на седло, |
| а рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се раније уклони у страну, те се не понови онома |
| учионице.{S} Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загу |
| и стадоше пред школским вратницама.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне го |
| а учионице дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан се дизаше, стењући:</p> <pb n="105" /> <p>— Еј, |
| па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си |
| вуче сточић ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> |
| ћи.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се исправи и по |
| дворишту, стресајући се од хладноће.{S} Стојан му са прага од стана махну руком.</p> <p>— Виде |
| есно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb |
| p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужу |
| из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их нам |
| ар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити |
| до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде ви |
| етку никако, а летос јесам... често.{S} Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он |
| е, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже |
| р, тражећи и у овом случају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће |
| зреле шљиве и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те госпо |
| ом се отворише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. </p> <p>— Ето г |
| аја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам |
| S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би ре |
| иђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим дога |
| ђаје...{S} Он могаше схватити одмах, да Стојан однесе собом највећи његов страх, његово право с |
| з све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку |
| ко својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, школски послужитељ, скидајући ствари с кола, об |
| а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, чим <pb n="23" /> учитељица изиђе из школе, доч |
| она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред на нес |
| рактични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко |
| p>...{S}А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око његове постеље, како је лепо разреди |
| е, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Ј |
| о дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се освр |
| одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једног родитеља унутра |
| и ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S |
| пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} |
| <p>После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезович |
| исареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци: |
| уче су, на пример, чим <pb n="92" /> је Стојан саопштио Гојку новост о часовнику, одлучили да о |
| устиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љутито.{S} |
| аде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од |
| удећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љу |
| /p> <p>У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те |
| онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ |
| м познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то |
| а изнеше столице; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се измаче |
| амо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Ха |
| ме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше нечи |
| или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разг |
| кај, сад ћу ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у соб |
| оли.</p> <p>— Мора, братићу!... настави Стојан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се к |
| меха. </p> <p>— Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина.{S} Наша... школска... а то т |
| це, која је одједном обузе...{S} А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор |
| љно и својски...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су раније |
| још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још |
| ури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из школе. |
| Шта каже? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде хартију.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже |
| <p>— Не бригај...{S} Трчи! одговори му Стојан, млатајући рукама уплашено.</p> <p>Гојко ободе к |
| рам!</p> <p>— Није требало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њ |
| сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је обећала!</p> |
| село, где нико не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му помодрело од дуга стајања на зими |
| куда снажно, и она се претури...</p> <p>Стојан се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи |
| нек се сматра то као свршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стад |
| ким значајним осмехом на устима.</p> <p>Стојан, који стајаше више учитељице, исто онако најежен |
| оже истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о ра |
| собе и стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташ |
| о прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} |
| ча иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко непрестано преврће уписницу, разг |
| отово мени се највише свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко, осмехнувши се малко, али му с |
| дно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одговори |
| !</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она |
| } Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело |
| отрча, онако необучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојк |
| Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љубица се смејаше с то |
| оде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, бра |
| , кад има што пословно, преговара преко Стојана.</p> <p>И Љубица је са своје стране много допри |
| чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли <pb n="110" /> из школ |
| вуче ваздуха...</p> <p>— Стојане!...{S} Стојане!... у помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега г |
| ута, па опет повуче ваздуха...</p> <p>— Стојане!...{S} Стојане!... у помоћ, потрчи!.. врисну Љу |
| ави бичеви ишчупани из корена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевш |
| асмеја: беше му незгодно поновити израз Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{ |
| не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} Извади из стола деловодник, забележи тамо |
| аде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стојанов:</p> <p>— Господин казао скоро ће подне...{S} |
| у па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде шта одговорити, |
| } Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више сте |
| S} У вече се договори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толи |
| д трчи, нешто распитује, договара се са Стојаном.</p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела се о |
| о време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се |
| н, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако безбрижн |
| ола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писареву... онога, његову жену ти по |
| еру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. </p> <pb n="68" /> <p>— Носи.{S} Нека прочита |
| .</p> <p>Гојко, онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да ма |
| шћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, ст |
| м.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изг |
| у одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} При |
| с руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вич |
| .{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју же |
| у!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љу |
| p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а о |
| гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет ћутањ |
| — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи ко |
| му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који онако испод покривача испаде и прескочи с |
| по својим дугим чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који дође пред њега, па, стаде разгледати зрел |
| л у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> <p>— Потрчи!...</p> <p>Запљескаше баре од |
| зму другог човека, кога младића.</p> <p>Стојану заигра обријана и обрасла кратком чекињавом кос |
| а, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му |
| ховито.{S} На средини цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од |
| мати, са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, |
| па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојко |
| ретко, гледају човека право, но већином стоје под обореним капцима.{S} Цело лице му имађаше изр |
| ј повољном успеху у раду!« мишљаше она, стојећи пред прљавом испрскалом школском таблом, која ј |
| аку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрегнутост |
| на по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часовник |
| р мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, н |
| к, мали, као каква играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... извесно је |
| едала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа |
| во је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живот |
| све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени камен, који је још овде у дворишту об |
| p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја |
| причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за своја недела. |
| >Гојко по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гл |
| е одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> <p>Она се |
| и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији, па показ |
| ћи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене |
| онично, не скривајући подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајући н |
| ом, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном државном контролом и дркће због сво |
| да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће м |
| у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти очи и поглед |
| ма.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} Отвори га |
| ледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћ |
| њем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста |
| устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубиц |
| је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући камџијом по својим дугим чи |
| а овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном децом.{S} Толико пут |
| ратићу, она... учитељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури |
| ићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шта гово |
| ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекуј |
| S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, |
| се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону |
| едно исто«, помисли она пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања јед |
| ден око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Оста |
| лушајући одговор Стојанов.{S} Извади из стола деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру на |
| убица стаде рачунати, па онда извади из стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за т |
| рвом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, просто ништа.</p> <p>— Код мене ни мапе, ни мета |
| разговор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода п |
| ма наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да |
| ареницама и губером; сто, једна плетена столица, ковчег са рубинама, на прозору беле платнене з |
| а.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са столица.</p> <pb n="34" /> <p>Гојко се тврдо одлучи да |
| пет провири...</p> <p>Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, опијени |
| же ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћат |
| ерите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица...{S} Нека паклен |
| ала дубоким уморним сном...{S} Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући |
| оду, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па вид |
| која је одједном обузе, па се одвоји од столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! |
| виси. </p> <pb n="41" /> <p>Деца изнеше столице; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи наме |
| е ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледајући писара онако ист |
| ...{S} Љубице!...</p> <p>Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.< |
| да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} М |
| и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, |
| се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде |
| био...{S} Љубица <pb n="114" /> седи на столици као окамењена, чак јој и глава остала још мало |
| олико сељака и мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се го |
| тимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, дода |
| де у своју собу, намести је да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и превуче шаку |
| p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако ради учтивости, али |
| о дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га |
| .</p> <p>И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> < |
| > <pb n="6" /> <p>Учитељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво |
| зу, па одједном, као посечена, клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца.. |
| где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле с |
| ог сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.</p> <p |
| оде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи с |
| </p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и ви |
| лике ствари, чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, оча |
| редседник одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Ве |
| ко се изменила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле жив |
| поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким о |
| воре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изиђо |
| ад остадоше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку |
| ђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче |
| че она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово |
| еким учтивим, финим смешењем прилази он столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да по |
| дан прозор.</p> <p>Јест они су...{S} По столу разбацане пилеће оглодане кости, коре и мрве од х |
| е од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или наслагани један на други...{S} Ено и чашице |
| оходе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Го |
| аху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше неприродно накривљен |
| ... зашто?!... одјекиваше очајно питање стоти пут по празној соби, сливајући се са горким јецањ |
| и замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непрестано... и у |
| нако</hi> свршити!... понављаше она већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, |
| ла таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} |
| пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама питања и прекора управи она оцу, говорећи и п |
| као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служе и клањају се твојој ле |
| још из детињства... запамтио сам добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем |
| де у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.{S} По уплашену и необична изгледа лицу |
| сад се редовно у писмима извештавала о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила са |
| том намести мало своју постељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с |
| у кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно по школи, кршећи |
| .{S} Осећа се задах прашине, помешан са сточним изметом.{S} Наједаред сокак се прегради густим, |
| он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз |
| оже учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдањ |
| о мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Из |
| ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори двори |
| мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> она страда!...{S} И она пати!...{S} Па што је долазила овам |
| алеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{S} Никога... |
| ткуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше мисли прелетати и заустављ |
| лепо само као мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Го |
| . рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то знам.. |
| па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља м |
| о страдање...</p> <p>А Љубица је доиста страдала много.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, ду |
| ујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца свога... </p> <p>— Чекајте!. |
| аву тужно оборио, очи гледају невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила се она суморна ме |
| е огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... ниј |
| S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није.. |
| ада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, |
| сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи |
| мо гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч. |
| ви то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оногај... као два муч |
| . ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути... кад з |
| ету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикује ја |
| оне ударце камџијом, оно понижење и сва страдања...</p> <p>— Господине Гојко, рече писар улазећ |
| о сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... |
| у задовољству и одмори се од оноликога страдања и патњи, што их претури за годину дана...{S} О |
| аву...{S} Страшно!...{S} Поред толикога страдања, <pb n="159" /> још и то... да буде врхунац му |
| пређашњи израз тешкога умора и горкога страдања...{S} Он стајаше, не могући ни речи прозборити |
| о?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над |
| дао!...{S} Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, сиромашне, деце, која су без |
| данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, оборили су п |
| он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио |
| он се осети слободан, срећан; нема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране ј |
| бица, поред <pb n="120" /> свију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} Само м |
| ако се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...</p> <p> |
| ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог ме је |
| туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости... ничега, ничега!...{ |
| сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања...</p> <p>Љубица се показа на испиту необично |
| лавно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p> <p> |
| есело стеже ону руку, која му је толико страдања и мука причинила.{S} Само не могаше ништа прог |
| знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n="146" /> нимало страдао...{S} И п |
| већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све |
| као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле.</p> <p>— Јаднице |
| о, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете...{S} Вечна |
| ти од тога новога расположења.</p> <p>— Страдање... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам |
| штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао |
| и се одједном свију мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p> <pb n="183" |
| нута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наил |
| бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брату... <pb n="133" /> јесу ли |
| собом највећи његов страх, његово право страдање...{S} Па то се више неће страдати?... запита с |
| викиваше јадник гласно. — Боже, оволико страдање!...</p> <p>— Зашто... зашто?!... одјекиваше оч |
| еда је оштро, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хладно, |
| а, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несв |
| крвавих очију...{S} Беспомоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписани на његову лицу... |
| на коме су исписане велике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доиста страдала много.{S |
| дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S |
| и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p |
| } И онда настаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједнога срећног дана, без наде, без утех |
| мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и... тамо ј |
| опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја п |
| трпи и да сваки има право причинити му страдање, само ако му то савест допушта...{S} Осећајући |
| ..{S} Видите, и њега сам откупио својим страдањем!...{S} Пред моје ступање у Учитељску Школу, у |
| намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ |
| ле дане, налазећи у раду олакшице своме страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постане још |
| <p>Љубица плану.{S} У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината.</p> <p>— И |
| се управитељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и |
| ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја страдања, н |
| b n="145" /> то је ништа... али што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита |
| !...{S} Никад!...{S} Зар ја нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет |
| о страдања, нисам <pb n="146" /> нимало страдао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после овол |
| идите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{S} Иначе... иначе н |
| 5" /> <p>— Еј, братићу јадни... обојица страдасмо!...{S} Ја зле напасти, мајко моја!...</p> <p> |
| чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше |
| право страдање...{S} Па то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и погледа око себе |
| ати на децу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуперци.{S} Она још није стекла ону нео |
| жем...{S} За велику добит мора се много страдати... много, много! </p> <p>— То сам ја велика до |
| пет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам летос благовао...{S} То се |
| ка и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спремаше да легне, кад он |
| ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним поглед |
| ечено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај човек није |
| зора: кад пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ак |
| но светлуцају испод меснатих капака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те даје целом |
| тлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, заустав |
| о крушке...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је по |
| дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!... |
| ко Стојана.</p> <p>И Љубица је са своје стране много допринела, да се хладноћа међу њима увећа, |
| олицијским тоном, па онда, као са своје стране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо н |
| е читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и проговорити по неку међу со |
| веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љуби |
| е, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{S} Једна соба беше осветљена...{S} Стаде разгле |
| {S} Ова му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најф |
| ко идући к селу претресаху полако добре стране свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечер |
| акав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> <p>— |
| за сто, који се повијаше на све четири стране.</p> <p>— Шта ћу, старост је, братићу!...{S} Не |
| ане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он ско |
| о да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а |
| изненадних догађаја... оставити све на страну, па живети... живети славно!...</p> <p>И Гојко д |
| омишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме ошт |
| <p>У току разговора Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— После овога рада биће заједнички ручак |
| ана, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је бил |
| ли главе, па само махну њима по некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата |
| заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојц |
| у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том |
| печене од ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли и |
| а усна малко... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче |
| амене степенице, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једв |
| е.{S} Срећом, Стојан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случај.{S} Гојко ста |
| сте, одговори он намрштено, гледајући у страну.</p> <p>Напред настаде покрет, гости поседаше у |
| ст, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну.</p> <p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и на |
| p> <p>Љубица му пружи руку, гледајући у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразом необичне с |
| <p>Љубица стајаше уз њих, погледајући у страну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, ко |
| да у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Ч |
| ицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као <pb n="79" /> човек који је гађао зеца, па |
| ићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, |
| је...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао |
| цео му стас беше неприродно накривљен у страну.</p> <p>Путник се још једаред обазре на село, па |
| и какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и |
| корак.{S} Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачк |
| м димњаком <pb n="4" /> издизаше мало у страну од сеоског пута.{S} Одједаред залаја једно псето |
| у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову з |
| обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориште |
| мем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: |
| силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица по |
| но и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мал |
| дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати |
| а према овом јаднику, мржња осветничка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха.</p |
| м самоодрицањем, како то може само њена страсна и плаховита природа...{S} Она први пут осети у |
| Ужасна ли је женска суревњивост!... она страсна, бескрајна, слепа, која не размишља много, но с |
| бгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се о |
| ..{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, девојачком љубављу; љуби безумно, са највећим |
| остављаше револвер у њеним рукама...{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом |
| а се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх дал |
| х, да Стојан однесе собом највећи његов страх, његово право страдање...{S} Па то се више неће с |
| вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указ |
| терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Ку |
| очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко |
| ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само |
| S} Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не |
| баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} |
| утехе; у послу је угушивала онај стални страх од некакве несреће, који је обузе ових дана.{S} Б |
| , али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, а |
| сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он |
| лечити!...{S} Стеже јој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} |
| више стеже од неког нејасног злослутног страха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, |
| поравила од болести, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док |
| еша... па му се одједном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан дола |
| тлости.{S} Не може још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око се |
| више мења према њему...{S} Следи се од страха, и стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад |
| сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... је |
| сврташе око себе унезверено, дркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, сит |
| ичају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па с |
| Хоћеш?...</p> <p>Богосав, пребледео од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да од |
| стаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо погрешили!... прошапта Љубица |
| ен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред пр |
| на, бескрајна... а вилице се тресаху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S} Шта ћемо?...</p> <p>— |
| посрну и хтеде пасти.{S} Ја претрнух од страха.... одједном се следих, узех га као мало дете и |
| ници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца н |
| изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то д |
| е бојати се ничијега хладна погледа, не страховати од изненадних догађаја... оставити све на ст |
| послуша...{S} Разлеже се врисак ужасан, страховит...{S} Он претрну, хтеде јаукнути, хтеде утрча |
| х руку и скочи...{S} Први тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она |
| ном празнином...{S} Даље, даље грозни и страховити призори!... даље... црне одвратне сенке!...{ |
| еца гласом, узвикујући на неким местима страховито.{S} На средини цркве, око иконе, стоје читав |
| мах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито, је |
| жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе |
| ом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и проговори брзо:</p> <p>— Добро. |
| сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ |
| .</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђ |
| улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако з |
| а нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како сам могла... шта ми би!.. |
| и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крв |
| а Љубицу право, отворено, очи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца с |
| она се најпре трже и устукну... некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се |
| ћи само да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непровидан...{S} Најпре се само зане |
| S} Међу њима непрестано стајаше некакво страшило, које их раздвајаше и не допушташе никакво већ |
| јим оригиналним особинама, и његови кад страшљиви кад намрштени погледи, и ова најпре заплашена |
| ела, дугих спљоштених образа, црножутих страшљивих очију, које ретко, врло ретко, гледају човек |
| — Баш смо погрешили!... прошапта Љубица страшљиво, обрћући главу изласку.</p> <p>— Па... да се |
| м по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} |
| и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа...{S} Само се вилице понекад затресу и |
| отварају и кроз њих пролази она позната страшна фигура.{S} Поносно подигнуте главе, власно и см |
| ном пребледе, искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Ка |
| теше облаци, натушти се небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији |
| трашнији од пакла...{S} У њој се породи страшна, нечувена мржња према овом јаднику, мржња освет |
| !...{S} Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате?</p> <p>Гој |
| разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце и изазивљу црвенил |
| ло расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага |
| орча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би све уништили и претворили у пр |
| . чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискује б |
| Влајка, и с тога је његова кривица још страшнија, још одвратнија...{S} Развратник, ужасни разв |
| о чем је, али је страшно... нечувено... страшније од свега до сада... некаква катастрофа!...{S} |
| о чудовиште, које јој је овога тренутка страшније од свега на свету...{S} Срце јој стало, чини |
| ?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он ниј |
| тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратк |
| о гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој о |
| нутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се породи страшна, нечув |
| само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, |
| и све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверским погледом, и опет не може да се одвој |
| ћа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничким погледом.{S} Узе јој се цело тело, |
| ико секунада врати, искривљених вилица, страшних, разрогачених очију...{S} Нешто га у грудима д |
| и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомила |
| е последњих недеља.{S} Све је одвратно, страшно, неприродно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде п |
| змоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се |
| исао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред толикога страдања, <pb n="159" /> |
| , па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... навалише неки бурни |
| таниште, па гледају <pb n="207" /> отуд страшно, бесвесно; усне само понекад задркћу, тргну се |
| S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страшније од свега до сада... не |
| могу, не могу више овако!...{S} Ово је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се и знат |
| кће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је |
| гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним гласом, |
| пит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме страшно!... није баш тако обично, како причају.{S} Не м |
| таде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} Лице све крваво, косе разбаруш |
| и како јој се увуче у душу некакво ново страшно осећање...{S} Оно само трује око себе, баца гор |
| е, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div> <pb n="116" /> <div type="chapter" |
| ...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одли |
| ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли и |
| а ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочи |
| ...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно страшно, непознато, уклонити...</p> <p>Али истога часа |
| може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту им |
| дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни он |
| ђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се приближи још више, погледа га и пр |
| , осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се приближује остварење ње |
| коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога |
| тима, кроз која ће одмах угледати онога страшног зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с |
| е она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног...{S} Коса јој се стаде одвајати од главе, срц |
| ј беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратног, које граничи са лудилом |
| могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној, пустој празнини?!...{S} Гледаш цео живот унап |
| тренутак да га погледа како стоји пред страшном државном контролом и дркће због својих недела. |
| е, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p> <p>— Она, братићу, она... учитељка. |
| уз друго, загрљени, приљубљени, опијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка с |
| . дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место.</p> <p>Оба учитеља зинуше |
| усти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хладноће.{S} Стојан му са прага од ста |
| ао да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће, која је одједном обузе, па журни |
| е.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, која је одједн |
| ј поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе |
| дана, који јаком наступају...{S} Она се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту |
| е црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и одједном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта ја рад |
| г гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђ |
| ечитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе од неке хладноће, која је одједном обузе; стаде |
| под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је |
| гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...{S |
| друге промене на себи, али се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} Старала се да в |
| рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљус |
| меш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ево гл |
| оћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у школу.{S} Прво |
| круга.{S} По потесима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене подотављене ливаде по сниским лу |
| руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече малиша |
| {S} Затим се окрете својим несташцима и строгим тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплаш |
| е начинио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу набави.{S} Ипак он пок |
| оја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је п |
| мишљања, па махну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, прате |
| мрче, ошину је некаква оштра, убиствена струја по срцу, и она се поведе...{S} Не, не... треба с |
| ; кроз цело му тело пројури нека снажна струја, која га преобрази: он постаде одлучан, жив...{S |
| стезати...{S} Ватра јој плану из груди; струје многобројне, муњевите јурнуше јој по целом телу, |
| доше претресати некакве топле, пријатне струје, које потицаху отуд од некуд од срца... </p> <p> |
| ...{S} Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа нес |
| отовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде бриса |
| село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази |
| на коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; ви |
| ржати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често набираху устан |
| алеко и право у висину беличастосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљ |
| же и опет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али з |
| не речи проговорити.{S} Обузела је нека студен, скаменила се, нешто је загушило у грудима, па н |
| о...{S} Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} |
| ту и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као ма |
| купио својим страдањем!...{S} Пред моје ступање у Учитељску Школу, умре ми мати... откупи ме ја |
| ку, завршујући ред, натмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мири |
| ју најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише |
| <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо школско двориште, обузе је некаква сл |
| а Гојком је, нарочито у последње време, ступила у тако пријатељство и поверљивост, да овај сад |
| наде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно са њим, па виде |
| и час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор.{S} Седе са њима и учитељка, пошто и |
| па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он застаде, трљајући руко |
| стадох се проводити весело...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било |
| види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде тајац...{S} Све се оч |
| ати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>— Је ли о |
| а до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, униш |
| ушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица ј |
| вопостављена учитељица већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују учи |
| есити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари |
| крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} |
| их смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко |
| то до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S} Ј |
| S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али с |
| p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај пр |
| охлади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она с |
| политичке раднике. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Надл |
| <p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што дец |
| е... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и |
| послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Д |
| S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос би |
| моја господо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они уда |
| денух се, стекох многа познанства, која су ми ласкала, стадох се проводити весело...{S} И чим с |
| дном јасно разликује два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она |
| , нарочито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} |
| лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.</p> <p>Кмет зов |
| као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су предавали, поче она збуњено: припрема траје најмање |
| час таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси, села и шуме, и тако све д |
| врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад |
| ме то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Ал |
| вратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла |
| а њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо са |
| ојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете...{S} Веч |
| је воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нових, тек да има |
| .«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремље |
| и? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пр |
| прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкарили, |
| це удате, управо све у целом срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето |
| рада, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} Напослетку <pb n=" |
| а побегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице своме |
| ила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо г |
| сподине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи један одборник.{S} Чуд |
| авати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави најразноврсније мисли, само је Љу |
| ечка још о многим другим стварима, које су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена у |
| ву у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...</p |
| ајући несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и преврташе своје старе, непрету |
| орала трпети, и јевтине намирнице, које су још више учврстиле њихово пријатељство.{S} Они су са |
| !...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој |
| ла по њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благ |
| у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.{S} У овој сеоској самоћи човек се |
| а нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху Гојка |
| е приближише ускршњи празници.{S} Дотле су урадили врло, врло много, прешли су све важније радо |
| гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љу |
| три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!...{S} Кад угледа злато... хм... |
| .{S} Није могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и от |
| то је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла језика... једва чекају да чују што за друг |
| се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, чим <pb n="92" /> је Стојан саопштио Гој |
| зговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га з |
| друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко |
| та по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... нека |
| в.</p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељац |
| сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} О, само да |
| да Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше |
| ма изгледало друкчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушни... све се то пред њом уги |
| жава, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу. |
| се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровид |
| о премештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уп |
| говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагали снопље...</p> <p>Љубица |
| це?...{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па |
| едном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} О |
| м... чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискуј |
| оше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} К |
| аблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изр |
| помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по л |
| И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човечји живот, не |
| адовати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе. |
| ад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесним људима.. |
| урба у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школс |
| , годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премешт |
| раја среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточе |
| е.{S} Како је имао много ствари, морали су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љуб |
| то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гн |
| их дана...</p> <pb n="156" /> <p>Живели су скромно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, |
| су испитани још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у д |
| сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједно |
| ином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђе |
| :</p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зли су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепа |
| /p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је |
| оја.{S} Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у ве |
| ти се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и |
| тле су урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њ |
| са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} |
| сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одговорише ђ |
| ди децу од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нов |
| е учврстиле њихово пријатељство.{S} Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тај |
| љаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, провели су цео дан код А |
| стаде под један прозор.</p> <p>Јест они су...{S} По столу разбацане пилеће оглодане кости, коре |
| А ’нако вели... настави ћата, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсе |
| .</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb n="3 |
| да је отпуштена она учитељица, о којој су раније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из ср |
| их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо |
| прошћа црвена полицијска капа.{S} Увек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што дол |
| еда.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: мно |
| провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их |
| ће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јест |
| ицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.< |
| је само такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним људима.. |
| </p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се чин |
| о задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко н |
| какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...{S} |
| ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, сме |
| њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирн |
| ховим кућама, о родитељима, о томе како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чув |
| о сам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, сиромашне, дец |
| ћерлема, јужнога воћа, уверавајући како су то необично јевтине ствари у Београду, куда он иде ч |
| штате, рече му она отворено, онако како су и јутрос разговарали.</p> <p>— Подне је, одговори он |
| , заборављајући на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непреста |
| оју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наст |
| >И ови измирени другови, видевши колико су заостали, пређоше на посао из све снаге.{S} Радило с |
| се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он |
| и у шалу: он је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш |
| се појединих тренутака и, разуме се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситн |
| н, овако детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...</p> |
| ила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Г |
| b n="195" /> <p>— Па знаш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не в |
| <p>— Ово ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете |
| колико познатих јој девојачких лица; то су јој другарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху |
| немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобичније појаве у школи; то већ не сме никако да |
| да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«... |
| S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупит |
| хвалити својим другим разредом, јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да |
| ижегло јесење сунце.{S} По брезама, што су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге пру |
| заклања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле.</p> <p>— Јаднице!... јадно моје дете!{S |
| продире кроз густе облаке прашине, што су се по негде подигли, па се према сунцу преливају и с |
| ше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да с |
| их ствари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а |
| } Зар ја нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад |
| о да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица претрну и |
| адоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се |
| м... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} |
| ад ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због п |
| ј соби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S |
| е бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. </p> <p>— Море, сел |
| је, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку |
| дала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по н |
| е, али сам узимала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема, госпођице, ниједне. |
| S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у последње време седели и проводили разговор.</p> <p |
| рно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији |
| на моћну заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше |
| пу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.</p> <p>— Охо, имаћете добру музику на преда |
| е ме... заборавите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго |
| "123" /> му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово лице као да пита: »шта жели гос |
| још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и она оде.{ |
| ата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто |
| вљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде |
| дужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивости, тек нек с |
| истре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима па |
| ао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљеном меком ше |
| <p>За председником се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, |
| , а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше р |
| енеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га напред... |
| и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо парче |
| дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али ка |
| S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђен |
| рвљен под тешким и дуготрајним ударцима судбине, измучен и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, |
| леда млађу кћер, помисливши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што с |
| Свеједно, шта буде«...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако |
| лина: мило му што она сама везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео с |
| женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, пристане уз кметовске шал |
| неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... '</p> <p>— Јеси ли чула, жено, упа |
| г послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и |
| озналости а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањим предс |
| њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоном, |
| емају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} За |
| вакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судници тако често, па улази с коњем право у школско дв |
| Ђокић, првак противничке групе, дошао к судници, весео, са неколико својих пријатеља, па задирк |
| слушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да се тако му |
| } Влајко, залудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају каква заним |
| ="SRP18993_C14"> <head>XIV.</head> <p>У судници седе председник, ћата и тројица одборника, па н |
| мота од сељана, који су се окупили пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде, па по |
| по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дур |
| иђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.{S} Тамо, са општинским пандуром седе он уз топ |
| ово за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} К |
| и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, постави совру у хладу, и позв |
| ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапн |
| датке, спремајући се да спроведе кривца суду.</p> <p>Депозитар одмах запита Љубицу, гледајући ј |
| ићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени!...{S} Али н |
| а му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају |
| линке.</p> <p>После једнога часа отпоче суђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде поста |
| души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде механ |
| равна српска поља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише |
| врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала то прође!...{S} |
| , ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица само крену о |
| а округласта брадица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из свога друштва!...{S} И они |
| ака, опијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или |
| и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, |
| се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових |
| хнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотворан: залеђе |
| ивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пек |
| било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допуштам... мисао т |
| о да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> |
| ко срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, као да |
| е!{S} Мученице!... шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разба |
| м.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широким рукавом од кошуљ |
| Љубица, коју све више обузимаше женска сујета, попушташе по мало од оне првашње збиље, па се с |
| > <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S |
| се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи шт |
| а се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спреми |
| трзаху, цео му изглед беше неприродан, суманут...</p> <p>— Загледала се... куда?... узвикну он |
| мрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још ни |
| горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво о |
| очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, које пију, пију... и успављују...</p> |
| ном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето, моја!... моја!... је ли?...{S |
| , и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пролећу |
| >Гојко се подиже испод прозора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, к |
| и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> <p>— Хајдемо... хајдемо у нашу школу...{S |
| ћи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремите ручак.</ |
| >— Он ће ти правити друге пакости, нема сумње, настави Веља, избегавајући одговорити на Гојково |
| смеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави он, р |
| се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учи |
| {S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плаховито |
| га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја |
| ко ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви |
| ака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...{S} |
| ди!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе дв |
| , како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху |
| питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> махну главом и стаде са неком зе |
| ији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда је ово претварање...«</p> <pb n=" |
| е прве походе писареве; нерасположење и сумор овладаше њоме.{S} Али она силом угушиваше те нове |
| капљицама и навлачи на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије лице намршти.{S |
| и опет је притиште онај тешки магловити сумор, што дави, испија полако...</p> <p>»И зар све од |
| .{S} По целом небесном своду навучен је суморан покривач загасите тамне боје, из кога непрестан |
| а!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујн |
| времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се да |
| гледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица, машући по неки пут руком, као да |
| алнички, а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, која придаје необичан израз човеку |
| гог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обоје управили |
| ву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, св |
| али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себе, махну руком преко чела, па ту |
| , као изгубљен, посматраше све око себе суморно, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде н |
| д она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у ов |
| /> се опет могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној, пустој празнини?!...{S} Гледаш цео |
| обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре са |
| уку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е |
| кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> |
| <p>— Шта си ме чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А |
| амо!{S} Пред учитељски испит добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор...{S} |
| оворе само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако жи |
| , читав хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице |
| ше децу, па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} |
| вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном |
| се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се с |
| ркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о |
| SRP18993_C5"> <head>V.</head> <p>Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко |
| а, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдало, живот је већ б |
| C1"> <head>I.</head> <p>Прижегло јесење сунце.{S} По брезама, што су крај пута отомбољиле своје |
| о јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душ |
| Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све.. |
| ли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном светлошћу. </p> <p |
| добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} О, дивн |
| ањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се |
| очима наших дошљака обасјало је румено сунце последњим зрацима свога заласка, прснула је ватре |
| шао, па се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је село, навлачи се мрак... по небу снују густи о |
| срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи |
| е.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати за оч |
| што су се по негде подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојом — носи |
| апрашио се сокак, прашина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту |
| , па се беле полутине и преливају се на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важније? |
| м, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сун |
| елом, миришљавом завесом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен свод чистога небесног пла |
| се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне овима.</p> <pb n="75" /> <p>Срце јој опет поче |
| вештеником и старојком заверише се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео п |
| а до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу преливаше у неко црве |
| ака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попада |
| о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска суревњивост!... она страсна, бескрајна, слепа, која не |
| да ће нестати снова и наступити оштра, сурова јава...{S} И она почиње осећати велики, тежак бо |
| а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> |
| } Али знам, то је све она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони св |
| , па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</ |
| <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па свратише |
| еру које је донела из Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари...{S} Па онда осу пр |
| едовно у писмима извештавала о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила само на кра |
| тепенице иа вратима, па као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан |
| им леђима.</p> <pb n="7" /> <p>Гојко се сусрете са њеним јасним светлим погледом и обори очи.{S |
| рисуство.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p> <p>Одједном се обоје тргоше |
| се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S |
| пућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну гл |
| прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон необичну силуету, која се удаљаваше од њега испод |
| — лепе заносне снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно је |
| , гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах |
| Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало |
| ица кмета.</p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном да диг |
| школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти |
| правити... јест, све ћу поправити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S |
| јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} |
| више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писар |
| се мало к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори к |
| оле орловичке, поред усмене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаше написано на тој хартији |
| се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише |
| договори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, |
| а Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпос |
| p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— |
| дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Ха |
| ало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца |
| само нека свастика порасте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остав |
| решења у протокол, договорише се да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, па се од |
| у, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован посао...</p> <p>Љуби |
| /p> <p>— Казао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, |
| а стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде мислити о |
| а у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хоћете?. |
| /> <p>— Само немојте да се промените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свршен |
| јест, све ћу поправити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али да зн |
| тише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| .. и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката |
| раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће твоја |
| као: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Гојко устаде туробан; чим се сети синоћње патњ |
| Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупи |
| тница.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно шко |
| пред њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.< |
| једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се |
| ју расцветале воћке, накривљено прошће, сухе гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбу |
| револвера падоше на писареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дуб |
| он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обл |
| е тако под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећа |
| х, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} О, дивна, шумна српска Мора |
| душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схватило добро целу мајсторију и одговара правилно.{S} |
| аде разумевати догађаје...{S} Он могаше схватити одмах, да Стојан однесе собом највећи његов ст |
| задиркује Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да |
| —пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И је |
| иком све исказати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се ст |
| и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, гази |
| м муком стечену, давно очекивану!...{S} Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, |
| будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред |
| таје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се |
| едаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!...{S} Невидљива вил |
| мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад к |
| мора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не д |
| би јој тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближње |
| а се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети |
| га љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је толико читала, да је љубав нешто много светли |
| ао муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!...{S} |
| .{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није зб |
| тави кмет и засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо м |
| м у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та... онако...{S} Једнако ме гледа душмански.{S} Не мож |
| е, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, гос |
| !... помисли она. — Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоћ |
| у на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та необична школска година!... »Дакле, то је испит!... |
| се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшн |
| другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку беше н |
| комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свим |
| ова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена... |
| де неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... '</p> <p>— Јеси ли чула, жено, |
| сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему |
| ја од свега на свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, |
| е!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није су |
| ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта дру |
| ечи.</p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, рече она у себи, али |
| а четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити. |
| школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, просто ништа.</p> <p>— К |
| лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, запит |
| да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше великим, јасним, лепим словима, написано |
| нам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и онако морам... поједине округе |
| {S} Узе да прегледа израђене задатке на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} После заже |
| и писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ |
| тојећи пред прљавом испрскалом школском таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мо |
| це.</p> <p>— Зашто нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.</p> |
| ле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђа |
| сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један с |
| дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и преврташе своје старе, непретурене, мисли...</ |
| оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад буде ве |
| да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао многе разговоре и задиркивања, али се са |
| ц, оборио главу, па ни прословити...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко з |
| зех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи |
| исаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала |
| као преписивач у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га |
| е учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни |
| унцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада изгледао, шта је радио?...</p> <p>Веља таман каза |
| S} Па нарочито оно задовољство, које се тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па |
| обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешт |
| уку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посматраху.{S} Он п |
| што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у ме |
| оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја страда |
| и, са децом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, |
| е спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред кло |
| а за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Сто |
| ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удру |
| ти на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лу |
| азред, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{S} У |
| е насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> < |
| требаш, узвикну један одборник.</p> <p>Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала с |
| емила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто се |
| ица, нешто се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> < |
| на поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том поче |
| стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега |
| љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности мужу, правила м |
| а тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — цела свадба — по |
| и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који им је причинио толики бол, сада ту уз њ |
| чајнога, горкога прекора.{S} Изређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживише, и н |
| диже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже...{S} К |
| ремештен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.</p> <p>— Шта ти го |
| истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знајући ни |
| вљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезв |
| и он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мир |
| светле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до кр |
| зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су |
| неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећ |
| са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због овог |
| асу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад ра |
| во мало речи. </p> <p>— И мени се свиди тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате паметног фа |
| у пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— |
| ј говори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје т |
| како ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> |
| у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи. |
| се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој |
| није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, |
| в, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су неп |
| отворено, очи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од гуј |
| леваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак |
| д они ступише на врата, у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к њима...</p> <p>Љубица |
| о погледају, имају неке своје нарочите, тајне знаке и изразе кад се разговарају пред Гојком.{S} |
| интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, договарају се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Ју |
| ашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надање живу човеку, н |
| плавих очију сија љубав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а |
| {S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, в |
| — Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији? |
| и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му је српски језик у свима разредима.{S} А неки п |
| ad> <p>Љубица је сад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пре |
| то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није |
| ме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| ине, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени!...{S} Али не мари; види се да |
| pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео та |
| .</p> <p>— Да ли је много тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па није лако...{S} Треба радити н |
| жена.{S} Није никад помислила, да ће то такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло само за |
| сарева похода по том не учини на Љубицу такав утисак као последња.{S} Она изиђе из учионице са |
| д љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој |
| е дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер |
| ад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо |
| његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, |
| тати.</p> <p>— Кукавице сиња, што си ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?... дочека |
| осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја им |
| а преживи праву љубав...{S} Кад нестане такве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи |
| ете...{S} Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах с |
| .. да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загле |
| овој истој постељи...{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S} За |
| знам!...{S} Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са |
| ерај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, |
| ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, ко |
| змера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит, прави младо |
| ветињи школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање и |
| по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, нем |
| нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, ал |
| ажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор |
| бица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их, помаже им, управо учи их |
| ало плашио, али у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и |
| Ама шта ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, |
| што више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њим |
| {S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> < |
| ажите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, та |
| и кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде |
| каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин разр |
| , идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!. |
| би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S |
| утак, то је извесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта |
| ушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није м |
| еца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. » |
| е оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!...{S} Невидљива вила оплела је мрежу од са |
| у у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој |
| на мене!{S} Навика је велика чињеница, тако учисмо у психологији.{S} Па за прво време ја не би |
| м не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилик |
| нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет |
| пргава.{S} Како је радила преко године, тако настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити |
| амо циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са образованом женском... разговор је веома пријат |
| жалили?... настави Љубица запиткивати, тако радознало, као што мала деца распитују за непознат |
| , чича Вуксане, одговори му председник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године |
| ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорил |
| замуцкујући:</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он |
| е, јесте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њ |
| ем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вама: по |
| те паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да |
| занесе... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а |
| а будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S} Куне |
| ћно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да так |
| а, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он само гледаше, зачу |
| ..{S} Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет |
| врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— |
| ерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вра |
| пуни га учитељ.</p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала је господу Богу, који је благословио наш |
| м, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно прева |
| рапав, промукао глас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјас |
| те...{S} Вечна правда!...{S} Али сад... тако изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да |
| S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не |
| и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега право |
| ако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је |
| угим стварима, које су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена учитељица већ приспел |
| ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хе |
| аћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити |
| треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу год |
| ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас ова |
| д’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле |
| е ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишт |
| ет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако им прође читав час...</p> <p>Одједном на прозору, |
| и она се опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трч |
| е пламеним речима о вечној љубави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајн |
| а сав, заборављајући на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Неп |
| ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам |
| Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Час |
| м прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја х |
| амо свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не м |
| гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде т |
| ањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује |
| о не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог ме је проклео још н |
| о и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао уста у широк сладак с |
| ени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се зглед |
| ти да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да г |
| дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичи |
| вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде |
| знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било св |
| и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <pb n="13" /> </div> |
| испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и |
| би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоск |
| ћи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полица |
| па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрза обрадован учитељ, што му се да |
| ку Школу, и ако је привремени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А |
| на породица, допуни га учитељ.</p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала је господу Богу, који је б |
| га сачека дурновито, прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде |
| е га, па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш...{S} Кад је човек болестан, треба |
| весело и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господи |
| ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S} |
| .{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало сама, д |
| е.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али с |
| господару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника и подајника, а?...{S} Па кад |
| због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи доб |
| авне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај позн |
| ћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> на |
| ћ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, |
| твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима на њего |
| изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћет |
| Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало |
| стина јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна већина.{S} Па још ка |
| ала пред златарским излозима и остајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, |
| о, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима осети да она |
| се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о својој б |
| , мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим |
| је код мене непрестано... и у ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам |
| ко топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно ж |
| х има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример...</p> <p |
| ећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, чед |
| .. само кажите.</p> <pb n="87" /> <p>На тако пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали му |
| ко зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка |
| и има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем |
| на хладноћа, која наступа изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену пог |
| — а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако...</p> <p>— Сиротиња смо, господине...{S} Нема се |
| аженој женској уобразиљи, па јој ствара тако јасну представу, као да она све то очима гледа. »Ј |
| а, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!.. |
| нације, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div> <pb n="116" /> <div type="chap |
| и све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи како ј |
| силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада |
| релетати по соби, прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше |
| чтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{ |
| по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p> |
| а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали |
| ...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгуб |
| му душу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку |
| ума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, |
| S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школи корачати и кршити руке |
| пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нит |
| отура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...</p> </d |
| ше овај израз, који му одједном постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одговараше п |
| свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...</p> < |
| селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде таја |
| ва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!...{S} Невидљива вила оплела ј |
| вена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду са мал |
| се то описује у романима...{S} И све је тако некако испало, како се у романима пише...{S} И ето |
| а више не може припадати ономе, који је тако лако погазио ногама њене најсветлије осећаје, који |
| дмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређашњи разго |
| ени!...{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досадан... мислила сам полудећу, ак |
| ожи, а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео ј |
| аве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не мож |
| њени најдражи идеали...{S} Све, што је тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије душу мл |
| ј, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не |
| дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, о којој дотле није мо |
| шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... |
| екад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једнако пр |
| од овако оштрих речи.{S} Никад јој није тако подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охладнео пре |
| млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гле |
| љи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје |
| .{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па |
| ш како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту |
| ..{S} О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам треба н |
| кво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не смеју |
| божно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини.{S} |
| можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје нек |
| о тврдом леденом кором.{S} Налактила се тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па |
| } Силазећи низ камене степенице, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је с |
| и.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом на г |
| ника.{S} Моје осудно решење не обара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад |
| сак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у |
| шта друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће од њих |
| о, преко недогледне пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, |
| !...</p> <pb n="100" /> <p>Склупчати се тако под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутат |
| Чудне ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим све |
| оји су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очију.. |
| одитељима, о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по издаље д |
| нути и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, сл |
| просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословицама?...{S} Јаднице! |
| лаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају св |
| али њему не покварише одличну оцену, те тако он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нетакт |
| ју.</p> <p>Мајка, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливш |
| ћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држати угледна предавања, али претходно |
| као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њ |
| само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куц |
| ст.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаше тако непомичан, преврташе хартију, па је одједном сави, |
| сено, покривено шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} |
| неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, к |
| изменце разасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пож |
| > <p>И опет мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај |
| човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у |
| ом наиђе... одмах после венчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од |
| е, поред усмене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле по |
| , а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господин коју |
| м брковима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, ос |
| ор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-о |
| мре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} На мене скочи |
| срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура |
| његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то з |
| е он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче...{S} Ха, присети се он н |
| не мисли више о паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она т |
| мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живота...{S |
| , не скривајући подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта |
| еци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она о |
| S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица са |
| писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо гимназију заједно...{S |
| ад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела гледајући у |
| и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника и подајника, а?. |
| е мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће |
| ојаном, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело лето... лежати на кревету и мислити |
| ислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин извршити.{S} А |
| ако обгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи |
| ана.{S} Већ га срамота свраћати судници тако често, па улази с коњем право у школско двориште, |
| што им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрости се са го |
| екако збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно...</p> <p>Не прође ни м |
| и своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја |
| и и захваљујући случају што му се језик тако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на |
| руге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па ов |
| тказати?</p> <p>— Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела. |
| о ми јадни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све преми |
| , те овај ће бити пенсионован... ваздан тако!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да |
| о да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није б |
| <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице не |
| пусту, да седиш с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље...</p> <p>— Здравље!...{S} А што |
| исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом |
| S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео тако поступати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би |
| мају и први разред... па се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и о |
| мо тврде да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затво |
| а се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће рад |
| помислима...{S} Дуго је времена прошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Врата шкрипнуше.{S} Г |
| ..{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши |
| мо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више |
| подин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако |
| p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} |
| ежите!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате?</p> < |
| преми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да с |
| — Отпуштен... хе, мој цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпуштања боље |
| ... поједине округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да см |
| јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па п |
| > <p>Сад се све променило.{S} И како то тако одједном?{S} Тек само налетеше облаци, натушти се |
| иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се |
| задовољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка угледа отворену к |
| одједном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се по |
| ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у груди |
| не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и с |
| е, нарочито у последње време, ступила у тако пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде прем |
| отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насм |
| га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p |
| шестогодишње теорије...{S} Пустити децу тако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу |
| с, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? |
| осле јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како је раније опазила госте, па |
| лашено погледа.</p> <p>— Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, г |
| .</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је нер |
| а по том.{S} Богме страшно!... није баш тако обично, како причају.{S} Не могу још да се прибере |
| {S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да |
| Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздрхталим гласо |
| е имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сироти |
| е поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш |
| p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? |
| шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе |
| и у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, |
| мео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако редом разгледаше све шта би као требало набавити з |
| тног, које граничи са лудилом...</p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду |
| ве... нисам ништа још прегледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љу |
| код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући к селу претресаху полако добре стране свога |
| аба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше руком...{S} Можда је то њему, али се то њег |
| ок се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало |
| клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У такој соби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је |
| ити о том почетном послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине годи |
| ео напад, по свима правилима донжуанске тактике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним родитељима, |
| ити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се |
| устело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто |
| де зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасви |
| докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасу |
| ба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опус |
| поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пута.{S} Иде унаоко |
| ука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног |
| едном да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да с |
| мати.{S} Није ни излазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n= |
| е и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп <pb n="119" /> смишљаше да се крене до председ |
| еје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p> </div> <div type="chapter" |
| ки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му је српски језик у |
| ељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном |
| изгледао, шта је радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати ру |
| .{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, зан |
| у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, св |
| гледаше и насмејаше.</p> <p>После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— |
| ар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S} Понови јој све лека |
| кло!... мртав!... мртав!...{S} И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешк |
| ући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се н |
| он поцрвене, па одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће |
| мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, |
| нчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа ви |
| о.{S} Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на јед |
| м вратницама.{S} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, на |
| , каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се |
| Гојко преписа имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустав |
| и зближују.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан о |
| иже пред вратнице, опази Богосава, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се |
| </p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије.{S} Видевши збуњена Гојка к |
| овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише |
| шћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очију...</p> <p>И све то што с |
| ду навучен је суморан покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, |
| /p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, и уздишући за изг |
| е до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојеви |
| поче мењати...{S} Прво се појавише неки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу не |
| се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа умирила, па се само још осе |
| на не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно светлости.{S} Не може још да се пр |
| тојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца |
| д, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано је у њима некакав безумни израз, од к |
| не и засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигла танка пробојна измаглица, а тамо |
| итничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини...</p> < |
| . ти си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски живети... наставља он своју мисао.</p> |
| на...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" / |
| тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају усамљени...{S} |
| ћ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се в |
| S} Може ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја к |
| , све ово... тужбу Министру просвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од |
| ест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо бољ |
| добио сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а |
| путници:</p> <p>— Видите тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, видите у густој м |
| ли брат из Београда, који <pb n="83" /> тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љуби |
| авирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу |
| ко хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копа |
| це ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чис |
| се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотик |
| — Хајдемо... хајдемо у нашу школу...{S} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устеза |
| дем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} П |
| птембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она |
| Хоћемо... или управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема планина.{S} А што питаш?</p> |
| озив новог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступиле разне п |
| која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћу |
| и и сељани, преместише га у судницу.{S} Тамо, са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, насл |
| низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} |
| о собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и п |
| ини подигла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено |
| ао да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући камџијом по својим дуг |
| а уска-речица...</p> <pb n="25" /> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила |
| Молим вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто?.. |
| мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоће |
| једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, |
| мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано |
| јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица |
| и веселија.</p> <p>— Јесте; хајдемо сад тамо.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавши кроз велики прост |
| ио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, бад |
| Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и |
| из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином женс |
| ла да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу |
| а ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему до |
| .{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,..{S} Три разреда, толики рад... и |
| готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ра |
| а.{S} Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори ј |
| га чела.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узн |
| па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, ви |
| да вам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зове вас председник комисије.</p> <p>Гле, |
| ије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увред |
| ?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зверајући |
| ажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, св |
| е могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говор |
| ра, па испушта једну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи павлаку |
| е га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, ос |
| дговори пријатељски:</p> <p>— Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих и молите. |
| S} Извади из стола деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону исписану хартију, па је |
| едва изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, |
| ац учитељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењ |
| али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— Под крушком онде...{S} Гледала шт |
| очи и изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а на |
| личног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја |
| де вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, за |
| ће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!< |
| ечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сре |
| о?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао.</p> <p>Т |
| ако сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да го |
| ели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изглед |
| p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истина, |
| испричате све догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учитељке.{S |
| стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на в |
| о могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само пропа |
| школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашт |
| усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха |
| же она устати и рећи: извините, или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S |
| Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори |
| с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се с |
| >— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице.</p> <p>— Нема општина ниједне ваш |
| у сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде сами.</p> <p>— |
| ље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгу |
| ..</p> <p>За председником се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених о |
| воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне девојке...</p> <p |
| но у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једноставно зеленило црв |
| ше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танахним крилима поред самих њихових очију; пројури тих |
| е око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке |
| ђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стад |
| b n="197" /> плане ватра, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање |
| изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као изненади, зачуди, |
| S} Изнад села се, тамо у даљини подигла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој |
| чићи танки, жућкасти, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на средини, испод њи |
| зама, што су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге прутасте гранчице, понамештале се |
| жно... мала устанца скупљена, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа |
| ољству...{S} Смешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S} |
| м бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретке жућка |
| це му доста развијено, обријано; брчићи танки, жућкасти, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и о |
| ускама бриљантским, са малим, кратким и танким ланчићем укусне израде.{S} Она га извади из кути |
| ла!...</p> <p>Млада, лепих црних очију, танких повијених обрва, нежна, чиста лица... неописана |
| Хе, младићу, у мало ти нисам преврнула тањир, узвикну она весело, намештајући чинију на сто.</ |
| .{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, дај прво тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међу друговима ж |
| е оглодане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или наслагани један |
| сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или |
| с у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговори му она и з |
| ну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање |
| скочи весело, узвикнувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољу |
| ања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако необично измењено, сањ |
| еч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу |
| у времену.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно у подне.{S} Силазећи низ камене степенице, она се |
| ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тв |
| ирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд знате, |
| јко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, |
| ајко се показа веома предусретљив према ташти и свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, |
| ли их постепено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку пријатност од ових смелих |
| ежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Министров потпис...{ |
| је послове, одговори Влајко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> |
| е догађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни се шале, него шта мисли |
| S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} |
| а уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави он, рукујући |
| ико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, преблед |
| моја!... је ли?...{S} Довека!</p> <p>— Твоја!... прошапта Љубица и уздахну горко, извијајући с |
| срећнијега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би |
| вих дана морамо ићи на испит... требаће твоја крштеница...{S} Па после...</p> <p>— Све то ти са |
| оштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити...{S} Ово се нигде у |
| Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?...</p> <p>Бог |
| а онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, б |
| оворити на Гојково питање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино |
| <pb n="205" /> <p>— Знаш да сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мном...</p> <p>— Д |
| ом лепотица, које ти служе и клањају се твојој лепоти...{S} Па после... море биће свега, само т |
| /p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одборник.{S} Он |
| на, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{ |
| отину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У основној шкопи |
| столица.</p> <pb n="34" /> <p>Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату |
| купио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте страда |
| и са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно |
| да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом кором.{S} Налактила се тако на сто, стис |
| изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љубица се нам |
| тву и обојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним с |
| вну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно светлости.{S} Не може |
| још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се унезвери, раши |
| чно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га учитељитц |
| мах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, погледајући лукаво, испо |
| ворна жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и прог |
| а, стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и на |
| оба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости.{S} Скамије ста |
| олу, умре ми мати... откупи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{ |
| ног зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо з |
| вуд навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и по |
| ебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљив |
| ...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра |
| в све му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симпатију од првога погледа.</p> <p>— А ка |
| орачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега |
| .</p> <p>— Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео |
| на њено равно, ниско чело...{S} Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају с |
| ро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p |
| увише ревносно занео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, школски послужитељ, скида |
| Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради |
| тране око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства.{S} Са лиц |
| јој је омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, |
| нкастим јабуковим или крушковим цветом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, |
| вати: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован... ваздан тако!...</p> <p>Љ |
| довољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што м |
| а другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </p> <p>— И мени се св |
| А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар ка |
| лим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! ре |
| } Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се |
| ник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично |
| што отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар полугодишњи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме |
| примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} Веља још горко прекор |
| о се овај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не з |
| је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љ |
| епенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште |
| и се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде послу.{S} Постајаше све расположенија |
| алко... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јед |
| ећом, Стојан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на |
| S} Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се |
| а, али њему не покварише одличну оцену, те тако он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нет |
| у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, жена се раз |
| адоше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор.{S} Седе са њима и у |
| вити.{S} Међу младим људима има тога... те кавге, али се то све поправи...</p> <p>— Поправити!. |
| не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Д |
| свет свашта, не може се свему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенси |
| сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар полугодишњи парастос...{S} Којеш |
| наест динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубљ |
| лави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном |
| {S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не би |
| скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница |
| тојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зу |
| аплату незаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> <p>— Пол |
| е — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, |
| ема више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да ни |
| : да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на |
| едну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{ |
| меш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна |
| то ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горк |
| ред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој |
| с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разу |
| ј лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> |
| ч на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се доте |
| же, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити |
| ејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајући узгред Гојка, који стајаше сн |
| мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S |
| је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка л |
| овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> <p |
| и на милост овим безјацима!...{S} Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...«< |
| и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се морала трпети, и јевти |
| то допустити.{S} Толико се кидала због те своје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а |
| Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гој |
| руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађох!{S} Хајде!...</p> <pb n="97" /> <p>— Куда ћемо |
| мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве от |
| неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледај |
| до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али |
| е нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вра |
| !...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је покварен |
| почео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, |
| p> <p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Изиђоше обојица, погледајући се зн |
| уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S} |
| еома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам |
| трах на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, фаталном речју, којом се сви слаб |
| зини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{ |
| јаком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Ос |
| е.{S} Она се стресе, и одједном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта ја радим... којешта!...{S} Млада |
| а месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним зах |
| ча још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз |
| а се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго осврташе, уплашена, н |
| икривајући своју мисао, па убрза кораке те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај н |
| аним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд |
| ц, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш |
| ладаше њоме.{S} Али она силом угушиваше те нове мисли, избегаваше их, осећајући унапред њихову |
| по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно у висину по |
| ајко!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима може |
| етурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само |
| } Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да види |
| Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође |
| као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... |
| ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикује јадник очајнички, па седа на један вел |
| лота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћ |
| вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!...{S} И |
| .{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само г |
| од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад |
| за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим после подне, кад |
| е... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— |
| , видиш...</p> <p>— Куцни, братићу, нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скоч |
| ад падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више му |
| уд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љубице, друже!...</p> <p>Она се изненади од то |
| велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно зат |
| а, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме сл |
| осподин Пера... знам га.</p> <p>— Питам те онако... какав је човек?{S} Он нешто много прети учи |
| год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, с |
| {S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње ш |
| ији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да |
| удите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад п |
| робно одговори:</p> <p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад срећ |
| им.{S} Него шта ја... хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко |
| Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан |
| ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... с |
| поцени брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари |
| у, иди кући сад, па знаш онога... молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће т |
| рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спр |
| до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени |
| но ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак. |
| етњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити |
| си момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!.. |
| ; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући |
| на си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста |
| и ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, |
| знате...</p> <p>— Не бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о |
| те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одборник.</p> |
| оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији |
| јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка углед |
| не ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубица се све више |
| овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво |
| еш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се у |
| »Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему |
| у чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> |
| у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...</p> < |
| Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше ре |
| а у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си за свету ствар...{S} Па леп |
| а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и |
| } Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај |
| о мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро |
| хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијантима, среће ми!{S} Хоћеш?.. |
| рубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, много, стаде |
| енчане хаљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још те нису оставиле београдске предрасуде...{S} Ти си обра |
| пиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га |
| ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије. — Ама н |
| са децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Извол’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да с |
| , најежено, као и Гојко.</p> <p>— Извол’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубица седа |
| ом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари |
| а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у друштво!</p> <p>— Захваљујем, мо |
| иде вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, |
| се обома.</p> <p>— Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љу |
| упљам где год има што за <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово |
| уту?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој, Смиљка, из |
| } Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p |
| па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним |
| плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити нове пријате |
| га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окити |
| ле краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да поб |
| колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>П |
| о, море, чекај...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао на рачунима, одговара председник, смешећи се |
| и слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мал |
| Монте-Христо</title>?...{S} Онако ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дв |
| у жену ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе? |
| Него, знаш, причувај се... нешто је на тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође по |
| ... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчини |
| а знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рек |
| а те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинит |
| је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братићу, о |
| није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, господине, остави то.{S} К |
| мој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зубе.{S} |
| кни де ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке... |
| се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Марш одатле, безобразна живо |
| ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог |
| хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, ј |
| ="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... ситниц |
| онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето |
| треба?...{S} Њему... је ли?...</p> <p>— Теби, синко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, ш |
| .</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си |
| ... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... разумеш! |
| /p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки |
| злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бит |
| кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... '</p> <p>— Јеси л |
| јем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Тражићу негде на граници... далеко... какво |
| p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то |
| ... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Монте-Христо</title>?...{ |
| ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Монте-Христ |
| јава...{S} И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе занос |
| морно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за |
| ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себе, махну руком п |
| почели.{S} Полако!... сваки је почетак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути к |
| та се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало ради чега живети«...</p |
| <pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је нерадниц |
| е обичног сеоског левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен |
| његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после нем |
| .. у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Истина јест, прихвати Веља живо.{ |
| реса овог свакодневног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајно |
| охлади.{S} Одједном осети над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, |
| реба оставити на понављање и утврђивање тежих ствари, које се лако забораве, нарочито рачуна... |
| вици, мрдну очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и |
| зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећ |
| S} Кмет се искашља, онако из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му |
| в!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, |
| леда...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} |
| итељи уписивали само по десетину нових, тек да имају и први разред... па се свет научио тако... |
| о, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није |
| намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се да нема |
| ан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тр |
| ан и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шт |
| о вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела жив |
| } А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малоп |
| разговоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који |
| љила... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — обра |
| ма немао сам никакве користи отуда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап |
| е признанице или... или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Го |
| ао да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша |
| и ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опе |
| нуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но у |
| .{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам |
| ој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисл |
| струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посматраху.{S} |
| оменило.{S} И како то тако одједном?{S} Тек само налетеше облаци, натушти се небо и просу се ст |
| већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљ |
| исар у новој полицијској униформи, која тек беше прописана.{S} Нову официрску капу накривио на |
| емити земљиште околишним разговором, па тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави он |
| <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивш |
| етињски...</p> <pb n="206" /> <p>О, сад тек разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је њ |
| свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као д |
| а све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечи |
| ного обичније, познатије, као да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И као да га с |
| ди.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица и |
| код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд и |
| ици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, |
| о дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> <p>Одјед |
| и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, г |
| XIX.</head> <p>Дође испит.{S} Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха.{S} |
| оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкање с |
| еразрешена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли престати |
| ашно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у сками |
| ко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарати, као да |
| Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем |
| к онако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала...{S} |
| радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га |
| вао против школе и школованих људи, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао |
| ему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане д |
| и, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и у |
| S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љубицу свакад |
| ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или преперанд? запита |
| школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја среза.{ |
| S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и в |
| /p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људ |
| аднике. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Надлагује се св |
| лене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смеј |
| ml:id="SRP18993_C5"> <head>V.</head> <p>Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} |
| гао расположити и развеселити...</p> <p>Тек настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајк |
| кивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беше м |
| , лаганим и одмереним манирима, који се теку постепено у животу и сматрају се као велики украс |
| дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче ј |
| ири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем...</p> |
| арела...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на |
| у, која живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерно развијено: руке дугачке, допир |
| од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врел |
| ретура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, р |
| амртничким погледом.{S} Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути...{S} Образи се окаменили, |
| лице...{S} Прођоше јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, |
| о под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се |
| усне се искривише и затресоше, цело му тело задркта, нарочиту слабост стаде осећати у коленима |
| загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нека снажна струја, која га преобрази: он |
| а, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и |
| ледајући и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се |
| ци, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S |
| гобројне, муњевите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично, она не разу |
| .{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље зак |
| е се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањима из школског |
| > <p>Скоро је подне; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Богосава, к |
| , муњевите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично, она не разумеваше ш |
| а само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хват |
| хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пр |
| вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} Пустити децу тако у свет!... настави он г |
| . »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и |
| дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? |
| жаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све |
| несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!...{S |
| а ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш |
| се вратити, али је некакав урођени инат тераше напред, и она одједном поскида сав накит и даде |
| ну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим |
| и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи, |
| и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе |
| на још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим ја.. |
| сад осети како му спада велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као |
| обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затворите школу.{S} Јавите мини |
| .. трчи, јури некога или подиже огромне терете...{S} Пробуди се и наставља на јави такве исте п |
| у, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике у |
| S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отк |
| истог ваздуха.{S} Одједном, из другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, |
| овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Моравац.?< |
| бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв...</p> <p>— Братићу... браћо!...{S} Помоћ!... |
| не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, д |
| дина провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеализма, |
| дано, ништавно, лепо само као мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, јер нема ко т |
| ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила за времена — а т |
| некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгледати пред ов |
| ер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, оборил |
| очито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... к |
| вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко м |
| ину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла им ду |
| све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под... |
| ам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, сиромашне, деце, |
| рате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој, веру |
| е доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезати...{S} Ватра ј |
| виђала да нема никаква друга изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p> < |
| њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотвор |
| ено срце?...{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад болов |
| сеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се п |
| ситним капљицама и навлачи на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије лице намр |
| е од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, што дави, испија полако...</p> < |
| олики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за своја недела.{S} Љубица |
| .{S} Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети |
| се писар.{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слат |
| , да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју но |
| антско дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрај |
| ђен на цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајним ударцима судбине, измучен и тешком |
| ати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.{S} Једна се чуди новом нараштају, како |
| соби, сливајући се са горким јецањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се исплака, опет се замис |
| и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: каки одбегла!... |
| невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама...{S} О, још да није ти |
| , сломљена, без мисли, притиснута неким тешким, грозничавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жу |
| ајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем...</p> <p>— Мај... мајко моја!... мајко! |
| ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли...< |
| обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? зап |
| к сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговор |
| верности мужу, правила морала...{S} О, тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешк |
| S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, тешко мени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све б |
| е прашта лако непажњу према себи.{S} О, тешко мени!...{S} Одбачена!... презрена!... заробљена с |
| ешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко з |
| поту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, тешко мени!...{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако одв |
| о тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да запо |
| а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се међу њима почиње отворен |
| вори Веља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да н |
| ваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на ком |
| рте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам с |
| S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он мора очајавати на овакову времену |
| че горка исповест.{S} Љубица је причала тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањим |
| ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она д |
| бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p> <p |
| аку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмева њеном другу, те му |
| како необично, љутито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и |
| ају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије мора |
| вуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа прем |
| ако срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачув |
| како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне шк |
| воју кривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на с |
| .. и председник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p> <p>Гојко погледа |
| тије с накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко |
| и гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко.</p> <pb n="181" /> <p>— Чудна грозница!... рече |
| те разумели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђа |
| лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доиста страдала мн |
| ого других!...{S} После наступа мучно и тешко школовање у Београду.{S} Неколико пута је покушав |
| лати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она уч |
| а се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам летос благовао...{S} |
| ича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, свете ми Пе |
| емирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко.{S} Некакво велико зло спустило се на њену главу, |
| и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни |
| ишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасла у сир |
| мим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па није лако...{S} |
| ласом настави.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управо што ме |
| ад постићи одличан успех; то није много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треб |
| p> <pb n="143" /> <p>— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма |
| , кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{ |
| ски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај |
| аше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...{S} Само се одвојише усне са бркови |
| уздах односи собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско сау |
| реплашености, јасно чита пређашњи израз тешкога умора и горкога страдања...{S} Он стајаше, не м |
| ко би само покушао помутити јој срећу, тешком муком стечену, давно очекивану!...{S} Та она је |
| дуготрајним ударцима судбине, измучен и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одједно |
| ом, после ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се |
| бро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, |
| ти се мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу преко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и |
| чуђено отворише.{S} Као кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, п |
| говори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> <p> |
| , што си ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђени |
| ом срџбом.</p> <p>— Ха, пијанице једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пиј |
| имедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми н |
| ију, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова |
| се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш |
| е се то она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше |
| у пренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико н |
| лизу и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски |
| о она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га ст |
| свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже ко |
| је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она при |
| ма, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето мест |
| S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S |
| /p> <p>— Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узви |
| су оставиле београдске предрасуде...{S} Ти си образована учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се |
| .{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш. |
| </p> <p>— Добро... отеже председник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде п |
| то пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето... тр |
| ећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она руку на опаженог несташка |
| дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напослетку сав распасти, иструнућеш у овом см |
| зи она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рек |
| и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још |
| Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до |
| се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај |
| од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </ |
| ега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</ |
| ка, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије, |
| ча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали д |
| те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} |
| се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служе |
| свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја... |
| те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, |
| Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези так |
| ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи |
| е треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохва |
| но ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</p> |
| о се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо ње |
| едити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су он |
| ам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђи! |
| глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, |
| земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, к |
| иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те ниј |
| дам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p |
| га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар?</p> <pb n="45" /> |
| аре и траваре у целом округу... свакога ти ђавола зна!...</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба |
| Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} |
| , веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не треба... не могу |
| би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то б |
| сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га пл |
| око...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни, и |
| ити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми |
| вет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p |
| ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те к |
| лико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовни |
| пуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле |
| да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма |
| ње, па ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о светињи школској!...</p> <p>Она хтед |
| љаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, се |
| ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко |
| пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p> <pb n="130" /> <p>— Оди о |
| , довека...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до л |
| јемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само |
| ле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намири |
| раво ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, |
| ећим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћу |
| ри године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S |
| и...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те вол |
| Љубичин... требаш ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— За |
| риђе му близу и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћем |
| е бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p |
| месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад јој |
| <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу н |
| добравањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја |
| ма ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако |
| овек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема п |
| гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви тро |
| му једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... реч |
| трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина...{S} Чек |
| ц, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај з |
| ну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад ми |
| — Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па д |
| од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како г |
| и рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да |
| нувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди |
| наша хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, ст |
| !{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и ча |
| {S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чи |
| ш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра |
| се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка |
| и...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узв |
| чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служе и клањају се твојој лепоти...{S} Па после... м |
| ма фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти паксијана како ми опорочава моју очигледну наставу, |
| 5" /> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна п |
| {S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер |
| аве, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћ |
| никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћу п |
| овник и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</ |
| ићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... не |
| ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти зн |
| некаква робија или војачина.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, стојећи |
| поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, |
| ст динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{ |
| е љубави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити |
| е згодан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи вамил |
| ш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и засмеја се слатко.</p> < |
| е и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за |
| живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти по |
| о то мислиш?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге пакости, нема сумње, настави Веља, изб |
| од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и |
| ти.</p> <p>— Лудаци!... прави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} |
| ани... да закопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, н |
| .. јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и опет се издиже камџија, али Гојко |
| зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш |
| рочит смисао при изговарању.</p> <p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да пу |
| p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учите |
| </p> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа |
| S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> |
| у месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам ви |
| и попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ |
| апну Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је рече |
| то хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака |
| стави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам |
| м.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, него држ |
| тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљу |
| сети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров |
| .{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несре |
| ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чу |
| аше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, |
| Онакав човек!... онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— |
| гла би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све!...< |
| ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости... |
| S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже председник.{S} Ти већ знаш |
| бра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго |
| е пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше |
| седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са |
| ду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше |
| цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпуштања боље него и један од нас.{ |
| загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не позн |
| ти што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, |
| диш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, р |
| Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништ |
| гих.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више |
| уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника и подајника, |
| та ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, |
| замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кић |
| објашњаваше нешто учитељу:</p> <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S |
| заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шт |
| Јадни мој братићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света...</p |
| ођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и мног |
| једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из |
| положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на руч |
| кар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и п |
| сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само зн |
| Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, п |
| лиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш н |
| толицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</p> < |
| кане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћур |
| емо, хајдемо, голубице!...{S} Казао сам ти већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудни |
| е човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко да спрем |
| Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, прибирајући се полако и долазећи к себ |
| закука једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе |
| е му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе по |
| је... ти си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски живети... наставља он своју мисао. |
| S} Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазе |
| си се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!.. |
| .{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико |
| ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли при |
| Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масн |
| Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Г |
| на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не |
| ,..{S} Три разреда, толики рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учи |
| онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p> <p |
| p> <p>— Овај ће начинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари |
| длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку |
| ла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један дина |
| онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и расход |
| Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</ |
| не долази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми мор |
| .</p> <pb n="189" /> <p>— Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грл |
| > <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ру |
| еп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и |
| ем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти |
| му лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја ка |
| једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица само ос |
| ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам преврнула тањир, узвикну она весело, намештају |
| нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у |
| ..{S} Па после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за |
| еоград, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен |
| ебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те |
| p>— Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог |
| воље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се |
| ешио?</p> <p>— Како?...{S} Напротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко д |
| {S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти до |
| м.{S} Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартирине |
| а господина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас |
| > <p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним тоном.</p> |
| еница...{S} Па после...</p> <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни |
| <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу д |
| не, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако |
| .{S} Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим пруж |
| , кад му тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд |
| ј.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једна |
| и уста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, ја |
| Бога, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ломећи |
| стави он, рукујући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, |
| ту; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове гране |
| г он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш |
| /p> <p>— Писареву... онога, његову жену ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би зн |
| <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред |
| ве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А т |
| ли ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, тешко мени!...{S} Јесте, јесте... |
| ећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није променио па ништа... они се |
| год устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног |
| сом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом одлучно, |
| се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; так |
| х; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, |
| своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, |
| ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: м |
| у од првога погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећ |
| есело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав! |
| — Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, лу |
| ођа Зорка им, каже, причала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука.. |
| и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разрогачених очиј |
| чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним причама...</p> <p>— Пазите само, наставља он |
| е, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали |
| мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здраве, |
| ="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снови млад |
| допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити |
| ри.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве године о |
| ..{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање |
| ј сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе. |
| осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничким погледом.{S} Узе јој се цело т |
| јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, што су |
| ећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </ |
| хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... |
| лике замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се дру |
| естогодишње девојче.{S} И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су бил |
| а...{S} Нека паклена одлучност севаше у тим широко отвореним, великим, црним очима и она се упи |
| љине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткреши |
| ад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то |
| ио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учитељска посла |
| ијатна, симпатична изгледа.{S} Скроман, тих, са неким нарочитим, лаганим и одмереним манирима, |
| вио, смањио се, и постао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим |
| жење.{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је пренела оно мало сирот |
| да ће имати великих непријатности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код ње |
| тицати на девојку.{S} И одједном, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мис |
| тој магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} |
| топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само го |
| и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онда тако... .{S |
| еби да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за то, |
| неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором покривених дана, који ја |
| ма и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала то прође!... |
| о се тек наговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела ли |
| ој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше страховит... |
| данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p> |
| оваким околностима није место.{S} Само тихи, лагани уздаси по кад што одају његово немо присус |
| лно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре реке и |
| боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, бр |
| е у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разре |
| , занесено... </p> <p>Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки |
| носне снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...{S} |
| стите на замерци... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трљајући лагано рук |
| је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт |
| у од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеж |
| зјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчања је од |
| ла се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ...</p> <pb n="54" /> <p>Кад |
| > <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако само... тихо као сенка...{S} Расклањај руком пера кукурузна, да |
| head>XVIII.</head> <p>Сврши се и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И |
| егова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга, и још не |
| ког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте главу и пос |
| и са... са оном Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а |
| е обухвати целу свећу, па се онда стаде тихо лелујати, као последња слабачка жртва самртникова, |
| ле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанстве |
| и по неки сребрнаст облачак, пронесе се тихо, нечујно, преко недогледне пучине и растури се так |
| лима поред самих њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажуб |
| загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко небеснога свода.{S} Оштар, хладан ветар, пом |
| а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била несвестица... и |
| сних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под прво |
| {S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да х |
| о, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S} М |
| а ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру... чак ће |
| к гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверено, питајући |
| упо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало је |
| , тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим. |
| , кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка |
| испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво, аналишу |
| о са школским прирезом? рече писар мало тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и набавке, то ти ј |
| тискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, |
| више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина...</p> <p>Љубица ослушну...{S} Шта се то чуло?.. |
| рвозну бојазан што се ремети ова стална тишина, на коју се човек навикао.</p> <p>На вратнице уђ |
| о Томиној недељи, само нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; |
| S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо мн |
| презно, старајући се да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгледат |
| огрешио?</p> <p>— Како?...{S} Напротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојк |
| о...{S} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се |
| ље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«... |
| им?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти |
| дари у шалу: он је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступ |
| кајте ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са нек |
| у и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p |
| асом.{S} Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартир |
| ишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред распећем, и учитеље |
| та необична школска година!... »Дакле, то је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме страшно |
| ти се појединих тренутака и, разуме се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких с |
| гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без тог |
| !...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам летос благовао...{S} То се мора плат |
| је о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта |
| и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} |
| Не, не... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лут |
| учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — К |
| .. одличан... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се ја |
| арам војнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не мог |
| о, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледајући полусвес |
| евин, овако детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...< |
| а време познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се топил |
| адање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p> |
| то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њег |
| мо ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у с |
| и чини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће б |
| упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S |
| к.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предуср |
| ењање.{S} Протрља очи, послуша... јест, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен ја |
| Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, |
| дељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе |
| и.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с во |
| , застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био ов |
| ите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— |
| два месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала |
| <pb n="195" /> <p>— Па знаш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико н |
| онај први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... наслонио р |
| е само гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним г |
| .. коме они требају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака пој |
| ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него онако...</p> <p>— А |
| е бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пруга, масница преко целога образа, па јо |
| хов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто |
| то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и ин |
| творено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десети |
| Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је |
| ца узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не п |
| то такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други |
| p> <p>— Ово ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Д |
| неколико познатих јој девојачких лица; то су јој другарице, старије годину дана.{S} И оне обрт |
| све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као |
| S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква са |
| рота...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном т |
| S} Па то су најобичније појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понавља |
| дом треба свакад постићи одличан успех; то није много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године |
| он покушаваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је |
| ... али то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема н |
| и грдње што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа... али што сам страдао!...{S} И после два д |
| утица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S} Или није?. |
| са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато |
| .{S} Па најпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Доч |
| вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај... не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари |
| > <p>— Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте т |
| та бисте могли навести за разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се на |
| варио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући |
| овца реците да се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан народ... хоће да наплете свашта.{S} |
| емену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{ |
| тражити награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се |
| то знам... јер сам летос благовао...{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} С |
| , укваси убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> |
| } Некаква топлина око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло. |
| ресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око де |
| ш иде боса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и најмилија сестрица. </p> <p>— Боса |
| ах угледати онога страшног зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на |
| жила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један |
| проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— |
| а његово саопштење о оној учитељици.{S} То је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{ |
| оже.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, п |
| латна грана, посута крупним камењем.{S} То беше доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше |
| , па ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непрестано... и у ситницама тако мора би |
| а за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!«...</p> < |
| ав разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о нека |
| вољство и утеху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стр |
| га.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S |
| , у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, крупан и веома о |
| око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{ |
| ма отвори кавга.</p> <pb n="74" /> <p>— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У м |
| ухвати на делу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да в |
| е знате лончића?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, |
| ого страдати... много, много! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га |
| то сте радили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у с |
| ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и онако морам... поједине округе, али опет не ид |
| ан успех; то није много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем пет |
| кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} В |
| илиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас наро |
| нела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми с |
| ху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Е |
| живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам добро, стот |
| са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се чит |
| "38" /> почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све |
| ане, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Г |
| вога господина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} |
| огађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она |
| ти му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих |
| ори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p>— Моја је |
| ...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже |
| ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини.{S} И сад одједном стаде јој наликовати овај тр |
| ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p>— Н |
| тире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И п |
| и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипа |
| атности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква |
| хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједно, |
| ичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по |
| сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би |
| , спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, д |
| није и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S |
| љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она са |
| , па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p> <p>— Не |
| , да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и м |
| ушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен инат, надају |
| ала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка страшн |
| мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око вр |
| .</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер с |
| и ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одборн |
| познавање природе, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Истина |
| .{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он |
| и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!. |
| х спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— П |
| оји му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Родитељ |
| на, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мис |
| е.</p> <p>— Лако ћемо... има времена за то...{S} Па најпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће нас з |
| она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад јој одједном д |
| ли она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће ола |
| са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам т |
| е умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра се о |
| нас мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и... там |
| пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} Али ип |
| же цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти сад л |
| а нема довољно смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="1 |
| да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљи |
| то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опростите, заборав |
| Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p>До |
| то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица |
| та не може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му |
| равља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.</p> <p>— Пр |
| ло, али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано погледаше ћату, док се овај једва с |
| су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у сво |
| о свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни др |
| ме се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи зго |
| живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам свој з |
| и било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћу поправити...{S} Сутра |
| то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под м |
| а децу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, посл |
| тромесечну квартирину...{S} Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а |
| суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онак |
| аслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад регулисати.</p> <p>Љубица стаде рачунати, па онд |
| цу и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потр |
| он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној мл |
| ише је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку |
| што ту нема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад |
| нити још неколико, можда и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се једнако |
| се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у школу |
| поновити израз Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те |
| ама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта |
| за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и |
| ецо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у |
| нокти!... цело јој лице избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по |
| гроб...</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S |
| ђе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади и |
| ш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста |
| е смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се о |
| то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобичније појаве у школи; то већ не сме никако |
| в страх, његово право страдање...{S} Па то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и п |
| , кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни |
| </p> <p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним тоном.< |
| тра...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се |
| он је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... рече он, погледавши је радознало у лиц |
| а, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!« |
| ари ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; какв |
| .{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којо |
| поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па |
| ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши |
| погађање, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека те пл |
| овина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се п |
| ј охлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој с |
| Гојко, изненађен, само се питаше: откуд то?...{S} Како може бити!...{S} Зашто?...{S} Од чега?.. |
| ћемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесе |
| следњи уздах пред тешким сном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.</p> <p>На |
| рштеница...{S} Па после...</p> <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати |
| ?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јес |
| ра тако јасну представу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључали |
| тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све због |
| ке у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећајима, у којима се ни о |
| исли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> < |
| на.{S} Па опет уверавања, клетве, и све то неким нежним, учтивим, пријатељским гласом, који чак |
| свим не изгубе из очију...</p> <p>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало је ру |
| црн и непровидан застор будућности све то скрива од људских очију, док му садашњост не отме де |
| } Право има!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страда |
| хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човечји живот, не сметај |
| ину од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне |
| <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпуштања б |
| рам... поједине округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да |
| Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њено |
| !... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две годин |
| е ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, сам |
| тави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже |
| </p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа изненадно, па тако |
| аза.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе св |
| ибице...</p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко |
| а је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стојана |
| ојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} После пол |
| о целој његовој фигури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам |
| теде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран |
| ашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њен |
| сплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранил |
| ени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, н |
| овима.{S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и |
| ом претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из |
| е већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; |
| напред.{S} Одмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половине двор |
| ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она |
| се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игр |
| Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах |
| нтересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу |
| p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друк |
| чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени осећ |
| доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?.. |
| >Његов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</ |
| некоме такође маше руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива |
| о ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека през |
| чати о последњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће до |
| то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недос |
| иде двориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако |
| розор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је то?... промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче.{S |
| г нејасног злослутног страха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о |
| ји му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми о |
| о издавала уредне признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... ил |
| ад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он т |
| едао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Н |
| ожењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једв |
| собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, п |
| ..{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неки |
| да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка уг |
| чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати |
| >Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те |
| исам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се да |
| глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем! |
| ла сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p>— Н |
| <p>— Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, па |
| ила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, п |
| писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p>— А |
| Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође |
| ха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} |
| у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко за |
| оже да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је |
| његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио |
| и пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досети |
| се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, сам |
| еко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} |
| ати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Ш |
| бало <pb n="163" /> протестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и |
| ом кмету, рече један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на вра |
| зви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за |
| а и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков кр |
| ће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобичниј |
| нала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би |
| ена, и упропастих живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити |
| само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра |
| а онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта |
| шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима сво |
| у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што т |
| ича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за в |
| епо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} |
| учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш |
| мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не |
| посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S} |
| те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Дец |
| о нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао уста у широк сладак смех, а г |
| бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и на |
| њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио |
| пита Љубица кмета.</p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једно |
| се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«. |
| гао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништа.. |
| n="21" /> <p>— Рачунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му |
| а говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила је читати оваки израз на њему, и ево с |
| е да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p>Вратнице се давно затворише и пријатељи з |
| и је мора отурити!...</p> <p>— Не, није то... оставите!... узвикну Гојко, трљајући руком бледо |
| ила?...{S} Чекај!...{S} Није то... није то... нешто лепше...{S} Или није лепше... није ништа ле |
| а-ха-ха...</p> <p>— Којешта!...{S} Није то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, бр |
| ам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} Није то... није то... нешто лепше...{S} Или није лепше... ни |
| .. али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, |
| преливају се на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа |
| е...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И о |
| она незгода новчана... али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} |
| ога слуша, па тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да го |
| стаде сама са болесником.</p> <p>»Дакле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже д |
| мршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични сеља |
| убише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, |
| о се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као |
| њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену и његов |
| во се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га |
| бње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богоса |
| е добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душ |
| хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај исп |
| на се још надала...{S} Мислила је да се то може некако окренути, и ако није знала како би се то |
| ед својом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спок |
| оћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше дола |
| је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, у |
| ак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово д |
| ...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се прибли |
| а...</p> <p>Љубица ослушну...{S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко |
| ути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, густо?...{S} Иде, иде... плива... с |
| рати необично, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чуј |
| само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чује проле |
| акшало залудној учитељици!{S} До сад се то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде |
| мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе |
| ћу срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила својим доласком...{ |
| су били меки, добри, послушни... све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу н |
| живине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочити звук, који се но |
| оја и даде колико је требало.{S} Све се то изврши неким полу-пословним тоном, као да издаје оби |
| {S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S} |
| школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може мисли |
| у час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она |
| <p>— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то играли?</p> <p>— Крпигуза, одговори један смелији де |
| док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника.{ |
| акога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} |
| недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} Па онда? |
| ас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу младим људима има тога... те кавг |
| о окренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада в |
| . — Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете...{S} Вечна правда!...{S} Али сад... так |
| омном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом навалом громовите буре |
| ... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мрака |
| дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прош |
| дим људима има тога... те кавге, али се то све поправи...</p> <p>— Поправити!...{S} Не може, ма |
| ше руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зн |
| па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и малодушним узвиком: е |
| смеши на њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или с |
| зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} Уп |
| ижи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах п |
| ко!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала |
| је хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> <p |
| љубав, велика, заносна, онаква, како се то описује у романима...{S} И све је тако некако испало |
| у приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, с |
| су знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташцима и строги |
| јих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} |
| Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... шт |
| у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у |
| едставља правога домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} |
| си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста дас |
| хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} |
| јући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањем, као ка |
| еражена.{S} Није никад помислила, да ће то такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло само |
| р.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... оте |
| шљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће там |
| осети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} Толико се кидала због те своје зле осо |
| она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушај |
| ову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запи |
| Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом" |
| на украсу као приковане...</p> <p>Беше то збиља необично уметнички израђен златан часовник, по |
| ше необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне г |
| ли се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једноставно зеленило црвене се кровови кућа, беле се |
| бодно небо...{S} Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећ |
| упчати се тако под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутат |
| } Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарати...</p> < |
| , он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због о |
| гој држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’т |
| како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти ре |
| ко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим св |
| вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како |
| то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно д |
| о место, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за ра |
| а натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећ |
| та ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о |
| ..{S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа поку |
| до сада... некаква катастрофа!...{S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, т |
| p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим |
| ежни они једри пуначки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене ру |
| могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар с |
| </p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређивати... одмах... затеже он опет, |
| ица не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести раз |
| желеше да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање |
| е није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је |
| о у косо, некако необично, љутито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде п |
| јко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, ш |
| су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво |
| буђени осећаји сада све увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно.. |
| ој кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица |
| узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична |
| остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући о |
| Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је мој |
| олико минута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да |
| толикога страдања, <pb n="159" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче н |
| «.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и ника |
| и се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узимајући |
| пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и |
| развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} |
| {S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети о |
| Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећн |
| да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не можете заборавити никад?...</p> <p>— Хо, |
| ва!...</p> <p>— Море, господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... |
| савијене око његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} |
| чно светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дош |
| во сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о ч |
| не огреботине још се истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ништа.. |
| .{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> |
| ају...{S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна ствар...</p> <p>Него шт |
| ори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...< |
| ојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{S} М |
| S} Сећам се многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посматра |
| је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не п |
| ам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојково ме |
| адим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад с |
| у, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Так |
| ли му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, к |
| зе је страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p> |
| <p>Одједном се расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду |
| не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту |
| {S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! |
| .</p> <p>— Ха, пијанице једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богос |
| колама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао!</ |
| икуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи |
| а, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако објашњава свој покрет, а по неки пут б |
| ломећи велика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрп |
| овољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако-необично на |
| ко му то савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде |
| ивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S} Чим се отворише <pb n="115" /> вр |
| а — њихов је грех...</p> <p>Изговоривши то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи |
| нема стана у школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школс |
| би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва |
| е прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило |
| ели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И |
| ко се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а |
| је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још више и од |
| ас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе |
| > <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад |
| раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица |
| Да се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео...{S} Скућио, окусио домаће среће, раск |
| еће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако |
| еко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на |
| говори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{ |
| да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па с |
| д, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко |
| ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што виш |
| го газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да нема толи |
| га, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се н |
| н учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени другов |
| ко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави.</p |
| рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо |
| ажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то |
| глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад не ч |
| и страда, али неостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању |
| е биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они |
| што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, |
| } Влајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, пр |
| нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p> <pb n=" |
| езумно, са највећим самоодрицањем, како то може само њена страсна и плаховита природа...{S} Она |
| {S} Једна се чуди новом нараштају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} |
| па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p |
| рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... уз |
| о, унезверено, питајући се у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути за |
| виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је |
| ге ствари а понешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, |
| ече Љубица, тражећи згодан израз — како то нисте живели?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S} Од |
| .{S} Као на електрици!...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— Остао |
| ребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге |
| пну му она.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер |
| </p> <p>Сад се све променило.{S} И како то тако одједном?{S} Тек само налетеше облаци, натушти |
| са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједном наиђе... одмах после венчања...{S} И тако д |
| вим да окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако |
| ењено, сањиво, занесено... </p> <p>Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не проб |
| ећ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега с |
| ито да чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам. |
| и стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе |
| е, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти. |
| >Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог |
| p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недостижни, него скромн |
| и, рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше је сте |
| егледавши га.{S} У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?...</p> <p>— Видећемо... бојим с |
| деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам |
| а само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим |
| еца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи |
| ... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да |
| ош није почео постајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс |
| опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи се он |
| што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се питаш |
| } Љубица Петровићева.</p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учи |
| ама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто |
| во... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погл |
| <p>Љубица плану и намршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејач |
| се хвалити својим другим разредом, јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем |
| лбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> |
| оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у м |
| та сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S |
| ећ необичне комплименте...{S} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ј |
| ући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се да |
| откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте стр |
| ен Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</ |
| ојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Н |
| ашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, недовршено?{S} А знам, осећам да |
| годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, |
| има његова обична бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p> <p>»Ка |
| па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никак |
| раво причинити му страдање, само ако му то савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, з |
| теже председник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p |
| да га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају?...{S} |
| смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће |
| итичке раднике. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Надлагу |
| и дана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!...{S} Кад угледа злато... хм... нем |
| ...{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ни |
| маже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју |
| лема, јужнога воћа, уверавајући како су то необично јевтине ствари у Београду, куда он иде чест |
| се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и на |
| ..{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} |
| стајаше све јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише |
| љивим напоменама.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошл |
| хе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... |
| > <p>— Страдање... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора |
| рт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не |
| кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрат |
| раћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а о |
| а због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то |
| се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и п |
| <p>— Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову месту, видела |
| за се и знати да је у праву располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, голубице, много он, грешник, |
| во се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— |
| а видим... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да м |
| ече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти д |
| амо да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па |
| дговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са |
| је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се ми |
| у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско п |
| >Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији |
| а, без повратка, без оправдања«...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшниј |
| јер је почео с другога краја среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осу |
| то поправити.{S} Међу младим људима има тога... те кавге, али се то све поправи...</p> <p>— Поп |
| е тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлина.{S} И св |
| бица, црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обр |
| ог тога, господин-свештениче, није због тога што... није због школе.{S} Има и богослова који рђ |
| богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није због тога што... није з |
| ла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу х |
| е да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће напред и све напред, и |
| тане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу. |
| чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође јед |
| це, друже!...</p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се ба |
| , али се он прену и стаде се отимати од тога новога расположења.</p> <p>— Страдање... разуме се |
| а!... па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>В |
| живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа оног |
| учитељима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни долик |
| ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, молим те.{S} |
| радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође з |
| уго... вама требају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него зн |
| е... опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим |
| о.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничкој стан |
| паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво по |
| урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, одлука: да се све |
| ики камен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен <pb n="118" /> уз брвна, ослања се леђи |
| јер познаде председника.</p> <p>— Пусти тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на свој |
| ошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке општине дал |
| као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, при |
| господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оногај |
| тању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро шт |
| одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде |
| опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткив |
| е допушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љуб |
| накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива према њему.{S} Донесе јој |
| прими плату.</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех н |
| зуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још страшнија, још одвратнија... |
| из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој |
| ека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S |
| } Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и |
| а...« и тако даље — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле потпис: »Управитељ школе орловичке |
| и.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним причама...</ |
| ћа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те |
| како сам морала брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја н |
| другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове |
| овљена задруга.{S} Влајко се сав предао тој установи, и све време што му остаде слободно ван шк |
| умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очију...</p> < |
| ешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гласно:</p> <p |
| црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше са |
| ници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропуштено.{S} О малом испиту до |
| сетке на рачун кога говорника.</p> <p>У току разговора Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— Пос |
| да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде јучерањих себичних мис |
| дити.{S} Ваљда нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хт |
| а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице удате, управо све у целом срезу, све с |
| о пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети |
| p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и препла |
| не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на столу...{S} А |
| тамо у Министарству!,..{S} Три разреда, толики рад... и ево ти сад још један разред, да би се о |
| сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, |
| и, да је тај човек, који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и |
| и.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва |
| ју?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{ |
| а урођена грубост неће то допустити.{S} Толико се кидала због те своје зле особине, која јој см |
| са овако чистом и упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице |
| у — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог |
| извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њ |
| ћеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S |
| јер она не осећаше љубави.{S} Та она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, узвише |
| непретурене, мисли...</p> <p>»Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне ствари?... |
| и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и мука причинила.{S} Само не могаше ниш |
| 993_C11"> <head>XI.</head> <p>Љубица се толико измучила, толику борбу душевну издржала за ово к |
| један одборник.{S} Чудим се како ћемо и толико спечалити.</p> <p>Отпоче се право вашарско погађ |
| > <pb n="59" /> <p>Да ли могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешена заг |
| о амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај |
| дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже г |
| и.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислен |
| ликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њихову поло |
| не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше |
| о Љубица и писар постајаху интимнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим |
| која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да се навикн |
| муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чу |
| и загледа се у свој часовник...</p> <p>Толико пута је, док свршаваше школу, идући главним улиц |
| грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред толикога страдања, <pb n="159" /> још и то... да буде в |
| код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, како он сиромах мишљаше, љубави свога |
| I.</head> <p>Љубица се толико измучила, толику борбу душевну издржала за ово кратко време, да в |
| неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту само пуста празнина.{S} Он осети да је остао |
| мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим вр |
| ем, као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још п |
| воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрну |
| шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин ко |
| ту, па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом трепере светли сунчеви зр |
| хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете |
| о неку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше |
| ази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његов |
| а је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац |
| ао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том почетном послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и ра |
| њена смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... как |
| јући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, пређе преко двори |
| и показа велики светао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини д |
| >XII.</head> <p>Прва писарева похода по том не учини на Љубицу такав утисак као последња.{S} Он |
| ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад та |
| и погледи, и ова најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашна сеоска деца...{S} И кметови |
| акле, то је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме страшно!... није баш тако обично, како пр |
| емаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону на с |
| Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговоривши још неколико речи, руковаше и растадо |
| заласка, прснула је ватрена светлост по том недогледном пространству и обојила га чудним, разни |
| исар скочи и утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше излазити уморна деца, протежући се целом сн |
| дине проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како је госпо |
| и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа.... |
| Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, тужнога, очајнога, го |
| а-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево |
| чуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе п |
| , о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као |
| оји је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, стари лисац, удесио је све |
| брази се заруменеше; она се сва предала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, це |
| ца задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, кој |
| , да не буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина трошка на гозби одређује се дужином вр |
| савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може јед |
| јнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове по |
| ху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су |
| овању, о братској искреној симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино зб |
| би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... как |
| . понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треб |
| док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах о |
| плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса с |
| и је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе у ходник, па не |
| дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо |
| у је обузело целу памет, па мора само о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен, тресући се од |
| запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бит |
| и је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p |
| није од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу читав бездан пре |
| еда израђене задатке на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи |
| смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужнос |
| спао с другог света, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{ |
| И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, само нека све прође у тишини...</p> <p> |
| .. <pb n="57" /> други израз, понашање, тон говора, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто |
| штро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба д |
| мени разговор и узе веселији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитво |
| необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у наредби. »Наређује се |
| а се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не т |
| >— Све одличне, одговори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица г |
| м се окрете својим несташцима и строгим тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њ |
| , проговори писар службеним полицијским тоном, па онда, као са своје стране, настави:{S} Понео |
| } Све се то изврши неким полу-пословним тоном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигр |
| , придружи им се ћата овим фамилијарним тоном.</p> <p>Љубица плану и намршти се.{S} Писар то сп |
| {S} Шта има ново? запита га она обичним тоном, који одговара другарском разговору, па изиђе на |
| е слободно и оним полицијско породичним тоном рече јој, прилазећи: </p> <p>— Хехе... јесмо ли с |
| иди насред куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћутање...{S} Неко се помаче, устаде, он обрте |
| сно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је |
| јих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних да |
| ки светли дани, срећни часови... она се топила само од једнога погледа, била је блажена кад се |
| ати погледом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сневао најсрећније снове...</ |
| И њега опет стадоше претресати некакве топле, пријатне струје, које потицаху отуд од некуд од |
| ој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад беху с |
| розници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брковима пад |
| <pb n="100" /> <p>Склупчати се тако под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати |
| њства...{S} Ћутати, ћутати, ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} |
| орити.{S} Али шта је ово?...{S} Некаква топлина око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа |
| е почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан проведоше две |
| тога осећања, па му душу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана от |
| менило, пројури кроз њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која му је толико |
| е од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина: мило му што она сама везује своју судбину за њ |
| ени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И п |
| еће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, |
| о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и с |
| ише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струје низ |
| љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љубицу свакад пресече преко срца.{ |
| ан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пу |
| > <p>Писар и Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а |
| из њене руке зреле плодове?{S} О, какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни |
| Тамо, са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као у |
| ам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за |
| pb n="28" /> разлеже песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...{S}" Деца поискакаше из клуп |
| ла, отвориле кљунове, па само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела изм |
| p>...{S}Синуло пролеће.{S} Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око н |
| унце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође |
| , као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом округу... свакога ти ђавола зна!...</p> |
| на тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Не |
| ваде.{S} Задахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице. |
| ла по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине, помешан са |
| ђутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарат |
| ио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале справе за лов, за |
| Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господине Перо, |
| м надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају г |
| свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагедија!...</p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не |
| кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет настављају светлији д |
| еда око себе усијаним, узвереним очима, тражећи одговора на ово животно питање...{S} А око њега |
| залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.{S} Из п |
| е разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан израз — како то нисте живели?</p> <p>— К |
| е сагла, нешто се осврће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само се шарени |
| ба је данас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случају похвалу.{S} Стојан ми набавио |
| едесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш т |
| ену ропску преданост.{S} Женска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње ј |
| сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не в |
| је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно |
| т и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p> |
| и, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика |
| оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то с |
| н...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.< |
| и гледа председника право у очи, кад му тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, им |
| ј деци.{S} У непрекидном, заморном раду тражила је утехе; у послу је угушивала онај стални стра |
| је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одборник.</p> <p |
| а глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један |
| а савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одма |
| е...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрза обрад |
| ита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па сад само |
| чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сам |
| /p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам тр |
| био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар |
| како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бист |
| н га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта тражите?...</p> <p>— Учитељ орловички...{S} Гојко Савић |
| арог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон |
| цу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{ |
| рака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бити чевр |
| ћу поправити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само ш |
| у, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Тражићу негде на граници... далеко... какво најгоре, на |
| заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, као што се све сличне |
| а, која укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па нигд |
| ебе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то бил |
| у предавали, поче она збуњено: припрема траје најмање месец до...</p> <p>— Ха, методика... прек |
| ица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни јед |
| крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први |
| наплете свашта.{S} А учитељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, |
| и. — Сад ће радити озбиљно... сасвим се тргла... сасвим!...</p> <p>— Е добро, добро...{S} Збого |
| јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети н |
| о, бесвесно; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, деч |
| орити, ко је може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао |
| бор, јецање...</p> <p>Одједном се обоје тргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао, па т |
| ушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављање и утврђивање тежих ствари, |
| е поведе...{S} Не, не... треба стајати, треба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га! |
| а кроз честу...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме к |
| ићу, видиш...{S} Кад је човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке врел |
| а...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да с |
| , да, да... трже се одједном полицајац, треба за општину, рече он, па се осмехну левим брком. — |
| о срцу, и она се поведе...{S} Не, не... треба стајати, треба издржати до краја...{S} Оно је већ |
| зна!...</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван. |
| че да остави послуживање, па сад ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, доста је ч |
| .</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да |
| е коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно |
| акав успех?</p> <p>— Па није лако...{S} Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим |
| има, још немају ни појма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их научи...{S} Без <hi>силе</hi |
| > <p>— Врло озбиљна болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женска нега...{S} Може бити свашта... |
| е време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прег |
| тима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра... ових дана мора |
| вори као истрке:</p> <pb n="82" /> <p>— Треба да се изврши наредба Министрова, одвојте ми девет |
| и ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, ко ј |
| е са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, |
| застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, |
| : да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разумел |
| бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p |
| ј учитељици. — Код ње је нова школа, па треба прегледати и записати све што је потребно да се н |
| к.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, брат |
| право убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима |
| <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа не зн |
| овораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да |
| тећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S} Познао сам вас |
| је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!... др |
| после дужег ћутања и посматрања. — Овде треба често да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте... да. |
| и, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И |
| хвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само |
| ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не треба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не |
| гла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало с |
| е ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам.. |
| , убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не треба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нестане такве |
| и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; как |
| че, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици |
| е и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његов |
| ите без невоље!{S} Изволите, колико вам треба новаца...{S} И он извади велики новчаник са гомил |
| имала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тр |
| и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и |
| и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад постићи одличан успех; то није много тешко |
| и, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде ск |
| } Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се за |
| а је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— |
| {S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему... је ли?...</p> <p>— Теби, синко, и |
| рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше је стећи |
| ремила се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па са |
| м ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n="12" /> за отварање првог разреда?...{S} Ка |
| еба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p> <pb n="87" /> <p>На тако приј |
| исницу име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се нас |
| творено изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештени а учитељица о |
| и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо... |
| <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— Па... требало би... р |
| амоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш |
| ад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Доса |
| </p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш |
| и му он одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И он |
| то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим се |
| јемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она пр |
| треба да добијем петицу?</p> <p>— Па... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке |
| е близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се с |
| ашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брату... <pb |
| џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све се то изврши неким полу-пословним тоном |
| рађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му је српски језик у свима разредима. |
| ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку |
| тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема |
| а онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} |
| није углађен ни... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то време н |
| на као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, од |
| <p>Тако редом разгледаше све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{ |
| р и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb n="163" /> протестовати, он је то радио без |
| и ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те |
| тра... ових дана морамо ићи на испит... требаће твоја крштеница...{S} Па после...</p> <p>— Све |
| чунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <pb n="21" /> <p>— Рачу |
| докле год устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не зн |
| авио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одборник.</p> <p>Тада учитељица, |
| ет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било |
| готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави најразноврсније |
| дном му се промени лице, али кроз један тренут стаде га полагано обузимати срџба... </p> <p>— К |
| е руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и д |
| је само да провири једним оком, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном државно |
| се изви из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и заклок |
| да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, |
| сад одједном стаде јој наликовати овај тренутак на један часак из њена детињства.{S} Јест, сећ |
| ај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор...</p> < |
| чи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и проговори |
| олица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамот |
| ти?...{S} Не, не... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, тако понека |
| а према њему«...{S} И она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала нешто налик милоште... |
| , мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се, то су најлепша сећања...{S} Ето |
| то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка страшније од свега на свету...{S} Срце јој ста |
| ћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу преко насло |
| ила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, одлука: да се све кида |
| се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично груну... задими се... гурну је |
| ...{S} Дечко махну руком и скоро истога тренутка скикну кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта |
| ез повратка, без оправдања«...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од |
| ше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n="89" |
| леда пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к |
| ешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зраци...</p |
| {S} И над том белом, миришљавом завесом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен свод чисто |
| Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем, вију се чарда |
| пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и беличаст |
| ше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао, па трепери својом нежном сребрнастом светлошћу.{S} Зрикавц |
| бојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним сводом, |
| по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном светл |
| шти...{S} И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђењ |
| у.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред л |
| тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њег |
| ти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећем на врху иконостаса.{S} Учитељ оте |
| ако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вр |
| лободно... а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да |
| рна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зн |
| таде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као де |
| кар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb n="197" /> плане ват |
| ичка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S} Шта ћемо?. |
| розор.{S} Погледа у учионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одскачу; погледа на двори |
| игла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је |
| а озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу ун |
| бати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ради чега |
| зничавом журбом стаде се облачити...{S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легн |
| е хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и ст |
| ме мислити...{S} И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сока |
| грли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се |
| .. ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу |
| S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га п |
| чи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.{S} |
| </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу? |
| >— Знаш... наша посла!{S} И мени је ово треће место.{S} Само ми необично што ме сад не премести |
| грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па |
| d="SRP18993_C17"> <head>XVII.</head> <p>Трећега дана Ускрса чланови Учитељског Удружења беху по |
| оне још седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хт |
| ="SRP18993_C21"> <head>XXI.</head> <p>У трећем месецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, |
| траха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану |
| о је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{S} Љубица се вео |
| оран.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се бу |
| стао са својим походама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, по |
| трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла и |
| зацело: ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу |
| } А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} Па онда?...{S} О, та в |
| ајаше послужавник са водом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само о школском раду.</p> |
| молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко |
| бицу и одједном, погледавши у часовник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита |
| дубока размишљања, па махну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за |
| p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, треба за општину, рече он, |
| ма.{S} Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... некакав страшан бол стеже јој срце, о |
| обасјаше коси, врели зраци...{S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одје |
| Љубице!...{S} Љубице!...</p> <p>Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чу |
| кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен око ср |
| де беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоки |
| о, и она се претури...</p> <p>Стојан се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасн |
| } И одједном, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар |
| писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добр |
| на посао...</p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стењање.{S} Протрља о |
| и то није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, али се о |
| итави потоци из неба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, |
| ите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— Како... не |
| !... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, |
| мужевима, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање |
| некакав нејасан покрет, па се одједном трже, прибра се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шт |
| рити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице.. |
| Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се осетно трже и одједном му се промени лице, али кроз један трен |
| Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо |
| ко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед. |
| пољиле, него се тек наговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе |
| и замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{S} Шта је ово?... |
| <p>Богосав, пребледео од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сј |
| места полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мут |
| еше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу Мин |
| .. лице јој се искриви од некаква болна трзања...</p> <p>Влајко скочи, учини некакав нејасан по |
| ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглуши |
| тадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети се |
| својим великим очима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она |
| зничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан, суманут...</p> < |
| орња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом |
| а, макар оне тамо у Министарству!,..{S} Три разреда, толики рад... и ево ти сад још један разре |
| више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ и |
| зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј |
| ртију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће пр |
| мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: ка |
| е.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица остаде скрушена, слом |
| ет предмета, а она само један разред са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разр |
| и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} Комисија!{S} |
| p> <p>Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти |
| вако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наредбу нап |
| и је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за с |
| се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет предмета, а она само јед |
| _C6"> <head>VI.</head> <p>Протекоше још три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се виш |
| руђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n=" |
| ожеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се |
| им се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њи |
| упих у гимназију!...</p> <p>Он застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од великога напор |
| јим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трљајући лагано руке једну о другу. — Много сте погреши |
| није то... оставите!... узвикну Гојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања неизмерна |
| и спремаше за разговор, идући по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И т |
| кама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Р |
| ест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, брати |
| саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, |
| леда у оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мр |
| та грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милина, |
| већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; плетар, у који је затварана једина коза ш |
| далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад |
| же злу помоћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви троје се насмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан |
| ја, господинова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... као...</p> <p>— Као једна породица, допуни |
| d> <p>У судници седе председник, ћата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво прет |
| дељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну квартирину...{S} Удесићу ја то, доврши она з |
| станице к општини орловичкој, креће се тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, по целој |
| и.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p> < |
| о пројахано«.{S} Према томе, и количина трошка на гозби одређује се дужином времена, проведена |
| браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога приреза?{S} Него ви очекн |
| старим друговима провести који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад |
| о нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, |
| бнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До го |
| те слоге беше нечистота, која се морала трпети, и јевтине намирнице, које су још више учврстиле |
| мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре вен |
| еш... хоћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити |
| че уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!. |
| ти, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само а |
| ећи се, онога у дугачким кошуљама...{S} Трпковића, што удари директору шамар...{S} Није га позн |
| обро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмора; и ви с |
| сти, коју не умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка, |
| кво ново страшно осећање...{S} Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} |
| те, али су све то ситне ствари, које не трују човечји живот, не сметају младости да <pb n="35" |
| а... постао је развалина, рушевина која труне, сенка...{S} Оборене главе, помућене душе враћа с |
| коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским |
| земљорадничке задруге.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по сел |
| из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она о |
| </p> <p>— Шта је? запита он преплашено, трчећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ак |
| ... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... |
| ши одмах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде сама жур |
| ник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете...{S} Пробу |
| ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... |
| . нек се нађе.</p> <p>— Не бригај...{S} Трчи! одговори му Стојан, млатајући рукама уплашено.</p |
| ју угуши одмах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде са |
| јко, онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и |
| рже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не к |
| вих, <pb n="64" /> поцепаних поњава, па трчи на ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вр |
| у у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, п |
| неком нервозном живошћу, једнако некуд трчи, нешто распитује, договара се са Стојаном.</p> <p> |
| кључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="10 |
| се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица. |
| мој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p |
| га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрил |
| ује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учионицу, Љубица |
| .. </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже |
| задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n= |
| све једно исто... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, п |
| би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узб |
| <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и а |
| тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била |
| а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.< |
| и показа парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</ |
| ца одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.{S} Обоје се са |
| груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нар |
| се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни ш |
| с чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А как |
| ће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање...</p> <pb |
| оба није закључана...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле |
| , Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на |
| предала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: п |
| посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна практика...</p> <p>— Јест, добро сте рекли. |
| и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство |
| кове, али сам узимала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема, госпођице, нијед |
| ном Београду, зауставити и забавити.{S} Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, док не дође на |
| p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{ |
| ац одседе у разговору још читав час.{S} Ту се разговарало пријатељски, сасвим другарски, претре |
| а.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у последње време седели и проводили разговор.</p> |
| ите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи б |
| ући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи мај |
| >— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{ |
| сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му т |
| је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђ |
| к, који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за |
| јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оце |
| е јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплаши |
| о није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} Веља још г |
| н се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одс |
| вор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће једно од нас дво |
| кну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би с |
| ...{S} Кажи... господину.</p> <p>— Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му |
| ченице!... шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по |
| насмеја се.</p> <p>»Милица... откуд она ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, в |
| кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...« |
| /p> <p>— Хо, људи!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љ |
| , одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука с |
| ање без кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрп |
| — Видели су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се одлучно крену. — Хајде |
| из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но с |
| туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Г |
| о је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао |
| .. </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: за |
| е за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... |
| он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити |
| ... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос крио о |
| ве самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Пи |
| е сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} Ево |
| екајте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа руком на врата која в |
| на своју нову дужност!;...{S} Колико је ту помешано милине са неком полусмешном збиљом и важнош |
| бама и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање |
| сподинова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... као...</p> <p>— Као једна породица, допуни га учи |
| еде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива |
| ни, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Са |
| ни своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стај |
| нтимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она |
| а данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљи |
| /> <p>Деца изнеше столице; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па |
| да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад |
| Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, ш |
| е ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила домаћа ср |
| она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад се мушкара |
| ов савет, допао овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо знали друго радити? |
| а мисао: слободна!... слободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно |
| другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујући |
| а као некаква робија или војачина.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, ст |
| мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев |
| ући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не... оставите ме... за |
| и: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, |
| икну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беш |
| , смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с |
| ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и не разбир |
| акше забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је до |
| Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз |
| зразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу |
| ере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Не |
| шута, јамачно је однесен или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код к |
| ено шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво сећање |
| па полазак у школу...{S} Колико се само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове, многобро |
| ! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? р |
| је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она |
| едајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол |
| 6" /> нејасне предмете, што се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки з |
| селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... некако ми |
| . још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чуд |
| у место пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p> |
| унића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати |
| ="195" /> <p>— Па знаш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли |
| сенка захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, само прекор че |
| и испијено тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни пре |
| одина, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не треба ни да преживи праву љубав.. |
| му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Марш |
| на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — |
| е се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону на столи |
| ам се многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посматрао...{S |
| пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој одговара |
| теља своје деце... нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слобода!...</p> |
| {S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само!...</p> <p>Поседаше |
| свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуда.{S} Тек |
| рених очију, избегавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: н |
| парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</p> <p>— |
| поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те |
| послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p |
| оможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али |
| и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу Министру просвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну |
| <pb n="111" /> <p>— Разуме се, и своју тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро... махну |
| а она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити! |
| ека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је становала, беше |
| {S} И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне дево |
| са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај |
| <p>Но Љубица не сања пријатне снове.{S} Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и |
| добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... |
| ита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју уписницу.</p> <p>— Ев |
| ала је дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном старицом, која се, ослањајући се на |
| да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, страдалнички, а по |
| еше у том погледу читав бездан прекора, тужнога, очајнога, горкога прекора.{S} Изређао је тај п |
| му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно |
| преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је било и заш |
| говори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} |
| многих старијих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се |
| ученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, |
| сти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како капетан слу |
| тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слоб |
| гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну децу, к |
| ем... повученог, јест баш туњавог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом ж |
| уно — како он мишљаше — његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити |
| .. како да кажем... повученог, јест баш туњавог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са не |
| мљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом.{S} Образи јој сасвим упали |
| <p>Љубица само крену очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет |
| махну камџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче з |
| <p>Лекар приђе болеснику, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко.</p> <pb n="181" /> |
| ужден, збуњен, <pb n="108" /> гледајући тупо како му друг отвара прозоре и како споља јурну хла |
| едњем камену стаде и погледа пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.{S} Ду |
| S} Са лица му бије она позната надувена тупост, која је својствена многим нешколованим представ |
| осла!« ...</p> <p>Сутрадан Гојко устаде туробан; чим се сети синоћње патње, намршти се још више |
| Часни је не убио!...</p> <p>Освану дан туробан, ветровит.{S} Љубица није могла готово нимало с |
| да око себе, махну руком преко чела, па туробно одговори:</p> <p>— Мани се, молим те...{S} Живо |
| </p> <pb n="112" /> <p>Једнога хладног, туробног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица |
| ачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и |
| озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је о |
| за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми тутори |
| го жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!...</p> < |
| ске клупе, испод родитељског и школског туторства, одједном постајеш господин, који има под сво |
| постајеш господин, који има под својим туторством многе младе душе.{S} Груди се надимају од жу |
| .. па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнев |
| > <p>— Ви сами... чекате учитеља?...{S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оног |
| м стану?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за |
| знао одмах... и опет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гој |
| једном обичном регистру, а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се |
| мно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она веч |
| без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да |
| V.</head> <p>У судници седе председник, ћата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљи |
| е председника и шали се са сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу. |
| зама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе |
| бори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању |
| пута једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се |
| p> <p>— Ово је општинско зло... знате — ћата.</p> <p>Учитељ још више обори главу, намршти се и |
| ешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Николче |
| а није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Зн |
| дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже |
| ебе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо |
| оступати.{S} Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно |
| о.</p> <p>— Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет |
| брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним тоном.</p> <p>Љубица плану и нам |
| ивајући своју мисао, па убрза кораке те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај навр |
| ead> <p>— Прво ћемо код госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саст |
| ?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље пла |
| е из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке главније политичке раднике. — Њему св |
| оче суђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »опо |
| атом руком полако врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, али Го |
| аићи на овако унижење... </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи ос |
| ноћили су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изг |
| орник.</p> <p>— А ’нако вели... настави ћата, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> |
| главом и окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у |
| p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чи |
| паница; нећеш се никад истесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а п |
| боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{ |
| ршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаница; нећеш се |
| мо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одговору његову.</p> <p>— Г |
| Ходи код бате...</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па плану својом одважном, плаховитом срџбом |
| Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све |
| знате, ’нако... стаде муцати пренеражен ћато.{S} Јадно његово рањено срце!...{S} На првом љубав |
| а десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> <p |
| >Писар за то време непрестано погледаше ћату, док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> |
| бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду. |
| адић и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она |
| ојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с предмета на предмет, |
| ве ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити преко равна с |
| едном нестане...{S} Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено |
| ај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хај |
| b n="160" /> њега закопају...{S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна |
| ирнији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривиц |
| и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка г |
| цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са |
| ренеражена.{S} Није никад помислила, да ће то такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло са |
| м; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... али |
| се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, и а |
| раху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим час |
| су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као учитељ |
| е наступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра, сурова јава...{S} И |
| га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сум |
| адно!«...</p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... понављаше она већ стот |
| > <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> < |
| лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се |
| у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чу |
| потеса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко |
| раслих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека свасти |
| амо о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако зајед |
| време.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи |
| аде шта одговорити, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не |
| се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим пут |
| ивремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој |
| S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>На |
| {S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће неста |
| тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се св |
| тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се о |
| ти кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, |
| е ружити, растурати...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горко р |
| ти како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се |
| S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њ |
| целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разг |
| реса, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, да с |
| па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није |
| у.</p> <p>— Казао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите д |
| И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест, као за господин Др |
| у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, мож |
| азано, недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} Па |
| милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било ув |
| .{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} |
| ј се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу |
| рилазећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки покр |
| о за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> < |
| нско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и о |
| ље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене« |
| е, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} На |
| ва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кренуш |
| почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и в |
| о, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Дру |
| воме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила домаћа |
| лучан <pb n="151" /> па јој напомену да ће имати великих непријатности због тих украса, и замол |
| } Дајте да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она |
| ј једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се |
| е се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лукаво погледа |
| ако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се ка |
| ај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом |
| ах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима |
| и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно страшно, непознато, уклонити...</p> <p>Али |
| видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и усл |
| раве љубави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охлад |
| говор Министру у име капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му |
| ду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, н |
| преплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји један младић, ве |
| ца и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговоривши још неколико речи, |
| нахватао пухор по живој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац? |
| лонила на прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свако се приљуб |
| упути оним необичним вратима, кроз која ће одмах угледати онога страшног зликовца.{S} То га је |
| нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћ |
| ајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пр |
| види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити |
| рте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, сла |
| овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" /> освр |
| еже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p> |
| и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о свет |
| ак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коњ |
| доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држати угледна предавања, али претхо |
| } Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орло |
| ићемо обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но |
| .{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Мож |
| ета.</p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, |
| а ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас: |
| ... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се |
| нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи ва |
| аној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку при |
| је угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, |
| оћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и засмеја се слатко.</p |
| ија...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза |
| а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не знам... управо ов |
| се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради |
| ељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он и |
| ам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећ |
| </p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Ис |
| му Стојан предаде хартију.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе |
| ... да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, |
| месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја |
| ина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу род |
| .. криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ оби |
| ању државних службеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жиг |
| ође за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше.. |
| види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му |
| кажњен платом... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јам |
| ребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са д |
| ву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало р |
| се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчал |
| радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предомишљати... |
| у лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовн |
| како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак. |
| ћи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад би |
| ота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгледати пред овим искреним другом овако са масницо |
| е он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.< |
| а ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и т |
| ио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чисто |
| да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Стр |
| у.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно.{S} |
| се намршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обичн |
| да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S |
| , да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно... сасвим се тргла... сасвим!...</p> |
| ена, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у |
| него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у л |
| еше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањиве очи, |
| {S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему досети, претрча, двори |
| е сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</p> <pb n="36" / |
| еднако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно с |
| и.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе р |
| да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати једио исто...{S} И овај несносни Гојко, |
| и на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу младим људима има тога... т |
| обале па их одједном нестане...{S} Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито |
| исар.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... |
| одина она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, н |
| ше очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајући се |
| ем као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} |
| ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узви |
| око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би |
| па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће |
| тари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спремаше да л |
| а и њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур.. |
| .</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимс |
| је најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад |
| ед; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео д |
| а ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. |
| о довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтев |
| па се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре |
| да неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћу |
| а сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми мож |
| , па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, з |
| знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде м |
| кве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила прошл |
| та ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да |
| ризнанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врл |
| е то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узо |
| и? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и пр |
| е могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« |
| очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа |
| ...{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, по |
| убица почиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно |
| трах са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и за |
| погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као шт |
| е некад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А сад.. |
| а отварање првог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли |
| ану, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата |
| та је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад |
| а жалосница намучила прошле године, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и |
| >Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зубе.{ |
| {S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о ја |
| оперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу |
| <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господ |
| да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} |
| ах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом намером он прекид |
| а узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помис |
| p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допрати |
| {S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, |
| , намршти се и проговори:</p> <p>— Овај ће начинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али |
| не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован... ваздан тако!...</p> <p>Љубица не |
| мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака |
| а ће и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто |
| орећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Беогр |
| су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која |
| ало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти |
| Чекни де ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке |
| Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинит |
| у, осећајући немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца |
| Како то мислиш?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге пакости, нема сумње, настави Веља, |
| о мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бити ч |
| е сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене |
| зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се |
| а плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер. |
| саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb n="8" /> у једном собичку, што |
| и помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта је о |
| да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!...</p> <pb n="44" /> <p>После |
| доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједн |
| ћи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> < |
| модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?... |
| та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о својој бруци?...{S} И |
| образа, па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пре |
| ати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зверају |
| он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, поб |
| мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће |
| Пролазећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у |
| беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — мож |
| а вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за |
| да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>— |
| резом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу д |
| S} Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме г |
| о сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>Председник се мало збуни, па шму |
| /p> <p>Љубица му објасни; рече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам т |
| јер им је предавао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с др |
| отес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти |
| ?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не! |
| а кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако ј |
| Стојанов:</p> <p>— Господин казао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да |
| } Па најпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека |
| жити награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!.. |
| а, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један ак |
| у свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Не |
| ко ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци! |
| иљна, боји се оних неколико часова, што ће их морати провести са њим...{S} А после... <pb n="16 |
| дмах...{S} Нека ово све нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа |
| у слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, б |
| ати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ора |
| нећемо се мешати ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа |
| иком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати...{S |
| дравље...</p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему... је л |
| снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, |
| не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинити још неколико, можда и већих; — она |
| .. <pb n="161" /> биће најсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страда |
| ; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часова ра |
| м хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад у судници... |
| е домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме |
| <p>— Хо, људи!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љуби |
| ћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај |
| све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дође |
| бица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— |
| онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се са |
| није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и |
| омућене душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама... |
| и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући |
| емо брже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опа |
| } Хајде!...</p> <pb n="97" /> <p>— Куда ћемо? пита она, стежући његове ледене руке и гледајући |
| ...{S} Што је најбоље.</p> <p>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту хартију и т |
| емо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се о |
| ије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да ме |
| « рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену |
| са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљ |
| S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов моно |
| ?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликов |
| чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље.{S} Хоћеш?...</p> |
| д страха.</p> <p>— Па... сад?...{S} Шта ћемо?...</p> <p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до |
| ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у ис |
| ну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са школским прирезом? рече писар мало тишим гласом |
| ..{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина. |
| о ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар |
| ет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично, гл |
| и си пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ј |
| , док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и млада.. |
| а... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да |
| во све нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја |
| е то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљ |
| Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим.. |
| ицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце |
| њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не сме |
| ? викну Љубица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од р |
| RP18993_C4"> <head>IV.</head> <p>— Прво ћемо код госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с |
| риближаваше шетачима.</p> <p>— Ух, како ћемо сад? викну Љубица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, р |
| родужи један одборник.{S} Чудим се како ћемо и толико спечалити.</p> <p>Отпоче се право вашарск |
| /p> <p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> < |
| <p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.</p> |
| љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене ду |
| ви слаби карактери служе.</p> <p>— Лако ћемо... има времена за то...{S} Па најпосле што?...{S} |
| <p>— Колико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми с |
| си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски живети... наставља он своју мисао.</p> <p>Љ |
| са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља |
| ати на делу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да види |
| видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим |
| сами... чекате учитеља?...{S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сва |
| у и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно ш |
| наш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар н |
| .{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} |
| рштите...{S} У једно време помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам неразвијенију децу.{S} |
| } Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трзати нервозно |
| з стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p |
| ... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта против методике, јер и наша в |
| > <p>— Да, сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у шко |
| рпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га оп |
| во... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> <p> |
| то упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају на |
| p>— Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога света, који нам н |
| ти учитељима.</p> <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срез |
| ек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те |
| атију од првога погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, см |
| се весело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љу |
| ђе овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напослетку сав распасти, иструнућеш у овом смрад |
| о од овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само се |
| аним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора...</p> <p>Путом, шт |
| } Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у |
| овито, прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и б |
| еног кревета разбацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како |
| раше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да |
| ледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само при |
| лети жандарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко ра |
| } Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... |
| {S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, |
| .{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n="146" |
| .. није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пр |
| , само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш к |
| це од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по |
| b n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... сит |
| ади, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу |
| м, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата |
| маш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Монте-Христо</title>?. |
| p> <p>— Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{S} Хоћеш?... |
| прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} |
| венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb |
| и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, |
| зао сам ти већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Христо!...{S} Са |
| да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и |
| ик са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад регулисати.</p> <p>Љубица стаде р |
| срећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> < |
| з тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је |
| арали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, ка |
| и се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где го |
| је ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Монте-Хр |
| ... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна. |
| ћи у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И ч |
| много пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{ |
| узбуђују.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече |
| е где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај |
| молим вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете |
| оро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско У |
| децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неод |
| Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} |
| га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?...</p |
| ма?...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци д |
| ло к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ват |
| све ћу поправити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш сам |
| азнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговор |
| .. и опет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајућ |
| у да не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне ј |
| } Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, тешко мени!...{S} Јесте, јесте |
| све она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за шко |
| данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— Море |
| у што се примио часништва.</p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по |
| јаше на све четири стране.</p> <p>— Шта ћу, старост је, братићу!...{S} Не може се више као нека |
| бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, не иде то т |
| има, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баб |
| а ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, к |
| и се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, заклањајући се |
| радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом |
| ебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан ч |
| засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли |
| едеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, мој цика |
| тељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај по |
| ђе време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам летос благ |
| , све ја то могу поправити... јест, све ћу поправити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражити премешта |
| .{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушк |
| итељско Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро |
| — Јест... болест ме смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</p> <p>— |
| S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Г |
| тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види до |
| е необичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, наста |
| е блед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи... господину.</p> <p>— Нема ту сам, н |
| ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљи |
| ако ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нис |
| {S} У цркву... венчање...</p> <p>— Како ћу? немам венчане хаљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још те н |
| тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе |
| Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и |
| title>Монте-Христо</title>?...{S} Онако ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и она |
| демо... хајдемо у нашу школу...{S} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, н |
| езултат овога разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се оже |
| а је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели... |
| кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«< |
| пусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз по |
| ... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијантима, среће ми!{S} Хоћеш |
| ици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима...{S} Свега, свега што вам |
| одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то пове |
| ао да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са пис |
| {S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја окрене |
| ма, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, |
| о некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Н |
| Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши се.{S} |
| обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зовем у Америку. |
| о: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе к |
| ко је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања. — Овде треба често да излазимо са |
| <p>— Хоћете шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада.< |
| ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за ово вечер |
| куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћутање...{S} Неко се помаче, устаде, он обрте главу.{S} |
| кретати око себе.{S} Председник прекиде ћутање:</p> <p>— Па ето, господине, ми почели да се пог |
| а иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} |
| њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите тамо дал |
| .{S} Сви опет поседаше и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта ради |
| к донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет ћутање...{S} Пандур махну главом, осврте се око себе и |
| , настави он, познао одмах... и опет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не познаје |
| азленог детињства...{S} Ћутати, ћутати, ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, зан |
| га и безазленог детињства...{S} Ћутати, ћутати, ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на т |
| кривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и без |
| хо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињства...{S |
| е срећнога и безазленог детињства...{S} Ћутати, ћутати, ћутати... а топлина од мајчиних груди б |
| ицу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и крстила се по |
| оплим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећно |
| а да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, |
| « као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше |
| кву.{S} Стоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, |
| о некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> < |
| тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака п |
| p>Љубица уздахну, обори главу, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задово |
| к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, |
| на са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледајући полусвесно око себе, иде у школу и ра |
| и се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова са одб |
| извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше ра |
| ице; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледајући п |
| е. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно настављати досадашњи разгов |
| да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје присебнос |
| обоје беху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па |
| иш?</p> <p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... |
| пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути |
| мти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћ |
| ери, не требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице. |
| ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхови др |
| ости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Најзад се км |
| разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p> |
| ш, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се |
| и Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шт |
| Учитељ опази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како би јој проговорио коју реч. |
| ица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не можете заборавити ни |
| ешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са |
| но да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и сам по мало зависи. </p> <pb n="41 |
| ао несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час |
| а...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљене, непокривене сиротињске |
| во кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} |
| м онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...{S} На што ми сад такви снови, к |
| ва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше |
| то некако проткано нејасним осећајима, у којима се ни она сама не може разабрати...</p> <p>Поч |
| очиту слабост стаде осећати у коленима, у ногама, које дрктаху необично.{S} Он се једва докотур |
| ту.{S} И она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет |
| е лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се |
| b n="14" /> <p>— Видећете, настави она, у школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачу |
| акну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предавање, па виде |
| м учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>» |
| а је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к њима.. |
| збиљно, важно...{S} Само неколико пута, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њ |
| p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодсуднија уверавања о поштовању, о |
| нца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, |
| сао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Ве |
| n="60" /> <p>Љубица се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се об |
| крете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... реч |
| пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромн |
| како чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озг |
| ица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојко |
| лико слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{S} Међу њим |
| и му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Мар |
| па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p |
| аке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слаг |
| е се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред ист |
| ико Љубица и писар постајаху интимнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасв |
| ца. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, са децом?...</p> <p>— Јест, само са |
| бро не озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слу |
| школовања.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, |
| бично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, сви се смеју, праве |
| гла сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор |
| га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он о |
| а око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и забавити.{S} Ту се |
| се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело лет |
| њу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично |
| зиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...< |
| S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Ма |
| {S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, који потп |
| ту.</p> <p>Гојко отрча, онако необучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли |
| /p> <p>Скоро је подне; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Богосава, |
| ни лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ов |
| борави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Д |
| ија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби нер |
| замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, |
| редствима освете.{S} Све беше испитано, у мислима проверено, и све се показа непоуздано, ништав |
| } Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неким не |
| енкапићу, да бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љуби |
| >— Захваљујем, морам на посао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрш |
| дворишту израсло трње и коров; плетар, у који је затварана једина коза шута, јамачно је однесе |
| тно, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало поменути име писарево.</p> <p>— А но |
| типати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда.. |
| оба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде |
| еже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски к |
| не, муњевите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично, она не разумеваше |
| ашније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу читав бездан п |
| м својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, који потпуно одговараше његовим н |
| сто за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам преврнула тањир, узвикну она весело, на |
| .{S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стој |
| ...</p> <p>— Стојане!...{S} Стојане!... у помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете |
| еда.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n= |
| заједно...{S} Ви после одосте некуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{ |
| веронауку, познавање природе, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> < |
| крећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи... у магли... играју му котурови пред очима... зелени сто. |
| p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p> |
| да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо |
| ете, настави она, у школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, прост |
| ећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p |
| оше обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивај |
| треним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ак |
| ..{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> |
| кидном, заморном раду тражила је утехе; у послу је угушивала онај стални страх од некакве несре |
| авој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с в |
| , него ће морати становати <pb n="8" /> у једном собичку, што је подигнут у дворишту школском.. |
| глас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} Рибице |
| благодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој години затекоше нас професори у кафани за карт |
| црним, изненадним злом, убијена!...{S} У школу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане |
| {S} Гурну врата... гле, отворена!...{S} У кујни нешто клопара... она се уплаши, застаде...{S} Ч |
| али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изј |
| а клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У такој соби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша ј |
| е љубави.</p> <p>— Зар још питаш?...{S} У цркву... венчање...</p> <p>— Како ћу? немам венчане х |
| рњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се породи страшна, нечувена мржња према овом јадн |
| удари гласом на речи из гимназије...{S} У његовој кондујити стајаше да је свршио основну школу; |
| <p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћете скочити, па нарочито би |
| о, са испита, носећи књигу у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па |
| тврдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У основној шкопи, пред испит, само сам сањао о књизи... |
| на чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега право убиство.</p> <p> |
| елико зло, моја господо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бра |
| ница!... рече лекар, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?...</p> < |
| сна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогут |
| гледа израђене задатке на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држ |
| години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Г |
| у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за р |
| неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како |
| ође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У осталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S |
| чекује, постале су јој чак пријатне.{S} У овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилик |
| S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра |
| обије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче доносити по неку лепу понуд |
| школи, чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшн |
| а се сва предала школи, својој деци.{S} У непрекидном, заморном раду тражила је утехе; у послу |
| о и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља |
| друг...{S} Онако је некако... чудан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што |
| S} Сваки је новчани издатак записан.{S} У осталом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту |
| удан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb n="163" /> протесто |
| Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма |
| светињи школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање |
| идећи се, сазнавајући своју кривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога |
| рети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му |
| аже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам до |
| ри му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се осетно трже и одједно |
| <pb n="101" /> После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} До |
| учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима |
| силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад с |
| дисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли |
| могне саставити списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. |
| ућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се |
| дједном, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се п |
| XXIII.</head> <p>Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога |
| о се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији |
| ма, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, |
| гме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па |
| сом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је оба |
| по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, т |
| } Остаде седећи, узимајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу п |
| то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу...{S} Колико се само т |
| тли цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици |
| > <p>Почетком јуна настаде велика журба у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко |
| ји од њихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и |
| е, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће |
| сметају младости да <pb n="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} |
| и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на људе онај тешки сумор и |
| проведеш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што сп |
| остојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце ку |
| азиђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.{S} Тамо, са општинским пандуром седе он уз т |
| икову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га |
| име да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам т |
| доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{ |
| шних, разрогачених очију...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецај |
| .. ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Ма |
| ну, гледају да побегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду ол |
| ажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и |
| и се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама...{S} Трпковића, што удари директор |
| еду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и |
| , бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казу |
| ним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</p> <p>На |
| ј то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, |
| и онолико пута колико имате часова рада у школи.</p> <p>— Мора, братићу!... настави Стојан са к |
| тељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, |
| е у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то |
| да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, |
| у и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећем на врху и |
| олико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је кр |
| а како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... морај |
| о у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или под |
| вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све |
| страдала много.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} |
| приближи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз цело тело |
| а се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога се |
| а слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре неправилности |
| ма.</p> <p>Писар се промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не |
| мо трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одс |
| Изврсно!...{S} Она спусти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, та |
| е знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако |
| ..{S} И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђе |
| сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, б |
| да нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... |
| ас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте с |
| оће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муко |
| , и ниједна сенка захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, сам |
| , два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} Комисија!{S} Дајте овам |
| е да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђ |
| Чобанчад, видевши <pb n="2" /> путника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, ст |
| пио сам часовник, какав ниједна девојка у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, |
| > <p>У току разговора Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— После овога рада биће заједнички руч |
| е како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се ж |
| научила на такав разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно г |
| и капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету |
| није било, кад би и учитељица становала у школи. »Овако... незгодно: сами обоје!« После стаде д |
| леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, с |
| ва дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањима из школскога рада.{S} Ве |
| о зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст.{S} После је наступила одвратност према свему |
| ли...{S} Све, што је тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије душу младу напајала, почињ |
| заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала каквом новом осећају, па сну |
| алним мислима, којима се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке мл |
| џаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: ногаре са новом сеоском по |
| азликује два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што |
| је, нарочито у последње време, ступила у тако пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде пр |
| убица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни ј |
| а очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она |
| n="127" /> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ре |
| од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој. |
| лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не зна отк |
| ећ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам јед |
| ле остале незгоде.{S} Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, |
| је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је станов |
| сају беше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се |
| <p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ру |
| менуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> <pb n="74" / |
| ко јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} |
| трана, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је б |
| у изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко гони... |
| ек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу |
| руди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па |
| г човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за |
| неки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{S} Она с |
| е кроз простран ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситна плавуш |
| арца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао стр |
| . знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> < |
| писали сте списак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S |
| тељици квартирину, пошто она нема стана у школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури |
| на окупу.</p> <p>»Учитељица нема стана у школској згради« понављаше он детиње речи, корачајући |
| Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске вратн |
| учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, а |
| и.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко главе последње догађај |
| пак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочите манире |
| рзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали |
| нце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p> </div> <div |
| {S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гр |
| убав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> < |
| исли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у очи |
| он је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ниш |
| чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње в |
| ћ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из с |
| д није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диже са крев |
| а одсеком на годину.{S} Заведоше решења у протокол, договорише се да се сутра изврши упис нових |
| што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... отац. |
| ац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело |
| Хм... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угл |
| рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану душу. |
| p> <p>»Милица... откуд она ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њ |
| иге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу...</p> <pb n="90" /> </div> < |
| од једног адвоката, потом код секретара у начелству окружном и одједном се обрте као преписивач |
| е ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не б |
| ду...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је кака |
| е важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији дани. </p> <p>Гој |
| ге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, ве |
| е искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају <pb n="207" /> отуд страшн |
| све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама вре |
| е, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не долази на памет ни |
| црвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај полож |
| абела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила се о |
| читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледа |
| овит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спрема |
| осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљени |
| судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи |
| Тако је то.</p> <p>Гојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И |
| у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне, кад се разиђоше кме |
| од Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи |
| о смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужн |
| мим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо |
| д је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убог |
| ам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући се своме стану.{S} Разочарана је у св |
| о весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је |
| главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим с |
| а гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Д |
| Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би |
| , како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав |
| ра ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је |
| ћ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше излазити уморна деца, |
| трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и по |
| ком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа |
| се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже песма: »Паун п |
| p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S} Твој је пос |
| n="199" /> навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж |
| и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ |
| ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуч |
| ати њихове радове, као да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешкољи, погледа у Љуб |
| <p>— Оженио сам се прошле зиме.{S} Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих шк |
| нули главе, па само махну њима по некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћа |
| амо да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.< |
| стаје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после ње |
| јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну |
| па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, |
| >Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У о |
| послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да се тако |
| рже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод кревета, сав мокар |
| ешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не глед |
| о са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из б |
| ко некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње |
| ха-ха...{S} Па то су најобичније појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам с |
| ти: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одједном их поклопи об |
| можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде |
| ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</p> <p>— Шта си радио?! викну пренеражена |
| више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има д |
| као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа к |
| ери двосмислене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се |
| </p> <p>Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише нек |
| .{S} Толике учитељице удате, управо све у целом срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо жив |
| S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и лепи ч |
| ш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који ј |
| Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.{S |
| чност веома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше |
| ?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у школи пр |
| цу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене |
| итељевим стварима.{S} Учитељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим |
| и и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамо |
| ам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећа |
| ј пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој одгова |
| оји онај ледени камен, који је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешк |
| не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и |
| право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, |
| оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </body> </text> |
| прва љубав охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премешта |
| едног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па не мог |
| ад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покрив |
| узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, |
| слећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, па уздахн |
| ..</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, почишћена |
| постићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место сваком детету, каза им како се |
| у заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој дево |
| "62" /> <p>После ручка полицајац одседе у разговору још читав час.{S} Ту се разговарало пријате |
| ећи, гледајући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, |
| ерено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити |
| и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући |
| о стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на о |
| {S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће |
| тећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школ |
| па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Види се |
| устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али о |
| ен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљиво и шапућући у себи: » |
| па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— |
| тношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="179" /> <p>Једва |
| > <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p |
| право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А по |
| сницу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она изиђе у двориште.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљала је како |
| де прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му ш |
| томе.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> |
| че он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој:</p |
| он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трж |
| ећ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко |
| же памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао р |
| ост.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до с |
| и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њ |
| по Томиној недељи, само нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не ид |
| ад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати за |
| p> <p>После два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узм |
| а... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте г |
| као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </di |
| он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S} |
| атнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома умор |
| се још није снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсус |
| покривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску |
| и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, ш |
| Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p |
| на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад тр |
| се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она пролазећи поред |
| ете право вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, на једно |
| розор од учионице.{S} Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у то |
| а Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање... |
| е, све око руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојач |
| да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном ве |
| га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко уп |
| ки својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије.{S} Видевши |
| м врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним погледом.{S} |
| године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како је гос |
| <p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њи |
| ти га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, голубице |
| о, почео је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стар |
| тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по |
| спођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад |
| а и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да г |
| Добар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за |
| ћајући се своме стану.{S} Разочарана је у свима својим претпоставкама и надама, које је сновала |
| н.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јес |
| о и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се да |
| а у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по т |
| уша са интересом овај разговор, који је у по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак р |
| д прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и |
| се... куда?... узвикну он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко |
| ајући исписану хартију и остављајући је у капут.</p> <pb n="95" /> <p>— Разуме се...{S} Али на |
| а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држ |
| наестогодишње девојче.{S} И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су б |
| њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално |
| она настави:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице.</p> <p>— Нема |
| и, гледају уморно, тамно, непрестано је у њима некакав безумни израз, од кога човек мора задркт |
| ше се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мис |
| авници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропуштено.{S} О малом испиту |
| лима претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљаше, све веће је црве |
| срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако |
| ица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хв |
| сти.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно |
| лица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно к |
| а што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смр |
| док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то в |
| а ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче н |
| о не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у последње време седели и п |
| јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она бу |
| ка, заносна, онаква, како се то описује у романима...{S} И све је тако некако испало, како се у |
| Женска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано |
| живости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме мо |
| договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће |
| А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кро |
| се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса |
| е се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том б |
| јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милин |
| > <pb n="205" /> <p>— Знаш да сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мном...</p> <p>— |
| ко пријатно и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... помисли она. — Неумна, незгод |
| р се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у др |
| јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. » |
| /p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> < |
| запечене од ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли |
| ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Т |
| е: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад |
| асмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу...{S} П |
| . прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући вели |
| ан да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи:</p> <p>— Ово ј |
| то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући слу |
| } После наступа мучно и тешко школовање у Београду.{S} Неколико пута је покушавала да побегне к |
| ојим страдањем!...{S} Пред моје ступање у Учитељску Школу, умре ми мати... откупи ме јадница, т |
| И он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују о |
| учицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако |
| блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много ж |
| {S} Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову собу, наместила, почистила, уредила све, и он |
| .. и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Св |
| ком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом округу... свакога ти ђавола зна!...</p> <p>— На |
| цу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, н |
| о... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико н |
| рукчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица одједаред измени: постаде необи |
| јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb n="168" /> ново, необично осећ |
| њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави.. |
| м, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да о |
| глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лиц |
| S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави стр |
| ориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко |
| врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p> <p>Толико пута је, док свршаваше |
| ге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи к |
| да, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен узд |
| лећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око њи |
| дна усна малко... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истич |
| ву ствар, нарочито украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По целом н |
| више враћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, к |
| кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да |
| /p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко |
| .. по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па |
| сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али |
| модрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће |
| p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она од |
| важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хартију, што је доне |
| p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А |
| о дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гу |
| шено, зачуђено, унезверено, питајући се у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да |
| намо. — Изволите! рече он, враћајући се у канцеларију и пуштајући за собом преплашена Гојка.</p |
| е кмет увијати полуиронично, смејући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема је. |
| ити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше |
| .. и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа.. |
| а у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окруже |
| нови она опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне овима.</p |
| S} И све је тако некако испало, како се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Св |
| ли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише.{S} Полако... биће времена да све |
| да Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши јези |
| али тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао сведок његовог гимназијског школов |
| и јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <pb n="77" /> осећаји, која мало пре |
| бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, с |
| естан!... узвикну она, загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</ |
| ости и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила си |
| кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љубица весело приже |
| осних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна!... слободна!. |
| , а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно светлости.{S} Не може јо |
| м.{S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд вр |
| р, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место.</p> <p>Оба учитеља зинуше од чуда, преб |
| пре је дотрчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи |
| овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— |
| хеј, где се савија свод небесни, видите у густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца |
| у заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на вел |
| цу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете корпе, одељан |
| им је предавао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с друго |
| олази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким пре |
| о кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да |
| носи преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна ми |
| S} Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се укл |
| да.{S} Велика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху своје нестрпљење, в |
| и му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријат |
| е и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледајући писара онако исто необич |
| окетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, пр |
| .</p> <p>Цео дан проведоше две сиротице у разговору.{S} Увече, после скромне вечере, легоше зај |
| , сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо |
| Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p> <pb n="104" /> <p>— Ја... ја |
| ати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре |
| ецу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу |
| ена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што је чула |
| ући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољн |
| а од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче |
| го, па одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново страшно осећање...{S} Оно само труј |
| ваничан тон, који се јасно распознаваше у наредби. »Наређује се учитељици првог разреда школе о |
| ица...{S} Нека паклена одлучност севаше у тим широко отвореним, великим, црним очима и она се у |
| , која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљ |
| прашина, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увла |
| у место.</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазв |
| да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.</p> <p>Љубица |
| p>Напред настаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љуби |
| жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, постави |
| аке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књигу.{S} |
| камене степенице, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се је |
| ћи.</p> <pb n="46" /> <p>Љубица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом |
| раше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, |
| шњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те |
| ко у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје |
| } Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, тужнога, очајнога, |
| срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу читав |
| је што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке стра |
| погледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опе |
| које она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у д |
| ко је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче |
| тако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ће |
| ецу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају.{S} За певницом певаше месни учитељ, а о |
| аде на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе |
| p>Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест.{S} Љубиц |
| преговоре с родитељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па о |
| са његовом домаћицом.{S} Чим наступише у двориште, Љубица одмах опази, да нови колега целом св |
| порци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред |
| " /> <p>Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чуд |
| мио... пропао бих...{S} На мене скочише у школи два најодраслија ђака.... због неке увреде...{S |
| они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају.{S} За певницом певаш |
| ли преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... свршио сам Учитељс |
| здрав.{S} Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад.</p> <p>— Опростите, молим вас, поче писар врло |
| убица, на позив новог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступ |
| {S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће |
| ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} |
| S} Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацр |
| шта се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку службе, другови се упознаше.{S} Ме |
| клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо како је у опш |
| чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливаде.{S} З |
| авши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окречену собицу.{S} Љубица иђаше н |
| е одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{S} Учитељица за |
| јан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љубица се намршти кад уђе, |
| ћ...</p> <pb n="54" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана |
| ез <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше простран |
| се давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено |
| м се нагло приближаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, |
| р већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са столица.</p> <pb n="34" /> <p>Гој |
| вом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да |
| поведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, ка |
| самљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, сви се см |
| довољно смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> |
| ичао.{S} То је код мене непрестано... и у ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасп |
| сти, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело с |
| кама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке општине дало се на посао |
| его његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S |
| ри о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћ |
| као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S |
| уда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи н |
| Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха. |
| арађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на пр |
| јко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет по |
| с ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебел |
| те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрила собом |
| к у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој б |
| маћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне јо |
| тара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место.{S} Само тихи, лагани у |
| ажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обича |
| ећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима |
| романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љ |
| да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељ |
| уке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, од |
| ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама питања и пре |
| Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> <p>— Молим опростите. |
| о са учитељима, то су му једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она ду |
| .{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређашњи разговор, размисли се о неким и |
| — Отпуштен Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и у |
| и часници — цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече |
| .{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n="20" |
| шта знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S |
| не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће сва |
| ац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све |
| .{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су они првих |
| ачинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари преко Јасеновца, |
| траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и сам по м |
| нораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незгодно!... р |
| {S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласн |
| ле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... зашто т |
| луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све по |
| ти да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, |
| велико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и |
| је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштво...{S} А она, гле, корача одважно, п |
| pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па |
| и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n |
| још три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} Истина она < |
| .. али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати |
| хе... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући... да, д |
| ребаш, прекиде Веља његов монолог, који у овакову расположењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је |
| , па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти очи и погледа у св |
| <p>— Далеко много...{S} И посао велики у почетку...{S} Његова обична збуњеност, кад се састаје |
| горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања и |
| мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког неј |
| и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па чин |
| Станка... моја младост!«...</p> <p>Али у место револвера падоше на писареве образе две сухе ко |
| осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар постајаху интимнији, у толико с |
| или очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њима о |
| е озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је |
| то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу |
| ћаји, који би све уништили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом зап |
| ко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронаша |
| ао и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикнувши:</p> |
| му председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зар |
| о ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица |
| одне раније...</p> <p>Кад остадоше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, ра |
| он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа |
| лом...</p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацврк |
| ише и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами са |
| смеха.</p> <p>Писар се одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га п |
| лишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, з |
| ојављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлач |
| оље.{S} Срећом, Стојан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случај.{S} Гојко с |
| сти.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, при |
| ом неумешноћу и смејући се њеној плашњи у службеним пословима.{S} Разговор постајаше све живљи |
| д изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо школско двориште, обузе је некаква слутња, |
| јући како су то необично јевтине ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p> <pb n |
| ити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски капут.</p> <p>— Нека... одговори она, црв |
| муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Б |
| ан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то су му једини друг |
| > <p>— Него напротив?... опет она удари у смех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шт |
| Он и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је м |
| лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражи |
| а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозни |
| } И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и дру |
| ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па зна |
| болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним же |
| ане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или наслагани један на друг |
| и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко |
| <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчин |
| угим очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословицама?...{S} Јаднице!«...{S} Беше јој |
| ала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!...</p> |
| еме кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред толикога страд |
| У другој години затекоше нас професори у кафани за картама, хтедоше нас отпустити, али се смил |
| жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p> |
| јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушк |
| рави и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ређаху некакве необ |
| ој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!.. |
| ђе Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор. |
| поред познатога плота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вра |
| ... ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће м |
| ку, затим се котурови стадоше растезати у дужину, стварајући све веће, разноврсне слике.{S} Одј |
| а га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћ |
| ору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стрес |
| вашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми |
| аква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да бу |
| задркта, нарочиту слабост стаде осећати у коленима, у ногама, које дрктаху необично.{S} Он се ј |
| о од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајде |
| та је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је т |
| шипарица од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју.</p> < |
| ховита природа...{S} Она први пут осети у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде му се сва |
| реле плодове?{S} О, какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пун |
| и на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> |
| још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка л |
| удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> </div> <div type="ch |
| јка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор.{S} Седе са њима и учитељка, пошто их послуж |
| Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хл |
| де их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, |
| } Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизат |
| цом овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна не |
| раг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хо |
| кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се променило, доби |
| а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је т |
| и је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, |
| ад реч прозборити, ко је може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе н |
| } И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отворена, а |
| , господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглод |
| у, где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице своме страдању.{S} Гојко је избегаваше |
| матраше она посетиоца, који се, улазећи у школу, некако необично превио, смањио се, и постао не |
| ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином. |
| рад? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто ус |
| один управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децо |
| то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељица, в |
| жи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па не |
| е, опази Богосава, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> |
| ога небесног плаветнила...</p> <p>Идући у школу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да |
| {S} Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Од |
| интересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све |
| .</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, и уздишући за и |
| а сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један |
| Јесте, одговори он намрштено, гледајући у страну.</p> <p>Напред настаде покрет, гости поседаше |
| судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је |
| ност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну.</p> <p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и н |
| </p> <p>Љубица му пружи руку, гледајући у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразом необичне |
| ао да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку, гледајући у страну |
| о би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} |
| не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, м |
| > <p>Љубица стајаше уз њих, погледајући у страну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, |
| и сад он немаде шта одговорити, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако |
| наступају...{S} Она се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...< |
| у, машући главом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p> |
| сти, управо ређали се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разгов |
| и и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу пр |
| S} Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека |
| иближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мис |
| несе пред Љубицу и одједном, погледавши у часовник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради да |
| тигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљк |
| {S} Опет се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет при |
| — А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема о |
| главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... свекар нек |
| је могао мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце ле |
| таше, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... |
| одмах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше |
| Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, продаје сељанима со и |
| ити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јо |
| ..{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу...{S} Колико се само ту преживело срећних дана, |
| шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не |
| ом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, |
| Само се раширене зенице упрле кроз мрак у неке <pb n="196" /> нејасне предмете, што се белуцају |
| S} Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразговара се, нашали се и |
| учтивим, пријатељским гласом, који чак у извесним приликама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, п |
| м му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако |
| је требало.{S} Такав му је српски језик у свима разредима.{S} А неки предмет, као рачун, обрађе |
| оне украсе са стола.{S} Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном |
| тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже |
| леда у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: |
| Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> <milestone |
| о кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> <p>— |
| елите.</p> <pb n="27" /> <p>— Хвала вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали школск |
| е, шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду с |
| ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та... онако...{S} |
| p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је ње |
| чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате своје прње, па озго уседнем са женом и дететом |
| ојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке |
| Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо ме |
| му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос јесам... често.{S} Стојан му |
| а настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога |
| е ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући исписану хартију |
| ем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, |
| } Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће |
| , озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{S} Неколико његови |
| е само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ћ |
| лео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубиц |
| хватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</ |
| ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити |
| го што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји |
| лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као <pb n="79" /> човек који је гађао зеца, п |
| о располаже добрим и не малим искуством у школском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и |
| одићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледал |
| ције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мис |
| — Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p |
| на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибер |
| ојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као рез |
| а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај пр |
| вет!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини |
| — Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi> |
| одличне, одговори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица га погл |
| еце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама он |
| ни се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко |
| о намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, као што |
| дала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочек |
| ча на северну страну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра |
| >Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љуб |
| {S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају каква зан |
| .</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, |
| лина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од ју |
| као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако необично измењ |
| ; цео му стас беше неприродно накривљен у страну.</p> <p>Путник се још једаред обазре на село, |
| купи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{S} Шта велите сад?!...{ |
| аше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чудн |
| асвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лево и десно, про |
| апље зноја.</p> <p>Овако уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са цр |
| .</p> <p>»Божја правда!«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише платни списак.</p> <p>Уз |
| у. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треб |
| а смо знали друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школск |
| p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте он |
| воришту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом ме |
| ав свињац!...{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и п |
| као човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} Смешкају му се уста, глади танке бр |
| ђака Учитељске Школе, који је становао у истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске че |
| ћ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуације присутнима.{S} Слушаоци изгледа |
| фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и на |
| покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, и |
| ли се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, |
| е улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако |
| од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном с |
| онити...</p> <p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегав |
| ло расположење, и она се опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава |
| оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ћ |
| ка«...</p> <p>Лете, лете, мењају се као у калејдоскопу нејасне, испрекидане мисли, које немају |
| одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито, |
| ко бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине речи Сто |
| рода...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити |
| , усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије и од |
| ...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искаса |
| о са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} |
| екосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче |
| , и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој се лице, постаде светлије...</p> |
| тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да |
| говори Влајко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже |
| ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Бео |
| проскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за |
| оје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, |
| оси на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на |
| види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, |
| пред чичом и погледа га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај пис |
| благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје дец |
| тавиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весељ |
| им гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се осетн |
| ову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да |
| прилази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверским погледом, и опет не може да се |
| ше и гледајући пренеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропу |
| подигао главу и гледа председника право у очи, кад му тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, м |
| ..{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па о |
| ица подиже главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ |
| а, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осе |
| де, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписницу.{S} Гледаћемо...</p> |
| више од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гим |
| њаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови дима, који се на овом |
| ници тако често, па улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весе |
| рибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Море, какав руч |
| и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало |
| i> не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђаво о |
| се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, |
| ао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га погл |
| умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и приј |
| оказује нешто једном дечку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи |
| <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди се |
| ека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се |
| лим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мислио да јој с |
| место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p> <p |
| ?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао |
| p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је ми |
| о вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Но |
| гледом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сневао најсрећније снове...</p> <p> |
| сара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно са њим, па видевши да |
| ановао у истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој пој |
| , коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица |
| етника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобн |
| .{S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо |
| драви га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом стану?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... ка |
| <p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љутито.{S} И то јој паде тешко |
| омадашњега боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добр |
| усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се пог |
| зговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејућ |
| и, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко о |
| терао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улет |
| даред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школи корачати и кршити руке, Гој |
| м сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у |
| еко недогледне пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасј |
| у умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очију...</p> |
| им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрости се са гостима |
| годишње теорије...{S} Пустити децу тако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу му з |
| ади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине |
| то се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет предмета, а она само ј |
| асом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост, али |
| знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад ј |
| ој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девоја |
| са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Писар се и |
| p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, пр |
| утку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљен |
| ким димњаком <pb n="4" /> издизаше мало у страну од сеоског пута.{S} Одједаред залаја једно псе |
| ва се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматрати овај занимљиви рад.</p> < |
| , да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела понети, а |
| лон... рече он, погледавши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену |
| ма...{S} Све се испретурало, ускомешало у њеној помућеној врелој глави, читав хаос!...</p> <p>С |
| , веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки |
| се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочити звук, који се носи преко во |
| и и животу!... </p> <p>Све се променило у новом учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољ |
| студен, скаменила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта |
| ревила се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, наразговараше |
| сподин коју игру?</p> <p>— Јок, он само у школи...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други |
| кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет |
| засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигла танка пробојна измаглица, а тамо још д |
| арства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини...</p> <p>— О |
| же ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како к |
| {S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде |
| И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,..{S} Три разреда, толики рад... и ево |
| ам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зове вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то |
| итељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{ |
| > <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао.</p> <p>Тако с |
| е, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик |
| гао као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући разбаруше |
| и сумануто.</p> <p>— Хајдемо... хајдемо у нашу школу...{S} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пођ |
| ... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љуб |
| распоређеном по соби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје |
| И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне |
| рже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; м |
| бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гласно:</p> |
| S} Написао човек Министру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица се стресе |
| Навика је велика чињеница, тако учисмо у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго |
| је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране |
| ФОР.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1899.</p> |
| селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукл |
| се истога дана, доста измењен, наравно у своју корист.{S} Његове наде добише још више маха, ал |
| нимљивих ствари...{S} До сад се редовно у писмима извештавала о стоци, о суседима и вршњакињама |
| бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на |
| нда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Она |
| ереним манирима, који се теку постепено у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p |
| т, ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његово |
| а...{S} Опружише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...{S} Једна младица |
| ешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем, |
| >А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли |
| лој загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и превр |
| иске зелене густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{ |
| ену.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно у подне.{S} Силазећи низ камене степенице, она се тако |
| је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку оп |
| љно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако-необично најеж |
| да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва дру |
| ог стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње време, ступила у тако пријатељство и поверљи |
| ић досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљућим чемером, најстраснијом жудњом за освето |
| гаше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и зг |
| школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p |
| вдашњи учитељ.</p> <p>Она промуца нешто у одговор, рукова се са њим механички, не мислећи и кор |
| орила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... навалише н |
| уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са |
| остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; обузело га |
| та у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову |
| и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам зб |
| , што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...< |
| да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> т |
| сти.</p> <p>У двориште уђе срески писар у новој полицијској униформи, која тек беше прописана.{ |
| и, па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... ј |
| је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} |
| жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама...{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдн |
| а ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они се |
| ати Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очи |
| осле пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дво |
| ничкој станици, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло |
| а вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећи умочено пер |
| су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не ум |
| се моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођ |
| > <p>Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из |
| у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеше, као да ћ |
| а овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће |
| >— Подне је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се оп |
| } Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господине Пер |
| ао да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад о |
| чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па |
| ствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> |
| ољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb n="187" /> < |
| ју, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завес |
| абле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови |
| она осећаше бескрајну, неизмерну сласт у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док |
| да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с к |
| >И Гојко доиста проживе школски распуст у задовољству и одмори се од оноликога страдања и патњи |
| 8" /> у једном собичку, што је подигнут у дворишту школском..{S} Пређашњи је учитељ, рече му он |
| о. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, |
| .{S} Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична изгледа.{S} Скроман, т |
| , која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да се нави |
| ратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљеном меком шеширу на глави.{ |
| кренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега пр |
| ном некако-необично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој |
| се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре |
| ња шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна ве |
| а дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умр |
| је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те |
| ин захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њ |
| ло.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом св |
| даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да п |
| ор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та необич |
| , чедна детиња осећања, која се улевају у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их по |
| љ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни ко |
| а признаница, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Св |
| одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учи |
| /p> <p>Писар и Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, |
| нски облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... |
| ис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху |
| ку:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у друштво!</p> <p>— Захваљујем, морам на посао.{S} Децо |
| да га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође |
| и претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љу |
| <p>Председник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о но |
| и на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагедија!... |
| ду са извора, па испушта једну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка ку |
| ј очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S |
| главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p> <pb n="137" /> </div> <div typ |
| ада; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде, слатки братићу. |
| аким мислима оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ћ |
| у са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца |
| она одједном осети неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и |
| судова, спреми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и |
| разумеш!...{S} Послаћу одговор Министру у име капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за л |
| Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у последње време седели и проводили разговор.</p> <p>— |
| уди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочи |
| </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарад |
| ...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да х |
| о да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем прек |
| скаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге |
| д страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше |
| а обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориш |
| писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> |
| ћи о разним плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, |
| ерасположење; напротив све му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симпатију од првога п |
| на.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, стојећи пред прљавом испрскалом ш |
| за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?«</p> |
| Он слеже раменима и поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође вре |
| ћи очима...{S} Председник одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а |
| што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај... |
| а... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто |
| ећ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак прија |
| Они испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта је ово... са |
| де се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку разумела.{S} Одједном се прену и погледа свес |
| и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом |
| илазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на средини...{ |
| оју милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујни као ш |
| и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он застаде, трљајући руком чело, |
| не ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... па седнем о |
| ...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се злато...{ |
| жном и одједном се обрте као преписивач у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и е |
| и невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> <div type="chapt |
| о... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; нисам |
| хаљине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткре |
| и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе |
| уђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— |
| се напослетку сав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте |
| ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори Сто |
| оставкама и надама, које је сновала још у школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно |
| n="186" /> каквог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично јака, силна љубав, п |
| једила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S} При т |
| ју што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, чим <pb n="23" /> учитељица из |
| гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у пос |
| азуме се...{S} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и |
| овише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орловици постоји леп и мирољубив обичај: часништво оп |
| id="SRP18993_C16"> <head>XVI.</head> <p>У орловичкој школи све се вратило на стари поредак, рад |
| id="SRP18993_C21"> <head>XXI.</head> <p>У трећем месецу по смрти Гојковој, одмах по новој годин |
| id="SRP18993_C14"> <head>XIV.</head> <p>У судници седе председник, ћата и тројица одборника, па |
| АДИЛА МАТИЦА СРПСКА СА 100 ФОР.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВ |
| о каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин ра |
| Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Е |
| досетке на рачун кога говорника.</p> <p>У току разговора Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— П |
| у, од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе срески писар у новој полицијској униформ |
| зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе |
| запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога |
| бећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак |
| окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за |
| би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало |
| рашна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он |
| и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не треба ни да прежи |
| и...{S} Па он је већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао... |
| ту, милија и дража... овако осрамоћена, убијена...{S} Само га једна мисао вазда жигне, као ноже |
| омљена некаквим црним, изненадним злом, убијена!...{S} У школу долази плачна; кад пусти децу ку |
| ..{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи. |
| } Нисте ли пре неколико минута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко се |
| S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, загушеним глас |
| бе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, тешко мени!...{S} И најтеже |
| n="79" /> човек који је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, стари ли |
| хне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој беше обрасла густом црном ко |
| ...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану дан туробан, ветровит.{S} Љубица |
| м сасвим смрче, ошину је некаква оштра, убиствена струја по срцу, и она се поведе...{S} Не, не. |
| У опште, сваки је потрес за њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се набави бол |
| бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже. |
| ретерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он з |
| Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у дет |
| из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао |
| им ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да јој |
| сама видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући ка |
| онично, не прикривајући своју мисао, па убрза кораке те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се |
| S} Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном проћи! уздахн |
| је и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не в |
| ице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати вошта |
| чију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубиц |
| гла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, ал |
| за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу л |
| ник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и |
| рац, погрбљен, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше п |
| > <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, |
| ан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте пре |
| не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, па |
| ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, почи |
| хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место сваком детету, каза им к |
| зом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то |
| <p>После једнога часа отпоче суђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде постављати питањ |
| ета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају.{S} За певниц |
| поред прошћа црвена полицијска капа.{S} Увек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај шт |
| е ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разумела о ко |
| по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, он се |
| : кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, уверавајући како су то необично јевтине ствари у Београ |
| притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љубави...{S} Та |
| монолог, у коме се излише најодсуднија уверавања о поштовању, о братској искреној симпатији, о |
| мисли престати.{S} Много лепих мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одједном, погледавши у ч |
| она је морала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и све то неким нежним, учтивим, приј |
| ладе... — капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет заста |
| проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како је господин |
| идео и овај паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством |
| и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова ре |
| слушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгле |
| > <pb n="3" /> <p>Његов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво укло |
| , баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!. |
| Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила се |
| сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше |
| есам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа с |
| што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваље |
| ого допринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женског ината. |
| он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... |
| ве на једном предмету, но само пролећу, увећавајући још више црну слутњу, која јој обузела душу |
| проведоше две сиротице у разговору.{S} Увече, после скромне вечере, легоше заједно на Љубичин |
| ...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се ст |
| разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознат |
| он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствари ун |
| е заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече м |
| Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се |
| гледајући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозбор |
| И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је рође |
| ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на так |
| ећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То ј |
| а се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су |
| и, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то у |
| азноврсније мисли, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изласка из тешке неприлик |
| добаци јој:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.< |
| и речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се међу њима почиње отворено непријатељство, |
| год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте израдили сто |
| <p>— Сиротиња смо, госпођо, стаде кмет увијати полуиронично, смејући се у себи и чудећи се сме |
| се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земљ |
| це се отворише и на њима се показа, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше полако, погурена и оборене гл |
| још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка страшније |
| нило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, |
| учитељске породице!...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> онако чупава |
| а заједања.</p> <p>Другом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ћ |
| оли два најодраслија ђака.... због неке увреде...{S} Истукоше ме пред друговима, осрамотише...{ |
| рима? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Пи |
| ли не смеде показати знака љутње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло |
| се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодном претпоставком, па јој живо одговори:</ |
| дате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два мес |
| је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз дру |
| доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Ка |
| ти је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} |
| p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући |
| међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају <pb n |
| оји се одједном некако-необично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љу |
| је дуго, па одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново страшно осећање...{S} Оно сам |
| ом животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово он |
| о знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре с |
| ошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{ |
| ихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом навалом громовите буре живота, или се с |
| , добри, послушни... све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на кога се он |
| > престиже га и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као што би требало, али је добар |
| .</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети |
| како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} Севну јој у гла |
| и поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче |
| ђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадниче ојађени?!. |
| р тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка угледа отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и |
| ренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен. |
| ђе јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци |
| »Евине су то кћери, хеј море!...{S} Кад угледа злато... хм... нема размишљања.{S} Сад нека је, |
| амишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не |
| сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши не |
| ци.{S} Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака Уч |
| ећ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она |
| едник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зна човека — в |
| да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са В |
| т скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао |
| у...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем |
| бузело га некакво нерасположење, чим је угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се |
| м необичним вратима, кроз која ће одмах угледати онога страшног зликовца.{S} То га је вукло нап |
| невидљивом прашином.{S} Једва чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у |
| ом школом, па ће тако заједнички држати угледна предавања, али претходно захтева да обоје оду к |
| бицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па нешто тр |
| остави послуживање, па сад ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања. |
| з пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учитељска посла!{S} Св |
| вао најсрећније снове...</p> <p>Очајан, угушен јаук, сличан самртном ропцу, или дављеникову крк |
| ра са писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком |
| ивље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место.{ |
| својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде |
| и се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>У |
| е сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за докт |
| орном раду тражила је утехе; у послу је угушивала онај стални страх од некакве несреће, који је |
| "77" /> осећаји, која мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно један: |
| и сумор овладаше њоме.{S} Али она силом угушиваше те нове мисли, избегаваше их, осећајући унапр |
| ај, који би је могао мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се |
| зи са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе |
| уше враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама...{S} О, јо |
| иже... ово сјајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у |
| ада такво уживање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде |
| то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима.</p> <p>С |
| која се, ослањајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из о |
| ћи кроз сутон необичну силуету, која се удаљаваше од њега испод пуних китњастих шљивових дрвета |
| ељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и она |
| егове значајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: |
| умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} |
| јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично, она не разумеваше шта се то са њом зб |
| и, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро до |
| ...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори |
| окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то су му једин |
| ни.</p> <p>— Него напротив?... опет она удари у смех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се баш збуни. |
| пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолико, сасвим бел |
| ...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као д |
| ио сам се прошле зиме.{S} Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих школу...{S} |
| ном палицом...{S} Одједном је завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитила преко плота |
| о једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно се одје |
| мах иди у срез, али немој насипом, него удари преко Јасеновца, па се јави само капетану.{S} Исп |
| друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Моли |
| дугачким кошуљама...{S} Трпковића, што удари директору шамар...{S} Није га познао по ноћи.</p> |
| бом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је |
| знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз |
| читим задовољством и чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије...{S} У његовој конду |
| ногај... не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче, |
| ри, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« |
| ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно |
| мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би о |
| пресамитила преко прошћа.{S} Од невоље удариш средином, па посред блата...</p> <p>Кад изиђе Љу |
| ахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> < |
| гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и сва страдања...</p> <p> |
| мљен и смрвљен под тешким и дуготрајним ударцима судбине, измучен и тешком болешћу и Љубичиним |
| ражи своју срећу...{S} Толике учитељице удате, управо све у целом срезу, све су са учитељима.{S |
| ђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је |
| јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајући се <pb n="185" /> силнима, и сви ви забринут |
| би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се као какав окретан каваљер.{S} Ова му се |
| а је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живо |
| Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јо |
| Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они о |
| ме се није надао...{S} Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње |
| можда целу тромесечну квартирину...{S} Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој за |
| у. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са очима и рукама |
| у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не пр |
| и Гојко.</p> <p>— Извол’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубица седајући и смешећи |
| читељице и у својим кућама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо |
| ојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја |
| решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га ј |
| p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да ме |
| скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опе |
| апечате касу, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затв |
| .{S} Запечате касу, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар |
| .{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју страну |
| >Трећега дана Ускрса чланови Учитељског Удружења беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица |
| Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, |
| рају причања отворише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу с |
| згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим ирони |
| ча шта је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да не излази |
| че рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушат |
| од њега покушао... без размишљања...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дет |
| ва једног по једног родитеља унутра.{S} Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију |
| ..</p> <p>После два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не |
| </p> <p>После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брез |
| писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му не |
| ле вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} |
| рча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> <p>— П |
| мрачне и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврт |
| а тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозна |
| е, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигну |
| ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> |
| о и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак. |
| <pb n="60" /> <p>Љубица се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па |
| дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p |
| чати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и |
| е приближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе срески писар у новој полицијској униформи, која тек |
| ју се човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и нак |
| ту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој му |
| е вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома |
| и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, |
| Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали да ј |
| оме се још није снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног о |
| а и покривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сео |
| љиве и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пер |
| У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те да изи |
| Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред |
| а, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе |
| {S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео.. |
| тише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би са |
| се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, усукани |
| ица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она пролазећи по |
| и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа |
| окрете право вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, на ј |
| Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, т |
| ан прозор од учионице.{S} Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам |
| Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не |
| .. наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп |
| свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми пр |
| од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Ј |
| и прошавши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окречену собицу.{S} Љубица и |
| , па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{S} Учитељ |
| S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љубица се намршти ка |
| ази ноћ...</p> <pb n="54" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена |
| .{S} Без <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пр |
| то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се креће напред и улази у школу.</ |
| и ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ног |
| мало...{S} И она се сва окаменила...{S} Ужас!...{S} Које је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је |
| Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како сам могла... шта |
| озору и послуша...{S} Разлеже се врисак ужасан, страховит...{S} Он претрну, хтеде јаукнути, хте |
| шну... и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури прек |
| ску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска суревњивост!... она страсна, бескра |
| радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</p> <p>— |
| шнија, још одвратнија...{S} Развратник, ужасни развратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи и |
| а.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Н |
| ле севања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива унапред и предвиђа резултат овога разговора.</p> |
| ..{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је |
| само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га |
| гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљск |
| ти Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде некуд по селима; |
| скућавамо, и умиремо, све онако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га уплашено погледа.</p> <p>— Н |
| — може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје нека |
| ло.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже |
| ито ради тога и намештен <pb n="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, глед |
| ад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно |
| де, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена поли |
| b n="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слобо |
| ћи се на човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па их одједном нестане...{S} Све ће проћи |
| ринути и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву истину, прочитајте вечну р |
| бица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком |
| е, али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се |
| де, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и |
| судећи по његовој озбиљности, пристане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о |
| тити ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да |
| . мајко!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима мо |
| и.{S} Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S |
| слободно небо...{S} Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мис |
| д почетка године.</p> <p>Љубица стајаше уз њих, погледајући у страну, и опет јој не измакоше ок |
| ење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изненадном срећом, и не |
| кавши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S} |
| > <p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</p> <p>— Како хоћете... |
| лина око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од |
| ајна мисао: слободна!... слободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, неја |
| њене руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се намршти и грубо проговори: </p> <p> |
| ричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењ |
| та док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, ка |
| /> <p>— Извол’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пу |
| знанства! подиже писар чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куц |
| обе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубиц |
| Склупчати се тако под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћу |
| уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} |
| н један лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па |
| S} Тамо, са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако ка |
| ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим |
| а рада и старања.{S} Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше к |
| ..{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} Он баци по |
| ..{S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</p> <pb |
| p> <p>Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, опијени страшћу.{S} И н |
| деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.{S} |
| о остадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изв |
| који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за св |
| а и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у р |
| оима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђ |
| ним очима...{S} Припи се <pb n="171" /> уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, к |
| са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах... |
| ече као ножем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у |
| рашно мучење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као...</ |
| S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о оној |
| сети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се гус |
| сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђе |
| а је необичан!...{S} А њега нема!...{S} Узалуд радост!...</p> <pb n="135" /> <p>— Јесте ли ви Г |
| } Практика, света практика!{S} Нисам ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад не б |
| јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се прекиде сам |
| ава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом |
| ламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на крев |
| а изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди? |
| морају по неколико пута долазити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бри |
| ла, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S} Једва би је ко мога |
| се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се мушк |
| н преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </p> <p>— И м |
| да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке |
| та и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би |
| лаву, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само севају некакви котурови пред очим |
| е умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некакво |
| он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љубавно гу |
| не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздрхталим гласом.</p> <p>— Ех, Савет!... од |
| евајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда.{S} Зн |
| м ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђ |
| на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе |
| мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и |
| ито, грцаше од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, о |
| и је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лагано.{S} Он |
| обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте |
| , црвену масницу.{S} Глас му задрхта од узбуђења.</p> <pb n="109" /> <p>Гојко махну руком... од |
| аја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он |
| е грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и он |
| Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а |
| ко себе унезверено, дркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он по |
| .{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече |
| очење. <pb n="158" /> Довољно узрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се |
| је стаде обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу |
| у изјаву, па га почело обузимати велико узбуђење.{S} Усне му пребледеше, задркташе, он поче нек |
| и стаде дисати убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас |
| их све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Св |
| ако да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписати к |
| , молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица |
| бојажљиво и погледа око себе усијаним, узвереним очима, тражећи одговора на ово животно питање |
| ..{S} И снага је издаде...{S} Она стаде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« |
| о збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђе |
| усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђе |
| љева херувика са онаким истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли.. |
| ?!... зашто?!...{S} Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, оволико страдање!...< |
| место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и |
| па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: урачунајте све до краја године, да се не му |
| е Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно прелеташе погл |
| ој истини...</p> <p>— О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања. — Овде |
| шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањем, као кад се |
| се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату |
| од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да с |
| се мало прибра од прве навале осећања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу више овако!...{S} Ов |
| редвиђа.</p> <p>— О, безнадежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишт |
| > <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се у |
| ..{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се извуче и |
| утимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гра |
| > <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На |
| уговима провести који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да |
| едном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро |
| адићу, у мало ти нисам преврнула тањир, узвикну она весело, намештајући чинију на сто.</p> <pb |
| ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одборник.</p> <p>Тада учитељица, која је |
| и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумева |
| ати срџба... </p> <p>— Каквој њиви?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Ш |
| најмилија сестрица. </p> <p>— Боса!... узвикну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта |
| ..</p> <p>— Не, није то... оставите!... узвикну Гојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су стр |
| ... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цв |
| Онда... е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући |
| и ручао?</p> <p>— Море, какав ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут.</p> <p>— Шт |
| . знам... све знам!...{S} Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчет |
| {S} Ене, па он је, јадник, болестан!... узвикну она, загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? |
| ерика, кад си растурио своје гнездо!... узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свиј |
| аш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са стол |
| ут...</p> <p>— Загледала се... куда?... узвикну он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави |
| тискао душу...</p> <p>— Да презирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска присуства, па одј |
| се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку н |
| ио овде читав свињац!...{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.</p> <p |
| дина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се |
| Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, показујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше |
| ремио оним друговима, он плану гневом и узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он зна...{S} |
| са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чи |
| у очима жива радост, она скочи весело, узвикнувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти по овак |
| се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о светињи шк |
| е заврши оним стереотипним и малодушним узвиком: ех!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи |
| сад испуњава.</p> <p>»Божја правда!«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише платни списа |
| дања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикује јадник очајнички, па седа на један велики каме |
| срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p>Улаз |
| есму, па све <pb n="72" /> сеца гласом, узвикујући на неким местима страховито.{S} На средини ц |
| тала, да је љубав нешто много светлије, узвишеније...{S} Сећа се својих осећаја за време познан |
| о на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жи |
| , заплака се горко, очајнички и паде на узглавље...</p> <p>Неко груну врата, покушавајући да их |
| своје стране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко при |
| диже и рукова са писарем, правдајући се узгред: </p> <p>— Ах, извините, молим вас.{S} Јадна мој |
| >— Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пеца |
| е к прозорима те их отвори, погледајући узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, <pb n="108" |
| ојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му пореметише досадањи ми |
| естаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и |
| мо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га уплашено погледа.</p |
| {S} Наша учитељска посла!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и рас |
| тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао |
| остима није место.{S} Само тихи, лагани уздаси по кад што одају његово немо присуство.{S} А око |
| сливајући се са горким јецањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се исплака, опет се замисли и ос |
| ица у своју ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза! |
| ћа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном...{S} Све то навлачи жива човека |
| учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себе, махну руком преко ч |
| асно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, а н |
| , радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће су |
| ном разлиле из груди.{S} Овако пак само уздахне и снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодл |
| аке.</p> <p>»Кад ће ме то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични сељаци!...{S} Шта има |
| два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, п |
| китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самохрано |
| е био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не знајући |
| обу, намести је да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и превуче шаку преко озноје |
| едимо само са општином...</p> <p>Љубица уздахну, обори главу, па стаде ћутећи корачати поред ње |
| а!</p> <p>— Твоја!... прошапта Љубица и уздахну горко, извијајући се полагано из његових руку, |
| шћена и намештена.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} |
| да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти в |
| ан спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...{S} Само се одвојише усне с |
| стимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све црње |
| е било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље |
| и Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је то?... промрмља она к |
| и растурио своје гнездо!... узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</p> < |
| дркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</p> <p>— Како хоћете... нека буде! |
| ..{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Вл |
| савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па гледа.. |
| нки, жућкасти, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на средини, испод њих оштро |
| бавити.{S} Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче |
| чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе те |
| агано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се вра |
| Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет ништа!...{S} Ја сам |
| тамне облаке, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом и младошћу...</p> <pb n=" |
| ли хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко.{S} Некакво велико зло спустило се на ње |
| е у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га ниса |
| је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она из |
| ов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се окупи |
| >А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрктала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S |
| лекну пред њом на земљу и наслони своје уздрктале руке на њена колена.{S} Она као да не осети н |
| и!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако им прође читав час...</p> |
| тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздрхталим гласом.</p> <p>— Ех, Савет!... одговори Веља |
| тајаше пред степеницама, држећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у |
| имо...</p> <pb n="144" /> <p>Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, и |
| но предавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S} Предавао |
| аш ли онога ономлањског, Светислава.{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскруп |
| {S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на таблицама.{S} У том |
| д тим страшним самртничким погледом.{S} Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути...{S} Образ |
| аво болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груд |
| у ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намест |
| {S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише |
| колскога рада.{S} Велика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху своје не |
| S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен ст |
| мада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џеп |
| зиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвик |
| је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она с |
| уштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вр |
| о лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, ре |
| е две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, |
| се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра |
| кну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одма |
| погледа захвално па промени разговор и узе веселији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шт |
| ош нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, оде |
| S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и |
| разведри лице; са највећим задовољством узе он један лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар, |
| {S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.</p> < |
| погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је речено.</p> <p>— Шта каж |
| и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени |
| , што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдибуба једна |
| ући се да потпише платни списак.</p> <p>Узевши новац, он се полако упути оним необичним вратима |
| о, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, |
| е љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив п |
| сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те |
| пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одговара она механички |
| цу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по в |
| ита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шт |
| S} Како је имао много ствари, морали су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица |
| добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је |
| му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га с |
| трнух од страха.... одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видел |
| ..</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осв |
| млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман сти |
| азвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узимајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она ј |
| о по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових п |
| олазила да потписујем спискове, али сам узимала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити...</p> < |
| ога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро |
| Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да н |
| , па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опази |
| вала некакав нејасан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Ха |
| n="26" /> не користи овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву топл |
| понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједно, макар |
| убица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва ст |
| имим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хте |
| га искасапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек с |
| а; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, р |
| {S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек |
| у уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што је најбоље.</p> <p |
| лико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p>Стојану заигра |
| зно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор |
| Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изненадном срећом, и не осећаше |
| да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени. |
| .</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узнемирен; обузело га некакво нерасположење, чим је угл |
| презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће, хоће... знам... |
| ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са ње |
| премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми |
| на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане |
| } Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!.. |
| Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољил |
| од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена Гојка са оним прости |
| већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?...{S} |
| одишње заточење. <pb n="158" /> Довољно узрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизо |
| намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он мора очајавати на овако |
| аво неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвој |
| е Љубицу преко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном |
| о се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, ко |
| обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, згрчену фигуру, па одма |
| жали добра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> <p>Љубици одј |
| дом.{S} Истина она <pb n="38" /> почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јо |
| слободна!... слободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну |
| е устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... чека |
| и му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га за часак ум |
| ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама. |
| је напоље.{S} Срећом, Стојан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случај.{S} |
| не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта т |
| он се некако иронично осмехну, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је вр |
| S} Онда ће се и оно страшно, непознато, уклонити...</p> <p>Али истога часа она као у сну осети, |
| да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, кој |
| Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако необично измењено, сањиво, зан |
| лони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се освр |
| кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се само малко смеше... а руке као да нису |
| кар приђе болеснику, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко.</p> <pb n="181" /> <p>— |
| стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живота...{S} Ста |
| >Љубица се насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а |
| епено у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо |
| бе.</p> <p>Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да писар из |
| је весело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} Велимир се смејаше и ради себе, што |
| д дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хл |
| > из џепа некакву црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се п |
| ће имати великих непријатности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.< |
| устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Остави часовник у фијоку и понесе т |
| } Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па га разгледаше паж |
| сле шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ |
| тицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...</p> <p>Беше то збиља необично у |
| у је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n="120" /> |
| еног строгог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде |
| да корачи четири пута.{S} Иде унаоколо, укршта средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, гл |
| им, са малим, кратким и танким ланчићем укусне израде.{S} Она га извади из кутије, па стаде обр |
| оби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} О |
| великим, усуканим црним брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду |
| и незнанко беше ближи па подупре леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ходи код бате...</p> <p>Љуб |
| мело посматраше она посетиоца, који се, улазећи у школу, некако необично превио, смањио се, и п |
| } Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом п |
| ..</p> <p>— Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, па изволите тамо у |
| S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двориште, Љубица опази како се Гојко |
| срамота свраћати судници тако често, па улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у |
| S} То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштво...{S} А она, гле, корача одва |
| , не <pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!... |
| дишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се |
| текоше још три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} Истина |
| ужас... али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и |
| .</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> <p> |
| на бруји од њихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кра |
| .{S} Она, чедна детиња осећања, која се улевају у душу још мајчином храном, почеше се бунити, а |
| ица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.</p> <p>— Да узме ваших д |
| S} Најпре је дотрчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкиват |
| већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, уплашена, и упропастих живот...{S} |
| у наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети жандарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови |
| питајући се у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} |
| S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива |
| је, док свршаваше школу, идући главним улицама београдским, застајала пред златарским излозима |
| аке право потесу...</p> <p>Одједном, на улици, код последњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено |
| пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезов |
| спа, него она у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде и угледа пред |
| некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S |
| и ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је село, навлачи се мрак... по н |
| ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица стајаше уз њих, п |
| крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах |
| S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, ш |
| ез кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слобода!...</p> <p>Председник промоли гла |
| спиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуперци.{S} Она још ниј |
| етан, љут.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Ка |
| и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад с |
| није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све |
| араштају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нек |
| Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терет |
| ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га глед |
| а реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дис |
| ри а понешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра |
| тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страд |
| опеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш о |
| су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима |
| епаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговори му она и зацену се од сме |
| о о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се истина расп |
| ибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су неки добри људи |
| коване...</p> <p>Беше то збиља необично уметнички израђен златан часовник, посут ситним љускама |
| за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Е |
| ати.{S} Сва се предала радости, коју не умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар пост |
| дан покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без н |
| х смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да |
| несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Остави ч |
| ...</p> <pb n="187" /> <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на |
| ке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће, к |
| ћу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходн |
| ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу он |
| уди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће немаш... одговори |
| е јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од п |
| </p> <p>Љубицу удари ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни поми |
| њујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га у |
| ?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и ре |
| њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} |
| се радује сваком његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатно.{S} Овако му |
| и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи |
| и са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој прек |
| <p>Љубица се већ прибирала, размислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад |
| таје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, к |
| јте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала |
| е, осећајући само сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима...{S} И она осе |
| о, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хладно, као да га т |
| ости, јасно чита пређашњи израз тешкога умора и горкога страдања...{S} Он стајаше, не могући ни |
| не на столицу, па уздахну као од велика умора и превуче шаку преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви |
| да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмо |
| оре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од |
| не.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше о |
| падаху крупне капље зноја.</p> <p>Овако уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне |
| ле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!...{S} И ти |
| у имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу својима, ну |
| Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктор |
| } Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чу |
| даше као право чудо.</p> <p>— Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи овде... |
| и лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се приближава, а ва |
| Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети |
| n="91" /> и она застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обу |
| школу.{S} Одмах по том стадоше излазити уморна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњ |
| ти?</p> <p>— Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> |
| та, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.{S} Он, сиромах, |
| Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући руком врело чело:</p> <p>— |
| г сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи са столице, намршти се кад опа |
| бица само крену очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и узд |
| ена, почишћена и намештена.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вр |
| к општини орловичкој, креће се тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, по целој његовој |
| ки изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано је у њима некакав безумни изр |
| баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседа |
| у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној |
| ионици.{S} Веља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и з |
| S} Пред моје ступање у Учитељску Школу, умре ми мати... откупи ме јадница, те одмах будем примљ |
| У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и с |
| ду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију |
| и смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се |
| орају њу закопати...{S} Наравно, кад ко умре, <pb n="160" /> њега закопају...{S} И њега ће нека |
| и разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво |
| ... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа страшније о |
| е осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчам |
| е, слатки братићу...{S} Немам куд... да умрем овде... .</p> <p>— Оставите га, молим вас, рече Љ |
| кар и пође.</p> <p>— Како... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем.< |
| !...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и |
| <p>— Има Бога, братићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести.. |
| је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода та |
| ило ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све |
| и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека вазд |
| ..</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнувши ста |
| простора да корачи четири пута.{S} Иде унаоколо, укршта средином, само да се згреје.{S} Осећа |
| м одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа прошарана |
| ања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива унапред и предвиђа резултат овога разговора.</p> <p>— И |
| ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да је то отресит, жи |
| и о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врат |
| ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу |
| не само паметно мисли, но многе ствари унапред предвиђа.</p> <p>— О, безнадежни јуноша, узвикн |
| те нове мисли, избегаваше их, осећајући унапред њихову непријатност, и ако се оне још не беху ј |
| опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи.. |
| а два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас |
| устој празнини?!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном |
| > <p>Гојко пође за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очим |
| да и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена Гојка са оним простим искреним саучешћем и м |
| е могући ни речи прозборити.{S} Само му унезверене очи прелетаху са писарева лица на акте, на к |
| ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверено, питајући се у себи: како то одједанпут улет |
| ро...</p> <p>Гојко се осврташе око себе унезверено, дркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге му уп |
| је под утицајем електрине, обрће главу унезверено и нешто муца.{S} Председник га не чује, али |
| ве, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадашње |
| а.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати лице од ње.</p> |
| е ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодном п |
| ара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се |
| ртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, тешко мени!...{S} И најтеже је сазн |
| м љубавном кораку мораде наићи на овако унижење... </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се белају |
| те уђе срески писар у новој полицијској униформи, која тек беше прописана.{S} Нову официрску ка |
| а сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак примамљивости.{S} Стас јој беше |
| после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да |
| тале справе за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, |
| !...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?.. |
| није... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуда.{ |
| слажу неки страшни осећаји, који би све уништили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља, смртн |
| око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, с |
| лете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пла |
| видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода |
| затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, из |
| аде да позива једног по једног родитеља унутра.{S} Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замаг |
| ена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше неприродно накривљен у страну. |
| дном сави, отвори деловодник и метну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гледајући н |
| ана, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости.{S} Скамије старе, рађене још |
| а донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p>После пола часа, он сави једно писмо и д |
| претрну, хтеде јаукнути, хтеде утрчати унутра... хтеде много... па се одједном издиже на прсти |
| јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају <pb n="207" /> отуд |
| ј беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке.</p> <p>— Хоћемо... или управо не знам н |
| кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њ |
| е још више повинује раздраженој женској уобразиљи, па јој ствара тако јасну представу, као да о |
| има.</p> <p>Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру гор |
| ...</p> <p>Чича се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговори наредбу.</p> <p>— |
| дговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од |
| </p> <p>Веља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним другов |
| ли она дошла некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некако постала равнодушна |
| ишта!...{S} И Љубица се нешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јо |
| Најпре Љубица опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек н |
| е ситна, истуцана, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамн |
| ркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по по |
| а Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко д |
| p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећ |
| дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпр |
| отињским погледом.{S} Образи јој сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле дал |
| отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он препла |
| Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књигу.{S} Подиже очи и |
| за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини |
| лета!... '</p> <p>— Јеси ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш т |
| ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и |
| обично мило што стоји са овако чистом и упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледала |
| твореним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло |
| асно разликује два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ок |
| едва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb n="178" /> свима силама, и само се бојаш |
| пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег човека и молб |
| токол, договорише се да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, па се одборници разиђ |
| Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, |
| .{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу |
| ије имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка годин |
| а сина и једног синовца, један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива је |
| по једног малишана.{S} Председник прво уписа свога сина и једног синовца, један одборник уписа |
| цу, која су пре две године требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати |
| , па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу о |
| ју.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и и |
| о сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и вик |
| > <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нових, тек да имају и први р |
| седник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по десетину нових ђака, па |
| ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну му она.</p> <p>— Ето... видите како то |
| у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у се |
| те.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, гледајући га некако чудно и т |
| тојана.</p> <p>Гојко непрестано преврће уписницу, разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе |
| јући је право у очи, јер она разгледаше уписницу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она изиђе у двориште.{ |
| еговоре с родитељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па опе |
| ти се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А премештаја нема?</p> <p>— Нема.{S} |
| дно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго или о |
| еде цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и |
| ко...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала би |
| ри пријатељски:</p> <p>— Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих и молите.</p> |
| ако...{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> <pb n="49" /> <p>Веља се |
| ле ви сте задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> < |
| .. пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стојао ноде |
| преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S} Ре |
| ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим |
| бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болес |
| исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, уплашена, и упропастих живот...{S} А како је то све мог |
| тети...</p> <p>Љубица се дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла радити.{S} Најзад |
| једнога часа отпоче суђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде постављати питања.{S} Оп |
| Зове те господин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S} Часком, вели...</p> <p>— Кажи да н |
| нако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га уплашено погледа.</p> <p>— Није ваљда баш тако свуда?.. |
| ми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се о |
| ће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.</p> < |
| и! одговори му Стојан, млатајући рукама уплашено.</p> <p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вр |
| p> <p>— Шта... какав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав неј |
| ке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да т |
| не, је ли опасно? запита она, гледајући уплашено. </p> <p>— Врло озбиљна болест, госпођо.{S} Тр |
| хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата и глед |
| д из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чиче, машући својом плетеном камџијом.</p> < |
| есен, гневан, са стотину осећаја.{S} По уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, н |
| е гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја с |
| !...{S} У кујни нешто клопара... она се уплаши, застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Сто |
| помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу. |
| а...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени ина |
| учтива <pb n="103" /> госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд о |
| утало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши се.{S} Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одј |
| »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се још у |
| мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се сав |
| откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је |
| ан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175" /> од његова изгледа, него му одгов |
| ном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се свако ук |
| убици нарочито одузеше смелост и управо уплашише је ови необични и, како она мишљаше, важни држ |
| ну!...{S} Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало |
| д хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по |
| у пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа....{S} Писар се од |
| да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала ј |
| тише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступише у дворишт |
| чеше разговор са њима.{S} Обоје се само упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим кућама, о |
| учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти Гојку да ни |
| мо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћајући се у канцелари |
| добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Го |
| ече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, збуњена, погледај |
| у порту, по свршетку службе, другови се упознаше.{S} Месни учитељ је старији човек, већ у годин |
| о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по издаље добацивати |
| ку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је |
| Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, у |
| сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на |
| време што му остаде слободно ван школе, употребио је на послове задругине.{S} Није ни чудо што |
| шта против методике, јер и наша врховна управа ради већином против методике, па морамо и ми.{S} |
| није.{S} Скоро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у |
| едне.</p> <p>Стотинама питања и прекора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о |
| , забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке м |
| ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу |
| внодушно толика чуда у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си за свету |
| јом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ школе орловичке, упућује на своју дужност.</p |
| стаде пред њу: </p> <p>— Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица |
| говори наредбу.</p> <p>— Казао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да |
| Казао сам, братићу, и оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Каж |
| писано на тој хартији.{S} Доле потпис: »Управитељ школе орловичке«... а горе на врху великим сл |
| удан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако необи |
| никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...</p> <p>» |
| а дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и преплашена, па ка |
| о... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер |
| Кад излази из куће, веома је забринута, управо преплашена, као и Љубица.{S} Неко их је зло снаш |
| оју срећу...{S} Толике учитељице удате, управо све у целом срезу, све су са учитељима.{S} Па ка |
| Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо раније ко |
| не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши се.{S} Отвори очи, чудећи се овом позиву, |
| ешко било што сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте разумели.{S} Ја сам човек осетљив, |
| ки, претресале се успомене из младости, управо ређали се несташни поступци у школи и ван ње, Љу |
| акву децу.{S} Обавештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па |
| чке...{S} Љубица се мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и прит |
| црвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или д |
| ма велико, непостижно, веће од свега... управо о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си |
| ?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не знам... управо овај... нисам ни долазила да потписујем спискове |
| де скрушен, убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не треба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нес |
| ђају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни казао, него све онако.. |
| д очима, па јој потреса сваки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је мери то с |
| , да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувено |
| ..{S} Љубици нарочито одузеше смелост и управо уплашише је ови необични и, како она мишљаше, ва |
| унутрашње муке.</p> <p>— Хоћемо... или управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема план |
| не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све уве |
| ништа желео; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него онако...</p> <p>— А детињство? ст |
| нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи р |
| учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по глави...{S |
| каменити...{S} Само се раширене зенице упрле кроз мрак у неке <pb n="196" /> нејасне предмете, |
| S} Него улетех, заробих се, уплашена, и упропастих живот...{S} А како је то све могло бити друк |
| екивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде |
| м...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отвор |
| сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ |
| причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћ |
| >Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у |
| ебе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо ра |
| пусти децу, па се кроз простран ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњ |
| едоносно.{S} Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S} Од скор |
| исак.</p> <p>Узевши новац, он се полако упути оним необичним вратима, кроз која ће одмах угледа |
| гледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих учитеља и дв |
| идевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекуј |
| ичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности му |
| измакоше оку презриви погледи, које јој упућиваху другарице њене, остале учитељице.{S} Опази он |
| ени учитељ и управитељ школе орловичке, упућује на своју дужност.</p> <p>Опет се продужи разгов |
| од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> <p>— |
| рословити...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у |
| и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као |
| риближише ускршњи празници.{S} Дотле су урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, |
| оловала, она сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се |
| } Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> се зауставе |
| у левим брком. — Знате шта! узвикну он: урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим |
| бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад в |
| цу.</p> <pb n="71" /> <p>И Љубица одмах уреди своје малишане.{S} Сад је одједном опет обузе нек |
| е у Гојкову собу, наместила, почистила, уредила све, и она смрадна, одвратна соба доби сасвим д |
| S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: ногаре са новом се |
| па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка. |
| лакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју |
| ти«.</p> <p>Најзад гости се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по м |
| а платом, и ако је она редовно издавала уредне признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао д |
| а други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</p> <pb n="71" /> <p>И Љубица одмах уре |
| олазе никако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујте се, скомандова, он па сиђе на други крај, пода |
| ће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази |
| ски, пријатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} Толико се кидала |
| ши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени инат тераше напред, и она одједном поскида сав |
| асницом на образу!...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна |
| пуста празнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му |
| ече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После усамљена, непријатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди о |
| не и Влајкове... свуда их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у по |
| амо на крају свода, разделе и запливају усамљени...{S} Почиње шибати хладан ветар...{S} Гојко с |
| {S} После већ добијемо боље место, неко усамљено село, где нико не долази, па«...</p> <p>Стојан |
| са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине |
| децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, братићу? ре |
| ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не освр |
| им устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде |
| косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадован |
| .{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући.. |
| врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаре |
| р му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, |
| ад потрпам у канате своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, |
| енело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду |
| е усне са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...{S} Као муња шину је неш |
| пита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узвереним очима, тражећи одговора на ово живо |
| жност некако груба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, ошта |
| и не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговор |
| Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљено.</p> <pb n="205" /> <p>— Знаш да сам после у тв |
| уда вијуга, зеленом долином, сребрнаста уска-речица...</p> <pb n="25" /> <p>А тамо даље, иза по |
| им догађајима...{S} Све се испретурало, ускомешало у њеној помућеној врелој глави, читав хаос!. |
| Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место.</p |
| , Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не д |
| е.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост н |
| {S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очеку |
| 17"> <head>XVII.</head> <p>Трећега дана Ускрса чланови Учитељског Удружења беху позвани на срес |
| м уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли?...</p> <pb n="149" /> <p>Она зад |
| на два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{S} Дотле су урадили врло, врло много, |
| мпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због њене самоће и сиротиње, је |
| е оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, |
| о да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> <pb n="201" /> < |
| не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите.{S |
| емо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n="27" /> <p>— |
| ци првог разреда школе орловичке, поред усмене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаше напи |
| иви мир исписан је на њему и само једна усна малко... врло малко повукла се у страну, те са ње |
| и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше с |
| а озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга полов |
| брисати <pb n="29" /> марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко |
| иже руку и осети хладан челик на врелим уснама...{S} Пријатно је ово осећање, али она нема кад. |
| помешан са презирањем, заигра на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет |
| ад јој стадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} |
| е главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, |
| отпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово.. |
| арено лице, које одједном поче бледети, усне се искривише и затресоше, цело му тело задркта, на |
| гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} |
| чи на врућицу...{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у |
| те...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да с |
| ићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у |
| <pb n="207" /> отуд страшно, бесвесно; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, пр |
| га почело обузимати велико узбуђење.{S} Усне му пребледеше, задркташе, он поче неким промењеним |
| згледати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима |
| загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, |
| све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и та |
| ме?... прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући |
| реме чини му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</p> </div |
| ешко... необично...{S} Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче |
| шу као огњем...</p> <p>Опет се отворише усне самртникове, опет слабачак самртни ропац, један... |
| не обртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући очима...{S} Председник одведе Љубицу у |
| и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи:</p> <p>— |
| ажљиво погледа својим великим очима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно |
| мала устанца скупљена, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивн |
| недогледу, показујући јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом кором.{S} Н |
| гим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану душу...{S} Да, она |
| и суманутих очију, које пију, пију... и успављују...</p> <p>— Како?...{S} А што?!... једва пром |
| ња, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу пријатним заносним сновима...< |
| Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујући се најсјајнијим надама и најслађим сновима. |
| <p>— Да ли је много тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па није лако...{S} Треба радити непрест |
| м разредом треба свакад постићи одличан успех; то није много тешко.</p> <p>— То значи да ја до |
| ницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађ |
| војачина.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, стојећи пред прљавом испрс |
| но расположење, које наступа после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} |
| тељски, сасвим другарски, претресале се успомене из младости, управо ређали се несташни поступц |
| а му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... |
| Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је речено.</p> <p>— |
| буњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавн |
| јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово |
| и не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присус |
| она врела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, ул |
| ехне, све се то радовало, што их је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не |
| нцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, |
| Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, му |
| скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не м |
| децом, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управље |
| е тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!...</p |
| та је то?... промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар |
| ивао у задовољству...{S} Смешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као |
| воју судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по |
| поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв...</p> <p>— Братићу... браћо!...{S} Помоћ |
| речац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче ваздуха...</p> <p>— Стојан |
| отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и проговори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу, не бр |
| а, поцрвене као рак, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено ре |
| де из самих груди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... к |
| теља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља |
| а.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> |
| Остаде седећи, узимајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пад |
| желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне, кад се разиђоше кмето |
| ичкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкасто |
| топал.{S} Ћутање...{S} Неко се помаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га |
| обуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола |
| дницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман |
| трахом и зебњом њен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну једну своју руку на његово рам |
| , и лагано уклони њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да иде |
| и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он преплашено, трчећи п |
| чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Гојко устаде туробан; чим се сети синоћње патње, намршти се ј |
| то је на тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беш |
| ање...</p> <p>Одједном се обоје тргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао, па трепери с |
| мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спавања? ослови је мати, видећи је необучен |
| дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве часове, па опет легао и |
| је мати, видећи је необучену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошл |
| и, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, прикачила часовник на гр |
| } Здраво лепи, срећни животе!...</p> <p>Устала је рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, ч |
| вет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледајући полусвесно око себе, иде у шко |
| што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се |
| а све више светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопачке...{S} Љубица се мршти, лупне но |
| еба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди |
| иш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и уз |
| на задруга.{S} Влајко се сав предао тој установи, и све време што му остаде слободно ван школе, |
| ="191" /> једнога дана освану и код њих установљена задруга.{S} Влајко се сав предао тој устано |
| не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу, гд |
| } И цело јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, румене се танке уснице, мислиш сад ће |
| занимљиво, али учитељице често набираху устанца, пропраћајући по неке изразе шаљивим напоменама |
| вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад |
| ено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше об |
| да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, или већ тамо... морам на рад, |
| истом намером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику па |
| док је не превари сан...</p> <p>Изјутра усташе обе рано.{S} Она предаде мајци сав новац, што га |
| ве казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју руку, коју |
| аље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично зам |
| удали се са неким значајним осмехом на устима.</p> <p>Стојан, који стајаше више учитељице, ист |
| но бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш х |
| >Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, а |
| ем?!«...{S} И он кашљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо |
| ити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.</p> <p>— Ш |
| ..{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: св |
| што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И |
| колу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, који у овакову ра |
| Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... некакав страшан бол стеже јој срце, она хтед |
| } Познајем ја по овима овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весе |
| га ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?... зач |
| риште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом.{S} Она помисли да се то |
| би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити. |
| са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер |
| овечан човек, обријана лица, с великим, усуканим црним брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да |
| ог краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се дух отреса |
| ј, знате, треба оставити на понављање и утврђивање тежих ствари, које се лако забораве, нарочит |
| нуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестаје са њихових лица оне обичне |
| би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак |
| У непрекидном, заморном раду тражила је утехе; у послу је угушивала онај стални страх од некакв |
| ез иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} После некол |
| руди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пренераз |
| о заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није |
| {S} Сад видим како велико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, с |
| S} Није никад помислила, да ће то такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а |
| похода по том не учини на Љубицу такав утисак као последња.{S} Она изиђе из учионице са обични |
| убости, али он ипак не уништаваше општи утисак примамљивости.{S} Стас јој беше лепо развијен, а |
| е су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотворан: залеђено, окамењено срце почи |
| с.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу унезверено и нешто муца |
| ите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред тих сањарија, |
| што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше излазити уморна |
| де нико не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му помодрело од дуга стајања на зими, али с |
| стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилиц |
| а Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га |
| ..{S} Он претрну, хтеде јаукнути, хтеде утрчати унутра... хтеде много... па се одједном издиже |
| тнице, опази Богосава, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде. |
| а вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова речитост, |
| радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да гов |
| ко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топл |
| а муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, као што се о |
| та...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.{S} |
| а залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина...</p> <p>Љуби |
| ми, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</p> <pb n="36" /> <p |
| оју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, |
| b n="31" /> <p>Сви троје се насмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај |
| изгубила...{S} Све...{S} Све!...</p> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се |
| ном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку п |
| готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет |
| и последња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако ми |
| ет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз |
| давању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У такој соби не мили ми се |
| који се приближаваше шетачима.</p> <p>— Ух, како ћемо сад? викну Љубица.</p> <p>— Ништа... проћ |
| помагаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> |
| ставља он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгле |
| главу нерасположено, као кривац кад се ухвати на делу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја |
| а њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно. |
| осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја о |
| /p> <p>— Хајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али се |
| се стаде разбијати магла, која се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем стаде по |
| ца седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа писарева, па је о |
| дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Х |
| ељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви |
| ко низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако |
| јко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лево и де |
| не али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише |
| } Нову официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљ |
| иља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одмах... ј |
| , и јевтине намирнице, које су још више учврстиле њихово пријатељство.{S} Они су сад врло интим |
| а ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S |
| ворише се да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, па се одборници разиђоше.{S} Баш |
| P18993_C20"> <head>XX.</head> <p>Влајко учеста са посетама.{S} Скоро свакога празника и четвртк |
| > <head>VIII.</head> <p>Полицајац веома учестао са својим походама.{S} Сваки други трећи дан св |
| ин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу |
| Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам зн |
| дом, који јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или саопшти |
| кога рада.{S} Велика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху своје нестрп |
| до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш ника |
| цу.{S} Обавештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не мож |
| ат из Београда, који <pb n="83" /> тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, |
| се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташц |
| ом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо гимназију заједно...{S} Ви после одосте некуд |
| А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш посао и нису потре |
| мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас |
| обузела душу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш |
| ва болна трзања...</p> <p>Влајко скочи, учини некакав нејасан покрет, па се одједном трже, приб |
| то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања. |
| згледаше се после његова одговора..{S} Учини им се веома чудновата и необична оволика збуњенос |
| обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека си |
| ми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска к |
| ваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближ |
| коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчиј |
| S} Обузе је страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</ |
| head> <p>Прва писарева похода по том не учини на Љубицу такав утисак као последња.{S} Она изиђе |
| необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хте |
| чи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу |
| вен положај ишчекивања.{S} После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како |
| е глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код ко |
| енска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера привремено само за тај |
| ота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погну глав |
| ође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће |
| и одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну п |
| де, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> <pb n="201 |
| да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природ |
| м да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би им |
| а би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и мало |
| бијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваљ |
| им изразима, па јој се сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли |
| чера, вођена својом плаховитом нарављу, учинила какво зло или себи или другоме.{S} Али она се ј |
| олим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радила.{S} Са |
| ала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се |
| итељица се журно приближаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огр |
| тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p>— Нема |
| один Пера отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештени а |
| је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој само |
| т и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да |
| исправљати погрешку, пошто ће до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то зна.</p> |
| никад помислила, да ће то такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима |
| а је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа |
| орам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћ |
| ста и проговори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А велиш после... сигурно?{S} Н |
| ас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да почне са њима коју |
| арца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он само |
| из школе.{S} Љубица стајаше на вратима учионице дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан се дизаше, |
| и погледајући жудно на један прозор од учионице.{S} Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрча н |
| ...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је |
| /p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се читало питање: »Шт |
| оскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати неку песми |
| е се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи дан |
| ав утисак као последња.{S} Она изиђе из учионице са обичним изразом на лицу, носећи собом нов д |
| /p> <pb n="15" /> <p>— Јесте ли гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спремили педесе |
| 20" /> после подне прегледају са кметом учионице и да саставе списак свију потребних ствари, ко |
| ни зраци...</p> <p>Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међ |
| /p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено |
| се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, хода |
| виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, |
| вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећи умочено перо |
| трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одска |
| ажнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хартију, што је донесе |
| ..</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђаво окренута, т |
| главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у последње време седели и проводили |
| опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо ва |
| чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче полако |
| ене!{S} Навика је велика чињеница, тако учисмо у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што |
| не иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.{ |
| омрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изненађена девој |
| ="135" /> <p>— Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p |
| ом, готово шапатом.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кр |
| ри пред распећем на врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму, па све <pb n="72" /> |
| јасним, лепим словима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикн |
| , па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, |
| еседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p |
| ст.</p> <p>Опет се продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другарица непрестано ћути, па стаде |
| Ко сте ви?{S} Шта тражите?...</p> <p>— Учитељ орловички...{S} Гојко Савић...{S} До вас... мало |
| пеницама, држећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га.. |
| итељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведоше |
| </p> <p>— Као једна породица, допуни га учитељ.</p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала је господ |
| .{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше велик |
| да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> <p>— Докле |
| иљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жи |
| .</p> <p>— Шко... школа где је? промуца учитељ оборених очију, осврћући се око себе бојажљиво.< |
| Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезовички.</p> <pb n="30" /> <p>Изиђоше обоје, |
| е већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође пре |
| ...</p> <p>— Ха, методика... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта прот |
| ут у дворишту школском..{S} Пређашњи је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месе |
| ки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази |
| бузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после његова одговора..{S} Учини им |
| ва заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, в |
| Петровићева.</p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ се о |
| <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и углађен |
| бјаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ школе орловичке, упућује на своју ду |
| у службе, другови се упознаше.{S} Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симп |
| дном крају.{S} За певницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и одговараху на јектенија де |
| учтиво.</p> <p>— Лаза Петровић, овдашњи учитељ.</p> <p>Она промуца нешто у одговор, рукова се с |
| неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше.</p> <pb |
| е свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти покрети, осм |
| </p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све |
| <p>— Тако је, тако је, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p |
| е неке дружинске ствари, па после један учитељ поче држати предавање.{S} Говорио је и лепо и ст |
| е дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело |
| ав вам је ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и од |
| човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити н |
| чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин учитељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се |
| овај прљави, криви путник приказати као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну:</p> |
| ни штап.{S} Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, ко |
| ред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако смрач |
| мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмирка |
| ш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што г |
| д нас, све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и |
| ељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну глав |
| е општинско зло... знате — ћата.</p> <p>Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S |
| у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, |
| полузваничан, пола учтив израз.</p> <p>Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло рет |
| трела одлете у среско место.</p> <p>Оба учитеља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет се зг |
| село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљавати!.. |
| наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као |
| и, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па |
| има из школскога рада.{S} Велика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху |
| њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онак |
| је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештени а учитељица отпуштена.{S} После |
| њу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... чекате учитеља?...{S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш |
| њама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> <pb |
| аш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и п |
| и, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по туђој поруци |
| Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста дужином |
| и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и |
| ти.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, п |
| ла ону необичну вештину многих старијих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испит |
| га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну м |
| Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу.{S} Господин Пера отворено из |
| а јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек |
| сада!...{S} И пламичак пред распећем, и учитељева херувика са онаким истим сецањем и узвикивање |
| његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправда |
| е.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{S} Учитељица застаде у недоумици: |
| столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кув |
| ... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} |
| одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, чим <pb n |
| е светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда нас |
| pb n="176" /> <p>— Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са женом отишао |
| им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и |
| ом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... ј |
| плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута долазити к њему узалуд, |
| воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нових, тек да имају |
| ије!...{S} Знаш, нећемо се мешати ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо би |
| ш с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу.</p> <p>— Ка |
| те, управо све у целом срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мисл |
| ј, као... као...{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој н |
| } Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски |
| какав је човек?{S} Он нешто много прети учитељима.</p> <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сила је в |
| Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпуштена.. |
| .{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти кажем |
| осмехиваше.</p> <p>Поведе се разговор о учитељима, о њиховим патњама; поменуше и једно зло: кад |
| га шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па |
| ену сестру, која је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит |
| коли.{S} Чича Стојан, чим <pb n="23" /> учитељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим о |
| вориште кола са учитељевим стварима.{S} Учитељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још |
| још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> <pb n="76 |
| н народ... хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврд |
| а, да двојица учитеља буду премештени а учитељица отпуштена.{S} После овог саопштења, писар се |
| раја, па и овој погодби.{S} Наредише да учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрде |
| аш, узвикну један одборник.</p> <p>Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са |
| ЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 94</p> <p>СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Светолик П |
| адске предрасуде...{S} Ти си образована учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се обучем...</p> <p |
| вале; тако сазнаде да је новопостављена учитељица већ приспела, да су одборници са кметом данас |
| рез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици се |
| утро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су раније говорили.{S} Богосав, вели |
| А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две године <pb n="51" /> свршила је ш |
| ца не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али |
| о лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе и, климнувши г |
| >»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући се своме стану.{S} Разочара |
| и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће, хоће... знам... друштво не праш |
| а би му много пријатније било, кад би и учитељица становала у школи. »Овако... незгодно: сами о |
| низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.{S} Иђаху |
| ладања...{S} Њу, једну од најпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад |
| :id="SRP18993_C3"> <head>III.</head> <p>Учитељица се журно приближаваше школи.{S} Учинило јој с |
| застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нема стана у школској згради« понављаше он де |
| дно њихово присуство, он се опет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то о |
| о баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} |
| они ме сви гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не |
| д очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике удобности!...{ |
| е и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице удате, управо све у целом срезу, све су са уч |
| пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помиш |
| је јој упућиваху другарице њене, остале учитељице.{S} Опази она и неколико познатих јој девојач |
| та ли... што је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла језика... једва чекају да чују ш |
| стима.</p> <p>Стојан, који стајаше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обр |
| ио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често набираху устанца, пропраћајући по неке |
| већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху своје нестрпљење, вртећи се на ме |
| , а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти |
| и, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте израдили сто и таблу, к |
| отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учитељице, и одмах опази, да се ниједна не интересује о |
| а.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху Гојка иронично, не скривајући подс |
| м: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</p> <p>Настаде прави |
| но распознаваше у наредби. »Наређује се учитељици првог разреда школе орловичке, поред усмене н |
| слуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и пакосно осмејк |
| насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав |
| едан разред, да би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то није дешавало никоме.</p> <p |
| аво протумачила његово саопштење о оној учитељици.{S} То је неваљала женскиња, и она је морала |
| мој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа, па треба прегледати |
| а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и преки |
| са кметом данас код школе, да одређују учитељици квартирину, пошто она нема стана у школској з |
| господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S} Она је погодила собу код о |
| се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, |
| наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу.{S} Господин Пера отворено изјави, да је он в |
| Прилазећи учитељу, он претходно скрену учитељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и уч |
| у вест...</p> <p>— Она, братићу, она... учитељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да по |
| иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто у |
| ут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p |
| купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима ф |
| е ступити у разговор.{S} Седе са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и раз |
| вор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то ми нећемо!.. |
| долазити господин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вра |
| тво и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјави |
| веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсветији из |
| а први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој! |
| Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учитељска посла!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и с |
| тво, <pb n="67" /> које се обично зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавога слушала.{S} Ал |
| обом Драгутина, једног лепушкастог ђака Учитељске Школе, који је становао у истој кући и редовн |
| во место одмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по школи, а знали |
| подине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске породице!...{S} Па онда једно уво, па друго, |
| едње из школе...{S} Чујте само!{S} Пред учитељски испит добих већу суму новаца... оставио ми по |
| ску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, |
| ера Илић, писар овог среза и платодавац учитељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођо |
| ада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се |
| .</head> <p>Трећега дана Ускрса чланови Учитељског Удружења беху позвани на срески збор.{S} Гој |
| head> <p>Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога и срећа. |
| ту!... </p> <p>Све се променило у новом учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољство на |
| ле ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче н |
| /p> <p>— Преп... да, јест... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко оборених очију, избегава |
| им страдањем!...{S} Пред моје ступање у Учитељску Школу, умре ми мати... откупи ме јадница, те |
| а готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски |
| ко изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени.</p> <p>— Тако... |
| у батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дрк |
| едном надвири у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па знаш онога... молим те, склањ |
| ејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите вашег послужитеља н |
| један крупан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и пружајући му руку.{S} Знате ми смо преседник, |
| коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи учитељу, он претходно скрену учитељичин поглед на себе, |
| и квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Д |
| аре ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: </p> |
| раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд |
| рете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у друштво!</p> <p>— Захваљујем, морам на посао. |
| дајући ствари с кола, објашњаваше нешто учитељу:</p> <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку: они |
| с околности зближују.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у |
| pb n="130" /> <p>— Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад н |
| p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или смо се негде виђали, наста |
| и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз.</p> <p>Учитељ, спреман за ове појаве, које |
| аше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив <pb n="40" /> поздрав једва климну главом; застад |
| . »Збиља, красан човек.{S} Како је само учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га |
| еравања, клетве, и све то неким нежним, учтивим, пријатељским гласом, који чак у извесним прили |
| а замерци... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трљајући лагано руке једну |
| тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим смешењем прилази он столу, пружа руку, и |
| својој забуни опази, и представи јој се учтиво.</p> <p>— Лаза Петровић, овдашњи учитељ.</p> <p> |
| т ми је...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело у |
| глед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели што боље |
| ово он говори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, |
| ђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напоље и |
| — Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да |
| било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а од |
| столицу, хтеде се осмехнути, онако ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Сумор |
| ед своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, кој |
| да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе ј |
| /> <p>Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по лици |
| рава лепотица!«...</p> <p>Гојко се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да |
| n="24" /> <p>Одједном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ног |
| две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чи |
| пати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{ |
| само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он иде?...{S} Ни с |
| издисају беше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и о |
| више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћ |
| и па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним тоном.</p> <p>Љубица плану и намршти се.{S |
| а скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти паксијана како |
| по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну. |
| говори Веља.{S} Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако |
| е воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, |
| ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољац предаје молитви и небесном свету, заб |
| .. »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се |
| ога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знајући ни сама |
| дгони од себе све те мисли само једном, фаталном речју, којом се сви слаби карактери служе.</p> |
| и кроз њих пролази она позната страшна фигура.{S} Поносно подигнуте главе, власно и смело посм |
| ник.{S} Још из далека, по целој његовој фигури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се |
| Уједно опази Гојкову натмурену, згрчену фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те |
| страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, о |
| ме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се |
| е украсе са стола.{S} Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном за |
| } Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлована цев... |
| одбрана, којом располаже...{S} Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се |
| орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— |
| сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он ид |
| а буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, према скоковима коњским, а он не види |
| уже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, го |
| ци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу.. |
| сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... н |
| читељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место |
| о бих чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим смешењем прилази он столу, пружа руку, извињава с |
| че доносити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, уверавајући како су то н |
| </p> <p>(НАГРАДИЛА МАТИЦА СРПСКА СА 100 ФОР.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМ |
| ивости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може |
| <p>— Имам посла... овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се д |
| «!..</p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне |
| {S} Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p>— Којешта!...{S} Није то... промуца |
| це куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата о |
| им кућама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико |
| мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде ра |
| т хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с највећом гроз |
| ржи тако непрестано... нек извуче...{S} Ха, присети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш в |
| </p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} |
| >— Верујем, голубане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Збиља романтично!...{S} Прелесна дјева к |
| о за <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш |
| оже да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се |
| захтевима хигијене ни науке...</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и |
| рема траје најмање месец до...</p> <p>— Ха, методика... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћет |
| еби и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши д |
| ио?! викну пренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да н |
| ричекајте ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са |
| , као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли |
| живимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумил |
| м одважном, плаховитом срџбом.</p> <p>— Ха, пијанице једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрек |
| и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобичније појаве у школи; то |
| ле одосте некуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимнази |
| метну у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује св |
| да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док |
| .</p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће |
| Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p>— Којешта!...{S} Није то... промуца Гој |
| куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отво |
| кућама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико смо |
| Верујем, голубане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Збиља романтично!...{S} Прелесна дјева куша |
| тевима хигијене ни науке...</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по |
| ! викну пренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам |
| ао да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</ |
| имо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили з |
| оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобичније појаве у школи; то већ |
| p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће св |
| е како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p>— Којешта!...{S} Није то... промуца Гојко, |
| а само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отвориш |
| ама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико смо те |
| ујем, голубане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Збиља романтично!...{S} Прелесна дјева куша по |
| има хигијене ни науке...</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по ос |
| да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</p> |
| .{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили закл |
| тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобичније појаве у школи; то већ не |
| а ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако само... тихо као сенка...{S} |
| ете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се. |
| ити у министарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог пом |
| у министарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи. |
| ем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p> <pb |
| ажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо...</p> <pb n="144" /> |
| .</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађох!{S} Хајде!...</p> <pb n="97" /> <p>— Куда ћемо? пита она, с |
| ком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, |
| екакве одвећ необичне комплименте...{S} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у ре |
| ар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет |
| S} Хоће, братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још |
| а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са |
| на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љубице, друже!...</p> <p>Она се |
| ј руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно, лагано... као змија кроз честу... |
| И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голубице!...{S} Казао сам ти већ, копаћемо зла |
| гледајући сумануто.</p> <p>— Хајдемо... хајдемо у нашу школу...{S} Тамо ћу све казати...</p> <p |
| го светлија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајдемо сад тамо.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавши кроз |
| е ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничкој станици, где је |
| ор за сутра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно чекају, рече она, па от |
| вет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p |
| вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо...</p> <pb |
| ну она одједном, па се одлучно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом, удешавајући још унап |
| а некога зове. </p> <pb n="180" /> <p>— Хајдемо брже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Амер |
| мештају, распоређеном по соби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица прове |
| м, идући и гледајући сумануто.</p> <p>— Хајдемо... хајдемо у нашу школу...{S} Тамо ћу све казат |
| рећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голубице!...{S} Казао сам ти већ, коп |
| чање...</p> <p>— Како ћу? немам венчане хаљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још те нису оставиле беогр |
| а му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњцима! |
| цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен б |
| јући врата.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, извуче <pb |
| о у њеној помућеној врелој глави, читав хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије озго, у теме |
| на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски капутић, обуче |
| асположење; напротив све му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симпатију од првога пог |
| врата Гојкове учионице и показа парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров... |
| ли главу из заседања, раздвајајући неке хартије.</p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бо |
| даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А |
| « и тако даље — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле потпис: »Управитељ школе орловичке«... |
| еди крај стола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Ве |
| а Гојко шапућући, кад му Стојан предаде хартију.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже главу ко јагње |
| аопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се ох |
| Гојко стајаше тако непомичан, преврташе хартију, па је одједном сави, отвори деловодник и метну |
| школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p>После пола часа, он |
| мо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко прими хартију, разви је и стаде читати.{S} Одједном пребледе |
| е гласила признаница, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требал |
| дник? запита Гојко, савијајући исписану хартију и остављајући је у капут.</p> <pb n="95" /> <p> |
| амо нешто, стави нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. </p> <pb n="68" /> <p>— Но |
| ретко дешавају, извади из капута једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви и про |
| и се у учионицу и стаде преписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачи |
| рачунати, па онда извади из стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... |
| , оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица |
| жи из руке неколико комада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста н |
| учитељ.</p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала је господу Богу, који је благословио наш састанак |
| дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p |
| страну.</p> <p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са не |
| кад ви зажелите.</p> <pb n="27" /> <p>— Хвала вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиков |
| јави, а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађох!{S} Хајде!...</p> <pb n="97" / |
| /p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек са |
| да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, прог |
| емите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га |
| н оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица га погледа са немим поштова |
| от, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, како |
| оже довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим другим разредом, јер то су само његови ђ |
| глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави о |
| сао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ та |
| и да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и |
| а и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на |
| у борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, који би је могао |
| после и шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од п |
| обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> <p>— Одли |
| т, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко« |
| бро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одм |
| е у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> |
| подина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно |
| Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукав |
| в је овај писар?</p> <pb n="45" /> <p>— Хе, братићу, па господин Пера... знам га.</p> <p>— Пита |
| да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него он |
| одине, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} Полако!... сваки |
| на постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам преврнула тањир, узвикну о |
| трану, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они |
| то рећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко |
| та мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно |
| те учитељици:</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> <p>— Одличан |
| учитељици:</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> <p>— Одличан уч |
| лаву због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не |
| златним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!...{S} Кад угледа злато... хм... нема размишља |
| ратићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господи |
| е нешто поџевељаше...{S} Море, ова наша хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачу |
| ци:</p> <p>— Видите тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, видите у густој магли |
| аре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу писар отпочео напад, по |
| лицу: »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, што не знате ни за је |
| } И пламичак пред распећем, и учитељева херувика са онаким истим сецањем и узвикивањем, и гомил |
| нем, на пример, Министар полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је |
| а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји у зимском пол |
| им тоном рече јој, прилазећи: </p> <p>— Хехе... јесмо ли се наместили?...{S} Пера Илић, писар о |
| мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштен |
| , али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Го |
| о осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их научи...{S} Без |
| у он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S |
| ост веома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и |
| — Чекај, молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одју |
| и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледајући писара онако исто необично |
| рав.{S} Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад.</p> <p>— Опростите, молим вас, поче писар врло уч |
| и тихо преко небеснога свода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом, стаде га ш |
| запливају усамљени...{S} Почиње шибати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури |
| 09" /> <p>Она зину, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама...{S} Пријатно је ово осе |
| ју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одј |
| друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Б |
| ревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа, не страховати од изненадних догађаја... |
| тат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусово |
| нула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По целом небесном своду навучен је суморан |
| м зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студен биј |
| е и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: |
| њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разј |
| ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук и некол |
| обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини и ош |
| напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од т |
| положена.</p> <pb n="112" /> <p>Једнога хладног, туробног дана полицајац дође необично весео, а |
| екорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти |
| почиње мењати, наступа полагано некаква хладноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за с |
| све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа изненадно, па тако и прође, он с |
| са своје стране много допринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразлож |
| а овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће, која је одједном обузе, па журним кораком пре |
| де ходати по дворишту, стресајући се од хладноће.{S} Стојан му са прага од стана махну руком.</ |
| ога говора.{S} Љубица се стресе од неке хладноће, која је одједном обузе; стаде се окретати нем |
| од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати |
| ану гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора...</p> <p>Путом, што води од железни |
| дова, спреми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чи |
| {S} Али треба зарађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да |
| леб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само |
| она смешећи се.{S} Али треба зарађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; какав хлеб!{S} Зар ј |
| нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дал |
| о тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја |
| е пилеће оглодане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или наслагани |
| у...{S} Остаде седећи, узимајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на |
| ула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишљала о последњим догађајима: об |
| хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце ра |
| } Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па |
| е ономе... да и њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти о |
| зи прво јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само тебе кад имам, т |
| зврр... улети жандарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} |
| ри, хеј море!...{S} Кад угледа злато... хм... нема размишљања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« |
| лед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад |
| кад се мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и на |
| Што то нема Стојана?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Ми |
| змија кроз честу...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до са |
| овог среза и платодавац учитељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и а |
| .{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саставићемо обадве |
| а?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зверајући очима.{S} Ја не знам... |
| е, и своју тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро... махну он главом, па се поздрави са |
| з, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се потписао, шапну Веља.</p> <p>— Доб |
| то ви радите друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци по |
| и које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} |
| е?... и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега |
| ана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижу |
| ећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста сла |
| ахни се шале, него шта мислиш?</p> <p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, т |
| ислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест баш туњавог...{S |
| се мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрш |
| се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос са |
| о.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Г |
| м те, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љуби |
| <pb n="165" /> <p>— Да се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео...{S} Скућио, окуси |
| иш, а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о |
| жући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети с |
| анијим сновима.</p> <pb n="164" /> <p>— Хо, брате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко |
| иде на гроб...</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господа |
| не можете заборавити никад?...</p> <p>— Хо, људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... |
| с тобом... једнако, довека...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} До |
| треба озбиљно живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора |
| чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово са |
| у последње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди б |
| точи лепе ракије и поднесе му.</p> <p>— Хо, људи!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и д |
| Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајстор |
| и се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети се д |
| е.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да ј |
| лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотиц |
| .{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек |
| није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамул |
| /> и она застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима ст |
| плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко.{S} |
| } Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> она |
| жећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> |
| наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из соб |
| урао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве часове, па опет легао и мислио...{ |
| дном скочи и изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишћ |
| се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хладноће.{S} Стоја |
| сне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радил |
| у веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да кора |
| ши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујући неку нову и важну мисао.{ |
| и.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним плановима, који му долажа |
| ху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте д |
| </p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља |
| упре леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ходи код бате...</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па п |
| силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву исти |
| Она изиђе у двориште.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи |
| <p>Веља пусти децу, па се кроз простран ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна |
| е обоје и прошавши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окречену собицу.{S} |
| како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од |
| ме.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> < |
| он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој:</p> |
| нице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморил |
| ањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо како је у општи |
| јом плетеном камџијом.</p> <p>Пролазећи ходником школским, писар виде да се отварају врата на Љ |
| школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за рук |
| .</p> <pb n="46" /> <p>Љубица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом и |
| писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држећ |
| } Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Одма |
| лски рад: наставник нам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу. |
| он отима од тога невидљивог саветника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа нек |
| узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће, хоће... знам... друштво не прашта лако непажњу према се |
| ва, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човек |
| дура...{S} То је, знате, чудан народ... хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, велите, тргла с |
| ознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не помену, али |
| станем узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће, хоће... знам... друштво не прашта лако непажњу пр |
| на ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да се прођем |
| {S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти на |
| а сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има вр |
| ени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет об |
| ечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овд |
| г допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, недовршено?{S} |
| диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме |
| рба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, |
| ке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како је он ка |
| едва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка... |
| не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S |
| } А оно није... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи |
| и, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезо |
| , мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га доб |
| н држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у ње |
| и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрз |
| , напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{ |
| дин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице не морају и |
| кажено од неке унутрашње муке.</p> <p>— Хоћемо... или управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равн |
| се наже њеном уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли?...</p> <pb n="149" |
| понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хоћете?...</p> <pb n="88" |
| а донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хоћете?...</p> <pb n="88" /> <p>Он већ једва владаше је |
| тску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не |
| арочито је мени за земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па |
| је очекиваше радознао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући |
| крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустим |
| трова, одвојте ми деветорицу... које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписивати? |
| се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако хоћете... проговори Љубица, црвенећи.{S} Видело се да ј |
| идео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом исп |
| о живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, оставићемо |
| а, и уздахнувши одговори:</p> <p>— Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да |
| S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица нас |
| јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме?... пр |
| необичној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му пр |
| далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо од овога д |
| ио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окитити злато |
| о гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоће |
| ити златом и брилијантима, среће ми!{S} Хоћеш?...</p> <pb n="78" /> <p>И Љубица осећа да се две |
| слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{S} Хоћеш?...</p> <p>Она се хтеде исправити, али се Гојко с |
| братићу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се о |
| и злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па |
| чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник... двадесет д |
| емо онда нас двоје наставити весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, готово занесен чудом, само да |
| бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, пребледео од страха, дркће, т |
| а, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле |
| во у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га напред... па онако с леђа... н |
| освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, к |
| нема планина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, |
| и ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек ос |
| сле... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу |
| о ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, |
| узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мил |
| за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав |
| г.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја |
| зговор је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} |
| ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год |
| реши ту брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше |
| та примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— |
| а тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећ |
| ма и окретати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ј |
| апитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта |
| сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се |
| {S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве |
| ко?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...</p> <p>— Хо, |
| кајте!... прекиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад |
| а, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као п |
| је ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и од |
| с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте |
| ам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, на поз |
| ва часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у шк |
| се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p |
| њу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истин |
| жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, видећи како она црвени |
| еспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.{S} Из потеса до |
| њене газдарице из Београда, код које се хранила.{S} Глава стаде прелетати по соби, прилазећи јо |
| око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и н |
| , а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог че |
| ња, која се улевају у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и заг |
| ј поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} |
| ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријатеља и полиције |
| ћу теби...{S} Јеси читала <title>Монте-Христо</title>?...{S} Онако ћу ја тебе, све исто онако. |
| шавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: </p> <p>— На |
| ело.{S} Кад беше поред познатога плота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко стоји |
| жу ми кметови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али с |
| ховит...{S} Он претрну, хтеде јаукнути, хтеде утрчати унутра... хтеде много... па се одједном и |
| сак ужасан, страховит...{S} Он претрну, хтеде јаукнути, хтеде утрчати унутра... хтеде много... |
| "69" /> <p>Гојко се намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако ради учтивости, али му се из |
| и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала вел |
| хтеде јаукнути, хтеде утрчати унутра... хтеде много... па се одједном издиже на прстима и погле |
| вно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге промене на себи, али се одједном |
| и оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарски, пријатељски, али о |
| длог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писар |
| >Љубица пребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени инат тераше на |
| вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, ди |
| с лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други |
| некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> <p> |
| брине о светињи школској!...</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже глав |
| ицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Остави часовник |
| ерази свршетак разговора са писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога с |
| по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материне, братове <pb n=" |
| сао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође весео |
| смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S} Све |
| деш моја!...{S} Хоћеш?...</p> <p>Она се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, к |
| и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{S} |
| њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, |
| на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим вас, при |
| он, јадник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти.{S} Ја претрнух од страха.... одједном се с |
| ед вратнице, опази Богосава, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па за |
| се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак з |
| овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S |
| , намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, п |
| и.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи |
| коше нас професори у кафани за картама, хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и казнише нас м |
| а познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му |
| ла главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом |
| оже ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У |
| у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но |
| опазила неке његове значајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила |
| диже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, |
| е нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у |
| а не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим од |
| есту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више |
| ако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала...{S} О, ж |
| д и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> |
| школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си за свету ствар...{S} Па лепо, |
| S} Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми |
| осадашњи разговор а, о другом чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се з |
| «...</p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу чи |
| рази:{S} Краљевско-српска;..{S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, |
| а верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише |
| бровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова зас |
| ..{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</p> <p> |
| иже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> |
| е!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Ш |
| рава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гне |
| Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе гу |
| еклих од једрине шљива, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околину беше чароб |
| , па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њи |
| собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут су |
| енаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морава...</p> <p>— |
| окаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно издигао над косом, по којој се пр |
| и за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, ч |
| ко: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... готово!...{S} Као да никад није |
| лестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски живети... наставља он своју мисао.</p> <p>Љубица |
| ауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрнуло некаквом свечаном, б |
| p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет ништа!...{S |
| и су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{ |
| p>— Зар ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ломећи велика парчета погаче и залажућ |
| ло шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрати нарочиту пажњу на |
| ана црвенкастим јабуковим или крушковим цветом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црве |
| ред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од |
| , шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу оч |
| које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!... |
| давном, далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са друг |
| ић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови |
| тан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели га.{S} Одмах стаде сипати чорбу, од |
| {S} Гле како се сија челична, никлована цев...{S} А револвер кратак, мали, као каква играчка... |
| раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи |
| ад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета?</p> <pb n="138" /> <p>— Онда.. |
| му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је о |
| оји је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схватило д |
| ом.</p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у не |
| ва, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гига |
| тај догађај.{S} И младенци и часници — цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на руча |
| лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад |
| , те на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му наро |
| беле платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чистим застирачем.{S} Чим уђ |
| недеља осећаше сав блажен, срећнији од цела света...{S} Ну, одједном он стаде опажати како се |
| .{S} Зрикавци отпочели свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која улева |
| Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише неки тамни |
| и заспа...</p> <p>Одједном се расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него |
| ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури |
| >Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа ср |
| могу да изговоре неке словенске речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те |
| чну вештину многих старијих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весел |
| ост:</p> <p>— Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> < |
| диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причат |
| округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивља |
| но од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице своме страдању.{S} |
| S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!. |
| се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а н |
| вца«..{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га |
| ио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве часове, па оп |
| лу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</p> <p>— Море, |
| збуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто стра |
| оба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе |
| ги пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном живошћу, једнако неку |
| бледети, усне се искривише и затресоше, цело му тело задркта, нарочиту слабост стаде осећати у |
| у беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако необично измењено, сањиво, занесено... |
| мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело јој лице избраздано, па то сад зарашћује, али је л |
| већином стоје под обореним капцима.{S} Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, умор |
| еобично развијена и истурена напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниј |
| којима је накривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово држање одаваше обичног сеоског левенту, кој |
| и!...</p> <p>..{S}После неколико недеља цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... сву |
| } А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудор |
| ине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену жену |
| з којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман израз, ове живе очи |
| а том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећом, а |
| ним самртничким погледом.{S} Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути...{S} Образи се окамен |
| закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нека снажна струја, која га преобр |
| мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво |
| евино, чисто детиње задовољство...{S} И цело јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, р |
| ах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово лице као да |
| аиђе неко горко сећање, које јој помути цело расположење, и она се опет осећа као у ланцима...{ |
| т једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваљ |
| чистој собици, па живети тако безбрижно цело лето... лежати на кревету и мислити, не бојати се |
| ... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и не разбира з |
| да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње в |
| ити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепо |
| м... то је извесно пруга, масница преко целога образа, па још ако је модра....{S} Како ће сад у |
| орно један путник.{S} Још из далека, по целој његовој фигури, познаћете да је то нешто необично |
| </p> <p>И Љубица проведе своје госте по целој кући, исприча им све што је знала о првој жени Вл |
| разорљиво осећање и предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни за свет, н |
| ште, Љубица одмах опази, да нови колега целом својом појавом и држањем одговара њеним ранијим с |
| ом, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем |
| .{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држати углед |
| о очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства.{S} Са лица му биј |
| доше излазити уморна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђ |
| </p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Управ |
| ко се то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па веома посл |
| {S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По целом небесном своду навучен је суморан покривач загаси |
| чи гледају невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, која при |
| да би себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и свима показује некакву гривну, шта ли... |
| је многобројне, муњевите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично, она н |
| } И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или грак |
| S} Толике учитељице удате, управо све у целом срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе! |
| м!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом округу... свакога ти ђавола зна!...</p> <p>— Нађи |
| година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учит |
| у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну квартирину...{S} Удесићу ја то, доврши |
| то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да |
| и, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити не |
| оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдибуба једна!...{S} Он се нашао |
| најпре запрска, док пламен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тихо лелујати, као последњ |
| ори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад |
| три пута слишао, док није добро научио целу наредбу напамет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi> |
| е овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени.</p> <p>— Так |
| е што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора само о томе мислити...{S} И он, обу |
| одговарају: по неко већ схватило добро целу мајсторију и одговара правилно.{S} Љубица све више |
| ...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Ј |
| пређашњим животом, да се избегавају, по цену живота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко та |
| м својим изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини |
| дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан, суманут...</p> <p>— Загл |
| е кратке са наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше неприродно накривљен у страну.</p> <p> |
| ... некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио |
| S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема ник |
| Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте |
| а величанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чем |
| } Како сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај |
| апослетку јадник, намучен, озлојеђен на цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајним у |
| } Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p> <pb n="55" /> </div> <div type="chap |
| исли се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна |
| долазити.</p> <p>После пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{ |
| 8993_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати с |
| ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... |
| ечену, давно очекивану!...{S} Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би н |
| мати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или дру |
| ну и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима |
| д чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дркт |
| хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био |
| и ни весели.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћут |
| одина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако |
| дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет недирнут...{S} Ови природњаци из гимназија |
| оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај п |
| и, пристане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним ше |
| нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, |
| промена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају к |
| ња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је |
| ни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о њ |
| ако сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељачким потребама и невољама.{S} Доста јој је |
| испитани још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деве |
| трашној, пустој празнини?!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, б |
| засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кр |
| блага топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан проведоше две сиротице у разговору.{S} Увече, п |
| рте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати.</p> <p>Ћата се стаде |
| а.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до |
| ва!... одговори Влајко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече В |
| шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од премештај |
| ом, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса, |
| са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој мисли један малишан |
| н то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке ф |
| упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са образованом |
| говор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи вамилијаз све са |
| овичка учитељка скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Г |
| следњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу кр |
| одски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко представио као у |
| .{S} И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без |
| врло добро, одговори он гледајући само цифру, на колико је гласила признаница, па немарно заба |
| једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше се да из |
| ега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа.{S} Увек су му полицајци били од |
| и, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, |
| бро јој... оне огреботине још се истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то |
| ице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... в |
| ан...{S} И кроз то једноставно зеленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њ |
| ти немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <pb n="77" /> осе |
| мо то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И |
| и капут.</p> <p>— Нека... одговори она, црвенећи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко |
| к мени, ако хоћете... проговори Љубица, црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гој |
| . насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, |
| живела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и одједно |
| а, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у |
| есита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засиј |
| речи уједају је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али он |
| вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, у које ниси |
| егде је ова чиста, бела одећа прошарана црвенкастим јабуковим или крушковим цветом, те се боје |
| се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том бел |
| шта се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S} Он изгледа као о |
| ришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му задрхта од узбуђења.</p> <pb |
| неким местима страховито.{S} На средини цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена бо |
| озва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели |
| ...</p> <p>После дуга путовања, стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те они и не одморише децу, |
| вечној љубави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венце |
| ка... мирис од њега простире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, |
| венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, п |
| оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује в |
| а их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се к |
| Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати |
| љубави.</p> <p>— Зар још питаш?...{S} У цркву... венчање...</p> <p>— Како ћу? немам венчане хаљ |
| и и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају.{S} За певницом певаше |
| ин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом. |
| господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека |
| ла кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекат |
| све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непровидан...{S} Најпре се само занесе, као кад се |
| обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвећ |
| укчији.{S} На њему лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик |
| па после све више и више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не вид |
| ила, ништа није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећ |
| ати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор будућности све то скрива од људ |
| зелених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово држање одаваше обичног |
| прилази и одједном јасно разликује два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S} |
| школском таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година |
| Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрила собом све, и живот, и осећа |
| приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!. |
| лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни животе!...</p |
| агла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се |
| ом на прозору, споља, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогаченим очима...{S} Припи се < |
| од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже п |
| грозни и страховити призори!... даље... црне одвратне сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и |
| ја, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влај |
| ана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешко бо |
| ложити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млад |
| ављене ливаде по сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо |
| њено равно, ниско чело...{S} Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају свак |
| S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И к |
| ке.{S} Најпре се стадоше мотати некакви црни котурови, које она лено распознаваше, и ако беше у |
| у муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <p |
| току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. »Међутим има доста мес |
| севаше у тим широко отвореним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче м |
| у слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором покривених дана, који јаком наступају... |
| , затворене боје, панталоне и капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше он посматра |
| необично преплашена, саломљена некаквим црним, изненадним злом, убијена!...{S} У школу долази п |
| век, обријана лица, с великим, усуканим црним брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао |
| И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта |
| демони из пакла!...</p> <p>Млада, лепих црних очију, танких повијених обрва, нежна, чиста лица. |
| } Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, густо?...{S} Иде, иде... плива... све ближе...{S} |
| е нестати свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступит |
| све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета |
| з школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном претури и јаукну, а он се |
| па одједном застаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засија с |
| отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножутих страшљивих очију, које ретко, врло ретко, гле |
| ..</p> <p>Глава јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијено, кошчато, због чег |
| , но само пролећу, увећавајући још више црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у сред |
| о, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвр |
| е забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло |
| . шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њеним уса |
| се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, кој |
| крушен, без наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <pb n="81" /> </div> <di |
| ред очима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га са |
| ...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се пород |
| као да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и о |
| е слушаше, но извијаше пуно непотребних црта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слу |
| мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и онако морам... поје |
| слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре неправилности, |
| зазивала нерасположење; напротив све му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симпатију о |
| сечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нерасположење; напр |
| "114" /> седи на столици као окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гл |
| без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре |
| начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска гл |
| ...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!. |
| ај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, |
| Онда ће и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и ако |
| аде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се т |
| ор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа |
| реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате своје |
| бити памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена према њему«...{S} И она се сети неких т |
| е, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним |
| во пријатно расположење према свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Како |
| подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни разговор по неким својим сећа |
| на жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и прогово |
| си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мени |
| осподин Пера с нарочитим задовољством и чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије... |
| ица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном осети над собо |
| ним, учтивим, пријатељским гласом, који чак у извесним приликама задрхће.{S} Прави, најбољи дру |
| сне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.{S} У овој сеоској самоћи човек се радује |
| се, па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса. |
| љи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, |
| ли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мном... к |
| ј лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви |
| и постао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим смешењем прилаз |
| , ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац |
| самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да |
| чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у д |
| ренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те н |
| p>Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћ |
| пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изг |
| бескрајну, неизмерну сласт у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да |
| репери и блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу његови зраци... оно се спушта велича |
| лаву у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеше, као |
| ретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <pb n="77" /> |
| мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глав |
| је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако |
| и казао, него све онако... поиздаље.{S} Час говори некакве одвећ необичне комплименте...{S} Хај |
| > <p>Гојко изгледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу туж |
| с навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала |
| е са неком зебњом погледати час једнога час другога госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто |
| а овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и написа признанин |
| лепо онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели |
| тим обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор.{S} Седе |
| од око допире, пружила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси, |
| кталим рукама...{S} Тако им прође читав час...</p> <p>Одједном на прозору, споља, стаде се пома |
| е сама и плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући |
| осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Од |
| полицајац одседе у разговору још читав час.{S} Ту се разговарало пријатељски, сасвим другарски |
| у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се развед |
| } Осећаше како јој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољ |
| са, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце ра |
| поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер |
| бог чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, од куд се приближаваху гости.</ |
| овима овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шт |
| </p> <p>Затим обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разгово |
| лавом и стаде са неком зебњом погледати час једнога час другога госта...{S} Ништа!...{S} И Љуби |
| на гледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она |
| > <p>— Подне је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па с |
| стаде се окретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <p |
| и и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево око себе.{S} Његов поглед као да хте |
| ни трудбеници, што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаж |
| етлеше очи.{S} У раду проведоше још цео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кроз п |
| гледајући зачуђеним погледом час десно час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: » |
| , стадоше бојажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</ |
| ли до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту |
| е поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га с |
| ледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као да је сад те |
| гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечувена неправда, једно неоправдан |
| иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} Смешкају му се уста, гл |
| S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајим |
| је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као |
| етети као прах...{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на бо |
| збиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица |
| уде после валинке.</p> <p>После једнога часа отпоче суђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му |
| епознато, уклонити...</p> <p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може |
| часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у |
| неку нову и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаш |
| некако тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала ре |
| д иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено |
| , па се врати унутра.</p> <p>После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— |
| Људи почеше долазити.</p> <p>После пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује |
| јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да из |
| а и остајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једна |
| ко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај |
| о, где нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="174" /> наравно, где не долази често п |
| <p>Љубица подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са презирањем, заигра |
| убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Око п |
| е беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни |
| аде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашљ |
| у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишућ |
| дама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразговара се, нашал |
| овако са старим друговима провести који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S |
| е јој наликовати овај тренутак на један часак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{ |
| а, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S} Часком, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати |
| Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зове вас председ |
| , скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не треба... не могу, промрмља |
| он ће се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у г |
| братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану дан туробан, ветрови |
| и крстити.</p> <p>— О, ’натема је!.. о часни је!...{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, брат |
| чуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој беше обрасла густом |
| свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчања је одређен — четвртак по Томи |
| наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душ |
| у пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — цела свадба — поседаше сви у једна кола и одо |
| ља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} Срамота је да |
| рловици постоји леп и мирољубив обичај: часништво општинско кад одступа, откупљује се новом час |
| гано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке општине дало се на посао — оне обич |
| штинско кад одступа, откупљује се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S |
| ни да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су сти |
| се понављати онолико пута колико имате часова рада у школи.</p> <p>— Мора, братићу!... настави |
| селима; оде, врати се, пробави неколико часова код Љубице, па је опет нестане.{S} Кад излази из |
| та, с ким смо пријатно провели неколико часова.</p> <p>— Баш красан човек, рече Љубица; — весео |
| јатеља, проведеш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом |
| оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће их морати провести са њим...{S} А после. |
| за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он |
| једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради |
| ле ноћи, устајао и ходао по соби читаве часове, па опет легао и мислио...{S} И ништа ново није |
| {S} О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се топила само од једнога погледа, била ј |
| У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она |
| стала је весела, спремила се, прикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посм |
| као опчарана и једнако обрће и посматра часовник зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да вид |
| склонити оне украсе са стола.{S} Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па |
| иде са себе неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, извуче <pb n="96" /> из џеп |
| е на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p> <p>Толико пута је, док свршаваше школу, |
| шио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовник, какав ниједна девојка у Београду није понела. |
| ...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га платио...{S} Ономад |
| збиља необично уметнички израђен златан часовник, посут ситним љускама бриљантским, са малим, к |
| се пред Љубицу и одједном, погледавши у часовник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради дана |
| ... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!...{S} Кад угл |
| 2" /> је Стојан саопштио Гојку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље. |
| и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се са |
| у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво руков |
| зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, ко |
| беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</ |
| јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сув |
| асмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима |
| рачем; на њему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како |
| ли наслагани један на други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље о |
| еде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а |
| дирујући уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи |
| мешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тог |
| раду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S} Брж |
| би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињс |
| ређашњој бојазни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана чо |
| а, лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са њега сталан израз грубости, али он |
| ко неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у стр |
| ер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, |
| због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има |
| то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то |
| ног злослутног страха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, а |
| овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се питаше: откуд т |
| ање, нешто сасвим светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан |
| } Како може бити!...{S} Зашто?...{S} Од чега?...</p> <p>Љубица гледаше, пренеражена.{S} Није ни |
| узима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављу |
| сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, што је |
| пет жури напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже пам |
| огледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце |
| е сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, |
| ао тежак, досадан... није се имало ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава д |
| тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини.{S} И сад одједном стаде јој наликовати ов |
| да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S |
| аха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак |
| разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се улевају у душу још мајчин |
| тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то он...{S} Или |
| одужи пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу материнскога срца...</p> <p>И опет мисли, и опет |
| шине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије |
| атићу, боцнеш тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Сто |
| у, боцнеш тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан |
| подар устане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и зане |
| д прозор и чека... чека мене отпадницу, чека као псето што чека милост од газде...{S} А ја сам |
| рио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу, чека као псето што чека милост од |
| иди да се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, као што се очекује гром после севања м |
| то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хте |
| ..{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, |
| ад нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора сл |
| да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до пр |
| ном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, |
| обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби премештај |
| лу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу, чека као псето што чека ми |
| > <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава |
| а је одједном обузе...{S} А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још |
| аборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... |
| побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу«..{S |
| чека мене отпадницу, чека као псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошл |
| говора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не може |
| <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад |
| е нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се |
| кић председника.</p> <p>— Полако, море, чекај...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао на рачунима, |
| {S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећ |
| и образована учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него |
| вађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе |
| знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} Није то... није то... нешто лепше...{S} Ил |
| , тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана |
| и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разг |
| еницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, |
| звијаше пуно непотребних црта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор |
| илика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет извијати слатко и речито.{ |
| ...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, з |
| ши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар полугодишњи парастос...{S} Којешта! |
| новчани издатак записан.{S} У осталом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пред комиси |
| !...{S} Али сад... тако изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за |
| ли због доброга срца свога... </p> <p>— Чекајте!... прекиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам и |
| извините, или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са |
| учитељице су веома зла језика... једва чекају да чују што за другога...</p> <p>Љубица пребледе |
| ?... прихвати писар.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> |
| ледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема |
| о...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се |
| рем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу |
| р, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љубице, друже!...</p> <p>Она се изненади |
| спунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба ова |
| рирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А |
| ку суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>Предсе |
| ре, чекај...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао на рачунима, одговара председник, смешећи се.{S} |
| опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико сам ј |
| ику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... чекате учитеља?...{S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А |
| олице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то зго |
| па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бу |
| осећајући немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца ве |
| ку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је спремила ручак, а |
| <p>— Хоћеш... хоћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш не |
| меја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p>— Оженио сам се прошле зим |
| ом врелом невидљивом прашином.{S} Једва чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним |
| <pb n="180" /> <p>— Хајдемо брже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чу |
| скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служе и клањ |
| ог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви |
| ојану заигра обријана и обрасла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рук |
| љ, стаде се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако зн |
| а умора и превуче шаку преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја. |
| , намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет с |
| јко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Другом прилико |
| у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножутих страшљивих очи |
| а слободну леву руку само преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У гла |
| рно погледа око себе, махну руком преко чела, па туробно одговори:</p> <p>— Мани се, молим те.. |
| <p>Она зину, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама...{S} Пријатно је ово осећање, а |
| за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, |
| ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлована цев...{S} А револвер кратак, мали, к |
| јадника. »Да га искасапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву |
| рже; поче опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога |
| шено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У опште, сваки је |
| д се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стаде б |
| е за разговор, идући по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора |
| он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то н |
| у!...</p> <p>Он застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А о |
| ... узвикну Гојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљуј |
| брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{S} Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но |
| морним гласом, притискујући руком врело чело:</p> <p>— Идите, децо, кући...{S} После подне рани |
| па прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.</p> <p>Овако у |
| Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојк |
| окој столици, једно лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратницама, они испред |
| е баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и забавити.{S} Т |
| оје се обично зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не м |
| кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво в |
| ца сања само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља |
| ови односи наликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, |
| ћута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио к |
| неправилности, намршти се...</p> <p>— О чем је бунцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада из |
| вакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш д |
| е неколико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно о |
| или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за ме |
| разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа |
| зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страшније од свег |
| корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести је д |
| т, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу |
| варао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ће |
| говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Б |
| рећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| нком... ништа, ништа друго, само прекор чемеран, отрован...{S} И непрестано се после Љубици, ку |
| ави и пуни празно место у срцу најљућим чемером, најстраснијом жудњом за осветом...{S} Од преда |
| S} После он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде опирати а после се спреми, нав |
| то нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви |
| та не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се с |
| стављати досадашњи разговор а, о другом чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред |
| удња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословицама?...{S} |
| то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Ал |
| погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају?.. |
| ком... разговор је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш |
| све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили. |
| ош луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и реда!...{S} Море, ш |
| и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке |
| ого мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: каки одб |
| н јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених |
| ође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама р |
| исам у почетку никако, а летос јесам... често.{S} Стојан му побусао гроб великим зеленим бусење |
| е грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, па стане на џуту, ми |
| дужег ћутања и посматрања. — Овде треба често да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте... да... нар |
| јевтине ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубица се св |
| по и стручно и занимљиво, али учитељице често набираху устанца, пропраћајући по неке изразе шаљ |
| . <pb n="174" /> наравно, где не долази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће н |
| S} Већ га срамота свраћати судници тако често, па улази с коњем право у школско двориште, веже |
| апред опрезно, лагано... као змија кроз честу...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са друге с |
| јко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него ’нако седи, дос |
| па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гој |
| говори:</p> <p>— Три године, ово је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит положили, те сте ј |
| часника.{S} И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, само нека све прође у тишин |
| а знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S} Или није?... не знам, ништа не знам...{ |
| првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{S} Љубица се веома зачуд |
| а посетама.{S} Скоро свакога празника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненад |
| аивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, нас |
| се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!.. |
| са испита, носећи књигу у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па у |
| ="11" /> Тако је то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине ј |
| титут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, и само још да м |
| Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица остаде скрушена, сломљена, |
| Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динар |
| } Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} |
| и се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече он |
| и они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по |
| је место, где нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="174" /> наравно, где не долази |
| оседаше за сто, који се повијаше на све четири стране.</p> <p>— Шта ћу, старост је, братићу!... |
| ужи корак, таман има простора да корачи четири пута.{S} Иде унаоколо, укршта средином, само да |
| ањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату?{S} Потписали сте списак |
| прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведоше решења |
| ти.{S} Скакуће по кујни као шипарица од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обасп |
| не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да н |
| у неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави потоци из неба. |
| рће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи ка |
| ..</p> <p>Љубица се разговараше, али се чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта |
| н господски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко представио |
| убица се осврташе, збуњена, погледајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да м |
| о има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се |
| запита он преплашено, трчећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни м |
| сар, лупкајући камџијом по својим дугим чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који дође пред њега, па |
| страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одј |
| е, непокривене сиротињске дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим с |
| ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p |
| доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек сит да се надише!. |
| ј слободно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онак |
| тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је |
| ти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође |
| ирен; обузело га некакво нерасположење, чим је угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, |
| авици, која ће планути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац?...{S} Младост је силна; она |
| и остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, чим <pb n="23" /> учитељица изиђе из школе, дочека је в |
| с.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица која га посматраху, а с |
| верљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, чим <pb n="92" /> је Стојан саопштио Гојку новост о час |
| на већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и |
| ам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— П |
| то пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено ли |
| збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А |
| на средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</p> <p>— Знам... з |
| е буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, па се отуд в |
| .</p> <p>Сутрадан Гојко устаде туробан; чим се сети синоћње патње, намршти се још више.{S} Од о |
| к, коме се још није снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њен |
| рага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његов |
| и, једно лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиз |
| и жудно на један прозор од учионице.{S} Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гој |
| лајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци |
| тво, а не смејући то ничим показати.{S} Чим се отворише <pb n="115" /> врата и на њима се појав |
| они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу |
| ероба и покривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену |
| вај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче т |
| е Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступише у двориште, Љубица одмах опази, да нови к |
| о, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону |
| еже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао б |
| «, носи чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељак |
| сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам решио да мор |
| розничавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, са |
| ко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима из |
| ешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе |
| ота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно |
| д...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас дв |
| вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати с |
| ала, стадох се проводити весело...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није |
| а викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она |
| о своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора |
| ојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Одједном стаде гле |
| одговори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопа |
| и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појав |
| е, што је тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије душу младу напајала, почиње се ружити |
| астаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засија скупоцена златн |
| брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време с |
| ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога прирез |
| о.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која |
| а сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради госп |
| разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је |
| јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин учитељ?</p> <p>— |
| рате!...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим зад |
| p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекуј |
| убор и шапат <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени на |
| последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрају |
| што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p |
| по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор |
| једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p |
| од свега на свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад |
| ете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три |
| ном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих м |
| } Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како |
| и у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду |
| ду он опази такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој |
| една врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила |
| њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, и ста |
| лази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо им |
| <pb n="189" /> <p>— Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је н |
| рашно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она |
| трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!... |
| га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела гледај |
| вши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи ради |
| се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне |
| екле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклет |
| Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему |
| умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако |
| ру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део |
| стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао |
| ти и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад до |
| ју преко уздрктала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно... |
| ро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... мо |
| ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче. |
| а као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да ј |
| ља, не размишљајући нимало ради чега то чини.{S} И сад одједном стаде јој наликовати овај трену |
| тавља правога домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он |
| шно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е б |
| ад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен сто за |
| тањир, узвикну она весело, намештајући чинију на сто.</p> <pb n="192" /> <p>Проскитао си се мн |
| у, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није |
| а њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан |
| о о томе говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ће тај |
| шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледати |
| е је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} До |
| рже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад |
| о... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник.. |
| и хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да |
| богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нек |
| и, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се прекиде сама, он поцрвене, па одм |
| ити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми ј |
| доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разговор на неке учи |
| .</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево како |
| јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге промене на себи, |
| овај човек није скитница, него државни чиновник и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у |
| оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди |
| но...{S} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире.{S} |
| навикнути на мене!{S} Навика је велика чињеница, тако учисмо у психологији.{S} Па за прво врем |
| откуд се појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава за |
| х очију, танких повијених обрва, нежна, чиста лица... неописана лепотица!...{S} Иде брзо преко |
| а се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа прошарана црвенкастим јабуковим или к |
| тећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Гојко устаде туробан; |
| ише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђ |
| у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</ |
| е и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрац |
| вару обешена цела гардероба и покривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, |
| . шта?...{S} И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну, скру |
| д кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац! |
| , а на лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задовољство...{S} И цело јој лице детиње, |
| после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нов |
| <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољу |
| м цветом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} |
| о округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног крев |
| а госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише |
| о у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хла |
| но небо...{S} Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи.. |
| а воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједном, из другога, тесног сокака |
| етли сунчеви зраци и виси осветљен свод чистога небесног плаветнила...</p> <p>Идући у школу изј |
| сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело лето... ле |
| је среће!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружичасто гнездо љубави!...{S |
| еше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним м |
| а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али не |
| њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу |
| јко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен белим |
| стаде рачунати, па онда извади из стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три мес |
| а ћемо, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љ |
| >Пламичак лојанице слабо осветљава малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, н |
| од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумњ |
| неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се |
| ла је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па се о |
| лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи израз тешкога умора и горкога страдања... |
| исписана жива радозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опет река |
| омешало у њеној помућеној врелој глави, читав хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије озго, |
| стиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па |
| м уздркталим рукама...{S} Тако им прође читав час...</p> <p>Одједном на прозору, споља, стаде с |
| сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни се шал |
| еш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове гране, која се |
| па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим |
| одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са |
| ње се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски капутић, |
| н!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нека снажн |
| остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно по школи, кршећи руке и узд |
| да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац... |
| томе кратком, немом, отвореном погледу читав бездан прекора, чуђења, сажаљења... беше он речит |
| види се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, тужнога, очајнога, горкога прекор |
| оговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} Пал |
| ручка полицајац одседе у разговору још читав час.{S} Ту се разговарало пријатељски, сасвим дру |
| тресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше п |
| њу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се п |
| ...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је |
| вети«...</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, намучен, озлоје |
| вету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве часове, па опет легао и мислио...{S} И ништа нов |
| .{S} На средини цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега п |
| друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави потоци из неба...</p> <p>Гојко се трже... поглед |
| рваво, косе разбарушене, почупане, висе читави бичеви ишчупани из корена.</p> <p>— Стојане, дај |
| а у своје лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намршти се, па оде |
| уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује како да с |
| отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући к селу претресаху |
| гла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узимајући мрвице хлеба |
| ји јаком наступају...{S} Она се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну с |
| ндуром, приђе те потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</ |
| } А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Монте-Христо</title>?...{S} Онако ћу ја т |
| не осећаше љубави.{S} Та она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, узвишеније... |
| је учионице, намрштен, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих двоје са |
| ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да с |
| нати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су они првих недеља, али се сад св |
| о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није могло ни очек |
| p>Гојко прими хартију, разви је и стаде читати.{S} Одједном пребледе сав, руке му се затресоше, |
| т она добро познаје то лице, научила је читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно вид |
| ешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, тако мора да буде |
| а не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако објашњава свој покрет, а по неки пут баци |
| у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, |
| нео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, школски послужитељ, скидајући ствари с кол |
| ађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, чим <pb n="23" /> учитељица изиђе из школе |
| ка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред н |
| ворити, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито |
| на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада |
| ку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта |
| /p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око његове постеље, како је лепо ра |
| А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање. |
| рила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мо |
| {S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се на |
| >Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у гр |
| о мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се |
| едан сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покуп |
| p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не |
| бицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како је он казао.{S} |
| узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</p> |
| један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једног родитеља у |
| да тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ши |
| , наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа |
| реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</ |
| ала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро н |
| остави врата мало одшкринута...</p> <p>Чича се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља п |
| — Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нов |
| тојану, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесником, не знајући још ш |
| а искочи писар и прође поред уплашенога чиче, машући својом плетеном камџијом.</p> <p>Пролазећи |
| ази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад се му |
| ојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он |
| дник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се п |
| S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога |
| жи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{ |
| м.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми!.. |
| p> <p>Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четир |
| а, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебел |
| ш из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је тамо н |
| ead>XVII.</head> <p>Трећега дана Ускрса чланови Учитељског Удружења беху позвани на срески збор |
| х леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу |
| , а својом ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши <pb n="2" /> путника у варошком оделу |
| ахну главом у страну, као <pb n="79" /> човек који је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се |
| ити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао с |
| е у њима некакав безумни израз, од кога човек мора задрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, што си ми |
| а се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће немаш... одг |
| бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства она не |
| го наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као д |
| ина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту |
| тко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу преко главе!...</p> <p>Љубица |
| гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга путовања, |
| И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш так |
| га.</p> <p>— Питам те онако... какав је човек?{S} Он нешто много прети учитељима.</p> <p>— Прет |
| <p>— Тако, братићу, видиш...{S} Кад је човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори гл |
| {S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако |
| о је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у та |
| зговору, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, крупан и веома отресит |
| <p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, са |
| том Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, госпо |
| Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени није невоља да с |
| раво чудо.</p> <p>— Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сипај, |
| ао кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако ју |
| се ремети ова стална тишина, на коју се човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, суво |
| адног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога!« Те |
| се упознаше.{S} Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична изгледа.{S} |
| је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није, није...{S} Ово је све друго... <pb |
| но, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у соб |
| чак пријатне.{S} У овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисл |
| оје се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и страха и з |
| арно!{S} Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник и реци му... |
| ојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, |
| управо што ме нисте разумели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква жен |
| /p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко беше бли |
| Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лу |
| ер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Гојкову реч.</p> <p |
| оћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb |
| чак и према овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Како је само учтив, пријатан, скроман.{S} И б |
| ца га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад ј |
| ли неколико часова.</p> <p>— Баш красан човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говор |
| отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, усуканим црним брковим |
| и напред...{S} Изиђе пред њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је |
| о, окорамио двоцевку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} |
| оралу и светињи школској!...{S} Написао човек Министру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Са |
| необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густ |
| теран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано погледаше ћа |
| о онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака |
| страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ, то каже |
| д видим како велико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само ка |
| Шта ћу, знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови |
| д тешким сном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.</p> <p>Наши путници наиђо |
| те уморе паксијани... да закопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А о |
| ознаде председника.</p> <p>— Пусти тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душ |
| необична оволика збуњеност код одрасла човека.{S} И Љубица оборила главу, па не зна како да уд |
| видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарат |
| а капетана и би му мало слободније, зна човека — вели нам господин капетан, да и ви имате некак |
| ис и слушајући преклињања једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то м |
| пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p>Стојану заигра обријана и |
| а кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које |
| илазећи својим вратницама, Љубица опази човека, који се држаше једном руком за плот.{S} Он се к |
| — Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од сво |
| ека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} Комисија!{S} Дај |
| влажна, досадна измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...{S} С |
| да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало сама, душице...{S} Ах!.. |
| цене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, ш |
| очију, које ретко, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под обореним капцима.{S} |
| у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо чули, |
| да, једно неоправдано насиље над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ништа друго н |
| еланхолија, која придаје необичан израз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, |
| баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где |
| то око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота осмехиваше, као да вел |
| {S} И боље!...{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p> <pb n="189" / |
| шумити, не <pb n="65" /> осврћући се на човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па их одје |
| и су све то ситне ствари, које не трују човечји живот, не сметају младости да <pb n="35" /> пли |
| ...</p> <pb n="208" /> <p>Прогнаше деца чопор говеда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина |
| ако она црвени од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у |
| жени:</p> <p>— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, |
| лу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели га.{S} Од |
| ћ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање.</p> <p |
| ебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна дом |
| ање развесели га.{S} Одмах стаде сипати чорбу, одговарајући жени:</p> <p>— Знам ја, остало би д |
| у и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом ч |
| .{S} Никакве претње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на ње |
| ко пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепер |
| ...{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо |
| кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад |
| разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крили |
| се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и че |
| ом вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан народ... хоће |
| ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb n="187" /> <p>Кад се Вла |
| ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</p> <p |
| ето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који с |
| Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> <p>Љ |
| , па као Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећемо се м |
| > <p>— Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} И њ |
| био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрњ |
| ешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни |
| то она нема стана у школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао |
| е задовољни!...</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре д |
| } Ваљда нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чут |
| ско место.</p> <p>Оба учитеља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се |
| порно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одје |
| ним адиђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n="151" /> па ј |
| ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала са |
| у и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и а |
| ад му тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу |
| Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p> |
| у је Љубица, поред <pb n="120" /> свију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} |
| .{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> |
| се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан народ... хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, |
| <p>— Наш друг...{S} Онако је некако... чудан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад г |
| о унижење... </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у |
| енади, управо уплаши се.{S} Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше |
| погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти |
| <p>— Ја... ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изм |
| ин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, ка |
| погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући случају што |
| Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Бе |
| ијати полуиронично, смејући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема је... помисл |
| пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита |
| да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и оп |
| јажљиво.</p> <p>— Школа! рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, б |
| наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачила његово саопштење о он |
| је одвратно, страшно, неприродно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов |
| асположење, чим је угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари |
| ибра се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге соб |
| ... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави |
| редадоше се тешким мислима.{S} Једна се чуди новом нараштају, како то све прима к срцу и не уме |
| {S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних ру |
| и се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто до |
| и, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{ |
| ора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним прич |
| ад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоће |
| , и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче сам почео, одговара он на |
| м дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... за |
| ко играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слат |
| одавише нас, продужи један одборник.{S} Чудим се како ћемо и толико спечалити.</p> <p>Отпоче се |
| ица загрлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи д |
| о још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједном наиђе... одмах после венчања...{ |
| , одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су предавали, поче о |
| о и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, она |
| тесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> |
| и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисати и наву |
| и дисаше тешко.</p> <pb n="181" /> <p>— Чудна грозница!... рече лекар, прегледавши га.{S} У ост |
| вет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине |
| И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено мах |
| евет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чист |
| м недогледном пространству и обојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сија се и прелив |
| је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом...</p> <p>Љубица осети да се одједном с |
| себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, који јасно казује, да њена ду |
| му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућурила у |
| се тој изненадној живости његовој, тим чудним причама...</p> <p>— Пазите само, наставља он, гл |
| арастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају трећину чи |
| ако живом природом, стварам војнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она проклета моја суро |
| ти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога погледа и |
| ати? запита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју уписницу.</p> |
| ко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ј |
| знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је он |
| едном сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је |
| његова одговора..{S} Учини им се веома чудновата и необична оволика збуњеност код одрасла чове |
| , изгледаће вам његова необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S |
| се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!... премишља Гојко десети пут једну и |
| јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет м |
| преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду по некол |
| .. чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је она полегла |
| знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели ствари? запита је мати.</p> <p>— О |
| е видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, он |
| био је на послове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмо |
| тељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... уморио се човек, викну Веља, н |
| /p> <p>— Смртни смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у со |
| све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док |
| , и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тр |
| о затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка страшније од свег |
| оћеш?...</p> <p>Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, от |
| ав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p> |
| »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, п |
| отвореном погледу читав бездан прекора, чуђења, сажаљења... беше он речитији од свакога говора. |
| а, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије ј |
| на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се дух отреса овог сва |
| аше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пред |
| ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шта је ово... је ли |
| стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна |
| Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај гледаш |
| се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како |
| тави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p> <p>Љуб |
| и јаукање...{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ва |
| то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просе |
| клопара... она се уплаши, застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он до |
| удила.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учит |
| и од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влај |
| а богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али она не беше у стању да ра |
| оше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љубичин.{S} |
| аду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да |
| Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља |
| урну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... била јој |
| рос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој гре |
| ачуне са досадањим председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га дочека з |
| је са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од пр |
| гну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и прође |
| одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта |
| меши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p> |
| ћа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад |
| одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко |
| у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и |
| ерено и нешто муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— |
| и и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљење |
| рдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли |
| ет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, п |
| стре планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокренуло... м |
| идиш...</p> <p>— Куцни, братићу, нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и |
| само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им сл |
| он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора |
| ме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе... |
| ива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш |
| мо обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетош |
| гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се о |
| в је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо?...{S} Предај им |
| м вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, |
| хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} |
| и платодавац учитељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем |
| а превуче дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то к |
| ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— Ба |
| и страдам, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, п |
| ..{S} Брже, опрезније!...{S} Пст!...{S} Чујеш ли?... '</p> <p>Љубица седе на земљу, не дишући.{ |
| а прескочим, па последње из школе...{S} Чујте само!{S} Пред учитељски испит добих већу суму нов |
| су веома зла језика... једва чекају да чују што за другога...</p> <p>Љубица пребледе и готово |
| ржаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше од |
| > <p>— Нема.{S} Веља добио....</p> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пец |
| а стане нарицати исто онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n="101" / |
| да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, |
| судница проклета!... '</p> <p>— Јеси ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео д |
| елики украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са господ |
| е тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица претрну и застад |
| /p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештеником...{S} |
| .</p> <p>Љубица ослушну...{S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је |
| знајеш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори |
| :</p> <p>— Отпустиће је, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председника да је опту |
| рота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...< |
| и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег ра |
| ити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак |
| ци, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љубице, друж |
| петан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујућ |
| прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђ |
| о од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи о |
| о си ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слу |
| просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни пра |
| прозору, споља, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогаченим очима...{S} Припи се <pb n= |
| друго, па гледај га <pb n="93" /> онако чупава како се превија, а крв шикља...{S} Па онда забод |
| арно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи |
| , па као махнита стаде јурити по школи, чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола |
| а...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> <p>Љубици одједном наиђе наступ љ |
| ити се, умало не почеше страдати детињи чуперци.{S} Она још није стекла ону необичну вештину мн |
| ст, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али |
| и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си за свету ствар...{S} Па лепо, сети с |
| а нипошто није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} Ве |
| јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p> <pb n="136" /> <p>— Немам ја ниједне њене при |
| ајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тиши |
| тца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја им |
| на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како!</p> < |
| p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> |
| признаница, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све |
| са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца ид |
| етну га на сто, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну високу кутију од украса и отури је од |
| ави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога |
| ама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да при |
| у и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и п |
| ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом пр |
| аборави ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Ка |
| ижих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита дечка |
| војчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи ово |
| би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, |
| ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето |
| Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ћ |
| дједном Гојко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </p> <pb n="180" /> <p>— Хај |
| а уздахну као од велика умора и превуче шаку преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви... ви каж |
| и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не пом |
| есело, видећи како она црвени од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она разгово |
| говој озбиљности, пристане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним афер |
| т на твој живот.</p> <p>— Море махни се шале, него шта мислиш?</p> <p>— Хм... шта мислим?{S} Се |
| и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном неумешноћу и смејући се њеној плашњи у |
| Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу са |
| х пријатеља, па задиркује председника и шали се са сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђокић |
| а, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одго |
| роведеш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што спор |
| и двосмислене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и |
| оварала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући |
| рема ташти и свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери |
| никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то |
| раној кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једар |
| да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да |
| м.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо о |
| и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то су му једини другов |
| прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана |
| ху устанца, пропраћајући по неке изразе шаљивим напоменама.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знал |
| ма...{S} Трпковића, што удари директору шамар...{S} Није га познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест. |
| а главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим |
| на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни |
| ... запита она загушеним гласом, готово шапатом.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Милица, одговори |
| саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт? запита Љубица уплаш |
| збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S} Часком, вели...</p |
| какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну му она.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одгов |
| /p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се потписао, шапну Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћ |
| </p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине, несрећниче!. |
| а Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда јаснији одговор, који је могао и Гојк |
| це!... јадно моје дете!{S} Мученице!... шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу |
| S} Јест, познаје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Д |
| оћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по доласку, Љуби |
| Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а у то време д |
| де у школу, машући главом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!... |
| речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде хартију.</p> <p>— Шта ћ |
| иђаше напред путањом, па одговори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S} |
| ао стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Министров потпис...{S} И о |
| ешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врис |
| о што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и прешао га там |
| се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по |
| тај: ногаре са новом сеоском постељом — шареницама и губером; сто, једна плетена столица, ковче |
| .{S} Под њима само меко сено, покривено шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису |
| д последњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необично лепо...{S} Гојко се стаде прибирати.. |
| собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да |
| ле зиме.{S} Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих школу...{S} Док ја то наре |
| наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и п |
| ; већ му је проучила и разгледала сваку шару, запазила сваку особину, али јој још није почео по |
| n="164" /> <p>— Хо, брате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{ |
| самих љубавних конаца, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој |
| же мислити <pb n="9" /> здраво и весело шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој је у тим сновим |
| јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га учитељитца, могла |
| з основне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учите |
| еше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од полов |
| ледње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} Пустити децу тако у свет!... |
| ом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирн |
| м облаком прашине, који се приближаваше шетачима.</p> <p>— Ух, како ћемо сад? викну Љубица.</p> |
| друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, па осет |
| ој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу |
| у разговори о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаше се ово |
| се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што |
| вој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p |
| осити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, уверавајући како су то необичн |
| како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојк |
| S} Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму |
| де муцати Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан |
| чију, над којима је накривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово држање одаваше обичног сеоског ле |
| ји.{S} На њему лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на |
| ку ноћ, рече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон необичну силуету, која се |
| о и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госп |
| ћ у кратку капутићу и накривљеном меком шеширу на глави.{S} Иђаше кицошки, некако подигравајући |
| па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји |
| се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ово... зашт |
| помешан са влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у стра |
| зделе и запливају усамљени...{S} Почиње шибати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опе |
| ам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни прого |
| /> онако чупава како се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово т |
| " /> <p>— Онда... е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се.</p> <p>Љубица слуша |
| д...{S} Изиђе пред њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро л |
| настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко прими хартију, ра |
| ан образ и тако остадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва сна |
| чи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина уједа.{S |
| може дочекати.{S} Скакуће по кујни као шипарица од четрнаест година, па долети у собу, загрли |
| огледом, којим обично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом своје љубави.</p> <p |
| нам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с пл |
| ад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немир |
| има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори главу.{S |
| аднице!«...{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање ни нам |
| ацима, пружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши <pb n="2 |
| то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па веома послушно и |
| носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом |
| дбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њ |
| ако је то.</p> <p>Гојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љ |
| мо сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју продире светлост, ну осим ње има |
| , она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...</p> <pb n |
| ођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, п |
| орене боје, панталоне и капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше он посматрајући с |
| му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добије тешку |
| {S} Нека паклена одлучност севаше у тим широко отвореним, великим, црним очима и она се упи, за |
| о сваког непознатог намерника.</p> <p>— Шко... школа где је? промуца учитељ оборених очију, осв |
| на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... </p> < |
| г непознатог намерника.</p> <p>— Шко... школа где је? промуца учитељ оборених очију, осврћући с |
| сврћући се око себе бојажљиво.</p> <p>— Школа! рече момче као чудећи се што овакав путник пита |
| чи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа, па треба прегледати и записати све што је потреб |
| иким словима: »Краљевско-српска основна школа орловичка.{S} Бр.{S} 34.« Баш звони!...{S} Љубици |
| p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да ли је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи |
| гу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија или војачина.{S} И ту с |
| еја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треб |
| леђено срце и душу да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђаше Љубица са својом децом, |
| ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Беогр |
| стижно, веће од свега... управо о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, наста |
| сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кренуше кроза село.{S} Путом се во |
| и. »Наређује се учитељици првог разреда школе орловичке, поред усмене наредбе, да сутра...« и т |
| ти се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозн |
| олу; и он сам вазда се исказивао против школе и школованих људи, али тек беше му необично драго |
| тениче, није због тога што... није због школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.</p> <p>— И |
| е гост појави на вратницама, они испред школе поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше |
| су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, усп |
| ла, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељици квартирину, пошто она нема |
| олски прирез, па нек вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив из |
| , то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ва |
| ре, најусамљеније место, где нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="174" /> наравно, |
| у.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш посао и нису |
| тина, једног лепушкастог ђака Учитељске Школе, који је становао у истој кући и редовно је прати |
| дмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добр |
| >— Како?... понови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовања одвојио сам се из родитељс |
| , свршио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја |
| а опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стот |
| Кад се старац помоли <pb n="110" /> из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се |
| рислушкивао, па га прескочи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вратима учионице дркћући, с |
| али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно |
| овакову времену.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно у подне.{S} Силазећи низ камене степенице, |
| н, чим <pb n="23" /> учитељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> <p> |
| и, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци |
| еда у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у |
| друго сад да прескочим, па последње из школе...{S} Чујте само!{S} Пред учитељски испит добих в |
| ше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} |
| ... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђ |
| е много лепа и млада...{S} Сад право из школе помисли он и подиже напред своје велике сањиве оч |
| жност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији помажу неваљалцима — њихов је грех |
| исар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и п |
| да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У таквој несрећи и страд |
| ко Савић, привремени учитељ и управитељ школе орловичке, упућује на своју дужност.</p> <p>Опет |
| тој хартији.{S} Доле потпис: »Управитељ школе орловичке«... а горе на врху великим словима: »Кр |
| и да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, |
| и све време што му остаде слободно ван школе, употребио је на послове задругине.{S} Није ни чу |
| о перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти |
| онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да |
| рекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, други п |
| ad>VII.</head> <p>Љубица се сва предала школи, својој деци.{S} У непрекидном, заморном раду тра |
| оре имају најмање образа и љубави према школи... не, макар не имали праве љубави, али макар пош |
| од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учи |
| ead> <p>Учитељица се журно приближаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше |
| ви...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне де |
| сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак |
| м упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свему саветоваше са |
| нолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па и |
| C16"> <head>XVI.</head> <p>У орловичкој школи све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, |
| им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић у |
| аници, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чла |
| сти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гласно:</p> <p>— Н |
| {S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учи |
| да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њ |
| Учитељске Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко ниј |
| м, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујући неку нову и важну мисао.{S} Прође п |
| а главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој беше |
| очићу по читав час, или хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко.{S} Некакво велико |
| кући и стаде тако у највећем очајању по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к |
| n="14" /> <p>— Видећете, настави она, у школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачуна |
| је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к њима...< |
| ан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb n="163" /> протестова |
| <p>Почетком јуна настаде велика журба у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и |
| оброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} |
| онолико пута колико имате часова рада у школи.</p> <p>— Мора, братићу!... настави Стојан са кућ |
| нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... ст |
| је било, кад би и учитељица становала у школи. »Овако... незгодно: сами обоје!« После стаде да |
| ним мислима, којима се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке млад |
| ди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па о |
| и њихове радове, као да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешкољи, погледа у Љубиц |
| -ха...{S} Па то су најобичније појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се |
| х двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално па |
| ма претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљаше, све веће је црвени |
| не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.</p> <p>Љубица п |
| о... пропао бих...{S} На мене скочише у школи два најодраслија ђака.... због неке увреде...{S} |
| о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи |
| о Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} |
| оманима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуб |
| колски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> <p>— Молим опростите... |
| не раније...</p> <p>Кад остадоше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разв |
| на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p |
| и, управо ређали се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор |
| са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} Н |
| вори Влајко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и |
| /p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао м |
| се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматрати овај занимљиви рад.</p> <p> |
| один коју игру?</p> <p>— Јок, он само у школи...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други м |
| <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао.</p> <p>Тако се |
| Написао човек Министру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица се стресе, |
| ле пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и двори |
| захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом |
| .{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом свој |
| ="186" /> каквог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично јака, силна љубав, пра |
| што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, чим <pb n="23" /> учитељица изиђ |
| тева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу |
| н сам вазда се исказивао против школе и школованих људи, али тек беше му необично драго, што се |
| Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовања одвојио сам се из родитељске куће и бринуо се |
| илици нашао сведок његовог гимназијског школовања.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе с |
| сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно исто.. |
| угих!...{S} После наступа мучно и тешко школовање у Београду.{S} Неколико пута је покушавала да |
| се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближиш |
| их уђе у школско двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, на једној клупи, неколико сељака и мало |
| аде певуцкати неку песмицу.</p> <p>Пред школом се зачу разговор; поред прозора промакне по неки |
| обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држати угледна предавања, |
| и Стојан за свога господина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и г |
| ан, па оде.</p> <p>Сврши се та необична школска година!... »Дакле, то је испит!... мишљаше Љуби |
| S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој шк |
| Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор |
| тева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сиротиња смо, госпођо, стаде |
| <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише. |
| жношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клупе, испод родитељског и школског туторства, |
| варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ход |
| х ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, школски послужитељ, скидајући ствари с кола, објашњаваш |
| чуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате н |
| колске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак |
| лавно!...</p> <p>И Гојко доиста проживе школски распуст у задовољству и одмори се од оноликога |
| S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, што је |
| {S} Ми ове године нисмо ни практиковали школски рад: наставник нам имао неке многе хонораре, па |
| ма нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну п |
| Јавите министру да не можете издржавати школски прирез, па нек вам затвори обадве школе.</p> <p |
| ња...</p> <pb n="80" /> <p>Кад се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и |
| е, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месе |
| се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нема стана у |
| зити.</p> <p>После пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У |
| ко смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вратницама.{S} Она провири на врата и таман да |
| ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са школским прирезом? рече писар мало тишим гласом.{S} Оне |
| а добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратницама.{S} Стојан истрча да отвори вратниц |
| ном камџијом.</p> <p>Пролазећи ходником школским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној |
| ом једна кола и зауставише се далеко од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, сух |
| ца из каљава сокака и ступи у пространо школско двориште, обузе је некаква слутња, <pb n="91" / |
| е право вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, на једној |
| д? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто усту |
| ци тако често, па улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело |
| о из школске клупе, испод родитељског и школског туторства, одједном постајеш господин, који им |
| Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога приреза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, п |
| говорило да се бави самим ситницама из школскога рада.{S} Прионуше обоје на посао...</p> <p>Ок |
| ајала у вези са најбитнијим питањима из школскога рада.{S} Велика већина учитеља узе учешће у д |
| се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} Написао човек Министру шта ми радимо у |
| > <p>— Свака ти се мука брине о светињи школској!...</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку |
| љици квартирину, пошто она нема стана у школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к |
| а окупу.</p> <p>»Учитељица нема стана у школској згради« понављаше он детиње речи, корачајући л |
| тавкама и надама, које је сновала још у школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно з |
| ше она, стојећи пред прљавом испрскалом школском таблом, која је некад била сва црна, али су је |
| веселији.{S} Разговори се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— |
| но: сами обоје!« После стаде да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова обична бој |
| од трешања.{S} Разговор се води само о школском раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује |
| располаже добрим и не малим искуством у школском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ов |
| ном собичку, што је подигнут у дворишту школском..{S} Пређашњи је учитељ, рече му она, примао н |
| у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb n="4" /> |
| као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> <p> |
| Отишла мало послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да |
| друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако прибл |
| свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коњ |
| Пре две године <pb n="51" /> свршила је школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо |
| гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у |
| олике терете...</p> <p>— А ви затворите школу.{S} Јавите министру да не можете издржавати школс |
| ..</p> <p>Толико пута је, док свршаваше школу, идући главним улицама београдским, застајала пре |
| .</p> <p>Гојко отрча, онако необучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли ј |
| мисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, у |
| Захваљујем, морам на посао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрште |
| рним, изненадним злом, убијена!...{S} У школу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане са |
| , гледају да побегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду олак |
| човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за п |
| не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше излазити уморна деца, пр |
| а још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, а |
| остићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место сваком детету, каза им како се з |
| и, гледајући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, ко |
| ено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити св |
| стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на оку |
| таде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он |
| и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја |
| је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, |
| <p>После два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмут |
| бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, шап |
| окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она пролазећи поред ст |
| зор од учионице.{S} Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у топл |
| Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање...</ |
| ој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, |
| , опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући случа |
| ствар, нарочито украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По целом неб |
| <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А пр |
| {S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћ |
| <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пространа, |
| ађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на пром |
| а ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељач |
| S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n="20" /> |
| таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n=" |
| али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јо |
| у и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресај |
| ш лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђ |
| деси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> </div> <div type="chap |
| И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отворена, а о |
| траше она посетиоца, који се, улазећи у школу, некако необично превио, смањио се, и постао нека |
| а небесног плаветнила...</p> <p>Идући у школу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да се |
| и руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој |
| {S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу...{S} Колико се само ту преживело срећних дана, к |
| Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразговара се, нашали се и н |
| намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, као што об |
| пи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} |
| овао у истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појав |
| адашњега боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро |
| — Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прек |
| веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пу |
| о као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући разбарушену |
| . да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубиц |
| елу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло |
| отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та необична |
| нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?«</p> <p |
| навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе! |
| и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предавање, па видевши овога |
| >Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и |
| им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се појав |
| подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су они првих недеља |
| реп... да, јест... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко оборених очију, избегавајући ону з |
| ем!...{S} Пред моје ступање у Учитељску Школу, умре ми мати... откупи ме јадница, те одмах буде |
| а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па |
| нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени.</p> <p>— Тако... јест, јест |
| кондујити стајаше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао против школе и школо |
| и: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се |
| ете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда |
| уто.</p> <p>— Хајдемо... хајдемо у нашу школу...{S} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пође за њи |
| ри некакав шарлах на децу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, жена се разболи... видим |
| јем!...{S} Пазите само...{S} У основној шкопи, пред испит, само сам сањао о књизи...{S} Мислио |
| е изјављивала нешто налик милоште...{S} Шкргутну зубима, севну очима и дохвати се обема рукама |
| седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.</p> <p>— Охо, имаћете доб |
| затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташе око себе унез |
| тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Врата шкрипнуше.{S} Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, к |
| рава негде на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљам |
| ше зрелих, сочних, набреклих од једрине шљива, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на се |
| је мени за земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пру |
| акривљено прошће, сухе гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о |
| ма, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и с |
| лина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрнуло некаквом свеча |
| .</p> <p>— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S |
| то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њем |
| е пред њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу бл |
| чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно |
| падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове гране, која се пресамитила преко прошћа.{S} Од |
| удаљаваше од њега испод пуних китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лаган |
| ечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно светлости.{ |
| ружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло, и Стој |
| да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?...</ |
| ...</p> <p>Председник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разгово |
| > врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагед |
| маклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} |
| ротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од њих |
| ад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички г |
| готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> |
| хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Т |
| , по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање, одго |
| д, после оволикога страдања... гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А |
| постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар |
| ром, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{ |
| црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеш |
| терање без кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад п |
| он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школ |
| љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изг |
| — Ви сами... чекате учитеља?...{S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... |
| а стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121 |
| зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} |
| дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се |
| дати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а |
| причајте ми све какав је тада изгледао, шта је радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и |
| у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку |
| болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шт |
| , да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као с |
| } Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даљ |
| плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у о |
| срезу и свима показује некакву гривну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељице су в |
| оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ није ни |
| , братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао, па |
| ова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне ми |
| разреда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам б |
| <p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се одлучно крену. — Х |
| идба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, |
| у, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се |
| <pb n="148" /> <p>— Како наређивати?... шта?... запита Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p> |
| ели само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а |
| ашан, одвратан!...{S} Како сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако |
| увамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, н |
| рла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обрће, нешто муца, |
| p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо |
| /p> <pb n="180" /> <p>— Хајдемо брже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да с |
| обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, |
| ља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имај |
| мах... и опет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко глед |
| е шале, него шта мислиш?</p> <p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти ј |
| {S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, недовршено?{S} А знам, осе |
| их сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине |
| па јој живо одговори:</p> <p>— Како... шта говорите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео |
| хвати одборник. </p> <p>— Море, село... шта село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја ил |
| и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па |
| p> <p>— Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога света, који н |
| ре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?. |
| чим је угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не т |
| вако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој р |
| ливају се на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа не |
| их хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и засмеја се слатко |
| у удари ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; |
| лаговао...{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И |
| он.{S} Шта су они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их |
| рубост.</p> <p>— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то играли?</p> <p>— Крпигуза, одговори један |
| могу да не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а о |
| ху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S} Шта ћемо?...</p> <p>— Оди да видиш...{S} Писар је довед |
| олиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих в |
| плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те |
| ући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не знам... управ |
| p> <p>Љубица почиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, и |
| ута погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена |
| рза се и осврће уплашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није |
| д страха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово н |
| си, врели зраци...{S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сет |
| и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, нај |
| А зао је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти само свој п |
| наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И она осећа како |
| и Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, недовршено? |
| ...{S} А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!... |
| има, па иде двориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S |
| а тишина...</p> <p>Љубица ослушну...{S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{ |
| ..{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, тешко мени!...{S} Јесте, ј |
| кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је то?... промрмља она кроз стегнута уста, па се од |
| ила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па |
| прети учитељима.</p> <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у |
| на њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавал |
| ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим одвратан!... |
| ећим чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Н |
| од неког нејасног злослутног страха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да м |
| тап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пусти |
| мљен у школу, и добијем благодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој години затекоше нас про |
| ајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који < |
| Него шта ја... хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се нам |
| редовно издавала уредне признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице ил |
| икну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце?...{S} Знам, з |
| ном против методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом уз |
| pb n="141" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна н |
| да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад н |
| учитељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и |
| S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју |
| ије никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекл |
| д ће ме то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S |
| , касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} |
| вљаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворит |
| .. и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?. |
| и.{S} Никад јој није тако подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је |
| гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?... <pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка ж |
| Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па |
| о је све она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за |
| оћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S |
| у помрчини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они отишли... намиловали с |
| .</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоном, који одговар |
| петан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта тражите?...</p> <p>— Учитељ орловички...{S} Гојко С |
| уђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— Под крушком онде...{S} Гле |
| вахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?...</p> <pb n="153" /> <p |
| ћи се значајно.</p> <pb n="125" /> <p>— Шта је, рођаче? запита Веља пандура, који стајаше пред |
| ава лепотица!..</p> <pb n="176" /> <p>— Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што |
| а јурну хладан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га |
| ије ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га |
| истров...{S} Све у парчета!...</p> <p>— Шта си радио?! викну пренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха |
| S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, з |
| м... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напротив? запита она, смешећи се весело и гледајући |
| опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, густо?...{S} Иде, иде... пли |
| е, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— |
| ме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин учитељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{ |
| ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, п |
| и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разро |
| чено, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море... за колику суму?....{S} А за ко |
| да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и |
| Аксу што се примио часништва.</p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лут |
| расположењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд. |
| ући за собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он б |
| ман Љубичин... требаш ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p> |
| аседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са школским прирезом? рече писар мало тишим гл |
| Пред вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опасно? запита она, гледајући |
| S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он преплашено, трчећи по соби и чешући с |
| повијаше на све четири стране.</p> <p>— Шта ћу, старост је, братићу!...{S} Не може се више као |
| тихим гласом, готово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је са |
| до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Се |
| и потписа како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде |
| ише досадањи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном мали |
| љутито и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гле |
| дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председ |
| кад му Стојан предаде хартију.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S |
| сеца... да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полица |
| аке, па јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се |
| и, приђе му близу и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо |
| главом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? |
| а.</p> <pb n="21" /> <p>— Рачунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p> |
| два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок |
| главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите |
| се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну |
| није?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} Није то... није |
| е, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то |
| ратког ћутања.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— К |
| и пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан |
| ни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и зауст |
| дам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Ве |
| а: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к |
| чки отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше д |
| шта је радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет |
| /p> <p>— Под крушком онде...{S} Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрадовом, одговори она |
| леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} |
| окушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »ту |
| м вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Т |
| сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је д |
| олим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.{S |
| {S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било с |
| рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До ва |
| итељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет из |
| коше из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допуштам!.. |
| вора и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко л |
| вљајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али др |
| е, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема в |
| писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о то |
| застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније б |
| личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да н |
| о мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не уз |
| S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар нек |
| сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у |
| </p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже |
| убичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу |
| кше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ |
| не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капе |
| авести разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњи |
| и скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши в |
| »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу |
| } Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на друг |
| тупати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без |
| скао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети њ |
| владању државних службеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим |
| ад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде са |
| сла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и глед |
| уба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господ |
| S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се и |
| те то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А |
| њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вра |
| да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господин |
| S} Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— Господине, капетан |
| n="206" /> <p>О, сад тек разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још |
| ђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на |
| у, колико могаше у оном страху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђе жандарм.</p> < |
| однији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу |
| првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он плану гневом и |
| м, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећ |
| ко пође за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лак |
| д очи!</p> <p>Тако редом разгледаше све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше |
| Стојанова речитост, па и сад он немаде шта одговорити, знајући у напред да ће соба бити све го |
| руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, о |
| па ни прословити...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога трен |
| а повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах п |
| собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{ |
| са досадањим председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га дочека збуњен |
| тву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} |
| >Љубица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово учтиво и оз |
| се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може |
| адзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се |
| атно, страшно, неприродно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај |
| он, па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: урачунајте све до краја године, да се |
| ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да |
| вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми |
| жући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, |
| знемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим... |
| аде ударати необично, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз |
| два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад |
| {S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабра |
| Живот, младост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још |
| етено, ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва в |
| та ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата н |
| ..{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, о |
| конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно зад |
| го са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овам |
| школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Пис |
| не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, |
| ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, не иде |
| : да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, б |
| {S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, за |
| ошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља |
| казати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значајно... |
| се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у |
| ад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку... |
| сео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах |
| човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу с |
| )... кажњен платом... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: |
| им застором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се б |
| е сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресати некакве топле, при |
| ош ње сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједно |
| ао да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p |
| а ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} Некаква топлина око десног образа.{S} |
| ре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно...{ |
| <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, ни |
| кола од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он |
| </p> <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа н |
| где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страш |
| 62" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ |
| н, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и |
| , море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду. |
| им пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће |
| </p> <p>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— И |
| ш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући шта ради, дохвати њену меку <pb n="142" /> врелу руку и |
| , настави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна п |
| се дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убр |
| убоко, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понав |
| екакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га ма |
| мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по сврш |
| т, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чуј |
| ње не обара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обичном регистр |
| ијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а |
| а опоро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам шта ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш |
| да заведе признанице или... или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каж |
| год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, |
| .. ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јо |
| , па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се раст |
| о муцати, одговарати, не знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Г |
| S} Промуца нешто, не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе. |
| могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А ономе |
| се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предомишљати |
| дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним ча |
| сам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!...{S |
| ивот.</p> <p>— Море махни се шале, него шта мислиш?</p> <p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћути и |
| а његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да н |
| ад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас? |
| i> није тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једнако провирује из кујне!...{S} А не пла |
| } Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови разговори |
| </p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим криви |
| тај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од с |
| кну кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом жив |
| {S} Е богме овамо ћете морати много што шта против методике, јер и наша врховна управа ради већ |
| че.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> |
| премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?...{S} То не може бит |
| о све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може мислити <pb n="9" /> здраво и весело шеснаесто |
| .</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед око ср |
| само како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за изла |
| школској!...{S} Написао човек Министру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љу |
| ужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све!...</p> <p>Ућут |
| на остаде са болесником, не знајући још шта да мисли и не разумевајући потпуно свој положај.</p |
| ар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо |
| .{S} Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо знали друго радити? размишљаше он у себи..{S} З |
| некоме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га ни |
| S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одједном пр |
| лепа шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво п |
| због оног безразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мно |
| никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} |
| едном, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја ч |
| пепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Ка |
| бица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... к |
| но и понеки пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући |
| тву учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајућ |
| ише службено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица му одмах п |
| рштен, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих двоје сами.{S} Овај крес |
| И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично |
| а се... била јој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се повратио?«... пита он, отварајући врат |
| мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро |
| ко држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам |
| нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, су |
| е, и одједном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта ја радим... којешта!...{S} Млада сам, здрава, па за |
| ујући какво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде и истине!...{S} До |
| А СА 100 ФОР.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p> |
| p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1899.</p> </div> </f |
| и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море дови |
| »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу ов |
| брће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био с |
| и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кме |
| ицом, која се, ослањајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуб |
| им ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мал |
| нцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде п |
| е.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасн |
| озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће их морати провести са њим...{S} А после... <pb n |
| а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета?</p> <pb n="138" /> <p>— Он |
| мшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш та |
| >Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младо |
| е трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се вид |
| крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећем на врху иконостаса.{S} Учитељ |
| p>Прижегло јесење сунце.{S} По брезама, што су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге |
| пцима милу сеју.</p> <p>Мајка, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћ |
| мора задрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, што си ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?. |
| том заклања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле.</p> <p>— Јаднице!... јадно моје дет |
| </p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!...{S} Нисте ли пре н |
| га у дугачким кошуљама...{S} Трпковића, што удари директору шамар...{S} Није га познао по ноћи. |
| ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом исп |
| ше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше како је о |
| д би се залегла љубав, она права љубав, што је песници певају, што сав свет о њој говори... па |
| .{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора само о томе мисли |
| сти.{S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да м |
| адости, њени најдражи идеали...{S} Све, што је тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије |
| прекора.{S} Изређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживише, и ниједна сенка зах |
| зик и он доста живо исприча готово све, што је се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к |
| з близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од оса |
| ти да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да т |
| и монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> |
| мо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ни |
| ућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се по негде подигли, па се према сунцу преливају |
| казаше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изво |
| у неке <pb n="196" /> нејасне предмете, што се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегн |
| а оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном светлошћу. </p> <p>Ко се |
| одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За пред |
| о зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој |
| а купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијантима, сре |
| ји би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја запо |
| дмори се од оноликога страдања и патњи, што их претури за годину дана...{S} Он никада никога <p |
| ним страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајући се <pb n="185 |
| p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним |
| у мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, ј |
| братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се |
| ћим задовољством узе он један лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрз |
| ица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој поса |
| ко је, тако је, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— А |
| споду слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес |
| мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно издигао над косом, по којој се пружило с |
| љно хладовине и одмора...</p> <p>Путом, што води од железничке станице к општини орловичкој, кр |
| јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколико речи.</p> <p>Љу |
| ругу. — Много сте погрешили, понови он, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, б |
| о, једнострано, досадно!«...</p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... пон |
| ве започело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, послушавши његов савет, допао овакве беде |
| ите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш п |
| их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта |
| је ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити |
| х људи, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао сведок његовог гимназијског |
| пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужно |
| екиднога ћутања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави |
| коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу |
| А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг |
| ога се она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле |
| може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима ср |
| је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак |
| појавише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угуш |
| писарем, изостављајући наравно све оно, што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од п |
| одједном отвори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венч |
| .. наставници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропуштено.{S} О малом |
| о, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и пом |
| љи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" |
| у то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад ј |
| ори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу цименту |
| је притиште онај тешки магловити сумор, што дави, испија полако...</p> <p>»И зар све од једном |
| де га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p>— Наш друг...{S} Она |
| и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Уч |
| она права љубав, што је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!. |
| ионицу и стаде преписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако |
| тановати <pb n="8" /> у једном собичку, што је подигнут у дворишту школском..{S} Пређашњи је уч |
| но.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих недеља.{S} Све је о |
| нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу младим људим |
| те тако он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нетактична показа.{S} Ревизор отпусти децу |
| азвратник, ужасни развратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је с |
| се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс |
| т, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вра |
| е рано.{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, иж |
| аш, нећемо се мешати ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика гос |
| .{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га |
| S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам р |
| и главом, промуца:</p> <p>— Извините... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом.. |
| вима показује некакву гривну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла ј |
| } Нека он не заборавља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледа |
| јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то б |
| пати!...{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну страну, |
| ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега? |
| кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вам |
| чуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако |
| море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури с |
| це...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не |
| ти нове, лепе хаљине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подши |
| . или са њене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па |
| злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај |
| мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гл |
| амештај, па разне ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана |
| окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смешећи се...{S} Зар ј |
| ка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што је најбоље.</p> <p>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко п |
| мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати. |
| и, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, |
| ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више је окрвављен од ње.{S} Заборавио на |
| ом га везеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, ње |
| нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, или већ т |
| аш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" / |
| p>— Зашто нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко п |
| оли, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки |
| и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде |
| > <p>— Јок, он само у школи...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо |
| ли да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та... онако...{S} Једнако ме гледа душман |
| е зачуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад |
| орити уста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је |
| гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији помажу неваљалцима — њихов је грех...</p> < |
| би здравље...</p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему... |
| . и успављују...</p> <p>— Како?...{S} А што?!... једва промуца. </p> <p>— Говори брже... сад, с |
| Тамо је све равница, нема планина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта |
| говом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, |
| му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — запит |
| ледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не мо |
| обасути брилијантима...{S} Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се в |
| се превила до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика ти |
| } Не може бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога час |
| за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, о |
| га, господин-свештениче, није због тога што... није због школе.{S} Има и богослова који рђаво п |
| плату.</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлеп |
| о отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, |
| само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n="124 |
| спребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како |
| реми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p> |
| затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми |
| види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујн |
| тити кући раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на само, па с |
| н стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојк |
| слиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да не мислим!{S |
| хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S |
| он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па иде дворишт |
| говорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што пословно, преговара преко Стојана.</p> <p>И Љубица |
| чим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу теб |
| ас могла, у овој истој постељи...{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварит |
| , постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, |
| еде!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он треба |
| те некуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па |
| >— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шт |
| она страда!...{S} И она пати!...{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко |
| оде децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лиз |
| љутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он |
| > <p>— Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсо |
| де да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, |
| и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно |
| ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби... |
| очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у п |
| сто.{S} Само тихи, лагани уздаси по кад што одају његово немо присуство.{S} А око њега све једн |
| ницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обра |
| е у мислима претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљаше, све веће |
| , опремила се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, п |
| и небесном свету, заборављајући на све што га окружује, осећајући само сласт и блаженство од у |
| , али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за |
| живела...{S} Опростите, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> |
| ола, па треба прегледати и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред |
| оје госте по целој кући, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му н |
| имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n="12" /> за отварање првог разреда?...{S |
| иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу |
| луша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица |
| зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а још веселија што их у ов |
| оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb n="163" /> протестовати, он је то радио |
| је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако... |
| цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама |
| S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, јед |
| некаква апатија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропасти цео свет |
| м потребама и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво пос |
| ат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али она не беше у стању да разуме |
| сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она |
| ... има времена за то...{S} Па најпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће нас зближити, кад опази да |
| ете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, љ |
| се сав предао тој установи, и све време што му остаде слободно ван школе, употребио је на посло |
| вега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} |
| с другог света, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та |
| бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна |
| и за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво, ана |
| упоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа... али што |
| других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђ |
| ... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да |
| еха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаре |
| p> <p>— Школа! рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... пр |
| д буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!.. |
| искашља, онако из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак по |
| ишту; зажубори речица, зашапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све |
| отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мо |
| јајући неке хартије.</p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и |
| дједном постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одговараше потпуно — како он мишљаше |
| а, они испред школе поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху св |
| даном, све што је у школи преживела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаш |
| д устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдањ |
| ..{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето |
| ђа резултат овога разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се |
| ашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате... списак пот |
| га што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} Велимир се смеј |
| д одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обр |
| а метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се |
| а вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</ |
| стима чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће |
| м он није постао Министар полиције, али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Бо |
| ам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весел |
| укао, <pb n="145" /> то је ништа... али што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, с |
| о је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страд |
| , као сваки нови познаник, који се жели што боље препоручити.{S} Његов поглед као да говораше: |
| цу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујт |
| ли с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.</p> < |
| сла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, т |
| тићу мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— |
| еку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две |
| Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору |
| рбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку! |
| лицајци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се залеће у мирну и |
| А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’ |
| ди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?. |
| . убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа |
| ...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено |
| еца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се |
| кривише и задркташе, одајући велики бол што је притискао душу...</p> <p>— Да презирем?... узвик |
| е треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p> <pb n="87" /> <p>На тако |
| <p>— Јок, одсече председник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми од |
| он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{ |
| дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Вл |
| ет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и он |
| опази, да се ниједна не интересује оним што се ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дру |
| оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а |
| нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли |
| смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па в |
| посао...</p> <p>Љубица сања само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се п |
| т, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одј |
| е вазда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова стална тишина, на коју се човек навик |
| у на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и ми |
| — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част м |
| бога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга |
| небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољац предаје молитви и небесном све |
| задржавајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби |
| се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким с |
| ла прошле године, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор |
| а бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила прошле године, или ће бла |
| истина, није углађен ни... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то |
| ој још није почео постајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито у |
| ота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет |
| сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...{S} Н |
| је трајала и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећн |
| буње, па стане нарицати исто онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n= |
| Љубица запиткивати, тако радознало, као што мала деца распитују за непознате им ствари. — Жалит |
| о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болест |
| погледа пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан в |
| > <p>Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну |
| слободни...{S} Испричајте све лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да |
| један младић, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и представи јој се учт |
| као окамењена, па чека његову реч, као што се очекује гром после севања муње.{S} Он развлачи и |
| S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја с |
| ло што сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте разумели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко |
| сади јој се ова напрегнутост мозга; ово што се непрекидно мора мислити.{S} Она изведе децу на д |
| гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов гла |
| ећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно т |
| тељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта против методике, јер и наша врховна управа ради |
| их коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики ка |
| у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се |
| е, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе |
| е на послове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S |
| ра отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештени а учитељи |
| ећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} |
| ви.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте разум |
| утајући сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се |
| према овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном децом.{S} Толико |
| ко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме друг |
| шла, али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му |
| . некаква катастрофа!...{S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не види |
| ... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много страд |
| одговори:</p> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нис |
| ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, з |
| је ово треће место.{S} Само ми необично што ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке |
| ћу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се п |
| дмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако...</p> <p |
| м не изгубе из очију...</p> <p>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало је румен |
| ... чека мене отпадницу, чека као псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и |
| а ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милиј |
| чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почињ |
| а...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— М |
| би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда |
| а и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све |
| ругога, старајући се обоје да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о школском пос |
| <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича С |
| војој присебности и захваљујући случају што му се језик тако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисн |
| еома зла језика... једва чекају да чују што за другога...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уп |
| ореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="179" |
| p>Гојка обузе пријатна топлина: мило му што она сама везује своју судбину за његову, па и он ра |
| е.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте с |
| Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} |
| јући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим грудима.{S} |
| хологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, ка |
| да сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони |
| и сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му једнако некако пусто, али |
| а се намршти и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпо |
| као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... |
| се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи с |
| у сваки тренутак, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита наради |
| е питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочим |
| {S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет ћутање...{S} Пандур махн |
| ћи кад ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страдање, па не |
| ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p>Љуб |
| ло, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, |
| им очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави |
| самих њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица |
| ма су наизменце разасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се |
| до, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{S} |
| проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" /> осврћући се на човечја гнезда, |
| мљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, сви се смеј |
| и сушило својим зрацима...{S} О, дивна, шумна српска Мораво!...{S} Па оне безазлене, срећне деч |
| ка брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> <p>— Д |
| ињске дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голот |
| p> <p>И она оде.</p> <p>Путује потесом, шумом, прелази бистре планинске поточиће, а не види и н |
| госав.</p> <p>— Хоћете ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући неким светлим, необичним |
| плетар, у који је затварана једина коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту на месту; ст |
| } Расклањај руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно, лагано... као змија кро |
| Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо зага |