учи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господи |
кућа са једном великом собом и »кућом", а према великој соби беше преграђена једна мања, коју с |
ше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи:</p> <p>— Ово је општинско зло... |
ар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми |
ема на починак.{S} Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа уми |
то се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест, |
о у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, и само ј |
а је сазнати узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писа |
ање.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после |
ти над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се ј |
у, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потп |
сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздах |
к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути. |
већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, |
Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена |
/> <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— |
у цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена |
резовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша |
не ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сиро |
си достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је извед |
n="93" /> онако чупава како се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: |
у ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе |
ецу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом п |
и гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати |
/> смишљаше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер позн |
тако рећи свога чиновника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што |
ћ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би добро било |
а је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има |
бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто т |
ица, која укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па ни |
а!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како сам могла |
говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој н |
одну леву руку само преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нем |
ико сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам |
ала, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} |
м. <pb n="101" /> После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} |
искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко доб |
собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи |
кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо гд |
им покретом зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...</p> <p>Беш |
вала о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извешћа о своме здра |
је школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће ок |
нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чи |
рав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, ј |
— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, д |
у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа |
се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накити |
два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она |
срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љу |
робно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно |
ожеш у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледај |
вири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је з |
а, тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док |
д пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи ш |
кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи по |
е, наслонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око по |
ата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S} |
к јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овог |
убица зину од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала |
.. ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавај |
еси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> < |
е од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући д |
шапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну |
. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да к |
киде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена по |
као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време |
ла коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> |
сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} |
ри разреда има преко двадесет предмета, а она само један разред са три предмета!...{S} И још да |
вор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је |
ао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«... |
епотица!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задо |
ринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми |
нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, |
гаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— |
ак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до |
ном јој заигра обла округласта брадица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из свога дру |
</p> <p>Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него ’нако |
аљини подигла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанстве |
гледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— |
е.</p> <p>После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ бр |
и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси н |
се променило, добило самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано |
И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> <pb n=" |
дела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да |
знини?!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином |
а њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{ |
леди се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером. |
оњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из свак |
а се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...{S} Само се одвојиш |
ао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајк |
ког левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на |
..{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељ |
ан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жало |
ма — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зара |
S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним планови |
о чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за |
је силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад |
адном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљи |
а одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, чим <pb |
овек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, м |
ни се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он |
ад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оног |
ња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: |
хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мал |
може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— |
ју од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... |
мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, |
атворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе.. |
и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признај |
тране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезније!...{S} Пст!... |
ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па |
а гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији помажу неваљалцима — њихов је грех...</p> |
разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузи |
ка несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...< |
тање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмури |
То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да |
и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, п |
нако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, п |
{S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа у |
} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да |
наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</ |
ни.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и за |
њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана. |
о...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад да преско |
тако... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p> |
а са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, |
нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> |
а се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може д |
од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па о |
кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је |
ка сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер о |
кри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’ |
на, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p> <p>Поведе се разгово |
це, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише.{S} Полако... б |
настаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посмат |
благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их |
јасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучних мисли.. |
и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан чове |
.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би |
е са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише |
.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> < |
оба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога |
ко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљад |
де живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам добро, ст |
да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињ |
у беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто. |
мом, прелази бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто п |
мешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућ |
па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила |
од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очи |
, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја |
ш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђак |
м наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пи |
уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да |
вим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге пр |
аше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну леву руку само пр |
...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> |
помогне саставити списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици |
ћаји, која мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно један: жалост, сау |
као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Би |
дио је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{S} Љубица се в |
а загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај а |
учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што од |
је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само т |
но, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмев |
чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те на |
лој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па |
и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Там |
лије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно у виси |
очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху |
послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и |
црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне о |
м, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p> |
али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искри |
и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Н |
ке сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски одбор има сво |
ника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије |
упоцену гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.{S} Он с |
е са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се ч |
азговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да види |
у Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео |
и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S |
гаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на к |
ља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају г |
је...{S} Гледа сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пролећу некакве испрекидане мисли |
ио, очи гледају невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, кој |
ке Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио |
еља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он п |
осу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин |
а за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опрост |
отестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>— |
{S} Увек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се |
знаш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други м |
е речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног с |
.{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој |
ћено воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши |
убица није могла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави |
кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изг |
n="38" /> почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати св |
а иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто |
е...{S} Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити прек |
збрчкало, коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила се онако исто као и Љубица, |
е пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу к |
рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <pb n="21" /> <p>— Ра |
Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предомишљати... »Нека, боље |
види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате |
о заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада |
мирно како се светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« |
смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога |
једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећ |
јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени камен, који |
тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Најзад се кмет поч |
{S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} |
апућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише с |
.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубица се окрете и разгл |
аласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" / |
цу.{S} Љубица иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело |
срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, |
чно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{ |
а да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, му |
кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосре |
о.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро |
жбу Министру просвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по акт |
насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{ |
залудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају каква занимљива пред |
собине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да с |
пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе и |
дим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана |
одједном, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се |
радите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто с |
..{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као да је |
сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви ка |
...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко |
и у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже песма: »Паун пасе, тр |
велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S |
поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући преда се...{ |
час навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ал |
ну, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, брат |
ко, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ре |
зовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стот |
дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био |
м га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Го |
ући му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у |
d>XXIII.</head> <p>Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слог |
ју.{S} За певницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и одговараху на јектенија десетина о |
буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има |
Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у з |
вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, |
и као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица |
трча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали |
лећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те пов |
мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не ра |
уче на махове, према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понек |
има.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о |
p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S |
ућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из све |
јом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући ред, натмурен и покуњен, ступа |
уморна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са п |
тола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упи |
стити рачуне са досадањим председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га д |
ва јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше |
ње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, |
грнуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је о |
ју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Дец |
...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би све ун |
лушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, |
.{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема н |
.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се |
— капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очек |
ка на вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Оста |
ог девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издрж |
сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих жив |
изненади; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да |
?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>Председник се |
<p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> < |
ше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је |
ав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по руч |
и предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много |
о ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако |
дати.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђа |
опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{ |
уче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p> <pb n= |
ћајући неку дивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S} Чим се отворише <pb |
је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало |
купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> < |
ног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да |
аћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један |
ше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се |
{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.< |
е врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин уч |
днику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос јесам... често.{S} Стојан му побусао гроб велик |
оси неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се |
мо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Г |
је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, ср |
ad>V.</head> <p>Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише |
ихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако |
ћени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот |
ајцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само ос |
ој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, |
евито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало |
ао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не мог |
ако се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанствени |
е у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се н |
в ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— П |
војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да |
кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хте |
ојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то |
едном обузе; стаде се окретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој по |
о и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, |
а, знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало п |
а напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијал |
од овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> < |
ури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност |
до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан |
прекидати посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа |
вољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се морала трп |
Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљ |
у официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и з |
аница, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све се то |
езничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељ |
као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући камџијом по својим д |
сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако |
се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни з |
ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!... |
S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговара |
ини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... рече она ирони |
деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико |
му досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре. |
скакаху несвесно с предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са |
то, чича једнако објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај. |
вом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</p> <p>Настаде пра |
S} Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет |
пад.{S} Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И ш |
веселити...</p> <p>Тек настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрад |
а треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам |
школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не гл |
обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, за |
адам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, т |
љаше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним |
тавили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} |
<p>— Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> <p>— Молим опрос |
.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мр |
ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча |
онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци |
S} Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа ка |
дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, |
наш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу п |
њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, ста |
њаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу |
Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна |
мало послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не тре |
ће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S |
p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> </div> <div type="chapter" xm |
бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на |
м ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници |
Весела је што види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} |
ок покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате |
њем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из безазлена д |
се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{ |
ко... оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га п |
и.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S} |
е руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од |
претресају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњава |
е знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздух |
вним тоном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хва |
том небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одјед |
д дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице |
итељка скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти пак |
очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређаш |
свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза с |
дознала женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе |
ично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше непри |
исаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребн |
е сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срам |
="17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте г |
, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где |
И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко л |
иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, п |
дна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао н |
еже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима д |
се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} О |
ћи уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па о |
ем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служ |
ни сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на |
о се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко |
ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад |
ојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, ка |
едседник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника прав |
} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то може |
ш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пу |
то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да т |
псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно |
ем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја.. |
потпис: »Управитељ школе орловичке«... а горе на врху великим словима: »Краљевско-српска основ |
свога господина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S |
ана.</p> <pb n="21" /> <p>— Рачунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> < |
мржња осветничка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S |
а и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно...</p> |
збуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, с |
бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је поч |
чи укочене, уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха |
тињства...{S} Ћутати, ћутати, ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{ |
совник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено насмеши |
часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је о |
век и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра дру |
ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душиц |
е се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по гл |
ном стаде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је |
тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна |
— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у ц |
андарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао |
тње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, о |
је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом |
м два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Ј |
под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, |
чио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године треб |
погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако он |
е да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... |
рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И |
, братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенц |
на већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задо |
полугодишњи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би би |
мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевље |
} Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је. |
осудно решење не обара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обич |
е како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом природом, стварам војнике.{S} Чу |
ца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављање и утврђивање |
се прену.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они отишли... намиловали се, наљубили се, па отишли с |
{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам лето |
ри главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седи |
у закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, |
} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти.{ |
али толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах са |
губи здравље...</p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему.. |
баба једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло |
?...{S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш |
>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези т |
е то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одје |
отпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb |
ох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не |
?!... он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не |
душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" / |
ти ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће |
достојанствен... ала је необичан!...{S} А њега нема!...{S} Узалуд радост!...</p> <pb n="135" /> |
је већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је д |
едао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају с |
...</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желел |
p>Сад настаје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље |
и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја мла |
за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>Председник се мало збун |
е чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће са |
у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата с |
... и успављују...</p> <p>— Како?...{S} А што?!... једва промуца. </p> <p>— Говори брже... сад, |
S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> |
то, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима... она осети да се у њој с |
е воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је покварен, сваки хоће да уништи ту |
ивну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла језика... једва чекају да |
икога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти |
вно, где не долази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар ба |
S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он |
не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дох |
ћи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љуби |
руба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само |
>— Животиња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пр |
ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам г |
вно је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар полиције...{S} Хехе. |
би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} А |
но је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега к |
та...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста т |
њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло, |
ко се сија челична, никлована цев...{S} А револвер кратак, мали, као каква играчка...{S} Видиш, |
смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући |
да нам бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикн |
ао псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипел |
дрктавице, која је одједном обузе...{S} А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} |
ти се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуц |
молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... о |
атним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се г |
ћи одговора на ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу. |
робију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} Пос |
жу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чуд |
во није ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Мон |
рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задов |
у страну од тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао |
} О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S |
ека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћ |
огло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не м |
струје низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој |
изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим до |
о, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спр |
гнездо!... узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, |
<p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме превариш!... о |
иво, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим пог |
и није?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} Није то... ни |
разбацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што ј |
што ће их морати провести са њим...{S} А после... <pb n="161" /> биће најсрећнији, јер ће оста |
и бити срећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врат |
ти, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!... |
х је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни |
<pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се мог |
га, кад улази у непознато друштво...{S} А она, гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу ј |
..{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распус |
ише о паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже ц |
езу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он |
покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размишљања...{S} Уђе и |
о, ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, б |
котурови пред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достоја |
врће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса |
, синко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу мл |
се, уплашена, и упропастих живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се |
се, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли |
падне, сви га презиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколи |
} И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ поте |
м после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече |
...{S} Тек онако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сања |
упно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</ |
и свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се о |
друство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте |
боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам |
ривремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње |
p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте |
у је српски језик у свима разредима.{S} А неки предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки ниј |
} Тамо је све равница, нема планина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошап |
едок његовог гимназијског школовања.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимнази |
дан народ... хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потв |
ка иронично, не скривајући подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знај |
и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоћ |
та, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>» |
е пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се |
: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли ви |
/p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Са |
а запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради? |
неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} |
он, погледавши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену плату од др |
И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предус |
опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, |
рекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој с |
слон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нароч |
, са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравиц |
Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо |
{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао |
се одмара од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живост |
уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су |
х људи, који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у |
од кога се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, |
га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!.. |
годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао |
јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, а |
ким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо бру |
његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан |
ловенске речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јес |
} Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад постићи одличан |
он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам ни |
о...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и з |
сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина |
сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђ |
вакад недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Вељ |
кад што одају његово немо присуство.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p> |
е више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им |
то глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад |
емо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навл |
је незгодан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Ч |
о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, |
; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за |
ам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — зап |
зад стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мисли |
очешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Никол |
која придаје необичан израз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице |
азуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb |
ну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, |
ију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руч |
душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето. |
.{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смис |
сле нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи ле |
избегавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да |
ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао |
му то остаде неисказано, недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом с |
све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече ка |
, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те н |
чати му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И какви |
етос договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако...</p> <p>— |
кратког ћутања.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— |
цаху отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да |
еља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна |
е.{S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти |
њима тече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очиј |
наче не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном раз |
имам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А квартирина?</p> <p>— Нисам још ништа примила..{S} Каж |
еки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео да |
ви се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се мног |
?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти |
од да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затворите школу.{S} Јавите министру да не можете и |
ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо т |
он говори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> |
управо ни живео, него онако...</p> <p>— А детињство? стаде га запиткивати заинтересована Љубица |
} У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у |
пружи из руке неколико комада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам дост |
у симпатију од првога погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гој |
лукаво, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике уд |
ћи и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањ |
са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, |
не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} |
, жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наре |
два сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га за |
учионицу и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друг |
млађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и |
ледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?< |
е, одговори Гојко, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од |
! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За во |
деветорицу... које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, гл |
ет, море, рече један одборник.</p> <p>— А ’нако вели... настави ћата, Министри су весели, нико |
</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, да |
мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај ч |
морало поменути име писарево.</p> <p>— А новости... већ онако...{S} Прича свет свашта, не може |
Стојана како је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да с |
гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не |
ако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо |
Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А премештаја нема?</p> <p>— Нема.{S} Веља добио....</p> |
ја се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Б |
им, жалосним гласом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, ј |
у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сув |
који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак м |
це.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да па |
пуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и зау |
где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположена.</p> <pb n="112" /> <p>Једнога |
ате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</ |
подигравајући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да ј |
га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесником, не знајући још шта да мисли |
ошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па |
ецу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> марамом и дувати |
0" /> <p>Изиђоше обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне в |
еба, да двојица учитеља буду премештени а учитељица отпуштена.{S} После овог саопштења, писар с |
избегавајући <pb n="99" /> многе ствари а понешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе |
ивати, чему се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и |
...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречис |
друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школова |
турам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— |
ој — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p> |
учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведош |
незгодно настављати досадашњи разговор а, о другом чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у р |
Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, в |
ислава.{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа н |
ни да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у |
то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједн |
азбацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јач |
себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сувоњ |
легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједном |
бацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче |
би, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сувоњав |
пет се окамене...</p> <pb n="184" /> <p>А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрктала пламич |
ста уска-речица...</p> <pb n="25" /> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружи |
насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу |
а шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да |
О, само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, |
.{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, к |
обро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: » |
S} О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам д |
и.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за ж |
еке и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само к |
велике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доиста страдала много.{S} Одједном се загле |
да јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету цел |
ити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не ос |
ма, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Ро |
аде за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мис |
олики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несве |
ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и |
, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробн |
Она пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да |
...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко.. |
треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па посматра децу, која |
не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред |
догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то с |
са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знал |
косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Т |
упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар |
јазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти |
справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око њего |
да као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине н |
говор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда |
:id="SRP18993_C2"> <head>II.</head> <p>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, |
е бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љ |
да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, |
е доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</ |
а нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати п |
тој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он п |
ма не може разабрати...</p> <p>Почетком августа, Љубица оде својим родитељима.{S} Све је нешто |
сали сте списак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} |
.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, потом код секретара у начелству окружном и од |
незвери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она оп |
чена и накићена свима својим драгоценим адиђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад мо |
b n="95" /> <p>— Разуме се...{S} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе дол |
ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће, |
ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзе |
ди из стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу |
о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А |
изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и |
да у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепо |
најући да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пренерази, уозб |
тећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако хоћете... проговори Љубица, црвенећи.{S} Видело се |
баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим одвратан!... <pb n="157" /> М |
ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стој |
поткреши ту брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветл |
едеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се |
азији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милос |
па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, пр |
се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њим |
, тако досадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то |
ете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено |
-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те на |
зиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну |
о... и у ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака че |
извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешт |
е то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа страшни |
ав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се од |
. шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи. |
да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепс |
говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>К |
венећи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</ |
ништа примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> < |
ратићу? рече узгред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је |
p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!. |
на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постар |
ће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И |
ло да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да |
ноћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту |
ере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати о |
ћ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом |
тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> < |
е и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S |
мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љуб |
<p>Другом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:< |
ли.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом |
рим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.< |
а његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио |
ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп |
саветника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и |
— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар |
котурови, које она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше раст |
кве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73 |
ила је да се то може некако окренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је з |
е знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати |
, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не |
неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори |
а да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, |
квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне признанице.{S} Шта ј |
убици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здра |
е од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа м |
ако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао |
сећајући унапред њихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наго |
" /> <p>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, њего |
ју да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим ј |
а опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад с |
се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада |
и и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... т |
она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на др |
..{S} Влајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности |
лас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се |
говнога снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по |
дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гој |
.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је |
p>— Смртни смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S |
бност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица уви |
и има право причинити му страдање, само ако му то савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и |
још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p> <pb |
Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, оставић |
аву!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, на |
ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много |
Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком |
га, масница преко целога образа, па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи |
неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо заб |
иђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јест |
ву, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључали врата?... еј незгоде! |
кораке те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту |
сар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили. |
ш велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам |
ено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је Љубица |
уга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш ка |
{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— Та оно н |
ного... опростите на замерци... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трљајућ |
дника Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p> <p>— Шта ћу, знате!.. |
нистров потпис...{S} И он доиста показа акт с потписом Министра просвете, па га онда поцепа на |
, готово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« |
Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види |
а застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров потпис?</p> <pb n=" |
едајући га радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, гото |
хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</p> <p>— Шта си р |
Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт из Министарства, проговори писар службеним полицијс |
а Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.</p> <p>— Да узме ва |
емо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, куп |
ерене очи прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га |
, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви о |
у он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, |
се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћет |
издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикн |
ски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} |
.. тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и м |
своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </div> <div type="chapter" xml |
р иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже |
и се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме дове |
ењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </di |
пет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше |
аз на окамењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни труд |
во сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено теш |
аздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је необичан!...{S} А њега нема!...{S} Узалуд радост |
списано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто он |
тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам |
ео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш то |
S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Јо |
едре и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити |
p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати н |
беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледа |
ремештен.{S} Писар јој много наобећава, али о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког д |
бица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Пис |
у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше зб |
. и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити |
и... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да не |
о као мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко приз |
и.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ва |
иђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n="151" /> па јој нап |
раду један... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари с |
се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља |
дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор |
има.{S} Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Промен |
} Изменила се.{S} Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се ј |
у...{S} Свеједно, макар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb |
не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће |
срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седе |
нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{ |
тање. </p> <p>Тако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наступа полагано некаква |
дављеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и од |
пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко беше ближи па подупре леђима улазак.</p> < |
реко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!... |
јкову учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светл |
ати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се з |
ом таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако |
Доиста му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој. |
се много сплете са питањима из рачуна, али њему не покварише одличну оцену, те тако он имађаше |
ко заједнички држати угледна предавања, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да |
е слушао многе разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се |
.{S} Отац јој одговараше на сва питања, али оним истим својим изразима, с којима се погађа и це |
иво, аналишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех п |
оче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, он |
ва-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он се приближ |
чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекај |
пажа његова карактеристична несразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад из |
И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који |
?...</p> <pb n="149" /> <p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</ |
цу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па само њом ж |
} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и спотичући се, дођ |
му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... а |
т.{S} Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прили |
во чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему за |
једно поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али |
олести...{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он л |
и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у ов |
има.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, али се после неколико секунада врати, искривљених вилиц |
ом јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело |
о неколико пута долазити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} |
ела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у о |
ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} |
ам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо. |
есече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази п |
сам ни долазила да потписујем спискове, али сам узимала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити. |
ата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког |
јави само капетану.{S} Испричај му све, али разумеш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те онај |
еђу младим људима има тога... те кавге, али се то све поправи...</p> <p>— Поправити!...{S} Не м |
о већ и онако морам... поједине округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћ |
осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој |
ше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:< |
ћи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше сувиш |
бица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пуст |
из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му |
она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страшније од свега до сад |
нуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо пут |
већ претура у глави разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div |
, сам он није постао Министар полиције, али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p |
аху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управи |
ј лице избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о све |
и нешто муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— Госпо |
S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотворан: залеђено, окамењено ср |
пронашла је велике новчане недостатке, али још ради неуморно, прикупљајући разне податке, спре |
скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се ос |
их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као |
ласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гл |
не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки ж |
.. оне огреботине још се истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ниш |
ца, изненађена овом смелошћу, поцрвене, али не смеде показати знака љутње, да не увреди овако о |
њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привре |
ењају се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не |
се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у оч |
м уснама...{S} Пријатно је ово осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће... она подме |
сиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p |
ледати прозоре... свуд навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Про |
е он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремит |
и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку н |
главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскоч |
.{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човечји живот |
познаје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је |
а гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{ |
може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах з |
тно трже и одједном му се промени лице, али кроз један тренут стаде га полагано обузимати срџба |
ђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се м |
снопље...</p> <p>Љубица се разговараше, али се чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гл |
вим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некако постала равнодушна према свему.{S} Са Гој |
вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари преко Јасеновца, па се ја |
Хтеде ређати још друге промене на себи, али се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} |
асан човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар |
оли... не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твој |
ој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у шк |
казивао против школе и школованих људи, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици н |
ј звучни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p> <p>— |
Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} Отвори га и глед |
онашати са њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити |
нога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори м |
нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ва |
ијом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...< |
е му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и к |
она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отрес |
} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још в |
смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово је сад четв |
му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Ве |
Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да |
атима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отвар |
>То већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{ |
брће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на об |
ој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се о |
зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да корачи четир |
акопају...{S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна ствар...</p> <p>Нег |
еницу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око |
мером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Бого |
и ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и |
аса?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако пра |
оћеш?...</p> <p>Она се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, прип |
шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоц |
још мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ип |
се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у |
готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени инат тераше напред, и она одједн |
фани за картама, хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном |
јима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да |
силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак примамљивости.{S |
еде се осмехнути, онако ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа |
бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе н |
<p>Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам |
трос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја |
жи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати |
ој!...</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, |
ху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали |
ико пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишл |
опхођење, на милостиве, пријатне речи, али при најмањој неповољности, она ипак плане и испољи |
о црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: сам |
иже главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој пр |
> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смрк |
зе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да је у |
и, његова жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу |
После овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете незгода... рече он, от |
.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само |
рањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му |
дговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке |
шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, |
розборити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и |
т.{S} Љубица је причала тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} После наст |
о га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га |
, али се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање добио сам одма |
ем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубиц |
у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад ста |
ивости.{S} Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов изглед својим вечито погу |
и јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, опазила би д |
да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љ |
овде лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</p> <p>— Јест |
страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хв |
је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{ |
> <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча |
оворио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често набираху устанца, пропраћајући по н |
а одмор, из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{ |
глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би |
ису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежност |
S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</p> <p>— |
држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за |
она сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји |
ако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па |
Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдањ |
Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... за |
кла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново оде |
, проговори Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што |
ађен ни... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано |
оче опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога распо |
итеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће напр |
као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се к |
ерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори |
м Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, |
— Каквој њиви?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p |
приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, која га гр |
исам ни послушао све како ми је речено, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море |
знатога плота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па |
де прилика да чује што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње зби |
зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, д |
лости.{S} Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљ |
ично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво |
којаких.«</p> <p>— Извините, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се она, |
head> <p>Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене |
о кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, |
} На лицу му исписана жива радозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S |
одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских |
и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p |
као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе ј |
оља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену око |
а боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... |
на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче |
Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак |
утника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необи |
кође маше руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он |
ас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ни |
ала сваку шару, запазила сваку особину, али јој још није почео постајати обичан, као што то бив |
ећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и |
међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од ку |
и га под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она кр |
еде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва |
којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита з |
ио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љубицу сва |
слијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубиц |
.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их од |
/p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни |
згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>Пос |
а она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући велики бол шт |
.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге м |
ћ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>О |
ући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Б |
би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш виш |
израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за ова |
а знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа в |
ило к њему; само она незгода новчана... али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до к |
извукао, <pb n="145" /> то је ништа... али што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весе |
у непријатан овај састанак, напротив... али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одгов |
обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, бл |
ина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или преперанд? за |
е...{S} Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично груну... задими се.. |
о, гледајући у страну.</p> <p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и п |
, неће отказати?</p> <p>— Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији |
же бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Ка |
т..{S} Сећам се многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посм |
ер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаш |
ако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скоч |
и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, фатално |
и да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, |
ас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт из Министарс |
аве...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни по |
о откупљујете...{S} Вечна правда!...{S} Али сад... тако изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к |
не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепотица!..</p> <pb n="176" /> < |
p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причат |
а се као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је тре |
еће!)... кажњен платом... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то др |
а. — Онакав човек!... онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> |
машне, деце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам отк |
р!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од с |
е...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега |
Буд је такав, па још привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће |
ну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану |
м?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја о |
њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему досети, претрч |
родом, стварам војнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она проклета моја суровост.{S} Шта |
угом овако са масницом на образу!...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и са |
дур... јест, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје прич |
тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро глас |
о да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо бил |
ра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насме |
аговати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор будућности све то скрива од |
а млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети како му спада велики, огроман терет с гла |
чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забав |
..</p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!. |
мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> |
тролом и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би |
јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа |
. јест има још нешто, јамачно има...{S} Али један поглед на ове малишане довољан је да раскрави |
у од ормана... извесно је од вина...{S} Али брже!...</p> <pb n="209" /> <p>Она зину, подиже рук |
Добар слуга жали добра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> < |
сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши. |
црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да |
мљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га |
{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, д |
..{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то |
ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја в |
</p> <pb n="95" /> <p>— Разуме се...{S} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво он |
м умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите с |
отпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито |
то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресати некакве топле, |
се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одј |
у...{S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се.. |
з пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb n="178" /> свима силама, и |
="63" /> то сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као ш |
Као да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, с |
сећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзај |
нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја с |
из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он |
ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, је |
чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини п |
и сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не |
ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији |
S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p |
ђа«, о чем је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, р |
на остане сама са својим малишанима.{S} Али ипак мораде себи признати, да је највише охлади одг |
чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по |
но.{S} Љубица све више светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопачке...{S} Љубица се мрш |
љано спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онак |
враћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спр |
се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови |
би... да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... х |
ала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, ш |
сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не |
ја, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сноси |
нила какво зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислила је да се то може не |
нерасположење и сумор овладаше њоме.{S} Али она силом угушиваше те нове мисли, избегаваше их, о |
ој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва пре |
ј помињати сиротовање своје родбине.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месец |
добро и напредак орловачке омладине.{S} Али свему има краја, па и овој погодби.{S} Наредише да |
еде и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; |
охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети он |
бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује |
право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и малодушним узв |
а, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} Некаква топлина око десног образа |
одатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добр |
и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p> |
и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред у |
очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос са |
S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи обл |
говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно |
за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и с |
} Могла би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све! |
/p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе |
аш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети.. |
ом грозничавом журбом предаде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стојанов:</p> <p>— Господин к |
сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом приликом и |
да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и г |
мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S |
те и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају |
ко!... сваки је почетак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако ма |
е до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором — а |
писано со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ов |
ему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Научила ј |
.{S} Станка... моја младост!«...</p> <p>Али у место револвера падоше на писареве образе две сух |
страшно, непознато, уклонити...</p> <p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални |
p>— Добро, чекај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} |
а свему, било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена изм |
а не осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар постајаху интимнији, у толи |
зи другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да |
сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са м |
исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте |
.{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и |
.</p> <p>— Ха-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Н |
на са неким малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју стол |
е јелом и пићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познава |
ћи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење |
потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допушта |
а прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет извијати слатко и речи |
и узе веселији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца |
бе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погре |
ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«...</p> <p>Лете, лете, мењају се као у калејдос |
p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узвикну он, у |
бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо о |
настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога св |
е, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она |
е... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; мож |
ра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни |
} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, бадава, |
ам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? |
{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> теб |
изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим |
ове ствари?« — запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{ |
бало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју г |
сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима...{S} И она осећаше бескрајну, н |
оследњим догађајима: обузела је некаква апатија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} |
стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој ота |
траше све око себе суморно, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посл |
</p> <p>Одједном се расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Беог |
После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Г |
ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред про |
ицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако и |
ав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са |
е за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни се шале, нег |
по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима |
од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасн |
да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра |
а траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла с |
њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то. |
S} Развратник, ужасни развратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да |
а у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати...{S} Наравно, кад ко ум |
се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на |
{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног...{S} Коса јој се с |
а учитељица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је при |
вог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то с |
</p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се одлучно крену. |
ли они сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себ |
} Седи овде...{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, дај прво тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међ |
S} А ти није требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после |
признаницу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, треба за општ |
лаши, застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је би |
исарем, правдајући се узгред: </p> <p>— Ах, извините, молим вас.{S} Јадна моја деца... оставила |
мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{S} Никога... нигде никога иа св |
ма ли још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четв |
не није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не з |
гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је то?... промрмља она кроз стегнута уста, |
дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кре |
ђе на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревет |
на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.< |
коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> |
} Какви ђаци... коме они требају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на девето |
злеже храпав, промукао глас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецк |
пет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама |
...{S} Није га познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p |
је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде некуд по селима; оде, врати |
Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали |
тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и не |
и, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше ру |
исли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу |
ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога рада.{S} Прионуше обо |
ним идеалним мислима, којима се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке |
ештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписиват |
b n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, |
баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим |
авити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, |
риметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче сам почео, одговар |
ља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и колико |
о... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи. |
> Тако је то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S |
не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оц |
аре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на другу. .< |
и велики новчаник са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад регулисати.</p> <p |
такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним људима...</p> < |
му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаки |
, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша д |
подина Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој друга |
ећ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као |
сећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла |
.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, |
ри ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачн |
и су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, |
Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како вел |
отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар полугодишњи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме ле |
вати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, са децом?.. |
Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— З |
е моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, |
мо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она за |
жалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?... |
ред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" |
... </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, |
распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кро |
еја, гледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{ |
:</p> <p>— Потрчи!...</p> <p>Запљескаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S |
атиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш |
ори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо ли |
руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му д |
ма улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ходи код бате...</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па плану свој |
S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се в |
ш ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} |
Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте с |
осећање...{S} Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се са |
а куша постојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово |
ближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепо |
пет настављају светлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом |
а са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— |
нице слабо осветљава малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се на |
своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога говорника.</p> |
ку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p |
во гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> |
p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајућ |
се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе |
етињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к |
е њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва |
ећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пре |
све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде |
убица поцрвене, задркта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким |
еђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па од |
ко објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, т |
жем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоск |
бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништ |
чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не |
ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде т |
и.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} Срећа те држава |
но ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју продире светлост, ну осим ње има и једн |
и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} |
уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се приковаше уз т |
т занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — О |
дмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, |
да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји |
е шаљивим напоменама.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо |
S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он пост |
ојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то |
его скромни, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186" /> ка |
, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из |
аш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам м |
даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, |
опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде |
очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S |
е, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и в |
инути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} |
е убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и по |
да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... нез |
врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види к |
ча велики кер, гледајући преда се...{S} Баш као наручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога |
и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> |
вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица с |
ви разред, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{ |
јасним светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мисл |
{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни |
.. као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са |
епо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја ок |
основна школа орловичка.{S} Бр.{S} 34.« Баш звони!...{S} Љубици нарочито одузеше смелост и упра |
се па застаде.</p> <pb n="203" /> <p>— Баш ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S |
јатно провели неколико часова.</p> <p>— Баш красан човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако |
му дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учини |
беше већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо погрешили!... прошапта Љубица страшљиво, обрћућ |
дова, избегавајући њен поглед.</p> <p>— Баш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по с |
о пријатељским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели |
а Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако |
з пола часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гл |
ар то спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати. |
м, па одговори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим |
му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није п |
S} После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како је раније опазила госте, |
а уплашено погледа.</p> <p>— Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— |
S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, ова |
ругим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се |
други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном! |
говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као |
н опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их, помаже |
урим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако |
ако ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има м |
.</p> <p>— Страдање... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит |
сим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарати...</p> <p>— Ком |
ост, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободниј |
њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као код правих кућевних људи!{S} И он извесн |
бе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је |
ш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој, |
но исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко |
убица по том.{S} Богме страшно!... није баш тако обично, како причају.{S} Не могу још да се при |
кши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора так |
ли он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није због тога што. |
> Чудновато!...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред собом па се |
нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њ |
стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</ |
ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} |
у смех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није |
џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стоја |
такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ пос |
то није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, ка |
је само учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек |
!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чи |
о да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме?.. |
ди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријат |
гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње |
тни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздрхталим г |
и се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров пот |
он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно г |
да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо си |
орите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p |
ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам. |
нев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две те |
и ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то |
ђаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши. |
и на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се |
р. срп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па |
осподин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице не мора |
о, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан уч |
да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За |
зиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви |
ећ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; ни |
тенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А |
шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики з |
S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забав |
чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?... |
С нарочитом намером он прекиде разговор баш на овом месту... </p> <p>— Камо вам онај колега, ре |
хм... како да кажем... повученог, јест баш туњавог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као с |
ука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам мо |
ешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се на |
ким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта |
м ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... него онако низ |
са?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и |
а: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији |
На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђ |
акнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се в |
долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко д |
ући се у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} И шта |
о, послушавши његов савет, допао овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо зна |
еко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе д |
Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разн |
ече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и ле |
Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтед |
о саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, |
приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S |
} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покр |
сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њ |
нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је с |
му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S |
уробност, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и разв |
?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори |
За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!... |
} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити п |
ајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... нисте ми... противни.</p> <p>— Него напротив?. |
очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?. |
м, па му довикну:</p> <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страшна и |
о!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабата |
намршти и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, |
Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред веч |
ници, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предав |
. са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко ц |
е, на свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«...{S} И тог тренутка поста |
но страдање, без иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{ |
p> <p>Љубица остаде скрушена, сломљена, без мисли, притиснута неким тешким, грозничавим заносом |
аји... стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живота...{S} Стакло!... мртав!... мрта |
е, без иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} После н |
подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави о |
јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и |
астаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> < |
?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плахо |
сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, |
а образу!...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би с |
ример...</p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло |
је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и |
крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игр |
па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живота...{S} Стакло!... м |
сположи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав доса |
е, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчања је одређен |
оред самих њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори ре |
ашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размишљања...{S} Уђе и право за камџију... зна га д |
дине округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу д |
рове.</p> <p>— Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец да |
Треба <hi>власт</hi> да их научи...{S} Без <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво |
ћ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Нег |
ена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој мисли један мал |
е обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој одговараше на сва пит |
дано насиље над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да |
овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и |
умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да ч |
те, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам треба новаца...{S} |
ка јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу.. |
м ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти!.. |
каже... опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем св |
Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је у |
косно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничкој |
таројко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку оп |
вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига одједном се ск |
> <p>— Иди молим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремите ручак.</p> <p>— Х |
, људи!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донес |
њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђ |
b n="22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова око |
ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју руку, к |
судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му д |
је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне м |
n="163" /> протестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори |
да затварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, |
ни раније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, па пр |
арочито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Вид |
ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и он |
, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица о ц |
, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?.. |
ед очима стадоше му пролетати сећања из безазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар |
ивна, шумна српска Мораво!...{S} Па оне безазлене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно задово |
огледом.{S} И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руменилом, које јој се раз |
вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињства...{S} Ћутати, ћутати, ћутати... а |
чно и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово полица |
радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у |
лика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио за |
S} Реците само колика нам сума треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха |
м, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело лето... лежати на кревету и мислити, не |
и као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећајем, |
кратком, немом, отвореном погледу читав бездан прекора, чуђења, сажаљења... беше он речитији од |
се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, тужнога, очајнога, горкога прекора.{S} |
се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупр |
о да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} Срећа те држава даје плату; онако би с |
Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му го |
бог ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинит |
ге ствари унапред предвиђа.</p> <p>— О, безнадежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му дола |
тебе... оногај...</p> <p>— Марш одатле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да |
ћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... ка |
тра.{S} Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљастог заплаше |
но, тамно, непрестано је у њима некакав безумни израз, од кога човек мора задрктати.</p> <p>— К |
вом, страсном, девојачком љубављу; љуби безумно, са највећим самоодрицањем, како то може само њ |
положења.{S} Она сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и с |
украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По целом небесном своду наву |
{S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да му по |
леко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа прошарана црвенкастим јабуковим или крушкови |
у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обар |
.. </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} |
све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди |
ставно зеленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и пр |
ка... једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</p> <p>— Није |
окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а н |
ом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над |
столица, ковчег са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба |
го ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема |
а вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; д |
га дана вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измагл |
ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме |
падаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густ |
} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за ври |
обријано; брчићи танки, жућкасти, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на среди |
у га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв...</p> |
} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, за |
не врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.{S} Из потеса долеташе некакав необича |
у, где на средини стајаше сто, покривен белим као снег застирачем; на њему послужавник са слатк |
рипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не р |
према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете кор |
е; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко небеснога свода. |
з њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем |
в камичак.{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; п |
гло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног кревета ра |
некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње по |
цело село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S |
па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом трепере светли сунчеви зраци |
бе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско мес |
, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом |
<pb n="196" /> нејасне предмете, што се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лов |
Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако је некако.. |
д се појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава за те с |
рави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да |
у председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађ |
овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће б |
.{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћ |
о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари... |
p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке гл |
учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранила.{S} Глава стаде прелетати |
Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n="83" /> тамо учи гимназију, па пит |
е и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста и |
е.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ осно |
> <p>— Којешта!{S} Још те нису оставиле београдске предрасуде...{S} Ти си образована учитељица! |
свршаваше школу, идући главним улицама београдским, застајала пред златарским излозима и остај |
е стране, а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и забавити.{S} Ту се ређају многи |
о сам часовник, какав ниједна девојка у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, х |
капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, |
није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диже са кревет |
После наступа мучно и тешко школовање у Београду.{S} Неколико пута је покушавала да побегне кућ |
му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу у |
ћи како су то необично јевтине ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p> <pb n=" |
>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди се са |
ИЛА МАТИЦА СРПСКА СА 100 ФОР.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИН |
</p> <pb n="138" /> <p>— Онда... е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се.</p> |
па гледају <pb n="207" /> отуд страшно, бесвесно; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се |
вом јаднику, мржња осветничка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха.</p> <p>— Па |
је женска суревњивост!... она страсна, бескрајна, слепа, која не размишља много, но само бира |
ном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.</p> <p>Наши путници наиђоше на обор |
авати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједнога срећног дана, без наде |
екуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини...</p> <p>— О, како је дивно! |
ред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином...{S} Даље, даље грозни и страхови |
моћни дух, задише својом величанственом бескрајном вечношћу...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху не |
елима и светитељима...{S} И она осећаше бескрајну, неизмерну сласт у овом новом чаробном стању |
убљен, посматраше све око себе суморно, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више |
аву обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?... <pb n=" |
снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукама и ка |
и руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено како ова замотана прилика прилази све ближе, |
огледом.</p> <p>Љубица само крену очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више не ти |
м седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном неумешноћу и смејући се њен |
све уништили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже |
подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, па ни просло |
су нас на милост и немилост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте породице, другове...{S |
је одједном стаде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине. |
д, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јес |
ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и заг |
рци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред ш |
те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имам |
лица и разрогачених крвавих очију...{S} Беспомоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписа |
ишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим |
p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово |
pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној, пустој празнини?!...{S} |
ицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— |
ћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задов |
вега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ |
ејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, |
дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гој |
ји постајаше све јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим доју |
лава.{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на |
омоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписани на његову лицу...{S} Прва му мисао застад |
дана Ускрса чланови Учитељског Удружења беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се преми |
у.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у |
х не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па д |
ди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако и |
д другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обоје упр |
но окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно |
ихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле.</p> <p>Тр |
ала нерасположење; напротив све му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симпатију од прв |
рићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубиц |
у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо п |
ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осме |
аваше на писареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и сама до |
реме познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се топила с |
не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрати нароч |
а устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по н |
а не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</ |
.{S} На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој |
ликој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојк |
тав бездан прекора, чуђења, сажаљења... беше он речитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе |
n="52" /> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Стојанов »низ длаку«, п |
оли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само севају некакви котурови пред |
дним пословицама?...{S} Јаднице!«...{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не позн |
дворишта и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не |
све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«...</p> <p>По испиту наступи још ве |
нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заје |
ре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, тужнога, очајн |
реко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу ч |
у«, па то он преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </ |
ве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад год изиђе са дец |
а и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} Лице све крваво, косе раз |
ђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и |
Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно настављати досадашњи разговор а, о дру |
дједном застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће |
диже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида ш |
ји.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »к |
а ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, послушавши његов |
рте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп <pb n="119" /> смишљаше да се кр |
показујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљ |
ћи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пи |
у у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди о |
га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш до |
, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p |
p> <p>Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него ’нако с |
школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унут |
розоре са источне стране.{S} Једна соба беше осветљена...{S} Стаде разгледати прозоре... свуд н |
ан терет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде, нестаде |
т, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива према њему.{S} Донесе јој лепу |
где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се опет окрете |
ла оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и прешао г |
собом па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прек |
сле се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у |
, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи |
ђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћу |
че уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше |
се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога плота, хтеде погледати у десно, ал |
дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, почишћена и намештена.{S} Она сед |
некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан, суманут...</p> <p>— Загледала се... ку |
разним другим средствима освете.{S} Све беше испитано, у мислима проверено, и све се показа неп |
слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се морала трпети, и јевтине намирн |
ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{S} Одједном је обу |
ко узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из правог |
а не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну |
се полагано из његових руку, којима је беше обавио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идем |
се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се |
да чује што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке |
го.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се уле |
} У осталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и |
реме, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се гроз |
укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уре |
ако никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку |
је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нерасп |
.{S} Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га |
pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово лице као да пита: »шта жел |
обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљив |
едном се стаде разбијати магла, која се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем ста |
.</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.< |
хвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном се |
и, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу ре |
а, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, |
м собом и »кућом", а према великој соби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали оџакл |
па, погледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубиц |
спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, и машући жив |
ху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од |
е: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијен |
га бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке.</ |
се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом |
јући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесн |
у тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознава |
ђаше као махнита...{S} Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само ра |
општи утисак примамљивости.{S} Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов изгле |
меко сено, покривено шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје кућ |
из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој |
у новој полицијској униформи, која тек беше прописана.{S} Нову официрску капу накривио на десн |
против школе и школованих људи, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао све |
чинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведро |
одговоре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала |
ом се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, посматраше све о |
заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету |
, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово не |
p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти по |
дмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде |
а сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необич |
рови, које она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезат |
читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица која га по |
S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо погрешил |
слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше |
па брзо појури вратницама, али незнанко беше ближи па подупре леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S |
е на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам... |
ному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим |
узме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у |
месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, н |
ио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даљ |
на грана, посута крупним камењем.{S} То беше доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше јо |
шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још више и одјед |
, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до |
наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше неприродно накривљен у страну.</p> <p>Путник се јо |
али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите о |
еђоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левиз |
ну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борб |
а се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да ј |
зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђо |
, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше на |
е постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане |
остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш зго |
ко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка б |
ета.</p> <pb n="183" /> <p>При издисају беше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме |
</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који им је пр |
, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... овако |
ше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трп |
ори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако |
заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу У |
живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерно развијено: руке дугачке, допираху до к |
Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом др |
не година провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеал |
/p> <p>Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрел |
ружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник |
адоше на украсу као приковане...</p> <p>Беше то збиља необично уметнички израђен златан часовни |
ачудише необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, ц |
ост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као риб |
а гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} |
} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске породице!...{S} Па онда једно уво, |
д!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни да у |
ога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и њего |
кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?... |
рте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове |
а обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p> |
ненади; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је |
алудне.{S} Променила се много.{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, |
у остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства.. |
— Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете |
узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избегавај |
ад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то није |
Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се |
ајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p> < |
ше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица станова |
ину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован посао...</p> < |
последњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој мно |
то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нем |
и нервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовни |
утање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све |
његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и свим |
блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном др |
ака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и н |
а би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узимају |
ти... свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и об |
даше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Г |
подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном тр |
а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</p> |
>Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и про |
ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се |
ени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу пр |
Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта рад |
на, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и сва ст |
ње. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све би |
његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нерасположење; напротив све му |
ан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико |
и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{ |
да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... им |
ило би ми свеједно... ништа...{S} Могла би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам |
..{S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</ |
веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чи |
ву, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренут |
да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет |
одно!... »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће рад |
да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој к |
цу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постад |
вети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом п |
Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало чи |
је отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... |
т те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљи |
очила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весел |
ти?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без раз |
ар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао |
и!</p> <p>Тако редом разгледаше све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше код |
и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} О |
о, ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верно |
стави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна позна |
дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и |
хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти |
гову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам |
S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Г |
се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га |
ивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песници пе |
пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећ |
ер представи себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се |
ше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица становала у школи. »Овако... незгодно: с |
што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај д |
...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрет |
њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на |
мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А |
појила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} |
а нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве о |
она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим |
се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуц |
а отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава, али |
} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично св |
учно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима |
Тек онако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала...{ |
и имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак са |
ња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи ст |
м ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је оти |
размишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви |
крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> <p>После ручка п |
тво женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p> <p>Тек нас |
поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љуби |
ло, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. » |
воњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога приреза?{S} |
и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин учитељ?</p> <p>— Са д |
а — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветко |
лучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да |
она замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасл |
ца се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави |
/hi> онај смео тако поступати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, |
<p>Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се так |
и се душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам |
х, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами. |
ешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онак |
ћа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне, кад |
а га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{ |
ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, ш |
н је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљи |
ш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, |
— Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши се.{ |
па изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву дос |
је морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква |
с мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без |
овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} |
ши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се прекиде |
баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, а |
о умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} На мене ск |
наче велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, пристане уз к |
ота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика |
овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Мо |
монолог, који у овакову расположењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стоја |
ља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,..{S} Три ра |
јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175" /> од његова изгледа, |
зио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зач |
а су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S |
се одједном сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, ка |
десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зна човека — вели нам господин к |
ста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па |
уши се слажу неки страшни осећаји, који би све уништили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља |
тала за ма какав повод или случај, који би је могао мало расположити и угушити јој у души оне с |
радање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не дого |
и.{S} Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да |
пријатан овај састанак, напротив... али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарат |
целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{ |
двратан!...{S} Како сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од |
горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она приста |
овека...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета |
не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она |
изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар см |
рашно, неприродно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаћ |
та је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеј |
од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би за |
и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало поменути име писарево.</p> <p>— А новости. |
не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено |
о га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му |
сак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?... |
рко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква с |
то ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњач |
есмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?... <pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка животу?{S |
, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урад |
емени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше |
/p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав п |
м ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S |
правила морала...{S} О, тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешком муком стечен |
две школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако р |
брази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, пл |
трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже ј |
се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа |
ало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљној, |
и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> |
S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно ср |
и!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам |
ост, да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је што |
е јој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згроз |
је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p> |
мо дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то у |
некако окренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце ни |
лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-пр |
гласно насмеја, јер представи себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и |
непрестано ћути, па стаде мислити како би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погл |
а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљен |
ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, сврши |
..{S} Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, |
добијем петицу?</p> <p>— Па... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинск |
сећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> с |
варајући жени:</p> <p>— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Т |
ири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска |
.{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ништа...{S} Могла би продужити и овак |
се.{S} Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} Пустити д |
би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p |
p>— Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек |
жавајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} |
на, није углађен ни... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то врем |
ства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за ут |
а и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... |
е сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео тако поступати?...{S} |
и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, |
нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити |
ући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да |
тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положа |
ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодн |
ла часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом |
т.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући к селу претресаху полако |
света, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она |
ном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клупе, испод родитељског и школс |
ред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па он |
није почео постајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс.{S |
нисам научила на такав разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шт |
.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешт |
е и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестаје са њихових |
им светлим, необичним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено |
а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан |
мо дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично |
в хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опаз |
, ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се |
Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућ |
А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она |
еху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скр |
зраз скривеног лукавства.{S} Са лица му бије она позната надувена тупост, која је својствена мн |
ну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и |
ки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру дец |
уд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, |
она се топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећ |
те где говори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се поврат |
ри му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> < |
О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Ј |
изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена према њему«...{S} И она се сети не |
прскалом школском таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току ду |
повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту |
Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху |
ого страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то с |
а ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у ми |
ате!...{S} Нисте ли пре неколико минута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p> |
арати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним |
олицијска капа.{S} Увек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као ја |
таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго |
изгледало друкчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушни... све се то пред њом угибал |
желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недостижни, него скромни, веома скромни...{S} И ев |
ише...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ништа...{S} Могла би продужити и |
и имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти |
уку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим пос |
радала, постаде равнодушна према свему, било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отвори |
ту браду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и |
то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар |
Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас св |
, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивости, тек |
{S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити ме |
ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно прелеташ |
ко могаше у оном страху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— Каж |
бав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, син |
камџијом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и мет |
о носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кро |
...{S} Опростите, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— А |
рође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учи |
о; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса |
Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« |
ијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што ј |
апе она, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, |
Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су т |
спит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n="146" /> нимало страдао...{S |
тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица становала у школи. »Овако... н |
изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме |
..{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке бо |
вота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; |
чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И ш |
е душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам зна |
морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква сре |
, да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод |
ој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози о |
дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Јед |
дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учин |
о саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-прста |
Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изи |
бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{ |
тово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити |
сет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И она |
д чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагали снопље. |
настави.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте |
јао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитал |
знајем... некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што и |
могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А за |
инили, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, |
пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећ |
о грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} После пола ч |
ом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, пока |
S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и никад н |
Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обич |
расположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто |
вајући своју кривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пр |
.{S} Напротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме се |
а.</p> <pb n="131" /> <p>— Био... јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа пр |
и.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, п |
ло... шта село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S |
О, тешко мени!...{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досадан... мислила сам по |
таде пред њега.</p> <pb n="131" /> <p>— Био... јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте |
? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана ка |
сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирин |
/p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди |
ажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ов |
па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвен |
И они одоше железничкој станици, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опа |
.. проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а ме |
јан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прс |
и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све |
је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, |
аво, отворено, очи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од |
еђу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рад |
светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мислио да ј |
ли ожењен?</p> <p>— Пре две године није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица ду |
игнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са т |
јко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не проговори ни |
о он, грешник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би |
и, мајко моја!...</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу |
и гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотиц |
ајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чи |
ем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву |
о, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} Велими |
реће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p |
си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море. |
Хо, људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p> <p>— |
ојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси по |
оме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, |
и је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И госпо |
е, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председника да је оптуже због неморалног вла |
рено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава, али о прем |
не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} А |
претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из шк |
и је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође се |
им у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и как |
вуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Ниј |
али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, пок |
часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, |
{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало ради чега жи |
слепа, која не размишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их |
се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их, помаже им, управо уч |
питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати н |
су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарањ |
помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се |
ега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњ |
озору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љуб |
ко суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера с |
шљите вашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало з |
мештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?...{S} То не може бити, в |
— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни |
е знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри |
не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... |
ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам в |
што младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину |
, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика |
ему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек о |
а слушајући жубор и шапат <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором от |
о резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фам |
ихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко |
.</p> <p>Путује потесом, шумом, прелази бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа... |
одговорити, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихват |
а ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми ј |
ну децу, која су пре две године требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гл |
о је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и све то не |
се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али |
ћер, помисливши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосн |
имала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема, госпођице, ниједне.{S} Сваки је |
није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресати нек |
ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, ку |
е непрестано... и у ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се |
а даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати веч |
.</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ва |
е год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже в |
исар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура |
у име капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једном |
авних службеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срам |
очиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно |
а тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>Председник се мало збуни, па шмугну у с |
а!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање... оцу, |
Треба му пажљива женска нега...{S} Може бити свашта... одговори лекар и пође.</p> <p>— Како... |
...{S} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на така |
рекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платит |
.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је до |
S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је не ж |
е више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скор |
гли навести за разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се највише свиди |
ва да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се кр |
мо се питаше: откуд то?...{S} Како може бити!...{S} Зашто?...{S} Од чега?...</p> <p>Љубица глед |
ног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Ш |
учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сум |
ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши |
, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако ј |
адник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> <p>— Извинит |
емени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој во |
ила на прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свако се приљубило |
ој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орловиц |
могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се са |
отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчали, |
p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски |
најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад ка |
се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две |
нанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло д |
{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, покор |
х са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто |
знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован... ваздан тако!...</p> <p>Љубица не за |
, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њен |
ом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да м |
.« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!... |
и награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S |
ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} |
>— Хо, људи!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица |
а нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Ка |
и и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин извршити. |
је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p |
осподу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој. |
ступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, ново друс |
сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт из |
ови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, |
ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к |
ља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао п |
е све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш |
о полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли |
— Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n="27" |
ди тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рад |
казати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа? |
..{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне |
та јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да с |
се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n="151" /> па јој напомену да ће имати |
им детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не |
то сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега овога...</p |
стих живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити сви они лепи |
ило да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љ |
S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зверајући очима |
што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се ме |
е нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу те |
ину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у к |
помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатељ |
ање...«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за њу нераз |
ћа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— |
..{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?...</p> < |
се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики б |
а Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу.. |
један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај ро |
учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од нек |
ед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја |
вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш |
тана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар је човек... много добар; свима |
ану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис |
орок.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер с |
о се у скамијама идеалише.{S} Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.< |
са њим...{S} А после... <pb n="161" /> биће најсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати н |
њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају |
та ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас сас |
јући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше желез |
јка у страну.</p> <p>— После овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете |
а знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} |
се твојој лепоти...{S} Па после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Г |
набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти жениц |
мој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како т |
, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: |
е шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у ска |
же ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрк |
ала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни по |
ете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} |
а телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд там |
подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све ј |
све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде |
снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... за |
а никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дан |
је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћ |
психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој |
>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огле |
кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један уд |
уњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не |
о он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима ос |
{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} |
ази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не бих разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава |
се, и постао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим смешењем пр |
о не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} На мене скочише у школи два најодраслија ђака |
ине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме |
} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он мах |
косе разбарушене, почупане, висе читави бичеви ишчупани из корена.</p> <p>— Стојане, дај ми вод |
она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах тр |
но срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан проведош |
х учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, па одговор |
тајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше |
</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући руком врело чело:< |
</p> <p>— Све одличне, одговори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љ |
ад баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома хладно...{ |
а, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} О |
ити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Нау |
Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} |
ати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове...{S} И кроз неми с |
ислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски:</p> <p>— Идите, господине Гојко, к |
код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, колико |
адање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p> <pb n="189" /> <p>— Мајчице, како ти се чи |
ешко страдати, то знам... јер сам летос благовао...{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити |
алосница намучила прошле године, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и неп |
одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој години |
им животом, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном светлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с к |
тако... хвала је господу Богу, који је благословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... уз |
ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотворан: залеђено, окамењено срце почиње се кравити |
дине, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор будућности с |
ко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећнији од цела света...{S} Ну, одједном он ст |
изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, ч |
ак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко с |
ека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко гла |
топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, мно |
што га окружује, осећајући само сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима.. |
S} Од невоље удариш средином, па посред блата...</p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокака и сту |
љао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио б |
њи случај.{S} Гојко стајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољство, а не с |
екаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући да ће с |
у? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи |
> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке му дркћ |
и једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он |
а се диже са столице, раширених очију и бледа лица...{S} Нека паклена одлучност севаше у тим ши |
е се окретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <pb n= |
одиже зажарено лице, које одједном поче бледети, усне се искривише и затресоше, цело му тело за |
} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да про |
S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, |
д као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећ |
рзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој |
авите!... узвикну Гојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то от |
их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, по |
грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p |
д и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој угушује све б |
да њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран |
, густо?...{S} Иде, иде... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?.. |
као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брко |
о како ова замотана прилика прилази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверским по |
м!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под |
о ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па |
де разгледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад. |
јусамљеније место, где нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="174" /> наравно, где н |
ланинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја |
доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас |
и са њене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово |
ести мало своју постељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагам |
ање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад леж |
, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он |
е вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа? |
ху...{S} Како који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно пог |
зо појури вратницама, али незнанко беше ближи па подупре леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ход |
се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с ви |
.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њо |
и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да |
незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај |
/p> <p>— Нека, молим вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави |
а Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, |
војити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми |
шком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необичну изгледу њ |
ати по соби, прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљ |
ју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... к |
у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он само гледаш |
S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан |
ирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска присуства, па одједном обави своју руку око њена |
изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по г |
з свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу његов |
и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прел |
рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше по далеку недогледу, показујући јасно да је душ |
боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта |
им одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем |
ања.{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог ме је проклео још на самом рођењу!...</p> <p>— Оста |
Лепо га видим... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немо |
сни; рече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци не |
так, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом д |
не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p |
сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... |
му звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше |
ној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све |
е да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му пад |
више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није |
да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом пут |
цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стеж |
>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и пог |
казати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те |
ивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свака |
гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шт |
вљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Помаже ви Бог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши се |
знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим те, |
ку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — |
ме Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>О |
е, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја |
о, зверајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: |
мад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијан |
леда га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар?</p> <pb n="4 |
учила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој, С |
таде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као пр |
пуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љуби |
сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојк |
узвикну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше |
се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у полит |
Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне |
живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока |
ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову |
са дванаест динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на чети |
крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се |
даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео |
чки речник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и н |
<p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, |
је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме страшно!... није баш тако обично, како причају.{S |
ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви на |
дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице у |
астаде прави лом.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то прос |
Ха, методика... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта против методике, |
} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се |
де... предаде му се, као што се фанатик богомољац предаје молитви и небесном свету, заборављају |
уни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им не |
плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим име |
итељица, о којој су раније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас. |
о веома живо и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лиц |
и у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’На |
p>— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а |
<p>— Прво ћемо код госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити |
p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{ |
сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зл |
иште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сео |
ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упозна |
>— Знаш ко... учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p |
ред вратнице, где је очекиваше радознао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли путовати кроз шуму? запита |
е стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине.</p> < |
е наставити весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ов |
Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, пребледео од страха, дркће, трзају му се вилиц |
, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека њ |
ш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза |
/p> <pb n="194" /> <p>Она одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а |
.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Богосава, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде |
а некакво нерасположење, чим је угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега шк |
Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одг |
ј Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, п |
и то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... чекате учитеља?...{S} Тхе |
аш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин- |
види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или преперанд? запита га попа кад седоше у соб |
г тога што... није због школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има, |
а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађох!{S} Хајде!...</p> <pb n="97" /> <p>— |
да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гој |
и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и |
Тако, братићу, тако... хвала је господу Богу, који је благословио наш састанак...</p> <p>— Е, з |
ло поцрвене од љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледају |
итава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још |
друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што |
се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, покоран суд |
о блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мен |
{S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикује јадник очајнички, па седа |
амо мисао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, |
оје је сновала још у школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Зна |
зашто?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, оволико страдање!...</p> <p>— Зашто... зашто?!... |
ар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао.</p> </ |
убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред клону... посрну и х |
не ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали |
јачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S |
га, горе, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{ |
да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад |
свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пр |
о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја правда!«... узвикује он у себи, сагињући се да по |
овек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} |
па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у па |
ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опе |
разбијем скупоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа |
<pb n="152" /> као да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да ј |
S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онд |
дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причу |
тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучера |
и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе зна |
се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> <pb n="126" /> <p>Изиђоше обојица заједно и |
ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледај |
{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учите |
Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам |
намршти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бо |
госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капетан се осмехну, очекујући радозналим погл |
— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговори он |
задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха- |
то тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, али се од |
ељ оборених очију, осврћући се око себе бојажљиво.</p> <p>— Школа! рече момче као чудећи се што |
еђу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматрач опазиће из очију му прав |
вери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он |
нуте главе, весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По |
а круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећ |
се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узвереним очима, |
да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћату и пандура, |
ору и осети да га обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намршти и уб |
зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова стална тишина, на коју се чов |
ели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се |
63" /> протестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...< |
Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} |
д руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p |
о радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> < |
ространству и обојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сија се и прелива под јасним не |
...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође |
овима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубиц |
мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да |
е долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине |
ни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и |
лето... лежати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа, не страховати од изн |
јсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања...</p> <p>Љубица се по |
<pb n="178" /> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, |
уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са црним широким пругама озго |
учен је суморан покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадн |
м јабуковим или крушковим цветом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опе |
писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} |
боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће их морати провести |
ра, и не због оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних нек |
е, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напре |
{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово полицајац, него његов |
плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то м |
ва је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него... |
сару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стој |
ко то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, |
ремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји |
> <p>— А после?...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... |
овао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно решење не обар |
p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у шко |
осле бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Министров потп |
нцу преливају и светле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином |
облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан повета |
се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете корпе, одељане витке или |
овине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, |
на »на влади«.</p> <p>Дође још један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> <p>— Отп |
чи! одговори јој другарица, окрећући се боком према говорнику.</p> <p>После се разви жива дебат |
средини цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире |
а се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама...{S} О, још да ниј |
десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пру |
са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој |
едела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, |
.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> <miles |
е искривише и задркташе, одајући велики бол што је притискао душу...</p> <p>— Да презирем?... у |
Други се само гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загу |
е тај човек, који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекуј |
арчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и |
мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> |
и такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више з |
А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто н |
.{S} И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне сно |
ајпре трже и устукну... некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и |
свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
леде, искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад не |
односи собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у |
дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и |
бицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се п |
би косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одв |
опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му |
нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, б |
асмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? о |
аптати, замуцкујући:</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задрк |
ао кроз сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе тол |
S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се |
рође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, |
ред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и он |
е опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури |
е полако, погурена и оборене главе, као болесник, коме се још није снага повратила.{S} Чим уђе |
ареве наредбе односно лекова и неговања болесника, па, погледавши још једаред Гојка, који беше |
оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болесником.</p> <p>»Дакле то није само мисао... може да |
рити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесником, не знајући још шта да мисли и не разумевају |
и какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше т |
<p>Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љубица.< |
љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и |
ла и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратног, које граничи са лудилом...</p> <p> |
е и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До године ћу имати право да се јави |
се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, |
дајући уплашено. </p> <p>— Врло озбиљна болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женска нега...{S} |
ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, на |
то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... узвикну она, загледавши му се у очи.</p> < |
проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски живети |
Тако, братићу, видиш...{S} Кад је човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и |
накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко двориш |
ђе испит.{S} Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је |
сто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећно детињство, красна младо |
ећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта |
рање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... |
јним ударцима судбине, измучен и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одједном свију |
« вели ово, смежурано и испијено тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни пат |
чешћем.</p> <p>— Ништа... остави ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.{S} С |
</p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучил |
ла несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, н |
{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа |
гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања...</p> <p>Влајко скочи, учини некакав неја |
хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> <p>— Станите, куд бе |
о запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочим, па посл |
сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором |
ући разбарушену косу рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде |
а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и тешко стр |
и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намршти се |
Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, али се |
о боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад с |
мно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, сакривајући их једно од другога, старајући се о |
ни расположења.{S} Она сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о с |
вео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у д |
не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у |
има, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дв |
<p>И он се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљ |
брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој |
лник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, брати |
а бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што в |
и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, бра |
, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} |
а по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, пом |
ви котурови пред очима.{S} Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... некакав страшан б |
ру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родите |
езбеђен си ти од премештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити |
{S} Што ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> |
ајаше све расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући |
његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и |
— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са |
тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко ви |
плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Т |
ме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је др |
часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у |
енту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, |
док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, неко усамљено село, где нико не долази, па« |
о сваки нови познаник, који се жели што боље препоручити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето |
одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... д |
Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога света, који нам не да |
.{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена |
зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад пад |
<p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањ |
ли она. — Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека л |
тарости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и борила с |
d> <p>Љубица се толико измучила, толику борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше |
мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу преко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута |
ала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма как |
кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем...</p> <p> |
ајмлађа и најмилија сестрица. </p> <p>— Боса!... узвикну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, т |
ас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и |
амно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу п |
оне, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире се по свој цркви, и о |
м истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не |
раве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу испо |
.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја |
вско-српска основна школа орловичка.{S} Бр.{S} 34.« Баш звони!...{S} Љубици нарочито одузеше см |
невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> <div type="chapter |
А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата се крећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи. |
акад«...{S} Полако, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.{S} Она пром |
ово одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} И |
спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му обријана, необично развијена и истурена напред |
ијана и обрасла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> < |
S} Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... за |
и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у затворен |
дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог |
Изиђе пред њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао вр |
а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажају |
. и одједном јој заигра обла округласта брадица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из |
.{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је необичан!...{S} А |
па се одједном обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони. |
, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и ње |
че усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1899 |
сну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђ |
обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те част |
терај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз ме |
у они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметови |
ца, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div type="chap |
гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући |
а ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, ш |
ва, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрза |
пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n="83" /> тамо учи гимназију |
том разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у |
м, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђи |
еш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје и |
оруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише... због њега сам |
авио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи пог |
та, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад |
удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тра |
ице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слобода!...</p> <p>Председник промоли главу из з |
овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> <p>Путник га не саслу |
жи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоци |
жеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохо |
тигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта. |
к и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> < |
бави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити...{ |
кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они |
а разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} На |
Знам, казаше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{ |
ом а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Нама изволите свакад недељом, прихва |
говору његову.</p> <p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамили |
им сновима.</p> <pb n="164" /> <p>— Хо, брате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и п |
воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти |
так...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче. |
убица, зачуђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али |
Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађ |
ицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не |
е изразе шаљивим напоменама.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, не |
е он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим друговима провес |
само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи |
кве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо зве |
т чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори г |
укама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и бе |
знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им б |
хватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...< |
и погледа Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зове |
.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показиват |
вом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га доче |
ше нешто учитељу:</p> <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти |
се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на лед |
прочитао страшну вест...</p> <p>— Она, братићу, она... учитељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, |
ате часова рада у школи.</p> <p>— Мора, братићу!... настави Стојан са кућњег прага. — Замахни н |
колену од силна смеха. </p> <p>— Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина.{S} Наша... |
сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намирити. </p> <p> |
.{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то н |
је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, реч |
их цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће |
. као два мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!.. |
ана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може учите |
не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, |
ри стране.</p> <p>— Шта ћу, старост је, братићу!...{S} Не може се више као некад, док се било м |
и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало |
е главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво за |
овај писар?</p> <pb n="45" /> <p>— Хе, братићу, па господин Пера... знам га.</p> <p>— Питам те |
а ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’ |
крипнуше.{S} Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јо |
од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, ова наша х |
а месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{S} Сад к |
затворено је, видиш...</p> <p>— Куцни, братићу, нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас о |
шла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако... |
</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те она |
Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{ |
у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом одлучно, љут |
е, стењући:</p> <pb n="105" /> <p>— Еј, братићу јадни... обојица страдасмо!...{S} Ја зле напаст |
учио целу наредбу напамет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он |
амо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј ш |
у? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди |
одица, допуни га учитељ.</p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала је господу Богу, који је благосл |
па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш...{S} Кад је човек болестан, треба да ле |
и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?... |
ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан |
бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} |
резу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је |
иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за вечер |
да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то |
тељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душе |
и две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не уби |
ао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не м |
уве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се |
и рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмеј |
да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па |
ћемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи |
љеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану.{S} Ако си сањао д |
као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти ње |
огосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срез |
<p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хл |
лабо лице, из уста тече крв...</p> <p>— Братићу... браћо!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на |
ише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
</p> <p>— Десет година сам овде, слатки братићу...{S} Немам куд... да умрем овде... .</p> <p>— |
..</p> <p>— Како не бих разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се ис |
..{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама |
и, неповратни пут...</p> <p>— Јадни мој братићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене. |
хтеде се ни осврнути на молбе материне, братове <pb n="202" /> и сестрине, да остане још са њим |
е најодсуднија уверавања о поштовању, о братској искреној симпатији, о томе како је он готов на |
ебало коме моје страдање... оцу, мајци, брату... <pb n="133" /> јесу ли они сад срећнији?...{S} |
ца обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима мол |
разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како |
и, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих, <pb n="64" /> п |
очељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкарили, да |
ћи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући |
из уста тече крв...</p> <p>— Братићу... браћо!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вич |
ради тога и намештен <pb n="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледају |
има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше |
ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој |
д тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морава...</p |
сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> </div |
...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и какав је то |
и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену, као пре, |
он само у школи...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сигр |
е она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Т |
са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их |
</head> <p>Прижегло јесење сунце.{S} По брезама, што су крај пута отомбољиле своје танке и необ |
памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао рад |
ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упад |
> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p> |
оскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њо |
ди... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, б |
Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он |
, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свему с |
неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу цименту, а |
и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезовички.</p> <pb n="30" /> <p>Изиђоше обоје, мало из |
шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са |
хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилиц |
обро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То је, знат |
хну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
ата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше на обл |
не издвојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једн |
току се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прш |
иди ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, |
а се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће с |
се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га |
што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то ра |
} А она се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сп |
о саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезније!...{S} Пст!...{S} Чујеш ли?... '</p> <p |
ој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле, отворена!. |
али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S} |
ормана... извесно је од вина...{S} Али брже!...</p> <pb n="209" /> <p>Она зину, подиже руку и |
то?!... једва промуца. </p> <p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па |
се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по |
зове. </p> <pb n="180" /> <p>— Хајдемо брже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} |
о.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{ |
врата на Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} |
опажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то |
пет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о |
у пролетеше неколика нагађања муњевитом брзином. »Отпуштен... премештен (камо среће!)... кажњен |
паше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква б |
ки глас:</p> <p>— Децо, идите кућама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђење |
ћи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, |
но се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека |
ј кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не |
{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу остави |
се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и |
ица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко беше ближи па поду |
га обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси |
гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је |
а лица... неописана лепотица!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво неви |
ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој |
споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председника.</p> <p>— Пусти тога чове |
в Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кре |
агано и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се приб |
дан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте |
журања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</p> |
, из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{S} Мисл |
ну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Вл |
оге му веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да |
} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична и јака узб |
рце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од нек |
ој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред |
надне страхоте, отвори уста и проговори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А вели |
много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: |
иво, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда. |
ора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре |
ајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њ |
одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, |
Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало сама, душице |
говор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се.. |
Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да и |
за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добр |
акључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Види се, она му нешто живо г |
иде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже |
да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест |
је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.< |
духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте главе, весела ли |
ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен |
аду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога дана оби |
ори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме п |
а и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му ниш |
рију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— Не бригај...{S} Трчи! одговори му Стојан, млатајући рукама |
тити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, прибирајући се полако и |
гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други ма |
ни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати и к |
јајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души распол |
> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њ |
ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не |
ивицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госп |
их разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је |
ојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица, машући по неки пут руком, као да се брани |
присутнима.{S} Слушаоци изгледају веома брижни, погнули главе, па само махну њима по некад у ст |
жи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само да га |
било! узвикну она и погледа мајку, која брижно прелеташе погледом преко зидова, избегавајући ње |
се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу пријатним заносним сновима...</p> <p>Но Љу |
у нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако |
ом зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа писара п |
, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијантима, среће ми!{S} Хоћеш?...</p> <pb n="78" /> |
ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима...{S} Свега, свега што вам душа зажели, св |
шапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете? |
н златан часовник, посут ситним љускама бриљантским, са малим, кратким и танким ланчићем укусне |
му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о светињи школској!...</p> <p>Она хтеде још нешто |
мрдибуба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} Написао човек |
ти да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... '</p> |
; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да безбри |
Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко се |
кају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже председник.{S} Ти већ |
није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћу поправи |
ања одвојио сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школо |
сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У т |
она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакши |
пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> марамом и дувати уснама, као да ј |
кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже |
столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кр |
теља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се иск |
им уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Г |
Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући измењено Гојково лице.</p> |
живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писар |
p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четири ме |
који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натур |
погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошап |
се руку устима, па превуче дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао камџијом.{S} Ис |
, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретк |
необично...{S} Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе в |
бријана лица, с великим, усуканим црним брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореме |
лије и одједном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...{ |
а општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: урачунајте све до краја |
привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом |
р полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће о |
S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Н |
и разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> <pb n="76" /> <p>Љубицом овлада зебња |
з иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкно |
едеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање |
и, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, ре |
, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе походе, скоро сваког |
носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ...</p> <pb n="54" /> <p>Кад већ |
отпочели свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која улева у душу неку |
стом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда ви |
.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема.</ |
је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај намешт |
, лепе хаљине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, |
е он пред свима људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих ранијих сн |
н танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мека |
...{S} Смешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица |
ања; лице му доста развијено, обријано; брчићи танки, жућкасти, скоро бели; обрве танке, уздигн |
ака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства.{ |
ко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... |
ад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са школским прирезом? рече пи |
једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!.. |
рве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени!...{S} Али не мари; вид |
уђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у јед |
м свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер |
само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не тре |
страдања, <pb n="159" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, |
а најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као д |
то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога, и |
е, одговори му председник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по десет |
<p>»Дакле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се раду |
те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> <p |
т понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се |
уда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... готово!...{S |
сти...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку пријатну зебњ |
синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без догов |
одговори:</p> <p>— Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{ |
а ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља ст |
мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не и |
м, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари г |
ла у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу... |
се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина трошка |
само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... |
шила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет тр |
аш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једнога часа отпоче су |
задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо |
рођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам би |
и свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама уве |
промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они устума |
одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="179" /> <p> |
лазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубица с |
поведају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије |
е у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да |
на господин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{S} А |
а; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{ |
амо знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} |
ми мати... откупи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{S} Шта ве |
буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{S} Хоћеш?...</p> <p>Она се хтеде исправи |
едном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми |
ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како |
p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на см |
редахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S |
а, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, там |
{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се |
ари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече |
Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни...{S} Испричајте све лепо, као што сте |
промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник.{S} |
то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише |
ећ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештени а учитељица отпуштена.{S} После овог са |
цем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се |
..{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, |
.. а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се ун |
а пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима и у исто в |
гује?...{S} Али црн и непровидан застор будућности све то скрива од људских очију, док му садаш |
неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и |
гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то др |
још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} |
м угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за рук |
некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!. |
, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, коју по не |
ари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да |
Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу |
несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чек |
се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бу |
опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако пад |
у у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштин |
ала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, за |
ба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> <p>— |
ојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Стара |
рише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој за |
p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекну пандур, ускочи на коња, |
еже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у |
де... маше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се само |
лности, намршти се...</p> <p>— О чем је бунцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада изгледао, |
га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут к |
грабим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчаст |
аци, натушти се небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији, ништав |
едном угаси под првом навалом громовите буре живота, или се само нахватао пухор по живој жерави |
мути се све пред очима... навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, |
де к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето, моја!... моја!... је л |
амо како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме. |
а врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља |
лашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема |
стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узимајући мрвице хлеба у уста |
лако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... још, још...{S} |
Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... |
руг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, |
, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук |
ркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не м |
ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим |
и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна практика...</p> <p>— Јест, добро сте рекли.{S} Пр |
закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једнако провиру |
ше је ови необични и, како она мишљаше, важни државни изрази:{S} Краљевско-српска;..{S} Па није |
.</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам... и не могу да |
урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим |
авнији, а некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некак |
је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и ста |
људи, него све некако онако... озбиљно, важно...{S} Само неколико пута, у почетку њихове везе, |
ад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се приближује остварење његових најтајнијих и |
но милине са неком полусмешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клупе |
ра с нарочитим задовољством и чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије...{S} У њего |
дати по школи, расветљујући неку нову и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади сед |
Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуације пр |
теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господск |
>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде |
ита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стад |
селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова |
ство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и маглови |
ше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао против школе и школованих људи, али |
ћена, убијена...{S} Само га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и |
мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и |
депешом, те овај ће бити пенсионован... ваздан тако!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то гов |
као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од ка |
и најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би |
шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како |
нела из Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су ј |
а на починак.{S} Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа умири |
то се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и |
{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео |
а као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо оружје.. |
ом располаже...{S} Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже |
школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишл |
ста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, |
розоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Вељ |
ао да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову...</p> |
ка, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједном, из другога, тесног сокака испаде |
аде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче ваздуха |
.. затвори уста, поћута, па опет повуче ваздуха...</p> <p>— Стојане!...{S} Стојане!... у помоћ, |
о, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене |
аљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у |
ко... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p>— |
ор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелост |
а великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке која се в |
е по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p> </div> <div ty |
, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње зверати очима...{S} Шта л |
јест баш туњавог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином понављаш |
ам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има по неког старијег, кога слуша, па т |
ред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</ |
ађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? пр |
>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли |
прекорно.</p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> |
икну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изи |
оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам |
дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и |
то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једнога часа отпоче суђење.{S} Ув |
свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</ |
е бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми с |
и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о сво |
први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... наслонио руку на |
а везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</ |
апаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади издрже |
и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...</p> <p |
смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је м |
гла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште околишним разговором, па тек п |
{S} Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} |
тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први разред; |
p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може и |
, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини.{S} И са |
ине, ово је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени?</p> <p>Го |
ли од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и сп |
кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала каквом новом |
ачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! уз |
па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен <pb n="118" /> уз |
оље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} |
к њему; само она незгода новчана... али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква |
те гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, н |
рима.{S} Учитељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али |
од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случају по |
ко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји р |
нама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим друговима провести који часак |
тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположио, задиркуј |
је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост нес |
ријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p |
амо јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} |
а?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узб |
удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лукаво по |
<p>— Ништа друго ниси могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и зв |
га запиткивати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, с |
а да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди |
м све исказати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стрес |
бица га уплашено погледа.</p> <p>— Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> |
га пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур... јест |
p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом |
ори лекар и пође.</p> <p>— Како... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лек |
...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи |
Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на |
о околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако |
око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и |
Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зове в |
он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зи |
треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу. |
сподин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да |
бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а |
ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напротив? |
. прекиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом чо |
за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А |
е сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих си |
ња земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрз |
.. мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p>— То |
.</p> <p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са непримет |
зажелите.</p> <pb n="27" /> <p>— Хвала вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали шк |
p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома доб |
>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на |
ознаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност веома |
с, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p> <pb n="87" /> <p>На т |
иђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих |
о већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часова рада |
бично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде |
.{S} Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} Пустити децу |
те сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S |
. да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде |
па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n="43" / |
дак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви упла |
ожете издржавати школски прирез, па нек вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко |
асова тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну гл |
иста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе |
гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо.. |
ас молим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радила.{S |
<p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечит |
општина ниједне ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је п |
е друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сока |
.. гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га |
азуме се, у моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што је |
р, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће мо |
еја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад п |
опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да |
мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам треба новаца...{S} И он извади велики новчаник са г |
вор баш на овом месту... </p> <p>— Камо вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да с |
p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се с |
задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да |
аше се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да в |
ути брилијантима...{S} Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ п |
разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати. |
е би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговара |
ека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како б |
це. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n=" |
к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра. |
и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обу |
ође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, |
тави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога не може да се рад |
ушему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" /> |
} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом. |
као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не |
да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гле |
гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, |
од најпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па |
рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас |
и ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали сам |
ца:</p> <p>— Извините... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам |
ручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? ре |
гарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст на једног |
једном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио |
лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је |
оздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољ |
цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта |
ога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... шт |
о ређали се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор, који ј |
ови, и све време што му остаде слободно ван школе, употребио је на послове задругине.{S} Није н |
} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се ка |
S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; |
ита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта |
да очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S} Једва би |
, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило, пројури |
томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} |
отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да и |
е и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком |
>XV.</head> <p>Пала влада! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и |
} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у се |
обанчад, видевши <pb n="2" /> путника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стад |
иђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске вратниц |
а сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад у судниц |
гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и.. |
Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напротив? запита он |
изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, п |
па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — к |
главу.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. |
појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико и |
дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је бил |
и, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</ |
ме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} |
у, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — с |
Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам |
овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— |
та.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљи |
а одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не |
<p>— Ја сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам реши |
апетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад |
азали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила... |
, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите ваше |
испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сиротиња смо |
и и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а д |
шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p> |
ви разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледа |
ајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести на столицу, |
шена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујући Го |
ом плату, па изволите тамо у собу, зове вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и |
Зли су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како н |
ко је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог и |
.. свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори |
а, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он |
</p> <p>— Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи ме |
ажна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте м |
" /> <p>— И не журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то |
мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо вер |
нај...најслободнији!«...{S} Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би |
им вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не |
можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: |
p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{ |
м овде... .</p> <p>— Оставите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плач |
се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p>— За в |
ицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлуч |
е узгред: </p> <p>— Ах, извините, молим вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако.{S} Не |
а свакојаких.«</p> <p>— Извините, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се |
едоше у хлад.</p> <p>— Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре. |
и је почетак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а |
ријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бис |
роћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к |
ву реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапред.</p |
се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба |
се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи |
а динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи |
она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећет |
опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па |
ељ орловички...{S} Гојко Савић...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко |
јте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> <p |
јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> |
...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада |
Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... |
<p>— Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{S} Хоћеш?...</p |
, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима...{S} Свега, свега што вам душ |
и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхође |
, али му још у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... д |
се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше |
ке на рамена, које почеше стезати...{S} Ватра јој плану из груди; струје многобројне, муњевите |
је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</ |
њиховим очима, нек <pb n="197" /> плане ватра, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече |
а лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, |
образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пруга, ма |
и брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ак |
е живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче ст |
јој нејасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучних |
костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се |
едњим зрацима свога заласка, прснула је ватрена светлост по том недогледном пространству и обој |
глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућн |
трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> <pb n="14" /> <p>— Видећете, настав |
њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним погледом.{S} И она гледаше њега вес |
аставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимн |
пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се д |
стати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; обузело га он |
и се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује како да се спасе |
год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући шта р |
ребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући шта ради, дох |
рите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини |
школе учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна |
лећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате... списак потребних ст |
с звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на наш |
е школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене |
и, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не |
давши у часовник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p |
моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођиц |
кну Гојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете...{S |
оби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајд |
и проговори:</p> <p>— Овај ће начинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насип |
олико спечалити.</p> <p>Отпоче се право вашарско погађање, најпре молбом и лепим, па кад то не |
вите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, |
терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!...{S} Платићете!... рече она, па се огрте и |
а Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса! |
м је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</ |
изнанице.</p> <p>— Нема општина ниједне ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Не |
чео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, ка |
ше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признан |
е...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... рече он, погл |
ине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и п |
> <p>— Добро, добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура... |
тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, купим поре |
ођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад н |
послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb |
} Она им одговори пријатељски:</p> <p>— Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих |
некакав нејасан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо |
ву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, |
о нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили с мој |
нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачн |
м можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни |
ту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то с |
осте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче п |
А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, |
огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, к |
дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се р |
рло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање последње године вредило би вам више од све шест |
раре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незгодно!... реч |
улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љ |
ћала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та он |
ти!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} |
настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се најви |
.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много |
по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не |
све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак п |
испрекидане мисли, које немају никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S |
S} Само неколико пута, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та н |
.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли |
дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањима из школскога рада.{S} Вели |
еки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{S} Она ска |
се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли |
га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу |
пријатна топлина: мило му што она сама везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у |
, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непо |
ара се са Стојаном.</p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видок |
ти јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{ |
ко сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се! |
гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«.. |
депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, ка |
њи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује с |
о оним учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце |
о којој су раније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>О |
се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара там |
ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам |
аман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па |
враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, |
ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву |
он Љубици уплашеним гласом.{S} Часком, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати посао, о |
убат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже |
е Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је спремила ручак, али му Влајк |
види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком болешћу, лице.{S} |
а и би му мало слободније, зна човека — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе |
се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио« |
да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојко |
" /> <p>— Хо, брате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај |
мо то треба сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чиним |
...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као |
и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за |
ставља:</p> <p>— Господине, капетан нам вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко у |
.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А с |
но знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље |
на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а ве |
, рече један одборник.</p> <p>— А ’нако вели... настави ћата, Министри су весели, нико и не сањ |
јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било п |
не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кри |
ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква с |
ремена јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљаво |
еобично јака, силна љубав, права љубав, велика, заносна, онаква, како се то описује у романима. |
битнијим питањима из школскога рада.{S} Велика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељиц |
ти... много, много! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и и |
.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бит |
3" /> <p>— За ваш посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна практика...</p> <p>— Јест, |
али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо посту |
да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и превуче шаку преко ознојенога чела.</p> |
срећа!...</p> <p>Почетком јуна настаде велика журба у школи: одређен је ревизор, знали су га о |
ла да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, |
а могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чињеница, тако учисмо у психологији.{S} Па за пр |
<p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не ве |
како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти вла |
је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспосл |
и, као каква играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... извесно је од вин |
е нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо |
стање, одговори Цветко прекорно, ломећи велика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — |
ладно, као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним развр |
са, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку |
ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слободнији одвојио се уз |
на за извиђање злоупотреба, пронашла је велике новчане недостатке, али још ради неуморно, прику |
школе помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше |
куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица ош |
вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доис |
ономлањског, Светислава.{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за п |
љесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љу |
чиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш посао |
младе учитељице и у својим кућама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S |
дине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи један одборник.{S} Чудим |
у и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обе |
ера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћутање...{S} Неко се помаче, |
а доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду |
емештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> |
ати!«...{S} Али сад осети како му спада велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, које га бе |
аво пред њеним очима, расветли и показа велики светао круг, из кога по том изиђе глава са испла |
а и први разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> <pb n="76" /> <p>Љубицом овлад |
ори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће |
н да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући преда се...{S} Баш као наручен!.. |
о и утеху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране за |
занимљива предузећа...{S} Влајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи п |
о.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окре |
лико вам треба новаца...{S} И он извади велики новчаник са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу |
марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јо |
сурова јава...{S} И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — ле |
и се оне искривише и задркташе, одајући велики бол што је притискао душу...</p> <p>— Да презире |
мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неки |
кује јадник очајнички, па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тога и намеш |
ку постепено у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, одав |
ње:</p> <p>— Далеко много...{S} И посао велики у почетку...{S} Његова обична збуњеност, кад се |
мо да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа ве |
длучност севаше у тим широко отвореним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, |
сам... често.{S} Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожал |
предаје о словима.{S} На табли стајаше великим, јасним, лепим словима, написано со.{S} Учитељ |
раме, па га опет пажљиво погледа својим великим очима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лиц |
уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, усуканим црним брковима.{S} Он улажаше пажљиво |
итељ школе орловичке«... а горе на врху великим словима: »Краљевско-српска основна школа орлови |
n="151" /> па јој напомену да ће имати великих непријатности због тих украса, и замоли је да т |
авга.</p> <pb n="74" /> <p>— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У место да су |
душе сматрао гимназију као нешто веома велико, непостижно, веће од свега... управо о већим шко |
ђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкч |
некакву изјаву, па га почело обузимати велико узбуђење.{S} Усне му пребледеше, задркташе, он п |
ршећи руке и уздишући тешко.{S} Некакво велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно |
адим са својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} То ј |
ела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила се она |
уте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Беогр |
рљајући руком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуд |
ожи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњ |
једном великом собом и »кућом", а према великој соби беше преграђена једна мања, коју су укућан |
ерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над |
тојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако |
ни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лево и десно, промени тежи |
аје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после њего |
ину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна |
S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом", а према великој соби беше прег |
е међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и прошћ |
ш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати... много, много! </ |
, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... чекате учите |
јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, |
...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни, из д |
и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву истину, прочитајте вечну реч на о |
опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча |
ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, збуње |
Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} |
се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, |
што је смех најлепши украс младости.{S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше веома распол |
зни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти н |
.</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу |
дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том почетном послу.{S} Гов |
колском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља. |
хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко так |
у школу, и добијем благодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој години затекоше нас професо |
пним камењем.{S} То беше доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго.. |
светлошћу његови зраци... оно се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, |
мо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у с |
нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити преко равна српска поља...</p> <p> |
га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом бескрајном вечношћу...</p> <p>Љубица и Г |
-Јок, то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брат |
p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме превариш!... осм |
ог ћутања.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— Како? |
е туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука |
ћи неке хартије.</p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, |
лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо ко |
и, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговори:</p> <p>— Отпустиће је, дабогме!... |
решниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како |
д клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући измењено |
ичати о јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се поче крстити и смејати.</p> <p>— Лудаци!... пра |
цати.</p> <p>— Имам посла... овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован |
ебе суморно, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми |
>— А премештаја нема?</p> <p>— Нема.{S} Веља добио....</p> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S |
тави причати о последњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да |
и и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби премештај на железничку станицу, где је оно д |
адбу, те окумише председника Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p |
ебледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговори:</p> <p>— О |
у друговима жив разговор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, |
а по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа изр |
они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, о |
> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S} Понови јој |
близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати ко |
то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p |
Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним плановима |
шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да ј |
ојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више! |
ед Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} |
ћу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је оп |
усамљена, непријатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави |
кога говорника.</p> <p>У току разговора Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— После овога рада б |
n="125" /> <p>— Шта је, рођаче? запита Веља пандура, који стајаше пред степеницама, држећи коњ |
ом целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љу |
говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести разговор м |
таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> <p>— |
</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сања |
ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, који у овакову расположењу не би им |
т стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде пра |
мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} В |
о.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у |
ике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гле |
чај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је трећ |
>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена |
се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути за ту с |
сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео ни |
>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, |
Е доста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како. |
</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељице по |
.</p> <p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође |
најдража.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школ |
пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду своји |
неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад у |
треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је ве |
сно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мном... као да |
ад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам |
по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише друго |
ислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Мини |
вити друге пакости, нема сумње, настави Веља, избегавајући одговорити на Гојково питање.{S} Јак |
Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам наре |
p>— И мени се свиди тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} |
бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одје |
гласом.</p> <p>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузе |
ствари.</p> <p>— Истина јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна в |
пропуштено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је |
удовац, брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чеках |
ку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема прем |
баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А ш |
могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се н |
кову.</p> <p>— Знаш га сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра п |
дући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав |
> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и |
арш одатле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— |
<p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{ |
ем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се |
> <p>— Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сипај, домаћице...{ |
</p> <p>— О, безнадежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањ |
е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући сваку р |
нак...</p> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са столица.</p> |
же веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.< |
>— Хм... <hi>он</hi> се потписао, шапну Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће г |
{S} По уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе л |
едоше још цео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кроз простран ходник упути са го |
а Љубица зачуђено.</p> <pb n="49" /> <p>Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, к |
притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> < |
тада изгледао, шта је радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде маха |
пред собом па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не |
брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, |
сврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто и |
вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговорив |
а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучерање догађаје, др |
т се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли лу |
та, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; обузело га оно пријатно рас |
што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша |
озора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван |
еписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста ран |
појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља у се |
опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од ка |
овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се из |
о, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се неш |
лушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Тражићу негде на гран |
кву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После усамљена, непријатна, |
он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу.{S} Ов |
ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се |
тићу, нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједно |
ицу одједном, после ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, |
пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ т |
а и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се |
првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.</p |
би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим догађајима.{S} Веља |
рог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но мног |
Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се диг |
аш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говор |
, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, |
ши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом ст |
.{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста ду |
е бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом |
ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влај |
22" /> са Стојаном да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.< |
ђу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> |
јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек |
магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под |
живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и јо |
ешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на |
видите у густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда |
на види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, |
стој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником и старојком з |
ете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је об |
није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, |
} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, неко усамљ |
у... венчање...</p> <p>— Како ћу? немам венчане хаљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још те нису остави |
м како то одједном наиђе... одмах после венчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да |
е сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба о |
хо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, само н |
p> <p>— Зар још питаш?...{S} У цркву... венчање...</p> <p>— Како ћу? немам венчане хаљине.</p> |
ћала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му и |
смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој с |
узи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, а |
је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута, управо преплашена, као и Љубица.{S} |
али нису били недостижни, него скромни, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он ј |
е, али...« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се зас |
благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студ |
<p>Из друштва се издвоји један младић, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опаз |
чи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко двориш |
ије могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, |
ад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусретљив према ташти и свастици.{S} Заговарао |
ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је |
аш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш |
но исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.{S} Зн |
говара поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, иному звј |
о са образованом женском... разговор је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... п |
ика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од н |
држа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је |
Паланачки речник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што но |
млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то д |
ите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад гос |
есе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је так |
дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до с |
рти рачунају на таблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{ |
ник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну. |
једно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај паметан разговор из кога се увери д |
после његова одговора..{S} Учини им се веома чудновата и необична оволика збуњеност код одрасл |
рдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, |
еше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са њега |
имир се смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне н |
а то он преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </p> <p |
среће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад год изиђе са децом на |
јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива према њему.{S} Донесе јој лепу и ск |
е већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у писми |
бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколик |
ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па |
век Гојкових година, развијен, крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено, обријан |
шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разг |
ложај ишчекивања.{S} После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како је ран |
младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану |
{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не проговори ни с В |
ослу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву биб |
ник, ћата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разг |
дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, непостижно, веће од свега... управо о већ |
ош и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S |
иближи, изгледаће вам његова необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном бре |
ације присутнима.{S} Слушаоци изгледају веома брижни, погнули главе, па само махну њима по нека |
е окупили пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад п |
широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ће |
н, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што |
је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла језика... једва чекају да чују што за другога |
93_C8"> <head>VIII.</head> <p>Полицајац веома учестао са својим походама.{S} Сваки други трећи |
ложила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку. |
ам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако |
а.{S} Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да |
ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... ка |
тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако б |
и старојком заверише се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити кумс |
ивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности мужу, правила морала...{S} О, тешко оном, ко б |
е велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, пристане уз кмет |
и најслађим сновима.{S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да је онај отре |
{S} Прича свет свашта, не може се свему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће |
тетом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. |
Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, |
рочито рачуна...{S} Овако док ви радите веронауку, познавање природе, певање... у мају, за то в |
Много сте погрешили, понови он, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било сврш |
вађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Збиља романтично!...{S} Пр |
/p> <pb n="128" /> <p>— Добро, добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се ч |
а ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Зби |
добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У основ |
, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољубише.</p> |
пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У основној шкопи, пред |
то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте страдали збо |
Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућн |
вести за разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се највише свиди савет |
вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца свога. |
ажен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све |
, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, |
зиђе отуд сама Милица, подигнуте главе, весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нем |
сли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она се обрадова његову доласку, не знај |
Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а још веселија ш |
збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, од |
он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Ј |
е туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а о |
е живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, прикачила часовник на груди, пошто |
ко и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете.. |
школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположена.</p> <pb n="112" /> <p> |
е чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и |
p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испра |
мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухва |
само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадн |
="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазни!...{ |
ија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и она са њи |
сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и |
’нако вели... настави ћата, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече |
рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајдемо сад тамо.</p> <p>Изиђ |
а је што види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакућ |
ан израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И кад какав свенуо старац п |
се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се |
леда захвално па промени разговор и узе веселији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу |
га, старајући се обоје да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о школском послу, |
чко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохв |
омену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они |
ади господин учитељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је. |
добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показ |
ратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком |
даше са неким одушевљењем, пријатељски, весело...{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде |
S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући р |
ачајним погледом.{S} И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руменилом, које ј |
о ти нисам преврнула тањир, узвикну она весело, намештајући чинију на сто.</p> <pb n="192" /> < |
латким сновима...</p> <p>Писар и Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућући једно другому |
, гледајући у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразом необичне среће на лицу и као мало ст |
се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... сам |
вориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела |
сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у задов |
е јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, сећајући |
/> учитељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу, |
се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} |
а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да м |
вори врата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати неку песмицу.</p> <p>Пред школ |
>— Шта напротив? запита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бе |
е за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се заруменеше; она се сва пре |
ва необична нервоза...{S} Она скакуташе весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева. |
шта може мислити <pb n="9" /> здраво и весело шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој је у тим |
вори овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом природом, |
Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А д |
време чује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само т |
и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу |
ад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све |
мејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде исказати своју |
која су ми ласкала, стадох се проводити весело...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу проп |
убица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; у |
засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикнувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти |
ила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, |
се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p> <p>— |
и кроз њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и мук |
оглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели га.{S} Одмах стаде си |
и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан |
рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам |
} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весе |
што у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; обузело га оно пријатно расположење, које насту |
ељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели |
па стаде празна соба звонити од њенога веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар се одједном промени |
сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу његови зраци... оно се спушт |
осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише оно познато задовољство од здр |
а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је как |
лаву, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p> <pb n="137" /> </div> <div type= |
е склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу |
оју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевина која труне, сен |
утра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са у |
од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одједном промени...{S} И видиш, њих двој |
...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, готово занесен чуд |
Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и стаде се домишља |
она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у |
вак противничке групе, дошао к судници, весео, са неколико својих пријатеља, па задиркује предс |
страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} У четвртом |
> <p>— Баш красан човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> < |
ош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу.. |
погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудн |
ица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »из |
тећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за |
за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено ве |
, туробног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала |
ки облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... ал |
отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p> <p>— Она, братићу, она... учитељка..{S} Сад |
о... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, према скоковима коњским, а он н |
а лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава озд |
хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, п |
преко небеснога свода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом, стаде га шибати п |
ају усамљени...{S} Почиње шибати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред. |
сник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, |
тиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ово.. |
теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја |
не убио!...</p> <p>Освану дан туробан, ветровит.{S} Љубица није могла готово нимало спавати, а |
е овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско породичним тон |
узним... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање. |
есовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату?{S} Потписали сте сп |
наше.{S} Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична изгледа.{S} Скрома |
итала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства |
ути име писарево.</p> <p>— А новости... већ онако...{S} Прича свет свашта, не може се свему вер |
још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од ст |
о га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и разгледала сваку шару, запазила св |
ред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не з |
p>Писар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судници тако често, па улази с |
ад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахн |
па сад ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да зб |
Љубица, или друго штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, |
е да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само теб |
бине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да се |
ретресају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање |
знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху |
каво, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике удоб |
дуга путовања, стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше |
у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положи |
ушевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу |
мо шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби. |
еговим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапта:</p> |
сте ли видели како иде славно: половина већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, |
н и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; |
..</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води. |
но, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи госп |
hi>онако</hi> свршити!... понављаше она већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих |
јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама...{S} Страх |
твори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, по |
ља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер ш |
то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> |
д се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је |
сазнаде да је новопостављена учитељица већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе |
Долази ноћ...</p> <pb n="54" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до |
а женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њег |
одвећ необичне комплименте...{S} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, не |
и, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се |
ио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну послу |
миче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове значајне погледе и хтела је одм |
Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа писарева, па |
и и наступиле разне промене.{S} Пера је већ затворен; комисија, која му је одређена за извиђање |
сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} |
у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче с |
олица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како |
{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак |
ушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И нај |
е је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи |
ротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> |
и, треба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори |
, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога не м |
ма.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштв |
Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја |
ади Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да |
е...{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало ради чег |
се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити |
о дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{ |
тамо-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, неко усамљено село, где нико н |
ај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније.{S} |
за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом намером |
умешна, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних |
тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, |
..{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцк |
.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Ч |
ева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане |
8993_C10"> <head>X.</head> <p>Љубица се већ прибирала, размислила, умирила се, па иде на рад ка |
8993_C9"> <head>IX.</head> <p>Љубица се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пу |
ажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, да |
са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а |
еће, милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; пл |
илику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово његово стално и одл |
це и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да |
за покојником. <pb n="101" /> После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих |
ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положио практични испит, па |
вилима донжуанске тактике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању, о свему, |
оца јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она |
се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе у |
ају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно погледају, имају неке своје нарочит |
ђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добр |
марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{S} Дотле су урадили |
ји му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занес |
S} Дајте овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, п |
а карактеристична несразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасв |
а она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрт |
а само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне узд |
ог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступиле разне промене.{ |
ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким зна |
о је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у ш |
се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може мислити <pb n="9" /> здраво и весело шесна |
у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у |
гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта |
напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, |
бица претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо погрешили!... |
руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник проду |
ка.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: ногаре са ново |
а се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека |
миљка се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, |
јим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> <p |
о и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} И |
е може она устати и рећи: извините, или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ј |
> <p>— Добро... отеже председник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде посл |
, хајдемо, голубице!...{S} Казао сам ти већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, |
је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед ок |
</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га |
но правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она с |
бица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше великим, јас |
тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... |
несе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртва |
но што ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгл |
Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештен |
да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано. |
ело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и поне |
кве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не долази |
о осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} |
ед своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замиш |
е... хоћете?...</p> <pb n="88" /> <p>Он већ једва владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а |
га се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он м |
ела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схватило добро целу мајсторију и одговара правилно. |
179" /> <p>Једва стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на |
га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право у очи, |
по, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> |
а делу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то |
ини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити |
Па то су најобичније појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати |
разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о некакво |
</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и онако морам... поједине округе, али опет не иде т |
и о последњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи |
ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о он |
ствари а понешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бис |
поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беш |
жа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрати н |
осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} О |
ословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаш |
е ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство же |
ој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су испи |
а, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} Напослетку <pb n="191 |
мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо сл |
Љубици, гледајући је значајно...</p> <p>Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и |
дете!«...</p> <p>По испиту наступи још већа промена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у |
извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде некуд по се |
ију као нешто веома велико, непостижно, веће од свега... управо о већим школама није смео ни ми |
сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дан |
ужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас!...</p> <p> |
е, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <pb n="81" /> </div> <div type="chapter |
коли преживела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и |
доше растезати у дужину, стварајући све веће, разноврсне слике.{S} Одједном се на зиду, право п |
тегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, коју |
е лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља уплашено.{S} |
мати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и п |
је их раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, о |
по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се |
— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки... |
да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим |
ана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је |
о далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S} Они сврну |
, непостижно, веће од свега... управо о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, |
м питањима из школскога рада.{S} Велика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељице не ск |
И ја тако радим и многи, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, ост |
ло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се |
етодике, јер и наша врховна управа ради већином против методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја |
о неколико стотина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица претрну и застаде...{ |
како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим |
о, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под обореним капцима.{S} Цело лице му има |
до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, ш |
аћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима бе |
се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, наразговараше се и з |
не може ни из једног предмета да истера већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После се виђао д |
јте само!{S} Пред учитељски испит добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор.. |
а и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставит |
саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа ма |
их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној куку |
ди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме |
е не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици.</p> <pb n="194" /> <p>О |
Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра ра |
ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, |
заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на велик |
ад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет о |
{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плаховитом нарављу, учинила какво |
у, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше в |
рави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад о |
> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— Како?...{S} Напрот |
тварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, п |
це у разговору.{S} Увече, после скромне вечере, легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивн |
ека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако |
га новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, |
тосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој виси |
ле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја |
иде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не |
јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича Ст |
ј!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За веч |
чери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава н |
ина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњава |
. помисли она. — Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће ч |
ад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«...{S} |
а младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз |
престано тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири очи |
ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то уви |
је она сама кварила његов изглед својим вечито погуреним леђима.</p> <pb n="7" /> <p>Гојко се с |
Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и реда!...{S} |
аднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и те |
виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притво |
неизмерна... ви се то откупљујете...{S} Вечна правда!...{S} Али сад... тако изненада!...{S} Чек |
у и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство женино, па бежи од |
емена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није пр |
необичним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено |
гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Ни |
и је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмора; |
и радости... ничега, ничега!...{S} Само вечни, дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему и са |
скалашна сеоска деца...{S} И кметови са вечним немањем новаца, и депозитар крајем свакога месец |
од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и повучен, избегаваше сваку прилику да с |
а избегавати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједнога срећног дана, б |
о мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињ |
ани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спремаше да легне, |
се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здрав |
више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини...</p> <p>— О, како је дивно! узвикну Љуб |
јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љубави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она вид |
вот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином...{S} Даље, даље грозни и |
задише својом величанственом бескрајном вечношћу...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђен |
елику и непроменљиву истину, прочитајте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја. |
...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера приврем |
вима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разлик |
ци.{S} Она још није стекла ону необичну вештину многих старијих учитеља, да целе године туку де |
дне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену |
атио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој гос |
е олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу |
лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави.</p> < |
онешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паме |
зи узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хтеде уст |
а тече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију м |
и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањем, |
ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита деч |
> <pb n="176" /> <p>— Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са женом отиш |
види тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је н |
ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, |
ило страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се |
о чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете...{S} Вечна правда!...{S} Али сад. |
ши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену плату од државе...{S} Јо |
, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} |
о ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, зад |
у преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкиват |
у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Мо |
рдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца свога... </p> <p>— Че |
оставите ме... заборавите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништ |
, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p |
<p>— Учили смо гимназију заједно...{S} Ви после одосте некуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па шт |
отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љуби |
све лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу у |
, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо гимназију за |
од мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то |
ти убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и д |
че шаку преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он заму |
указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... чекате учитеља?...{S} Тхе, шта ћете... мора |
атра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њи |
чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост?{S} Вид |
узбуђења, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио |
оћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало |
ко... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љу |
{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро на |
девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи |
p>— Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> <p>— Молим опрости |
17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га |
ом!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевљење |
ло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мар |
киде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, |
да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затворите школу.{S} Јавите министру да не можете изд |
се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без |
нам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} |
S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Он |
вац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја |
ш већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима... |
...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окић |
из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допуштам!...{S} |
оро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам шта ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови |
лити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ћ |
S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n="27" /> <p>— Хвала вам у напред. |
ше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошл |
јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то |
дивљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Помаже ви Бог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши |
м.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад о |
нистрова, одвојте ми деветорицу... које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписиват |
к смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљив |
{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, усне |
ојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћете скочит |
м почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су предавали, |
стави очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја т |
рекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не |
! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође |
а ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмор |
живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</p> <pb n="166" /> <p>Љубица задржа госте на руч |
p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што |
они, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта тражите?...</p> <p>— Учитељ орловички...{S} |
зеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то |
{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{ |
саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надг |
се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем д |
вши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не можете заборавити никад?...</p> <p>— |
што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањим |
ицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајући |
да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хва |
као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме |
еба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет |
овека — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога среза |
же бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право н |
b n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или смо се негде |
ио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се |
радовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{ |
рекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте понели какву објавицу са |
је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме с |
ца увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и јутро |
рајући се <pb n="185" /> силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ову ве |
мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... у |
ст!...</p> <pb n="135" /> <p>— Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, кру |
их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, показујући прстом на Гојков |
е овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете незгода... рече он, отежућ |
јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љуб |
p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио |
бораве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви радите веронауку, познавање природе, певање... у мај |
аду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми с |
а се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин- |
или, да није школскога приреза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S |
у се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици.</p> <pb n="194" /> < |
баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p>— |
да чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... |
ући је са интересовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату?{S} П |
својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> |
лтат овога разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене! |
Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, б |
ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb n=" |
са прага од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, о |
сиротињске дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, |
за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{ |
уморно, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за о |
леда је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљ |
е, братићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; |
аву, па ни прословити...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога |
...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и п |
који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> <pb n="203" /> <p> |
свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је ка |
аблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стаја |
марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— |
а то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком њ |
страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више је окрв |
, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху |
језа свега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије жив |
пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицо |
снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, од |
задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је |
оше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, |
> <p>Пролазећи ходником школским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па кор |
дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је зн |
другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{ |
сњења.{S} Рибице...</p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, а |
p>— О, безнадежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, и |
дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како је гледа немарно.</p> <p>— А онај |
ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ бр |
ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши <pb n="2" /> путника у варошком оделу, пођоше к |
исли«...</p> <p>И ови измирени другови, видевши колико су заостали, пређоше на посао из све сна |
кћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах |
е увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, |
ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Сме |
капетан таман излази из канцеларије.{S} Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не зн |
<p>Љубица погледа за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, са |
колу.{S} Гојко довршиваше предавање, па видевши овога неучтива <pb n="103" /> госта, збуни се и |
с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже |
ви разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера већу |
> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поузд |
, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Г |
ећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашњ |
ио залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{ |
полаже...{S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш о |
уменилом, које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваш |
е Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог по |
о мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не |
г у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да н |
пео и надвирио се на прозор...</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад.. |
јући и сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она |
/p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу |
време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: половина већ знају да разликују |
сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће |
оћете... проговори Љубица, црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није |
p> <p>— Знам... знам... све знам!...{S} Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко |
ако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, |
и је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види с |
постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог ја |
радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у |
бу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на столу; |
ажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, пређ |
је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју гла |
ојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што |
<p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и о |
ушице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али |
е, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога |
на и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу |
он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров потпис? |
ли оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено |
воја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мр |
/> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме |
амо то...</p> <p>— А после?...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> |
ватрени поглед.</p> <pb n="14" /> <p>— Видећете, настави она, у школи немају ништа: у првом ра |
p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <p |
си устајала од спавања? ослови је мати, видећи је необучену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто г |
ш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p> <p>— Чорба ј |
p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} |
/p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само да га све више оп |
псало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S} |
ити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или пр |
боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако само... т |
изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њег |
чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан пре |
еричан врисак...</p> <p>Писар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохват |
, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна ш |
, па још привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступат |
p> <p>Писар се одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело об |
/p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа |
а, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121" /> нека нејасн |
д их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се |
им.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчи |
губи траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и сам |
Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</ |
а придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти оч |
ито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и |
јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чу |
Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно ви |
{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине |
ареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} |
ћи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасви |
њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, много |
и...{S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а |
почиње се ружити, растурати...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и |
ао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека његову ре |
и, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича С |
е читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« в |
земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ћ |
оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и сп |
по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревет |
оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... св |
а да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по че |
Иде, иде... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да сед |
прелази бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокр |
. нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и виш |
.{S} Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате |
чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{S} Она |
омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба |
ко њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам |
.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али |
а на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата |
ахове, према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се на |
ожем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S} |
имајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, |
ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, е |
он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед |
у...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} |
падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи |
деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубо |
е смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме т |
о га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћута |
ице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко |
.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и |
та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени |
ди живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња б |
ој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети д |
ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значај |
треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто |
.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— |
израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежу |
шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву |
и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не |
чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело |
{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да при |
, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, |
ам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, |
вежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" /> Ништа, уд |
ељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то са |
ривремени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликћ |
у затвору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути |
} Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад п |
ућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје у |
но лепо провели детињство и младост?{S} Видим да се радо сећате младости...</p> <p>— Младости?. |
о иде! одговори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помисли |
па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете!... |
зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завири |
то не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А |
и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, |
а идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао.</p |
ња, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу б |
би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предом |
домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да м |
исприча догађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће |
. то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, окрећући |
у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јест, овај... </p> <p>— О, пријатељу мој... |
ар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и утеху човек налази у ра |
да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговор |
да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће ј |
о хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дош |
ђоше у ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице. |
и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло |
ом...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше и |
ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати остав |
се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ов |
оби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје госте по целој ку |
. тамо хеј, где се савија свод небесни, видите у густој магли дугачке планинске венце... од тих |
до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Та |
р су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Т |
писивати, шапну му она.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право |
...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам откупио својим страдањем!...{S} Пред |
ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небе |
} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту |
алише.{S} Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога |
, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали |
.. знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опијен |
ван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад в |
, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био |
»То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови и |
у глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...</p> <p>— Куцни, братићу, нек те чује.</p> <p>Г |
га сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} |
ћи то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> < |
треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, |
ести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш...{S} Кад је човек болестан, треба да лежи...{S} |
каквих веза са оближњим школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бит |
р кратак, мали, као каква играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... изве |
} Госпођа Зорка им, каже, причала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама б |
то не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех. |
... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за |
да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... в |
кушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размишљања...{S} Уђе и п |
јко изгледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно обор |
и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат. |
понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у |
сад?...{S} Шта ћемо?...</p> <p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и |
поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку учит |
на, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће нем |
о ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе о |
весељак, па се одједном промени...{S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И |
е необичан израз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неко |
г.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се преви |
отеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевене стрњике, ил |
е и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и |
али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не позн |
о, раније познавали... или смо се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми |
S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на р |
ну од јединице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, потом код секретара |
том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па |
односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и |
слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло прибл |
мишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!...{S} |
уго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. »Међутим има доста места где |
ремена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, |
ћу, и оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да у |
, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као ди |
ица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојк |
епери шаренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а |
ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнаста уска-речица...</p> |
пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу, кажем ја!...{S} Умр |
године, тако настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не почеше страдати дет |
вакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је с |
ећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у двори |
ама.{S} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се |
м... којешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја |
е у парчета!...</p> <p>— Шта си радио?! викну пренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... ти се плаши |
. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечис |
ину.</p> <p>— Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му место пред коњем.</p> |
</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи. |
ед коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако |
ћева.</p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и |
до.</p> <p>— Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сипај, домаћи |
<p>— Честитам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Млад |
...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} |
"130" /> <p>— Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цво |
ћи.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... да се |
м миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. |
е.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе њему.</p> <p>— |
/p> <p>— Како... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем.</p> <pb n="1 |
.</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} |
е шетачима.</p> <p>— Ух, како ћемо сад? викну Љубица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече весео |
Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га зауст |
зјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је обећал |
} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли <pb n="110" /> и |
ети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> <p>— Потрчи!...</p> <p>Запљескаше ба |
баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сак |
{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љубице!...{S} Љубице!...</p> <p>Она се |
ко срећна, тако срећна!...{S} Невидљива вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца, посула ј |
лишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... |
ле неколико секунада врати, искривљених вилица, страшних, разрогачених очију...{S} Нешто га у г |
измењен, страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очију...{S} Беспомоћно де |
..{S} И писар, дркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Изв |
жња осветничка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S} |
.{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као |
од онога страшна погледа...{S} Само се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> <pb n=" |
ојко одједном пребледе, искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отвор |
дједном затрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Вељ |
ребледео од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суман |
бу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широк |
гледом.{S} Образи јој сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра |
разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господи |
на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} Али брже!...</p> <pb n="209" /> <p>Она зину, |
се само занесе, као кад се добро налије вина, па после све више и више... навлачи се црн застор |
такло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног кревета разбаца |
месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све |
па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да |
све крваво, косе разбарушене, почупане, висе читави бичеви ишчупани из корена.</p> <p>— Стојане |
завесом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен свод чистога небесног плаветнила...</p> < |
иште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у ш |
ећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је |
тишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом с |
о недогледне пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјан |
ледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом и младошћу...< |
ци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови дима, који се на овом в |
ке зелене густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} |
е човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљ |
на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножу |
згуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb n="4" /> издизаше мало у страну од |
и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита дечка још о многи |
ога прође весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учионице. |
упи, неколико сељака и мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено женско чељаде.{S} Ч |
на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем. |
вуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвратнош |
..{S} Деца носе започете корпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђ |
<p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми н |
Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и |
ата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> <pb n="147" /> <p>— Само немојте да се пром |
Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му пореметише доса |
<p>— Не сме... одговара она механички, више понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је |
уче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води з |
.</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са оча |
Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као д |
е писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, п |
сечено срце... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми све |
е покривач на главу...{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра |
!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на м |
ути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати ономе, који је тако лако погазио |
нило у новом учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се |
опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, |
одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевин |
а, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гр |
, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: дана |
постао је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{ |
, апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Н |
у се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љубицу свакад пресече п |
о га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он отка |
аље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с |
слено, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осе |
их кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина...</p> < |
а, целом душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му с |
амо док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А в |
а све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа |
шила!...{S} Опет је обузима зима... све више је издаје снага... глава јој клону на једно окопан |
чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?. |
часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се |
ишта око себе, осећајући само да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непровидан...{ |
ку само преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави |
p>Протекоше још три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} И |
рију и одговара правилно.{S} Љубица све више светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопач |
ном он стаде опажати како се Љубица све више мења према њему...{S} Следи се од страха, и стаде |
/> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупр |
кад се добро налије вина, па после све више и више... навлачи се црн застор око њега, он се гу |
езу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубица се све више навикаваше на писареве љубазности, и сад јој беху |
ве, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног страха.{S} Шта |
иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени к |
а. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој већој сл |
ајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </di |
ви сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше стању, које личи на вр |
у; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да н |
апоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестаје са њихових лица оне о |
с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу пријатним заносним снови |
м, загушеним гласом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена сељака право у очи, као да |
тајаху интимнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихов |
предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наст |
моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу та |
ају који заузима...{S} Љубица, коју све више обузимаше женска сујета, попушташе по мало од оне |
а хладноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета |
ну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се |
рају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут |
м патњама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> |
S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко |
<p>»И Зорка остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд с |
у, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по двориш |
Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} Истина она <pb n="38" /> почи |
, старост је, братићу!...{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју го |
е су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пр |
х, његово право страдање...{S} Па то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и погледа |
икакве претње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове п |
Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S |
вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!« |
на устима.</p> <p>Стојан, који стајаше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко |
да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничав |
S} Она климну главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа му место где ће сести.{S} |
ком...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао д |
ајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрћ |
оћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и више, одговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то н |
вног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини... |
е из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га |
добро налије вина, па после све више и више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, про |
е на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <pb |
чију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерно раз |
куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта |
ељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, застр |
жљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је |
коле поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху све зачуђенија.</ |
Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} Пустити децу так |
ко, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, па з |
не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...< |
децу тако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па |
цкујући:</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он заст |
ј сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да се навикне на ле |
о привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разли |
смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило |
еже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брат |
ом, све што је у школи преживела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S |
а се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и п |
тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гле |
ања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу више овако!...{S} Ово је страшно мучење... гледати га с |
..{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове це |
е Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p |
S} После неколико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну |
. имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојк |
пита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмањ |
ном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> |
n="153" /> <p>Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати |
га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмева њено |
ко сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некако постала равнодушна према свему.{S} |
{S} Није то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми |
јући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово |
м се сети синоћње патње, намршти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у |
нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше мисли прелетат |
порочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не знајући |
?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више повинује раздраженој женској уобразиљи, па јој ств |
своју корист.{S} Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси |
49" /> <p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</p> <p>— Како хоће |
нешто страшно...{S} Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неколико речи... па се о |
е одвратно.{S} Она се само приближи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођо |
дмету, но само пролећу, увећавајући још више црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у |
зло... знате — ћата.</p> <p>Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет |
гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити... дуго газит |
рпети, и јевтине намирнице, које су још више учврстиле њихово пријатељство.{S} Они су сад врло |
pb n="101" /> После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} До с |
н, без оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазд |
SRP18993_C15"> <head>XV.</head> <p>Пала влада! захори се по варошима и паланкама, па лагано дођ |
.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S |
редседника да је оптуже због неморалног владања...{S} Њу, једну од најпоштенијих учитељица!...{ |
равила да старешине воде оштра рачуна о владању државних службеника... »Гле, па шта ће сад бити |
а што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје |
е?...</p> <pb n="88" /> <p>Он већ једва владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу сти |
бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа како се поч |
јући се да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.</p> < |
шта мислила, ништа није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, св |
питам да ли сте доиста говорили против владе... — капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чу |
сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је ра |
еђује се дужином времена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још један од Бокићевих пријатеља; р |
таде још мало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше |
да болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима прек |
оје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси човека горе од п |
ода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он прот |
у њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће, која је одје |
ли, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога |
а лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама |
дговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S} Гледај |
управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацил |
, сад тек разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још страшнија, још о |
еља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p>— Оженио сам се п |
не и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе н |
мишљају каква занимљива предузећа...{S} Влајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би вер |
свану и код њих установљена задруга.{S} Влајко се сав предао тој установи, и све време што му о |
>По испиту наступи још већа промена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судници, а залудн |
е поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у в |
још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њи |
па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз вели |
вом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> < |
ро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гл |
настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће иде |
леда никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким рум |
а?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не може |
прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S |
p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже гла |
ле два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се |
а, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома ра |
иту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће |
незду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на л |
срећу!«...</p> <pb n="187" /> <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, |
p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиљ |
овој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет |
нима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S |
али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко |
се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, они постај |
лицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одело, |
веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусретљив према ташти и сваст |
шу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са ви |
и се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мо |
, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била ж |
боравити да сам био ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно ж |
сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p>— Наш |
узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом...</p> <p>Љубиц |
ва жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и дове |
провести који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се с |
:id="SRP18993_C20"> <head>XX.</head> <p>Влајко учеста са посетама.{S} Скоро свакога празника и |
и докле ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његов |
иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се оволикој наивности.</p> <p>— |
криви од некаква болна трзања...</p> <p>Влајко скочи, учини некакав нејасан покрет, па се одјед |
гледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се |
S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојково место, и преселио |
.</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко т |
цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани усамљене, обично пре |
е распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао |
сприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели ствари? запита |
и да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га сам, одговара му Веља, смеше |
столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а |
ен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одгово |
а, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогун |
на сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је |
кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дркт |
це, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима.</p> |
тином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекну пандур, ус |
шна фигура.{S} Поносно подигнуте главе, власно и смело посматраше она посетиоца, који се, улазе |
се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако т |
емају ни појма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их научи...{S} Без <hi>силе</hi> не иде.. |
вена многим нешколованим представницима власти.{S} Он се приближаваше слободно, готово дрско, и |
питања.{S} Оптужују га за »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто му |
, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није променио па ништа... они се ре |
о и последњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а н |
већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, т |
Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме че |
; на њему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се ч |
говора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у др |
та.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о владању државних службеника... »Гле |
јући жубор и шапат <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њ |
че ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, с |
од кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је |
ани из корена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како ј |
екида јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p |
на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и |
њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, заша |
то... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала к |
у оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писаре |
ом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само о школском раду.</p> <p>Љубица је нарочито до |
агутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је |
ена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жуч |
памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!...{S} Не |
их сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он |
хладовине и одмора...</p> <p>Путом, што води од железничке станице к општини орловичкој, креће |
ге хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незгодно! |
ких кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду т |
таде и она упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са |
шли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица |
>Они се кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће |
к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само о |
раз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— |
ави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно. |
ћу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти паксијана како ми опорочава мој |
чкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у извор и там |
се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре р |
јом, и писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врат |
се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем друго |
ане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S |
, дај прво тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.{S} Ве |
би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плаховитом нарављу, учинила какво зло или |
се школа сматра као некаква робија или војачина.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!« |
не дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа |
ја... са овако живом природом, стварам војнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она прокле |
ш.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се ок |
лаву све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... свекар нека |
сећа се веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, |
они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> <p |
езао; заволео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да беж |
овек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко да спреми, |
p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске |
пишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па |
ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ћ |
вари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам ра |
мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... све |
ло и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то красн |
школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одво |
им сад, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори В |
</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му пр |
ије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде јучерањих себичних мисли; душ |
је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи уписива |
воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам |
ео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде л |
тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ни |
е Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не |
жи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S} Пре |
и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да с |
поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заб |
и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела |
, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су ти женски |
вакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што |
бар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за п |
учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{ |
а.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, запл |
лако...{S} Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад постић |
{S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде послу.{S} Постајаше све располо |
ишта, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима |
ли не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар |
понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, уверавајући како су то необично јевтине ствари у |
анке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не |
ако јој пролећу испред очију расцветале воћке, накривљено прошће, сухе гране на понеким шљивама |
колу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха.{S |
видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове |
итни, нарочити звук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што |
олеће.{S} Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S |
осан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем, вију |
он посматрајући село, које се, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином доп |
м слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах п |
упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламен не обухвати целу с |
ају... гледају преко уздрктала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види |
оким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гој |
онамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па само дакћу. |
негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.{ |
у или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S |
пњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се чо |
дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове |
!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из г |
поскакаше <pb n="132" /> много мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> <p>— |
увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и да |
у..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А |
просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну ду |
и је њему?...« И он притискује браву... врата се крећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи... у магл |
о, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.{S} Она промоли главу, па нај |
зати.{S} Чим се отворише <pb n="115" /> врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој раз |
о може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако и |
она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, |
су ли ово њене руке савијене око његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на њег |
стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра р |
ла часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се о |
се трагедија!...</p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшн |
несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> <p |
а, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јест о |
кве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, |
осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к |
школским вратницама.{S} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља уч |
пред комисијом, и писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде к |
лави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на по |
Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује д |
е боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> |
угу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку беше необ |
p>При крају причања отворише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} |
з, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица |
о на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору.. |
знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као д |
дно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако бунов |
...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандур |
и, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз њих пролази она позната ст |
чком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаш |
ашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, |
али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</p> <p>Љубица поведе очима, |
атима... нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута...</p> <p>Чича се, ставши пред Љу |
»Још ако <pb n="113" /> буду закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључ |
дарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, са |
сну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар долази на ко |
нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> < |
ати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли <pb n="1 |
иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуц |
ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади час |
ко се повратио?«... пита он, отварајући врата на соби...</p> <p>Пламичак лојанице слабо осветља |
...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор |
<p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним п |
— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета хартије.</p> <p |
обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, застад |
.{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на |
. кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, |
ице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спавања? ослов |
на северну страну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра.. |
ком школским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде из |
та...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле, отворена!...{S} У кујни нешто клопара... |
и паде на узглавље...</p> <p>Неко груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</ |
рошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Врата шкрипнуше.{S} Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу |
Сад је одједном опет обузе нека милина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необи |
у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p |
па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник |
ка непрестано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико часова код Љубице, па је опе |
видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати к |
уди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поум |
истрча, али се после неколико секунада врати, искривљених вилица, страшних, разрогачених очију |
одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међути |
јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очај |
о... нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докл |
о оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у |
реди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p>После пола часа, он сави једно пис |
> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материн |
а прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, |
е потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бро |
остима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{ |
/p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна мис |
одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју ко |
како при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова са одборницим |
крете својим несташцима и строгим тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног с |
а груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко |
и тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу брад |
у, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{ |
Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... |
VI.</head> <p>У орловичкој школи све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљи |
е. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе |
вача испаде и прескочи све степенице иа вратима, па као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Г |
им искреним саучешћем и махну главом ка вратима.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, али се посл |
>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опреми |
пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, ска |
видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се чита |
и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше руком...{S} Можда је то ње |
, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте гла |
ада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало од |
а опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице |
и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вратима учионице дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан се |
ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољств |
се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, ј |
у Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се дог |
дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се |
се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њ |
и данас!...</p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро |
аде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.{S} Бе |
е чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам с |
а трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрд |
ити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој |
му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господи |
овац, он се полако упути оним необичним вратима, кроз која ће одмах угледати онога страшног зли |
ући главу изласку.</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да ј |
мах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцелар |
е ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се п |
и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека што му се пр |
њство, красна младости, нећете се никад вратити! </p> <p>Сад се све променило.{S} И како то так |
ребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени инат тераше напред, и о |
док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, каже |
тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесн |
ћи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисл |
pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлу |
ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован по |
имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шт |
кола и зауставише се далеко од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у |
женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиздизаше главе, и што им |
} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га неш |
де да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко беше ближи па подупре леђима у |
едајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим вратницама, Љубица опази човека, који се држаше једном |
и неки људи стадоше лупати на школским вратницама.{S} Она провири на врата и таман да викне Ст |
оња са санкама, и стадоше пред школским вратницама.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види |
ник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.</p> < |
ојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена, |
овара другарском разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега.</p> <pb n="131" /> <p>— Био |
уче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури н |
овори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену. |
на, на коју се човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капут |
досети, претрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радознао Богосав.</p> <p>— Х |
ије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Богосава, који таман хтеде ући у двориш |
оделу, отвори лагано и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} |
подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах |
на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумр |
сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у ст |
главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он з |
<p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како му вет |
а, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте |
вратницама.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница иско |
{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p>Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сока |
стала која зелена крушка...{S} Опружише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и кру |
село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, |
глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на |
Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и д |
p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи |
енка...{S} Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким |
умарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина |
замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући се своме стану.{S} Разочарана је у свима свој |
ка да се упознамо. — Изволите! рече он, враћајући се у канцеларију и пуштајући за собом преплаш |
ју; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице |
, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно пр |
да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати дан за д |
ђу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се |
ваше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се о |
ћ ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" |
љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... |
а да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом округу... свакога ти ђавола з |
а у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А и |
длучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, |
их се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али |
ритисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла |
запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш |
он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, б |
о доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се |
вељаше...{S} Море, ова наша хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Гојко.< |
а виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинит |
мрштећи се.{S} Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} П |
па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он |
обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љубицу јо |
че и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они о |
се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав |
...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p |
елим мутним погледом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све |
ечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан обра |
жи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксиј |
к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели га. |
ша...</p> <p>Одједном је обасјаше коси, врели зраци...{S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Г |
у се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој осушене, вреле, па дрк |
ну, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама...{S} Пријатно је ово осећање, али она не |
О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако им прође читав час. |
} Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да |
.{S} О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p>— Знам... знам.. |
ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> <p> |
гим, уморним гласом, притискујући руком врело чело:</p> <p>— Идите, децо, кући...{S} После подн |
претурало, ускомешало у њеној помућеној врелој глави, читав хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сун |
е он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање. |
ас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.{S} Једва чекаш да угледаш н |
ради, дохвати њену меку <pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сума |
ш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више |
ену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све |
рочито украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По целом небесном свод |
ишеније...{S} Сећа се својих осећаја за време познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки свет |
е у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, мол |
лајко се сав предао тој установи, и све време што му остаде слободно ван школе, употребио је на |
д, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко ст |
уке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим та |
тима друге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... рече пролазећи |
ку да с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу ф |
и. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица одједаред измени: постаде необично преплаш |
ека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одј |
p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње време, ступила у тако пријатељство и поверљивост, да ов |
у празну учионицу.{S} Ту су у последње време седели и проводили разговор.</p> <p>— Јадник, жао |
ако ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну послушност, а он |
о изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима св |
је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... помисли она. — Неумна, |
ако учисмо у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А пос |
ху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије |
очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до |
д није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... о |
ло што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без |
ку борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаг |
срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других |
он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву |
дим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам нера |
е да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћ |
навање природе, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Истина јес |
н се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{ |
пази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повр |
му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Родитељи п |
до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислил |
а дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад јој одједном дође |
овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то с |
се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину |
беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опростите, заборавите |
али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано погледаше ћату, док се овај једва сети |
њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој |
.</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест н |
једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далек |
те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар |
а се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју.</ |
{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, |
а, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде |
шити и причати му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{ |
да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишани |
актери служе.</p> <p>— Лако ћемо... има времена за то...{S} Па најпосле што?...{S} Нека!...{S} |
p> <p>— Како... не, не, молим...{S} Има времена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лак |
е нам, ваљда, покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређу |
Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало живо |
Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, велика чаша, п |
раво ка брезовачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да |
јнијим жељама и помислима...{S} Дуго је времена прошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Врата |
убица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се оволикој н |
у скамијама идеалише.{S} Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> < |
ина трошка на гозби одређује се дужином времена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још један од |
>— Гле, тата!...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> |
сположење, он мора очајавати на овакову времену.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно у подне.{S} |
азговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из глав |
нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине |
обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице |
јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поје |
једине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослут |
ачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да |
Љубица ослушну...{S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, |
но к прозору и послуша...{S} Разлеже се врисак ужасан, страховит...{S} Он претрну, хтеде јаукну |
одоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте д |
ли некаква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и в |
>Разлеже се очајан, панички, самртнички врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га |
{S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од прозора, чује се ј |
розора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и С |
Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се прену: види да овако неће ник |
ора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, |
маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не при |
.{S} Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{ |
да у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, крше |
ко се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само |
језик тако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за соб |
е!...{S} Стојане!... у помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде тр |
де је учитељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p> <pb n="195" /> <p>— П |
p> <p>— Мај... мајко моја!... мајко!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди |
хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на |
вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се |
..{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?...{S} |
в страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> <p>Њих дв |
се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта ј |
преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господине Перо, да знаш како ј |
о се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко |
подиже писар чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другар |
да се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он само г |
оди у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање послед |
црножутих страшљивих очију, које ретко, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под |
нтонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико п |
шњи празници.{S} Дотле су урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опет нест |
ита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифру, на колико |
н је на њему и само једна усна малко... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка о |
Савић...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући |
пита она, гледајући уплашено. </p> <p>— Врло озбиљна болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женск |
о овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифр |
е школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око |
ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад |
и, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p> <p>— А... |
спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хартију и п |
облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је мн |
итом интонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неко |
дужега пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно шт |
тиле њихово пријатељство.{S} Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, дог |
} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако |
поче познавање природе.{S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У |
а и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава де |
а слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше посл |
/p> <p>Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понов |
зненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну б |
еко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струј |
, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напо |
е ускршњи празници.{S} Дотле су урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опе |
место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајући се да не поремети ову тишину, к |
пази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове значајн |
горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају |
крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаш |
е већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за б |
се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пер |
> <p>— Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио са |
ма и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати крушк |
з, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.< |
S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној, пустој празн |
се никад истесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете |
: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу и |
та, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећ |
мисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« |
учитељице не скриваху своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун |
S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на |
упо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже об |
е опет приближаваше стању, које личи на врућицу...{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, запечен |
ица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... председник пододбора...{S} Дра |
по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да с |
и ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као д |
зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно |
ого што шта против методике, јер и наша врховна управа ради већином против методике, па морамо |
S} Љубица се мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала д |
Управитељ школе орловичке«... а горе на врху великим словима: »Краљевско-српска основна школа о |
ред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен... |
к кандила, што трепери пред распећем на врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму, п |
ања, <pb n="159" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, прем |
се на посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противничке групе |
заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После усамљ |
она пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег човека и |
зе, а он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари |
рем и одговори му:</p> <p>— Она извесно врши какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, к |
хну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разговор, и |
на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се дон |
за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, |
смима извештавала о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извешћа |
аћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још тол |
ти онога страшног зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе |
а опет стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнес |
мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само |
па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече |
се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, тако мора да буде.{S} |
ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чор |
зре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, |
о и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши |
аке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај |
у очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукур |
наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb |
ешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али с |
...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S |
кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} О |
о болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају не |
напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора само |
губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и |
, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу |
одговори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— |
, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Ли |
ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо |
сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па н |
да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види д |
ека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, |
сла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... бој |
еше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише нека |
p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама |
својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударц |
орно...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако |
бе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима |
и: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде те |
си могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не |
> <p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону с |
... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони с |
се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко јед |
страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А |
} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје |
у и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима ни |
но гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало в |
њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p>— |
буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову до |
p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} Са |
столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда |
ича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад ма |
ече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора зн |
а.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, загушеним г |
о.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та... о |
и трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по соб |
сподин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он ј |
е да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то непри |
— Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој! |
обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{ |
ровири једним оком, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном државном контролом |
аде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, |
пренеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га напред. |
одговорима? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како! |
говори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p>— Моја |
у и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, |
севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му паст |
спољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично |
ше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијукну |
идећи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непрови |
изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и |
сподин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти го |
о право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца |
и тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— До |
ћу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад б |
онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па п |
рте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну Гојко |
општи, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога погледа |
..{S} Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде |
ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед |
ам и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни |
кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово.. |
поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се |
ака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} К |
а ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Ал |
а.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са презирањем, |
редено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, |
која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S |
тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвра |
, обузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гој |
у тело пројури нека снажна струја, која га преобрази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га са |
а је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... ум |
е душе његове појављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто |
, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко г |
у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ва |
ади ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е с |
е му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинаци |
и се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, |
н, чим опази радознала женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S |
олике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати |
и малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, |
.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши миса |
вој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгледати пред овим иск |
том недогледном пространству и обојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сија се и пре |
м журбом стаде се облачити...{S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — гл |
бучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му |
че!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како је т |
ала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим реч |
аше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде пред |
и исечено срце... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми |
ви болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опа |
ања...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, стра |
леташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да ра |
" /> <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше ст |
дницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћ |
астадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стој |
и танким ланчићем укусне израде.{S} Она га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а о |
мара од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости њего |
бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако им пр |
не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да |
њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално па промени разговор |
е од свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи |
Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш...{ |
тну једну своју руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа својим великим очима.{S} Уснице |
, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко од |
за акт с потписом Министра просвете, па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, е |
тојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте |
{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озби |
} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зн |
ео над овим китњастим пространством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом |
и да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вра |
и се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати велико узбуђење.{S} Усне му преблед |
м украсом на крају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не |
, трчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са |
{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама пи |
нио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!. |
сасвим одвратан!... <pb n="157" /> Мора га избегавати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрај |
абости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити. |
та је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала |
капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> |
Јесте ли богослов или преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... |
или до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоном, који одговара другарском разговор |
ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да се жен |
и.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се ос |
>— Хоћете ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући неким светлим, необичним погледом, из |
ом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињство и мл |
{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> <pb n="49" /> <p>Веља се смешка |
кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, т |
о у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заје |
а постојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце |
да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако |
што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде |
зове своје осећање према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жал |
ти, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори б |
о сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевљењем, пријатељски, весело... |
е онако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га уплашено погледа.</p> <p>— Није ваљда баш тако свуда |
ема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица га погледа са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много |
падоше ово неколико речи.</p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, |
наставља он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му раз |
који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Вид |
а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш ви |
.{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као изненади, |
гу у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја пол |
је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав, |
али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати оч |
и вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за |
изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадниче ојађени |
ат, тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и |
овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки |
ед Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице |
ећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} |
..{S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га зем |
е пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писареву... онога, његову жену ти |
и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцен |
бица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један саве |
р, помешан са влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у с |
<p>— Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати.{S} Није ни излазило међу људе. |
го онако...</p> <p>— А детињство? стаде га запиткивати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар к |
у неколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем прободен, Гојко одјед |
омени лице, али кроз један тренут стаде га полагано обузимати срџба... </p> <p>— Каквој њиви?!. |
ао тешки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, |
истера већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, пот |
де у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасполо |
обио....</p> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељи |
свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, |
/p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете.. |
нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?... |
учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких очију он још не вид |
с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица |
S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од то |
на Гојков рачун, <pb n="42" /> престиже га и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као |
не сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А ов |
д се састаје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се п |
е одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет ошину преко лиц |
а, што удари директору шамар...{S} Није га познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини |
и како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписат |
роман терет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде, неста |
премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...< |
е чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...< |
.. да умрем овде... .</p> <p>— Оставите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од ста |
ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну му она.</p> <p>— Ето... видите како |
ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и |
исти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помисли он.{S} Они знају |
ткачи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дво |
вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он |
цу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, ви |
она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече мал |
ом застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгле |
.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи |
што му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да није о |
и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како |
ше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе |
е разиђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.{S} Тамо, са општинским пандуром седе он у |
пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо |
...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размиш |
кла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећи: |
писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђе |
зи: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљ |
ију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко |
у стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом стану?</p> <p |
<p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли |
...{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви га презиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Д |
који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све виш |
смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скоч |
p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стењање.{S} Протрља очи, послуша... |
знаш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ј |
не због оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико |
на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком |
ојури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> |
љеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе |
леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} |
ри тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он се приближи Љу |
S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} |
аставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољ |
пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{ |
шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита |
цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у |
екну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа |
и ово весело женино цвркутање развесели га.{S} Одмах стаде сипати чорбу, одговарајући жени:</p> |
шта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђе |
одили разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... |
пред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!. |
се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави м |
...</p> <p>— Као једна породица, допуни га учитељ.</p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала је гос |
— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} |
> <p>— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нем |
ка: нема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нароч |
узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано |
...{S} Ово је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагат |
сразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит, прави мл |
ачајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћ |
гестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га напред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} С |
.{S} Слабим гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он |
, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја са |
овања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> |
ина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако иронично осм |
...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, п |
само, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и |
ика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће! |
бно уписивати? запита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју упи |
, узе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S |
е, па очекиваше да проговори, гледајући га радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саоп |
те на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да |
ну, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша...{S} Разлеже |
стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом, којим обично гледају заљуб |
ајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p |
пита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... нисте ми... |
азиш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан |
а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору |
риђе те потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Пис |
ра часовник зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи |
бљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, п |
на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледа |
на грозница!... рече лекар, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?.. |
езнадежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерен |
в од љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да |
ајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да |
да игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само!...</p> <p>Поседаше и почеше разговор.{S} Љубиц |
Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> онако чупава како се превија, а крв ши |
унезверено и нешто муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p |
шта се говори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао |
е... право на ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отвори |
а топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну в |
се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам д |
— Хе, братићу, па господин Пера... знам га.</p> <p>— Питам те онако... какав је човек?{S} Он не |
тан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, гледао м |
златан часовник... двадесет дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш... |
т дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву |
ло и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући вили |
са своје стране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко |
93_C2"> <head>II.</head> <p>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући |
сла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на к |
мишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа н |
већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту не |
кић.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче иш |
Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љ |
дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175 |
д ћу ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и нам |
и да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта тражите?...</p> < |
Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на ули |
ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, н |
лицајац, него његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је |
о гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— |
одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не гле |
ан од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, п |
неки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му је српски језик |
ти до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи ме!.. |
гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако ми |
роклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће |
ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Ова |
очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у |
а, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан о |
чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи |
т, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела |
у здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти р |
О, ’натема је!.. о часни је!...{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп.. |
то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«...</p> <p>При крају причања отворише |
огу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако |
а...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, |
ледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски р |
сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и |
тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а из очи |
амо не могаше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа при |
е напред, намрштен и узнемирен; обузело га некакво нерасположење, чим је угледао Богосава.{S} Ч |
<p>Веља иђаше необично весело; обузело га оно пријатно расположење, које наступа после дуга ус |
.. овако осрамоћена, убијена...{S} Само га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе |
ати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди. |
рво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... отац...{S} Станка... м |
јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му ниј |
гова необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташ |
зиђе и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она |
о, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете! |
ешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта |
кваси убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p |
угледати онога страшног зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на он |
{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Н |
.{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су т |
сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је |
розору, па одмах одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по с |
то му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља |
но.{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљуби |
ебесном свету, заборављајући на све што га окружује, осећајући само сласт и блаженство од умног |
ма, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора с |
г зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а теб |
трашних, разрогачених очију...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му кле |
се, прикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучил |
свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судниц |
чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу |
, окамењено срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан |
овор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова |
нити се осврте, ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила |
>Гојко изгледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно о |
да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везан |
сар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судници тако често, па улази с коње |
о да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се по |
ца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па само трепће и ми |
му стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више зб |
е Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збун |
.{S} Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом гл |
/> <p>— Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, с |
горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну ви |
ујне и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено |
а још о многим другим стварима, које су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена учит |
} Није могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпе |
а у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски |
одину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, |
аборављајући на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непрестано |
није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пропа |
сподину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори в |
леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, |
од страха.... одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да |
згодну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка |
страну, као <pb n="79" /> човек који је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{ |
уђено: у другој гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме н |
езу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет ништа |
здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздра |
му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао |
ком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранила.{S} Глава ст |
Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и |
ницу, чека као псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћ |
ит потегнем те разбијем скупоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извукао, <pb n="145" |
огај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта |
им, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко |
наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И |
зила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је бил |
бица се насмеја, гледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде |
још више разјари...{S} А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то |
га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, ал |
ри...{S} А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршит |
и те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси виде |
е она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим гр |
платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у с |
ледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{ |
ршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и кр |
лике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{S} Одједном је |
Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} Напослетку <pb |
овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из пр |
своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколико густих жбуни |
нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем |
ретрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радознао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли п |
/p> <p>И они одоше железничкој станици, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још из двори |
p> <p>— Видите тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, видите у густој магли дугач |
ао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гле |
обијемо боље место, неко усамљено село, где нико не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му |
етири часа и... <pb n="174" /> наравно, где не долази често полиција...{S} А, како ти се чини?. |
не размишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да с |
... какво најгоре, најусамљеније место, где нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="1 |
замишља како изгледа оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, задовољства.{ |
е одвратне сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... |
реми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен белим као снег зас |
Ја, знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, к |
уже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{ |
ју да побегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице св |
се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А премештај |
негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерас |
о, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгод |
а доби премештај на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође јед |
Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p> |
{S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног.. |
} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и п |
едан дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази |
да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не оче |
вета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући оч |
а се јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да м |
адежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено с |
знатог намерника.</p> <p>— Шко... школа где је? промуца учитељ оборених очију, осврћући се око |
оје се насмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си |
по крајевима. »Међутим има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе |
ши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му бли |
.</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p |
{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркла све |
јко, крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> <p>После руч |
гунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p> <p>Тек |
от, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља |
ставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде она |
а <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у д |
то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму |
е, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Х |
малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p |
на брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренерази свршетак |
а шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учти |
и више очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајућ |
и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је в |
па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати.</p> <p>Ћата |
јка, који му се представи, па као прави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се у |
рода умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном. |
редмет недирнут...{S} Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на |
га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из |
то се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пер |
неком важношћу удари гласом на речи из гимназије...{S} У његовој кондујити стајаше да је сврши |
па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, и само још да ми би из |
има и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да |
се у овој прилици нашао сведок његовог гимназијског школовања.{S} А он је, морамо признати, у |
з Београда, који <pb n="83" /> тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о р |
морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, непостижно, веће од с |
сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо гимназију заједно...{S} Ви после одосте некуд... у поли |
отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он застаде, трљајући руком чело, к |
жњу.{S} Он превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{ |
има зима... све више је издаје снага... глава јој клону на једно окопано стабло...{S} Кукуруз с |
це из Београда, код које се хранила.{S} Глава стаде прелетати по соби, прилазећи јој понекад та |
ркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на њ |
розница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне |
д ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опе |
у, споља, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогаченим очима...{S} Припи се <pb n="171" / |
о покривач на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешт |
е зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове |
е заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће |
Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} Севну јо |
елики светао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то гл |
шта, ето... била несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и из |
/p> <p>— Ништа... остави ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.{S} Скиде са |
о је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер т |
ео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ |
еди на столици као окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то уви |
мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведр |
н, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми т |
ицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} |
аженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранила.{ |
учену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се н |
њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашин |
би прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веом |
ног...{S} Коса јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, не куца нимало...{S} И о |
полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту |
некако подигравајући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазит |
одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући н |
он стоји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, сам |
е опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њи |
ушевина која труне, сенка...{S} Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелицу |
ца.{S} Иђаше полако, погурена и оборене главе, као болесник, коме се још није снага повратила.{ |
>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте главе, весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући |
} А она, гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра руменило, <pb n="152" /> као д |
та страшна фигура.{S} Поносно подигнуте главе, власно и смело посматраше она посетиоца, који се |
-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> |
вратницама, они испред школе поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица пос |
> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.{S} Једна се чуди н |
по памети... никако да избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Седим |
лушаоци изгледају веома брижни, погнули главе, па само махну њима по некад у страну, почешу зат |
p>— Видели сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер ин |
рта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} Извади из сто |
лед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима с |
шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита |
несена у срећи својој, па претура преко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А |
би и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих недеља.{S} Све је одвратно, страшно, не |
ди, кад човек претура тешку борбу преко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој засп |
ближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа |
стаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао |
и како му спада велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки ка |
ољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се пр |
ла ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} За |
— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом |
бе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учит |
ла... стоји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекид |
капутићу и накривљеном меком шеширу на глави.{S} Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу, и |
ло, ускомешало у њеној помућеној врелој глави, читав хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије |
ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод њен |
амџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом.< |
ије ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави најразноврсније мисли, само је Љубица јасно увиђа |
се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некакв |
одобио, па само трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе г |
е и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски кап |
S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји |
а све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутал |
м, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је обасј |
ли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у очима |
која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не долази на памет ништ |
не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше |
јаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са |
жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрила собом с |
а како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима з |
слима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејас |
је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, г |
мах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше ре |
и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој се лице, постаде светлије...</p> < |
то...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем, ре |
н је обишао неке... и ћата именова неке главније политичке раднике. — Њему сви рекоше да су то |
је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, |
ико пута је, док свршаваше школу, идући главним улицама београдским, застајала пред златарским |
ав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуације присутни |
ба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} |
е околишним разговором, па тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би |
истоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</ |
зјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне укр |
му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Гл |
ака, корача нервозно и понеки пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у |
одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено како ова замотан |
е, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p |
е, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем н |
и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, так |
> <p>Љубица му одмах приђе и, климнувши главом, промуца:</p> <p>— Извините... што нисам ја к ва |
плећима, па се опет издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се смрачи |
.</p> <p>— Хм, добро, добро... махну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> <div |
опазивши на себи његов поглед, махну му главом као претећи.</p> <p>Љубицу одједном, после ових |
ари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта |
рави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољ |
чтив <pb n="40" /> поздрав једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, |
и, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати ње |
н говора, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа |
крете и прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља:</p> <pb n="5" /> <p>— Како сте?...</ |
виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје |
опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једнога ча |
ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} |
мо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ово... х |
бати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као <pb n="79" /> човек који је гађао |
оним простим искреним саучешћем и махну главом ка вратима.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, а |
.</p> <p>Опет ћутање...{S} Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше |
видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, страдалнички, |
е језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну леву руку само прен |
ко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад |
евну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајући с |
Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја те |
, и онако сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељачким потребама и невољама.{S} Доста ј |
у нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писар |
урила се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке п |
код одрасла човека.{S} И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изглед |
ања пријатне снове.{S} Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb n="53" |
ом.{S} Налактила се тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кр |
е, кад јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је р |
у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше сло |
</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће по |
се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и ста |
се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} Старала се да више не мисли, док је не прев |
.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад не б |
невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, па промуца:</p> <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да |
артију.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је |
ете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то |
запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе о |
ешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко стр |
огла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи |
кидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у |
На тако пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше |
а онако... што?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, проговори:</p |
поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у по |
, прави младожења.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан |
њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало |
p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратнице на дворишту.{S |
рвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо...{S} Оч |
шко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам да вас неко тешко з |
оји га пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите |
еним осмехом на устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво д |
ме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што |
е чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се |
S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом а груд |
ије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући очима...{S} Пре |
, лагано.{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз |
...{S} Неко се помаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где |
као да је под утицајем електрине, обрће главу унезверено и нешто муца.{S} Председник га не чује |
одједном некако-необично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, |
предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са прозора...{S} И св |
не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколика нагађања муњевитом брзином. |
} Гледа сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пролећу некакве испрекидане мисли...</p> |
пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен |
свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном |
да идем на робију или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће |
ата се лагано покренуше.{S} Она промоли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па ј |
, слобода!...</p> <p>Председник промоли главу из заседања, раздвајајући неке хартије.</p> <p>— |
пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мр |
као посечена, клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се |
Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом проговори:</p> <p>— |
пштином...</p> <p>Љубица уздахну, обори главу, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђа |
погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном с |
могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> <pb n="208" /> <p>Прогнаше де |
те — ћата.</p> <p>Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешт |
алио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љуб |
ође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја овде? |
ма кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта.</p> < |
нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова р |
Овако пак само уздахне и снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати д |
и квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обори главу нерасположено, као кривац кад се ухвати на делу.< |
еше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спушт |
убити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад |
поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се расветли |
ивати?... шта?... запита Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као |
— Добро, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих |
!... прошапта Љубица страшљиво, обрћући главу изласку.</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Г |
; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међ |
ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак. |
оред кога прође весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учи |
дио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу св |
о, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право у очи, кад му тражи ква |
нај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, па ни прословити...{S} Тада Љубица виде шта је у |
це, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...</p> </div> <div type=" |
..{S} Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи н |
т.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад |
њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз |
а леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере |
ан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb n="187" /> <p> |
о разним плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, о |
сматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, које расте |
склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Нека, до |
свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може |
е ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га зан |
оји јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то уг |
намет, а неком, место памети, зализану главу... рече она иронично, не прикривајући своју мисао |
ко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим |
егао целом ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа ка |
ех...</p> <p>Изговоривши то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својој прис |
Некакво велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа ни |
и навлачи све више, успављујући брижну главу пријатним заносним сновима...</p> <p>Но Љубица не |
ом, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метн |
средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уст |
шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек доне |
задовољству...{S} Смешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем. |
:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не тре |
жава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учион |
Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута н |
, разгледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му задрхта од узбуђења.</p> <pb n="109" /> <p>Гојк |
p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица |
покрет...{S} Јест, познаје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљ |
лух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S} Ника |
предаде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стојанов:</p> <p>— Господин казао скоро ће подне.. |
еце?</p> <p>— Разуме се, одговори други глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с |
м, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, идите кућама... брзо!{S} Журите се |
трепери тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива |
е к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће |
Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уст |
есена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} |
ишта издавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... одговори депозитар о |
ели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су непрест |
тељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем еле |
се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?.. |
она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз |
нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном заст |
код бате...</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па плану својом одважном, плаховитом срџбом.</p> |
из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} |
изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који онако испод по |
ао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p>— А, т |
скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љубице, друже!.. |
до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председника.</p> <p |
ј њиви?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— |
окушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...</p> <p>— |
...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана |
но: половина већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле в |
а навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила у тр |
помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> < |
стрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... румене се |
руже!...</p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тад |
и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке општине дало се |
/p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово |
стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и |
и је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати р |
и он гледајући само цифру, на колико је гласила признаница, па немарно забаци хартију у џеп, а |
<p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</p> <p>— |
сели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су |
мету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ |
ло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу |
он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго |
ој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао радити.{S} Ваљд |
ош ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се |
ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до ху |
} Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, оволико страдање!...</p> <p>— Зашто... |
и он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? запита она и п |
.</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немај |
бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би изгледао, ка |
да отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у ј |
хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене |
зиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их |
знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао п |
ина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко беше в |
екоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Надлагује се свет, море, рече један |
Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је |
угачку песму, па све <pb n="72" /> сеца гласом, узвикујући на неким местима страховито.{S} На с |
ије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, |
задовољством и чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије...{S} У његовој кондујити с |
одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У |
азак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек сит да се |
то неким нежним, учтивим, пријатељским гласом, који чак у извесним приликама задрхће.{S} Прави |
он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што |
... запита Љубица узбуђеним, уздрхталим гласом.</p> <p>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком г |
лаку ноћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p |
ше, задркташе, он поче неким промењеним гласом, из кога звони најжуднија молба и покорност, пол |
осподин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S} Часком, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад |
прошапта она неким пискавим, загушеним гласом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена |
Ко... ко руча?!... запита она загушеним гласом, готово шапатом.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Ми |
{S} Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Оп |
</p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним гласом, полушапатом. — Нико не може грешници опростити, |
да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад |
радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје последњих дана.{S} Ја ви |
обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући руком врело чело:</p> <p>— Идите, |
{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и |
уне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да не может |
Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трљајући лагано руке једну о другу. — Много сте |
ило да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, |
дник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S} |
сено... </p> <p>Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је |
.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт? запи |
колским прирезом? рече писар мало тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав |
т!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини за |
, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па до |
улази у непознато друштво...{S} А она, гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра |
а усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«. |
нем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не |
ево и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам |
Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле, отворена!...{S} У кујни нешто клопара... она се уп |
мирноћом може да створи овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са ов |
/p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p> |
>— Што си таки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, бр |
А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у гл |
увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај от |
, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и |
је човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче |
д га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки |
Прођоше јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!. |
} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлована цев...{S} А револве |
и руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њ |
а...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде |
Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> < |
мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти паксијана како ми опорочава моју очигледну наста |
она скочи весело, узвикнувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га |
у: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пип |
братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца. |
је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као |
ице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, познатије, к |
p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара |
а помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред распећем, и уч |
се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} |
у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајући у |
ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће н |
х стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!...{S} |
ош се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и |
, који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје |
е и опет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном |
у, зове вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако. |
ачуна о владању државних службеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са |
воји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није.. |
о обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој мисли јед |
шта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом.{S} Образи јој сас |
а се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што |
рене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оц |
по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда ник |
а тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверено, питајући се у с |
извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посмат |
ог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је пог |
кога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чуд |
овори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, н |
мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пр |
гу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...< |
</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жа |
а од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој |
ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда |
зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз |
ли је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још |
та ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповед |
асну представу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључали врата?... |
м крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећем на |
низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој осушен |
сла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?... < |
к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} |
толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукам |
а колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи очи, |
. па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто |
ти.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магл |
да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— |
, прошапта она, видевши Стојана како је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чупави |
ј муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта |
да, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих |
али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати |
?</p> <p>— Та... онако...{S} Једнако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} Сва |
а за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му |
оз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој |
о ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне г |
це, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна |
ема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито ј |
>Гојко се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодн |
амулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... |
и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух! |
оји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој ми |
на му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказиват |
он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну |
га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом |
b n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе др |
њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да |
опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на дв |
или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога п |
мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо |
ривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право у очи, кад му тражи квартирину. |
се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом.{S} Образи |
овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, |
ана прилика прилази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверским погледом, и опет н |
се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа препл |
ећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога и |
ецу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љутито.{S} И то ј |
<p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре ка |
S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво ста |
може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, |
рдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено како ова замотана прилика прилази све |
се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону неј |
ва остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка |
то у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из ра |
ц и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још |
ашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, |
гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не з |
леда пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар |
о га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај намештај, па разне ситнице, звонце.. |
м, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одј |
ако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p |
..{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако |
атерати да игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само!...</p> <p>Поседаше и почеше разговор.{S |
Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену, |
!...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> онако чупава како се превија, а |
а говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао да |
<p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећем |
ици, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и коме |
.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p> <pb n="130" /> <p>— Оди овам |
Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Министров потпис...{S} И он доиста показа |
, али разумеш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до ку |
{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једнога ч |
трајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S} |
мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</ |
> <p>— Идите, господине Гојко, кући, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли ст |
/> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га упи |
спиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па само тре |
самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано је у њима некакав без |
рашљивих очију, које ретко, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под обореним кап |
аху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу, где су про |
n="184" /> <p>А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрктала пламичка воштанице и чини јој с |
<p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се |
укле далеко унутра у своје станиште, па гледају <pb n="207" /> отуд страшно, бесвесно; усне сам |
ела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударце камџијом |
двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</p> <pb n="204" /> |
иде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га |
на из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, |
преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила |
...</p> <pb n="184" /> <p>А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрктала пламичка воштанице и |
оним ђаволастим погледом, којим обично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом св |
о превијене на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, пре |
је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче |
а га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без |
за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женским саучешћем.< |
е ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући неким светлим, необичним погледом, из кога би |
сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има в |
е, господине, је ли опасно? запита она, гледајући уплашено. </p> <p>— Врло озбиљна болест, госп |
новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> |
тупи изненада нешто пријатно, рече она, гледајући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти д |
отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окре |
аш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по стварима и намештају, распоређеном по соби |
е они засебно уписивати? запита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, |
да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, и узд |
>Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивља од |
ачених очију, стегнувши старца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још |
уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки сребрнаст обл |
веку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту |
ћи намести столице у хлад па се измаче, гледајући писара онако исто необично, најежено, као и Г |
ата се задовољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако-н |
ко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, које су се отегл |
та, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе |
да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу |
ворила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који се виђ |
м, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледајући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све |
Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значајно...</p> <p>Већ се навршују два мес |
а, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше о |
а...</p> <p>— Пазите само, наставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи б |
варали.</p> <p>— Подне је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху |
.. видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписницу.{ |
>— Загледала се... куда?... узвикну он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави... дај да б |
весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори |
његова изгледа, него му одговори онако, гледајући некуд по зиду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја |
.. треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи |
ђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погле |
веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привез |
</p> <p>— Јесте, одговори он намрштено, гледајући у страну.</p> <p>Напред настаде покрет, гости |
је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и |
ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну.</p> <p>— Знам... али опет...{S} Хва |
ризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући преда се...{S} Баш као наручен!...{S} Дечко м |
Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.</p> <p>— Прво запишите рач |
седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба п |
слања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се |
ћи у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку, гледајући у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразо |
е.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном старицом, која се, ослања |
еним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим вратницама, Љ |
.</p> <p>Депозитар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпо |
стајаше снужден, збуњен, <pb n="108" /> гледајући тупо како му друг отвара прозоре и како споља |
обично, као да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку, гледајућ |
х малишана.{S} Одједном је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бри |
ставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стад |
ра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати |
коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша...{S |
ите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и са |
> <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, проговори:</p> <p>— И све ме зове |
е, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је |
поправљајући разбарушену косу рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила |
ече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон необичну силуету, која се удаљаваш |
пита она, стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом, којим обично гле |
Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево око себ |
... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да доби |
ка... одговори она, црвенећи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без |
шеним гласом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена сељака право у очи, као да га суг |
релу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> <p>— Хајдемо... хајдемо у нашу |
уче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се |
говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на усна |
против? запита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... ни |
и најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треб |
јан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш гос |
p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифру, на колико је гласила признаница, |
Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он |
ед иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући ред, нат |
радила?</p> <p>— Под крушком онде...{S} Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрадовом, одгов |
} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једн |
то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сака |
сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како |
в човек!... онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, те |
ном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па |
мо рад.</p> <pb n="15" /> <p>— Јесте ли гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спремил |
p>— Море, шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита |
S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та... онак |
<p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми |
Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, саже |
викну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загр |
.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговор |
тао сталан, положио практични испит, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли њ |
са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, ј |
нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржа |
b n="39" /> <p>— И не журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... к |
ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам...{S} Души |
шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жа |
адити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, а зовем |
погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па |
те шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада.</p> <p>— |
ад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах |
чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли с |
м...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје с |
p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{ |
е с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо. |
е овако!...{S} Ово је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву ра |
а се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ређаху нека |
ете се, као мртвац...{S} Одједном стаде гледати свесније...{S} Погледа по соби, као да се нечем |
тане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане вели |
</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дво |
приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте м |
тична несразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит, |
..{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да ме узмеш |
. чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен |
нага је издаде...{S} Она стаде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је са |
друго ниси могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управ |
он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каж |
у очи, јер она разгледаше уписницу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она изиђе у двориште.{S} Пролазећи |
и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи св |
p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, дужан сам мало...</ |
Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — он |
ори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p>— Оженио |
оседаше и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брис |
мо зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао |
рној, страшној, пустој празнини?!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује ве |
и.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... узвик |
јући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може з |
а колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на усти |
S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смр |
сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да сл |
му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде ди |
ам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевљењем, пријатељски, весело...{S} |
буњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> <p>П |
а је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен о |
ватреним, значајним погледом.{S} И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руме |
сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим |
цу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и |
Зашто?...{S} Од чега?...</p> <p>Љубица гледаше, пренеражена.{S} Није никад помислила, да ће то |
ољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како |
ога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... уморио се чо |
, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; |
! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? |
мно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним погледом.{S} И она гледа |
сао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко.</p> <pb n= |
немим питањем погледа писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће |
о седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »О |
</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ни |
ко да осети његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто ст |
о лице...{S} Слабим гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</ |
лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, уч |
е доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p> |
и слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учите |
..{S} Јаднице!«...{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање |
ки врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњ |
о послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не |
ти за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се т |
, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту пр |
Први тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, и |
«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана?{S} Одавно је...{S} |
..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нека снажна струја, ко |
а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.{S} По уплашену и необична и |
писар спремио оним друговима, он плану гневом и узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он |
детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљене, непокривене си |
не <pb n="65" /> осврћући се на човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па их одједном нес |
ба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Родитељи помрли, сестре се разу |
незду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше им у п |
стре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замиш |
и сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, в |
аде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово |
ти сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу. |
соба доби сасвим други изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само не онакво, како се замишљало ранијих |
ала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим одврат |
е, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујући се најсјајнијим надама и најслађим |
пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа овом долином; и |
у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!... |
во, чистом љубављу исплетено, ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак |
дни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде |
се, наљубили се, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу? |
ам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па |
а ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко стално |
ође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко |
<p>Све се променило у новом учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину |
адоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и р |
их и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси |
м трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одговори му, гледећ |
до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја |
другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно!</p> <p> |
ле је наступила одвратност према свему, гнушала се сама себе и свега...{S} После, кад се довољн |
нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само пропадох...{S} А сад би |
души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратног, које граничи са |
досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао од |
за своја недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири је |
ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме?... прошапта она и |
гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> |
} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и п |
ни ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пл |
> <pb n="208" /> <p>Прогнаше деца чопор говеда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина трепе |
ести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="8 |
ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише... због |
али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверен |
е кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи |
сажаљења... беше он речитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе од неке хладноће, која је о |
ојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због ма |
pb n="57" /> други израз, понашање, тон говора, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто про |
децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Извол’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се од |
/head> <p>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући се своме стану.{S} |
оље препоручити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближу |
Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем по |
То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} Па <pb n |
а стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— |
ала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том |
ни мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{S} |
цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде |
ћи о чем мајке одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, |
м промени...{S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избега |
двојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже |
ња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити |
ост, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топ |
е притворан скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И кад кака |
Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</p> |
га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају?...{S} Аха |
не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако д |
зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> </div> <div |
тинама питања и прекора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Ш |
јући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми |
идим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озг |
, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p |
љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, |
{S} А што?!... једва промуца. </p> <p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!... |
и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила ј |
незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпушт |
ође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на |
љда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао мно |
ати.{S} Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и оп |
цати, одговарати, не знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко |
ромуца нешто, не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> |
За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркла свес’.. |
а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазна |
еда зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управље |
адањим председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, као |
нци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест она |
е то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?. |
о је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ |
е?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, |
ко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрз |
јко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врис |
ирила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, |
розору...{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он ст |
за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословицама?...{S} Јаднице!«...{S} Бе |
е Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био |
обро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!. |
...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је |
и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} |
зао, него све онако... поиздаље.{S} Час говори некакве одвећ необичне комплименте...{S} Хајде в |
p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезович |
сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући зам |
} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — капетан затеже овде — јер са |
уштена она учитељица, о којој су раније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па до |
епастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити так |
бица се плашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога рада.{ |
цу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ћ |
да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, |
не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би од |
један учитељ поче држати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице |
стаде говорити о том почетном послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и разумевањем, као да је де |
јој живо одговори:</p> <p>— Како... шта говорите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам |
:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам шта ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови уч |
у.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, пос |
на тај посао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том почетном послу.{S} Говорио је таком сигу |
у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем.</p> <p>— |
њи разговор а, о другом чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене |
Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном неумешноћу и |
колико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно од др |
поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из дет |
ривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.< |
леко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, |
љ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се м |
з свеће и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разрогаче |
ичин... требаш ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато |
бацајући неумесне досетке на рачун кога говорника.</p> <p>У току разговора Веља изазва Гојка у |
јој другарица, окрећући се боком према говорнику.</p> <p>После се разви жива дебата о говору, |
почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио |
главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост се намест |
ку.</p> <p>После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањ |
бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује |
м... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Углед |
и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све |
прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се |
ему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb n="163" /> протестовати, он је т |
као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{ |
Беше веома задовољна својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољс |
тица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче |
м вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p> <pb n="87" /> <p> |
ко причати догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писареве, он опази да пред |
ије требало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш |
одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, п |
а пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учите |
..{S} И непрестано се после Љубици, куд год се макне, привиђаше овај прекоран поглед, који сажи |
је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија |
ве да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ј |
еш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.</p> <p |
а ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, |
/> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља |
<p>— Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, |
црвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Ве |
енце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је покв |
лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Ка |
ко ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрењ |
епи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Бог |
нолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— |
осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратниц |
шља, онако из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помага |
раш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> < |
. разговор је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему. |
ад само седи и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби премештај на железничку станицу, г |
де.</p> <p>Сврши се та необична школска година!... »Дакле, то је испит!... мишљаше Љубица по то |
рћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, |
ношћу и разумевањем, као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и |
су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по крај |
мије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламитала...{S} Љубица с |
и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде, слатки братићу...{S} Немам куд... да у |
он треба не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом...{S} Уп |
S} Нисам ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} |
куће по кујни као шипарица од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцим |
овне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску |
о човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од половине н |
е осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, крупан и веома отресита држања; лице |
е Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... о |
S} Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична изгледа.{S} Скроман, тих |
та! узвикну он: урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то с |
ад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица стајаше уз њих, погледајући у стр |
дали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће |
девојка и одлична учитељица.{S} Пре две године <pb n="51" /> свршила је школу.{S} Сирота, нигде |
/p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две године није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздах |
д уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а |
е би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу д |
ричати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, м |
" /> <p>— Хвала вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали школски рад: наставник нам |
S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредит |
сти, која влада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је |
да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па јо |
ој се чини тако обично, као да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи |
еместише: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а |
а да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узима |
ештину многих старијих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, см |
/p> <p>— Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И з |
би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} |
.{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте |
ао што се ова жалосница намучила прошле године, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S |
рече он мрштећи се.{S} Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије. |
јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... свекар нека добричина... она доведена из сиро |
збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит |
о, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав |
зред... па се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која |
/p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</ |
много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— Па.. |
тац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу. |
еобично пргава.{S} Како је радила преко године, тако настави и на испиту: стаде викати на децу, |
есецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у |
ање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој години затекоше нас професори у кафани за картама, хтед |
ђе један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гој |
ога страдања и патњи, што их претури за годину дана...{S} Он никада никога <pb n="162" /> не за |
но а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведоше решења у протокол, договорише се да |
чких лица; то су јој другарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, куп |
иш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затвар |
ћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека свастика порас |
ожићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, м |
братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће о |
еде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити неприја |
а, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако т |
о«.{S} Према томе, и количина трошка на гозби одређује се дужином времена, проведена »на влади« |
па, откупљује се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и к |
а да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана |
о задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — може га одјури |
ања.</p> <p>Другом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му уз |
ка.</p> <p>У току разговора Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— После овога рада биће заједнич |
<p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} |
ад опремише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} |
рити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се |
вање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стал |
Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... пр |
ру, погледајући лукаво, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама |
тресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у |
овим јадником!«...{S} И она погледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица, м |
а добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај ра |
ђе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А |
собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде ври |
осврташе, збуњена, погледајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> |
а се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би добр |
/p> <p>А Влајко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он |
лази из канцеларије.{S} Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да ли да м |
сно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако-необично најежи, увуче г |
гога узрока...{S} Он погледа унезверена Гојка са оним простим искреним саучешћем и махну главом |
еларију и пуштајући за собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} С |
часа отпоче суђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде постављати питања.{S} Оптужују га |
једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави генерал кад с |
а »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа његова карактери |
без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, |
мна, она је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. је |
а болесника, па, погледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.< |
зорима те их отвори, погледајући узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, <pb n="108" /> гле |
е као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху |
усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и пр |
вакога празника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, как |
набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако |
на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ов |
Влајко се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и т |
p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори |
ђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изне |
бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај |
Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— |
по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба С |
се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили |
<p>Затим обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор.{S |
традала много.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} П |
црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осе |
иште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко је |
требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан |
летње ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху Гојка иронично, не скривајући подсмеха.{S} А он стоји т |
, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина: мило му што она сама везу |
ењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријате |
, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она с |
говорити по неку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво |
м речима на његову лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јут |
живота хоћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез |
председник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зна чове |
чајању по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, |
, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако |
во треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, т |
осматрати...</p> <p>Као ножем прободен, Гојко одједном пребледе, искривише му се вилице од стра |
p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, п |
<pb n="54" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p |
оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као да их |
нове навале мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одма |
па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући |
гла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«.. |
у преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p |
груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, н |
никако да избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео |
сови.{S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо по |
?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад лежаше на креве |
огу, које падаху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и |
ите?...</p> <p>— Учитељ орловички...{S} Гојко Савић...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужн |
њега нешто шарено и необично лепо...{S} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада |
ондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмех |
...{S} Почиње шибати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често за |
јектенија десетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мор |
зника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, како он сиром |
је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разговор, идући по соб |
а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише другови, који |
а свима својим драгоценим адиђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлуч |
сто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне |
рејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту |
спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ак |
собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љуб |
ечи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправдање:</p> <p>— Д |
ју, па снује пријатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини |
, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> <pb n="147" /> <p>— |
д на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа. |
ти, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика, да са њим о |
цу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну уч |
ц уђе у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући не |
учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Бео |
о се одавно.</p> <p>Врата шкрипнуше.{S} Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: д |
љицама и стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, |
еостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједн |
знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа д |
pb n="179" /> <p>Једва стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и наме |
чи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све |
, те се не понови ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу ра |
дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело п |
јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он |
кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли мор |
ву писареву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни прого |
ајбоље.</p> <p>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту хартију и таман да почне п |
ко виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по |
е, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?... |
заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ств |
дружења беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор |
о капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше |
ник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о новој влади, |
лику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...{S} |
/p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. |
наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n="20" /> после под |
ненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предавање, па видевши овога неучтива < |
зећи у раду олакшице своме страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а |
есет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са од |
, жудно, са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаж |
Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бра |
ешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет предмета, а она |
га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> |
Кажем ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи б |
гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изн |
па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпун |
столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S |
се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...{S} Само се одвојише |
ица није могла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави на |
вац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотин |
ла, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита |
>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p> |
пи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> <p> |
е изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећ |
седник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право |
е, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обо |
Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... |
еју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући с |
али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спрем |
познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће |
пет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, ра |
асмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и |
S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, кој |
О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да |
е и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само как |
и по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не освр |
а пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да ра |
.{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{ |
осо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек |
ути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћ |
рави себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око његове |
једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да се женим? |
<p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... к |
мехну, очекујући радозналим погледом да Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, |
зао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остав |
видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући како да |
е тамо бити?...</p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зверајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не |
</p> <p>»Чудновата је, баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим |
се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, |
ој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде хартију.</p> <p>— |
— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући исписану хартију и остављајући је у к |
рат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући |
одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћ |
04" /> <p>— Ја... ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако |
... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко оборених очију, избегавајући ону заплетену туђу р |
<p>— Којешта!...{S} Није то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној |
јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила сво |
окренуше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије |
распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А премештаја не |
ако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да с |
хим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост |
и се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наред |
о не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад |
.</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну.</p> <p>— Знам... али о |
ога... </p> <p>— Чекајте!... прекиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да |
а изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и ду |
оси наликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њихов |
чело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, послушавши његов савет, допао овакве беде.{S} Ос |
авајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Он |
чтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја |
прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собиц |
пријатељски:</p> <p>— Идите, господине Гојко, кући, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да ва |
ње и сва страдања...</p> <p>— Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, п |
главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага |
ауке...</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још |
жност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица |
у...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин |
н га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, п |
а пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратниц |
.</p> <p>Она се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њ |
о муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Г |
чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака опази |
разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ школе орлови |
школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом.{S} Она помис |
писар постајаху интимнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвој |
н!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро |
а.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам! |
— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да |
ни и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски капут.</p> |
Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан и |
ектрици!...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, |
шујући ред, натмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж |
дређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Само |
ам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући шта ради, дохвати њену мек |
откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се питаше: откуд то?...{S} Како |
људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му чуд |
и штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нем |
боље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у хо |
, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се при |
ао да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> < |
залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећајем, стаде се нервозно окр |
кавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима из рачуна, али њему н |
по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни разговор по неким св |
мер, Министар полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претер |
паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школском |
о походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно настављ |
лите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку |
бескрајном вечношћу...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, |
њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, че |
почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више уте |
а онда јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p> <pb n="136" /> <p>— Немам ја ниједне ње |
ра онако исто необично, најежено, као и Гојко.</p> <p>— Извол’те, немамо све удобности као код |
љице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљив |
старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јави |
а је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо н |
.{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, о |
па живети... живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста проживе школски распуст у задовољству и од |
се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, до |
ро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасн |
...</p> <pb n="135" /> <p>— Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан |
p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје последњих |
ладости...</p> <p>— Младости?... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу. |
нисте живели?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовања одвој |
, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад |
са велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији, па показује не |
један... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из |
у се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чуј |
Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само за |
би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се к |
а чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са |
ављати једио исто...{S} И овај несносни Гојко, са својим оригиналним особинама, и његови кад ст |
исли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мрштите...{ |
вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} К |
</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p |
вцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, |
сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет заг |
ти по дворишту.</p> <p>— Овде, одговори Гојко, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у соб |
у?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, р |
и кријући очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} |
— Ја морам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— С |
ше свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше |
о послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— |
уше обоје на посао...</p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стењање.{S} |
та било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одли |
вдања«...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се |
Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко т |
би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p |
а, држећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ев |
се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> < |
а се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њ |
и потпуно свој положај.</p> <p>Одједном Гојко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зо |
вота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се от |
нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Гојко устаде туробан; чим се сети синоћње патње, намршт |
.</p> <p>— Заборавих... промрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би се мог |
осла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити |
није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Д |
p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила |
роју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ј |
још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, |
им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> махну главом и стаде са не |
исивач у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у |
, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово |
говориш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнувши старца за раме, гле |
Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он пр |
<p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то |
излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађ |
p>— Не, није то... оставите!... узвикну Гојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања не |
</p> <p>— Море, какав ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за |
. све знам!...{S} Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива м |
ушу...</p> <p>— Да презирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска присуства, па одједном об |
з другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} |
..{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим наш |
она удари у смех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доист |
ана, голубане?...</p> <pb n="153" /> <p>Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узви |
какаше са столица.</p> <pb n="34" /> <p>Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим пр |
главом ка вратима.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, али се после неколико секунада врати, иск |
о погуреним леђима.</p> <pb n="7" /> <p>Гојко се сусрете са њеним јасним светлим погледом и обо |
рхта од узбуђења.</p> <pb n="109" /> <p>Гојко махну руком... одједном затрепта очима, затресоше |
је ново код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако |
ешко сетити презимена писарева. </p> <p>Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Ј |
овим и настадоше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица одједаред изм |
одмах одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па вид |
те кућама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа п |
па се одлучно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом, удешавајући још унапред шта ће радит |
ође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је в |
пити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и сп |
и.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, |
S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто због оскудице, оде |
а јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и неб |
за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаше тако непомичан, преврташе хартију, па је |
лазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врат |
трпели толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, па промуца:</p> <pb n="127" |
мо ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену |
ама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде |
ну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загр |
жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно В |
суше се читави потоци из неба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у сво |
ако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу |
леко, далеко од овога призора...</p> <p>Гојко се подиже испод прозора, погледа сумануто око себ |
. и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши ником |
.{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он |
лаву своду руменосјајни зраци...</p> <p>Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде так |
да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— К |
узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на сто |
разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би |
и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташе око себе унезверено, дркћући од страх |
им чистимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све |
м са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и повучен, избегав |
жују га за »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати |
атићу... ка нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала |
паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света |
у се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се ј |
упи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених о |
и некако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши задовољно, победоносно.{S} Распусти де |
е кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко непрестано преврће уписницу, разгледа потписе раз |
Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори |
к остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена |
се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несвесно, па се полак |
иза сокак, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му п |
? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега |
е пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{ |
p>— Куцни, братићу, нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к врати |
сад се то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љу |
лико речи, руковаше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољн |
ве што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узнемирен; обузело га не |
ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде ве |
чито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учион |
о: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори |
а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто с |
, јер сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи |
погледом да Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао, али му се после разд |
} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да |
д срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањиве очи, па не може да с |
кро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрет |
ане.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше.</p> <p>После по |
ну полицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на л |
, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко прими хартију, разви је и стаде читати.{S} Одједн |
гледа га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у как |
ице.{S} Нисам јој ништа издавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... о |
настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши се.{S} Отвори очи, чуд |
отпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситниц |
пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог није очекивао, а би м |
ојан, млатајући рукама уплашено.</p> <p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште с |
се, одговори други глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те п |
ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окрену |
н благо, показујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је б |
е све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, |
штво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаг |
ије могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, |
уд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће |
.. нешто је на тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{ |
шта, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Види се, она му нешто |
и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча, онако необучен, у школу, разбуди Стојана и |
вратна, те ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди не |
положили, те сте још привремени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу |
атићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а |
S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, |
иближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив <pb n="40" /> поздрав једва климну главом; |
исали? узвикну он, показујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му |
писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, <pb n="42" /> престиже га и сама рече: ис |
вини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред смирио, што |
никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Акс |
и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре неправилности, намрш |
је се имало ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку |
ног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} После неколико недеља они н |
т се окамене...</p> <pb n="184" /> <p>А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрктала пламичка |
рекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламе |
да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета хартије.</p> <p>— Ено |
су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагал |
а врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда |
та...</p> <p>Љубица, како стајаше испод Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заус |
у, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, крупан и веома отресита држа |
, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S} Или није?... не знам, ништа не |
астави Веља, избегавајући одговорити на Гојково питање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а пом |
то.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како |
а, бришући лице и посматрајући измењено Гојково лице.</p> <p>— Јесте, одговори он намрштено, гл |
деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково причање.{S} Кад овај стаде причати о јутрошњем |
p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрш |
па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако |
XXI.</head> <p>У трећем месецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љу |
што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозница, али к |
p> <p>»Како то, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле |
болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... |
ска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, згрчену фигуру, па одмах помисли да |
ран човек... он опет застаде, очекујући Гојкову реч.</p> <p>— О, господине... никад и не сањам. |
тен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочи |
ну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предавање, па видевш |
.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати запл |
} Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову собу, наместила, почистила, уредила све, и она |
не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђаво окр |
тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрип |
браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Пол |
..</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њо |
е пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити |
новима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрес |
о постала равнодушна према свему.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа ра |
гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах |
у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником и старојком заверише се |
ељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чи |
, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Мо |
као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмех |
о... махну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} |
изласка из овога целог стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње време, ступила у тако пр |
знаке и изразе кад се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење |
прости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, рече јој |
де Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?...</p> <pb n=" |
у и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, |
на одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени б |
где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је треће мес |
се јасно један: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог јадника, који не |
p> <pb n="139" /> <p>— Седите, рече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано хо |
јде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p |
и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни |
а од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му за |
тељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу |
му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} |
тну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, пок |
твори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричат |
и шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у друштво!</ |
и вратити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} |
} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео ча |
ко умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p |
врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који им |
и речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Г |
е ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто ж |
..</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на л |
а очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он |
нала се са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb |
м?{S} Седите, рече он благо, показујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном стра |
њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али |
ујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, |
у, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ та |
лазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано... н |
ите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p |
р, чим <pb n="92" /> је Стојан саопштио Гојку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе |
се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине, |
и да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— До |
ца је сад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Ч |
л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна |
ти бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му т |
осити преко равна српска поља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку д |
само нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће там |
глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са највећим задовољством узе он |
ђе беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав |
и, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са за |
о хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која |
опет издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа |
слатко смејао одговору његову.</p> <p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се |
S} За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S |
ити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да шт |
дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, по |
ова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?...</p> <pb n="153" /> <p>Гојко, онако збуњен, |
аш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Збиља романт |
располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже...{S} Не б |
диш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голубице!...{S} Казао сам ти већ, копаћемо злато...{S} |
могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: |
дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она |
скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко из |
а онаким истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се зан |
ене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о пр |
ој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нов |
.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{S} Одједном је обузе ми |
па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{ |
ца...{S} И он извади велики новчаник са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад |
ојаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на др |
ату незаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> <p>— Полако |
увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се неш |
ље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, како |
ђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село...</p |
м сокаку, појури напред, као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни непробојни |
ове појављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно пр |
ка напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији пом |
х жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да |
о лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу свој |
и, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{ |
ца, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећ |
ази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово ле |
} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} |
отпис: »Управитељ школе орловичке«... а горе на врху великим словима: »Краљевско-српска основна |
, досадна измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...{S} Сокак се |
обом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Го |
— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сма |
је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, з |
ш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи... не, м |
радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али с |
рће око себе, очекујући какво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде |
правитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако изд |
да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места к |
вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али |
p>— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p |
лестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да |
дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра |
тарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нис |
склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест.{S} Љубица је причала тешко, с муком, ал |
азбацала по њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихо |
ичи са лудилом...</p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ћ |
ти пут по празној соби, сливајући се са горким јецањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се испла |
већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује како да се спасе од зл |
{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једн |
дједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем...</p> <p>— Мај... мајк |
сећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље...</p> <p>Неко грун |
сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суманут, улете |
ни!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p>— Знам... знам... све знам!...{S |
служимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да |
ону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче, преплаш |
ти свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра |
соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово |
адозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његов |
, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело расположење, и она с |
и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хл |
м очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и о |
p>— Твоја!... прошапта Љубица и уздахну горко, извијајући се полагано из његових руку, којима ј |
окумише председника Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p> <p>— Шт |
итав бездан прекора, тужнога, очајнога, горкога прекора.{S} Изређао је тај поглед све, што њих |
сно чита пређашњи израз тешкога умора и горкога страдања...{S} Он стајаше, не могући ни речи пр |
игне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је |
апаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он |
атварајући врата.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, изву |
ана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлована |
тако као окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећај |
ко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да |
>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и та |
ање...{S} Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се само он |
окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који б |
..{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са такв |
Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне |
ве што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чека да се о |
о није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати |
масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу |
а је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога |
ов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није због тога што... није због шк |
сар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у друштво!</p> <p>— Захваљујем, морам |
"61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или смо се негде виђа |
назије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољством и чак неком важн |
р на неке учитеље и једну учитељицу.{S} Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што |
унај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, |
е одмах прекиде глас Стојанов:</p> <p>— Господин казао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући |
д народа покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па |
Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен на роб |
</p> <pb n="45" /> <p>— Хе, братићу, па господин Пера... знам га.</p> <p>— Питам те онако... ка |
одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештеником...{S} Све се надамо да дођете, да |
вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p |
у држала ова околност:</p> <p>— Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет д |
у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S} Час |
па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као |
Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.< |
некако... као да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио прем |
... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испи |
ти се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин учитељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће |
ако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он само у школи...</p |
догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде |
мало слободније, зна човека — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређаш |
га је...{S} Реци прође железницом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово преда |
јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> < |
шља па изговори наредбу.</p> <p>— Казао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} |
пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— |
и школског туторства, одједном постајеш господин, који има под својим туторством многе младе ду |
памет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> |
жалбе на пређашњега писара овога среза, господина Перу... и председник опет запе, као да му се |
Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш |
кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој брати |
полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— Бар да је не |
писан.{S} У осталом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа |
трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако објашњава свој по |
нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па |
тима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опасно? запита она, гледајући уплашено |
абоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p> <p>»Не, н |
о мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми |
че благо и пријатељски:</p> <p>— Идите, господине Гојко, кући, па гледајте свој посао...{S} Нећ |
<p>Је ли ово Орловица?</p> <p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да ли је школа далеко одавде?</p> < |
ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше кон |
а јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет извијати слатко и речито.{S} Грех |
траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске по |
око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штого |
аде, очекујући Гојкову реч.</p> <p>— О, господине... никад и не сањам...</p> <pb n="128" /> <p> |
сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилазећи |
атићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да в |
м...</p> <pb n="130" /> <p>— Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нем |
ани — па тако...</p> <p>— Сиротиња смо, господине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, по |
седник прекиде ћутање:</p> <p>— Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за кв |
е писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите вашег пос |
оно понижење и сва страдања...</p> <p>— Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часко |
па погну главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љуби |
ећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— Господине, капетан нам вели — и председник показа руком |
школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... као...< |
рут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи... господину.</p> <p>— Нема ту сам, него напред! викну пан |
иђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је он |
да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече о |
тан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жа |
/p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, него државн |
74" /> <p>— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да |
е одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и ку |
д му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и сам по мало зависи. </ |
p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала је господу Богу, који је благословио наш састанак...</p> < |
, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од |
д, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, |
е причање, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, причала...{S} Видиш ти како је |
овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капет |
прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога је...{S |
о ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... као...</p> <p>— Као ј |
о пута долазити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њо |
н да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, неће отказати?</p> <p>— Захваљујем... |
па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради упис |
од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити |
ено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе и, к |
Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема, госпођице, ниједне.{S} Сваки је новчани издатак записан |
{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми зна |
е живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Дана |
је са интересовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату?{S} Потпи |
неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа.{S} |
таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем полож |
4"> <head>IV.</head> <p>— Прво ћемо код госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да |
бицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помо |
нећу те појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати.{S} Није |
олико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу п |
школске потребе.</p> <p>— Сиротиња смо, госпођо, стаде кмет увијати полуиронично, смејући се у |
плашено. </p> <p>— Врло озбиљна болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женска нега...{S} Може бит |
леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука проста |
затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</ |
глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој мисли један малишан: овај пио воде |
овором показа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајући се да не пореме |
чава моју очигледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво мест |
<p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb n="31" /> |
— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од с |
о лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиздизаше |
бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љ |
ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.</p> <p>Љубица, из |
а видевши овога неучтива <pb n="103" /> госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му |
ебњом погледати час једнога час другога госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућутала и уо |
то се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова.</p> |
е разговор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} |
нака љутње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину |
на, с највећим чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи ч |
п ручак, постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко н |
...</p> <pb n="166" /> <p>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чек |
отворено покаже, како је раније опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој |
, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје госте по целој кући, исприча им све што је знала о прво |
да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплаше |
претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љуби |
ом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати |
у страну.</p> <p>Напред настаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвор |
о од нас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ |
е на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} |
S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са обли |
ледаху у страну, од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе срески писар у новој полиц |
ору до орловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> |
цу, па се кроз простран ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситн |
е, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са слови |
ћера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, |
та...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше д |
оћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, је |
ј искреној симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због њене самоће и |
ити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим од цигаре.</p> |
оле право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, |
најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је пос |
один-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ баци струку на стол |
ше на оборену кладу на самој обали, па, готово не споразумевајући се, поседаше на њу.{S} Пролет |
ти весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненад |
се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим |
ше никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, |
руча?!... запита она загушеним гласом, готово шапатом.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Милица, од |
у да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт? запита Љубиц |
>Једне недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати |
власти.{S} Он се приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив <pb n="40" /> поздрав ј |
е срећан?«... па цап преко средине и... готово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{S} Ал |
и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у ст |
} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се највише свиди савет нашег Стојана, прого |
туробан, ветровит.{S} Љубица није могла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје |
е даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> |
хо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу |
раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што је се могло поменути.</p> <p>— Зашто ни |
{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српск |
по, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и |
смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле л |
за другога...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав у |
и је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— Како... не, не, м |
и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се |
га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S |
Пустити децу тако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— |
о онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да ј |
усти зрели воћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљ |
тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покри |
кутија изнутра, засија скупоцена златна грана, посута крупним камењем.{S} То беше доиста редак |
моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора. |
, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се жив |
итав пљусак са какве отомбољене шљивове гране, која се пресамитила преко прошћа.{S} Од невоље у |
сцветале воћке, накривљено прошће, сухе гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, |
азати, само теби...{S} Тражићу негде на граници... далеко... какво најгоре, најусамљеније место |
ња страшнога, болесног, одвратног, које граничи са лудилом...</p> <p>Тако настадоше горки дани |
па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнел |
вати палицу и стаде разгледати крушкову грану, нема ли још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па |
Одједном је завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитила преко плота.{S} Паде неколик |
> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођ |
ле своје танке и необично дуге прутасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека вран |
а тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућут |
е ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се |
огу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... не |
исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: » |
о, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређ |
јем скупоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа... ал |
жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} Паланачки речник |
купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у кос |
реши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави |
нства! подиже писар чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну |
, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Вељ |
очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши |
камењено срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан пр |
ет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се л |
вет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удеш |
о старији помажу неваљалцима — њихов је грех...</p> <p>Изговоривши то, опет погну главу, па про |
стаде кмет извијати слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо |
да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то |
о послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, |
оја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не з |
тику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за т |
ао...</p> <p>— Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову мест |
S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!.. |
ним гласом, полушапатом. — Нико не може грешници опростити, сваки је мора отурити!...</p> <p>— |
ш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде |
сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чи |
p> <p>Писарка угледа отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну пома |
по целом срезу и свима показује некакву гривну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељ |
ма њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, г |
ну фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, погледај |
а прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, |
ја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако ирони |
. је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} |
веж јутрењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и з |
загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апа |
и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица т |
ше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згод |
та да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са с |
чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш |
а...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n="172" /> неба...{S} Кану н |
Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не вар |
{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад мо |
рави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па то није ништа!{S |
> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос |
ос јесам... често.{S} Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и |
>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим телом с |
ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина...</p> <p>Љубица ослушну...{S} Шта се то |
, бескрајном празнином...{S} Даље, даље грозни и страховити призори!... даље... црне одвратне с |
де се облачити...{S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка |
Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко |
ше тешко.</p> <pb n="181" /> <p>— Чудна грозница!... рече лекар, прегледавши га.{S} У осталом, |
S} И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потес |
ључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде |
а сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и |
куњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или |
усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одје |
</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже ве |
е она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и |
на, без мисли, притиснута неким тешким, грозничавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, ни |
ву; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео |
наге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, који б |
не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко |
њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу.{S} Али је одмах преки |
е!...{S} Скочи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити...{S} Тресла га је |
вете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко |
е кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред толикога страдањ |
па чека његову реч, као што се очекује гром после севања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива у |
о; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Вл |
а се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n= |
и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даљ |
то све одједном угаси под првом навалом громовите буре живота, или се само нахватао пухор по жи |
, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које т |
сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош |
даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <pb n="13" /> </div> <div type="chapter" x |
ће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојк |
је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица остаде скрушена, сломљена, без мис |
н према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после већ св |
и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор о |
прибијати уз матер.{S} Она се намршти и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те појести.</p |
јатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} Толико се кидала због те |
ак плане и испољи јасно своју простачку грубост.</p> <p>— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то |
г чега не силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак примам |
руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче |
својим туторством многе младе душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, |
пет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} |
— образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Ве |
. отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, наста |
собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе походе, скоро свакога дана, |
овник зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледа |
и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од |
тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о |
ојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресућ |
ела, спремила се, прикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ |
ркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом о |
се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламен не обу |
па уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њи |
е око његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли с |
ојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је |
задркта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем...</p> |
и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, ко |
е, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се п |
Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> <p>— А |
какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак само уздахне и снуждено обори главу |
т, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p |
ути, онако ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себе, мах |
агано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој с |
почеше стезати...{S} Ватра јој плану из груди; струје многобројне, муњевите јурнуше јој по цело |
па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и зб |
стадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви и |
м узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се |
{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онд |
уша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p |
ћутати, ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сет |
.{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу преко главе!...</p |
и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то, мол |
чи се помутише, и она остаде на његовим грудима као полумртва, онесвесла...{S} Доцније, кад се |
о њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он |
се немарно разбацала по њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је |
их, разрогачених очију...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, |
сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пр |
Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати |
м овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечу |
уден, скаменила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта ј |
ила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... навалише нек |
шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна весе |
но, макар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb n="197" /> пла |
смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисат |
тар, па се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела |
p> <p>Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и |
нички и паде на узглавље...</p> <p>Неко груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу г |
е... али истога тренутка нешто необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се |
еко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, |
сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противничке групе, дошао к судници, весео, са неколико својих прија |
ебу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се опет |
а узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед |
чионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одскачу; погледа на двориште — писар натмурени |
му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глав |
усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан, суманут |
се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошл |
од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу Министру просвете... |
великим очима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише н |
чиње шибати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ра |
а новом сеоском постељом — шареницама и губером; сто, једна плетена столица, ковчег са рубинама |
мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под њима само меко сено, покривено шареницо |
шљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па тек |
. навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде ул |
а почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове...{S} |
нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сил |
ека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање!...{S} О, погрешила је... много је погрешила!. |
шено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мут |
нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикн |
шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, от |
аји сада све увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сва |
рће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха! |
...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази |
ка нешто необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури...</p> <p>Стој |
с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле, отворена!...{S} У кујни нешто клопа |
си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, п |
{S} Полако, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.{S} Она промоли глав |
ништа није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, |
тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и |
Section" /> <p>...{S}Синуло пролеће.{S} Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зау |
х глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу преливаше у нек |
ош доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по др |
се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да т |
он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а ча |
носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се по негде подигли, па се |
чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по градинама са п |
село, навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако за |
изметом.{S} Наједаред сокак се прегради густим, непровидним, огромним облаком прашине, који се |
ли гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.{S} Из потеса долеташе некакав |
амни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по с |
ој дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или |
леда на двориште — писар натмуренији од густих облака, корача нервозно и понеки пут махне главо |
је становала, беше баштица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга з |
...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, густо?...{S} Иде, иде... плива... све ближе...{S} Не ви |
ојих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже прелив |
би.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машућ |
опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко |
обојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне |
ј, где се савија свод небесни, видите у густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца д |
убио!«...</p> <p>Глава јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијено, кошчато, з |
оје она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у дуж |
де, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p> |
на десну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је в |
ице!... шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њен |
з сиротињске куће...{S} Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је ово?!.. |
дена из сиротињске куће...{S} Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је о |
Веља, смејући се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља од |
пи се <pb n="171" /> уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који се топио у зано |
из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања...< |
њен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.{S} Једва чекаш |
рати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде с |
<p>Љубицом овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује ј |
} Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа умирила, па се само |
све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим н |
т дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте |
} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p> |
изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештени а учитељица отпуштен |
окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, кој |
сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} |
мо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго |
ицу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, треба за општину, реч |
мраку... деца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављање и |
тељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осм |
као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са |
ити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила с |
тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n="124" /> пред децом.{S} Промуца |
створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену |
»Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, |
тра, Љубица застаде између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједно |
о једва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржава |
и се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако о |
ама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. »Међутим има дос |
м у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто |
аше љубави.{S} Та она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, узвишеније...{S} Сећа |
егла по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, |
ица је са своје стране много допринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног без |
новопостављена учитељица већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују |
, пренеражена.{S} Није никад помислила, да ће то такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло |
има, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме |
обичну вештину многих старијих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца ве |
<pb n="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазн |
ини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмор |
" /> и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> |
еко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{S} Ник |
, показујући јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом кором.{S} Налактила с |
ак сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, ал |
ду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} До |
..</p> <p>»Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет |
тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му |
ог својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне уд |
а...{S} Расклањај руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно, лагано... као зми |
не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не |
> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим ка |
лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам д |
<p>— Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећ |
стога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. <pb n="158" /> До |
да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да |
еуморно...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, т |
казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас ода |
том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... |
ти узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избега |
по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а |
тране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко прими харти |
и рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то н |
ор! одговори писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, |
Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му зав |
школе орловичке, поред усмене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаше написано на тој харт |
другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па |
нади од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и В |
по соби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје госте по цело |
беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му |
коловала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју ср |
у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отворе |
а се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак |
е овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бо |
из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Нај |
грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред |
S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али |
ла кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрч |
ек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — |
м, сањивим погледом, који јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто за |
каква друга изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио |
су одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељици квартирину, пошто она нема стана |
шло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} За |
да се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, |
вади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толи |
у душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за да |
а бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту ф |
кну он: урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима з |
ине, братове <pb n="202" /> и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунил |
ене, али не смеде показати знака љутње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово |
је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p |
причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! од |
ј:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љу |
— Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{ |
штеником...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он |
око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Са |
ледајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p |
а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањим председником, |
Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и |
се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љуби |
шљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица стан |
опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим |
бичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован посао...</p |
со.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро ус |
отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ств |
се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... разумеш!...{S} |
љицу.{S} Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду |
, а последњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој |
ова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа |
ступише у двориште, Љубица одмах опази, да нови колега целом својом појавом и држањем одговара |
сматраше само учитељице, и одмах опази, да се ниједна не интересује оним што се ради на збору.{ |
ла...{S} Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога приреза?{S} Него ви очекните док ми д |
ши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица |
се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој |
у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за то, и у души м |
, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{ |
:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице.</p> <p>— Нема општина ниј |
и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желел |
се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као м |
Љубици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који им је причинио толики бол, сада т |
у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако мла |
нима.{S} Али ипак мораде себи признати, да је највише охлади одговор оног дечка, који рече да с |
з целог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не с |
у душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим зан |
<p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знају |
страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...< |
ни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му |
јасно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има |
>— Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зов |
Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:< |
ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женс |
он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисл |
себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степен |
Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S |
пљује се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина |
лазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се |
зати нервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часо |
све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену живота, овакви поступци.</p> |
желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то нај |
о!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?...{S} И С |
зна човека — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога |
.</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће |
о ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је с |
е последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две нед |
а бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја |
нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала.. |
легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: |
оуздано, ништавно, лепо само као мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, јер нема к |
довом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био пово |
срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb |
<p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно |
ује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач ја |
та је осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави. |
вати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она |
мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у |
лице, које се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и ст |
говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин и |
где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколик |
му, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубиц |
ам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не |
а.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен |
и.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо...</p> <pb n="144" /> <p>Она скочи, узе његов |
право у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поц |
она његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и с |
веровати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да с |
е сврши нешто страшно и необично важно, да се приближује остварење његових најтајнијих и најскр |
} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сам |
да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Само се још није м |
исли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде |
е нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, п |
е... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свем |
ришти, кука...{S} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске породице!...{S} Па |
е може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му стра |
да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као учи |
е страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви |
ама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, |
кога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама ме |
од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном |
пила у тако пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам |
и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш |
<p>— Нисам још ништа примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да |
/> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капе |
око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао са |
ад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га о |
а га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти |
лештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући разбарушену косу р |
а и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља |
то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар т |
ик одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у пр |
ко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влај |
рата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> |
ко хоће да <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша |
спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто |
ећ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После с |
рочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој |
је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том д |
<p>— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље |
под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни д |
ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, п |
.. скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судн |
ник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколиш |
већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна |
ишта!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљ |
знаницу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, треба за општину, |
огађаје...{S} Он могаше схватити одмах, да Стојан однесе собом највећи његов страх, његово прав |
Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам у |
се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...< |
је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за своја неде |
меје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу |
оли, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу. |
и врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколико недеља цело ј |
азагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а не |
жбеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без по |
<p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А |
х.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам сао |
и немилост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо |
, обрћући главу изласку.</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и са |
— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, д |
овде, слатки братићу...{S} Немам куд... да умрем овде... .</p> <p>— Оставите га, молим вас, реч |
сећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвању |
ти, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда за |
да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљопис...</p> <p>— Хоћете ш |
> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{ |
дик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} |
нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи |
!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ј |
е мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучк |
лепо...{S} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, какв |
на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од то |
полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављањ |
и.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по |
а га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдал |
{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напротив? запита |
ћи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла округласта брадица |
, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?... не знам.</ |
Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога |
ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, |
сећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само за тренутак |
а ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> тебе прија |
баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чек |
га страдања, <pb n="159" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махо |
кама... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну |
опа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко о |
грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много жури |
<p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујн |
љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> < |
среза и платодавац учитељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о |
и... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{ |
веома расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера. |
ренутка у њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се изб |
по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?.. |
м од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим |
ој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?.. |
оћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не ти |
ен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{ |
списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова |
и, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па |
одно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жен |
стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет |
она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помоз |
јко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад |
{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{ |
трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази |
тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} |
гову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту |
и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не в |
ни излазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љу |
S} Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега леп |
осле наступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра, сурова јава...{S |
јма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их научи...{S} Без <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђ |
да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«...</p> <p> |
пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја |
место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се |
зео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди |
све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p |
же!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p>Вратнице се давно з |
свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједном осети, како се |
ред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, |
се...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и ла |
е руке савијене око његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима? |
зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога света, који нам не да живети у ми |
>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе д |
S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> |
пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... г |
шећи се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— |
вши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила |
зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брат |
тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши с |
амо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз... |
p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала свога нежењена коле |
та.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна ш |
азити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна д |
су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n="12" /> за отвар |
на девојка у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... |
а, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређа |
</p> <p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у он |
говор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа изненадно, п |
сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он при |
главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад |
p>— Господин казао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан глед |
еди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнији |
... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ни |
очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било... |
ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред |
А нама остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Ид |
у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћ |
мрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док т |
јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из ра |
је занесену, љубављу очарану душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, девојачком |
обро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се в |
њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух |
Еј, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не треба... не м |
ога четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Нама изволите свакад неде |
p>— Какво?... узвикну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако |
ана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p> |
се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А |
ода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, оп |
ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изне |
.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе |
</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...< |
да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p> |
ду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом навалом громов |
Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак сумо |
ала уредне признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... или не зн |
овором, па тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p> |
ста брадица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гл |
ко, смешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео. |
или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она |
учитељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде |
и бол што је притискао душу...</p> <p>— Да презирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска п |
у се као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо |
ца?</p> <p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да ли је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к се |
од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући |
} Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим |
ка буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{S} Хоћеш?...</p> <p>Она се хтеде испр |
а погледа са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па н |
Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му |
улевала некакав нејасан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} |
писа признанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p |
кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зли су им пси.</p> <p>— Јесте. |
изиђоше у ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признани |
о сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} |
.</p> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, п |
свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за |
p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам н |
ишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одговара она |
идиш...{S} Кад је човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S |
е да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао. |
ао истрке:</p> <pb n="82" /> <p>— Треба да се изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу. |
о.{S} Реците само колика нам сума треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— |
убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га са |
е попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упо |
е.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S} Познао сам вас одмах |
се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, вес |
о ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо... само р |
о значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— Па... требало би... рече он |
ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?.. |
ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој |
: ех!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: |
оже да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузим |
гледна предавања, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео не |
пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује |
...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно |
на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, и |
ња, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му |
о, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љуб |
да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица стај |
онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде т |
а ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада с |
даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?. |
јући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, к |
ко га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без |
одговори депозитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори др |
емо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклон |
..{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S |
.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених |
еколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p>Стојану заи |
етодике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта |
за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сја |
и таки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!.. |
...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се пр |
на.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо трој |
устане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена |
аслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћајући се у кан |
радован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, ста |
еома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али она не беше у стању да |
секоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љубичин.{ |
ам ја како је он био окупио председника да је оптуже због неморалног владања...{S} Њу, једну од |
ља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко |
дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка |
т ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде |
еограду.{S} Неколико пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је с |
ије мисли, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изласка из тешке неприлике, да јо |
са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n |
ква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S |
би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати ономе, који |
досадно!«...</p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... понављаше она већ с |
ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} |
</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p |
о за најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, ка |
дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих мо |
руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о владању државних служб |
.{S} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огре |
нам... управо овај... нисам ни долазила да потписујем спискове, али сам узимала на признанице.{ |
ко лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види |
ње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и |
рочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, жел |
ростији, ништавнији, а некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајк |
..{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно ниј |
ом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста |
примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам |
а у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха- |
нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S |
вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек из |
слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} |
м раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли |
ди, још како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на |
ростире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} |
м.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} |
а Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: |
де га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече |
сним осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће!...{S} З |
сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S |
дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику до |
одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, <pb n="42" /> |
да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге с |
дно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати пра |
онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци |
може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S |
ама идеалише.{S} Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али |
не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Г |
у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадоват |
а школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га ч |
амо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену |
као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су неки до |
она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узим |
S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне |
..{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Ал |
е икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и |
но због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи |
вецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозо |
ну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уп |
је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога |
љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај п |
са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођ |
кли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, |
је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим |
дина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича |
..{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} |
коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрег |
...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спр |
ите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на см |
ај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за вр |
попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју |
b n="154" /> <p>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се боко |
одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се о |
/p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини |
у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог није |
да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре |
се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и с |
та би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би т |
глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бриг |
само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што |
оже сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини у |
..{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, |
ала је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постан |
одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> |
ица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и |
гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш как |
а му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима |
ад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то ј |
сане, одговори му председник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по де |
али кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пута.{S} Иде унаоколо, укршта средином |
ограду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хоћете?...</p> |
ек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га |
тегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама |
је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па |
о и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опаз |
идевши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После |
се потом Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, |
њу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може н |
, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо |
S} А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} |
још може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му |
он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, пр |
е.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да с |
и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко лица |
ек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако |
...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће |
буњен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лев |
о, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати |
> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед око срца, |
стаде са болесником, не знајући још шта да мисли и не разумевајући потпуно свој положај.</p> <p |
Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она |
ог потеса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Го |
одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека сва |
р само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако за |
} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољ |
нажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мал |
ог образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места пол |
сли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у |
само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорит |
: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ |
де је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечувена неправда, једн |
учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да < |
...</p> <pb n="78" /> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема сна |
кратких кукова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у |
о, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два |
у.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узро |
трос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настад |
о усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна миса |
но доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као |
на и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али |
пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко им |
д школским вратницама.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из са |
ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div> <di |
сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачил |
са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p |
презирете ме?... прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркта |
а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га ј |
еке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло не |
он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је |
ги меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бог |
вио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући |
то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?« |
1" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одврат |
и развратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на |
стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Н |
.. обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... |
ркташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се прибл |
, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а |
му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отп |
ца се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочим, па последње из школе...{S} Чујте само!{S} |
> <p>— Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав уло |
о к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га з |
е он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S |
који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилија |
невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док поку |
немаде шта одговорити, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам |
..{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p>Љубица зад |
овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затворите шко |
главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући пог |
" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... ситнице...{ |
преклињања једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији |
?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да |
ди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb |
ма треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у ша |
су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мал |
го нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у шко |
више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не мо |
и... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> |
, које су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена учитељица већ приспела, да су одбо |
приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе л |
преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} |
о... незгодно: сами обоје!« После стаде да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова |
са своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једног родитеља унутра.{S} Уђе једа |
Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу |
пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за р |
им изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм |
ко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, одговори му Стојан. |
ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на |
о: </p> <p>— Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{ |
ије очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па |
ко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му |
Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драго |
олу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А |
о, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлаза |
је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати п |
атићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је |
жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како на |
ама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше ве |
не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову |
ркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је на дн |
ва сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али м |
Пролазећи ходником школским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па коракну |
арски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Ба |
.{S} Рибице...</p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али не |
ор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од С |
о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствари унапред |
ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо...</p> <pb n="144" /> <p>Она |
{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно |
е, братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми гл |
о да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо ра |
з корена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како је гле |
д је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} Пос |
ог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, |
љиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутањ |
да Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно |
у сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посм |
гледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, к |
ојима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко |
као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не зн |
а уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
исао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја зн |
p> <p>»Дакле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се р |
грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља |
другу...{S} Прсти се заплели... не може да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче |
... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли |
Једнако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...< |
окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра м |
ребају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упиш |
бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер ос |
Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, д |
лио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски |
малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у |
кће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, које пију, |
уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав вес |
еше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чис |
ге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} Обузела |
шним, зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа.. |
има и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... н |
н са оном његовом пипавом мирноћом може да створи овакав живот... гле како се живо и весело раз |
тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и |
p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, наста |
већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и о |
..{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није б |
Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на таблицама.{S} У томе му |
е шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то |
о се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдибуба једна!... |
зишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па |
које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да прого |
игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} З |
Али она се још надала...{S} Мислила је да се то може некако окренути, и ако није знала како би |
p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а д |
извијати слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили дв |
ко се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и |
почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној |
ријатности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш как |
Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и п |
ила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради ж |
један поглед на ове малишане довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Ш |
али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм.. |
се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али г |
е од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвор |
их једно од другога, старајући се обоје да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о |
дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни |
ис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договор |
радања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Ал |
то онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n="101" /> После се већ нави |
е, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко |
у наплату незаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> <p>— |
он се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати б |
и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чуј |
господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, |
се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати |
себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у ш |
дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима |
па, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славн |
рине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столиц |
ови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да |
од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јо |
{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пр |
ежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа |
ољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се |
тају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га |
а овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окрен |
о потоцима!...{S} То је... оногај... не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јо |
ор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!... |
мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудно, |
што вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог с |
енутак, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својо |
а побегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S |
о кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте израдил |
детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па п |
} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да |
...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољс |
/p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како |
жа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматрати овај заним |
боли ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво прим |
о, мирно, марљиво... наставници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропу |
пак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим |
вуче покривач на главу...{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјут |
ико више као васпитачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне |
њен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он с |
ну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одј |
ведоше решења у протокол, договорише се да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, па |
привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по сво |
сар се одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати |
научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра |
хе... кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> |
умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига одј |
ва му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се... |
> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} |
е не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не оп |
и.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p |
p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико |
Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху |
е збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нест |
ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у хо |
икупљајући разне податке, спремајући се да спроведе кривца суду.</p> <p>Депозитар одмах запита |
ати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p> |
т се намести врло опрезно, старајући се да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Сед |
да!«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише платни списак.</p> <p>Узевши новац, он се по |
исла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има |
<pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снов |
рктала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у т |
{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је са |
убица га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му |
дном је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хо |
Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ства |
о приближаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас |
се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћају |
после?...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не |
.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај |
роговори Љубица, црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одма |
и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... била |
у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова теш |
, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну |
па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, која га |
а сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа.{S} Увек |
о је, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, |
на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мр |
<p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Изиђоше обојица, погледајући се знача |
за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета?</ |
ди!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад |
</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увреди |
{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, се |
ека, по целој његовој фигури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледа |
пратите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> < |
д овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, |
шају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће |
аци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми с |
{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан народ.. |
о сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окрену |
зговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е |
издатак записан.{S} У осталом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и п |
авши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... ре |
и:</p> <pb n="147" /> <p>— Само немојте да се промените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се с |
...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубич |
к, постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може |
ији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и |
он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка гове |
емо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре д |
... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p>Вра |
, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у св |
о гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа |
о себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то |
лазећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дв |
ама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чич |
Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у |
Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој |
им јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка с |
ан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некако онако.. |
н иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше |
т они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{ |
о да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим |
руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!... |
..{S} То је, знате, чудан народ... хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, велите, тргла се? </ |
е обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе м |
но није... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуд |
и да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у његове |
реже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Ск |
још један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депешом.. |
њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уговор испун |
штине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љ |
ше охлади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Он |
епо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек. |
заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи |
са како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како с |
ако се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и пона |
ше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке |
о, помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и свој |
вори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде |
а је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се |
своме страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гл |
нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га радознало.</p> <p>— Дошао је |
чи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим |
роговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се међу њима почиње отворено непријатељство, <pb n=" |
ти неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред т |
ује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јец |
да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изи |
азије...{S} У његовој кондујити стајаше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао |
"178" /> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много м |
ј је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапск |
ак.{S} Таман оп <pb n="119" /> смишљаше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас |
у чича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад |
страдати?...</p> <p>Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S |
.. мртав!...{S} И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично.. |
и она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши. |
сећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и |
етену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељ |
му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: у |
пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влај |
ћи:</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, |
Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да |
а краја, па и овој погодби.{S} Наредише да учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ чет |
есној школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева |
врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, као сенка, п |
Носи.{S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица узе харт |
школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n="20" /> после подне прегледају са кметом учион |
} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом до |
улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише |
сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мор |
осу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке |
је политичке раднике. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Н |
, па после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и млада...{S} Сад право из школе помис |
»одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није тре |
олео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом |
левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу набав |
и рачуне са досадањим председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га дочек |
је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори дв |
и кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све |
...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће не |
ве те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> |
ам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не |
лашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он < |
ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите |
и, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се |
биљнијем чему према Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи <pb n="140" / |
де, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице удате, уп |
ету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умр |
Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да |
о захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се ве |
е подне прегледају са кметом учионице и да саставе списак свију потребних ствари, које се морај |
пише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђен |
ета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разу |
је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само ако му т |
бавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него |
оли, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступи |
ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту |
са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти с |
ољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S |
р; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст |
мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стра |
ад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком |
.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не сме |
аје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити |
ома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим с |
па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку |
проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет час |
о!... »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити |
је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједн |
сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судб |
ни?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше нај |
<p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљус |
то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема |
ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала |
бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на д |
звати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица до |
само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер |
братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе |
јко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи н |
и <pb n="110" /> из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p |
н врисак...</p> <p>Писар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жен |
е се ружити, растурати...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горк |
је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, ка |
је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће и |
ћи мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све |
сли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој |
Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, |
стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело јој л |
.. сад?...{S} Шта ћемо?...</p> <p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учиониц |
p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим в |
емену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама питања и прекора управи она |
зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!... |
ј проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} По |
ма бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети |
ш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек |
ласом.{S} Часком, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а |
ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> |
> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђ |
} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љути |
рише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не |
овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутњ |
друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, |
ка!...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у с |
/p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што |
о пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</ |
ет се продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како |
аше испод Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су |
не односе Љубичине и писареве, он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме и |
доше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица одједаред измени: постаде |
љка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не к |
? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора |
ч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што |
, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по |
. или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и |
кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутро |
мештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући испис |
<pb n="86" /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање своје |
се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p |
ен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опе |
.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике нед |
аде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ћ |
Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу ран |
алити... свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и |
и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате сво |
да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи нешто...{S} |
умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као д |
да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стаја |
нина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, загушени |
ом и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заб |
ражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ т |
..{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p |
тури се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осе |
, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писа |
И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад па |
смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Изво |
о и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправдање:</p> <p>— Далеко много...{S} И по |
:</p> <p>— Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S} Она је п |
е у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица, смешећи се.</p |
ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И |
ици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Ј |
илици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} |
обро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та.. |
дници...{S} О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам т |
штио Гојку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао |
а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да |
бица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па ск |
еобичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се |
рао пред својом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до са |
урену, згрчену фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писа |
ећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— |
м бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он |
сти се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које |
чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично гр |
ам се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p>Велими |
а те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се в |
су прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, |
у је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде ик |
сатрвен тугом...{S} Управо не треба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нестане такве љубави, |
јка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са не |
ило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више ник |
ено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар ј |
је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p |
у једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезова |
укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да зах |
прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој и |
во свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми |
а памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај гол |
и, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... |
и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је уз |
сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Г |
чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од |
он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ног |
му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему прем |
?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је т |
чне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде пос |
е гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким |
а са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се |
теде погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хт |
да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, не |
нате... списак потребних ства... ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше |
овај паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школ |
вати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по |
е жандарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте |
ле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник и ре |
<p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојк |
господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И о |
} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећни |
ешко мени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко могао примор |
лика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо |
ђим сновима.{S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, пам |
па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно оте |
ћи немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеш |
гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, го |
смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само!...</p> |
вотињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учи |
одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и ист |
Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и |
осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па |
њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му п |
исам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше сте |
хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега до |
</p> <p>Гојко по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе |
после јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb n="168" /> ново, необичн |
чудним погледом...</p> <p>Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} П |
таде да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то не |
{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне |
њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} Толик |
вотом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n="120" /> свију чуда и стра |
месту само пуста празнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде о |
} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав раз |
е.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међ |
, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, г |
то смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав с |
/p> <p>— Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S |
> <p>— Хо, људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p |
ене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помаг |
леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половин |
и не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаш |
з целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке ру |
к томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он |
га. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу м |
рују човечји живот, не сметају младости да <pb n="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели |
и и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да |
преживише, и ниједна сенка захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа |
дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово |
ини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда |
раније и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!.. |
ера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.</p> <p> |
ујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његов |
</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знај |
. одмах... затеже он опет, избегавајући да каже јасно своју мисао.</p> <pb n="148" /> <p>— Како |
.</p> <p>Неко груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, зат |
ђе за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клешти |
ца.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, з |
<p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, |
за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки р |
се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p |
едном <pb n="86" /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање |
како се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:< |
е збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже |
потреса, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, д |
И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му убл |
оза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасн |
и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; доша |
после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу гл |
и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занес |
то није много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> |
лузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p |
<pb n="34" /> <p>Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љуби |
ца у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтед |
у, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он ни |
ор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете |
да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, гово |
ича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича |
а, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже на мест |
д гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену о |
биља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не м |
ри Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков ра |
с у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место |
разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за рам |
е у очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоће |
шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она |
та ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека брид |
а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двориште, Љуби |
м...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му |
азумеш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко |
већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једнога часа отп |
зована учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је уз |
нистарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} |
ој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не там |
опет понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко |
о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Го |
ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило би |
за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену, као пре, па после д |
.{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљено.</p> <pb n="20 |
те!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнак |
а провири једним оком, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном државном контрол |
он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n=" |
ђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти ј |
и уписивали само по десетину нових, тек да имају и први разред... па се свет научио тако...{S} |
<p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не |
њу: </p> <p>— Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу |
едбу.</p> <p>— Казао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремит |
не.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унап |
е...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути |
а су они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам. |
раћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам |
.{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите. |
S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест, као за господин |
њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, |
је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако ид |
ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. » |
иже главу.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се ма |
а што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само ср |
е мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос |
{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За ов |
...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она |
, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га |
ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће |
S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, брати |
иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Н |
не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла округлас |
веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} |
ко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком |
му год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике |
говори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде... |
махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је |
о...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n="14 |
Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напрот |
сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио |
само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на |
чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора |
теже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Гојков |
е свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — капетан зат |
исказано, недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} |
S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да |
остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим |
— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> <p>О |
еких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јес |
о што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, г |
ви ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га врло рад |
се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва проговори.{S} Није му непријатан овај саста |
S} Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се т |
/p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој |
а склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} О |
д опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p>Љу |
дам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смеше |
ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездра |
о провели детињство и младост?{S} Видим да се радо сећате младости...</p> <p>— Младости?... пон |
идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му В |
осав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, збуњена, по |
окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад је почео т |
} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S} Ни сам |
ље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устра |
осмехну, очекујући радозналим погледом да Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплет |
се договори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађа |
се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био покупље |
а полако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мет |
а погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> |
овора са писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с не |
че ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, како он рече, а у самој |
друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— Заборавих... пром |
војски...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су раније говори |
ја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сирот |
ли се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само |
.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледа |
се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Ст |
Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног су |
ницама.{S} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја |
преписа имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> |
жују.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), |
аге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, |
и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене рук |
би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било |
отуда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... готово!.. |
ј голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«...</p> <p>Лете, лете |
ице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... или не знам шта.{S} Тек она |
азе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли дан |
јединице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, потом код секретара у нач |
светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знају |
луша на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута...</p> <p>Чича се, став |
ше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она |
зи никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се |
нова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већино |
у главу, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања.</p |
се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши прего |
!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{ |
n="29" /> марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје |
же, прибра се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима дру |
а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не |
свесно подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаж |
ора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... |
p>Љубица се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи с |
та нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан |
меше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, маш |
обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладн |
и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Је |
ма у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни |
боко предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на |
н, бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к свом |
ри он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари |
руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љубица <pb n="114" /> седи на |
емирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S |
а и стаде прегледати њихове радове, као да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешко |
ик, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме зад |
рукчије: много обичније, познатије, као да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И к |
а сахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђе |
аде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слобод |
живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у с |
људи!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у |
ина Перу... и председник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p> <p>Гојко |
крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу унезверено и |
љате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... председник п |
оји се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се увер |
ојој се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже гла |
ати свесније...{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све |
азговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово ј |
спазио, почео је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да с |
о, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </body |
ући пренеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га напр |
је таком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му беш |
гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрада |
ивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега |
ко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </p> <pb n="180" /> <p>— Хајдемо брже.. |
м!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки |
жна лица, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div type |
чудећи се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше <pb n="132" /> много мрави за врат, ста |
изврши неким полу-пословним тоном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђе |
<p>Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео мл |
а.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што |
ши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} |
а збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> < |
им одговорима? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још ка |
им брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је |
Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном |
ило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, |
а, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</ |
Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка |
у ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мало отежући речи и |
!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могл |
<p>Он застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А она га глед |
еж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунов |
могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледа |
да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде та |
Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p>— М |
ом послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p> |
чака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се при |
у рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као |
ка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема |
но се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема |
ену очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко. |
раду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њ |
у.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос |
аје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p>Љуб |
се стакле и стоје некако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, кле |
а столици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за с |
па јој ствара тако јасну представу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду |
, прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки п |
на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{ |
рет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ру |
тена.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се приб |
јем, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нерво |
коро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p |
е још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, |
о видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, зна |
е сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, |
ког ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га ј |
!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више |
а!... није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно |
о; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p |
ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што г |
лави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, |
у јој игра руменило, <pb n="152" /> као да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не |
и, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S |
ап преко средине и... готово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, |
руши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту |
ти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намр |
ло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се о |
асветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у |
ећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сео |
ају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико |
јих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му п |
ија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путн |
и пићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... ил |
дрктале руке на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубље |
је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p> <p>— |
, застаде, збуњена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издв |
с му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубиц |
убица изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје с |
час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који дру |
о боље препоручити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности збл |
он разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као |
женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће |
уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и не |
<p>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лев |
е беше сувише службено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица |
} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој |
о испољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако оби |
о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} |
у Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и п |
ну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се опет окре |
ћи ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равно |
ети у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописан |
боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пе |
скочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трза |
ој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и уко |
нице, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} |
са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера пи |
у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана... |
уштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кре |
} Иде као убијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па |
узгред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу |
у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да б |
да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред |
а!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет |
<p>— Смрдибуба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} Написао |
нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућу |
, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... |
т ме смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича |
адости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку пријатну з |
десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</ |
штите, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то |
у да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле |
ком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p |
чему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров потпис?</p> < |
амти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не |
и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само |
рече један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учи |
{S} Краљевско-српска;..{S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него |
.{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> <pb |
едбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би л |
могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се кај |
и склопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нер |
ријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и ст |
им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без до |
ајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијук |
уо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се изв |
огу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка посла!... ре |
о свако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је |
оље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема |
тан није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, принесе руку устима, |
} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест баш туњавог...{S} Туњав сам |
новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p>— И |
И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да |
у горких прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљ |
звикну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отреса |
ући главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— |
тивна ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој.{S} Љубица га опет из |
ања из безазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па |
унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и н |
вих дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако |
је појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колик |
чело...{S} Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки |
стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа...{S} Само се вил |
и одбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују чо |
Да га искасапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, не |
имаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, |
их баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> |
е добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} |
Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> |
па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} |
ећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и по |
мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приб |
испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треб |
ад... тако изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Ал |
умела.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бо |
шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и про |
у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељиц |
ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се ч |
овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онак |
срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове |
премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне не |
никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним са |
е увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитала њег |
, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не т |
лашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога рада.{S} Приону |
мет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте |
осподин-свештеником...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За |
тани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она ок |
ћи, узимајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи |
оси...{S} То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к |
нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако изненадних посета.</p> <p>— Кад си стар, |
} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, т |
<p>Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и |
{S} Иде унаоколо, укршта средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна д |
а више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкч |
.. и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то мога |
} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} |
али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли |
на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи |
е сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам |
. а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје |
...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челич |
рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећем |
ко с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, р |
арећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла са |
да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па посл |
још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима |
тела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, д |
не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пр |
на није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фа |
ушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само за тренутак да га погледа |
нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко |
се побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чи |
е видећи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непр |
од столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она |
се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори о |
о зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> < |
че дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је |
у заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашл |
и у далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад |
Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} |
<p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из општине... настави она, па од |
казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да ос |
егледати и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узн |
јући наравно све оно, што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уо |
тојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па |
а.{S} После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како је раније опазила гос |
ајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{ |
јко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога |
господин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти |
да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица |
га успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим другим разре |
лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га ра |
че осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то |
е по далеку недогледу, показујући јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом |
бавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђен |
...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овако детињи из |
во што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жу |
у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила дом |
пијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу |
н човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мој!... |
прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени |
ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав |
S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже |
ђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је ле |
е меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... |
ати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, |
едам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчи |
о, моја господо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они |
ћутања и посматрања. — Овде треба често да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито |
биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, |
ојешта!...{S} Отишла мало послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде |
го ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје |
е, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас |
ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао |
на Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица |
ад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— Зар н |
е, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљ |
м озидану зграду своје среће!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружичасто |
као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако занимљив призор! одговори писар, па |
је тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накрив |
о радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, а зо |
ојешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, |
а, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам |
та набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом приликом и не узме |
а не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја мо |
ма десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за д |
за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он н |
S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, са |
а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да |
акво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек п |
ве!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда |
ање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде |
лега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек с |
ика кос...{S} Милина, не може човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга путовања, стигоше цр |
елика напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији |
аје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним |
ана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта б |
еднако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он |
то ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа |
ше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједн |
радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи... целе зиме се мучим.{ |
} Не знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да бац |
за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамн |
и данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> се зауставе на једном предмету, но сам |
боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не |
оможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него с |
адања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не мог |
што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</ |
оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељ |
омуца:</p> <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> |
корпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је о |
о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу, где су проводили ц |
ице су веома зла језика... једва чекају да чују што за другога...</p> <p>Љубица пребледе и гото |
беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га из |
му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени. |
к стоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести ма |
ели како иде славно: половина већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче... |
S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме |
моћи човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче д |
тен и повучен, избегаваше сваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине |
едном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</ |
тити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда |
е са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb n="8" |
а из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и |
...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у ст |
е испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш к |
>Гојко, онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди |
} Већ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све |
p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још |
и шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар запо |
слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен инат, над |
одлучан <pb n="151" /> па јој напомену да ће имати великих непријатности због тих украса, и за |
тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена. |
ово и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи |
ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...< |
ви затворите школу.{S} Јавите министру да не можете издржавати школски прирез, па нек вам затв |
<p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је про |
сече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школск |
ога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва |
ли смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као р |
ији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре н |
а не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још |
дознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</ |
толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часо |
ели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су |
Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојк |
Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем о |
м и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочи |
усти тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— |
атићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, ка |
p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...</p> <p>— Хо, муке! |
!... прекиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом |
о манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједно |
шом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од ку |
и збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још вели |
/> <p>Његов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на лив |
с места на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима... она осети |
сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорб |
љан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђаше Љу |
им крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шт |
зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште |
} Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> мар |
Обавештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све д |
моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш |
ила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде пре |
се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то теш |
лом невидљивом прашином.{S} Једва чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далек |
н усиљено.</p> <pb n="205" /> <p>— Знаш да сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мно |
месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> |
ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за |
ајдемо брже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не |
Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи |
аме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево ка |
познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чи |
чној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</ |
ати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, сам |
у брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S |
мила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како н |
сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право |
гледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, оч |
као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку учитељу и |
о да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће немаш... |
м уздасима и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала то п |
за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш д |
оју заслужену плату од државе...{S} Још да наредимо само са општином...</p> <p>Љубица уздахну, |
ува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То |
дите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо |
беше довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једн |
сваки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш стра |
и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> < |
дан разред са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема |
S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-х |
азије, целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ет |
ко обично, како причају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одв |
ово претварање...«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде |
рже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нест |
, да је могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} У |
а и поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет ст |
Она стаде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер |
ему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, п |
је старе, непретурене, мисли...</p> <p>»Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне с |
у разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> < |
опет проговори:</p> <p>— Отпустиће је, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председ |
и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кренуше кроз |
ом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.{S} Једва |
уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима |
огачених очију...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави |
ритиште онај тешки магловити сумор, што дави, испија полако...</p> <p>»И зар све од једном да п |
угушен јаук, сличан самртном ропцу, или дављеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соби ни |
мутити јој срећу, тешком муком стечену, давно очекивану!...{S} Та она је цео живот спојила и уп |
убицу, право у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љуб |
.{S} Не, није то... </p> <p>Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се |
милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; плетар |
е сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не води р |
а и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, не |
Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Р |
држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <p |
и нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. </p> <pb n="68" /> <p>— Носи.{S} Нека про |
из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај п |
ђује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан |
абаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све се то изврши неким полу- |
>После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писареву... онога, његову же |
ред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде ску |
нала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} |
прође железницом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах т |
е разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али она не бе |
о, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у д |
ла да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас |
и ишчупани из корена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана |
ди овде...{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, дај прво тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међу др |
ћи је у очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, |
је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} |
ло шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека |
је, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двориште, |
унцем...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па |
, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, |
се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, |
писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, па дај рачуне...{S} У |
S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дан |
т овим безјацима!...{S} Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> <p>»Јо |
</p> <p>»И Зорка остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, |
не око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства.{S} Са лица м |
н опази да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... » |
ма шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те |
анка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим |
Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам... |
з, јављају се капетану.{S} Комисија!{S} Дајте овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S |
. казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама |
у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарању.</p> <p>— И ти |
и је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај чове |
па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том дође |
збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љубица Петро |
невом и узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и |
млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић.. |
} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одговорима? упита она бо |
врши се та необична школска година!... »Дакле, то је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме |
опет остаде сама са болесником.</p> <p>»Дакле то није само мисао... може да буде и истина..{S} |
устиле крила, отвориле кљунове, па само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она |
ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чи |
тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, по целој његовој фигури, познаћете да је то неш |
би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ј |
ва самртникова, с којом се он опрема на далеки, неповратни пут...</p> <p>— Јадни мој братићу!.. |
брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно, ле |
а, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онака |
и хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху |
ац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...</p> <p>Гојко се подиже испод |
кривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> |
Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Ка |
теби...{S} Тражићу негде на граници... далеко... какво најгоре, најусамљеније место, где нема |
осмели да изговори оправдање:</p> <p>— Далеко много...{S} И посао велики у почетку...{S} Његов |
сте, господине.</p> <p>— Да ли је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку |
поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...</p> <p>Гојко се поди |
у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по к |
бица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, о |
илице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају <pb n="207" |
м, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа пр |
рише сокаком једна кола и зауставише се далеко од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна слаб |
не!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи м |
ојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, |
се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови дима, |
ац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се |
кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити глас |
на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хла |
све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само |
е обрте сапутници:</p> <p>— Видите тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, видите |
изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који |
н, панички, самртнички врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не ч |
рави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снаг |
оје је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда |
умње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к ли |
..« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише |
ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од з |
и осећаји, само мутан поглед блуђаше по далеку недогледу, показујући јасно да је душа успавана, |
ен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесним људ |
управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њ |
у села.{S} Часништво орловичке општине дало се на посао — оне обичне ствари које се врше пред |
{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и |
ечном, бескрајном празнином...{S} Даље, даље грозни и страховити призори!... даље... црне одвра |
о сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни животе!. |
S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то. |
е, даље грозни и страховити призори!... даље... црне одвратне сенке!...{S} Овамо је живот, где |
кује вечном, бескрајном празнином...{S} Даље, даље грозни и страховити призори!... даље... црне |
о се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни жи |
ним перјем кукурузним... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чуј |
ело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптереће |
ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши их уђе у ш |
вакодневног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној ис |
мне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се |
дном се обоје тргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао, па трепери својом нежном сребр |
S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гој |
p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево |
једном обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p> |
иљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по н |
} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, |
ку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти б |
тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта |
ред усмене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле потпис: |
киске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бе |
а-речица...</p> <pb n="25" /> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се ч |
једној клупи, неколико сељака и мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено женско чељ |
Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља |
ла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћ |
сејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигла танка пробојна измаглица, а тамо још даљ |
зда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све шт |
ла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа. |
са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из без |
Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави страх |
ћи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња |
алаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за м |
а макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, |
етвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гој |
и опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара |
дсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављ |
аха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и |
нека свастика порасте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер |
снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде з |
, тихо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, са |
добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не т |
се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно ис |
у живота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице с |
е, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печен |
Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} Они се ве |
.{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> |
икао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ниш |
> <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и |
она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знајући ни сама зашто.. |
госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај паметан разго |
ишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, |
да у даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више |
«.{S} И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у |
а соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сен |
..{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} К |
/p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, м |
а својим походама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразгов |
војим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због овог Гојк |
е ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у о |
на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали су узе |
некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} |
јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се |
, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или друго ш |
а: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, |
а.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је |
ристане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним шетњам |
.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, јед |
ена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају каква |
журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хр |
еднако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његов |
сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељачким потребама и невољама.{S} Доста јој је што |
итани још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверств |
га топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан проведоше две сиротице у разговору.{S} Увече, после |
знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p> |
.{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану дан туробан, ветровит.{S} Љубица није могла готово нима |
а свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену лампу га |
али што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} |
са самопрегоревањем...</p> <p>После два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећ |
к најмилија, најдража.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли |
д; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љуби |
, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да ј |
993_C17"> <head>XVII.</head> <p>Трећега дана Ускрса чланови Учитељског Удружења беху позвани на |
седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се н |
ко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} М |
сим школе: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га |
Тако се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с |
ад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судници тако често, па |
..{S} Напослетку <pb n="191" /> једнога дана освану и код њих установљена задруга.{S} Влајко се |
договара се са Стојаном.</p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав |
ити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео д |
о с другога краја среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугог |
ограда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју корист.{S} Његове |
ш да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана вр |
нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите пре |
еду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место сваком дете |
ју не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким |
n="112" /> <p>Једнога хладног, туробног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла д |
{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Мно |
ескрајно страдање, без иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња ис |
ор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љуби |
сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је т |
чиш... знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" |
он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј мор |
p>Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти Гојк |
све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу |
> <head>VI.</head> <p>Протекоше још три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више од |
јку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да доз |
.{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен н |
о срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше како је обузима некакво пријатно располож |
часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{ |
} Потписали сте списак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чу |
ам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је ве |
здвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учите |
н њихов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Ве |
адања и патњи, што их претури за годину дана...{S} Он никада никога <pb n="162" /> не запита за |
ца; то су јој другарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усн |
јрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека свастика порасте.</p> |
одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у |
се договорити...{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће твоја крштеница...{ |
је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанск |
од некакве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад год изи |
е и разговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из |
и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?...</p> <pb n="153" /> <p>Гојко, онако з |
мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена према њему«...{S} И она се се |
мо не онакво, како се замишљало ранијих дана...</p> <pb n="156" /> <p>Живели су скромно, мирно, |
х непознатих, црним застором покривених дана, који јаком наступају...{S} Она се стресе, читајућ |
{S} Колико се само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и другари |
.{S} Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли |
ласом, па му исприча догађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика неср |
ас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писа |
имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства он |
у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије. |
у ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <pb n="21" /> <p>— Рачунаља... а шта му је то |
по, чаробно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да |
" /> <p>— Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезова |
, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n=" |
е зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, н |
је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће |
нила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим с |
почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p>— Љутила сам се много.{S} Ниса |
И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да те |
ече председник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, а |
школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се истина црв |
рвени од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случ |
читељка мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; |
а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја. |
осећала се срећном, много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа |
рже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам шт |
а веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гл |
ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало |
године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти и |
очеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> |
већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељици квартирину, пошт |
ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је м |
се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место.{S} Само тихи, |
<p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живо |
а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... |
јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљиво, као да га не |
се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са на |
а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и бор |
другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице своме страдању.{S} Гојко |
оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давн |
викла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.{S} У |
н, без наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <pb n="81" /> </div> <div typ |
.{S} Одатле се опет настављају светлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на ч |
а у срцима њиховим и настадоше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица |
лудилом...</p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту з |
а Драгутином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се топила само од једнога по |
Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати |
а укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па нигде не м |
ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудник |
бегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви је знај |
љину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљаше |
он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама |
ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли |
ричу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, |
а јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не може |
људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... реч |
вјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запи |
, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад по |
ићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим |
а да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви |
а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуације присутнима.{S} Слушаоци изг |
хну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку |
а Милицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је упр |
равањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вам |
ушу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обузима |
ичним изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе |
ху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан |
и оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запиткивати час Гојк |
а дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти д |
по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће ч |
одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.</p> <p>— Охо, имаћете добру музику на предавању, |
га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она |
о да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља |
ме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи шко |
чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p> <p>— Ш |
стом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездаш |
ели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде ст |
то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја траж |
це меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна рођена! |
изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш с |
уповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи |
и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојк |
»Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, |
p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш |
мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући. |
ан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну квартирину |
сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим. |
бом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу.</p> |
у, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше с |
смо, господине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи један одборник. |
але, накривљене, непокривене сиротињске дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мо |
ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају с |
.</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, намучен, озлојеђен на |
е, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила |
поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим од |
школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да |
нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај |
ће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену ламп |
...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко др |
ега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и ли |
наге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{ |
нате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и |
} Он прилази и одједном јасно разликује два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... |
а... али што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци.. |
но, са самопрегоревањем...</p> <p>После два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, б |
ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху по |
а рад; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} |
ом се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита |
знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шал |
ај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, |
шећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа писарева, па је одмах обузе она же |
наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљават |
ропао бих...{S} На мене скочише у школи два најодраслија ђака.... због неке увреде...{S} Истуко |
а.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским врат |
јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким |
морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то вр |
, овај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као с |
се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb |
p> <p>— Коме?... прихвати писар.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не б |
динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде |
ети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну дубоко, |
у школу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздух |
и је значајно...</p> <p>Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за |
средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало за |
ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве |
анке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара изве |
Нема, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка |
сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио |
лости.{S} Скамије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламитала.. |
ему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</p> <p>Настаде прави лом.{S} К |
огађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет предмета, а она само један разред са три предм |
његову.</p> <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, |
погодби.{S} Наредише да учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсек |
рца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, б |
рактика!{S} Нисам ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног прав |
.{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, не |
едник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не |
ају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих мог |
сто револвера падоше на писареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се |
а имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми т |
сна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две године <pb n="51" /> свршила је школу.{S} Сирота, н |
...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две године није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... у |
а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојк |
p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака |
> <pb n="78" /> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да |
кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи |
} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо |
на не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезати...{S} Ват |
чина саучешћа.</p> <p>Цео дан проведоше две сиротице у разговору.{S} Увече, после скромне вечер |
Вељом стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Вељ |
спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и |
е и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S |
ј отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима тр |
...{S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе |
лану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад б |
зрелих крушака... једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</ |
и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обор |
ако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за |
она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас |
право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, го |
, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слу |
да! помисли она.{S} Мораће једно од нас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кретоше.{S} Уре |
ако би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутн |
p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она |
ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни с |
питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав с |
и срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, |
.{S} Изређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживише, и ниједна сенка захвалности |
се прибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљу |
јави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештени а учитељица отпуштена.{ |
<p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу. |
се одједном промени...{S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља |
стадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли |
</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у р |
розоре... свуд навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Пропе се на |
="59" /> <p>Да ли могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешена загонетка. |
ажи само...{S} Да се сакријемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у р |
оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне девојке... |
е теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад |
о онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се зл |
леда масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју нап |
м, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Пог |
жив, окретан младић.{S} Још с половине дворишта он проговори:</p> <p>— Кажем ја: није се он мо |
и у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже |
лаву и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој |
а прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у сво |
од гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к се |
дједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна уч |
="126" /> <p>Изиђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим путом.</p> < |
одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се |
густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд |
е!... рече она, па се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, п |
главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{ |
{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, стр |
ј... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, н |
о, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S |
..{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, |
еописана лепотица!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, чисто д |
езно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беш |
и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколико гу |
<p>Одједном се нечему досети, претрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радозн |
>V.</head> <p>Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише с |
лача, леђа грчевито одскачу; погледа на двориште — писар натмуренији од густих облака, корача н |
ћа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на про |
дно мора мислити.{S} Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисат |
ко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па к |
одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека дом |
па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прихватају |
S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и В |
љава сокака и ступи у пространо школско двориште, обузе је некаква слутња, <pb n="91" /> и она |
вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, на једној клупи, н |
а се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пр |
често, па улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу |
ицу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она изиђе у двориште.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљала је како ће |
прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шуш |
а његовом домаћицом.{S} Чим наступише у двориште, Љубица одмах опази, да нови колега целом свој |
одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{S} Учитељица заст |
опази Богосава, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> < |
е дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{ |
од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе срески писар у новој полицијској униформи, |
Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако? |
пази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо прове |
у.</p> <p>У том се отворише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. </ |
ојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.{S} Обоје се само упо |
че да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једно |
тва.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; плетар, у који је затвар |
розор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му порем |
у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хладноће.{S} Стојан му са пр |
чекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту.</p> <p>— Овде, одговори Гојко, мрштећи се.</p |
гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим. |
/> <p>Љубица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она про |
...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји |
о!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од |
ким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{S} Неколико његових ђака приђоше к њему.</p> |
ва кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње вре |
, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене и |
и онај ледени камен, који је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко |
/> у једном собичку, што је подигнут у дворишту школском..{S} Пређашњи је учитељ, рече му она, |
и изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосмислене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше |
мо могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али ш |
ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она |
вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе... |
збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало за |
прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорство, она плану |
о!{S} На њему је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, као човек, који је до овога час |
де се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... |
и разговорна жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустит |
а говорнику.</p> <p>После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитни |
.{S} Велика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху своје нестрпљење, врт |
јасне предмете, што се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и по |
} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попадала по |
чају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p> |
о и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то |
Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се |
убица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником |
не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, т |
о господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђ |
в нејасан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у шко |
... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, |
е изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу... које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се о |
и се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} |
е.{S} Опази она и неколико познатих јој девојачких лица; то су јој другарице, старије годину да |
она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, девојачком љубављу; љуби безумно, са највећим самоодриц |
закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта ј |
те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих |
а чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, н |
Ето, купио сам часовник, какав ниједна девојка у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да |
> <p>— А... отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављен |
и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две године <pb n="5 |
Мај... мајко моја!... мајко!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знају |
ареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чист |
м стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља жи |
мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасн |
љајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, од |
в танахне бистре реке и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не диш |
за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред тих сањарија, он се трже. |
ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо |
сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И |
оје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштил |
"9" /> здраво и весело шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој је у тим сновима изгледало друкч |
бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учитељска посла!{S} Све радимо узгре |
ући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме |
аше.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Го |
о већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлач |
и шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирују |
нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и пружајући му руку. |
p>— После усамљена, непријатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, |
личанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотан |
и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некако онако... о |
ожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно место у с |
људских очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко |
не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем.. |
о срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљу |
чију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надањ |
ћи одговор Стојанов.{S} Извади из стола деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону ис |
ше хартију, па је одједном сави, отвори деловодник и метну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он |
ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући исписану хартију и |
овори:</p> <p>— Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> <p>— М |
ало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико п |
асположено, као кривац кад се ухвати на делу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на са |
} О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...</p> <p>Млада, лепих црних очију, та |
ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш вес |
.{S} Од предане и заљубљене жене ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли |
не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед че |
шљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непрестано... и у ситни |
а сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, приј |
је. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха...{S} |
вему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован... ваздан тако!... |
из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извесно, ре |
причања отворише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се от |
} И кметови са вечним немањем новаца, и депозитар крајем свакога месеца...{S} И све, све исто, |
, и задркта.</p> <p>— Добро... одговори депозитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?< |
јући се да спроведе кривца суду.</p> <p>Депозитар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересо |
месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји |
а, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде оста |
очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде, слатки братићу...{S} Немам куд.. |
ене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки оп |
љењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом... |
</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, го |
пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кућ |
е бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам добр |
м захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</p> <p>Наст |
е учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те р |
ећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шт |
вом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет |
p>»Чудновата је, баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело ј |
њега стајаху и одговараху на јектенија десетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, ал |
ком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му беше течн |
{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно |
о сад се уписивало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инок |
{S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нових, тек да имају и први разред... па се све |
оме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скору |
и ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама |
али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљи |
то што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја |
ну леву руку само преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема |
у очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад ст |
јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пруж |
ади ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где |
ана.{S} Нову официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче п |
вој великој кривици, мрдну очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет вр |
ан нам вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слобо |
даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде р |
оред познатога плота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним врати |
о, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјав |
Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</p> <p>— Знам... знам... дркташе она од зиме, |
и шта је ово?...{S} Некаква топлина око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то ди |
с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} А Љ |
и писареве, он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да |
ев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њо |
рли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је мног |
не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} |
и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну |
а време њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дођ |
ног синовца, један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једн |
колиле.</p> <p>— Јаднице!... јадно моје дете!{S} Мученице!... шапуташе она, лијући сузе на ту г |
тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркл |
а једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је т |
певати: стадоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S |
ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја |
лу сеју.</p> <p>Мајка, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, поми |
и се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, о ко |
вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p> <p |
за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни обра |
нтересована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, са децом?...</p> <p |
</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p> |
ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а |
p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе |
.. одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега ника |
о на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«...</p> <p>По испиту наступи још већа промена.{S} |
може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га |
она... учитељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вел |
у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта |
>— Да ли је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих згр |
ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубаз |
ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... |
их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше |
ад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је |
своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А |
од; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p |
х уведе у школу.{S} Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поч |
р Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се улевају у душу још мајчином хра |
јим, он запише у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> |
етиње задовољство...{S} И цело јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, румене се танке |
дговара она механички, више понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>По |
а стана у школској згради« понављаше он детиње речи, корачајући лагано и несигурно својим кратк |
лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задовољство...{S} И цело јој лице детиње, нежно. |
ли се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на |
цу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуперци.{S} Она још није стекла ону необичну веш |
{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у |
>овака</hi> жена има овако невин, овако детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали набав |
е тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...</p> <pb n="206" /> <p>О, сад тек разуме Љуб |
огачених крвавих очију...{S} Беспомоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписани на његов |
е имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облик |
њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па |
тадоше му пролетати сећања из безазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могл |
ти овај тренутак на један часак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је м |
утати и сећати се срећнога и безазленог детињства...{S} Ћутати, ћутати, ћутати... а топлина од |
> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам добро, стотину пута се потврд |
раво ни живео, него онако...</p> <p>— А детињство? стаде га запиткивати заинтересована Љубица. |
а:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост?{S} Видим да се радо сећате младост |
»ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећно детињство, красна младости, нећете се никад вратити! </ |
је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче б |
н пасе, трава расте; пајо, пауне...{S}" Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око |
цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет с |
то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, |
се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изи |
школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па |
S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схватило добро целу мајсто |
љаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете корпе, одељане витке или очишћену ло |
ају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до с |
ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, |
рогим тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се |
оје јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше боја |
ешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па с |
Ах, извините, молим вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су |
а по том ослобођена и раскалашна сеоска деца...{S} И кметови са вечним немањем новаца, и депози |
питкивати, тако радознало, као што мала деца распитују за непознате им ствари. — Жалите јамачно |
етину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{ |
S} Одмах по том стадоше излазити уморна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, сну |
м живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћом мож |
која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, |
или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо |
природе, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Истина јест, при |
а писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и нијед |
ли се...</p> <pb n="208" /> <p>Прогнаше деца чопор говеда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, пр |
подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само как |
еђу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ј |
у; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково причање |
<p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се бел |
та борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ст |
жати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестај |
ица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђо |
је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојк |
"46" /> <p>Љубица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, |
те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи... целе зи |
е им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју... |
..{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећ |
заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а |
.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог да |
А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али се б |
тила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла де |
године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно.. |
м по мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Деца изнеше столице; одједном се ту нађе и Стојан, који |
p> <p>— Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши |
а се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху... |
ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивал |
ја страдања, нарочито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздр |
асно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда |
нога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под ст |
зликовци... да затварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас у |
е креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало |
Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па |
нако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему покло |
икад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или |
сови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се с |
екрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрве |
мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и |
ста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} |
гледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Ос |
ш не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да с |
еко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb |
мишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући р |
<p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на пос |
ина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом |
д ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, |
<p>Љубица се сва предала школи, својој деци.{S} У непрекидном, заморном раду тражила је утехе; |
?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није |
напослетку поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски...{S} Једно јутро ре |
мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, ш |
простачку грубост.</p> <p>— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то играли?</p> <p>— Крпигуза, од |
ујући руком врело чело:</p> <p>— Идите, децо, кући...{S} После подне раније...</p> <p>Кад остад |
/p> <p>— Захваљујем, морам на посао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако |
је. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. з |
агрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, идите кућама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко |
док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше н |
д се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S |
нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу |
дете проживели, у родитељској кући, са децом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више ни |
— Шта ради господин учитељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље |
адовољна својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али се б |
, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, ка |
м стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запева |
, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> < |
рања. — Овде треба често да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљ |
ћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она |
са њима.{S} Обоје се само упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима, о |
е, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Извол’те, говораше попа, |
, да се не осрамоти <pb n="124" /> пред децом.{S} Промуца нешто, не разбирајући ни сам шта гово |
аше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста му никако о |
крену.{S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, заврш |
и она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и утеху чов |
Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко ош |
нимљиво проводити време у раду са малом децом!... помисли она. — Неумна, незгодна је та вечита |
што стоји са овако чистом и упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке |
а.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он |
И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахн |
м ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом дец |
лако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} Она |
ку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене задат |
и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одго |
раде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и крстила се побожно, онако женски: знајући само д |
ко настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуперц |
} Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, жена |
бица се наслонила на прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свак |
ему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе |
Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешк |
непрекидно мора мислити.{S} Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стад |
бро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просвет |
моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?« |
, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренерази свршетак разгов |
се упреподобио, па само трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школ |
оз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, о |
.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а? |
н, са неким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{S} Неколико његових ђака приђоше к ње |
<p>Најзад гости се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греј |
Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају |
ка.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су у |
n="3" /> <p>Његов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише н |
ај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</p> <pb n="71" /> <p>И Љубица одмах уреди своје м |
исту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код |
.{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дођ |
аше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледај |
све шестогодишње теорије...{S} Пустити децу тако у свет!... настави он готово више у себи и на |
ео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кроз простран ходник упути са гостима у сво |
боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе |
нда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школи кора |
...{S} У школу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по ч |
еши задовољно, победоносно.{S} Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој |
оме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на ов |
ито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободн |
о нетактична показа.{S} Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па о |
Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} И њима так |
адимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узг |
о после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овака |
тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна. |
ђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са |
ршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их, помаже им, управо учи их да мис |
ако то, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су |
ојим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој о |
<pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, нем |
кочити, па нарочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се ко |
асова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје п |
{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима |
ом је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одј |
х старијих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на уч |
дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама |
не ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.</p> |
по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност.</p> |
ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који |
ин казао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у |
> <p>— Крпигуза, одговори један смелији дечак.</p> <p>— Зар не знате лончића?</p> <pb n="18" /> |
л’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} |
дине разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па за |
у и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим |
, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда по |
а страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, сиромашне, деце, која с |
са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице. |
вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово н |
Мораво!...{S} Па оне безазлене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно задовољство, које се тад |
ена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.{ |
посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, до |
S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме детиње и дру |
не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједн |
Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S |
с високим оџаком.</p> <p>Путник распита дечка још о многим другим стварима, које су га интересо |
чију, уведе једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> <pb n="16" |
нати, да је највише охлади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за он |
пет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном палиц |
и преда се...{S} Баш као наручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога тренутка скикну кер... |
о, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погле |
е знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њ |
омаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} |
тојанственији, па показује нешто једном дечку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео |
охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ниш |
ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хартију и пружи је кме |
алудној учитељици!{S} До сад се то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде нешто р |
-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Н |
учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е |
штили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и за |
да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неким необичним покретом з |
ћи га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеж |
ца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, оне су г |
ако вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шт |
</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она |
лашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Помаже ви Бог! поздрави |
о јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слободније ђач |
<p>Што бежиш? нећу те појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова м |
{S} Беспомоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписани на његову лицу...{S} Прва му миса |
а се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не... |
тајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим показ |
ало их и сушило својим зрацима...{S} О, дивна, шумна српска Мораво!...{S} Па оне безазлене, сре |
весели жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!. |
на!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слат |
оше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: пр |
ој вечној истини...</p> <p>— О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања. |
збегавајући њен поглед.</p> <p>— Баш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по стварима |
ш да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она м |
рице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босон |
у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у |
каква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру.. |
донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био покупљен, |
<p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је |
<p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учите |
му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори с |
је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. < |
пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о че |
га.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учи |
њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S |
е напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с ко |
па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекат |
еограду, у железничкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, |
сам најсрећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</ |
ми, поверите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица...{S} Нек |
га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} |
школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на ок |
<p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића |
како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Буд |
тена.{S} После овог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, дос |
е добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У тако |
чине и писареве, он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђ |
је разговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога пло |
док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневник онако...{S} Д |
</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође |
нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стр |
нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писарем, правдајући се узгред: </p> <p |
Сад је поручник.</p> <p>Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, |
уштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кућ |
, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би |
угачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима т |
виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких |
, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све |
о наређивати?... шта?... запита Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрв |
/p> <p>— Камо вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</ |
та!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, |
у, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си |
.</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, |
ебних црта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} Извади |
</p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, че |
им руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже |
дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан се дизаше, стењући:</p> <pb n="105" /> <p>— Еј, братићу ја |
... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о |
ећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко неве |
ено, изневерено срце?...{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто |
е и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, с |
да готова!... одговори Влајко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! |
кући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели |
право у висину беличастосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, |
вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb n="4" /> издизаше мало у страну од сеоског |
црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину бел |
е железницом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба |
опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јел |
, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре |
ара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га у |
погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те с |
ељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разглед |
и накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</p> <p>Настаде прави лом.{S} Клетве, пр |
наест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведоше решења у протокол |
S} Наредише да учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на год |
ако ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мо |
е.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар м |
ашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, одговори му Стојан.{S} Ка |
де предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> |
оше ме пред друговима, осрамотише...{S} Директор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како са |
и се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најзад се |
ким кошуљама...{S} Трпковића, што удари директору шамар...{S} Није га познао по ноћи.</p> <p>— |
н, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много... опростите на за |
јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...</p> <pb n="80" /> <p>Кад се сврши школски рад |
е, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле у |
ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа |
.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све ј |
ачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате |
рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична и ј |
Он већ једва владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну |
ку, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко.</p> <pb n="181" /> <p>— Чудна грозница!.. |
{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, |
дела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадни |
у пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је о |
и јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви |
се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кратко ћутање.{S} |
рекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе |
емљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не ма |
по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздух |
{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то |
чи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и не |
ућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пр |
p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа |
вању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јо |
а топлина око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Ал |
о усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба о |
а?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ св |
моћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је |
и?... '</p> <p>Љубица седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, она премр |
е зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{ |
та се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, свет |
троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговори:</p> |
...{S} Збиља романтично!...{S} Прелесна дјева куша постојанство заљубљенога јуноше, баца га у т |
образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} Очи му пла |
ељу:</p> <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први по |
оказивати, ономе знаш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па он |
у незгодно поновити израз Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{S} Беше веома |
седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити |
у меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе |
обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна смеха. </p> <p>— Наша, бра |
шљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао ка |
едном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он сме |
јко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и напослетку поче да држи пр |
свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини |
срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколик |
...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему и |
не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, дру |
по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама |
о уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p |
, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све т |
А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа |
м могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S |
је јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даћ |
е и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се |
тву.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!... |
а би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се нака |
дима беше веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у писмима извештавала о стоци, о сусе |
а...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па рад |
разред... па се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, ко |
читељ орловички...{S} Гојко Савић...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Го |
а.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит |
ри му председник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по десетину нових |
знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> |
склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— |
од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нових, тек |
— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} |
их ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, кој |
е, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... умори |
рашно... нечувено... страшније од свега до сада... некаква катастрофа!...{S} И то је оно што јо |
а времена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетн |
је много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— П |
то не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне веч |
умеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је незгодан тре |
неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И а |
дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав нак |
. понови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовања одвојио сам се из родитељске куће и |
ктаху необично.{S} Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа |
јајни зраци...</p> <p>Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу |
сен или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале с |
ога плота... ено вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се |
и за њу привезао; заволео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је оз |
е, господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оно |
— Знате шта! узвикну он: урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ј |
азасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевене ст |
цана, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, де |
акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дош |
<p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета хартије.</p> |
радозналости а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањим пр |
узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, дост |
, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред |
пајући око плотова и спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пр |
ош овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти |
чи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, зас |
са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут |
ца се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи са стол |
S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше |
цевку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} Смешкају му се |
смо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос |
доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити наг |
љда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и поче |
он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, |
доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте |
чин:</p> <p>— Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати |
оп <pb n="119" /> смишљаше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђ |
исто... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и у |
по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши <pb n="2" /> путника у |
таје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прош |
сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад зн |
7" /> <p>— Само немојте да се промените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свр |
вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то |
ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћ |
укама на дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} |
сталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и заус |
је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} О |
обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезниј |
!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?. |
е исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, |
ислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнул |
то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, прикач |
ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, |
о да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњениј |
} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих |
наје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то и |
исли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се ок |
на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоно |
ајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он оним благим т |
ку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, |
стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њихови односи наликовали меденом месецу, о |
није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, за |
а...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па |
Не, не... треба стајати, треба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Гд |
... овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се |
</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је |
се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... |
руге.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ о |
аву на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни |
не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право ј |
иђе... одмах после венчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега |
>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта |
</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћем |
не, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сам |
до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... |
и звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнас |
е отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручи |
а немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} |
а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било |
вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, |
, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав.. |
ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{ |
едном отвори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо. |
оде својим родитељима.{S} Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и |
и ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p> |
истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а о |
премештај, па дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да ћ |
овели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је |
ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не дово |
мерно развијено: руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; ц |
село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, немојте...{S} |
љ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би вол |
те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се |
а збуњено: припрема траје најмање месец до...</p> <p>— Ха, методика... прекиде је учитељ.{S} Е |
сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку |
а би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у |
сва окаменила...{S} Ужас!...{S} Које је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мртав!. |
-</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} Рибице...</p |
зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра до |
Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не п |
еру, који он не имађаше...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба |
="188" /> <p>— Хо, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S} Али он може ујед |
а?...</p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p> |
олега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видев |
зла; јер није ово полицајац, него његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устр |
... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано поглед |
је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и |
тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ, т |
p>— Тако... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин А |
е премештен.{S} Добар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели д |
ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам |
наше и зближише, па онда поче по издаље добацивати похвале њеној лепоти, памети, лепом положају |
бични доста смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосмислене одговоре, разуме се све у ш |
едила све, и она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само н |
ека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби премештај на железничку станицу, где је оно држан |
објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз.</p> <p>Учитељ |
пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нем |
ама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, о којој дотле |
овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње вре |
чито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман израз, ове живе очи говоре дру |
око, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни с |
е, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сун |
начи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— Па... требало би... рече он, с |
ница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој |
>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из општине... настави она, па одјед |
о-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, неко усамљено село, где нико не до |
далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви |
а, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он оним б |
руменила на лицу.{S} Све се променило, добило самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају |
премештаја нема?</p> <p>— Нема.{S} Веља добио....</p> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S} Как |
дин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојково место, и преселио се на сам |
га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише другови, који су се бавил |
ли оштром казном...{S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто. |
ко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја.{S} По |
љуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан |
егни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <pb n="13" /> </div> <div |
ного, много! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично |
јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати... много, много! </p> <p>— |
лио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те |
{S} Чујте само!{S} Пред учитељски испит добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добро |
наравно у своју корист.{S} Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутр |
} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратница |
ио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и к |
расота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље ц |
, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — ч |
ми и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво |
ам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим |
а нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало и |
ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколик |
шишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу |
<p>Тако идући к селу претресаху полако добре стране свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа |
рукчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушни... све се то пред њом угибало, све је с |
му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у |
заборавите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не мог |
ни проговорити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли бог |
р из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школском раду; свиде јој |
огледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овака |
још од осамнаесте године... свекар нека добричина... она доведена из сиротињске куће...{S} Љуби |
немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> <pb n="126" /> <p>Изиђоше обо |
ми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије и поднесе |
е требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А |
своју тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро... махну он главом, па се поздрави са Гојк |
тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро... махну он главом, па се поздрави са Гојком и од |
сањам...</p> <pb n="128" /> <p>— Добро, добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца рецит |
ељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не з |
премаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо |
е тргла... сасвим!...</p> <p>— Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред собом.</ |
Ту је важна практика...</p> <p>— Јест, добро сте рекли.{S} Практика, света практика!{S} Нисам |
ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије |
ного...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> |
S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</ |
и се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се истина црвене, али т |
ра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича му сложи друго одело на |
д и не сањам...</p> <pb n="128" /> <p>— Добро, добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовц |
S} Ти си образована учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чек |
S} Ми смо ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад од |
мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лев |
{S} Можеш што хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{ |
</hi> се потписао, шапну Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p |
тојана колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо... само раније...</p> <p>П |
деловодник и метну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гледајући никога, па се обрт |
познаде овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... одговори депозитар отегнуто.{S} Онда ја да изд |
еома узбуни од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па с |
, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици.</p> <pb n="194 |
ји се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, п |
да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже председник.{S} Ти већ знаш како му то ид |
а њим и окрете својим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и |
S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: да оставимо разговор за сутр |
се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па от |
своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца п |
} Ћути и чини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, ш |
ници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом стану?</p> <p>— Добро јутр |
отвори уста и проговори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А велиш после... сигу |
јутро!{S} Како у новом стану?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>— |
ља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни к |
ну дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то |
b n="34" /> <p>Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љубица |
на промоли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само севају некакви котуро |
оји дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке омладине.{S} Али свему има к |
вако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гле |
те ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље |
о, мртво лице, а говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила је читати оваки израз на |
"5" /> <p>— Како сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст |
о по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb |
убица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беш |
Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, посм |
асвим се тргла... сасвим!...</p> <p>— Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред с |
огледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану промену израза на лицу |
»О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
у и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </div> <div ty |
о онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком |
ењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, шт |
и... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком болешћ |
лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто онако кад је |
ријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у друго |
оју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да рад |
братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, п |
сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази |
р га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наредбу напамет. — Казао сам, братићу |
на зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо б |
уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} К |
би.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно са |
..{S} Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па после све више и више... навлачи |
ише од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n |
-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћ |
рета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се мор |
риге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банк |
следњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много |
Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он |
<p>— Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— |
лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} |
Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо би |
у, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, |
а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се неве |
ка црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је |
а тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом |
е мени још из детињства... запамтио сам добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо |
атно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та |
беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му |
а ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у |
p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићем |
о теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш како се вел |
} Деца одговарају: по неко већ схватило добро целу мајсторију и одговара правилно.{S} Љубица св |
на бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифру, на колико је г |
ко? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифру, на |
.. шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под мора |
резовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се ла |
ти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес |
но, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно светл |
раги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...< |
бица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако...< |
кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... к |
сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали мл |
Не верујте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца свога... </p> <p>— Чекајте!... прекиде је |
кта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколика нагађања му |
не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хт |
д одступа, откупљује се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према то |
з оних јасних плавих очију сија љубав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликуј |
еце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам откупио сво |
суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор...{S} Обукох се, оденух се, стекох многа позн |
уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неизмерној љубави, коју сам ј |
ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, |
прах...{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће |
цкање суве даске.</p> <p>— Охо, имаћете добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе. |
орно.</p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— |
..</p> <p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета харти |
{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се о |
године... свекар нека добричина... она доведена из сиротињске куће...{S} Љубица је гута, гута |
дном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не би |
арати, не знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту |
овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до кон |
p>— Ето, моја!... моја!... је ли?...{S} Довека!</p> <p>— Твоја!... прошапта Љубица и уздахну го |
руштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита ж |
лите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите ли да би в |
њства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје |
мену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</ |
о!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да с |
пце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени није н |
тељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем нева |
се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам ва |
ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... |
а то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за |
сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде |
ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже он |
ли човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До с |
...{S} Али један поглед на ове малишане довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесел |
на дугогодишње заточење. <pb n="158" /> Довољно узрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашил |
извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за то, и у души му још ја |
ије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он мора очајавати |
и рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости.{S} Скамије старе, рађене још пре два |
рљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица т |
после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим друг |
е сама себе и свега...{S} После, кад се довољно настрадала, постаде равнодушна према свему, бил |
бро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од стра |
ко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора...</p> <p>Путом, што води од |
месечну квартирину...{S} Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло |
. нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рам |
њем, пријатељски, весело...{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, он |
, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предавање, па видевши овога неучтива <pb n=" |
необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет предм |
{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се приближи |
ки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо т |
! одговори Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине |
длучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, не чит |
хо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — цела свадба — поседа |
на погледа, не страховати од изненадних догађаја... оставити све на страну, па живети... живети |
Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са највећим за |
ави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се |
д вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера, |
а му исприча неке раније и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм |
својој, па претура преко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтед |
ј, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> < |
че долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађаје...{S} Он могаше схватити одмах, да Стојан одне |
Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писареве |
ара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступиле разне промене.{S} Пера је |
рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или се |
везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S} Све се испретурало, ускомешало у њеној |
леба.{S} Мало је размишљала о последњим догађајима: обузела је некаква апатија према свему, па |
са Вељом и настави причати о последњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислит |
а осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут...{S} Шта је т |
енска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано н |
p>»Шта он хоће? размишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Управо, он |
у, једнако некуд трчи, нешто распитује, договара се са Стојаном.</p> <p>Једнога дана вејаше сне |
, међу њима нема никакве засебне тајне, договарају се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, |
јко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку опирах |
данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра рано позов |
ан отаљавати!...{S} Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од ск |
сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо |
Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи на |
годину.{S} Заведоше решења у протокол, договорише се да се сутра изврши упис нових ученика у п |
дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n="20" /> после подне прегледају са к |
о на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n="122" /> са Стојано |
ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство женино |
три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велики број |
оју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што |
ао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она |
ајући само сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима...{S} И она осећаше бе |
о окопано стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...{S |
а срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Го |
у.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом |
о, пипајући око плотова и спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан испа |
о исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена збо |
04" /> <p>Љубици смрче пред очима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђа |
гледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао госпо |
разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени теш |
кама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје г |
, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме неш |
одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и |
мор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одма |
никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је ст |
биљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весеља |
апред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неоч |
мопрегоревањем...</p> <p>После два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се |
је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где |
<p>Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила п |
на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с пр |
ћи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима својим драгоценим адиђар |
ти к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се |
се очи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе |
напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро з |
{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, |
да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p> |
, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После |
, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у со |
н?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, |
ако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се истин |
ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажму |
еђају многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачк |
.{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Нег |
ствари, па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мил |
адоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише... |
ња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у с |
им чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који дође пред њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бира |
себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S} Позн |
и.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би мога |
е опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, од |
се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане хода |
ку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко г |
акар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тр |
трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... |
жи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, |
ве...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} |
ре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, |
ли га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хар |
рила преко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за т |
смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је |
та од разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у |
о сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако о |
и се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке |
хлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се д |
но држање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а |
лико:.</p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова |
ек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко. |
тојан се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на |
застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђен |
ном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} |
, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше |
оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана с |
еднога хладног, туробног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у д |
одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напосл |
id="SRP18993_C19"> <head>XIX.</head> <p>Дође испит.{S} Љубица се тек опоравила од болести, па ж |
: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здравље је поправила, |
м времена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из с |
Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p |
девојка у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хо |
.. тако изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Али в |
сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гро |
о, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, ми |
ога приреза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако р |
вараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е са |
один-свештеником...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чуд |
Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајт |
к да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по т |
{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје |
е ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте понели какву о |
пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако...</p> <p>— З |
што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} У че |
се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако то в |
.{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} А ја о |
милија, најдража.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељин |
ездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не |
а, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки. |
е то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак ор |
ечима о вечној љубави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, с |
непогода пропуштено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађо |
њему се то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није ника |
Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та н |
завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <p |
ачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Ш |
звесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... |
ругога краја среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишњ |
и, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет неди |
{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког пре |
је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>— Доб |
на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас |
течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеализма, <pb n="33" /> који се код почетника ду |
једна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, и она п |
ослова који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам је в |
аш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак |
окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња |
и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доиста страдала много.{S} Одједном се загледа у Гојка д |
ао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — капетан затеже овде — |
ана, посута крупним камењем.{S} То беше доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше јој очи |
ледај...{S} Министров потпис...{S} И он доиста показа акт с потписом Министра просвете, па га о |
дан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, раз |
ети... живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста проживе школски распуст у задовољству и одмори с |
гов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</p> |
ете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја з |
ду својим речима на његову лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као |
ику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене о |
другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далеко од ш |
нца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и ста |
Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и пра |
е груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тих |
двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу |
љу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа за |
ило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{S} Дотле су |
...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да тре |
атићу!...{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка |
<p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p> |
свој часовник...</p> <p>Толико пута је, док свршаваше школу, идући главним улицама београдским, |
.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати к |
својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога |
не на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим |
.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али |
S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Него изволите мени, |
латка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окруж |
угачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <pb n="102 |
лаву...{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра усташе обе рано |
и...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош! |
ика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху своје нестрпљење, вртећи се н |
</p> <p>— Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру кр |
лико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре неде |
м, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде |
остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који |
стина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, |
p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Марш одатле, без |
чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наредбу напамет. — Казао сам |
ре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, нек |
и ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш прав |
{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скор |
ућности све то скрива од људских очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне |
гове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из |
њеним родитељима, о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по и |
их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> |
он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше ус |
дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко |
за то време непрестано погледаше ћату, док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А |
ати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад купи сам |
а овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху |
е нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити |
други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана ка |
ука једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брз |
арлах на децу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарла |
, па као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коњ |
.{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко |
ве!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груд |
школскога приреза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, |
е врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке |
чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, п |
о забораве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви радите веронауку, познавање природе, певање... у |
его онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу |
мо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде |
b n="46" /> <p>Љубица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гој |
а се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, с |
на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде опирати а после се |
b n="25" /> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час р |
да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.< |
вориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!. |
. има ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«.. |
лашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, к |
смеја се весело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта |
Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он ду |
н мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; не |
ћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спремаш |
оћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој... |
, које дрктаху необично.{S} Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S |
ека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце |
боли... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, удар |
, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.</p> |
ку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди |
ремишљајући о разним плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа |
гољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица није имала коме до |
<p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујте се, с |
е, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше |
} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} Комис |
како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као код пр |
и, одговори он, прибирајући се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко гу |
акше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ...</p> <pb n="54" /> <p>Кад већ уђоше у село |
страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се |
ов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, д |
више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође |
е Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са |
аса и... <pb n="174" /> наравно, где не долази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Ш |
место, неко усамљено село, где нико не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му помодрело о |
ра у глави разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div> <pb n="1 |
ка одлучност на лицу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила на једној ми |
и?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства она не осети |
погледа за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој свој |
а она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако ј |
јци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безб |
та за собом и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати |
изненадним злом, убијена!...{S} У школу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и п |
јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце?... |
рада!...{S} И она пати!...{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча н |
— Ја не знам... управо овај... нисам ни долазила да потписујем спискове, али сам узимала на при |
слове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена |
е, како учитељи морају по неколико пута долазити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не м |
, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој |
оришта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађаје...{S} Он |
кне по неки старији ђак.{S} Људи почеше долазити.</p> <p>После пола часа заседе цео школски одб |
амо собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> </div> <div |
чате све догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми |
онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало о ком |
2" /> <p>Проскитао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и |
радовало, што их је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисм |
пућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврну |
весела лица.{S} Она се обрадова његову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоћ |
век позива и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатн |
е — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле потпис: »Управитељ школе орловичке«... а горе на в |
лика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} |
...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста теч |
и <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па |
м густим белим покривачем.{S} Из потеса долеташе некакав необичан за село звук, који постајаше |
ни као шипарица од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју |
емо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина |
..{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже о |
у, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним људима...</p> <p>Љубица се пренерази |
о.{S} Иљадама година она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити |
о до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнаста уска-речица...</p> <pb n="25" /> <p |
озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају д |
вркутати млади птичићи и раширити крила домаћа срећа!...</p> <p>Почетком јуна настаде велика жу |
е памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је није привлачило к њему; само |
ам то све преживео...{S} Скућио, окусио домаће среће, раскућио...{S} Као на електрици!...</p> < |
себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш |
{S} И он извесно сад представља правога домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време |
де у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од глади.{ |
p>— Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека л |
а, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, дај прво тањире...</p> <p>После ручк |
Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступише у двориште, Љубица одмах оп |
ка сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш |
ду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу |
но.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и |
госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{ |
одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да глед |
.</p> <p>Љубица подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку разумела.{S |
слити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха. |
љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима... и ваздан других |
не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо в |
и из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи јо |
Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако |
беше веома предусретљива према њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома распол |
pb n="110" /> из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p>По |
и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се |
и стаде преписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још |
молим.{S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан |
подине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет ћутање...{S} Панд |
аду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хоћете?...</p> <p |
јака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта |
ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га плати |
, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много с |
p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече к |
ј и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} |
писар отпочео напад, по свима правилима донжуанске тактике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним |
штене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се до |
да...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... |
а мисли.{S} У последње време писар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, ј |
мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...{S} Зат |
овор, који је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са образованом женском... раз |
у, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се за |
таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до |
, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, згрчену ф |
, што је Гојко, послушавши његов савет, допао овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кривице... |
ше несразмерно развијено: руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама |
ше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости.{S} Скамије старе, ра |
е обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви |
ружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши <pb n="2" /> пут |
тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља, по кој |
дин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти госпо |
p> <p>И Љубица је са своје стране много допринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само зб |
... као...</p> <p>— Као једна породица, допуни га учитељ.</p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала |
/p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је суви |
мет.</p> <p>— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: с |
ошли примили...{S} Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p> <pb n="70" /> <p>— |
адост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни разговор по неким својим сећањем.</p> <p>— Сећат |
и сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите, ко |
!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му |
ети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} Толико се кидала због те своје зле особин |
нити му страдање, само ако му то савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, заплака се |
пне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли ви. |
ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не |
какво страшило, које их раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се они ог |
столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматрати |
го.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p>Велимир јој ста |
, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, |
ати, наступа полагано некаква хладноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међ |
традало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало ради чега живети«...</p> <p>Го |
сте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим по |
ед на несташну децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћ |
суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањим председником, а и да чује шта се говори о про |
бодан, срећан; нема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и ра |
ери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет о |
, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљућим че |
а узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој |
ћутећи.{S} Беше им незгодно настављати досадашњи разговор а, о другом чему нису хтели говорити |
мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајућ |
тане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрегнутост мозга; ово што се непрек |
о јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само тебе кад имам, тебе... |
кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а |
јко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно |
еца...{S} И све, све исто, једнострано, досадно!«...</p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>он |
бе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати једио исто...{S} И о |
које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу...</p> |
ашио, али у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одврат |
Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће |
Један није у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да од |
} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љубице појав |
плашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дркт |
ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p |
ћи шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га за |
м до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједном о |
ли куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему досети, претрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је |
све како је.{S} Само се још није могла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али |
се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозор и |
вртећи се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога говорника.</p> <p>У току разговор |
свакад пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да Вл |
муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— Господине, к |
..{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и |
о је то, братићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страд |
, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју корист.{S} Његове наде д |
уговор испунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве плате прима |
нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нар |
, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно |
о дан сељачким потребама и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је с |
виђаше само по крајевима. »Међутим има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами |
јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S |
, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи бра |
аш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јак |
же све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се у |
то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојк |
код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« з |
иди ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љубице!...{S} Љубице!...</p |
ајући жени:</p> <p>— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти с |
убазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосм |
ак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам шта ви гово |
а Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу |
. рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n= |
ао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што је се могло поменути |
тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До године ћ |
{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је |
да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досад |
им словима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо |
жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био п |
јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она се п |
крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено, обријано; брчићи танки, жућкасти, скор |
/p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла, па ро |
«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само м |
одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ва |
онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечна плата!...{S} К |
а, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта |
бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, др |
а врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је необичан!...{S} А њега нема!... |
у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији, па показује нешто једном дечку, који |
ешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно |
а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да с |
...{S} Што се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину...{ |
и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p |
...{S} Што ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку |
већ не приближише ускршњи празници.{S} Дотле су урадили врло, врло много, прешли су све важниј |
ђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не прогов |
ко ретку и неочекивану играчку, о којој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала радости, |
неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време |
Она, братићу, она... учитељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} |
> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ва |
кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, п |
/p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га до |
тајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи... господину.</p> <p>— Нема ту с |
кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено |
. мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} |
е речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... с |
о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнич |
..{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња.. |
ао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде мисл |
очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближ |
.. женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћ |
упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо |
кву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у црк |
у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича |
авао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја ср |
Гојко одједном, не поимајући шта ради, дохвати њену меку <pb n="142" /> врелу руку и повуче је |
презирањем, заигра на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и н |
ледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати крушкову грану, нема |
да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S |
вако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, С |
м и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби |
ебало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања |
те...{S} Шкргутну зубима, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде |
...</p> <p>Љубица се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да ст |
јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједн |
риса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и став |
где не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рук |
решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, а |
сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да |
в! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>С |
трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... или с |
грудима као полумртва, онесвесла...{S} Доцније, кад се мало прибра од прве навале осећања, узв |
весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је ј |
<pb n="23" /> учитељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, |
..{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љ |
ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, поздрави се в |
ора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на сам |
а се говори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао гл |
ко је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а из очију |
ште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од |
лижити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад бе |
а је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђа |
још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујни као шипарица од четрнаест |
о красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко |
има са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекну п |
му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког непознатог намерника.</p> <p>— Шко... |
ја се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за лега |
арка угледа отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p> |
S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да ч |
— Како сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, пр |
двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрости |
</p> <p>Ђокић, првак противничке групе, дошао к судници, весео, са неколико својих пријатеља, п |
жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвор |
овори, гледајући га радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гла |
дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се о |
љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га бли |
.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одма |
е, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љ |
д госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, како он |
га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да л |
ашно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је вод |
...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S |
пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па сад |
<p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето |
еким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ.. |
...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?. |
аније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запр |
ијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мил |
p> <p>— Извините... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много |
ла се.{S} Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, |
се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потр |
дборник.</p> <p>Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима |
.{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну страну, па грун |
колском раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: тре |
есу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одгово |
купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица с |
.</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то ј |
се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло без н |
дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с |
ка приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они |
али, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!...</p> <pb n="154" / |
.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозн |
школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као |
пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим |
а своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше о |
реба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не |
>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало је румено сунце последњим зрацима свог |
ма.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави он, рукујући се са |
о бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озној |
и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке |
и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да |
олованих људи, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао сведок његовог гимна |
.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуг |
} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се |
<p>— Пре... председник пододбора...{S} Драгољуб Илић... изговори он оштро, замуцкујући на прво |
има колико год хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пу |
ова околност:</p> <p>— Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио пети |
покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо |
и на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љуби |
, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p> <pb n=" |
а дође, обучена и накићена свима својим драгоценим адиђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, ал |
латко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p> <pb n="189" /> <p>— Мајчице, как |
еје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>О |
»предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, кој |
Добро, чекај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад |
са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака Учитељске Школе, кој |
е својих осећаја за време познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни часо |
д <pb n="120" /> свију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} Само му сину та |
беше милија од свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, убијена...{S} Само га једна |
гао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али са |
докруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је п |
од њега испод пуних китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лагано корачај |
бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне чи |
се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленил |
крешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с |
заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за |
коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је |
а одјури преко дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један |
па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним |
="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно |
<p>— Марш одатле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</ |
е влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у с |
истру просвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p |
живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој к |
<p>— Братићу... браћо!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гл |
столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p> <pb n="104" |
>— Шта говориш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнувши старца за ра |
е једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} |
.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му |
а милост овим безјацима!...{S} Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> |
ви сте примили своју заслужену плату од државе...{S} Још да наредимо само са општином...</p> <p |
уга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге промене |
ови необични и, како она мишљаше, важни државни изрази:{S} Краљевско-српска;..{S} Па није хтео |
Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, |
а старешине воде оштра рачуна о владању државних службеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да |
Р.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1899.</p> < |
да га погледа како стоји пред страшном државном контролом и дркће због својих недела...{S} Али |
и прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газд |
ез мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како је господин Драгољуб |
ештај на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов др |
дина, развијен, крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено, обријано; брчићи танки |
вијена и истурена напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице |
кривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово држање одаваше обичног сеоског левенту, који не ради те |
наљути.{S} Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, |
, да нови колега целом својом појавом и држањем одговара њеним ранијим сновима.</p> <pb n="164" |
нске ствари, па после један учитељ поче држати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и зани |
ом својом школом, па ће тако заједнички држати угледна предавања, али претходно захтева да обој |
туден бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћ |
замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, |
ратницама, Љубица опази човека, који се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој п |
пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са уч |
авој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом па |
посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово оча |
S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p> |
ор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко шк |
пандура, који стајаше пред степеницама, држећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад о |
ан судбини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да |
ча неке раније и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не |
е из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да п |
љио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.< |
е касу, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор... |
о ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А |
ма Стојана?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар по |
помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски |
, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче...{S} Ха, присети се |
женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па |
га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајни |
, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно. |
не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио |
собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="19 |
могоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе дру |
ику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Председник прво упи |
итисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? разми |
о заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, неће отказати?</p> <p>— Захваљујем... али сам та |
м се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учитељ |
сне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно. |
на се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, која је одједном обузе...{S} А овај Стојан ч |
ас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас об |
поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ств |
јајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, |
, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком п |
ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који онако и |
таде осећати у коленима, у ногама, које дрктаху необично.{S} Он се једва докотура до прве клупе |
беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед б |
вај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно |
и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши не |
одмах десно...</p> <p>— Знам... знам... дркташе она од зиме, која је одједном обузе, па се одво |
и?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— Под к |
..</p> <p>Богосав, пребледео од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од |
а уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ј |
} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доно |
е, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и другу...{S} Прсти се заплели... |
се одједном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека |
во осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и другу...{S} Прсти се за |
ан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из шко |
мо преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави није |
тоји пред страшном државном контролом и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га о |
у она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки глас... |
ух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово ш |
м погледом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и то |
још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво |
гачених очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита |
рте се пандур Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи... го |
одник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши га та |
/p> <p>— Да презирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска присуства, па одједном обави сво |
>Гојко се осврташе око себе унезверено, дркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешт |
и на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се з |
ха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа |
.{S} Љубица стајаше на вратима учионице дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан се дизаше, стењући: |
ао из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа |
лике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е пол |
есто пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А |
љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакр |
исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под њима само меко сено, покривено |
рно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси |
, несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту |
{S} Он се приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив <pb n="40" /> поздрав једва кл |
на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по школи, |
знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту |
им приликама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући |
у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи к |
е главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој деси |
То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! ре |
</p> <p>— Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да |
ер није ово полицајац, него његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; з |
, <pb n="108" /> гледајући тупо како му друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ва |
то долази на Бељино место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако је некако... чудан.{S} У свему је ошта |
да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јес |
је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једин |
, како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} |
тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, о |
о мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малиша |
бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часо |
тресаху полако добре стране свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила и |
одна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде |
кога... нигде никога иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим вас!. |
детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чинов |
о стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они ис |
х дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких иг |
асмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p |
нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се боком према говорнику.</p> <p>По |
продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како би јој |
д је стекла нове, многобројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха |
познатих јој девојачких лица; то су јој другарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху од ње |
ку презриви погледи, које јој упућиваху другарице њене, остале учитељице.{S} Опази она и неколи |
се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена г |
} Ту се разговарало пријатељски, сасвим другарски, претресале се успомене из младости, управо р |
но, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пер |
ита га она обичним тоном, који одговара другарском разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред |
ој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену паж |
190" /> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи |
де тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има п |
еца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико б |
најгоре, најусамљеније место, где нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="174" /> на |
{S} Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави потоци и |
та то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</ |
{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд |
кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је ј |
ањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде механички, а кр |
паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојил |
о вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ја |
ли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало своју постељу, пр |
?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге пакости, нема сумње, настави Веља, избегавајући о |
велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желе |
аспоређеном по соби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје г |
ржавни чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге промене на себи, али се одједном стресе и навуче |
ако... не, не, молим...{S} Има времена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! ре |
за ђака.{S} Радио је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{ |
.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих |
, опет слабачак самртни ропац, један... други... и очи се сасвим променише, право стакло!...{S} |
..{S} Ово је све друго... <pb n="57" /> други израз, понашање, тон говора, све, све друго.{S} О |
само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Али оволики бол... то је ст |
убица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у зем |
оја придаје необичан израз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице об |
</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној |
изором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје о |
Уређујте се, скомандова, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</ |
ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић |
бацани по столу, или наслагани један на други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија |
а погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како |
редавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S} Предавао је в |
шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође |
{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S |
човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем |
и ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко |
{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде |
<head>XXII.</head> <p>Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спас |
и: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка свет |
ма учестао са својим походама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубиц |
ве месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори други глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај дог |
донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак |
енило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње |
она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само не онакво, ка |
ј; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некако онако... озбиљно, важно...{ |
сам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живел |
она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још |
ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нов |
А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опа |
по цену живота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а врат |
енио па ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако в |
Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва изговори |
а, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује за |
е ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{ |
p> <p>Путник распита дечка још о многим другим стварима, које су га интересовале; тако сазнаде |
се наговори.{S} Стаде се хвалити својим другим разредом, јер то су само његови ђаци, и причати |
ли прелетати и заустављати се на разним другим средствима освете.{S} Све беше испитано, у мисли |
ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народним по |
{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Ал |
>Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хар |
S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео тако поступати?...{S} Не би ни п |
ету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај са |
иљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога д |
Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако |
игара: ораха, крпигуза, лопова и много других!...{S} После наступа мучно и тешко школовање у Б |
ед...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... наслонио руку на Љубичино |
ше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним љу |
ажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, м |
е породице!...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> онако чупава како се |
таде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, |
у, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, само прекор чемеран, отрован...{S} И непрестано |
Па онда настави гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати равноду |
ри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам не |
само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се |
који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та о |
љства и пријатељства она не осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар пост |
и израз, понашање, тон говора, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто промрмља, и више очи |
не, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочим, па последње из школе...{S} Чујт |
јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке зад |
век?{S} Не, није, није...{S} Ово је све друго... <pb n="57" /> други израз, понашање, тон говор |
е од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева вел |
еца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, к |
ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, |
стина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љуб |
сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам... и не |
S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</p> <pb n= |
<p>Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, опијени страшћу.{S} И на ј |
јима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и |
апише у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љуб |
на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже |
обро најпосле...</p> <p>И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да |
у много своје кривице... »Шта смо знали друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо |
ледајући кад ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страдање, |
е подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S |
ето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже се читав ур |
љи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен |
а овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају о |
гији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би |
и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се по |
онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога не може |
ним људима... да нам бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо м |
тку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не сме |
ињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— |
ад изиђоше у порту, по свршетку службе, другови се упознаше.{S} Месни учитељ је старији човек, |
>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Г |
друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем |
и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као код правих ку |
санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли |
ојко није добио премештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раме |
у зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени другови, видевши колико су заостали, пређоше на посао и |
је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву л |
>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам |
због неке увреде...{S} Истукоше ме пред друговима, осрамотише...{S} Директор наиђе и оштро ме к |
а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он плану гневом и узвикну: </p> <p>— Животињ |
брате ово је ваљано... овако са старим друговима провести који часак за трпезом, узвикну Влајк |
ре...</p> <p>После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.{S} Веља седи крај ст |
ељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра |
ко да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о о |
прегледати њихове радове, као да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешкољи, поглед |
о оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него мој |
оложена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јама |
говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потреба |
осле подне иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, заб |
ко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што сад бива, мис |
бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p>Стојану заигра обри |
а језика... једва чекају да чују што за другога...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уплаши.{S |
и, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена Гојка са они |
Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у |
е своје болове, сакривајући их једно од другога, старајући се обоје да се покажу што веселији.{ |
па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Нама |
рисног, чистог ваздуха.{S} Одједном, из другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је |
дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи п |
доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја среза.{S} Тога истога дана дознали су и з |
неком зебњом погледати час једнога час другога госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућут |
које се, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чоба |
еним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако |
ој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с вел |
лагодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој години затекоше нас професори у кафани за картам |
научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад и |
шан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, зав |
едње време и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих |
о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? |
гледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да |
Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам |
ало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ства |
} Какав ће изгледати пред овим искреним другом овако са масницом на образу!...{S} Али се осећаш |
одно настављати досадашњи разговор а, о другом чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу |
довршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} Па онда?... |
е уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он |
} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, који потпун |
а да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!...</p> <p |
ела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Другом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрес |
је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мари... смо |
нарављу, учинила какво зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислила је да с |
S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да о |
а вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И о |
рижељкују у топлој соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком |
та и стаде их купити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше л |
вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, раширених очију |
S} Рука дркће... дркће... она подмеће и другу...{S} Прсти се заплели... не може да намести кажи |
која иђаше напред путањом, па одговори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио.. |
о је имао много ствари, морали су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде |
Добро, добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То |
ко, него се овај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро:</p> <pb n="10" /> <p |
им гласом, трљајући лагано руке једну о другу. — Много сте погрешили, понови он, што сте верона |
ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је ду |
се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен |
сар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <p |
и часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} Из цр |
арочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не |
p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љубице, друже!...</p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде |
овај... </p> <p>— О, пријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито сте |
на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинске ствари, па после један учитељ поче држати пре |
поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некако поста |
неком полусмешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клупе, испод родит |
цкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на |
оран скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И кад какав свену |
.. како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поче он от |
живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити сви они лепи снов |
ви на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, они постају све б |
} И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушн |
ао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и |
везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, познатије, као да се сад тек |
клета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, рече им |
ома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави су.. |
е, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала св |
стаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње вре |
</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново одело, |
азима, па јој се сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли она са |
а ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се о |
на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново одело, нов црн шешир, ко |
сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на |
је коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији, па показује нешто једном де |
.. ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то п |
се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је мислила да њ |
тњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла |
ити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома |
ажише сузама — да сам избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем!{S} Н |
— Ни најмање.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се дава |
да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји један младић, веома леп и отресит, к |
учитељица?!...{S} Хоће, хоће... знам... друштво не прашта лако непажњу према себи.{S} О, тешко |
> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n="165" / |
.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако |
им лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и сва |
а, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презира |
а ствар код њега, кад улази у непознато друштво...{S} А она, гле, корача одважно, подигнуте гла |
: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одједном их поклопи обла |
n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па д |
:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у друштво!</p> <p>— Захваљујем, морам на посао.{S} Децо, |
ца, рикну протегнуто, па продужи пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу материнскога срца...</ |
учила на такав разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно гов |
ла, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном...{S} Све |
вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој грозници, срце јој лупаше жив |
то, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли ј |
Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, прен |
оловања.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, н |
ника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну |
о како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...</p> <pb n="80" /> <p>Кад се сврши школ |
{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, п |
ну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се и струг |
и очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њима од |
ти... ничега, ничега!...{S} Само вечни, дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему и само једн |
из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи са столице, намршти се |
Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислим |
нда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле |
не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. » |
ве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Пис |
ица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као |
ва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из |
еља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз п |
ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти велику му |
гледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет |
би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети жанд |
азда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципел |
едан лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па ка |
мо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.</p> <p>— Прво запишите рачунаљку; без ње не м |
ма, на прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чистим застир |
е стаде брисати <pb n="29" /> марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И |
о, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па м |
.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна к |
ељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодсуднија увера |
> <p>Стојан утрча; лице му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мис |
ријатно расположење, које наступа после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се наговор |
човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга путовања, стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те |
учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу пи |
оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад к |
у младолико, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради и |
ши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је |
ном старицом, која се, ослањајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим |
та ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и |
ело му беше несразмерно развијено: руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим с |
ија свод небесни, видите у густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе |
ј загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и преврта |
у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журн |
се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама...{S} Трпковића, што удари директору |
врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму, па све <pb n="72" /> сеца гласом, узвику |
пута отомбољиле своје танке и необично дуге прутасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке |
љски, весело...{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, она му опет уз |
ремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоће |
им аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеос |
ера писар, лупкајући камџијом по својим дугим чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који дође пред ње |
ореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножутих страшљивих очију, ко |
.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема |
онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети жандарм...{S} Зови ми... хм.. ко |
} Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу |
о.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у шко |
разјари...{S} А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може из |
им најтајнијим жељама и помислима...{S} Дуго је времена прошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> < |
красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек д |
ој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, |
ма, <pb n="33" /> који се код почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прож |
а много.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне |
о постајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс.{S} Кренула |
ад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лете, све горча за г |
ри Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи с |
е се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном ст |
јој се нешто преокренуло... мислила је дуго, па одједном осети како јој се увуче у душу некакв |
акључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене |
Мора га избегавати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједнога срећног д |
пази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла рад |
тра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да п |
Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану про |
уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао |
м уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог |
припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето, моја!... моја!.. |
ога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{ |
еба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите там |
ила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и разглед |
тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пун |
најдражи идеали...{S} Све, што је тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије душу младу н |
, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по |
вен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да |
.</p> <p>— Хоћете шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико ко |
ли су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. <pb n="158" /> Довољно узрока за |
а... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је н |
дуге прутасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвори |
о свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајним ударцима судбине, измучен и тешком болешћу |
он, пришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му задрхта од узбуђења.</ |
{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разгов |
во у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у т |
осадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједно |
О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања. — Овде треба често да излази |
испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало прешл |
из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и |
и количина трошка на гозби одређује се дужином времена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још |
та којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пруга, масница преко целога об |
, затим се котурови стадоше растезати у дужину, стварајући све веће, разноврсне слике.{S} Одјед |
зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одг |
} И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности мужу, правила морала...{S} О |
<p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— |
стају велика напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што |
дили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну.</p |
/p> <p>— Како?...{S} Напротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и |
он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стере |
је осећањем ишао први пут на своју нову дужност!;...{S} Колико је ту помешано милине са неком п |
витељ школе орловичке, упућује на своју дужност.</p> <p>Опет се продужи разговор.{S} Учитељ опа |
ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе. |
хода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме мину |
а зелена крушка...{S} Опружише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...{S} |
, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио с |
ад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћеш и забор |
Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропас |
ено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, па тежи неку |
пространством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом бескрајном вечношћу.. |
и, која ће планути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац?...{S} Младост је силна; она лак |
<p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?... |
нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд |
м.{S} Нестаде јучерањих себичних мисли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја б |
рце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љуби |
цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред рас |
наћи ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div |
аше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти |
нуо на њену ропску преданост.{S} Женска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, |
е и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схватило добро |
им погледом, који јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или |
егова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво проту |
алеку недогледу, показујући јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом кором. |
у кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се |
сети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар он |
брилијантима...{S} Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почел |
и има под својим туторством многе младе душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и в |
осматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, која га снажно гони у |
се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази кобном мест |
не, сенка...{S} Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол те |
у зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој |
.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, непостиж |
оће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, |
ругови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било; ц |
мерну сласт у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки д |
Љубица се толико измучила, толику борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малак |
!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца... мирише к |
а озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим |
м по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога |
} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би све уништил |
зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда је ово претварање...«</p> <pb n="59" /> <p> |
оли, чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшног |
е, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу...</p> <pb n="90" /> </div> <di |
и јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше по |
овољно смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> н |
а вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи нап |
И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге |
могао мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди |
на одједном осети неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и з |
ти човека...{S} А ти није требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за гла |
љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год им |
пропаст и страдам, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да |
и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам |
<p>— Та... онако...{S} Једнако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} Сваке нед |
ријих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља |
трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, ко |
љиво осећање и предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за н |
ло.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, којима с |
још више црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са |
амо да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду с |
срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, ф |
иђаше овај прекоран поглед, који сажиже душу као огњем...</p> <p>Опет се отворише усне самртник |
о стварала у сновима, чиме је најрадије душу младу напајала, почиње се ружити, растурати...{S} |
не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p> |
ога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n |
довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђа |
сећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} |
обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престан |
ше, одајући велики бол што је притискао душу...</p> <p>— Да презирем?... узвикну Гојко, дркћући |
учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шт |
сати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли о |
од њихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и с |
, па одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново страшно осећање...{S} Оно само трује |
а видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> там |
чедна детиња осећања, која се улевају у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их пост |
иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... |
другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!...</p> <pb n="44" /> <p>После пређе разговор на п |
редане и заљубљене жене ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска |
рач опазиће из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше |
И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, до |
ако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јој одв |
а и успављује занесену, љубављу очарану душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, |
/p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? |
ви, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је |
де, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, одговор |
мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Она о |
тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се породи страшн |
ати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта |
и траваре у целом округу... свакога ти ђавола зна!...</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за |
осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци |
ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И кад какав свенуо старац погледа у о |
његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом, којим обично гледају заљубљене шип |
мешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... нисте ми... противни.</ |
учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још |
то ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... к |
ељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p> <p>»Милица... от |
ма, одговара председник, смешећи се.{S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на |
о соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, |
поред прозора промакне по неки старији ђак.{S} Људи почеше долазити.</p> <p>После пола часа за |
леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст |
о, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, други писаше, а тр |
а мене скочише у школи два најодраслија ђака.... због неке увреде...{S} Истукоше ме пред другов |
волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше.</p> <pb n="3" /> <p>Његов озби |
ред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака Учитељске Школе, који је становао у истој кући и р |
ред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> <pb n="76" /> <p>Љубицом овлада зебња; ста |
х, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n="12" |
один управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. » |
сан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да |
цна је моја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и |
рицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било неш |
она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце |
молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде |
д онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у ве |
е децу по дворишту.{S} Неколико његових ђака приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита |
ало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а с |
вараху на јектенија десетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше г |
ки одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако |
устила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше се |
ки терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде |
у лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица но |
по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица |
.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом си |
, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одг |
уђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хла |
е благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одгова |
ше на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица?</ |
/p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се тр |
су они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујте се, скомандова, он па сиђе на д |
ће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају?...{S} Аха, знам... то је од о |
другим разредом, јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године |
је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели чо |
азао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са в |
томе како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гој |
бом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљушта |
земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</ |
јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, као да никога |
е сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па |
срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она ј |
ише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудиш |
ма сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтеде ређати још др |
што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из |
} Она помилова по глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод њене руке и стаде се плаш |
Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, к |
а се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећно детињство, красна |
прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако об |
задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим с |
е Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици |
<p>— Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све |
ре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> <p>— Полако, море, чекај...{S} З |
S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одг |
е свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богосаве, пожури |
ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противничке групе, дошао к судници, весео, |
ти за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио ча |
сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, нем |
му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се осетно трже и одједном |
азећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на средини...{S} |
оном крушком на средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</p> <p |
ичке задруге.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где |
леда око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју пр |
своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а пос |
ав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану |
едмета?</p> <pb n="138" /> <p>— Онда... е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући с |
је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором — |
рипита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати чов |
анаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, бр |
— Ха, методика... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта против методике |
а нарочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро |
најући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, дод |
, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из с |
сасвим се тргла... сасвим!...</p> <p>— Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред |
ојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати |
<pb n="5" /> <p>— Како сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан деж |
је благословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и п |
.{S} Има времена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом |
може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се |
ре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, |
еке изразе шаљивим напоменама.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, |
је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим друговима пров |
је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том пр |
нек вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пре |
ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу шк |
је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће дру |
ћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S} Оно »насуштни«!..< |
слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо |
»примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да м |
рали се ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се |
но, рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети |
...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми |
што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и а |
Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} |
и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке л |
но, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, |
твари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите |
p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди |
оз два три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!...{S} Кад угледа злато... |
у отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је |
ађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и рук |
икована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часо |
{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Министров потпис...{S} И он доиста пок |
да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се заст |
о још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако само... тихо као сенка...{S} Рас |
на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комади |
па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!... |
држати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи м |
оплина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући вилицама, |
да, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене. |
да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онак |
сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се потписао, ш |
рок свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицо |
пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Ми |
х, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред к |
кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Нос |
се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> <p>Путник га |
, па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на пар |
.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, |
, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и |
отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Из |
под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писа |
>— Разуме се, у моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што |
, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезовички.</p> <pb n="30" /> <p>Изиђоше |
имало страдао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта је |
тву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господств |
аучила је читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добр |
тву!,..{S} Три разреда, толики рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној |
ни, него скромни, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186" |
} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!. |
е изгубих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратница... није никад до сад од |
<pb n="113" /> буду закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свак |
акве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</p> <pb n="166" /> <p> |
само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар |
како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да за |
лачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га ст |
{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би ј |
изаше, стењући:</p> <pb n="105" /> <p>— Еј, братићу јадни... обојица страдасмо!...{S} Ја зле на |
} Гојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си рас |
...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </ |
На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним ча |
же главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по не |
S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и |
>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу унезверено и нешто муца.{S} Пред |
аче.</p> <p>Она погледа и одједном, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђењ |
сио домаће среће, раскућио...{S} Као на електрици!...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко и Љубиц |
о ти је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... узвикну она, заглед |
љена...{S} Љубица Петровићева.</p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</ |
и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед лица.{ |
анице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу читав без |
сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S |
презиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и |
ица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете сво |
прстима...{S} Соба није закључана...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фи |
ропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мр |
S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... отац...{S} Станка. |
олу, или наслагани један на други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо |
ом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му |
о, лагано... као змија кроз честу...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд |
м његова необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закре |
..</p> <p>— Коме?... прихвати писар.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, |
нице и показа парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета! |
ено, прилазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на сред |
једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник рас |
о детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{ |
... јест, све ћу поправити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али д |
проговори му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била несвестица... и сад ме глава по мало боли.. |
има.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве год |
Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је о |
ву...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине |
брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нем |
једну од најпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас че |
ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он |
х могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио |
разуме се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам |
то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он ст |
ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{ |
оштро изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима. |
летала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право |
, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задово |
те пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да |
ђе прозору, па одмах одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено |
убити дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето, моја!... моја!... је ли?...{S} Довека!</p> <p>— Тв |
те га уписивати, шапну му она.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одговори јој он, гледајући ј |
астане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} |
се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд |
много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љ |
смејаше се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још |
ом, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовник, какав ниједна девојка у Београ |
жати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути |
да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почис |
ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуш |
овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположен |
езбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесни |
Председник прекиде ћутање:</p> <p>— Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом |
сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, дос |
испало, како се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела... |
децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то |
ке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да |
и, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити |
чити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим |
корацима натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, |
бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да |
га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да с |
оним стереотипним и малодушним узвиком: ех!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S |
едаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким |
женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погле |
них китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самох |
узбуђеним, уздрхталим гласом.</p> <p>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{ |
ахне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред |
и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док на |
праву располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже...{S} |
<p>— Не знам шта ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не |
ило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте пон |
ата шкрипнуше.{S} Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{ |
конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу писар отпочео напад |
ићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и |
господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога среза, господина Перу. |
онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n="101" /> После се већ навикла |
>— Хо, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S} Али он може уједно и жалити |
ала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, г |
ашније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Пр |
овирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И заш |
.</head> <p>Љубица се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено и |
еја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно жалили?... настави Љубица запиткивати, тако радознало, |
т! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толи |
аја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не б |
еца распитују за непознате им ствари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити |
мачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај |
ост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав про |
арише одличну оцену, те тако он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нетактична показа.{S} |
ра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> <p>Љубици одједном наи |
обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже...{S} Камџи |
е на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет ниј |
де из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да |
S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила прошле године, или ће благовати, као |
д свим осећајима истаче се јасно један: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде жалити овога |
, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни |
досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да |
на...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојк |
но тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни |
дном срећом, и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, са свој |
зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му једнако некако пусто, али му се чин |
та је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да не излази још. |
оњачу, притиснем дугме... зврр... улети жандарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу у |
и да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано |
и проводили разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жа |
... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње зверати очим |
овицама?...{S} Јаднице!«...{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њих |
еома светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не з |
ебесним сводом, који се, и сам осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над овим китњастим про |
вој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац?...{S} Младост је сил |
новала, беше баштица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом |
као ножем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у гру |
ије то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сок |
а се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> |
а обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што је чула св |
јој казати од кога је...{S} Реци прође железницом један господин, па ми даде динар и замоли ме |
е и одмора...</p> <p>Путом, што води од железничке станице к општини орловичкој, креће се тромо |
тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничкој станици, где је био одређен збор у месној ш |
а у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде и |
нова година.{S} Веља доби премештај на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово |
њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са |
једно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе ј |
ено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недостижни |
е задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тиши |
Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} |
сам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него |
ве редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није постао Министар полициј |
службено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе |
екако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици пре |
се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то проду |
чтиво, као сваки нови познаник, који се жели што боље препоручити.{S} Његов поглед као да говор |
ако у новом стану?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>— Види се да м |
о да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p |
исије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима љ |
ње његових најтајнијих и најскривенијих жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, |
тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећа |
потпуно одговараше његовим најтајнијим жељама и помислима...{S} Дуго је времена прошло тако.{S |
..{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду |
ећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза |
утим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим в |
ш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу |
а за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школ |
аспустих школу...{S} Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и докт |
!...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овако детињи израз лица?...{S} О, |
, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигну |
ћи уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбиј |
жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он мож |
..{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање ни намере.{S} О |
се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово |
твори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женским сауче |
еома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, д |
а.</p> <p>— Не знаш каква је она његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Рас |
ече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је као нар |
..{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама. |
прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} О |
јега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео н |
не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства, а Љуби |
врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица |
све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеј |
ужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћен |
.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасн |
ти, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће, хоће... знам... друштво |
.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске |
м углу, над којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и по |
испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако |
} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома |
де сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S} Т |
вет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положи |
ке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Предсе |
, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, |
То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ниш |
Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} |
исам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме |
дан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зн |
е за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{S} Одј |
са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише д |
иње разговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »Најбољ |
огао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, постао је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне |
ћи...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово |
, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеш |
за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> < |
рити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само је |
о, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало своју пос |
раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по |
Одмах стаде сипати чорбу, одговарајући жени:</p> <p>— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не мо |
ћи, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели ствари? з |
че дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дроби |
ешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео...{S} |
читељска посла!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, |
она вечна туробност, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао располо |
а пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели га.{S} Одмах стаде сипати чо |
за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, н |
а проклета!... '</p> <p>— Јеси ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми б |
} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, |
али и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену |
итељи, данас проскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, |
у канате своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!. |
енске нежности, која влада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и не |
ноћ мало несвестице, и то није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да |
и и пљунуо на њену ропску преданост.{S} Женска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и ж |
на болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женска нега...{S} Може бити свашта... одговори лекар и |
онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на |
погледа писарева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натм |
а само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска суревњивост!... она страсна, бескрајна, слепа, к |
чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмиц |
А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: |
а...{S} Љубица, коју све више обузимаше женска сујета, попушташе по мало од оне првашње збиље, |
нити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку пријатност од ових |
ва предузећа...{S} Влајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његов |
ли некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и женом прве год |
обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је |
ко стотина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко |
ила на децу и крстила се побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући н |
на, гледајући је са оним простосрдачним женским саучешћем.</p> <p>— Ништа... остави ме!{S} Боли |
в, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођ |
ење о оној учитељици.{S} То је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет увер |
n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред соб |
се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати к |
ст, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S |
ога; али чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, прите |
на високој столици, једно лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратницама, они |
. ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме |
увећа, а то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какв |
и слух се још више повинује раздраженој женској уобразиљи, па јој ствара тако јасну представу, |
опада ми се, знате, тако са образованом женском... разговор је веома пријатан.{S} О чему год хо |
вори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!...</p> <pb n="44" /> <p>После пређе разгов |
јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према њој |
ваки, ко хоће да <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да |
еши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако |
поречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, прекрасна ствар |
е никад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се |
ећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових |
ну. </p> <p>— Писареву... онога, његову жену ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не |
<p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— |
S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро ник |
</p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке |
угови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, с |
му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј |
очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја |
та, или се само нахватао пухор по живој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим духне ла |
е вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином понављаше овај израз, који му одједном постаде |
уство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и с |
рве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад |
која га преобрази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога |
дмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половине дворишта он прог |
бојажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је л |
<p>После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећ |
есечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе |
p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио |
ји му одједном постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одговараше потпуно — како он |
му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, |
> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако редом разгледа |
овео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеализма, <pb n= |
на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одједном осе |
а мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко се мало уш |
сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикнувши:</p> <p>— Гле |
Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост, али се јасно чита на њему и горко саж |
Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са |
вим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање |
ахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је ун |
срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, господине, остави то.{S} Коме ј |
и јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на ње |
учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи учи |
и се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и |
из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то |
према говорнику.</p> <p>После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са нај |
х пред тешким сном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.</p> <p>Наши путници |
да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку једну...{S |
брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћ |
<p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ови |
ар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном мес |
извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је |
ице добије притворан скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И |
о, добило самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано је у њима н |
. како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стој |
у, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина с |
ни, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опростите, заборавите све што је било... и |
И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смеш |
а, тражећи згодан израз — како то нисте живели?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S} Од основне ш |
о ранијих дана...</p> <pb n="156" /> <p>Живели су скромно, мирно, сносећи свако за себе своје б |
све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него онако. |
ецом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово |
о; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него онако...</p> <p>— А детињство? стаде га зап |
ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица г |
из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је |
ице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде исказати своју мисао г |
.. оставити све на страну, па живети... живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста проживе школски |
жак, досадан... није се имало ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава два ме |
обегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} П |
само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала...{S} О, живота, |
рним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело лето... лежати на кревету и |
догађаја... оставити све на страну, па живети... живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста прожи |
та.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, госпођице, почетк |
...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски живети... наставља он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухв |
ога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S |
јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње |
јаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} Велими |
а је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече о |
и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из све |
рцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} |
г левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на са |
вог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога! |
из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерн |
о црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман |
и стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену живот |
уча и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколико неде |
а крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколико недеља цело је село |
густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто зб |
сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радознал |
Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила |
} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће: |
/p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађивати |
...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се |
зауставила на једној мисли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај |
једно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{ |
у нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му ова |
ет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједном осети, како се у |
анастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједном о |
а изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао, |
јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има не |
четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Нама изволите свакад недељом |
деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у је |
шта за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и |
дајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар о |
ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поче он отезати, па |
стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад ј |
ома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му |
ве расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марамом |
чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пр |
и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућн |
им пословима.{S} Разговор постајаше све живљи и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде праз |
о му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Са |
уши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу.{S} Али |
ри.</p> <p>— Истина јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна већина |
.. промрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n |
ата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разговору, |
и му се после раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што је се могло поменути.</p> |
очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви |
зволите свакад недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Вла |
увши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још и |
јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досада |
Пазите само, наставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено |
да снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем...</p> <p>После два |
во, које се тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлин |
е да створи овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом пр |
уши оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да с |
рена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, на |
у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати.{S} Закашља се, |
ироде.{S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше јо |
ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради |
н.{S} Стојан испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу, |
увреди незгодном претпоставком, па јој живо одговори:</p> <p>— Како... шта говорите!...{S} Зар |
плетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази. |
ди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвик |
ица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огребо |
да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и |
пло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљењ |
з њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву |
</p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити о |
Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како зн |
к сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча |
тајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем посматраше како о |
апојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собици и после кр |
рча прозору...{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После |
помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све но |
. или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не ди |
е живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим ду |
ричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледају |
весело разговарају!{S} А ја... са овако живом природом, стварам војнике.{S} Чудно!...{S} Али зн |
ве црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу |
естаје са њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она |
омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се промени |
гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним причама...</p> <p>— Пазите |
жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излиј |
унце среће...{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало |
алити.{S} Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови о |
то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде са |
овори:</p> <p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{ |
Кад нестане такве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</p> <pb n |
тало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнути о |
ништа...{S} Могла би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све. |
пипавом мирноћом може да створи овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја |
још прегледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, г |
и пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако |
х не силази са уста.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, |
ко јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве по |
... црне одвратне сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се жи |
ећање на прошлост...</p> <p>Сад настаје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд |
рна мисао, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам |
лост...</p> <p>Сад настаје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S |
многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посматрао...{S} Али |
то ситне ствари, које не трују човечји живот, не сметају младости да <pb n="35" /> плива у сре |
ађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни се шале, него шта мислиш?</p |
е вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим о |
="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је нерадницима и |
га су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову |
ако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага.</p> <p>Кад се смрче са |
И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера |
р се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p> <pb n="55" /> </div> <div type="chapter" |
у, давно очекивану!...{S} Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би неста |
га јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање |
ној, пустој празнини?!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескр |
у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то |
тех, заробих се, уплашена, и упропастих живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} |
{S} О, још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не |
како сам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, |
.. онако како сам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојко и |
укочено, без покрета, без икаква знака живота...{S} Стакло!... мртав!... мртав!...{S} И она се |
но, сећајући се неких ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше |
} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба |
сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада |
угаси под првом навалом громовите буре живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици, к |
имали ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло |
шњим животом, да се избегавају, по цену живота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман и |
на прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни животе!...</p> <p>Устала је рано после свадбене ноћи, о |
а, он плану гневом и узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то крас |
бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, с |
гај...</p> <p>— Марш одатле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју |
реће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом.{S} Образи јој сасвим упали међу в |
звереним очима, тражећи одговора на ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се и ж |
> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај |
ерањих себичних мисли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном |
а: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену живота, овакви посту |
р му нестаде онога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љуби |
<pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала о |
, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се променило у новом учитељском |
слутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморно |
еним манирима, који се теку постепено у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p>— |
теле, цело лице обузето неком нервозном живошћу, једнако некуд трчи, нешто распитује, договара |
је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њи |
ајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p> <pb n="1 |
авља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: |
убијена...{S} Само га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх |
... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«...{S} И тог т |
апита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збун |
де тихо лелујати, као последња слабачка жртва самртникова, с којом се он опрема на далеки, непо |
да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{ |
о.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p> <p>Одједном се обоје тргоше, устад |
е оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да |
S} Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, |
е воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снови младости, њени нај |
снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде |
не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голубице!...{ |
/p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази |
дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и зебњо |
, подигнувши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учионице.{S} Чим полицајац уђе |
во не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покре |
с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им |
писарева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, |
децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако л |
рили у прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему |
оге младе душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш |
еше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе |
в глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S |
лешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости... н |
се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засв |
у срцу најљућим чемером, најстраснијом жудњом за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ств |
ичавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само м |
аћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако објашња |
ла... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао цео д |
...</p> <p>Почетком јуна настаде велика журба у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и |
ога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стој |
чи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити...{S} Тресла га је права грозн |
n="158" /> Довољно узрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему гов |
доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, о |
збиљно, мирно, марљиво... наставници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода |
као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> <p>— Полако, море, чекај... |
чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: д |
м кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шет |
ар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, па с |
ого журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох наро |
/p> <p>— Децо, идите кућама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим |
ора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесником, н |
ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не журим се.{S} Него г |
од хладноће, која је одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На |
се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само |
држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па |
/p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, по |
_C3"> <head>III.</head> <p>Учитељица се журно приближаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцн |
ц се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: |
ађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу.</p> </div> <div type="chapter |
ао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи |
њем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и по |
ћи рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гле |
е.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти ло |
е до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене подотављене ливад |
ан на други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакл |
ком се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је на |
есамитила преко плота.{S} Паде неколико жутих, зрелих крушака... једна се распрсла на двоје, па |
крушкову грану, нема ли још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних |
тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и белича |
асти; по образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} О |
оста развијено, обријано; брчићи танки, жућкасти, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро пр |
, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретке жућкасте дл |
о није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад |
чествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.< |
то«, помисли она пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног мла |
алаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља поди |
њем.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, је |
намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој |
би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући уз |
и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као |
ражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одб |
е о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест баш ту |
ух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S |
, стаде замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И од |
неба...{S} Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави |
че лекар, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?...</p> <p>— Видећем |
Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народни |
оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе |
отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љ |
њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав пово |
у, познавање природе, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Исти |
га обанђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво |
ва, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуј |
аља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и |
ник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, к |
ио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а |
то сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Г |
е спремљено све што треба <pb n="12" /> за отварање првог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} А |
кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и |
слио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са |
баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати... много, много! |
е две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} |
а први разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет призн |
ку док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беш |
... узвикну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш н |
као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рад |
а се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, |
.. и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога м |
дмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p> |
о ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути |
е у цркву и наредише у једном крају.{S} За певницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и о |
добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплат |
огу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, о |
ике школе учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важ |
лади, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се |
рекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само |
ња, раздвајајући неке хартије.</p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам т |
апта Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро нај |
и руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али |
{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељиц |
ном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљиво |
орна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са пис |
, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, ви |
чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад |
свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се опе |
ље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам т |
дину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао св |
, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Роди |
да... трже се одједном полицајац, треба за општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате |
.</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван.</p> < |
ивач на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се д |
срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није |
/p> <p>Љубица подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са презирањем, заи |
ен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је |
ш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим |
си убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Ок |
стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни |
.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто |
а се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: |
и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p> |
око себе пилиће.</p> <p>Љубица погледа за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и з |
са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумник |
тиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гнева |
вредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше |
н, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чи |
и кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи |
узвишеније...{S} Сећа се својих осећаја за време познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки с |
тељи помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету |
{S} Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два ди |
им изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома |
заточење. <pb n="158" /> Довољно узрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер |
и.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он мора очајавати на овакову врем |
измучила, толику борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не |
ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то вр |
за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, који би је могао мало рас |
анки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој па |
уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, |
мична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа |
тешити и причати му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зл |
нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнут |
воју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде јучерањих себичних мисли; душа ожи |
, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајућ |
{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја |
м Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! заповеди п |
ом промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати велико узбуђе |
, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочит |
<p>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и |
као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срц |
брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у изво |
е са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и написа призна |
затворен; комисија, која му је одређена за извиђање злоупотреба, пронашла је велике новчане нед |
луже.</p> <p>— Лако ћемо... има времена за то...{S} Па најпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће на |
веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави с |
стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се ис |
тићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену |
ух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, ч |
м се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им жао д |
ева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, згрчен |
под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо го |
прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он с |
и стајаше пред степеницама, држећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном |
ега лепо онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам ве |
и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим |
уда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као и |
а из основне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу уч |
еница, тако учисмо у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> < |
о појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш па |
а ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двој |
у дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна |
а његовим одвратним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{ |
вођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему какв |
ко тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шк |
оћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све ви |
Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{ |
осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу сва |
себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то |
че као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> |
да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати |
никада никога <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај |
S} Отишла мало послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и |
<p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па |
лач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи |
ва плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити нове приј |
ко разрогачених очију, стегнувши старца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би |
ао окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, кој |
идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет ћутање...{S} Пандур махну главо |
изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у п |
м; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те |
.{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{ |
кану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, |
е малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала з |
ој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!.. |
а захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, само прекор чемеран |
p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој ж |
ну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главн |
есетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.< |
људи толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад |
.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на оч |
ости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учитељи |
>Кад се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух |
жање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она |
} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју |
па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезо |
да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази д |
ети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем.</p> <pb n="182" /> <p>Младић се осврте и по |
чно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са очима |
{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је |
тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на |
ху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду |
по беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече м |
стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, нак |
шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је није прив |
окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра... ови |
у <pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> <p>— Хајдемо. |
ди, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, д |
очито на Љубицу.{S} Паланачки речник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде пр |
е лончића?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, |
збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ с |
ако она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад јој одједно |
је то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам |
му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако |
, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n="101" /> После се већ навикла, а у |
им има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам |
ља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето |
и рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше |
, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу |
епуно милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и оду |
де, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше |
{S} Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпор |
а... молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој |
мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на та |
погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју |
, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће |
уживање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити с |
пире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му |
...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се |
да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти де |
њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} |
еца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја са |
, грозничавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, |
очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати кр |
ар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране.</p> <p>— |
у не умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра с |
брте право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb n="178" /> св |
знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако т |
ршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разговор, идући по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја |
ше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко ди |
и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са |
ашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући |
амо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— |
ше нас мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и... |
ј наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, |
аже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} Али |
да, покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређује Стојану |
ца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да |
каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти са |
p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Вељ |
> <p>Ручаше заједно, наразговараше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн з |
епом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми |
обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну |
сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи |
се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орловици постоји леп |
е и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, ко |
а опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> |
среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. < |
писак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} Тамо кварт |
ез мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море |
— Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих в |
Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове с |
му поскакаше <pb n="132" /> много мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> < |
аква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишљала о пос |
ућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, |
а и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па чове |
дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Председник прво уписа св |
дајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад није волео |
да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити |
да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у по |
!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{ |
, понови он, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари |
он столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматра |
е добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересо |
шнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у жи |
е нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе излазити, док |
и ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољац |
м, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанати |
ити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаше т |
те ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лици |
душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као ш |
спреми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> |
али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред се |
јнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаш |
години затекоше нас професори у кафани за картама, хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и к |
p> <p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она после ду |
е...{S} Директор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате к |
је.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> |
а (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— |
да унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну н |
у.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са |
ицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по |
твори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> <pb n="147" /> <p>— Само немојте да |
ликога страдања и патњи, што их претури за годину дана...{S} Он никада никога <pb n="162" /> не |
ељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} |
него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звуч |
м ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам |
он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице |
о је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда упл |
хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће |
се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и |
у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S} Понови јој све лекареве наредбе односно |
ваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се, то с |
иваше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за |
гледаше све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу |
и у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... |
узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— |
, да нема довољно смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n |
ошто није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} Веља јо |
вор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врат |
мо да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се |
ни.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о т |
м и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим вратницама, Љубица опаз |
у, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} |
враћајући се у канцеларију и пуштајући за собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код |
аке, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом и младошћу...</p> <pb n="150" /> < |
ет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у д |
осада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.< |
мах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.< |
онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотер |
ри Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писар |
је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> |
} Сутра, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио... |
са старим друговима провести који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја с |
ква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не |
говоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од |
е...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њ |
до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти г |
депозитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори други глас |
а...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јест... али то |
... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опростите, забо |
забаве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... |
ва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <pb n="13" /> </div> <div type="chapter |
де премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој |
се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за о |
</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!.. |
под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а |
се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштр |
«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, на |
згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром |
ази човека, који се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из гру |
<p>— Јеси ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жен |
најљућим чемером, најстраснијом жудњом за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ствара дем |
ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S} Она је погодила собу код овог Јанка з |
даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљ |
} И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рук |
роменио па ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полак |
/p> <p>— Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина.{S} Наша... школска... а то ти је ка |
ола учтив израз.</p> <p>Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, изв |
{S} Из потеса долеташе некакав необичан за село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — |
азнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњ |
аново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечна плата |
} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном |
је двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон н |
то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа с |
е од народа покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} |
амисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити з |
е, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жен |
се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше како је обузима некакво п |
шао... без размишљања...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!.. |
ња, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све |
чев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али се вра |
S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p |
е питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледа |
и, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према |
а!...</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред |
да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љуб |
сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те ок |
н, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу |
е и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, |
а стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више |
Живели су скромно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, сакривајући их једно од другога, |
витим...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућута |
осле неколико недеља цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани |
се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све се то радо |
о то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да ни |
подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и |
му је само да провири једним оком, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном држа |
кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан |
начки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гој |
ате плату?{S} Потписали сте списак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубиц |
ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити |
учинити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају |
ајмица, нешто се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p |
p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам |
Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.</p> <p>— |
ако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} Рибице...</p> <p>Љубица одмах ви |
је боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се |
и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш... допуни он |
ма тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем доб |
дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном старицом, која се, ослањајући се на дугач |
, примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови ста |
чуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити |
себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, бат |
али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, је |
слуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} С |
лом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам прев |
га мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: |
тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да |
а се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и о |
тну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича |
а чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће пре |
плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.</p> <pb n |
мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За |
зла језика... једва чекају да чују што за другога...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уплаши |
ебало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано погледаше ћату, док се овај једв |
о јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то |
емо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти |
да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} |
е мало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: де |
едседник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то |
и, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се |
ко нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да |
прска сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћ |
срца, рикну протегнуто, па продужи пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу материнскога срца.. |
нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им обја |
еко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама |
, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке омладине.{S} Али свему им |
ица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеј |
едаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је |
радознало, као што мала деца распитују за непознате им ствари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p> |
з воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, сед |
ад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се рани |
<p>Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и ст |
стоји као тешки кривац и очекује казну за своја недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, |
ло му што она сама везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} |
ругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не зам |
шући се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече |
ољан, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, |
ећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишт |
да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писаре |
. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш |
гу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако пр |
дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног стар |
слушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели |
живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голубице!...{S} Каз |
ања.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— Како?...{S} |
лаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S |
ећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе походе, скоро свакога дан |
ичило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сувоњав младић, жут |
ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у |
нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време |
није са женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S} Див |
она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин |
ем, у пространом Београду, зауставити и забавити.{S} Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, до |
олико је гласила признаница, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је |
тојанов.{S} Извади из стола деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону исписану харти |
о се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писа |
сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по со |
и утврђивање тежих ствари, које се лако забораве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви радите вер |
он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... |
мо роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала ј |
онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гој |
днако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...</p> |
јом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себе.{S |
.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} |
и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се |
нска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега не |
дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о владању држ |
о?</p> <p>— Више је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде. |
о учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, |
да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и сва страд |
спавала, нисам живела...{S} Опростите, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију к |
њу...</p> <p>— Не, не... оставите ме... заборавите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је с |
ти, настави: и ви то поуздано не можете заборавити никад?...</p> <p>— Хо, људи... како могу заб |
прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине с |
ко да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог жи |
икад?...</p> <p>— Хо, људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... одговори Влајко, и нас |
м да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— Заборавих... промрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, |
га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица подиже |
оде, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Истина јест, прихвати |
твар заинтересује, он јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Тако су га и сада зауз |
мољац предаје молитви и небесном свету, заборављајући на све што га окружује, осећајући само сл |
мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И |
баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још в |
естане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута, управо преплашена, као и Љубица.{S} Неко их |
чност на лицу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па |
ељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у не |
она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весел |
ући се <pb n="185" /> силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ову велик |
према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом прого |
а леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и представи јој се учтиво.</p> <p>— Лаза |
е окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет |
.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... или не знам шта.{S} Тек она је |
таја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући исписану |
четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведоше решења у протокол, договорише се да се сутра и |
ком, пред истим свештеником и старојком заверише се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља ни |
г са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чи |
аде разгледати прозоре... свуд навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети |
снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен св |
ве Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; пит |
диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је накривље |
ј!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећ |
лаву и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намрш |
дства, у положају од кога и сам по мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Деца изнеше столице; одје |
Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савет |
маше одељаном палицом...{S} Одједном је завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитила п |
њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грм |
упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цр |
к.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не |
еселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад није волео, и да му не беш |
и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и малодушним узвиком: ех!...</ |
то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу |
ело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући ред, натмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} П |
и.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необ |
наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што ј |
децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета |
есном своду навучен је суморан покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, |
, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко небес |
, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова миса |
ним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу |
о време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за дан |
е доиста страдала много.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од |
се само приближи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз ц |
те, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из |
је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре непра |
можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуж |
а застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, ба |
ма пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ |
дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p> <p>Толико пута је, до |
м болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролета |
н је, јадник, болестан!... узвикну она, загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку |
ед беше неприродан, суманут...</p> <p>— Загледала се... куда?... узвикну он, гледајући је у очи |
рапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо |
у, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што |
/> <p>Одједном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу снова |
ше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку пријатност |
ервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовник, |
до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...</p> </div> <d |
предусретљив према ташти и свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке о |
чни...{S} И то остаде за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад одушевио својом ре |
црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет.</p> <p>»Што м |
p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака н |
од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју.</p> <p>Мајка, |
чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме т |
о јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним |
двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, опијени страшћу.{S} И на јачи зву |
уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сневао |
у да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, идите ку |
тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви ј |
кри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?...{S} |
суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази д |
{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нек |
пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!... зашто?!...{S} |
она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Ш |
бијеш?!... прошапта она неким пискавим, загушеним гласом, отварајући очи све више и гледајући п |
</p> <p>— Ко... ко руча?!... запита она загушеним гласом, готово шапатом.</p> <p>— Знаш ко... у |
ртирину...{S} Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се сте |
е страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним гласом, полушапатом. — Нико не може грешници |
је нека студен, скаменила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S |
у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја са |
ча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, |
астави рад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} |
стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине, помешан са сточним изметом.{S} Наједаред |
преко кујне и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се о |
д које се зелене подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ п |
истога тренутка нешто необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури.. |
илици; тада је слушао многе разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гл |
пет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубиц |
..</p> <p>Влајко се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога |
весео, са неколико својих пријатеља, па задиркује председника и шали се са сељанима.{S} Ћата по |
транством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом бескрајном вечношћу...</p> |
очели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљиво, као |
рачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за сва теш |
з њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколико речи |
жји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Сам |
е достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, п |
ом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли му |
како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад |
тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избегавајући <p |
д пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређ |
који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад год изиђе са децом на одмор |
о баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо |
дити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећа |
иротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече му Вел |
Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога |
та...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...</p> <pb n="206" /> <p>О, сад тек |
окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена |
еко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драгов |
засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши задовољно, победоносно.{S} Распусти децу, па се и сам у |
оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота.{ |
е је познао једине дане среће, милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишт |
више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства она не осети ништа друго пре |
ђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, н |
ој исписано некаво невино, чисто детиње задовољство...{S} И цело јој лице детиње, нежно... мала |
учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапа |
ма, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S} Чим се |
улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збу |
, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате своје прње, па озго ус |
својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} То је велик |
, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно задовољство, које се тада осећало...{S} И сад се живо с |
на веселост у срцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда ја |
то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде руком |
е познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољством и чак неком важношћу удари гласом на речи |
<p>Гојку се разведри лице; са највећим задовољством узе он један лесковак, што стајаше прислоњ |
о човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} Смешкају му се уста, глади танке брчи |
Гојко доиста проживе школски распуст у задовољству и одмори се од оноликога страдања и патњи, |
>Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, |
сте ви!...</p> <pb n="166" /> <p>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао. |
инећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва проговори.{ |
pb n="33" /> који се код почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани |
с, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p>Путује поте |
им остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би био ред. |
чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака |
на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још б |
наиђе наступ љубавних осећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Ње |
о више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му до |
... је ли?...</p> <pb n="149" /> <p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши од |
авао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... одговори депозитар отегнуто. |
.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} |
се искривише и затресоше, цело му тело задркта, нарочиту слабост стаде осећати у коленима, у н |
какав безумни израз, од кога човек мора задрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, што си ми таква!?... |
велико узбуђење.{S} Усне му пребледеше, задркташе, он поче неким промењеним гласом, из кога зво |
че усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући велики бол што је притискао душу...< |
утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се уб |
уд страшно, бесвесно; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију се...</p> <p |
днога дана освану и код њих установљена задруга.{S} Влајко се сав предао тој установи, и све вр |
у по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} Напослетку <pb n="191" /> једнога дана ос |
Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, |
одно ван школе, употребио је на послове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан, |
толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо?...{ |
, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је |
S} Станка још иде боса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и најмилија сестрица. </ |
дајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му задрхта од узбуђења.</p> <pb n="109" /> <p>Гојко махну |
Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, до |
, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима бл |
м гласом, који чак у извесним приликама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је...</p> <p |
мо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта |
езу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је тре |
ан седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.{S} По упл |
nt> <div type="titlepage"> <p>94 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 94</p> <p>СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА</ |
орише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре ша |
<p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{S} Једна соба беше |
рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напр |
ебо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по пла |
ју, стегнувши старца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одгов |
ана и једнако обрће и посматра часовник зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како ст |
е, преплашен, збуњен, изненађен, подиже зажарено лице, које одједном поче бледети, усне се искр |
усти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и вр |
S} У томе му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} И то им учини п |
јантима...{S} Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трз |
Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n="27" /> <p>— Хвала вам у напред.{S} |
каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст.{S} Пос |
ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче. |
шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице што се слевају с каме |
ху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да н |
Ироничан осмех, помешан са презирањем, заигра на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се бр |
да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате |
знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла округласта брадица, а очи се овлажише сузам |
тави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, |
ог човека, кога младића.</p> <p>Стојану заигра обријана и обрасла кратком чекињавом косом брада |
не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошлост, или |
<p>— А детињство? стаде га запиткивати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживе |
а и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав, заборављајући на све |
ако он мишљаше — његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако |
а ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Б |
умене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету |
све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гој |
аве и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Другом приликом опет увреба Гојка, и а |
зређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживише, и ниједна сенка захвалности да за |
страну.</p> <p>— После овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете незг |
скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају свода, |
њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држати угледна предавања, али претходно захт |
кад је ступио у први разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног пред |
у, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са це |
ам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути. |
!</p> <pb n="126" /> <p>Изиђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим п |
а, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, наразговараше се и за ручком и после о свему, |
{S} Увече, после скромне вечере, легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће! |
жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељо |
Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како н |
ло, како се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> |
а обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео |
о познати.</p> <p>— Учили смо гимназију заједно...{S} Ви после одосте некуд... у полицију.</p> |
се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и да |
да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за с |
егне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба |
и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p>— Знам... знам... све знам!...{S} Виде |
паде на своју девојачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја с |
, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче, преплашен, збуњен, из |
ну, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој грозниц |
ћи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки покрет, не |
, махнито, једва се стаде прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> < |
одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} |
тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се с |
ној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пр |
Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само |
своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле. |
у ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и |
ако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећа |
е Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: |
и је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности мужу, правила морала...{S} О, тешко о |
у док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни са |
им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у |
беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у стран |
жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, |
ко нама!{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао |
аво у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, н |
у...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, |
ем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p |
се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</p> <p>— Има ли к |
таја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча п |
ође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} |
кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљал |
ко руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку посте |
писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагедија!...</p> <p>Љубица изиђе |
трчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за |
еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, као сенка, притиште б |
има гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се |
.{S} Полако, на прстима...{S} Соба није закључана...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само да изв |
онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, ал |
тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који онако испод покривача испаде |
} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, тако мора |
сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже председник |
и да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и |
равно, кад ко умре, <pb n="160" /> њега закопају...{S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад |
ој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку ј |
/> њега закопају...{S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна ствар...< |
му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати...{S} Наравно, кад ко умре, <pb n="160" /> њег |
аде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће.{S} Пу |
ало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти ди |
ти кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жи |
и већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се |
леда Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пред очи |
много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким |
или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али |
рекорно, ломећи велика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... |
у страну од сеоског пута.{S} Одједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури |
не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опе |
поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Б |
елика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране п |
је румено сунце последњим зрацима свога заласка, прснула је ватрена светлост по том недогледном |
.«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песници певају, |
ванке, али је утицај њихов благотворан: залеђено, окамењено срце почиње се кравити, јер га греј |
на ове малишане довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Школа се крен |
ајко моја!...</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, ст |
ј што долази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са не |
е Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... рече она иронично, не прикривајући св |
пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке ом |
олако?...{S} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и |
ице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, неће отказ |
ту наступи још већа промена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи н |
алудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају каква занимљива предуз |
окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку |
сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то није дешавало ником |
ом жудњом за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ствара демонску душу, која само о злу ми |
воластим погледом, којим обично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом своје љуба |
ети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко подиже главу; оч |
...{S} Прелесна дјева куша постојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад |
Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљастог заплашеног деч |
Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће |
у!... настави Стојан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а не |
> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несвес |
ећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгле |
p>— Погрешили сте много... опростите на замерци... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодич |
мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечи |
еким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. уз |
еца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе сре |
ћ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, дана |
овчана... али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је |
асима...</p> <p>Кад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лет |
..</p> <p>— Младости?... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не |
е одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом |
е да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> <pb n="208" /> <p>Прогнаше деца чопор |
у руком, разгледа пред собом па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} |
воје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати |
убица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом на глави и |
тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати о |
аћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је познао је |
> <head>II.</head> <p>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући се сво |
је онакав, <pb n="186" /> каквог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично јака, |
кчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко падале |
о гнездо!...{S} Само не онакво, како се замишљало ранијих дана...</p> <pb n="156" /> <p>Живели |
.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може мислити <pb n="9" / |
и себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу |
а прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих дво |
о би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта.</p> <p>Љубица |
исар!«...</p> <p>А Влајко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, ка |
живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...</p> <pb n= |
њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима |
ада нешто пријатно, рече она, гледајући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део исприча |
ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с проз |
а подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, проговори:</p> <p>— И све ме зове к себи!... |
еликих непријатности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Н |
ицом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугн |
p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на |
астави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и |
а школи, својој деци.{S} У непрекидном, заморном раду тражила је утехе; у послу је угушивала он |
ничим... само гледа бесмислено како ова замотана прилика прилази све ближе, како јој гледа прав |
онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугач |
ојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчеви |
к потребних ства... ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од |
ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви н |
жуднија молба и покорност, полушаптати, замуцкујући:</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се |
{S} Драгољуб Илић... изговори он оштро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драго |
ња.{S} Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст.{S} После је насту |
у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и |
е у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, да |
аде, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му с |
говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се |
ђен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо |
новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, |
ивље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаро |
ка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изи |
закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љубица весел |
иковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки сребр |
к, црн, непровидан...{S} Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па после све више |
боко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!... премишља |
а ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.{S} По уплашену и н |
. ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке.</p> <p>Љ |
ље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне стра |
који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> |
огло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, посматраше све око себе суморно, |
разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</p> <p |
он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко главе последњ |
лице некако необично измењено, сањиво, занесено... </p> <p>Како то? рече она тихим гласом, као |
авим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану душу...{S} Да, она љуби!...{S |
Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бе |
{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шт |
ца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, по |
>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако занимљив призор! одговори писар, па је пусти напред, да |
залудни људи најрадије измишљају каква занимљива предузећа...{S} Влајко, иначе велики женскаро |
мало у школи... мило му посматрати овај занимљиви рад.</p> <p>Одједном се стаде разбијати магла |
вима.{S} Разговор постајаше све живљи и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде празна соба |
навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у писмима изв |
они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... пом |
авање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често набираху устанца, пропра |
коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га.. |
е може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне р |
са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, тре |
топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груд |
...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, |
му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да није овог |
узима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже.</p> <p>Око подн |
јака, силна љубав, права љубав, велика, заносна, онаква, како се то описује у романима...{S} И |
каквом новом осећају, па снује пријатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде пос |
јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором |
аки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ов |
ише, успављујући брижну главу пријатним заносним сновима...</p> <p>Но Љубица не сања пријатне с |
што поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одј |
ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи |
необично осећање, нешто сасвим светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео |
стежући њену ручицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да |
и, притиснута неким тешким, грозничавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у |
едом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сневао најсрећније снове...</p> <p>Оч |
и још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде |
у, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он мо |
нилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис од њ |
ови измирени другови, видевши колико су заостали, пређоше на посао из све снаге.{S} Радило се м |
му је проучила и разгледала сваку шару, запазила сваку особину, али јој још није почео постајат |
<p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— |
знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам добро, стотину пута се потврдило, и сад ве |
поседаше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танахним крилима поред самих њихових очију; прој |
о радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој |
али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним осмехом.</p> <p |
А за писара, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити |
{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако ист |
је и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{ |
за, господина Перу... и председник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p |
ма беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећ |
Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише дете, јер су |
} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењ |
кмету, рече један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат д |
а ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах |
нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ с |
већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па |
о заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку с ка |
..{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у страну од теш |
рес за њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} П |
е, ниједне.{S} Сваки је новчани издатак записан.{S} У осталом, чекајте да запитам господина Пер |
ње је нова школа, па треба прегледати и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко |
кидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чу |
ом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> |
еда свесно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... запита она загушеним гласом, готово шапатом.</p> <p>— З |
; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздрхталим гласом.</p> <p>— Ех |
леда, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, |
48" /> <p>— Како наређивати?... шта?... запита Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је |
е...{S} Па то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узв |
а. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући измењено Гојков |
{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напротив? запита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђа |
увши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она под |
> <p>— Јесте ли богослов или преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, |
како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде хартију.</ |
упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он преплашено, трчећи по соби и чешући се руком |
ли сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.</p> <p>— Израђено је то све, сутра |
чега...{S} Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црв |
/p> <pb n="125" /> <p>— Шта је, рођаче? запита Веља пандура, који стајаше пред степеницама, држ |
/p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, |
оше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не |
.</p> <p>— Чудо му нису одузели ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, |
— А морају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.</p> < |
/p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући исписану хартију и остављајући |
ласно.</p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} |
те ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоном, који одговара другарском р |
кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да |
растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стад |
за:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, |
> <p>— Шта је, господине, је ли опасно? запита она, гледајући уплашено. </p> <p>— Врло озбиљна |
</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ н |
ово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улева |
p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и л |
</p> <p>— Хоћете ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући неким светлим, необичним погле |
зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно |
Зар се мене што тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећ |
не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и о |
е Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{ |
.{S} Он никада никога <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је пр |
ван... ваздан тако!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађа |
И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били у |
ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, |
не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га |
сети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињст |
еде кривца суду.</p> <p>Депозитар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересовањем:</p> <p>— |
>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али гот |
датак записан.{S} У осталом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и писа |
том намером: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љуби |
н и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мрт |
онако...</p> <p>— А детињство? стаде га запиткивати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар као |
о сте извесно жалили?... настави Љубица запиткивати, тако радознало, као што мала деца распитуј |
p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела |
све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступи |
обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише з |
сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме детиње и друго што треб |
дајући окречене дуварове.</p> <p>— Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а треб |
шта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље...</p> < |
очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и пр |
па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем...</p> <p>— Мај |
о.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да је спа |
се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре |
ку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном живошћу, |
о ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S |
иви кад намрштени погледи, и ова најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашна сеоска деца |
капцима.{S} Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном |
/p> <p>Гојко само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко |
амагљених очију, уведе једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> |
помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим |
е... она подмеће и другу...{S} Прсти се заплели... не може да намести кажипрст на обарач...{S} |
ије то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је б |
лу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково причање.{S} Кад овај стаде |
Гојко оборених очију, избегавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако |
се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају усамљени...{S} Почиње шибати хладан ветар...{ |
кну Стојану:</p> <p>— Потрчи!...</p> <p>Запљескаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као |
радницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S |
има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S |
лазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни п |
та ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, идите кућама... брзо! |
м се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговара |
је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, посл |
ичасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете корпе, одељане витке или очишћену лозу да прод |
гнаше деца чопор говеда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина трепери према сунцу и прелив |
ељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањуј |
еза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили и |
на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламен не обухвати целу свећу, па се онда |
<p>Љубица се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојан |
ротив методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; |
благословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поск |
..{S} Љубица Петровићева.</p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p |
га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала вен |
је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, или већ тамо.. |
бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па |
стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као В |
па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је |
рила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са њег |
ажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо |
етињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало з |
<p>— Хлеб?... понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика н |
овања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће о |
ретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћом може да створи |
.</p> <p>— Оставити!...{S} Никад!...{S} Зар ја нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке |
и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, з |
удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не б |
ну:</p> <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те |
и:</p> <p>— Како... шта говорите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да ва |
муком озидану зграду своје среће!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружич |
иљан...{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога ко |
..{S} Зар ја нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... |
и нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — запита се она бо |
ћи, као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако занимљив призор! одговори писар |
а није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, на |
амо како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим по |
и к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено. |
друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, |
ре неколико минута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче о |
а, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p> <pb n="55" /> </div> < |
је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох |
{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p |
себе сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео тако поступати?... |
ут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чи |
...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, з |
За Бога, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ло |
чекујем вас од јуче једнако...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким ма |
вета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спавања? ослови је мати, видећ |
њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да в |
и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и |
огледавши у часовник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p |
ађу са предметом своје љубави.</p> <p>— Зар још питаш?...{S} У цркву... венчање...</p> <p>— Как |
одговори један смелији дечак.</p> <p>— Зар не знате лончића?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за о |
оказујући му место пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батино |
и? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо |
приликом испратите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећ |
ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али |
че не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разго |
S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и |
оји се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му |
.. којешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манаст |
а сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по зак |
ући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас!... |
срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот |
жет овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје с |
слећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као |
и се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама |
р, што дави, испија полако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Там |
доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом приликом и не у |
одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.< |
ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ј |
у више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутр |
ући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица оста |
его за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Го |
, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; какав хле |
а...{S} Ужас!...{S} Које је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мртав!... убијен!.. |
више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: |
> <p>— Поправити!...{S} Не може, мајко, зарасти исечено срце... оно је ишчупано, нема га више.. |
Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и проговорити по нек |
... цело јој лице избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и |
за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташе |
и пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, уплашена, и упропастих живот...{S} А како ј |
о мени!...{S} Одбачена!... презрена!... заробљена са овим јадником!«...{S} И она погледа на Гој |
зи: очи се весело засветлеше, образи се заруменеше; она се сва предала томе послу, који је и ње |
о је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео час.</p> <p |
дом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се заруменеше; она се сва предала то |
ш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше |
, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шт |
свесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикну |
је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши задовољно, побе |
ви снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленило...{S} |
о«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке се расклапаху и склапа |
ад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, договарају се озбиљно и поверљиво о свем |
ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, гледајући га некако ч |
ао много ствари, морали су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијат |
!...</p> <p>Председник промоли главу из заседања, раздвајајући неке хартије.</p> <p>— За прирез |
почеше долазити.</p> <p>После пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове |
!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} О |
постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да |
ме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са шк |
сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигл |
ом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплете |
плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засија скупоцена златна грана, посута крупним камењем.{ |
еживише, и ниједна сенка захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа дру |
а Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па |
ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{ |
м као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неким необичним покр |
јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То |
е.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену плату од државе...{S} Још да наредимо само са |
Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака |
мо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</ |
} Шта ће ти контраве!... настави кмет и засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од ју |
к приказати као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?< |
ом склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се расветли цела соба, апи то |
} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив |
p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она с |
соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици.{S} Она |
и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући |
шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво сећање из |
чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div> <div t |
кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и преплашена, па као да се премишља ку |
У кујни нешто клопара... она се уплаши, застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S |
n="40" /> поздрав једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као п |
настави она, па одједном <pb n="86" /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој |
се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину |
је некаква слутња, <pb n="91" /> и она застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљи |
е! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто поне |
паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи.< |
вориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> <pb n="203" /> <p>— Баш ниси потревила, ре |
звуче...{S} Ха, присети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарст |
..</p> <p>Идући у школу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да се надише овога мирисног |
ла са учитељевим стварима.{S} Учитељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч |
Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... али истог |
, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те |
ном женски гласови.{S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> < |
{S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка |
се тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложе |
мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди д |
пит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од велик |
} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али т |
сани на његову лицу...{S} Прва му мисао застаде на револверу, који он не имађаше...{S} Свеједно |
} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвор |
и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Гојкову реч.</p> <p>— О, господине.. |
е доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у к |
ора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота осм |
олу, идући главним улицама београдским, застајала пред златарским излозима и остајала тако као |
ечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на неким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам д |
ад хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате. |
знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то |
путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нема с |
ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна |
ни стајаше сто, покривен белим као снег застирачем; на њему послужавник са слатким и чаша воде, |
ешена цела гардероба и покривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обу |
рачка...{S} Видиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} Али брж |
сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор будућности све то скрива од људских очију, док м |
после све више и више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ни |
њу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором покривених дана, који јаком наступају...{S} Он |
е оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?... |
ужбу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива |
једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече о |
код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте г |
ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу |
S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по ту |
израсло трње и коров; плетар, у који је затварана једина коза шута, јамачно је однесен или је с |
по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све како |
па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... јес |
наступиле разне промене.{S} Пера је већ затворен; комисија, која му је одређена за извиђање зло |
<p>Овако уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са црним широким пру |
, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...</p> <p>— Куцни, братићу, нек те |
која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљош |
сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хартију, |
зо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче ваздуха...</p> <p> |
м на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p |
рада...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Бог |
> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p |
е издржавати школски прирез, па нек вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би о |
ану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар дола |
и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко |
S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са леп |
издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затворите школу.{S} Јавите министру да не можете издржа |
ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њег |
а, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур... јест, тамо |
х дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро.. |
е, није то... </p> <p>Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још м |
ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како кап |
е од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Ш |
је, па оде.{S} Никакве претње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако нав |
то се мора одмах наређивати... одмах... затеже он опет, избегавајући да каже јасно своју мисао. |
иста говорили против владе... — капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран |
да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Г |
Шта велите сад?!...{S} У другој години затекоше нас професори у кафани за картама, хтедоше нас |
ци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше д |
мо махну њима по некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у |
ерну страну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Ба |
Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p> |
груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, вид |
аспознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у дужину, стварајућ |
ту, све ће олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну |
ад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташцима и строгим тоном врати |
а и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, |
сама видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ |
Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Ниј |
да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познато |
овца, један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једног роди |
то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, |
е.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно издига |
се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад д |
Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме |
оставку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрем |
Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, т |
стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не рас |
идимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а |
</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p>— Како м |
на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Не |
као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог о |
Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши д |
узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно |
буњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се р |
љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ам |
се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хо |
ет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу ц |
Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој ј |
еру писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. <pb n="158" /> Довољно узрока за узбуђење и ж |
ст и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узн |
радимо много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то |
ури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} Али ј |
09" /> <p>Гојко махну руком... одједном затрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплак |
расла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет |
д ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни р |
махну руком... одједном затрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као |
и.{S} Одједном пребледе сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворено, |
едном поче бледети, усне се искривише и затресоше, цело му тело задркта, нарочиту слабост стаде |
на погледа...{S} Само се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> <pb n="184" /> <p>А Го |
, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му обријана, необично развијена и |
та...{S} Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} |
превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жена ју |
мењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које ј |
тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на његовим грудим |
је дотле био веома расположен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи |
ма, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој својствен положај ишчекива |
ко у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни наме |
ћи на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непрестано је трчао с |
ној лепоти, памети, лепом положају који заузима...{S} Љубица, коју све више обузимаше женска су |
и.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> се зауставе на једном предмету, но само пролећу, увећавају |
и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало |
почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако рад |
ћ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му пр |
исао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p>— |
длази и долази забринута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па само њом живи, само јој |
рвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с по |
а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и забавити.{S} Ту се ређају многи »предмети |
трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се |
то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далеко од школских вратница.{S} Изиђе из |
S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, школ |
гу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене |
</p> <p>После стадоше мисли прелетати и заустављати се на разним другим средствима освете.{S} С |
ишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> < |
е, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу кућ |
Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да |
пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио |
и.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално па промени разговор и узе веселији, љубазнији |
е заједнички преживише, и ниједна сенка захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... н |
сија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове |
е, господин учитељу у друштво!</p> <p>— Захваљујем, морам на посао.{S} Децо, у школу! скомандов |
спођица, држим, неће отказати?</p> <p>— Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор б |
у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући случају што му се језик тако одреши.</p> <p |
у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти паксијана како ми опоро |
3_C15"> <head>XV.</head> <p>Пала влада! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек |
сле о свему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, како све |
о што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала у |
е Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потр |
држати угледна предавања, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједн |
иту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сиротиња смо, го |
<p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...</p> <p>— Ха-ха-ха... нас |
свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељиц |
ово савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила домаћа срећа |
о, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају трећину читанчиц |
се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина |
умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег призора: кад |
сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан кот |
еког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе |
час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љ |
док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршил |
е ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори Стоја |
е одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истерича |
итар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда јаснији одговор, |
та, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...</p> |
ати неку песмицу.</p> <p>Пред школом се зачу разговор; поред прозора промакне по неки старији ђ |
годи... лице се одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет о |
стога тренутка скикну кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, |
е ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отвори |
ш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па види |
чунају на таблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На |
Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p |
а, непријатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са ле |
ио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p> <p> |
ву окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељ |
мили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годин |
ко обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадн |
виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бришућ |
граду, неким малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био м |
ба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици и |
..{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и |
амо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само |
ли пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то човек |
вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, н |
ти његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{ |
е Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изненадном срећом, и не осећаше према њему |
шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и колико ће кош |
напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечј |
<p>— Како то!? повикаше Гојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, па осиротео, од |
...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с јед |
ше примицаше, њихова лица постајаху све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се пи |
груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано |
страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица само крену очима бесм |
рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево око себе.{S} Њего |
илице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добије тешку рану из |
тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверено, питајући се у себи: како то одјед |
.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какв |
гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици |
атекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па ста |
ам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но ка |
већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> <pb n="49" /> <p>Веља се смешка неприметн |
<p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати |
, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} |
>Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче |
не очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио |
. </p> <p>— Каквој њиви?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо |
враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њи |
де шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, одлука: |
овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу |
над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да сагне глав |
ито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Видите, |
о његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} |
е на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан |
<p>— Зашто?!... зашто?!...{S} Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, оволико ст |
ђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме |
ти!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, |
отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме м |
ема њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, ко |
опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника |
агрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!... зашто?!...{S} Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гла |
реме: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се |
че поред ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, |
оволико страдање!...</p> <p>— Зашто... зашто?!... одјекиваше очајно питање стоти пут по празно |
: откуд то?...{S} Како може бити!...{S} Зашто?...{S} Од чега?...</p> <p>Љубица гледаше, пренера |
видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта им |
м кад уђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа с |
итава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: сл |
и шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку пријатну зебњу у души?... |
вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш п |
осети неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снов |
и све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ни |
— Јуче сам почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су п |
. — Боже, оволико страдање!...</p> <p>— Зашто... зашто?!... одјекиваше очајно питање стоти пут |
ша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!... зашто?!...{S} Све ово, зашто?!... узвикиваше |
ане да се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамиј |
све, што је се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толи |
ече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако занимљив призор! о |
гледајући је са интересовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату |
S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— |
оже више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над провалиј |
дова његову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или |
ојим кратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше |
уд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па по |
може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неис |
{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај ве |
ом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му р |
овати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{S} |
аслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт из Министарства, |
као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало |
p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S |
днео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љу |
алим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, |
одирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они испод крушке поскакаше и нестаде их |
хатом, ослободи се одједном свију мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p |
еше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце и и |
аве.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме |
чно, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати |
бица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједила, а |
збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење?</p> < |
убане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Збиља романтично!...{S} Прелесна дјева куша постојанств |
лите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p>— Љутила с |
га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко наро |
пштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто |
у на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапт |
украсу као приковане...</p> <p>Беше то збиља необично уметнички израђен златан часовник, посут |
ема свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Како је само учтив, пријатан, с |
ујета, попушташе по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је в |
ту помешано милине са неком полусмешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школ |
амо, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад ни |
раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиља |
а је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље п |
јпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на |
у, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по издаље добацивати похвале њен |
»Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговор |
} Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... боле |
осом, а, лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са њега сталан израз грубости, ал |
очише у школи два најодраслија ђака.... због неке увреде...{S} Истукоше ме пред друговима, осра |
рата.</p> <p>— Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави |
n="131" /> <p>— Био... јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу |
и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго |
сеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> <p |
неће то допустити.{S} Толико се кидала због те своје зле особине, која јој сметаше и као девој |
ан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни |
о је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учи |
... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и у |
он био окупио председника да је оптуже због неморалног владања...{S} Њу, једну од најпоштенији |
ри Љубица, црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да с |
аш због тога, господин-свештениче, није због тога што... није због школе.{S} Има и богослова ко |
-свештениче, није због тога што... није због школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.</p> < |
е првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји га се као човека ош |
ред страшном државном контролом и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд |
ли тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху |
{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прег |
ерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, |
оласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто |
<p>— Не верујте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца свога... </p> <p>— Чекајте!... прекид |
омену да ће имати великих непријатности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави к |
> <p>— Ни најмање.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се |
се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми се он ту |
он готов на све услуге, просто и једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами |
</p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам |
<p>Гојко, нешто из радозналости а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречистити рач |
ем на робију или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели |
н је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није због тога што... н |
асвим!...</p> <p>— Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се |
ица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, провели су |
тељског Удружења беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и он |
радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли с |
еља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као |
на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из |
железничкој станици, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише да је д |
једна не интересује оним што се ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинске ствари, |
} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она се погрбил |
ши овога неучтива <pb n="103" /> госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не |
ву лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом |
ара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним пол |
прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу |
{S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово је с |
авање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не знајући ни са |
е људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у т |
ко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ј |
на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не зн |
ише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да |
иметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој крив |
много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, тако леп |
сад бити?...</p> <p>Председник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чу |
ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са |
мех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни |
{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка угледа отворену кутију са гри |
шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> <pb n=" |
у по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он Љубици |
а другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, ал |
ући узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, <pb n="108" /> гледајући тупо како му друг отва |
и подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд |
а...</p> <p>Писар се измаче, преплашен, збуњен, изненађен, подиже зажарено лице, које одједном |
у писар.</p> <p>— Заборавих... промрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би |
трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напр |
в урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица која га посматр |
p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме л |
?...</p> <pb n="153" /> <p>Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде |
толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад |
е упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, збуњена, погледајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту |
таман излази из канцеларије.{S} Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да |
о и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако-необично најежи, |
> <p>Изиђоше обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда |
.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано...{S} Обузе |
вори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и г |
а, знате... нама су предавали, поче она збуњено: припрема траје најмање месец до...</p> <p>— Ха |
иде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, к |
</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав по |
ам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите |
каква је она његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом |
га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!... |
м се веома чудновата и необична оволика збуњеност код одрасла човека.{S} И Љубица оборила главу |
ко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад д |
ао велики у почетку...{S} Његова обична збуњеност, кад се састаје с непознатим људима, обузе га |
за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено г |
ало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да ј |
преграђена једна мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџакл |
ријега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у наредби. »На |
з онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«...</p> <p>Лете, |
ас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме |
и сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, кој |
ледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си |
ажи господину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и зат |
драви, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти рекл |
ац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о че |
у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очију.. |
ца!«...</p> <p>Гојко се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив |
.. баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, велики, света |
њио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки љу |
јежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зац |
бити?...</p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зверајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам.. |
ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој р |
ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један |
једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Пом |
донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и засм |
е израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се |
е, како јој гледа право у очи страшним, зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених |
не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен н |
вану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолико, |
Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.< |
аговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она |
ини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а |
ништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне тала |
..</p> <p>Гле, дечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном палицом...{S} Одједном је зави |
евач. — Иному солнце, иному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому св |
> <p>— Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко с |
н поче неким промењеним гласом, из кога звони најжуднија молба и покорност, полушаптати, замуцк |
вна школа орловичка.{S} Бр.{S} 34.« Баш звони!...{S} Љубици нарочито одузеше смелост и управо у |
бица се расположи, па стаде празна соба звонити од њенога веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар с |
а за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек си |
јаше све јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише у б |
...{S} Овај намештај, па разне ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полицију?...{S} Дотерао б |
ну дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети жандарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... |
промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже |
ма баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух |
крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје добро његов глас...{S |
се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срц |
љубичастом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, |
то спојило у један самобитни, нарочити звук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз г |
иљубљени, опијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он пр |
отеса долеташе некакав необичан за село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — беху то |
/p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може отвор |
ак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би п |
Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу з |
, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше.</p> <p>После подне таман почеше р |
е од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговор |
сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после његова одговора..{S} Учини им се веом |
о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагог |
списана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко се м |
ицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолика цимент |
днако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не |
м; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан израз — како то нисте живели?</p> <p>— Како?... |
тни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то |
гавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је с |
тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} После настаде објашњење и разговор |
приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слуш |
та продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више р |
себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за ов |
>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко |
на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово |
на радост, она неким необичним покретом зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу |
руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{ |
е к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим о |
о мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама |
тирину, пошто она нема стана у школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, д |
/p> <p>»Учитељица нема стана у школској згради« понављаше он детиње речи, корачајући лагано и н |
ше заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верује |
ар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће!...{S} Зар да разори сама ово, чисто |
андура, па се одједном надвири у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па знаш онога.. |
е унаоколо, укршта средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не б |
... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зач |
ше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући глав |
њем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, згрчену фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубо |
ецо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у |
{S} Са њеног кревета разбацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гле |
анашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш г |
ећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу на узди |
а ја радим... којешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није |
...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне |
је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, постао је костур, омотан кожом.{S} Нема ви |
нулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...</p> <pb n="100" /> <p>С |
у« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са |
чији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, ка |
зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда |
/p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{ |
ечно и мало поцрвене од љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет |
рцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња |
х сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевина кој |
p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкч |
Него тако... изгуби здравље...</p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треб |
/p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему... је ли?...</p> |
с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље...</p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здра |
ати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе ње |
раничила само на кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет наст |
Знате већ шта може мислити <pb n="9" /> здраво и весело шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој |
...{S} Даље, даље црна прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни животе!...</p> <p>Устала је рано по |
мета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа и |
са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ п |
...</p> <pb n="76" /> <p>Љубицом овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се |
јатну топлину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, |
ез наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} После неколико недеља они не имађаху в |
к око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се ст |
ца се унезвери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и |
{S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, шт |
тињу!...« Она се стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге |
сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад пла |
другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о т |
— запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђа |
ати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну |
="170" /> махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једнога час другога госта...{S} Ни |
не песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гласом, ј |
о вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором покривених дана |
гне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мис |
угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу...</p> <pb n=" |
се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовник, какав ниједна |
Зашто она одједном осети неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата |
или пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи к |
тима.</p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке |
, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{S} Опружише вратове, дунуше снажно у п |
n" /> <p>...{S}Синуло пролеће.{S} Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставит |
око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире се по свој црк |
љене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне к |
усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно у висину по неки бре |
у беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по градина |
.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже, з |
есима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене подотављене ливаде по сниским лукама, или се црн |
вотно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа з |
гли... играју му котурови пред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном бра |
ахни јаблан...{S} И кроз то једноставно зеленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњац |
асветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацрвенело, помолио се |
аке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрнуло н |
ред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... још, још...{S} Даље се не |
есто.{S} Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} |
сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир. |
чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнаста уска-речица...</p> <pb n="2 |
е потписао, шапну Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, |
ане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни п |
p> <p>Сад јој стадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктави |
ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, која с |
ку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И ако |
е да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он оти |
ав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако вр |
та магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова |
је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{ |
ну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му мл |
.{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се злато...{S} |
обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште околишним разговором, па тек после на главну с |
<p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она после дугог |
е друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непрестано је трчао са Ђокиће |
ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животи |
S} Чујеш ли?... '</p> <p>Љубица седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, |
једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S |
приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрктале руке на њена колена.{S} |
олако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, ш |
знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако х |
вене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај положај |
нтересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све од |
дбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је з |
е познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрш |
Подне је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет |
поче се каменити...{S} Само се раширене зенице упрле кроз мрак у неке <pb n="196" /> нејасне пр |
/p> <pb n="75" /> <p>Срце јој опет поче зепсти, као оно после прве походе писареве; нерасположе |
ојој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома |
, као <pb n="79" /> човек који је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, |
у, која брижно прелеташе погледом преко зидова, избегавајући њен поглед.</p> <p>— Баш си дивно |
ће, разноврсне слике.{S} Одједном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и показа велики |
о му одговори онако, гледајући некуд по зиду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А т |
.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу |
ого је погрешила!...{S} Опет је обузима зима... све више је издаје снага... глава јој клону на |
/p> <p>— Знам... знам... дркташе она од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од столице и |
шћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он пог |
оје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{ |
да изговоре неке словенске речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствар |
одговор.</p> <p>— Оженио сам се прошле зиме.{S} Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те |
а; лице му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га зане |
че Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски капут.</p> <p>— Нека... одговори она, црвенећи ј |
читав хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи |
... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да. |
је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим после подне, кад се не види ниш |
Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{S} Иначе... и |
се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропуштено.{S} О малом испиту дођоше |
у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две |
{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разгов |
Али брже!...</p> <pb n="209" /> <p>Она зину, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама |
у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са пла |
оје падаху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада |
лете у среско место.</p> <p>Оба учитеља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.{ |
еше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју продире светлост, ну осим |
и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово полицајац, него његов добар друг...{S |
ла онда...{S} А наше учитељице су веома зла језика... једва чекају да чују што за другога...</p |
па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан |
а, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујућ |
веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, |
и вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог |
и чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га платио...{S} |
еше то збиља необично уметнички израђен златан часовник, посут ситним љускама бриљантским, са м |
ним улицама београдским, застајала пред златарским излозима и остајала тако као прикована по по |
ложена кутија изнутра, засија скупоцена златна грана, посута крупним камењем.{S} То беше доиста |
е толико лакомислена, да је могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној си |
е радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!...{S} |
су то кћери, хеј море!...{S} Кад угледа злато... хм... нема размишљања.{S} Сад нека је, нек се |
и?...{S} Тамо има много пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради т |
ина, копа се злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А двора |
убице!...{S} Казао сам ти већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Х |
нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања ону досадну |
} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијантима, среће ми!{S} Хоћеш?...</p> <pb n |
ћу јадни... обојица страдасмо!...{S} Ја зле напасти, мајко моја!...</p> <p>Писар, како се био з |
тити.{S} Толико се кидала због те своје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а већ у то |
дбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишљала о последњим |
рече:</p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зли су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не ис |
i>све</hi>...{S} Само гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта мож |
— Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам...{S} Мен |
з која ће одмах угледати онога страшног зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, а |
лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје деце... нако без |
ржавну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па |
а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није променио п |
S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Го |
сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ра |
учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и |
азе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S |
велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном сп |
и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У осталом <pb n="19 |
ав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се сам |
ори кавга.</p> <pb n="74" /> <p>— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У место д |
преплашена, као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>О |
ко себе, очекујући какво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде и ист |
дећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <pb n="81" /> </div> <div type="chapter" xml |
ар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља уплашено.{S} Да ни |
војом плаховитом нарављу, учинила какво зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S |
ви громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забри |
а у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек са |
p> <pb n="74" /> <p>— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У место да су они сло |
уке и уздишући тешко.{S} Некакво велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изглед |
к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, п |
дник продужи:</p> <p>— Ово је општинско зло... знате — ћата.</p> <p>Учитељ још више обори главу |
n="143" /> <p>— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта б |
ма, о њиховим патњама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвор |
аш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школск |
г, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће |
о, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се такав ро |
ма и навлачи на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије лице намршти.{S} А ко в |
се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силаз |
а, саломљена некаквим црним, изненадним злом, убијена!...{S} У школу долази плачна; кад пусти д |
" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снови младости |
ећи.</p> <p>Љубицу одједном, после ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обуз |
рце се све више стеже од неког нејасног злослутног страха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не с |
мисија, која му је одређена за извиђање злоупотреба, пронашла је велике новчане недостатке, али |
бити тако покварених људи, који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи по |
цу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви троје се насмејаше |
равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у |
жене ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска суревњивост!... о |
рхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело гр |
ини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним |
сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином понављаше овај израз, који му одједно |
па хајде напред опрезно, лагано... као змија кроз честу...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи |
?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... још |
то не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{ |
гледа капетана и би му мало слободније, зна човека — вели нам господин капетан, да и ви имате н |
понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са зла |
воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, |
мишљања...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, |
га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгл |
>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по во |
све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрад |
амисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и |
о да почиње разговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... |
ити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га г |
њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он |
тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, |
аху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку |
е дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо... само рани |
Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред |
де?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше заб |
столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она за |
јаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше |
аре у целом округу... свакога ти ђавола зна!...</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за сутра, |
чињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити |
венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу |
и, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му ј |
аше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су нек |
ош по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то н |
че, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога упл |
г Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има...{S} Ал |
та.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар |
о, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је с |
и!... прави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш |
ко ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено.. |
али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба н |
е мисли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа д |
о, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и |
ало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она ка |
Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа није осећа |
и; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама |
ску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико, да је не в |
> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је |
чини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здра |
о, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољн |
ош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањи |
овека.{S} И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а |
} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумар |
ори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у ког |
два стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па с |
де Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју |
аде жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко ст |
му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој.{S} Љуб |
о својим кратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљ |
е да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не |
је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, |
у уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срц |
S} Шта је то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа |
е лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је |
а, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, |
је.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После п |
е је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и |
аши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S |
игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући д |
ће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио о |
}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огре |
у: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељ |
мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као кон |
S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Ов |
ен (камо среће!)... кажњен платом... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} |
овац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} |
ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко с |
, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на ш |
до би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се сме |
учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда је о |
шћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крадом |
..{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на |
и још неколико, можда и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се једнако об |
једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се н |
поступати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... |
, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стој |
Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како |
одније му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привр |
Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине н |
жава везе са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше |
лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тх |
бара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обичном регистру, а ве |
оље нек стоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом наме |
равно све оно, што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозбиљи, |
<p>— Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу г |
ли видели како иде славно: половина већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од ј |
ла скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше |
и.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије говоре, об |
приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је још има |
ост, па и сад он немаде шта одговорити, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечисти |
ецу и крстила се побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ра |
ас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за |
p>Љубица се дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, ук |
Љубица дубоко, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће |
тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће оч |
, па одједном <pb n="86" /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сир |
то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крав |
фатални дан не може више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагн |
уни; стаде нешто муцати, одговарати, не знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и ис |
на Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га |
И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она |
{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или ј |
нички, више понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу |
а је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша |
едаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе.. |
ча изиђе а она остаде са болесником, не знајући још шта да мисли и не разумевајући потпуно свој |
Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, које га узбуђу |
и она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли |
.{S} Она се обрадова његову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекид |
свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</p> |
председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је |
и тако укочено, без покрета, без икаква знака живота...{S} Стакло!... мртав!... мртав!...{S} И |
елошћу, поцрвене, али не смеде показати знака љутње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко |
едају, имају неке своје нарочите, тајне знаке и изразе кад се разговарају пред Гојком.{S} Љубиц |
је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се |
} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер |
а том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље постиже и идући међу |
ет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше о |
Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче нагове |
} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је |
м већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за |
а је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у сво |
како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати ономе, |
.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте |
те по целој кући, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису оду |
се то може некако окренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њ |
ице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, |
ај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати |
што сам вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан |
рано, досадно!«...</p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... понављаше она |
ост од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смис |
амо, шта осећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочи |
азано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још с |
лика журба у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао |
Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио п |
нате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погле |
краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?...</p> <p>— Н |
ћаше ту много своје кривице... »Шта смо знали друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гл |
оменама.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чује |
и! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим |
зити?{S} Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не |
..{S}После неколико недеља цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху |
крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим |
еоград, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у шко |
примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учите |
/> па ништа....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер пред |
ви ђаци... коме они требају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу |
аге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!...{S} Платићете!... рече она, па се о |
ко ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би о |
ли рањено, изневерено срце?...{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако |
ити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, ви |
ју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он п |
на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједном скочи |
> <p>— Хе, братићу, па господин Пера... знам га.</p> <p>— Питам те онако... какав је човек?{S} |
жена и учитељица?!...{S} Хоће, хоће... знам... друштво не прашта лако непажњу према себи.{S} О |
кама и горко зајеца...</p> <p>— Знам... знам... све знам!...{S} Видео сам!... узвикну Гојко так |
з села, одмах десно...</p> <p>— Знам... знам... дркташе она од зиме, која је одједном обузе, па |
пишти ли рањено, изневерено срце?...{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам т |
, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детен |
ину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест, као за гос |
м са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође ж |
Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Та |
ет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у зем |
и подиже главу.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши |
релим рукама и горко зајеца...</p> <p>— Знам... знам... све знам!...{S} Видео сам!... узвикну Г |
изиђе из села, одмах десно...</p> <p>— Знам... знам... дркташе она од зиме, која је одједном о |
одговори Влајко, и насмеја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно жалили?... настави Љубица запитк |
ише, одговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни |
м ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте д |
ече он, отежући и кријући очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не мог |
јко оштро, гледајући у страну.</p> <p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љу |
пати чорбу, одговарајући жени:</p> <p>— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све |
нога, његову жену ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна л |
то остаде неисказано, недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све |
а зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S} И |
ликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе н |
рехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад са |
</p> <p>— Јок, одсече председник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па |
паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео св |
оближњим школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} |
им, не мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се л |
љи...{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — |
сама нисам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад бу |
зајеца...</p> <p>— Знам... знам... све знам!...{S} Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, |
апита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у шк |
очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се ув |
ојкових четвртака...{S} Или није?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} |
сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге пакости, нема сум |
ћи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи |
ика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p> |
ље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан израз — како т |
; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А |
није лепше... није ништа лепо...{S} Не знам!...</p> <p>Сад јој стадоше ноге одскакати од земље |
Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, |
ја деца... оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се в |
доста опоро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам шта ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} |
писао у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> |
итница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јест... а |
омрмља Гојко, зверајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој |
а ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не знам... управо овај... нисам ни долазила да потписујем |
, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти |
ка...{S} Или није?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} Ни |
уго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе круш |
емој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, г |
>— Пре две године није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица дубоко, осврћући се |
вашта, не може се свему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован |
о: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, са |
игао да заведе признанице или... или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта д |
муке.</p> <p>— Хоћемо... или управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема планина.{S} А |
, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са ствар |
м, стварам војнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, |
љаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде |
, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учи |
екаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И о |
у баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени |
.{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам летос благовао...{S} То се мора платити |
ука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, |
Јок, одсече председник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеци |
ади, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме. |
м да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла окр |
оград, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се |
код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, об |
...{S} Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, |
и сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише.{S} Полако... биће в |
p>— За ваш посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна практика...</p> <p>— Јест, добро |
ити весело...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам |
ругој гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би |
едњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра ра |
.</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило. |
/p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, бог |
о и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, н |
ог друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>Они с |
видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јест, овај... </p> <p>— О, п |
ц, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у |
писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате како се то |
сла.</p> <p>— Молим опростите...{S} Ја, знате, ’нако... стаде муцати пренеражен ћато.{S} Јадно |
а се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују |
е и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате... списак потребних ства... ствари да саставим, з |
— Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су предавали, поче она збуњено: припрема |
веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то ра |
Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... |
ците да се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан народ... хоће да наплете свашта.{S} А учит |
водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са образованом женском... разговор је веома |
ишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављање и утврђивање тежих с |
о се примио часништва.</p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по сел |
такву не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну |
одужи:</p> <p>— Ово је општинско зло... знате — ћата.</p> <p>Учитељ још више обори главу, намрш |
уштам... мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не вид |
ко је се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може мислити <pb n="9" /> здраво и весело |
ије био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба |
ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал |
илазећи учитељу и пружајући му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} |
, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: урачунајте све до краја године, |
.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, сир |
било обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало б |
артирина издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње.</p |
знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... д |
узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, |
его настави очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква са |
муцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам з |
зано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу мо |
ња, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам до |
Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена во |
еј, станите ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима |
ри један смелији дечак.</p> <p>— Зар не знате лончића?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за оне из п |
ких.«</p> <p>— Извините, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се она, глед |
да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш вол |
остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, оставићемо те на миру, одг |
.{S} Сваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се |
ми само, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... |
ење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као...</p> <p>— Е |
данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> < |
а <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била |
се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа писарева, па је одмах обузе она женска |
ријатно: она је већ опазила неке његове значајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од |
подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним погледом.{S} И она гледаше њега весело и беза |
S} Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима.</p> <p>Стојан, који стајаш |
ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значајно...</p> <p>Већ се навршују два месеца како она |
</p> <p>Изиђоше обојица, погледајући се значајно.</p> <pb n="125" /> <p>— Шта је, рођаче? запит |
рача нервозно и понеки пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, |
жи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно погледају, имају неке своје нарочите, тајне зн |
успех; то није много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу |
зад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... |
? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође...{S} |
а је он једнако рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли онога ономлањског, Светислава.{S} Узе од мене в |
се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на тебе много љутит.</p> |
ци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у с |
ори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако...</p> <p>— Сиротиња с |
и прошћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите |
кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у ка |
е чувамо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећемо се мешати ни са учитељима... што ће нам!.. |
зу... под оном крушком на средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно |
добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— |
енчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам ово |
ика.</p> <p>— Полако, море, чекај...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао на рачунима, одговара пре |
ио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, |
окле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га |
ромуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ов |
се он усиљено.</p> <pb n="205" /> <p>— Знаш да сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш с |
се пре ожени и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мени је ово треће место.{S} Са |
у два месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола.. |
ушеним гласом, готово шапатом.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако |
ко незгодну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може В |
како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинит |
ити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не |
ти, кука...{S} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске породице!...{S} Па он |
ити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то к |
аду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па знаш онога... молим те, склањај се од онога Пере за ово |
према њему.</p> <pb n="195" /> <p>— Па знаш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек п |
ри и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да ј |
ине.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти |
} Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не |
p>— Хајдемо брже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да на |
м гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом одл |
И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји |
ве скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она његова жена!... настави он збуњено, д |
а.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам |
продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све!...</p> <p |
тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ломећи велик |
.{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, |
а хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стоја |
кну кмет љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљив |
еру писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке...</p> <p>Љуб |
>— Добро... отеже председник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после ва |
а руком чело, по коме се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем; не знам како... рече |
ојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.</p> <p>Овако уморан, обучен у неке прљаве, затво |
посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кратко ћут |
ше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се само малко см |
часком плату, па изволите тамо у собу, зове вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуњ |
ђе.</p> <p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Изиђоше обојица, погледајући |
ојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом |
очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </p> <pb n="180" /> <p>— Хајдемо брже... шта чека |
радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одједном их покло |
замишљено, проговори:</p> <p>— И све ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S |
себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</p> <p>— Бог |
јатељство, <pb n="67" /> које се обично зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавога слушала. |
у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони се у |
ћутања настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од |
рно како се светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« П |
ори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да с |
дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, усне јој се |
и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно |
арм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао ус |
ем дугме... зврр... улети жандарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брез |
сподине Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он с |
одине требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича С |
Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi> |
ди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се у |
духа, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеже се очајан, панички, самртнички в |
е, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, причала...{S} Видиш ти како је оштра!{S |
ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капетан се ос |
некакве испрекидане мисли...</p> <p>»И Зорка остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели с |
> тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које је дон |
о осветљава малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се наднела ста |
ришљавом завесом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен свод чистога небесног плаветнила. |
не се веселом чаробном светлошћу његови зраци... оно се спушта величанствено и мирно, као да ос |
/p> <p>Одједном је обасјаше коси, врели зраци...{S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је |
ере и прште по плаву своду руменосјајни зраци...</p> <p>Гојко се откотура до учионице, паде на |
м затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег |
благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} О, дивна, шумна српска Мораво!...{S} Па о |
љака обасјало је румено сунце последњим зрацима свога заласка, прснула је ватрена светлост по т |
ледати крушкову грану, нема ли још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од |
и цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире се по |
м приликом и не узме право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву топлоту осети у њеној руци, |
ји дође пред њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у шк |
н, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем |
ла преко плота.{S} Паде неколико жутих, зрелих крушака... једна се распрсла на двоје, па се бел |
м, по којој се пружило село.{S} Набраше зрелих, сочних, набреклих од једрине шљива, па се испеш |
ишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени другови, видевши |
густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се з |
својом нежном сребрнастом светлошћу.{S} Зрикавци отпочели свој посао, па и цела околина бруји о |
S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, му |
а!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи |
, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођо |
ма’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S |
ратићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... него онако низ длаку..{S |
далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узро |
а, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’ |
део, господине?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, |
вала нешто налик милоште...{S} Шкргутну зубима, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, |
/p> <p>Тек настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћат |
} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе |
јати.</p> <p>— Лудаци!... прави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S |
.</p> <p>— Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко н |
се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, |
а да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе |
под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јач |
"194" /> <p>Она одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад |
гуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један д |
да тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> |
ешки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, нем |
претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му са |
те потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар б |
с, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде пр |
е осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, |
задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</p> <p>— Како хоћете... нека буд |
олу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промен |
је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству. |
на...{S} Гледаше је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове св |
еки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али ка |
ријатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога |
адашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се |
а мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љ |
{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарати...</p> |
еленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође |
к разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још страшнија, још одвратниј |
> <p>Другом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути |
жем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти! |
н, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из |
ј нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блаж |
коли.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чист |
је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, одлука: да се с |
, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекив |
не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући. |
е бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде право бол |
кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се |
Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица |
ница, одржава везе са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник |
.{S} Она климну главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа му место где ће сести.{S |
бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратницама.{S} Стојан истрча да |
упирући се <pb n="178" /> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у гла |
Гојко, са својим оригиналним особинама, и његови кад страшљиви кад намрштени погледи, и ова нај |
тарим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу |
, удварајући се <pb n="185" /> силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз |
нци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одм |
Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама...{S} |
љда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем.</p> <pb n="182" /> <p>Младић се освр |
та, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због |
.{S} Него улетех, заробих се, уплашена, и упропастих живот...{S} А како је то све могло бити др |
ројури кроз њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања |
ни налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа његова карактеристична несразмера, |
мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сас |
е распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке.. |
хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, |
/p> <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, проговори:</p> <p>— И све ме зов |
не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно стр |
кипела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада |
учитељици.{S} То је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, кле |
к комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред св |
ругој држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол |
За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начин |
у није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји га се као чове |
великих непријатности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— |
осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе |
ња према њему...{S} Следи се од страха, и стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њи |
{S} И кметови са вечним немањем новаца, и депозитар крајем свакога месеца...{S} И све, све исто |
кова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, намучен, озлојеђен на цео свет, са |
— Не треба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</ |
и ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми л |
гло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре из |
е.{S} Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазв |
у главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, сам |
о... учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p> <p>»Мил |
одједном постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одговараше потпуно — како он мишља |
исте разумели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени р |
ештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господс |
ш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти |
ог саветника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу |
је некакав урођени инат тераше напред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да ост |
ако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> <p>Го |
ко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по |
} Све...{S} Све!...</p> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мисли |
ама, они испред школе поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху |
p>— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али з |
угове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се |
и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> < |
обу, наместила, почистила, уредила све, и она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{ |
црна мисао, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што год с |
кажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и све то неким нежним, учтивим, пријатељским гласом, ко |
, он поцрвене, па одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју |
ајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим |
био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p |
у...{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, |
али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он |
претура преко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, о |
.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године п |
што посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, н |
м сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушни... све се то пред |
и: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није т |
одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Са |
а вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167 |
е... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, |
ве вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... ка |
и другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујућ |
обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица |
е буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина трошка на гозби одређује се дужином времена, |
наизменце разасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте п |
помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветор |
ви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважав |
му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиж |
дим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, пр |
вим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</ |
клањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде механички, а |
ћање, које јој помути цело расположење, и она се опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник |
, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако д |
ице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта |
пис?</p> <pb n="111" /> <p>— Разуме се, и своју тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро.. |
па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина...</p> <p>Љубица ослушну.. |
ва под јасним небесним сводом, који се, и сам осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над ови |
, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те |
олу, некако необично превио, смањио се, и постао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} |
сла!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, |
ло по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и одједном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта ја радим... ко |
о није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је |
ли макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити...{S} Ово |
учитељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одј |
ли мој добротвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам откупио својим страдањем!...{S} Пред моје ст |
сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дођ |
е.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргн |
а сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</p> <pb n="71" /> <p>И Љубица о |
агла, која се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шт |
п.{S} Љубица посматраше само учитељице, и одмах опази, да се ниједна не интересује оним што се |
и то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно |
довољство.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</p> </div> <div type="ch |
и котурови, које она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше ра |
ј у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше стању, које личи на врућицу. |
ве, што њих двоје заједнички преживише, и ниједна сенка захвалности да засија у њему, ни туге з |
це јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би на |
ца поведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, |
} Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на његовим грудима као полумртва, онесвесл |
цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n=" |
сласт у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић т |
ојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарати, као |
се врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе ру |
љубави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на гл |
ирис од њега простире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то ист |
.{S} Влајко се сав предао тој установи, и све време што му остаде слободно ван школе, употребио |
ви кад страшљиви кад намрштени погледи, и ова најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашн |
љив одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S |
ше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од ду |
о, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства она не осети ништа др |
т, као што она при својој забуни опази, и представи јој се учтиво.</p> <p>— Лаза Петровић, овда |
д очима... навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред њ |
теринскога срца...</p> <p>И опет мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и г |
е, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало |
ује сваком његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гн |
тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако сл |
S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад |
беше нечистота, која се морала трпети, и јевтине намирнице, које су још више учврстиле њихово |
се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се креће на |
Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па |
више навикаваше на писареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она |
<p>— Јадни мој братићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света |
ећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисање |
слила је да се то може некако окренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је |
ије знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више не може припада |
ак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и |
од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не д |
у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати |
м разредом, јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године са њи |
рати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упар |
усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, сви се |
/p> <p>И опет мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, глед |
разуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} |
ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарању.</p> <p>— И т |
ше неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говор |
ово место, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за |
ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ виш |
јума, па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријат |
ве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здрављ |
/> биће најсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања...</p> <p>Љу |
са онаким истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се з |
ивот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за жив |
о сада!...{S} И пламичак пред распећем, и учитељева херувика са онаким истим сецањем и узвикива |
зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак |
раво у очи страшним, зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, |
осподина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, |
ње, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима, као да му је |
том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београд |
у тамне облаке, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом и младошћу...</p> <pb n |
о квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне признанице.{S} Шта |
емирен, зачуђен овом изненадном срећом, и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни распол |
ело лето... са његовим одвратним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То н |
апетан, љут.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} |
ред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом н |
н човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и |
е можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој под |
еограду, неким малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био |
ио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељ |
у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде мех |
ако се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... оста |
лаћу одговор Министру у име капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} |
Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Зд |
х двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</p> <pb n="204" / |
аволео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њо |
два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба и |
да сам био ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно жалили?.. |
олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратнице на дв |
ионицу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} Кад год |
Њему... је ли?...</p> <p>— Теби, синко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све |
се приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив <pb n="40" /> поздрав једва климну гл |
.</p> <p>У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандура из среза...{S} Зове |
гледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гој |
о сам добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У |
му се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по не |
есе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа |
рањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га |
>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— |
женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узгред, уз пут...</ |
ар каже... опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем |
а увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</ |
Све беше испитано, у мислима проверено, и све се показа непоуздано, ништавно, лепо само као мис |
.. задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури...</p> <p>Стојан се трже, ослушну... и |
n="49" /> <p>Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</ |
зва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавиш |
вљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам |
о саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме на |
ма довољно смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" |
ме се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем |
има натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а ос |
<p>Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у |
ко је добио премештај на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много |
тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развука |
врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да |
адожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?. |
здавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... одговори депозитар отегнут |
, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он застаде, трљајући ру |
ао, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!« |
у руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука |
знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. </p> <p>— |
Гојко осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави |
плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, к |
осећајући унапред њихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек на |
о дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му |
о велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква и |
преми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} |
ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње |
паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, к |
66" /> <p>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, ње |
а мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики ке |
адница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У друг |
у два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И с |
четири гимназије, целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота |
нају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим |
осета.</p> <p>— Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече |
научила је читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је до |
га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад |
н се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изнена |
а стајаше уз њих, погледајући у страну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, које јој у |
венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа |
оби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... |
е ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица н |
њој речи он се некако иронично осмехну, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— |
и она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на |
онако миран, као кад лежаше на кревету, и опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је до |
мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљ |
наредбу напамет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он тако баш |
се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, |
тати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад |
јала својој пређашњој бојазни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од |
узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узгред, у |
ни на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо го |
екаква оштра, убиствена струја по срцу, и она се поведе...{S} Не, не... треба стајати, треба из |
одиже се читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица ко |
а...{S} Влајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљнос |
сјајна мисао: слободна!... слободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, не |
е ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p |
као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више повинује раздраженој женској уобрази |
није требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега |
. узвикну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} |
Зорка отуд из села, после онога боја... и капетан се осмехну, очекујући радозналим погледом да |
е некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст.{S} После је наступила одвратност прем |
су те поздравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође |
донела из Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су |
мо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стоја |
— Није ништа, ето... била несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе пле |
рству!,..{S} Три разреда, толики рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудн |
ође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке главније политичке раднике. — Њему |
и чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли |
ости, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света...</p> <p>Љубица, како стајаше ис |
дање добио сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвен |
абачак самртни ропац, један... други... и очи се сасвим променише, право стакло!...{S} Свршено |
шта ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па |
сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} Јутрос н |
у боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не у |
, овај... </p> <p>— О, пријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито с |
мрак!... свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, |
није?...{S} Не знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и та |
једно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла округласта брадица, а очи се |
S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесе |
Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком |
ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избега |
простите, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта в |
есели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за |
причао.{S} То је код мене непрестано... и у ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нера |
!{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко |
х и суманутих очију, које пију, пију... и успављују...</p> <p>— Како?...{S} А што?!... једва пр |
ри...</p> <p>Стојан се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже |
а писара овога среза, господина Перу... и председник опет запе, као да му се тешко сетити прези |
си то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме |
учитељска посла!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо |
трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто |
ђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузови |
девши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не можете заборавити никад?...</p> <p> |
мо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки ис |
{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга |
тина, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке главније пол |
за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузим |
и, што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањ |
} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а |
лице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, познатије, |
лицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајућ |
е, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака несрећа мор |
{S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео |
је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Ал |
} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она |
> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се б |
ити стајаше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао против школе и школованих љ |
обузе је некаква слутња, <pb n="91" /> и она застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се |
молбе материне, братове <pb n="202" /> и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере о |
е козу!</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мени је ово треће место.{S} Само ми необично што ме с |
одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то. |
сно сад представља правога домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задов |
е за то време претурила преко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су |
са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одма |
..{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изаб |
онако, као код правих кућевних људи!{S} И он извесно сад представља правога домаћина!{S} И њему |
ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школа |
S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где бе |
, осећала се срећном, много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а ду |
кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страд |
велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није променио па ништа. |
...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена према њему«... |
!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа по |
да сам избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем!{S} На учитељице већ |
О, па <pb n="177" /> она страда!...{S} И она пати!...{S} Па што је долазила овамо... што је до |
жја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред распећем, и учитељева херувика са онаки |
ијани... да закопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, |
и то није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, |
Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшн |
амо један разред са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица инач |
га час другога госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не |
га до сада... некаква катастрофа!...{S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, |
..{S} Стакло!... мртав!... мртав!...{S} И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко узд |
>»Живот, младост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам ј |
</p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чи |
јамачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да н |
је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће б |
очарану душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, девојачком љубављу; љуби безумн |
плетено, ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва |
нежни они једри пуначки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене |
, унесрећила...{S} О, тешко мени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити |
је ништа... али што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу |
p> <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадит |
још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 час |
по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгл |
!... јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и опет се издиже камџија, али Гој |
сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући шта ради, дохвати њену м |
а пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду сво |
? откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се питаше: откуд то?...{S} Как |
е онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под г |
која их има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример... |
ма људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му ч |
а да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом п |
да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздр |
ле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у дв |
!... заробљена са овим јадником!«...{S} И она погледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна |
а бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређашњи разговор, размисли |
ама, без повратка, без оправдања«...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшн |
, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држе |
дри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то н |
била чак расположена према њему«...{S} И она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала не |
д је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а са |
ва и наступити оштра, сурова јава...{S} И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највећ |
ајбоље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у |
додира са анђелима и светитељима...{S} И она осећаше бескрајну, неизмерну сласт у овом новом ч |
ва, како се то описује у романима...{S} И све је тако некако испало, како се у романима пише... |
се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па не |
дном наиђе... одмах после венчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала |
шкујући шта се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање... |
би, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машућ |
Изволите, колико вам треба новаца...{S} И он извади велики новчаник са гомилом наслаганих банкн |
лобођена и раскалашна сеоска деца...{S} И кметови са вечним немањем новаца, и депозитар крајем |
и депозитар крајем свакога месеца...{S} И све, све исто, једнострано, досадно!«...</p> <p>»О, ш |
азнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је с |
венкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом трепере светли сунч |
аго младости — лепе заносне снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се бол |
риносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, тешко мени!...{S} |
е друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, разв |
енађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љубица Петровићева.</p> |
по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неи |
ке, помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахн |
, оно се не види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{S} Она стаде узверено гледати око |
о испало, како се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела. |
прега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} |
ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једн |
ра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би наму |
ате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јест, овај... </ |
в весељак, па се одједном промени...{S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} |
ок ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом |
ижни, него скромни, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186 |
ли могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар |
<pb n="157" /> Мора га избегавати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без ије |
јала, почиње се ружити, растурати...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити |
амет, па мора само о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из |
ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора |
баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањају |
</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писа |
ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге |
шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата |
нише нас мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и.. |
чита борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне |
уго, само прекор чемеран, отрован...{S} И непрестано се после Љубици, куд год се макне, привиђа |
рест, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једноставно зеленило црвене се кровови кућа, |
живот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Он |
сам <pb n="146" /> нимало страдао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања |
невино, чисто детиње задовољство...{S} И цело јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, |
оправдање:</p> <p>— Далеко много...{S} И посао велики у почетку...{S} Његова обична збуњеност, |
ве часове, па опет легао и мислио...{S} И ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуч |
о.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређивати... одмах... затеже он опе |
се следило, стало, не куца нимало...{S} И она се сва окаменила...{S} Ужас!...{S} Које је доба?. |
задовољство, које се тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слат |
одушевљењем, пријатељски, весело...{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком |
скала, стадох се проводити весело...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер ниј |
на шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> махну главом и стад |
шанима, да радимо много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду.. |
о има много пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хо |
S} Све ће се понављати једио исто...{S} И овај несносни Гојко, са својим оригиналним особинама, |
!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, |
на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад н |
ево гледај...{S} Министров потпис...{S} И он доиста показа акт с потписом Министра просвете, па |
з десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са стра |
мре, <pb n="160" /> њега закопају...{S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако |
а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се п |
уњавог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином понављаше овај изра |
као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се |
.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго |
ићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да |
волика збуњеност код одрасла човека.{S} И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: х |
но, тихо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, |
као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> |
/p> <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству! |
јој другарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усне и преча |
а, па му душу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за |
тра као некаква робија или војачина.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, |
мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да |
ојица не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести р |
она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред распећем, и |
S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како б |
, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква ј |
ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа |
Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружа |
отме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је |
зажелеше да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавањ |
усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и зано |
еда танахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час |
се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли д |
д нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало |
лушала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћно |
о и весело шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлиј |
о као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посма |
глас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им |
к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необичну изгледу његову.</p> <p>Беше |
се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећајем, стаде се нервозно о |
гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој |
знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође |
исам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, о |
сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој |
змишљајући нимало ради чега то чини.{S} И сад одједном стаде јој наликовати овај тренутак на је |
људима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после његова одговора..{S} |
еме није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка ј |
сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: половина већ знају д |
оји нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голуби |
ало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — цела свадба — поседаше сви у јед |
а да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се из |
лудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједном наиђе... одмах после в |
аше је ватреним, значајним погледом.{S} И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметни |
ко је само учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Чов |
рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима из рачуна, али њему |
Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћу |
очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман израз, ове жив |
југовнога снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек п |
груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће т |
p>— Истина јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна већина.{S} Па ј |
на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге |
о конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно з |
ао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> |
о, некако... као да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио пр |
атити! </p> <p>Сад се све променило.{S} И како то тако одједном?{S} Тек само налетеше облаци, н |
него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!...{S} А ов |
ако у косо, некако необично, љутито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде |
ти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} |
нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљ |
у по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни разговор по неким |
ељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Х |
са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад |
а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала ка |
аше да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово |
нице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зн |
к јасно испољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини та |
нарочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ |
грљени, приљубљени, опијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу |
вол’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{ |
ну школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>П |
о може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде не |
могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он ника |
м млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљен |
..{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај |
у страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата се крећу...</p> <p>...{S |
чке, поред усмене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле |
ример, Министар полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту прет |
ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он по |
суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту иг |
шљања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да о |
нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресати некакве топле, пријатне |
ају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој с |
»левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу наб |
</p> <p>— Господине, капетан нам вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко угледа к |
она нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она |
ма много журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох |
једва изговори ово мало речи. </p> <p>— И мени се свиди тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви и |
ите плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и |
!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Е |
виђа резултат овога разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад |
се још снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!...{S} Платићете!... рече он |
а, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете |
лајко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, |
но и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајућ |
и знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође. |
настаде објашњење и разговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да |
нарочит смисао при изговарању.</p> <p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да |
ледајући замишљено, проговори:</p> <p>— И све ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и |
миљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</ |
е.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после пр |
вори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не |
р.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је чо |
да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке |
смеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{S} |
ити рачуне са досадањим председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га доч |
капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекуј |
г дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јо |
знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало пом |
треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам оп |
ним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грд |
синко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу млад |
кад недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља |
бегавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је |
/> <p>Изиђоше обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне ваз |
ене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се |
он је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори |
та хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</p> <p>— Шта си |
з сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он |
гласом, из кога звони најжуднија молба и покорност, полушаптати, замуцкујући:</p> <p>— Па немо |
авесе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девој |
ињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове же |
јепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему |
Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете |
еру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше |
на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеализма, <pb n="33" |
Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и св |
јој све лекареве наредбе односно лекова и неговања болесника, па, погледавши још једаред Гојка, |
, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спој |
то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... као...</p> <p>— Као |
и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра, сурова јава...{S} И она почиње осећа |
о се одједном сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, |
и мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и много других!...{S} После наступа мучно и тешко школо |
та, али он полако, пипајући око плотова и спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен |
е на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто |
обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи с |
ц дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства она не осети ништа друго пред њим.</p> < |
S} Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде га |
Гојков рачун, <pb n="42" /> престиже га и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као шт |
, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења. |
нема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито |
на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се |
оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у |
ћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175" / |
рављајући на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непрестано је |
ти...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће |
есе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамен |
ка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку |
и, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни |
да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мисл |
нек ти је просто све од мене... и овога и онога света...</p> <p>Љубица, како стајаше испод Гојк |
ом сјају господства, у положају од кога и сам по мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Деца изнеше |
ком гнезду не поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и |
о, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињства...{S} Ћутати, ћутати, ћутати... |
црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с |
амен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен <pb n="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз |
муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часова у ш |
у полако добре стране свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и ул |
сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али т |
човека — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога сре |
и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затво |
а добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдало, |
стра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачила њ |
жаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина |
обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој па |
и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би забора |
ај паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школско |
ам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао ј |
рно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} П |
осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет |
еља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погл |
а огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле са |
д? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право им |
ш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусе |
, жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује, он |
ра децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свако се приљубило уз оца или мајку, па н |
у, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.< |
нити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само |
децом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, гото |
коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, |
понекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешто пријатно, рече она, глед |
им...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово |
апора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним пр |
још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој |
постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p |
о одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу |
сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, |
сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати се, хо |
неба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици |
но.{S} Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и ст |
, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одједном, као електрисана, рашири очи, а у њима засве |
му, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, |
ће до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, |
у зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена Гојка с |
нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешт |
У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратног, које граничи |
исказати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од т |
може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право |
предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велики број ђака! |
она застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, |
венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морава...</p> <p> |
Љубица, поред <pb n="120" /> свију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} Само |
само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се приближи још виш |
тим својим изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учин |
p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и најмилија сестрица. </p> <p>— Боса!... узвикну она, п |
земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљив |
њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав рас |
n="120" /> свију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} Само му сину та мисао |
е.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи... не, макар не имали праве љубави |
еца се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не |
тили?...{S} Пера Илић, писар овог среза и платодавац учитељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо |
тави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, |
ају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао |
<pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или смо се негд |
вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на тебе |
</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учи |
тако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим д |
у беше милија од свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, убијена...{S} Само га једн |
ав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајдемо сад тамо.</p> <p>Из |
е послу.{S} Постајаше све расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти |
забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све се то изврши неким пол |
p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо школско двориште, обузе је некаква |
еђаху, на једној клупи, неколико сељака и мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено |
рочити звук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се по |
ти за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се |
ушајући преклињања једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је на |
вити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... '</p |
тако једнога тако рећи свога чиновника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онд |
јих пријатеља, па задиркује председника и шали се са сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђок |
са посетама.{S} Скоро свакога празника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изнен |
асмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p>— Оженио сам се прошле з |
зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две године <pb n="51" /> св |
мајко моја!... мајко!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да са |
да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути |
тпоче суђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »о |
сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се при |
преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножутих стр |
чеше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку пријатно |
како се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...</p> < |
ти! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја |
ругим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану душу...{S} Да, он |
кој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде |
ва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке б |
не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нерасположење; напротив све му црте беху у |
на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и разгледала сваку шар |
Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад |
ри—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И |
ма чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком п |
е, око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире се по свој ц |
јима су наизменце разасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима с |
м ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог ме ј |
вану!...{S} Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, неста |
бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали |
аве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, |
све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</ |
савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!.. |
да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се му |
оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се |
ст од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква ст |
хом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџб |
бртала и посматрала; већ му је проучила и разгледала сваку шару, запазила сваку особину, али јо |
биља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смеј |
се и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратно |
у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далеко од школских вратница.{S} Изиђе и |
цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви врати |
љаном палицом...{S} Одједном је завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитила преко пло |
ништи...{S} И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђ |
на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са о |
ража.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па |
штено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је Љубиц |
ц, брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху њег |
датле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоће |
о!...{S} Само да се чувамо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећемо се мешати ни са учитељим |
а Вељом стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде В |
м смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле |
бијала главу цео дан сељачким потребама и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он |
орам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и |
о прошће, сухе гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</ |
здо, успављујући се најсјајнијим надама и најслађим сновима.{S} Још није могла веровати да је т |
о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседим |
ет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица само крену очима бе |
чарана је у свима својим претпоставкама и надама, које је сновала још у школској клупи.{S} Боже |
се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме |
мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> <p>— Имам посла... овај...{S} Веља! |
а... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кути |
како се тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло сме |
мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p>— Знам... знам... све знам!... |
а, поправљајући разбарушену косу рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахрани |
о одговараше његовим најтајнијим жељама и помислима...{S} Дуго је времена прошло тако.{S} Смркл |
дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаш |
а; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно |
, кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем...</p> < |
рисуство, он се опет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим |
е са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога с |
са новом сеоском постељом — шареницама и губером; сто, једна плетена столица, ковчег са рубина |
аслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.</p> <p>Пред школ |
бог тога што... није због школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има |
<p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{ |
з коју продире светлост, ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро |
езгодна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али |
писмима извештавала о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извеш |
к, а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажај |
ким, застајала пред златарским излозима и остајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И |
не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осе |
блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима...{S} И она осећаше бескрајну, неизмерну |
а је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Он |
зборити, ко је може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мис |
бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... ре |
оше ступити у разговор.{S} Седе са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и р |
тици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије говоре, |
челима, са лицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, |
рече јој сестра, гледајући по стварима и намештају, распоређеном по соби.</p> <p>— Хајдемо у д |
ју ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> < |
како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше руком...{S} Можда је то њему, али |
као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби |
уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињ |
еколико пута дневно, помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради |
е сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по |
ого... па се одједном издиже на прстима и погледа на прозор.{S} Ништа... мати јој се сагла, неш |
ло боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан с |
не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, као да никога другог |
Љубица мислити.{S} Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?. |
сто.{S} Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на ј |
апред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... још, још...{S} Даље се н |
ности, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело |
«.{S} Затим се окрете својим несташцима и строгим тоном врати их на своја места.{S} Деца се упл |
дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда до |
<p>Гојко се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незго |
јући још унапред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али рук |
екињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде |
вет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год |
Она се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не. |
дајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи м |
нику, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко.</p> <pb n="181" /> <p>— Чудна грозница! |
широко отвореним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још бли |
оште...{S} Шкргутну зубима, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стад |
d> <p>Пала влада! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{ |
а учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти Гојку да |
Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за ми |
младића.</p> <p>Стојану заигра обријана и обрасла кратком чекињавом косом брада; он затрепта оч |
нако необучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и |
ише.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часовник зажареним очима.{S} |
аст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући г |
ом десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зна човека — вели нам господин |
а најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашна сеоска деца...{S} И кметови са вечним нема |
S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а |
ак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће, хоће... знам... друштво не пр |
} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Председник |
е он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко главе после |
; брада му обријана, необично развијена и истурена напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на њ |
а не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...</p> <pb n="206" /> < |
аја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се раније уклони |
окаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} А |
аљда, покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређује Стоја |
очи управљене на себе, застаде, збуњена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> |
а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је |
јена, Љубица.{S} Иђаше полако, погурена и оборене главе, као болесник, коме се још није снага п |
у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а п |
оја сад беше лепо проветрена, почишћена и намештена.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до |
би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима својим драгоценим адиђарима.{S} Гојко |
, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботи |
да, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господин кој |
дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи |
ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер |
.{S} Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При посл |
на.{S} Председник прво уписа свога сина и једног синовца, један одборник уписа своје дете и зат |
много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мо |
му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради св |
ила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити |
ства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искр |
асвим обични доста смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосмислене одговоре, разуме се |
...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча, он |
<p>— Јесте ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри |
не?... не презирете ме?... прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише |
на...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како м |
о, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се |
Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратниц |
мо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топли |
ете добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У та |
це њене, остале учитељице.{S} Опази она и неколико познатих јој девојачких лица; то су јој друг |
ћутања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом в |
не умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег призора: ка |
учити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно прелеташе погледом преко з |
љ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p> <pb n="195" /> <p>— Па знаш како |
Гојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица, машући по неки пут руком, као да се бран |
рицањем, како то може само њена страсна и плаховита природа...{S} Она први пут осети у себи ово |
за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и написа признанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће би |
плаховито, грцаше од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим т |
Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се ун |
да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{ |
е и истине!...{S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикује јадник очај |
љству и одмори се од оноликога страдања и патњи, што их претури за годину дана...{S} Он никада |
же ону руку, која му је толико страдања и мука причинила.{S} Само не могаше ништа проговорити: |
тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле.</p> <p>— Јаднице!... јадн |
онуди да седне.</p> <p>Стотинама питања и прекора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не |
ивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања. — Овде треба често да излазимо са децом.< |
ћете шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада.</p> <p> |
та где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па |
на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети |
укама уплашено.</p> <p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осе |
ке омладине.{S} Али свему има краја, па и овој погодби.{S} Наредише да учитељица прима дванаест |
јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Је |
то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грознича |
ћу.{S} Зрикавци отпочели свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која уле |
n="192" /> <p>Проскитао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га за р |
ећ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у |
вазда побеђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде шта одговорити, знајући у напред да ће |
сама везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и б |
узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно |
ета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па |
} О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако |
ако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и млада...{S} Сад право из школе помисли он и подиже на |
обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после његова одговора..{S} Учини и |
стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише.. |
ојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не помо |
срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе на столицама је |
>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да |
рече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон необичну силуету, која се удаљав |
уплашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он |
ајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Ал |
сницу, разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуч |
иском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао |
јасно чита пређашњи израз тешкога умора и горкога страдања...{S} Он стајаше, не могући ни речи |
столицу, па уздахну као од велика умора и превуче шаку преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви |
де девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има не |
осто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће их мора |
..</p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отво |
анкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке општине дало се на пос |
ласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се |
па некакву црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по |
дједном обави своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице |
стајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако об |
е нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="174" /> наравно, где не долази често полици |
свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај |
говора..{S} Учини им се веома чудновата и необична оволика збуњеност код одрасла човека.{S} И Љ |
осаве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекат |
S} Чим се отворише <pb n="115" /> врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, п |
а за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташ |
гедија!...</p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погл |
тре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како |
ким вратницама.{S} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, |
? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете гд |
, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гој |
рагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} В |
рату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као |
фамулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест. |
д опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим с |
давно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> <pb n=" |
{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли <pb n="110" /> |
оре, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простос |
заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као д |
ead> <p>У судници седе председник, ћата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво пр |
воришту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до |
гледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајал |
Гојко устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, |
пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и |
pb n="68" /> <p>— Носи.{S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Ка |
а и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{ |
а се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз гр |
бица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на другу. .</p> <p>Го |
ашно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и ра |
а.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пре |
сао ове изненадне страхоте, отвори уста и проговори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу, не бригај. |
црвене као рак, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</ |
ој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје жи |
е био веома расположен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Те |
ту, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како с |
даде коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша |
ажљиво сваки покрет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупч |
ђе изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, ј |
ске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веом |
отрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих, <pb n="64" /> поцепан |
м учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни ша |
а средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у у |
ма.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да о |
по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на људе онај теш |
оше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{S} Опружише вратове, дун |
око себе унезверено, дркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он |
а сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад п |
у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединствени израз на окамењеном, |
то се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу пријатним |
де рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не |
} О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по де |
а се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, они пост |
ека!</p> <p>— Твоја!... прошапта Љубица и уздахну горко, извијајући се полагано из његових руку |
џака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: ногаре са но |
S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се са |
емо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по |
го пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар постајаху интимнији, у толико се Гојко све више |
оро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно наста |
волите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршет |
ом бескрајном вечношћу...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призоро |
запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, ко |
теља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се |
<p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре неправилности, намршти се...</p> |
едовечан човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— П |
н, страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очију...{S} Беспомоћно детињско |
бу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наи |
ачити...{S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче |
е јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној т |
ло греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} З |
ајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој |
е, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши |
и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p |
реко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене то |
да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сут |
сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи |
његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по не |
...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и |
из оних јасних плавих очију сија љубав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и долик |
Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одел |
то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се такав |
године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га |
ду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они г |
сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке |
заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му паде ок |
аво из школске клупе, испод родитељског и школског туторства, одједном постајеш господин, који |
..{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку |
ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не греши |
ашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у |
ову реч.</p> <p>— О, господине... никад и не сањам...</p> <pb n="128" /> <p>— Добро, добро... в |
стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у о |
бар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица, см |
бицу презриво, добаци јој:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о |
омоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјај |
ико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владал |
та сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде пис |
И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S} Предавао је врло лепо, лак |
је снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, |
е, ужас... али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало |
тога невидљивог саветника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно веј |
види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти од нове навале мисли...</p> <p>Кад |
.{S} Он развлачи и отеже, ужива унапред и предвиђа резултат овога разговора.</p> <p>— И што ћу |
сеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити |
тор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласн |
ну кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а оч |
олико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то из |
тност према свему, гнушала се сама себе и свега...{S} После, кад се довољно настрадала, постаде |
Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћу |
Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп <pb n="1 |
спод прозора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза |
оји беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болесником.</p |
у Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, |
ива!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ћ |
> <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели га.{S} Одмах ст |
чући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратног, које |
а, гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра руменило, <pb n="152" /> као да неко |
</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Др |
ћуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.{S} Једна се чуди новом н |
p> <p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} Извади из стола дел |
ри према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете к |
е, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти |
вала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S} Једва би је ко мо |
којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, |
њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, зб |
опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо |
рстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се ов |
уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд пог |
лед, разрогачених очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, |
Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети о |
као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све |
јану, који онако испод покривача испаде и прескочи све степенице иа вратима, па као муња одјури |
о се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори |
мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> |
слећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај |
два креће.{S} На последњем камену стаде и погледа пред собом тупо, несвесно, као што гледа боле |
/> поздрав једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави ген |
и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложена кутиј |
лици.{S} Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака |
p>»Шта је ово?... има ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Бож |
ешто веома необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко два |
из све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одм |
.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађиват |
ве...</p> <p>Љубица се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да |
то за другога...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав |
ећ опазила неке његове значајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сети |
из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође по |
у тишину, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци |
преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да прип |
а, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке |
, поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде |
ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу пре |
умео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко го |
акле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{ |
еца изнеше столице; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се изма |
говима, осрамотише...{S} Директор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао! |
е дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јест они су...{S} По с |
а њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, |
/p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> |
зумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у ходник, она |
им, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, |
а, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим |
читељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе и, климнувши главом, промуца:</p> <p>— Извините... што |
о са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због ово |
страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здравље је поправила, али |
ће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитала његове мисл |
ега покушао... без размишљања...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, ј |
илице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гој |
ан... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за ис |
плаховито стегну, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави |
и њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо у |
а се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и |
ојко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И |
} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубиц |
о... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар полугодишњи параст |
ју...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос. |
обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже.</p> <p>Око по |
ред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим с |
ајсрећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p |
кој згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.< |
зговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога плота, х |
<p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано |
не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писарем, правдајући се узгред: </p> <p>— Ах |
и...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући ран |
и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе |
грозници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брковима п |
ити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак |
ла је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето |
моћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и више, одговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то |
него његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко! |
то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не ула |
та да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова страха...{S |
на Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко |
} Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... некакав страшан бол стеже јој срце, она хт |
, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен око срца, и |
ху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S |
али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— Како... не, не, |
викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он од |
ћевој њиви!...</p> <p>Он се осетно трже и одједном му се промени лице, али кроз један тренут ст |
усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> |
ружена стотином лепотица, које ти служе и клањају се твојој лепоти...{S} Па после... море биће |
ису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену с |
вене и стаде дисати убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би з |
ута, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груб |
најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{ |
о мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гн |
тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи |
уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, |
вори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега н |
и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о владању д |
дној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубиц |
ла, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а |
кну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, р |
.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, шк |
м.</p> <p>Гојко прими хартију, разви је и стаде читати.{S} Одједном пребледе сав, руке му се за |
она се сва предала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца о |
илова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена. |
оштаницу, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска |
просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је мисли |
ема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто о |
озбиљнијем чему према Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи <pb n="140" |
сва тешка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осе |
ељ поче држати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често набир |
ала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се |
{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И |
> почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више у |
о као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је... |
он не имађаше...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближит |
стаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер није о |
за парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</p> <p> |
а ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш так |
јила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо |
е, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и |
кћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред |
таде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сас |
је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије и поднесе му.</p> <p>— Хо, људи!... красота!...{S} Па т |
..{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њ |
смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ј |
се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болеш |
ла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано...{S} Обуз |
S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни |
страдање добио сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и по |
усмешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клупе, испод родитељског и |
хајдемо сад тамо.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, с |
главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли глада |
ећ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} А |
еки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе |
имају неке своје нарочите, тајне знаке и изразе кад се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ |
ранчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па с |
ло тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису прим |
, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, см |
таке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оног |
што су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге прутасте гранчице, понамештале се дугор |
</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се В |
Гојково питање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: |
о лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доиста страдала |
59" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, према скоковима к |
Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа |
клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче, препл |
о? пита она, стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом, којим обично г |
ђачиће; један се измаче испод њене руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се намрш |
и познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио.. |
или хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко.{S} Некакво велико зло спустило се на |
гне у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га ни |
ку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси уг |
{S} Родитељи помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по бе |
о их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и ква |
а се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају усамљени...{S} Почиње шибати хладан ветар.. |
а муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко представио као учитељ, |
су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...</p> <pb n="100" /> <p>Склупчати се тако п |
.{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну |
и узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одличн |
, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојк |
он сам вазда се исказивао против школе и школованих људи, али тек беше му необично драго, што |
јко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно се од |
над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брат |
ујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, к |
ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, не ид |
невног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини. |
>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево око с |
е вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу.{S} Господин Пера отворено изјави, да |
све расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марам |
ти њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад.</p> <p>— Опростите, молим вас, поче пи |
мој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Как |
мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p |
Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дре |
овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице удате, |
жа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном |
мили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и тал |
итељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да пр |
у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве. |
к беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у стр |
на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.{S} У овој |
ијом жудњом за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ствара демонску душу, која само о злу |
и најмањој неповољности, она ипак плане и испољи јасно своју простачку грубост.</p> <p>— Играте |
по сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини поди |
нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше м |
осподине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј- |
Груни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд |
епи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гн |
види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли |
д њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехо |
чи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не |
ше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви |
олише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити |
ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква ј |
е још привремени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} С |
— Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му т |
сла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна |
сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре |
а, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора...</p> <p>Путом, што води од железничке станиц |
а буде срећан?«... па цап преко средине и... готово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{ |
тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она његова |
осећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, п |
школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост |
распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно бе |
а цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани усамљене, обично п |
ајем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писареве, он опази да председник диже десну руку и да |
тихо, нечујно, преко недогледне пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери |
му се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{ |
неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше |
ртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући очима...{S} Председник одведе Љубицу у једа |
Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, која је одједном обузе...{S} А ов |
а, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће судбине он |
иле из груди.{S} Овако пак само уздахне и снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодлучност.{ |
а диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у со |
би...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лак |
свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи |
рише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, она |
дном свију мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p> <pb n="183" /> <p>При |
тро, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хладно, као да га |
чију...{S} Беспомоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписани на његову лицу...{S} Прва |
дите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за в |
мај, знате, треба оставити на понављање и утврђивање тежих ствари, које се лако забораве, нароч |
неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче стр |
згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијск |
еветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ н |
ети у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ниш |
презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан, |
недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним око |
...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, што дави |
ца већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и |
b n="158" /> Довољно узрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему г |
ри очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} К |
равио оне ударце камџијом, оно понижење и сва страдања...</p> <p>— Господине Гојко, рече писар |
сле прве походе писареве; нерасположење и сумор овладаше њоме.{S} Али она силом угушиваше те но |
им питањима.{S} После настаде објашњење и разговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно п |
запише у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љ |
га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштат |
красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље |
давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; плетар, у који је затварана једина коза шута, |
амо гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој |
Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости... ничега, ничега!.. |
а... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако исто изг |
ости за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се |
кад је стекла нове, многобројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ора |
иш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом округу... свакога ти ђавола зна!...</ |
ре као илински облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, |
венулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...</p> <pb n="100" /> <p |
ажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зраци...</p> <p>Гој |
ад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...< |
Милици; тада је слушао многе разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је |
дајући тупо како му друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта |
у разбацане пилеће оглодане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или |
р, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се проме |
ху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови сто |
</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће б |
S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу |
жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се приближав |
ше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докл |
учење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као...</p> <p>— |
разним бојама, те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним сводом, који се, и сам ос |
да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је не |
ред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!. |
о, победоносно.{S} Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S} О |
беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и пит |
на жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер |
ер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је боле |
азмишљања, па махну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пра |
, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>До |
каменили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа. |
за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али |
најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљиво и шапућући у с |
етио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и да сте с |
а мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се истин |
ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно страшно, непознато, уклонити...</p> <p>Али истога |
оцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{ |
/p> <p>Ручаше заједно, наразговараше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн |
ез помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жен |
.</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да |
што трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121" /> нека нејасна маса.. |
чима, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој својствен положај ишчеки |
подиже огромне терете...{S} Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љут |
ди са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} |
и са Љубицом, поразговара се, нашали се и насмеје, па оде.{S} Никакве претње, никаквих затева н |
оге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слоје |
га је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезов |
>Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора |
ње...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише |
неучтива <pb n="103" /> госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд |
/p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтед |
, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш ни |
ој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да не м |
а га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозо |
да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако |
ош проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" /> осврћући се на човечја гнезд |
аше.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговори:</p> <p>— Овај ће начинити вашар!{S} Него т |
Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се нек |
да лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра бр |
аиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву на |
ашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S} И к |
Па... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да до |
но гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је |
3_C18"> <head>XVIII.</head> <p>Сврши се и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај дога |
искуством у школском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пож |
свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут у |
на, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} |
је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се |
велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па |
но; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролаз |
промене на себи, али се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} Старала се да више не |
аде јурити по школи, чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и |
ђе на њега неко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекуј |
ше ревносно занео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, школски послужитељ, скидајућ |
пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и |
обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!.. |
.{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и б |
иновца, један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једног ро |
једном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не |
Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате... списак п |
</p> <pb n="19" /> <p>Љубица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто« |
а њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља:</p |
осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> <p>— Потрчи!...</p> <p>Запљескаше |
S} Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’д |
а, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву истину, про |
ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунц |
о како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас. |
вне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити |
а Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујући неку нову |
да сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је село, навлачи се мрак.. |
на и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ |
рио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не |
м шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се о |
да по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа ова |
а!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло неприја |
и.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво |
његових леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети жен |
</p> <pb n="182" /> <p>Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мо |
{S} Платићете!... рече она, па се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, р |
дно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се |
прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте понели какву објавицу |
у њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, |
како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких кукова. </p> <p>И Љубица осећа |
сти, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на средини, испод њих оштро гледају и |
ад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— И |
ном се нечему досети, претрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радознао Богоса |
обузе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p |
кву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са сво |
о живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се ни |
кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, об |
тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог |
иш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге |
репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе |
мо обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но јед |
се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њ |
па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт и |
ди он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право к |
} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је |
.{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и другу...{S} Прсти се заплели... не може да намести ка |
<p>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар је ч |
дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.{S} Он, си |
пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничко |
а и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слу |
едном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у сре |
да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њ |
купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захте |
ћи ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго, што она и |
слуге, просто и једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, |
натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Е |
... а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у та |
ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часовник зажареним очима.{S} Прикачи га на г |
ика са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p> |
>Гле, дечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном палицом...{S} Одједном је завитла и уда |
ост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p |
овања одвојио сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан шко |
, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потесу...</p> <p>Одједном, на |
унуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...{S} Једна младица, јамачно првешка, мало неж |
чини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, |
ад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се као какав окретан каваљер.{S} Ова му |
ечито чергарење, ово терање без кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам не |
дмах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово лице као д |
и ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући измењено Гојково лице.</p> <p>— Јесте, о |
се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад г |
затрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се на |
на оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широким рука |
одједном обузе, па се одвоји од столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћа |
а Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-х |
је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... рече он, погледавши је радозн |
дају преко уздрктала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно. |
итеља нек донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговор |
сар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и |
ћи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа |
сле подне прегледају са кметом учионице и да саставе списак свију потребних ствари, које се мор |
гарском разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега.</p> <pb n="131" /> <p>— Био... јест, |
м месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ |
у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој |
ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и |
сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право ни |
ма.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар |
а нове, многобројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза |
е сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скоч |
ука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!. |
ла шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је |
и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту само пуста празнина.{S} |
онога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb |
ке страшне речи уједају је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило кр |
не довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред и |
на мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони о |
прекорно, ломећи велика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш.. |
ди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да |
се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама ст |
а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љубави. |
ест допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље. |
одскакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има н |
Нека... одговори она, црвенећи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и б |
лижаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно |
ко провирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« |
ошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем прободен, Гој |
зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што |
трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудо |
и суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи |
у је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу испре |
ругу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, |
роговоривши још неколико речи, руковаше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срц |
хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном...{S} И за то ст |
.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Г |
мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше.</p> <p>После подне таман почеше рад, а уђе |
сати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, |
.{S} Гледај га само!...</p> <p>Поседаше и почеше разговор.{S} Љубица не скида очију са госта, а |
ше некакво страшило, које их раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се о |
и украс младости.{S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и нарочито рад |
<pb n="31" /> <p>Сви троје се насмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ прич |
ушташе...{S} Они испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта |
ању, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по издаље добацивати похвале њ |
жак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разговор, идући по соби и трљајући чело.< |
те своје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} |
ђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од к |
себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, о |
виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То |
се добро налије вина, па после све више и више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, п |
се на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <p |
гушеним гласом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена сељака право у очи, као да га с |
е огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, д |
ратно.{S} Она се само приближи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јо |
вуче усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући велики бол што је притискао душу.. |
дједном поче бледети, усне се искривише и затресоше, цело му тело задркта, нарочиту слабост ста |
је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орловици постоји ле |
верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кме |
.{S} Свршено је!...</p> <p>Кад опремише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у со |
... </p> <p>Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза |
убичина разреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше пола |
се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ...</p> <p |
тке на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{ |
> <p>Одједном се обоје тргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао, па трепери својом неж |
аву, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше |
ти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отво |
додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они испод крушке поскакаше и нестаде |
учитељима, о њиховим патњама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њи |
м брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с |
свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, поло |
у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, провед |
њом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајући се <pb n="185" /> силнима, и сви |
рим брковима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, |
јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгр |
да би му много пријатније било, кад би и учитељица становала у школи. »Овако... незгодно: сами |
ђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смеју |
ањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се о |
реча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... |
... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш |
увијати полуиронично, смејући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема је... поми |
свет!... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да о |
и на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> она страда!...{S} |
и је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих не |
> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?. |
е? запита он преплашено, трчећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни |
е и спремаше за разговор, идући по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И |
Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу ис |
та како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога так |
/p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од н |
женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, пре |
из срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљућим чемером, најстрасни |
е осећаје, који се наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску преданост.{S} Женска душа не тр |
ј соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зау |
пуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.{S} Једва чека |
к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</p> <p>— Бо |
стоји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој |
фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом.</p> <p |
вној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> <div type="chapter" xml: |
е већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда г |
која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, |
<p>Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очим |
киде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, братићу, умори |
ко је радила преко године, тако настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не |
пружи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привреме |
зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на |
<p>После подне, кад се разиђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.{S} Тамо, са општинск |
то се фанатик богомољац предаје молитви и небесном свету, заборављајући на све што га окружује, |
е, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да |
ује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже песма |
а обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби премешт |
, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуј |
, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им |
зи бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокренуло |
, према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти |
ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Пред |
а, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем...</p> <p>— М |
је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— |
она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказив |
уј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамот |
нека одлучност на лицу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила на једној |
" /> нека нејасна маса...{S} Он прилази и одједном јасно разликује два црна ока, која су се упи |
е појавише неки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза.. |
<p>— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> |
а село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S} |
е, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? вик |
оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{ |
већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па |
а и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави не |
аче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље...</p> <p>Неко груну врата, покушава |
но со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова дв |
оноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, жур |
{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступиле разне промене.{S} Пера је већ затворен; ком |
еш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао |
оницу.{S} Ту су у последње време седели и проводили разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! |
и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо ко |
мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце. |
купише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђ |
{S} И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покваре |
и страшни осећаји, који би све уништили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња з |
гледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... страдао |
аво ређали се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор, који |
лајко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет |
а часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пу |
болесником, не знајући још шта да мисли и не разумевајући потпуно свој положај.</p> <p>Одједном |
{S} Она се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око |
ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па |
их, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа |
и несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрц |
не мисли престати.{S} Много лепих мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одједном, погледавши у |
. али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако |
</p> <p>Кад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лете, све г |
после...</p> <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ј |
зиду, право пред њеним очима, расветли и показа велики светао круг, из кога по том изиђе глава |
ловима.{S} Разговор постајаше све живљи и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде празна соб |
а школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гла |
би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. » |
ловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолик |
ехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до са |
во ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек о |
е и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њо |
/p> <pb n="187" /> <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на сред |
ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо прегова |
<p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам |
д си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мен |
о знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мар |
{S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за в |
и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, ве |
ајном празнином...{S} Даље, даље грозни и страховити призори!... даље... црне одвратне сенке!.. |
а остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући |
ма хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати |
авета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад ра |
...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место паме |
правога домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он разв |
прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’натема је!.. о часни је!...{S} |
ењати...{S} Прво се појавише неки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква |
оше цркви.{S} Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише |
е руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, па ни прословити.. |
и свршено, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствар |
, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али |
елост и управо уплашише је ови необични и, како она мишљаше, важни државни изрази:{S} Краљевско |
Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само |
ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толи |
и?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури н |
ну кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!. |
е живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и |
а је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само ако му |
д тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и |
го одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав ч |
...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!.. |
из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу њег |
... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S |
и га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украс |
о црно, меко... оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкива |
и:</p> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништ |
Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно |
вине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помог |
</p> <p>— Лудаци!... прави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И т |
ка пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па с |
писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примил |
p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак |
та банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки |
д ње је нова школа, па треба прегледати и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гој |
нилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позв |
а дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Ве |
pb n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исп |
.{S} Све!...</p> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.{S} |
да је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и он |
} Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерас |
а.</p> <p>После стадоше мисли прелетати и заустављати се на разним другим средствима освете.{S} |
ом: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, |
а га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама н |
са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, или већ тамо... морам на рад, чекају |
и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињства...{S} Ћутат |
ко у највећем очајању по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S |
тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} Велимир се см |
ео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа |
ање, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љуб |
вет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се |
говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи |
у, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручк |
чем, у пространом Београду, зауставити и забавити.{S} Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, |
гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи |
уће и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p> <p>Тек настаде распуст, а свет поч |
учај, који би је могао мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих с |
једно... ништа...{S} Могла би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила.. |
одара...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> <p>Љубици одједном наиђе наст |
истесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</ |
ено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен |
шће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко небеснога свод |
говору са Љубицом, Веља се поче крстити и смејати.</p> <p>— Лудаци!... прави лудаци! и ти и она |
наше зараћене стране морадоше попустити и проговорити по неку међу собом.{S} Истина, Гојко при |
набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Не |
овори.{S} Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила за времена — а то је ве |
ит, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се променило у новом учитељско |
а је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није променио па ништа... они се ређају је |
о!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је чо |
а њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта |
од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев |
е у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући случају што му се језик тако одреши.</p> |
амену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и п |
<p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> <p>»И овде оно исто |
ледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је обасјаше коси, врели зра |
само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему |
n="185" /> силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непром |
p> <p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећ |
зници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и ко |
обро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... |
е показа веома предусретљив према ташти и свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајућ |
ити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава |
цајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш |
о прибијати уз матер.{S} Она се намршти и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те појести.< |
.{S} Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном проћи! узда |
и зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по со |
ајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по |
</p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лев |
нас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку деб |
рукова се са њим механички, не мислећи и корачи напред...{S} Изиђе пред њу средовечан човек, ш |
зверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите |
тања и прекора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради м |
младости да <pb n="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Нема ник |
p> <p>Љубица плану.{S} У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината.</p> <p>— |
а првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{S} Љубица се веома зач |
учно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила домаћа срећа!...</p> <p>Почетком јуна |
Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} |
је неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и д |
аше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Ве |
врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> <p>— Хајдемо... хајдемо у наш |
... имаћете незгода... рече он, отежући и кријући очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ак |
прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стоја |
о плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки сребрнаст облачак, прон |
ости као код куће, рече Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значај |
мо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не |
и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} С |
о нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узви |
ке Школе, који је становао у истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она с |
чимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школи корачати и крш |
зи да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопч |
ом завесом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен свод чистога небесног плаветнила...</p> |
ене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, |
преговараше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, |
тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> |
а врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који |
да унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n |
увишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> |
иђе слободно, као да су стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како |
ме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... ч |
рну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — цела свадба — поседаше сви у једна кола и о |
и још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо ос |
чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу |
гром после севања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива унапред и предвиђа резултат овога разгов |
око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вратницама.{S} О |
себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо |
нечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на неким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам |
де га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као <pb n="79" /> човек који ј |
е сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи.{S} Страшан |
емљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет |
и и преврташе неку књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше, но |
нешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко об |
је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, |
ложај.</p> <p>Одједном Гојко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </p> <pb n="1 |
коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву |
.{S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, |
ти баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још |
се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да |
то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија међ |
..</p> <p>Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде. |
ојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоуми |
н се стаде прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ног |
и јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одје |
м што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше излазити уморн |
ио Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вратима учиониц |
шибати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ради че |
школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу. |
и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрила соб |
откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше мисли прелетати и зауста |
ри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и дом |
о?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... ж |
<pb n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе |
евуче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам |
најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била н |
оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је није привлачило к њему; са |
ама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, т |
братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{ |
бијем скупоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа... |
бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима |
не.{S} У осталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше |
е да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p> |
о: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је |
седи на столици као окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то у |
тимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним погледом.{S} И она гле |
се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантс |
тко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се |
p>Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише неки тамн |
а као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили в |
рупним камењем.{S} То беше доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго |
езати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега |
њима по некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико: |
а побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање...</p> <pb n="98" /> <p>Изјутра с |
е се очајан, панички, самртнички врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од |
ве му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље |
бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две |
ди откуд се појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава |
S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S |
то он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним сте |
ријатно расположење према свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Како је с |
ена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и проговорити |
узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном осети над собом св |
па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</ |
јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мном... као д |
је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало |
о...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ, то каже и гос |
у, знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му |
и што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике д |
, муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што је се могло пом |
ек није скитница, него државни чиновник и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ поса |
бе неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву |
па је одједном сави, отвори деловодник и метну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не |
био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине |
у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештин |
кова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје добро његов глас...{S} Шап |
частом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда |
ечење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму друг |
дном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се расветли цела соба, апи т |
ни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пруга, |
у низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.{S} Иђах |
ово шапатом.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну ок |
којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ школе орловичке, упућује на своју дужност.< |
це, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше.</p> <pb n="3" |
је ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, |
> <p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним |
седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, саже главу и |
гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад |
нисам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде св |
питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледај |
ратићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> < |
знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији?</p> <p>— |
> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — е |
ај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Марш одатле, безобразна жи |
женске нежности, која влада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и |
ој соби, сливајући се са горким јецањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се исплака, опет се зам |
тељева херувика са онаким истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли |
е!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај гледаше само к |
се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</p> <p>— Она извесно врши какав мушки по |
ојка са оним простим искреним саучешћем и махну главом ка вратима.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко и |
ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Би |
и... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трљајући лагано руке једну о другу |
кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у |
ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако врши пос |
прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо р |
тирачем; на њему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, ка |
њиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, |
љускама бриљантским, са малим, кратким и танким ланчићем укусне израде.{S} Она га извади из ку |
цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајним ударцима судбине, измучен и тешком болешћ |
трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до са |
јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану свако за себе |
роман, тих, са неким нарочитим, лаганим и одмереним манирима, који се теку постепено у животу и |
ко исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под њима само меко сено, покриве |
Али се то све заврши оним стереотипним и малодушним узвиком: ех!...</p> <p>»И нико је не приси |
мна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек |
вори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одгов |
га се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школском раду; свиде јој се и ов |
ка нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задр |
аман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити |
ад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом...</p> <p>Љубица осети да се одједном |
и, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: каки одбегла!.. |
право вашарско погађање, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> |
на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана |
де улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе с |
ста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом", а према великој соби беше преграђена једна м |
у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, |
зи, да нови колега целом својом појавом и држањем одговара њеним ранијим сновима.</p> <pb n="16 |
брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој |
нерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и па |
у ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку |
прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља:</p> <pb n="5" /> <p>— Како сте?...</p> <p>— |
јко сумњиво <pb n="170" /> махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једнога час друго |
спремио оним друговима, он плану гневом и узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он зна...{ |
Господин Пера с нарочитим задовољством и чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије. |
ћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме ил |
усрете са њеним јасним светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу речени |
у, на коме стајаше послужавник са водом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само о школск |
е јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући |
<pb n="26" /> не користи овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву |
нчала са Гојком, пред истим свештеником и старојком заверише се нови супрузи на верност.{S} Сам |
пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, св |
школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим насту |
ж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на ус |
хну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18993_ |
Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p> <p>»Милица... откуд она ту?...{S} Па |
идео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило |
аш као наручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога тренутка скикну кер...{S} Скикну, зачуди |
е заједно, наразговараше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн захтев, ста |
р, па стаде нудити нове пријатеље јелом и пићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и |
стоји пред страшном државном контролом и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га |
целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим догађајима.{S} Веља је то |
шано милине са неком полусмешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клу |
се стаде брисати <pb n="29" /> марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} |
сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љуби |
те лагано корачајући к своме самохраном и невеселом стану.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
ни пар, који се топио у заносу љубавном и сневао најсрећније снове...</p> <p>Очајан, угушен јау |
те своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} |
отом код секретара у начелству окружном и одједном се обрте као преписивач у истом надлештву.{S |
вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем |
прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат т |
ћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Пр |
ми, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијантима, среће ми!{S} Хоћеш?...</p> <pb n="78" / |
у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се жи |
це огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, |
необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледал |
знати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе |
исином, и уздишући за изгубљеном срећом и младошћу...</p> <pb n="150" /> </div> <div type="chap |
едати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и мет |
опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, рече јо |
аца, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује |
>Изјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне у |
усти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, к |
а добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не |
. да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мен |
оворе... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан о |
ко пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој д |
за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту ка |
ет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, |
ле подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезовички.</p> |
асмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаше децу п |
човек Гојкових година, развијен, крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено, обриј |
од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако др |
<p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је науч |
зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном м |
накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се |
љитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја |
који му одједном постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одговараше потпуно — како о |
.. ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не з |
... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке.</p> <p |
јаше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући гл |
ради себе, што бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ |
ава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му обријана, необично разви |
/p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке му др |
амучен, озлојеђен на цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајним ударцима судбине, из |
а напослетку, завршујући ред, натмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра |
ви.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узнемирен; обузело га некакво нерасположење, чим је у |
<p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и повучен, избегаваше сваку прилику да се не сретне са |
само о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожур |
и дуготрајним ударцима судбине, измучен и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одјед |
</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не |
акатом руком полако врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, али |
несигурно својим кратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он |
коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше не |
мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опази д |
, то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима.</p> <p |
о зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед |
ада...{S} Сад право из школе помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ уш |
<p>— Стаће... може и више, одговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговар |
ити.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде д |
је!...{S} Ни свеће немаш... одговори он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доист |
ићу... браћо!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> < |
љивових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самохраном и невесел |
же са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, о |
као што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор будућности све то скрива од људских |
ако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно |
и најскривенијих жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не м |
ао по соби читаве часове, па опет легао и мислио...{S} И ништа ново није смислио, осећао је оно |
па онда јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p> <pb n="136" /> <p>— Немам ја ниједне |
етурао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве часове, па опет легао и мислио.. |
осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар |
ма је забринута, управо преплашена, као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досе |
ћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ |
а је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме |
} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства |
их мисли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном светлошћу. < |
сара онако исто необично, најежено, као и Гојко.</p> <p>— Извол’те, немамо све удобности као ко |
аше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радос |
ула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да |
си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по двориш |
змислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погн |
И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправ |
тељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљ |
се погрбила, превила се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, |
узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не ко |
дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} Истина она <pb n="38 |
ли.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна практика.. |
це, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше обоје на |
кова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, |
ом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није мог |
к само налетеше облаци, натушти се небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчиј |
о; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</ |
ећ шта може мислити <pb n="9" /> здраво и весело шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој је у т |
ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепот |
а дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор |
одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се потписао, шапну |
свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицом, н |
га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, |
о страдао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта је пред |
аквој великој кривици, мрдну очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет |
тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разговору, а ве |
створи овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом природо |
ни Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А |
влада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све ј |
еће страдати?... запита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узвереним очима, тражећи о |
p>Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану п |
осао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускрш |
оде у школу, машући главом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!. |
говори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, да ова |
и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све што с |
" /> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо |
едње време, ступила у тако пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде премишљати: како би би |
м?{S} Сад видим како велико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, |
старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку |
— Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост?{S} Видим да се радо сећате младости...</p> < |
.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски:</p> <p>— Идите, господине Гојко, кући, п |
ти од премештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премеш |
о њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, д |
о уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао и ход |
тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у |
...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунил |
ељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај паметан разговор из кога се увери да и Гојко рас |
е сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор...</p> <p>— Видели сте... јецаш |
узе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ру |
е на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је увед |
био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, трч |
из његових руку, којима је беше обавио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, д |
ам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте с |
ла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како ј |
— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, у |
сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... |
ве то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, прик |
>Сврши се и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — |
Смртни смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Ве |
а...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— |
е.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, |
природе.{S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше |
ти, одговори он, прибирајући се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко |
се опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, ју |
по неког старијег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем друг |
адноћа, која наступа изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу |
Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом на глави |
њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови дима, који се |
ре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, от |
настави ћата, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече председник.{S |
о поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двоји |
ом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> <p>После |
дмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца |
кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се оволикој наивности.</p> <p>— Ето ва |
хоћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез.{S} Т |
апред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гон |
, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дво |
а беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} О |
ује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n="20" /> после подне пре |
и!...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, па ос |
је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Само ће у |
и по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише дру |
и...</p> <p>— Младости?... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} |
S} После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не |
орам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратит |
де је... соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време |
и из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађаје... |
Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »мла |
ечи, руковаше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као |
} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше.</p> <p>После подне та |
о време чује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само |
ђе весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учионице.{S} Чим |
на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ б |
, господине, стаде кмет извијати слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми |
се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у шко |
утак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрке:</p> <pb n="82" /> <p>— Треба да |
.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна м |
ом.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово дво |
ек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то |
ваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уве |
е на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене |
погледом.{S} И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руменилом, које јој се р |
ред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се см |
тељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти |
ата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати неку песмицу.</p> <p>Пред школом се з |
напротив? запита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... |
поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели што бољ |
топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећ |
ијом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му |
S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је м |
смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И |
з школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p>После пола часа, |
.{S} Припи се <pb n="171" /> уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који се топи |
кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, св |
>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> < |
ради већином против методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерл |
во истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S |
Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} |
о године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана |
и један одборник.{S} Чудим се како ћемо и толико спечалити.</p> <p>Отпоче се право вашарско пог |
мите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, неће отказати?</p> |
це к општини орловичкој, креће се тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, по целој његов |
го ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на |
<p>После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писареву... онога, његову |
њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен |
ха жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и |
вљаше он детиње речи, корачајући лагано и несигурно својим кратким ногама.{S} Он и сам не зна з |
ање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напор |
ла ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости |
није лако...{S} Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад по |
обра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> <p>Љубици одједном н |
Истина она <pb n="38" /> почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца |
од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско породичним тоном рече јој, прилазећи: |
одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још виш |
апита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју уписницу.</p> <p>— |
или наслагани један на други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље |
ви зраци... оно се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде |
кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је нем |
на мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке.</p> <p>— Хоћемо... |
пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и |
дњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необично лепо...{S} Гојко се стаде прибирати... да, т |
цајем електрине, обрће главу унезверено и нешто муца.{S} Председник га не чује, али се досећа ш |
о изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково причање.{S} Кад овај стаде причати о |
га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљи |
, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ј |
енији од густих облака, корача нервозно и понеки пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита |
тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаш |
је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам да вас нек |
од истине наљути.{S} Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за |
ома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку |
кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у |
редавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпушт |
ве засебне тајне, договарају се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, чим <pb n=" |
учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, ко |
ур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зград |
чишћена и намештена.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S |
руку на столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и на |
тати свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити ошт |
ура.{S} Поносно подигнуте главе, власно и смело посматраше она посетиоца, који се, улазећи у шк |
са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједн |
као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погле |
куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаш |
ро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, кој |
, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара |
а они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... п |
ном трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одговори му, глед |
а непознате им ствари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... свему има к |
љајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Ла |
у, он се умири, и све му постаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји |
много других!...{S} После наступа мучно и тешко школовање у Београду.{S} Неколико пута је покуш |
едавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често набираху устанца, проп |
да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста |
ући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се приближује остварење његових на |
домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне |
а је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори кап |
p>Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је речено.</p> <p> |
а тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположио, задирк |
асмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде исказати сво |
па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју |
држати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често набираху уст |
камџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запеча |
а старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му ја |
ђоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке омладине.{S} Али свему има краја, |
шаренила: неки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му је срп |
ву, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита |
журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао господин управитељ да |
погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. » |
њем селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све |
а...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже |
два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у |
<p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчиј |
њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недостиж |
својом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојн |
беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на |
p>— Страдање... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се |
да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би |
опа се злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће н |
у од најпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, |
ро изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... н |
чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да гов |
г пута.{S} Одједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и о |
ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити преко равна српска поља...</p> < |
е, какав ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита |
седаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учитељице, и о |
ко се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава.. |
љице.</p> <p>— Зашто нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.</ |
из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p> <p>Толико пута је, |
како је он готов на све услуге, просто и једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако и |
едаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином...{S} Даље, даљ |
.</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не |
во није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и |
, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње ра |
{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим |
па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> |
меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеже се |
штва се издвоји један младић, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и предс |
pb n="129" /> <p>У Орловици постоји леп и мирољубив обичај: часништво општинско кад одступа, от |
начин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, |
еколико минута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет |
бица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и јут |
а купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; д |
.{S} Може бити свашта... одговори лекар и пође.</p> <p>— Како... неће ваљда умрети!?... викну о |
зницом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шму |
та са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти |
поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити...{S} Ово се нигде |
ебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месе |
адне госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чиче, машући својом плетеном к |
анесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућући једн |
творише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре |
је некако... чудан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb n="16 |
та, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> <p>— Извините, молим вас, ал |
рати много што шта против методике, јер и наша врховна управа ради већином против методике, па |
а има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, |
својој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће вео |
у децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, братићу? |
приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Сави |
ила главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да са ти |
вора, па испушта једну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи павла |
чи погледа захвално па промени разговор и узе веселији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, |
вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно. |
у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом |
види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љубице!...{S} Љубице!...< |
нилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу, чека као псето што чека |
у, опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на |
цама и навлачи на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије лице намршти.{S} А ко |
стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место.{S} Само тихи, лагани |
зећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег човека и молбе да |
цу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па м |
и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта |
дити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али посл |
маћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} С |
> <p>— Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији помажу неваљалцим |
се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи глав |
{S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и ж |
о да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти |
ли.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, глед |
е ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је т |
к остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко непрестано превр |
нели какву објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз.</p> |
{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од |
наићи на овако унижење... </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи |
>Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од пол |
им!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке нове |
ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слу |
/p> <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се |
апред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде с |
регледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду. |
, необичним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажен |
е што га окружује, осећајући само сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима |
те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, каж |
а ће се овде станити стално — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.</p> <p>Љубица, изненађ |
оје, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она г |
тима, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S} Чим с |
ећ догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се м |
!...{S} Љубици нарочито одузеше смелост и управо уплашише је ови необични и, како она мишљаше, |
аљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте |
S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је ро |
за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, оп |
ајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не... оставите ме... |
дар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пу |
дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити. |
есају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање сит |
азболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, уд |
дају са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мис |
<p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и онако морам... поједине округе, али опет не иде то та |
их леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се прим |
и снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако само соб |
раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресву |
вет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало д |
дотрчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко |
вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест.{S} Љубица је пр |
еми, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пре |
<p>Љубица поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би треб |
их девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говор |
а или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога |
ећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање |
ћи очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму д |
о пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спреми |
иш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку |
и младожења.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са пр |
рв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не зб |
пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите овамо! |
та друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она |
е мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окрену |
но.{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз њих п |
оге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> <pb n="208" /> <p>Прогнаше деца чоп |
а ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта.</p> <p>Љуби |
кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право у очи, кад му тражи квартирин |
ји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим вас, п |
..{S} Полако, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.{S} Она промоли гл |
е прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог да |
одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају.{S} За певницом певаше месни |
ходати по школи, расветљујући неку нову и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади с |
а проживе школски распуст у задовољству и одмори се од оноликога страдања и патњи, што их прету |
ветлост по том недогледном пространству и обојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сиј |
убица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, к |
шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо |
ка, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарати...</p> <p>— Коме?... прихвати писар.{S} Ен |
помену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље... |
ј већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да зап |
а кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет настављају светлији |
одједном обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> < |
сав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стоја |
бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста ба |
носних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под пр |
јко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, пр |
у мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне ст |
правдао. — Раструбила је по целом срезу и свима показује некакву гривну, шта ли... што је отела |
уша да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан?...</ |
де подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи з |
ене на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и |
поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу Министру п |
ли само по десетину нових, тек да имају и први разред... па се свет научио тако...{S} До године |
осматраше како се врата лагано отварају и кроз њих пролази она позната страшна фигура.{S} Понос |
цркву.{S} Стоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандил |
по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год |
ка дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Г |
твор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо |
те! рече он, враћајући се у канцеларију и пуштајући за собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је |
неко већ схватило добро целу мајсторију и одговара правилно.{S} Љубица све више светли очима.{S |
наредба.</p> <p>Кад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} |
пита Гојко, савијајући исписану хартију и остављајући је у капут.</p> <pb n="95" /> <p>— Разуме |
ешавају, извади из капута једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гла |
S} Гојко преписа имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га зауст |
Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица...{S} Нека паклена одлучност севаше у тим |
ху са писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и |
к, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан поветарац, |
е... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се |
на се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом.{S} Образ |
ени ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву истину, прочитајте вечну реч на овом ока |
једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се н |
поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по јед |
гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и |
то?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни...{S} |
е са стола.{S} Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и |
гледаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, о којој дотле није могло ни сања |
и, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и развук |
а ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле ч |
док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, |
<pb n="209" /> <p>Она зину, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама...{S} Пријатно је |
олим вас, опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође |
оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама питања и прекора уп |
="144" /> <p>Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше н |
погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра к |
ати њену меку <pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> < |
руком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако |
он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... |
рати сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше страховит... паклени г |
} Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако необично измењено, сањиво, з |
...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} Написао човек Министру шта ми |
очне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зб |
дала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине, помешан |
душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним зас |
дајући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, који јас |
е да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта с |
окажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки оби |
их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасн |
изменила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а |
новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало |
адоше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> |
само на кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет настављају с |
упан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и пружајући му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово н |
сти зближују.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан |
ј соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ов |
, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрктале руке на њена колена.{S} Она к |
Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово лиц |
ање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, |
ен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну једну своју руку на његово раме, па га опет паж |
им ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капљ |
оских залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, |
радозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и њег |
ки, непроменљиви мир исписан је на њему и само једна усна малко... врло малко повукла се у стра |
е пукотине, које су се отегле по тавану и преврташе своје старе, непретурене, мисли...</p> <p>» |
етку <pb n="191" /> једнога дана освану и код њих установљена задруга.{S} Влајко се сав предао |
ајзад победи женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно и |
и и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко |
фамилијарним тоном.</p> <p>Љубица плану и намршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати:</p> |
ше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скид |
она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем |
е чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је |
гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као |
осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мисли |
рђаво: саставићемо обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти д |
а, ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јач |
почетку разумела.{S} Одједном се прену и погледа свесно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... запита он |
аилази облачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога расположења.</p> <p>— |
знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S |
ван, са стотину осећаја.{S} По уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се |
исте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање има |
и умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у |
> <head>XXII.</head> <p>Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се сп |
} Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се само оно јавља |
ружише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...{S} Једна младица, јамачно |
ини као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећаје |
А он, јадник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти.{S} Ја претрнух од страха.... одједном се |
ћином женски гласови.{S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> |
ако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и на |
ишта, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја.</ |
едва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди |
није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких очију он |
погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном |
ао ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли сам |
је све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу...</p> <pb n="90" /> |
вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас |
ју мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p> <pb n="183" /> <p>При издисај |
ет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она ско |
Бог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који му д |
сретљива према њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а писар ужи |
итала...{S} Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.</p> <p |
међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима друга |
ога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хај |
После стаде да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова обична бојажљивост.{S} Би |
амо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго с |
а овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке |
ледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша...{S} Разлеже се врисак ужасан, страховит...{ |
о рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад ва |
по њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотв |
еда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагали снопље...</p> <p>Љубица се |
а среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. |
те, рече му она отворено, онако како су и јутрос разговарали.</p> <p>— Подне је, одговори он, г |
у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је |
ја вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Г |
</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, |
да...{S} Само се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> <pb n="184" /> <p>А Гојкове оч |
витла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n="172" /> неба... |
јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прсти |
жљиво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду.</p> |
е шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже о |
езбрижно цело лето... лежати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа, не стр |
p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суман |
вратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је |
нездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је |
/p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и по |
нирима, који се теку постепено у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да |
ху своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога говорника.</p |
списак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} Тамо ква |
а ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, по |
сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји с мотико |
/p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и руча |
амо да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како |
по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљица |
ди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он преплашено, трчећи |
ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака напере |
плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљеном меком шеширу на глави.{S} Иђаше кицошки, |
бесмислице, шалећи се њеном неумешноћу и смејући се њеној плашњи у службеним пословима.{S} Раз |
смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш она |
олагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се в |
луд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, а |
рцима судбине, измучен и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одједном свију мука, з |
м послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине година провео на том |
тидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку |
певаше месни учитељ, а око њега стајаху и одговараху на јектенија десетина одраслијих ђака.{S} |
ише радосним сјајем, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједн |
већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли |
и!... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то |
ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и крстила се побожно, онако женски: знајући само да се |
и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к пи |
тану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пу |
их мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одједном, погледавши у часовник, трже се.</p> <p>— За |
село, са изразом необичне среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју кривицу.{S} У |
сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето |
тајте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, а |
амаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати крушкову грану, нема ли још која зре |
душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама...{S} О, |
авог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово в |
и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пи |
аде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ у |
сао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хартију, што је донесе од Веље. |
месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавез |
о се сокак, прашина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју.. |
вом нараштају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} П |
ој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снови младости, њени најдражи идеали.. |
аздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеже се очајан, панички, самртнички |
и се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, шт |
му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те |
лободна затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то њего |
ободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не дад |
наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује см |
тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се |
... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са столица.</p> <pb n="34" /> <p>Гојко се т |
.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разли |
столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узви |
их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} О, дивна, шумна српска Мо |
риближује остварење његових најтајнијих и најскривенијих жеља, које је скривао и од себе сама, |
а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, које пију, пију... и успављују...</p |
писују... они вас знају најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који ост |
в ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој сре |
кља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разре |
рави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зл |
да ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за своја недела.{S} Љубица осећаше само |
/p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несв |
би нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога пр |
ашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« |
уче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121" /> нека нејасна маса...{S} Он при |
и сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане |
ву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао |
ји.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не с |
.. да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај с |
о, прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине |
, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, к |
стаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставит |
е, поседаше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танахним крилима поред самих њихових очију; пр |
а теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} |
д толикога страдања, <pb n="159" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче |
збиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога |
глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, |
о обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, не |
поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не по |
б?... понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума |
де уређивати децу.</p> <pb n="71" /> <p>И Љубица одмах уреди своје малишане.{S} Сад је одједном |
де кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај чов |
е ми!{S} Хоћеш?...</p> <pb n="78" /> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, |
рже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да с |
и млатају поред кратких кукова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположе |
Чекај, сад ћу ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у с |
Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има |
без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Мо |
} Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p>Путује потесом, шумом, прелази бистре |
некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако |
...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, |
, па живети... живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста проживе школски распуст у задовољству и |
авне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном |
ш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дира |
ко он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени другови, видевши колико су заостали, пре |
ла је чежњу материнскога срца...</p> <p>И опет мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за ч |
један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро пок |
{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гле |
ложају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најо |
ами сасвим не изгубе из очију...</p> <p>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало |
словно, преговара преко Стојана.</p> <p>И Љубица је са своје стране много допринела, да се хлад |
, веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусретљив према ташти и сва |
а се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, |
ајдемо у друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје госте по целој кући, исприча им |
штро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му обја |
шта не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се |
— биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничкој станици, где је био одређен збо |
смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послуже |
онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу |
ио ко је отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па ш |
сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се о |
ишљаше за себе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити. |
им и малодушним узвиком: ех!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не м |
ћу некакве испрекидане мисли...</p> <p>»И Зорка остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели |
мор, што дави, испија полако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Т |
и леже на своју нову постељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и |
несрећна!...{S} Никога... нигде никога иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не |
кривача испаде и прескочи све степенице иа вратима, па као муња одјури суседовој кући.{S} Док с |
па се клацка.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мој!... |
гарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и много других!...{S} По |
разу!...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и |
иђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој одговараше на сва питања, |
ри на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш |
шећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само!...</p> <p> |
о мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у |
да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога |
одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра руменило, <pb n="152" /> као да некога изазива на |
гнезду...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је |
знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташцима и строгим т |
S} Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S |
> <p>...{S}Седе неки људи... у магли... играју му котурови пред очима... зелени сто...{S} А она |
своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стајаше |
>— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то играли?</p> <p>— Крпигуза, одговори један смелији дечак |
њену ручицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се ис |
јасно своју простачку грубост.</p> <p>— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то играли?</p> <p>— К |
другаре и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и много др |
уће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што |
.{S} А револвер кратак, мали, као каква играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља на застирачу од |
те, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, о којој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се |
ћи преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> |
о!...{S} Па оне безазлене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно задовољство, које се тада осећ |
.</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{S} |
ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима |
идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна |
Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са |
— Је ли вас учио пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он само у школи...</p> <p>— Што лаж |
бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је доша |
ћутећи, гледајући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим поглед |
е то навлачи... црно, густо?...{S} Иде, иде... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} |
рдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да |
, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пролећу некакве ис |
дорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао да јој није било |
чиста лица... неописана лепотица!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво |
је!...{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене |
Шта се то навлачи... црно, густо?...{S} Иде, иде... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!. |
о у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...</ |
има простора да корачи четири пута.{S} Иде унаоколо, укршта средином, само да се згреје.{S} Ос |
то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало н |
поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га с |
нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета?</p> |
ш један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депешом...{S |
управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет г |
узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће б |
атним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде |
обро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} Сре |
коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позив |
Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже пре |
бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке |
{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ће т |
ћ прибирала, размислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква с |
ко двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут вес |
у је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у з |
ричати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало |
/p> <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпушта |
ј приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад |
немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се одлу |
да их научи...{S} Без <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу.{S |
знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да |
p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би |
о, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насм |
о морам... поједине округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислит |
а, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, |
још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне к |
прошће, сухе гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> |
еда и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нити јој |
едника.</p> <p>— Пусти тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кме |
ично јевтине ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубица с |
ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да м |
уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезовички.</p> <pb n="30" /> <p>Изиђоше обо |
пођице, почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p>— Љутила сам се много. |
почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: половина већ знају да разликују оба гласа!{ |
!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући се на |
већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико ча |
ојка како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се |
му она.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она |
е председник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>По |
пада некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукам |
да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па то није н |
за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађ |
арашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе |
?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да л |
најмилији снови младости, њени најдражи идеали...{S} Све, што је тако дуго стварала у сновима, |
она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недостижни, него скромни, веома скромн |
, жива и одушевљена још приличном дозом идеализма, <pb n="33" /> који се код почетника дуго зад |
е клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише.{S} Полако... биће времена да све видите и да |
м и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, којима се највише бавила у школи.{S} |
нама остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди м |
> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> |
p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених вр |
<p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће |
мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва мо |
<p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништ |
резовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог није оч |
и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући раз |
бе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школ |
бица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, |
јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> |
ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се ов |
!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт |
ољи потпуно... </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почет |
о, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се врат |
му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи нешто...{S} Св |
нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стајаше |
о био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задругу ст |
о, шапну Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је |
еш што хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До м |
вири у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па знаш онога... молим те, склањај се од |
заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад |
закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајт |
те.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Го |
ти...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су они п |
..{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да |
ће начинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари преко Јасенов |
оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, идите кућама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осв |
ногу рече благо и пријатељски:</p> <p>— Идите, господине Гојко, кући, па гледајте свој посао... |
притискујући руком врело чело:</p> <p>— Идите, децо, кући...{S} После подне раније...</p> <p>Ка |
ку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и |
е сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора о |
} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље |
помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет се про |
а завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ћ |
} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата |
одговорити на Гојково питање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Јед |
све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим |
> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочеку |
n="73" /> <p>— Извол’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг |
мој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило ј |
42" /> врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> <p>— Хајдемо... хајдемо |
добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазн |
ко се прибираше и спремаше за разговор, идући по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ |
<p>Толико пута је, док свршаваше школу, идући главним улицама београдским, застајала пред злата |
је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, |
ега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући к селу претресаху полако добре стране свога новог |
д чистога небесног плаветнила...</p> <p>Идући у школу изјутра, Љубица застаде између два воћњак |
, али обоје беху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљин |
себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало пр |
им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаш |
мо... само раније...</p> <p>После подне иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица |
пајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као махнита...{S} Љубица, како јој беше слободна |
њима се показа, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше полако, погурена и оборене главе, као болесник, к |
и накривљеном меком шеширу на глави.{S} Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу, исправљене |
еда је, по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на |
очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па одговори другу шапућући:</p> < |
оје је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; обузело га оно пријатно располож |
светлу, лепо окречену собицу.{S} Љубица иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од своје у |
у.{S} Постајаше све расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и |
есели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући пред соб |
зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засе |
магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па с |
Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb n="178" /> свима силама, и само с |
аде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну осве |
и напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад |
је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узнемирен; обузело га некакво |
на кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће у |
ризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали ди |
писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе.{S} Стаја |
, расветли и показа велики светао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој |
е суморан покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна изма |
на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв...</p> <p>— Братићу... браћо!...{S} По |
мучиш... знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="2 |
н још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице доби |
у и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешт |
јући неким светлим, необичним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све н |
мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједном, из другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како |
кташе, он поче неким промењеним гласом, из кога звони најжуднија молба и покорност, полушаптати |
радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облац |
ишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико с |
{S} Кад се старац помоли <pb n="110" /> из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па |
и метну га на сто, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну високу кутију од украса и отури је |
ју, па одједном застаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засиј |
не под овим густим белим покривачем.{S} Из потеса долеташе некакав необичан за село звук, који |
S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> <p> |
је по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно у висину |
ровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребр |
на вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадо |
е Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих живи |
рекидати посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа из |
ај познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна че |
м и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо бруја |
д цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... од |
.. дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у пра |
Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, приђи му н |
во у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поцрве |
а српска поља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} |
еда, као да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у п |
о увиђала да нема никаква друга изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p |
ци, о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари |
.. хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста дужином целе ви |
ему говорило да се бави самим ситницама из школскога рада.{S} Прионуше обоје на посао...</p> <p |
{S} И Гојко се много сплете са питањима из рачуна, али њему не покварише одличну оцену, те тако |
стајала у вези са најбитнијим питањима из школскога рада.{S} Велика већина учитеља узе учешће |
. свекар нека добричина... она доведена из сиротињске куће...{S} Љубица је гута, гута погледом, |
кује Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љуб |
чи се овлажише сузама — да сам избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презира |
шко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шест година го |
пред очима стадоше му пролетати сећања из безазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} З |
па само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа о |
еца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно м |
гло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Изиђоше обојиц |
ој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво |
нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ев |
посред блата...</p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо школско двориште, |
не!... у помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по двориш |
сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и ст |
ио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чи |
, прислушкивао, па га прескочи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вратима учионице дркћући |
а, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... |
а главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у ја |
егово место одмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по школи, а зна |
вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чиче, |
дниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај |
рази одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погле |
нали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капетан се осмехну, очек |
у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очију...</p> <p>И све то што се пружа пред очима наш |
ашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо |
готово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да н |
ање према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом пр |
дан од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депешом...{S} Св |
и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нити јој што |
шта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о |
и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потесу...</p> <p>Одје |
зе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држећи украс у ру |
Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болесн |
е далеко од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отв |
рте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Д |
такав утисак као последња.{S} Она изиђе из учионице са обичним изразом на лицу, носећи собом но |
и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху висин |
Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде сам.{S} С |
на овакову времену.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно у подне.{S} Силазећи низ камене степениц |
ојан, чим <pb n="23" /> учитељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> |
.{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</p> <p>— Знам... знам... дркташ |
..</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше у |
вори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осврте де |
а би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несве |
пци.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише и на њима с |
огледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обој |
</p> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељо |
трча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у |
.</p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке |
нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет |
се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— |
него се тек наговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела |
...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепотица!.. |
очију му нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што |
<p>Него шта ова баба једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта о |
зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак само уздахне и снуждено обори гл |
е у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посе |
јест, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде. |
.{S} И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...{S} Само с |
асвим другарски, претресале се успомене из младости, управо ређали се несташни поступци у школи |
ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота |
ћа?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и |
ису имали ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смрк |
Све друго сад да прескочим, па последње из школе...{S} Чујте само!{S} Пред учитељски испит доби |
стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, која га снажно |
брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном прет |
е, па до краја школовања одвојио сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми |
ачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S} |
ехнути, онако ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себе, |
.. врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча |
бојажљиво.{S} Пажљив посматрач опазиће из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом |
се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранила.{S} Глава стаде прелет |
лажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се |
радован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отресајући рукама б |
сте; пајо, пауне...{S}" Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки |
собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p> <p>По |
атну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто |
ајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге. |
авите све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не доп |
ећ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb |
ве више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <pb n="102" /> <div type="chapter" |
а јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше страховит. |
а што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин |
ашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са к |
се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћата прихв |
е слушајући одговор Стојанов.{S} Извади из стола деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру |
анчићем укусне израде.{S} Она га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не |
p>Љубица стаде рачунати, па онда извади из стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати з |
знате да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета?</p> <pb n="138" /> <p>— Онда... е о |
ну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле |
кикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се и ст |
сле дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, |
бице, па је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута, управо преплашена, као и Љ |
ојко стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије.{S} Видевши збуњена Гојка како се осврће |
о под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к |
аде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам п |
уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, |
" /> то сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што н |
p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеали |
аједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену од јединице, не |
, почупане, висе читави бичеви ишчупани из корена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, |
су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...</p> <p>Млада, лепих црних очију, танких по |
p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, чек!...{S |
ику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n="124" /> пред децом |
рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да |
о је може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почн |
о предмет недирнут...{S} Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште |
. пљусну киша, просуше се читави потоци из неба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се |
чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије...{S} У његовој кондујити стајаше да је св |
ник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S |
, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јо |
} Одједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна |
их као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујућ |
спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку |
наликовати овај тренутак на један часак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Дов |
испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где |
кће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на |
радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па |
аслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним |
<p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим тело |
шта?... запита Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па о |
но по памети... никако да избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Се |
ши колико су заостали, пређоше на посао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два мес |
говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепасти |
важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клупе, испод родитељског и школског туторств |
а је много лепа и млада...{S} Сад право из школе помисли он и подиже напред своје велике сањиве |
е користи овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву топлоту осети у |
дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији помажу неваљалцима — њихов је г |
, нагла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој |
а писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету |
ве било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а |
ад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јасних плавих очију сија љубав и доброта...{S} |
и уздахну горко, извијајући се полагано из његових руку, којима је беше обавио и стегао као кле |
b n="126" /> <p>Изиђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим путом.</p |
розници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуц |
!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто због оскудице, оде до суднице, |
> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам д |
се веома свидео и овај паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим |
{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n="83" /> тамо учи гимназију, па |
стаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров потпис?</p> <pb n="111" |
зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт из Министарства, проговори писар службеним полицијским |
ода!...</p> <p>Председник промоли главу из заседања, раздвајајући неке хартије.</p> <p>— За при |
, добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То је, з |
ну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... р |
је почеше стезати...{S} Ватра јој плану из груди; струје многобројне, муњевите јурнуше јој по ц |
ц, па не могосмо да добијемо квартирину из општине... настави она, па одједном <pb n="86" /> за |
равити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није тога л |
у, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану д |
био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе |
се тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, по целој његовој фигури, познаћете да је то |
</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам добро, стотину пута се пот |
ао да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји један младић, веома леп и отресит |
посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, други писаше, |
ца...</p> <pb n="25" /> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час тал |
, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, братић |
ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, |
, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нер |
јлак помагаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути. |
зната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па |
а то као свршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по |
диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? |
а истоку се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и |
>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти ј |
по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајућ |
Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и к |
се спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га |
што?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, проговори:</p> <p>— И с |
стадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те превари |
га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе |
p>— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и прелетевши |
ам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p |
гових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«. |
ашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако...</p> <p>— Сиротиња смо, господине. |
а могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно.{S} А њима, |
да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к |
говорника.</p> <p>У току разговора Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— После овога рада биће з |
та жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и над |
е радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узимајући мрв |
о упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она |
руменило, <pb n="152" /> као да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али |
су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова сталн |
беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нерасположење; напротив све му црте беху у ха |
ве му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симпатију од првога погледа.</p> <p>— А кад ћ |
страшне речи уједају је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљ |
лучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, <pb n="42" /> пре |
дица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају с |
у се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мном... као да ћу га |
дан другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести разговор међу њима? |
о овако јавно пропадне, сви га презиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржа |
да, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену живота, овакви поступци.</p> <p>Дру |
брижно прелеташе погледом преко зидова, избегавајући њен поглед.</p> <p>— Баш си дивно наместил |
руге пакости, нема сумње, настави Веља, избегавајући одговорити на Гојково питање.{S} Јаком иду |
наређивати... одмах... затеже он опет, избегавајући да каже јасно своју мисао.</p> <pb n="148" |
ку Школу, промуца Гојко оборених очију, избегавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му |
задовољила, прича јој понешто о писару, избегавајући <pb n="99" /> многе ствари а понешто измиш |
одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање на прошлост...</p> <p>Сад наста |
о тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири очи, као к |
вим одвратан!... <pb n="157" /> Мора га избегавати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрајно |
ети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се осети |
Али она силом угушиваше те нове мисли, избегаваше их, осећајући унапред њихову непријатност, и |
таде озбиљан, вечно намрштен и повучен, избегаваше сваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад |
ћи да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало поменути |
ду олакшице своме страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му |
дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пре |
озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти упи |
ти.{S} Проклети нокти!... цело јој лице избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно. |
. једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од камџије? зап |
немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све се то изврши н |
лаве прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чел |
е, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћат |
.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, извуче <pb n="96" /> |
аве и не слушајући одговор Стојанов.{S} Извади из стола деловодник, забележи тамо нешто, стави |
аде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори. |
анким ланчићем укусне израде.{S} Она га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи |
.</p> <p>Љубица стаде рачунати, па онда извади из стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми |
ите, колико вам треба новаца...{S} И он извади велики новчаник са гомилом наслаганих банкнота. |
ађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу |
што се непрекидно мора мислити.{S} Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама |
је осећање према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гл |
иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли но |
ркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим о |
тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатн |
чтивим, пријатељским гласом, који чак у извесним приликама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па |
и велика мрља на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} Али брже!...</p> <pb n="209" / |
са лекарем и одговори му:</p> <p>— Она извесно врши какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе боле |
ка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну квартирину...{S} Удесићу |
ра.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица по |
... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке у г |
и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пруга, масница преко целога образа, па још ако |
шом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће |
, и насмеја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно жалили?... настави Љубица запиткивати, тако рад |
, као код правих кућевних људи!{S} И он извесно сад представља правога домаћина!{S} И њему се т |
ва дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност |
S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио |
трада, али неостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању изв |
твари...{S} До сад се редовно у писмима извештавала о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се |
ама, а сад се ограничила само на кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Ода |
заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све сн |
ети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше страх |
азлеже се врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне с |
ворен; комисија, која му је одређена за извиђање злоупотреба, пронашла је велике новчане недост |
ја!... прошапта Љубица и уздахну горко, извијајући се полагано из његових руку, којима је беше |
> <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет извијати слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби на |
рктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта.</p> <p>— Чекај, рече он |
а, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови |
, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} Управ |
овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не разум |
ем, правдајући се узгред: </p> <p>— Ах, извините, молим вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам |
{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца. |
и, климнувши главом, промуца:</p> <p>— Извините... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред в |
на, јер и њих има свакојаких.«</p> <p>— Извините, молим вас, али знате: нас новаке све интересу |
смешењем прилази он столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи.. |
м и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде ве |
поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једноставно зелени |
бље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће чича ив |
у, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије. — |
одмах са децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Извол’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треб |
обично, најежено, као и Гојко.</p> <p>— Извол’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубиц |
великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, |
ешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у друштво!</p> <p>— Захваљуј |
устили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам треба новаца...{S} И он извади вел |
па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћајући се у канцеларију и пуштају |
о ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт из Министарства, проговори писар слу |
.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Нама изволите свакад недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и и |
улазећи, да вам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зове вас председник комисије.</p> |
док се копач добро не озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјав |
са извора, па испушта једну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи |
ли вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у извор и тамо пропад |
огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти очи и погледа у своје лице... |
а у протокол, договорише се да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, па се одборниц |
рке:</p> <pb n="82" /> <p>— Треба да се изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу... кој |
и даде колико је требало.{S} Све се то изврши неким полу-пословним тоном, као да издаје обичну |
до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости |
ако покварених људи, који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше |
Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости |
учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако |
и у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечувена неправда, једно неоправдано нас |
лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа... али што сам стра |
м дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се истина расположи |
Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми!...</p> |
ицу, извади часовник и метну га на сто, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну високу кутију |
{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, |
он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отресајући р |
ру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче...{S} Ха, присети се он нечему па застаде. — Јес |
развијен, али је она сама кварила његов изглед својим вечито погуреним леђима.</p> <pb n="7" /> |
о оне огреботине, још се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... |
мрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само не онакво, како се |
{S} Све се променило, добило самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, неп |
, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан, суманут...</p> <p>— Загледала с |
амачно уплашио <pb n="175" /> од његова изгледа, него му одговори онако, гледајући некуд по зид |
не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не |
тину осећаја.{S} По уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и |
к, већ у годинама, пријатна, симпатична изгледа.{S} Скроман, тих, са неким нарочитим, лаганим и |
навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит, прави младожења.</p> <p>Љубица |
од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње, |
вено зверско лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... |
} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и |
ила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је познао једине дане сре |
ило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка из овога це |
ко чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм- |
м сваке године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам |
светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она |
авање ситуације присутнима.{S} Слушаоци изгледају веома брижни, погнули главе, па само махну њи |
девојче.{S} И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су били меки, добр |
?...{S} Испричајте ми све какав је тада изгледао, шта је радио?...</p> <p>Веља таман каза шта ј |
ојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се з |
сно насмеја, јер представи себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и уд |
, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгледати пред овим искреним другом овако са масницом н |
ње, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо б |
нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност веома чудновата.{S} Ено |
ако погледала.</p> <p>Мати јој, Смиљка, изгледаше старија од оца јој.{S} Изнурена, ослабела, ли |
трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану |
не црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва в |
а је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} О, само да се |
стадоше.{S} И они се зачудише необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то човек од својих двадесет |
ћи речи, и дајући им нарочит смисао при изговарању.</p> <p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— Нас |
дим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи... целе зиме се мучим.{S} |
бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, |
седник пододбора...{S} Драгољуб Илић... изговори он оштро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И |
речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </p> <p>— И мени се свиди тај с |
учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправдање:</p> <p>— Далеко много...{S} И посао |
ред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговори наредбу.</p> <p>— Казао господин управитељ да |
у неваљалцима — њихов је грех...</p> <p>Изговоривши то, опет погну главу, па прође поред ње у ш |
а и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна по |
оји је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb |
рекиде.</p> <p>Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на |
93_C5"> <head>V.</head> <p>Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љуби |
ргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао, па трепери својом нежном сребрнастом светлошћ |
звршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.< |
ају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги |
е тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очију...</p> <p>И све то што се пружа пред оч |
а седиш с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље...</p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми с |
Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњак |
аваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <pb n="102" /> <div type="c |
у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном |
p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S |
кав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све!...</p> <p>Ућуташе обе, и |
е наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечито з |
дике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће |
Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!. |
све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам свој заложила |
сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Влајко |
е се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љубица <pb n="114" /> седи на столици као |
страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајући се <pb n="185" /> |
од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак располо |
е, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота.. |
ворити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, посматраше све око себе суморно, бесмислено, |
светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао |
.</p> <p>Љубица сања само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих не |
, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом и младошћу...</p> <pb n="150" /> </di |
а скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се раније уклони у |
то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није |
дне њене признанице.{S} Нисам јој ништа издавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и задркта.</p> |
види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{S} Она стаде узверено гледати око себе... »Да |
ца седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, она премре, поче се каменити |
ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако |
врши неким полу-пословним тоном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења. |
Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсеч |
{S} Опет је обузима зима... све више је издаје снага... глава јој клону на једно окопано стабло |
у је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врат |
рича, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута долазити к |
...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера ок |
повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} На последњем кам |
ло упознаше и зближише, па онда поче по издаље добацивати похвале њеној лепоти, памети, лепом п |
овори депозитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори други |
одине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зове вас п |
t> <front> <div type="titlepage"> <p>94 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 94</p> <p>СЕОСКА УЧИТ |
летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартирине ни паре.< |
госпођице, ниједне.{S} Сваки је новчани издатак записан.{S} У осталом, чекајте да запитам госпо |
више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им |
шља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји један младић, веома леп и отресит, као што она |
или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или се изви |
м заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, |
оше се под једним хумом, што се поносно издигао над косом, по којој се пружило село.{S} Набраше |
ивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страша |
!...{S} И ти, смраду један... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из |
унутра... хтеде много... па се одједном издиже на прстима и погледа на прозор.{S} Ништа... мати |
ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте свест. |
са својим високим димњаком <pb n="4" /> издизаше мало у страну од сеоског пута.{S} Одједаред за |
овога света.</p> <pb n="183" /> <p>При издисају беше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да н |
њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође та |
Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га по |
школу.{S} Јавите министру да не можете издржавати школски прирез, па нек вам затвори обадве шк |
е толико измучила, толику борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у |
де...{S} Не, не... треба стајати, треба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p |
лу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} |
> <p>— Старци од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке ран |
ј не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затворите школу. |
м, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у ш |
Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста |
Одједном, на улици, код последњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необично лепо...{S} Гојк |
бучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потесу...</p> < |
у га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку |
брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држећи укра |
даред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са |
нички, не мислећи и корачи напред...{S} Изиђе пред њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица |
више се далеко од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком одел |
, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се з |
не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у ходни |
слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стан |
ању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од разговора.</p |
убицу такав утисак као последња.{S} Она изиђе из учионице са обичним изразом на лицу, носећи со |
знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху |
ше уписницу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она изиђе у двориште.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљала је |
а сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише у м |
сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојк |
че он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде сам |
са шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта ј |
који одговара другарском разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега.</p> <pb n="131" /> |
стељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у |
/> <p>Кад се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж |
S} Сврши се трагедија!...</p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Бе |
авати на овакову времену.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно у подне.{S} Силазећи низ камене ст |
ича Стојан, чим <pb n="23" /> учитељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем |
ца махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозниц |
ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову пос |
у, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесником, не знајући још шта да |
средином, па посред блата...</p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо школс |
е веома задовољна својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, |
дини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</p> <p>— Знам... знам... |
боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан ста |
вно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> <pb n="14 |
шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осв |
по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа овакв |
м се нечему досети, претрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радознао Богосав. |
зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби |
се стаде прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногам |
не, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да |
сли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласо |
каза велики светао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је |
ца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше незгодн |
сматра то као свршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окрет |
поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише и на |
ика, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председника.</p> <p>— Пусти тог |
је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убог |
преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте главе, весела лица.{S |
ољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одош |
је, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци ј |
ао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе с |
а, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа |
мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, |
надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S |
— Ево пандура из среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Изиђоше обојица, погледајући се значајно |
на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чуја |
же се Гојку: </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какв |
и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад.</p> <p>— Опростит |
т, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њим |
ена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата |
p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потего |
лушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку службе, другови се упознаш |
изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо како |
о и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на г |
убица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пр |
на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково |
учитељ брезовички.</p> <pb n="30" /> <p>Изиђоше обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су п |
ичина; не бој се!</p> <pb n="126" /> <p>Изиђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуш |
p> <p>— Јесте; хајдемо сад тамо.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавши кроз велики простран ходник, у |
з среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Изиђоше обојица, погледајући се значајно.</p> <pb n="12 |
е око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и |
севнуше необичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, |
>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако редом разгледаше с |
ака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и засп |
дра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} |
лони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему б |
евета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одма |
лицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи ка |
узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па да дођ |
зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама |
во, не знајући како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја |
мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак само узд |
ну учитељицу.{S} Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учите |
на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Пи |
ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љу |
њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:< |
крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док ј |
у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сват |
ени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла |
она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала нешто налик милоште...{S} Шкргутну зубима, |
у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати велико узбуђење.{S} Усне |
ра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко се сл |
!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} Рибице...</p> <p>Љубица одмах виде да је |
сног плаветнила...</p> <p>Идући у школу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да се надиш |
продужи спавање...</p> <pb n="98" /> <p>Изјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, ус |
мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра усташе обе рано.{S} Она предаде мајци сав новац |
он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па |
рука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној дво |
ојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! заповеди писа |
ма за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се није мо |
да.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како в |
код Љубице, па је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута, управо преплашена, |
арм.</p> <p>— Кажи господину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнич |
и се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} Одмах по |
p>Кад Гојко стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије.{S} Видевши збуњена Гојка како се |
рије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче дол |
аде га правдати његова мати.{S} Није ни излазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћ |
ања и посматрања. — Овде треба често да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито је |
а одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метн |
утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше излазити уморна деца, протежући се целом снагом, а за њ |
јно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања.</p> <p>Са Гојком је, наро |
ица јасно увиђала да нема никаква друга изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једино узда |
вуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратн |
рошапта Љубица страшљиво, обрћући главу изласку.</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Гојко н |
цу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља уплаше |
потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стоја |
да прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n="124" /> пре |
да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова страха...{S} |
силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радо |
д настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодсуднија уверавања о поштовању, о братској и |
београдским, застајала пред златарским излозима и остајала тако као прикована по пола часа и в |
шила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваз |
рестано сипи она ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а траје д |
е, тамо у даљини подигла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и |
Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он протрља очи |
реко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће, која је одједном обу |
и се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега |
се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњаво |
их, погледајући у страну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, које јој упућиваху друга |
се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ств |
оји ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледајући писара онако исто необично, најежено, |
глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод њене руке и стаде се плашљиво прибијати уз |
горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче, преплашен, збуњен, изненађен, подиже зажарено л |
драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одједном, као електрисана, |
номад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, |
p>Идући у школу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог |
вучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа |
да се у последње време Љубица одједаред измени: постаде необично преплашена, саломљена некаквим |
ст, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан |
пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здравље је поправила, али она дошла нек |
о да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде ра |
боко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, |
и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Не |
ји је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и за |
к се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче доносити п |
издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица и разрога |
у се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју корист.{S} Његове наде добише |
запита она, бришући лице и посматрајући измењено Гојково лице.</p> <p>— Јесте, одговори он намр |
чку и укочен, цело лице некако необично измењено, сањиво, занесено... </p> <p>Како то? рече она |
ћа се задах прашине, помешан са сточним изметом.{S} Наједаред сокак се прегради густим, непрови |
то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени другови, видевши колико су заостали, пређоше н |
.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја |
ас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни |
.{S} Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стад |
дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају каква занимљива предузећа...{S} Влајко, иначе |
ћи <pb n="99" /> многе ствари а понешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.</ |
тешким и дуготрајним ударцима судбине, измучен и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи |
"> <head>XI.</head> <p>Љубица се толико измучила, толику борбу душевну издржала за ово кратко в |
се црне преоране и засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигла танка пробојна изм |
му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце?...{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су |
чиној учионици, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршив |
ли.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одговори |
гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако испод очију.</p |
вало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешто пријатно, рече она, гледајући замишљено. |
{S} Вечна правда!...{S} Али сад... тако изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оста |
и штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сео |
рише.{S} Као кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само ч |
н хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> <pb n="203" /> <p>— Баш нис |
ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, како он сиромах мишљаше, љуба |
е...{S} Љубице, друже!...</p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде насред собе, да чује бољ |
она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши се.{S} Отвори очи, чудећи се ов |
децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи |
во тане погоди... лице се одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило...{S} Камџија |
анесен чудом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и проговори брзо:</p> < |
јан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође по |
о преплашена, саломљена некаквим црним, изненадним злом, убијена!...{S} У школу долази плачна; |
чијега хладна погледа, не страховати од изненадних догађаја... оставити све на страну, па живет |
могао мирно сносити, само да није овако изненадних посета.</p> <p>— Кад си стар, пријатељу, и к |
је то она обична хладноћа, која наступа изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, |
} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним причама...</p> < |
стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изненадном срећом, и не осећаше према њему ни жалости, |
p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у м |
е и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: да остав |
<p>Писар се измаче, преплашен, збуњен, изненађен, подиже зажарено лице, које одједном поче бле |
.. зашто то!... од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се питаше: откуд то?...{S} Како може би |
бних ства... ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамот |
погледа на нове колеге.</p> <p>Љубица, изненађена овом смелошћу, поцрвене, али не смеде показа |
учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овд |
p> <pb n="30" /> <p>Изиђоше обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па |
а у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу пр |
у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз... да |
стати.{S} Много лепих мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одједном, погледавши у часовник, т |
мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Деца изнеше столице; одједном се ту нађе и Стојан, који ћуте |
ћање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага.</p> <p>Кад се смрче сасвим, о |
миљка, изгледаше старија од оца јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчкало, коса у |
рисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима може наћи утехе |
з црнога плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засија скупоцена златна грана, посута крупним |
прича свој јутрошњи разговор с писарем, изостављајући наравно све оно, што није потребно да они |
оју мисао, па убрза кораке те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на глав |
малим, кратким и танким ланчићем укусне израде.{S} Она га извади из кутије, па стаде обртати и |
ија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љу |
/p> <p>Беше то збиља необично уметнички израђен златан часовник, посут ситним љускама бриљантск |
ецу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на таблицама.{S} У томе му помогоше и |
скамије? запита Љубица кмета.</p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли |
е му доби неки полузваничан, пола учтив израз.</p> <p>Учитељ, спреман за ове појаве, које се др |
ореним капцима.{S} Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се од |
о је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну с |
Ово је све друго... <pb n="57" /> други израз, понашање, тон говора, све, све друго.{S} Она кли |
Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да гово |
ознаје то лице, научила је читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>» |
меха и још јаче истиче онај јединствени израз на окамењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је до |
о, непрестано је у њима некакав безумни израз, од кога човек мора задрктати.</p> <p>— Кукавице |
} Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивш |
/hi> жена има овако невин, овако детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали набавити сви |
оред преплашености, јасно чита пређашњи израз тешкога умора и горкога страдања...{S} Он стајаше |
опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим ре |
неком злурадом жестином понављаше овај израз, који му одједном постаде тако пластичан и жив, и |
нам како... рече Љубица, тражећи згодан израз — како то нисте живели?</p> <p>— Како?... понови |
о, због чега не силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак |
кад цело лице добије притворан скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволаст |
орна меланхолија, која придаје необичан израз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запла |
ас се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о то |
а се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства.{S} Са лица му бије она позна |
а.{S} Деца се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у о |
добро, па мотрећи на непрестану промену израза на лицу јој, одговори:</p> <p>— Смртни смо сви.. |
набираху устанца, пропраћајући по неке изразе шаљивим напоменама.</p> <p>— Е брате, баш то нис |
мају неке своје нарочите, тајне знаке и изразе кад се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не |
уке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвореним у |
сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосмислене одгов |
ични и, како она мишљаше, важни државни изрази:{S} Краљевско-српска;..{S} Па није хтео да скрат |
еч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и |
ше на сва питања, али оним истим својим изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и д |
мало отежући речи и застајући на неким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочи |
пређашњи разговор, размисли се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини друкчији, са |
у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразом необичне среће на лицу и као мало стидећи се, с |
им... извол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} |
ња.{S} Она изиђе из учионице са обичним изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин — скупоцен |
е растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког непознатог наме |
је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом наме |
ови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажају на прв |
ућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; плетар, у који је затварана једин |
са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и написа признанину, па му показа:</p> <p>— Да |
е у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступиле разне промене.{S} Пера је већ затв |
тужнога, очајнога, горкога прекора.{S} Изређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички пре |
Стојаном да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А |
»Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. »Међут |
па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бро |
нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, |
је дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Го |
.. стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живота...{S} Стакло!... мртав!... мртав!.. |
насиље над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да саг |
...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам п |
а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој одговараше на сва питања, али |
ма страховито.{S} На средини цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... ми |
век Министру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица се стресе, пребледе и |
дила, што трепери пред распећем на врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму, па све |
ди шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али |
е подотављене ливаде по сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве...{S} Изнад села с |
због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p |
ете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалост |
од првом навалом громовите буре живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици, која ће п |
знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратим |
погледајући кад ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страд |
курузу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено стр |
По потесима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене подотављене ливаде по сниским лукама, или |
онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некак |
е ова жалосница намучила прошле године, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S} Али цр |
сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лаг |
ар не може она устати и рећи: извините, или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како с |
а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се |
риђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде |
елу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим п |
а и плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко |
ојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једноставно |
} И она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала каквом новом осећају, па снује пријатне |
ао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шт |
еба, тањири у нереду побацани по столу, или наслагани један на други...{S} Ено и чашице ракиске |
зговори се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо |
ан, угушен јаук, сличан самртном ропцу, или дављеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соб |
мо чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се |
p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази |
, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још |
и ви, господин учо, раније познавали... или смо се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пи |
није стигао да заведе признанице или... или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зн |
неке унутрашње муке.</p> <p>— Хоћемо... или управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема |
је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p> |
је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, |
од оних првих Гојкових четвртака...{S} Или није?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно |
..{S} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас? |
Није то... није то... нешто лепше...{S} Или није лепше... није ништа лепо...{S} Не знам!...</p> |
Не, не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све |
бе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете...{S} Пробуди се и наставља н |
S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богосаве |
свуд се школа сматра као некаква робија или војачина.{S} И ту се ти надај повољном успеху у рад |
твује у раду.{S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, |
и старања.{S} Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве ве |
... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремен |
. али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p |
воумици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{ |
се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, који би је могао мало расположити и угушити |
неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви |
Деца носе започете корпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђоше по |
девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше |
Да ли није стигао да заведе признанице или... или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци |
том нарављу, учинила какво зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислила је |
у се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се пон |
а одећа прошарана црвенкастим јабуковим или крушковим цветом, те се боје лепо преливају, од чис |
а промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а |
о?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} Па онда?...{S} О, |
на једина коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла тра |
озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећ |
/p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што је најбоље.</p> <p>— С краја ћ |
м плаховитом нарављу, учинила какво зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Ми |
је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{ |
жу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> |
ype="titlepage"> <p>94 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 94</p> <p>СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА</p> <p>РОМА |
се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и развуку у весео блаж |
хе... јесмо ли се наместили?...{S} Пера Илић, писар овог среза и платодавац учитељски...{S} Хм. |
... председник пододбора...{S} Драгољуб Илић... изговори он оштро, замуцкујући на првој речи.</ |
, не осврћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа овом долином; иљаде ће још |
дама година она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шум |
а... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну, с |
демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и стад |
</p> <p>— Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} |
е сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе |
се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша |
ила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише он |
, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране. |
почеше запевати: стадоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати |
е даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше м |
помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> |
лу.{S} Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казуј |
> плане ватра, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање!...{S} О, |
ред учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити, пом |
ве се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, причала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не ж |
ња обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без прес |
школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговоривши јо |
ознаваше њихово стање ни намере.{S} Она им одговори пријатељски:</p> <p>— Ваши људи тамо уписуј |
р зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с писарем, изостављај |
да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је |
а отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући руком врел |
ижи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем |
ти разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво < |
веде своје госте по целој кући, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чу |
чин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио |
ра такву децу.{S} Обавештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља |
ао што мала деца распитују за непознате им ствари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу |
све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као учитељ.{S |
ко се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p |
Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дрк |
а.{S} Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши с |
у.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како |
она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S |
збиљно и својски...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су ран |
м веома светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно н |
а и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно настављати досадашњи разговор а, о другом ч |
таде само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шт |
да пропуштено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађоше, да |
p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па сврати |
Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p |
а смо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним тоном.</p> <p>Љубица плану |
а виђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче |
обично сазнавати, да је тај човек, који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као |
у господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; |
е оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за оч |
беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да |
обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по |
аше се после његова одговора..{S} Учини им се веома чудновата и необична оволика збуњеност код |
ао удовац, брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и че |
у цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојк |
, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарању.</p> <p>— И ти си поша |
зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило |
4" /> <p>Одједном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сн |
или, па шта сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми |
рестано о томе говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ћ |
питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде |
посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са |
ихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису |
ј сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не сила |
усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, па теж |
еже врелим уздркталим рукама...{S} Тако им прође читав час...</p> <p>Одједном на прозору, споља |
еше да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање при |
ни испред школе поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху све за |
м Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до |
али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му пре |
нали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи |
p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зли су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше. |
чито да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим мали |
кле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикује јадник очајнички, па седа на је |
о, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова стра |
карактери служе.</p> <p>— Лако ћемо... има времена за то...{S} Па најпосле што?...{S} Нека!... |
..{S} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело це |
г.</p> <p>— Како... не, не, молим...{S} Има времена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} |
је због тога што... није због школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста |
ећете нам, ваљда, покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, на |
вши главу за леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружиш |
и богослова који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам |
ући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака с |
.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и заба |
/p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопшт |
обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не |
е јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговор |
ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једи |
никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет предмета, а она само један разред са |
...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па са |
се то поправити.{S} Међу младим људима има тога... те кавге, али се то све поправи...</p> <p>— |
S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овако детињи израз лица?...{S} О, то с |
је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S |
који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам је веома сл |
само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а дру |
> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоном, који одговара др |
бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А ономе јад |
проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што пословно, преговара преко Стојана.</p> <p>И Љуб |
... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које |
се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Св |
а трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу |
кроз коју продире светлост, ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху д |
еселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он мора очајав |
рства, одједном постајеш господин, који има под својим туторством многе младе душе.{S} Груди се |
ије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја...{S} Н |
само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само ако му то савест |
е.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— Хм... |
какав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гле |
нило виђаше само по крајевима. »Међутим има доста места где сами сељани моле за нова одељења и |
брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пута.{S} Иде унаоколо, ук |
мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Д |
запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на о |
му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а из |
време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, |
ака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њ |
ћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копати зл |
ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има...{S} Али један поглед на ове малишане довољан је д |
е и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Ј |
оже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капита |
Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па |
га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас!...</p> |
оштро одговори:</p> <p>— Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.< |
ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толи |
бог другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има...{S} Али један поглед на ов |
<p>— Е, не могу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?... |
предак орловачке омладине.{S} Али свему има краја, па и овој погодби.{S} Наредише да учитељица |
жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} |
обро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи |
ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена |
к нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто... да |
у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?.. |
р ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> <p>— Извините, молим вас, али знат |
амо на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи се и ве |
испуни.{S} После неколико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да |
мисао застаде на револверу, који он не имађаше...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он по |
за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, |
S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила н |
не покварише одличну оцену, те тако он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нетактична пок |
е под обореним капцима.{S} Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, ко |
} Они се већ одавно значајно погледају, имају неке своје нарочите, тајне знаке и изразе кад се |
писивали само по десетину нових, тек да имају и први разред... па се свет научио тако...{S} До |
А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеја се пи |
е!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи... не, макар |
олазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рад |
бојазни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек дола |
— Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко с |
за и љубави према школи... не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — Онда ће ти, б |
им тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад г |
ак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте |
је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, |
ећ био постао тежак, досадан... није се имало ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се болест оду |
уга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови раз |
ину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све р |
родбине.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем |
тресати рукама и нешто муцати.</p> <p>— Имам посла... овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Ве |
е тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се |
ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са |
а, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем положају,.. учитељи |
онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, |
...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јај |
S} Шта су они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угл |
ад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја |
садиће се обома.</p> <p>— Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, једина и п |
видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n= |
ром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек оста |
/p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то. |
у њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазн |
кај, стани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се |
еселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали су узети другу, засебну кућу, |
ло за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S} З |
је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то |
ешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одје |
духу, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што |
нолог, који у овакову расположењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан д |
ам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво |
практиковали школски рад: наставник нам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас во |
<p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љубица пл |
, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратница... ниј |
нови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у мл |
вати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се овол |
и тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је најб |
ка — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога среза, г |
ће вам се понављати онолико пута колико имате часова рада у школи.</p> <p>— Мора, братићу!... н |
га, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трзати нервозно.{S} |
— Да, сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи зв |
ан <pb n="151" /> па јој напомену да ће имати великих непријатности због тих украса, и замоли ј |
та ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?...{S} Видиш, как |
шима, радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јес |
ест... болест ме смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</p> <p>— Гд |
пање, пуцкање суве даске.</p> <p>— Охо, имаћете добру музику на предавању, рече она и диже се с |
еднички ручак, али ви немојте остати... имаћете незгода... рече он, отежући и кријући очи.</p> |
>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити |
ем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, |
<p>— Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} С |
адругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде сами.</p> |
воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} |
си измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све како ми је рече |
ебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} |
тар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за |
и разговор, у ком би се морало поменути име писарево.</p> <p>— А новости... већ онако...{S} При |
зумеш!...{S} Послаћу одговор Министру у име капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лаж |
родитељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане д |
>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу |
Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке главније политичке раднике. — Њему сви рек |
та је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег оно |
има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, |
>Љубица је сад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом. |
теде се вратити, али је некакав урођени инат тераше напред, и она одједном поскида сав накит и |
спречи.{S} Напротив, реши се на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писареву.</p> <p>Јед |
то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право |
и страдању нађе се још снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!...{S} Плати |
ом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175" /> од његова из |
је опазио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гле |
.</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако н |
каква занимљива предузећа...{S} Влајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао, су |
{S} Тако је морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је о |
страдао.{S} Тако је морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега овога...</p> <p>— А зар |
се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> <pb n="76" /> <p>Љу |
њи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са пи |
д недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља на |
.{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и оп |
ајтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} |
ају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуа |
сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог теш |
е највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он мора |
ше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се зак |
вих ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево у |
слаб певач. — Иному солнце, иному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свак |
ам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није |
и очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, иному звјезди... како ли оно |
ош о многим другим стварима, које су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена учитељи |
ар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ четири |
и сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањем, као кад се много наслушамо о некоме, па |
ћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за |
тупци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор, који је у по нечем подсети на |
е, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве |
тељице, и одмах опази, да се ниједна не интересује оним што се ради на збору.{S} Најпре се посв |
њихово пријатељство.{S} Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, договара |
ко који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно погледају, има |
p>Али у колико Љубица и писар постајаху интимнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, |
овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о све |
е.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је |
ор на плату.{S} Писар с неком нарочитом интонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно |
ише од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимна |
му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније од |
у непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, к |
ено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку пријатност од ових смелих речи, и ако |
го наредио да још летос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и |
Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта |
ије ни противна ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој.{S} Љубица |
ечи, али при најмањој неповољности, она ипак плане и испољи јасно своју простачку грубост.</p> |
ос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два дана дођоше |
које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа |
само меко сено, покривено шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни свој |
лите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гој |
њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то св |
ебо, обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини |
сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој |
ма види како је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита |
ћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва прогов |
ри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово је сад четврта. |
ити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Кад от |
стане сама са својим малишанима.{S} Али ипак мораде себи признати, да је највише охлади одговор |
он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређа |
ан овај састанак, напротив... али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати на њ |
е са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак примамљивости.{S} Стас |
и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p> <pb n |
која се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматрач |
подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са презирањем, заигра на њеним |
да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи:</p> <p>— Ово је |
ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху Гојка иронично, не скривајући подсмеха.{S} А он стоји тако сп |
есто памети, зализану главу... рече она иронично, не прикривајући своју мисао, па убрза кораке |
је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја |
ом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумнике, насм |
</p> <p>При последњој речи он се некако иронично осмехну, и лагано уклони њене руке од себе, па |
светлост, ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те |
оправити!...{S} Не може, мајко, зарасти исечено срце... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да |
о и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде |
гађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у бла |
ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са |
есело, живети« помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли одавно у |
свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао против школе и школованих људи, али тек беше |
ад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се |
ога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па прав |
онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивости, тек нек се што год каже, д |
на тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... |
види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чиче, машући свој |
пута.{S} Одједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око |
јој сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, |
бузе...{S} Какав ће изгледати пред овим искреним другом овако са масницом на образу!...{S} Али |
огледа унезверена Гојка са оним простим искреним саучешћем и махну главом ка вратима.</p> <pb n |
днија уверавања о поштовању, о братској искреној симпатији, о томе како је он готов на све услу |
све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неизмерној љубави, коју сам ја погазила, па м |
лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под њима само меко сен |
о даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њ |
рзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања...</p> <p>Влајко скочи, |
е још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламитала...{S} Љубица седе на предњу клу |
ожем прободен, Гојко одједном пребледе, искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко |
уша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући велики бол што је притис |
це, које одједном поче бледети, усне се искривише и затресоше, цело му тело задркта, нарочиту с |
е осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучних мисли...{S} А она |
, али се после неколико секунада врати, искривљених вилица, страшних, разрогачених очију...{S} |
у; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очију...{S} Б |
да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школском раду; свиде јој се и овај позив Ве |
{S} Одједном, из другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хте |
по Стојану, који онако испод покривача испаде и прескочи све степенице иа вратима, па као муња |
га стана, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</ |
беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколико речи.</p> <p>Љубица га погледа па |
е у романима...{S} И све је тако некако испало, како се у романима пише...{S} И ето заједно су |
рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједн |
чних, набреклих од једрине шљива, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околину |
Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и |
е онај тешки магловити сумор, што дави, испија полако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадн |
ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, |
S} Само вечни, дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему и само једна усна малко... врло малк |
њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!... |
а, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост, али се јасно чита на њему и |
едати оно вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љубиц |
о детињско страдање и нека дивљина беху исписани на његову лицу...{S} Прва му мисао застаде на |
Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задовољство...{S} |
лежаше на кревету, и опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добр |
же главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло ла |
у деловодник? запита Гојко, савијајући исписану хартију и остављајући је у капут.</p> <pb n="9 |
абележи тамо нешто, стави нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. </p> <pb n="68" / |
о је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени?</p> <p>Гојко поц |
ља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ства |
Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће твоја крштеница...{S} Па после...</p> |
проводити весело...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, |
тавише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... |
азите само...{S} У основној шкопи, пред испит, само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема |
о добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену лампу газдину...{S |
RP18993_C19"> <head>XIX.</head> <p>Дође испит.{S} Љубица се тек опоравила од болести, па жива п |
обична школска година!... »Дакле, то је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме страшно!... н |
XXII.</head> <p>Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слаб |
оле...{S} Чујте само!{S} Пред учитељски испит добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој |
и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би |
ћу имати право да се јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разгов |
ја сам постао сталан, положио практични испит, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« |
и и попрска сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим |
Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар полугодишњи парастос...{S} Којешта!{S} А |
ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он застаде, трља |
..{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} У четвртом разреду, к |
и, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му ниј |
лом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и заустав |
у да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, провели су цео дан код Аксе |
м другим средствима освете.{S} Све беше испитано, у мислима проверено, и све се показа непоузда |
м шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибр |
а целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га сло |
страдања...</p> <p>Љубица се показа на испиту необично пргава.{S} Како је радила преко године, |
о.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— Па... требало |
јам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све |
радила преко године, тако настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не почеш |
имушњих непогода пропуштено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитива |
ћи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учиони |
..{S} Беше као мало дете!«...</p> <p>По испиту наступи још већа промена.{S} Влајко, залудан, пр |
чеше запевати: стадоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у |
тао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене |
ањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамење |
е испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на |
Зар да разори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је у |
ше у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест.{S} Љубица је причала тешко, с муком, али јој |
а!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је умро? |
чије и не бива: право из школске клупе, испод родитељског и школског туторства, одједном постај |
уздигнуте и оштро превијене на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на |
мехом обрте писару, погледајући лукаво, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и |
ичну силуету, која се удаљаваше од њега испод пуних китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— Ех, узд |
овога призора...</p> <p>Гојко се подиже испод прозора, погледа сумануто око себе и очи му заста |
неке слободније ђачиће; један се измаче испод њене руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер. |
га света...</p> <p>Љубица, како стајаше испод Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу |
лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине, помешан са сточн |
пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини.</p> <p> |
д он сад у својој соби, седи на столици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, |
изненада, саже главу и погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и жи |
оже се закључити по Стојану, који онако испод покривача испаде и прескочи све степенице иа врат |
му плаве, мале, па необично светлуцају испод меснатих капака; са стране око очију кожа се поче |
лишани, његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих, <pb n="64" /> поцепаних поњава, па трчи |
најмањој неповољности, она ипак плане и испољи јасно своју простачку грубост.</p> <p>— Играте с |
ије, познатије, као да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек доб |
јатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле.</p> <p>Трже је из ти |
ага.</p> <p>Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} П |
јан га скиде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, братићу |
ја!...{S} Хоћеш?...</p> <p>Она се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у б |
је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинити још неко |
е кицошки, некако подигравајући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се м |
сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет |
дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је дан |
адовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколи |
мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите |
атку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо гов |
стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку вел |
Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> |
{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, брат |
} Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиздизаше главе, и што им се овај више пр |
тресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: </p> |
ред.{S} Она опажа само како јој пролећу испред очију расцветале воћке, накривљено прошће, сухе |
, мењају се као у калејдоскопу нејасне, испрекидане мисли, које немају никакве везе ни са њеним |
, а кроз главу јој само пролећу некакве испрекидане мисли...</p> <p>»И Зорка остарела...{S} Каж |
ни са последњим догађајима...{S} Све се испретурало, ускомешало у њеној помућеној врелој глави, |
бица проведе своје госте по целој кући, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> |
>Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђе жандар |
ато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с писарем, изостављајући |
{S} Писар с неком нарочитом интонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како |
се после раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што је се могло поменути.</p> <p>— |
говори други глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа |
издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучерање догађаје, држећи да |
ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече он, |
Јасеновца, па се јави само капетану.{S} Испричај му све, али разумеш — <hi>све</hi>...{S} Само |
и се...</p> <p>— О чем је бунцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада изгледао, шта је радио? |
на раме.</p> <p>— Будите слободни...{S} Испричајте све лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми |
p>— Чујемо да вас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан |
S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он |
екиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку |
о.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непрестано... и у ситницама |
/p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад је почео тамо долазити г |
аду!« мишљаше она, стојећи пред прљавом испрскалом школском таблом, која је некад била сва црна |
е, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} После неколико недеља они не имађаху више о |
, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186" /> каквог је она |
послуживање, па сад ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања.</p> <p |
редседник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он |
али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја правда!«... узвикује он у себи, |
нова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам |
времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети да |
обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом |
з све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у |
постељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде с |
исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љ |
на сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно један: жалост, саучешће према Гојку.{S} |
{S} Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје |
икивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта се рад |
исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изгов |
вши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После се |
Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} Сад ј |
само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се прену: види да овак |
права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је |
> <p>»И овде оно исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке |
о исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе да |
је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јасних плавих |
>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти покрети |
и учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве |
госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није, није...{S} Ово је св |
од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћ |
ре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником и старојком заверише се нови супрузи |
аспећем, и учитељева херувика са онаким истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и |
ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, којима се највише бавил |
јој одговараше на сва питања, али оним истим својим изразима, с којима се погађа и цењка за ко |
де, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саставићемо обадве плате, |
<pb n="42" /> престиже га и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као што би требало, |
уњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није постао Министар полиције, али што ј |
д страха, и стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њихови односи наликовали меденом |
— Не, не... молим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет |
на«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа његова карактеристична нес |
болести, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловал |
ад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</ |
ти и проговорити по неку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се |
осао и све се више одушевљава радом.{S} Истина она <pb n="38" /> почиње уједно и сама опажати, |
и да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми |
е љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, |
ицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га м |
{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад?{S |
А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обиша |
деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Истина јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и м |
есели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборн |
и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне |
и извући... како је до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, без ве |
.{S} Добро јој... оне огреботине још се истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвестице |
ле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} |
долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Пол |
сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово његово стално и одлучно држање бе |
а мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледати у женско! |
»Шта је ово?... има ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, |
тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини...</p> <p>— О, како је дивно! узвикну Љубица пос |
Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и лепи чов |
аните овде уз ову велику и непроменљиву истину, прочитајте вечну реч на овом окамењеном лицу и |
те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединствени израз на окамењеном, непокретно |
<p>Стојан, који стајаше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде |
е добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укоч |
ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад лежаше на кревету, и опет му |
то</title>?...{S} Онако ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у зем |
крајем свакога месеца...{S} И све, све исто, једнострано, досадно!«...</p> <p>»О, што нисам зн |
онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и учите |
чка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршу |
вини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила ј |
м долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" /> осврћућ |
врата отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одје |
на се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што је чула своје сељанке да жале за по |
осадно!...{S} Све ће се понављати једио исто...{S} И овај несносни Гојко, са својим оригиналним |
а дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S |
двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером |
вој учионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S} Кад опази њу |
чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све ист |
ад па се измаче, гледајући писара онако исто необично, најежено, као и Гојко.</p> <p>— Извол’те |
ане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада |
да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко подиже г |
ти, а она се погрбила, превила се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше |
не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!« |
њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра ду |
ном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаш |
, такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, д |
немо присуство.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p> <p>Одједном се обоје |
вши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она пролазећи поред стола, за којим се в |
воју нову постељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи...{S} |
ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, |
боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да |
слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> < |
а да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред распећем, и учитељева |
од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне пр |
што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојково место |
е да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти |
и, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело сме |
ћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне још |
н, као кад лежаше на кревету, и опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала |
ошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и |
је почео с другога краја среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен н |
е до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју корист.{S} |
{S} Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично груну... задими се... гу |
ашно, непознато, уклонити...</p> <p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан |
аручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога тренутка скикну кер...{S} Скикну, зачуди се јама |
могу још да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога |
, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...{S} На што ми сад такви снови, кад знам |
одини, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гој |
ака Учитељске Школе, који је становао у истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесм |
оше у отворено сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажа |
ом и одједном се обрте као преписивач у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево |
двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{S} Једна соба беше осветљена...{S} Стад |
обори, накашља се мало и проговори као истрке:</p> <pb n="82" /> <p>— Треба да се изврши наред |
<p>— Ти ћеш се напослетку сав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си мо |
p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћу |
Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вратима учионице |
у... браћо!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p> |
камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, м |
е.{S} Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој |
оше пред школским вратницама.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, ка |
ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љуб |
араму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...{S} Беше с |
ка вратима.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, али се после неколико секунада врати, искривљен |
у ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао |
баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, ш |
и!... понављаше она већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, уплашена, и упр |
раслија ђака.... због неке увреде...{S} Истукоше ме пред друговима, осрамотише...{S} Директор н |
брада му обријана, необично развијена и истурена напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на њег |
е други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља |
роз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака. |
остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага.</p> <p>Кад се смрче сасвим, она се испр |
!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта н |
/p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак |
.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се |
зовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у извор и |
ви мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом намером он пр |
ека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и од |
ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам т |
дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад н |
а двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обучена |
е се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се с |
вакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Немам |
господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом |
.. о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</ |
н’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... |
. и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељиц |
и...{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће твоја крштеница...{S} Па после. |
— Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, п |
атићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте |
нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца н |
е већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пр |
, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише ј |
о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их научи...{S} Без <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђоше |
де би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по ма |
се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је |
p> <p>Неко груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затвор |
ца изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село |
за односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, |
нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто... |
која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за л |
а удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори о |
упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло уср |
их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим |
еља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да им се ра |
деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђош |
а и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а |
ко воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она и |
то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место сваком детету, каза и |
на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињ |
обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p>Љубица стајаше у хо |
окаже, како је раније опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па и |
е, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки |
трос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоћ |
е.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца |
гнезда, која се појаве уз њене обале па их одједном нестане...{S} Све ће проћи, свега ће нестат |
средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нис |
е ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свик |
сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стад |
, он се опет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да |
даше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше |
S} Они испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта је ово... |
стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку разумела.{S} Одједном се прену и погледа с |
престано стајаше некакво страшило, које их раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење.{S} |
на, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајући узгред Гојка, који стајаше снужд |
еса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко пр |
а, боји се оних неколико часова, што ће их морати провести са њим...{S} А после... <pb n="161" |
ко се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је спремила ручак, али му В |
кама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и но |
лом угушиваше те нове мисли, избегаваше их, осећајући унапред њихову непријатност, и ако се оне |
ори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде |
>Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него ’нако седи, |
која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше |
е к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? у |
упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак о |
чен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну |
ушу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица |
својим несташцима и строгим тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог |
ад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сам |
.{S} Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> |
свако за себе своје болове, сакривајући их једно од другога, старајући се обоје да се покажу шт |
S} Обавештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може св |
но окрете право вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, н |
вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, |
друштво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одједном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а |
ив према ташти и свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћ |
почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају.{S} За пев |
, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не стр |
ве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи ов |
— Ђавоља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,..{S} |
право преплашена, као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p |
ала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} О, дивна, шумна српска |
али овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагали снопље...</p |
прилазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на средини. |
епћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, е |
и се од оноликога страдања и патњи, што их претури за годину дана...{S} Он никада никога <pb n= |
се она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у |
е ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезов |
превила до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина |
своју милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујни ка |
ајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко се |
Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стоја |
овор.{S} Седе са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} |
вако празних руку...{S} Свеједно, макар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим |
тише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S |
часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрке:</p> < |
е зелене подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да |
е само упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су прове |
иди се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим нест |
> <p>Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову дужност!;...{S} Колико је т |
ко тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним ид |
шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је с |
рчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге.. |
...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути што де |
овара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало.. |
грали мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, |
еки одсудан, само њој својствен положај ишчекивања.{S} После јој се учини веома незгодно да баш |
како је раније опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде |
вар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако...</p> <p>— Зар?... преки |
ућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту само пуста |
збарушене, почупане, висе читави бичеви ишчупани из корена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се |
, мајко, зарасти исечено срце... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала праву љуб |
деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје |
<pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... |
ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летњ |
а ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте понели к |
киња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем положају,.. учит |
еднога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да |
уд по зиду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксиј |
е ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда |
шта говорите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!... |
е да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, |
сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи ка |
атим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори вр |
м вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви ст |
/> <p>— Да се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео...{S} Скућио, окусио домаће срећ |
не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа |
ли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{S} Никога... нигде никога иа свету |
о грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад |
о који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... викну он |
направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.< |
а се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да за |
јарости.</p> <pb n="104" /> <p>— Ја... ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас |
ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и |
сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајн |
сам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p |
аустави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите... запе о |
чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Беж |
<p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{ |
о имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Монте-Христо</title |
и желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одјед |
зговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо |
што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политик |
она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положио практични испит, па гледа |
о увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то бе |
нате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у |
Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама види |
:</p> <p>— Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{S} Хоћеш? |
само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само те |
{S} Ради, мучи се, па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка |
узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица з |
атићу јадни... обојица страдасмо!...{S} Ја зле напасти, мајко моја!...</p> <p>Писар, како се би |
си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном пре |
лас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, |
немојте да се промените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свршено...</p> <p> |
сам прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{ |
ке венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> < |
а посла.</p> <p>— Молим опростите...{S} Ја, знате, ’нако... стаде муцати пренеражен ћато.{S} Ја |
ми, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукам |
вац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли |
Казао сам ти већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Христо!...{S} |
реба, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђ |
било свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни |
олан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти |
е, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчун |
... промрмља Гојко, зверајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео ре |
му исприча догађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... не |
ма, шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; жив |
лашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над |
е? рече Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који |
дости?... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја ниса |
сте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одго |
умели, управо што ме нисте разумели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито та |
ам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мир |
даред клону... посрну и хтеде пасти.{S} Ја претрнух од страха.... одједном се следих, узех га к |
Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се |
ни.</p> <p>— Јок, одсече председник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, |
узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једн |
репредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на друго |
к.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све како ми је речено, али опет са |
не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да |
отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, до |
не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче |
ар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујн |
да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али |
чаник са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад регулисати.</p> <p>Љубица стад |
изу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте |
време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију |
зданој јарости.</p> <pb n="104" /> <p>— Ја... ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то |
наже се Гојку: </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе к |
после краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да |
{S} Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не знам... управо овај... нисам ни долазила да потпи |
умете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате... списак потребних ства... ствари да састави |
ти, чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене ос |
коме се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи |
тику, рече Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено п |
е обојица загрлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми |
ћу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које |
и: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?.. |
идући по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређива |
ави и погледа Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да |
ше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} Сад је поручник.</p> <p> |
стеже ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и |
ћи на неким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо |
и сигурно ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење |
строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним по |
у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, и само још |
ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сироти |
мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S |
— ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде |
приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па г |
несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p |
ко... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па |
без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо |
говарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, |
за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опростит |
иди ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате к |
Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и |
ш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу про |
тојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си |
сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на ж |
и динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у |
уђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све |
к и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга |
како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом природом, стварам војнике.{S} Чудн |
..{S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, |
.</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, |
и ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где |
о је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар полиције...{S} Хехе... |
псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела |
обију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После |
није ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Монте |
ају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољ |
{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту |
е о паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео |
после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да |
..</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и зач |
више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, |
у: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча |
и се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих |
, жалосним гласом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер |
C2"> <head>II.</head> <p>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући се |
>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не |
. ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} |
меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!. |
о је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, бра |
...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у свој |
— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, гос |
није много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p> |
аква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад о |
мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам сво |
тоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало |
.. одговори депозитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори |
орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, у |
на, гледајући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непре |
ош која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака.. |
певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам пост |
ући тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, од |
тујемо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Зак |
ајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p> |
дућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њен |
страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, |
еда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш д |
те се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад |
е смејем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p |
одједном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта ја радим... којешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да |
ану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти |
ити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај |
ах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да |
а ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћу поправити...{S} Су |
и и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављај |
исмо у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Бо |
жући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па |
у мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачно с |
p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или смо се н |
жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слуша |
д ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смеш |
ога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, м |
пела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада ми |
читељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одјед |
.{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена према њему«...{S |
ађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љубица Петровићева.</p> <p |
има много пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоће |
креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је |
едај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој та |
нам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, |
— Истина јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна већина.{S} Па још |
е плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и к |
знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође... |
м чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно |
бузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падо |
огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само |
тићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p> |
о неког старијег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом |
ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на те |
/p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не д |
о да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како м |
S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S |
је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу по |
-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... разум |
рших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он за |
видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S |
p> <p>— Хоћемо... или управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема планина.{S} А што пита |
год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не пита |
у је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показ |
ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, тешко мени!...{S} Јесте, јесте...{S} |
о много прети учитељима.</p> <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави г |
шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није вајде |
— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Им |
х на децу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, п |
увише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Та |
јко чути.</p> <pb n="136" /> <p>— Немам ја ниједне њене признанице.{S} Нисам јој ништа издавао. |
а ништа....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи |
рећи... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облета |
та...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!.. |
чорбу, одговарајући жени:</p> <p>— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све поје |
ед вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешк |
о до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а о |
м вас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми н |
..</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у дале |
/p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, |
овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све!...</p> <p>Ућуташе обе, |
вом.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због ње |
рам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро |
за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> < |
лако, море, чекај...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао на рачунима, одговара председник, смешећи |
то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, ј |
адати... много, много! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно |
>— Отпустиће је, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председника да је оптуже због |
где никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— |
ј искреној, неизмерној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази мој |
шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмља |
.{S} Практика, света практика!{S} Нисам ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад н |
Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, |
промуца:</p> <p>— Извините... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала |
иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песни |
о све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; |
рестиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха.. |
скочи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Мор |
ице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помис |
кати:</p> <p>— Има Бога, братићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без и |
!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте реп |
ки бол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним гласом, полушапатом. — Нико не |
тим и тешким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: каки одбегла!... којешта!...{S} Отишла мало послом, |
е дворишта он проговори:</p> <p>— Кажем ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао |
и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p>Стојану |
ците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они устумарају сваки час у Бео |
љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да вид |
е, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би |
ени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш |
ору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути на он |
у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учиониц |
одговори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад |
тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће једно о |
p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто |
ме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправ |
ија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, |
{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; нисам бивала у друш |
е би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-прста, па за час гото |
, грешник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти х |
ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће, хоће |
са оближњим школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено... |
.. шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледа |
тај, па разне ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... |
} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, је |
в методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а ш |
њу. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља? |
> <p>— Оставити!...{S} Никад!...{S} Зар ја нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле |
ено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде |
p> <p>— Како... шта говорите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас... |
како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим поглед |
..{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... те |
ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека о |
лу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са |
е ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је и |
..{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богос |
цу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређ |
и си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као |
е у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, заклањајући се др |
le>Монте-Христо</title>?...{S} Онако ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав |
елу тромесечну квартирину...{S} Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, |
е са тим...{S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти дан |
> <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође |
га узбуђују.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, р |
главом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га |
ину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једноставно зеленило црвене се к |
чиста, бела одећа прошарана црвенкастим јабуковим или крушковим цветом, те се боје лепо прелива |
S} Образи јој сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје |
чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>П |
нестати снова и наступити оштра, сурова јава...{S} И она почиње осећати велики, тежак бол, јер |
еочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу ру |
е терете...{S} Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он од |
у својој собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бист |
у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу опи |
ипом, него удари преко Јасеновца, па се јави само капетану.{S} Испричај му све, али разумеш — < |
подин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу њег |
подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезовички.</p> < |
зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</p> <p |
мела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стоја |
те...</p> <p>— А ви затворите школу.{S} Јавите министру да не можете издржавати школски прирез, |
а.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он сле |
, на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, |
д здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим... |
да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да не мис |
жиже, ништи...{S} И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, |
{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} Комисија!{S} Дајте овамо Петра |
р за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па |
војом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви га презиру, избегавају...{S} А по н |
е та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред толикога страдања, <pb |
p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... |
ељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија |
је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не |
: </p> <p>— Ах, извините, молим вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако.{S} Не знам са |
како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!...{S} Али |
ј школи целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину није |
а на далеки, неповратни пут...</p> <p>— Јадни мој братићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто св |
а избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и ми |
ћи:</p> <pb n="105" /> <p>— Еј, братићу јадни... обојица страдасмо!...{S} Ја зле напасти, мајко |
а у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, је |
.. како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... узвикну она, загледавши му се у оч |
не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и сво |
џију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни образ, осе |
{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред |
нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти.{S} Ја |
е седели и проводили разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли о |
ке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикује јадник очајнички, па седа на један велики камен, који ј |
} И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</ |
?!...{S} Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, оволико страдање!...</p> <p>— За |
т одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, намучен, озлојеђен на цео свет, саломљен и смрв |
великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар |
познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!...{S} Чело онако да уз |
Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S} Сиромах!.. |
оз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро |
се јучерањег призора: кад пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца нога |
чена!... презрена!... заробљена са овим јадником!«...{S} И она погледа на Гојка, који корачаше |
n="201" /> <p>— Идеш ли му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос јесам |
93" /> тамо, шта осећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се могло на ли |
роди страшна, нечувена мржња према овом јаднику, мржња осветничка, страсна, бескрајна... а вили |
тељску Школу, умре ми мати... откупи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благ |
Кукавице сиња, што си ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?... дочека је мати са суз |
по говори у народним пословицама?...{S} Јаднице!«...{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, |
и недаћа, што су је опколиле.</p> <p>— Јаднице!... јадно моје дете!{S} Мученице!... шапуташе о |
а онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајући се < |
више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, ал |
га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађ |
то су је опколиле.</p> <p>— Јаднице!... јадно моје дете!{S} Мученице!... шапуташе она, лијући с |
ако... стаде муцати пренеражен ћато.{S} Јадно његово рањено срце!...{S} На првом љубавном корак |
чи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са двана |
м грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотворан: залеђено, о |
и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, ал |
ло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љубице појави нека одлучно |
} Само се још није могла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа |
, али готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брат |
уча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а с |
донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповал |
лешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар |
ајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати |
ти о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У |
рође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајућ |
лаховито, грцаше од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим тел |
још у школи; њих је саставила необично јака, силна љубав, права љубав, велика, заносна, онаква |
{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, ж |
атнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> |
а би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер в |
весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то |
> <p>А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} |
нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред тих сањар |
а да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лагано. |
стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ д |
вајући одговорити на Гојково питање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{ |
х, црним застором покривених дана, који јаком наступају...{S} Она се стресе, читајући у његовим |
> <pb n="98" /> <p>Изјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хт |
, у који је затварана једина коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту на месту; стазица |
ише лишће и крушке...{S} Једна младица, јамачно првешка, мало нежнијега срца, рикну протегнуто, |
о је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина |
је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче ос |
, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има...{S} Али један поглед на ове малишане дово |
каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S |
} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па после?... хм... |
а уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам морала брзо послу |
<p>Она изиђе и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратим |
сији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим, како да |
{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175" /> од његова изгледа, него |
утка скикну кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну р |
питују за непознате им ствари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... све |
доше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост?{S} Видим да с |
е ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до |
езриво, добаци јој:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи |
тања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле го |
p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све н |
ирину.{S} Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по |
н сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div> <div type="chapte |
уне...{S}" Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили |
досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... |
во, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p> <pb n="104" /> <p>— Ја... ја сам писао, пр |
првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи |
а ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим |
ез, али немој насипом, него удари преко Јасеновца, па се јави само капетану.{S} Испричај му све |
тало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако ле |
шећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе |
} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p> <pb n= |
обичан за село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на коњ |
о словима.{S} На табли стајаше великим, јасним, лепим словима, написано со.{S} Учитељ се с дост |
а, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милина, не може |
, те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним сводом, који се, и сам осветљен жарком |
опаженог несташка и гледаше га строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи |
b n="7" /> <p>Гојко се сусрете са њеним јасним светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у па |
ти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јасних плавих очију сија љубав и доброта...{S} Така му |
и!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава |
, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи израз тешкога умора и горкога страд |
оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, |
аше сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом |
још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само |
као рак, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> <p>— |
лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љубице!...{S} Љубице!...</p> <p>О |
и најразноврсније мисли, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изласка из тешке не |
.. затеже он опет, избегавајући да каже јасно своју мисао.</p> <pb n="148" /> <p>— Како наређив |
ам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као по |
на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа његова карактеристична несразмера, али ко с |
но гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просеца и про |
ушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно један: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде |
ј се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, ту |
беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у наредби. »Наређује се учитељици пр |
цу му исписана жива радозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опе |
де на њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жи |
са неким чудним, сањивим погледом, који јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стој |
ј неповољности, она ипак плане и испољи јасно своју простачку грубост.</p> <p>— Играте се, децо |
блуђаше по далеку недогледу, показујући јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом ле |
обичније, познатије, као да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И као да га сад т |
ејасна маса...{S} Он прилази и одједном јасно разликује два црна ока, која су се упила у њега, |
ну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде |
непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле.</p> <p>Трже је |
празна соба звонити од њенога веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар се одједном промени у лицу; |
ј женској уобразиљи, па јој ствара тако јасну представу, као да она све то очима гледа. »Још ак |
, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И |
на одједном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се расветли цела соба |
неред...{S} Са њеног кревета разбацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нар |
ши?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе |
ише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасни |
а се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту в |
Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? з |
срећније снове...</p> <p>Очајан, угушен јаук, сличан самртном ропцу, или дављеникову кркљању, р |
она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</ |
му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље, |
црно, меко... оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, |
асан, страховит...{S} Он претрну, хтеде јаукнути, хтеде утрчати унутра... хтеде много... па се |
} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? да |
груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рука |
} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже.</p |
топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи...{S} А она глед |
а владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну леву руку с |
она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љу |
сад несвесно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уп |
о савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узгл |
ном, много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у сл |
е застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично груну... зад |
е подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеж |
он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љубави... |
т допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље... |
скакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има неш |
свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, за |
у пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> <p>Одједном поче |
ао да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, једно у |
се он отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, |
ноге одскакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да |
одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом за |
му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</p> </div> <div ty |
ше, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем |
ану, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединствени израз на окамењеном, непок |
<p>— Нека... одговори она, црвенећи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — бић |
јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ниш |
сти и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама. |
свесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку |
<p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p> <pb n="104" /> <p>— Ја. |
и, приљубљени, опијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} |
бе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, |
Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} Груну гр |
по живој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац?...{S} Младост |
рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, толико ћ |
ека Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опасно? запита она, гледајући уплашено. </p> <p>— |
милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди св |
Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињем.</p> <p>— Колегу ћ |
ного! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> < |
нуто...</p> <p>— Ето, моја!... моја!... је ли?...{S} Довека!</p> <p>— Твоја!... прошапта Љубица |
ан малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одгова |
89" /> <p>— Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p |
Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне жив |
таде посматрати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није, није. |
о је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у |
и зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!. |
дравље... коме оно треба?...{S} Њему... је ли?...</p> <p>— Теби, синко, и нама... помисли на на |
:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли?...</p> <pb n="149" /> <p>Она задркта, али се при |
ре биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто м |
S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплач |
} Јуче су, на пример, чим <pb n="92" /> је Стојан саопштио Гојку новост о часовнику, одлучили д |
е врелим очима...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, о |
о је страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако |
ко бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном у |
необично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога све |
ам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе |
а.{S} Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је |
му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у ш |
е готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима |
ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим |
зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње |
оги бојали, чак и професори...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две године није био...{S} Са |
рпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јо |
итање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који |
ше га строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђе |
то опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да |
жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредб |
а црвени од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом с |
{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њ |
иња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две го |
х, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, |
остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она његова жена!... настави он збуњено, да би себе о |
о пута, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако г |
не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па ч |
јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима.{S |
урбом стаде се облачити...{S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава |
ве године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како је |
роб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што |
од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, па о |
едати онога страшног зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне љ |
, прикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и |
ега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судницом. |
и ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу на |
, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, она премре, поче се каменити...{S} Само се р |
не види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{S} Она стаде узверено гледати око себе... |
<p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова речитост, па и сад он нем |
ури напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, |
а уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је с |
вим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па о |
еше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смел |
разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога је...{S} Реци прође железницом један господин, па ми да |
Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још страшнија, још одвратнија...{S} Р |
љубави.{S} Та она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, узвишеније...{S} Сећа се |
оказујући јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом кором.{S} Налактила се т |
/p> <p>»Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет оду |
га дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. <pb n="158" /> Довољ |
проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да јо |
и је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико |
ичали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одгов |
{S} После дужега пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвој |
у.{S} Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду пре |
лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, |
ици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који им је причинио толики бол, сада ту у |
а.{S} Али ипак мораде себи признати, да је највише охлади одговор оног дечка, који рече да су л |
радања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> |
сно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има пр |
Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:</p> |
p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са |
је осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} |
сао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у гр |
овати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су с |
изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!.. |
д себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим ле |
остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Б |
<p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала свога нежењена колегу, |
ор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа изненадно, па т |
, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гој |
лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела |
{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му |
аки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S |
ја како је он био окупио председника да је оптуже због неморалног владања...{S} Њу, једну од на |
ђе јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка неп |
сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узро |
образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе |
: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џеп |
с у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде т |
доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као пр |
сече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има ј |
оје су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена учитељица већ приспела, да су одборни |
плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, одговори му Стојан.{S} |
право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погр |
вати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је на дно с |
} Рибице...</p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али незна |
и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стој |
е Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} После |
саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи |
S} И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш |
се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати брад |
учи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{ |
убица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не |
овори Љубица, црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах д |
десио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну по |
, по целој његовој фигури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће |
а хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим ми |
, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} |
види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе |
је...{S} У његовој кондујити стајаше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао пр |
е што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапска п |
ој школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, к |
а после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и млада...{S} Сад право из школе помисли |
.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} С |
о рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у |
роговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} Подиж |
бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на |
p>Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке |
а пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љутито. |
уго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не |
ореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</p> |
та му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет |
а дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочи |
е овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога |
а исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хра |
>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову |
о мени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати |
сновима.{S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметн |
едати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, голуб |
едном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча |
да и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долаз |
сту само пуста празнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде оног |
ајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разгов |
а унапред.{S} Одмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половине д |
очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.</p> <p>— З |
ћи ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, |
> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући |
ојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи |
у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде д |
смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са |
омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећ |
то се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце |
ари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос кри |
За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу. |
и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека |
ори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} |
то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави |
ски...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су раније говорили. |
ишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке с |
а: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином ж |
"29" /> марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђак |
убица се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи са с |
нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, о |
у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни не |
ке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љубица <pb n="114" /> седи на ст |
од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задово |
ахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена |
о интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судн |
пан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу унезверено и неш |
е браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... председник подо |
овор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је в |
азио, почео је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да су с |
таком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му беше т |
ње, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега рад |
/p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што сад |
весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он |
.</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло д |
ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован. |
заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако |
укама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као да |
очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...< |
, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица |
стакле и стоје некако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, клекну |
толици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за стол |
а.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибира |
ош јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, што |
ад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, ко |
и нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, при |
згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А |
очи и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намршти |
ње из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоски |
>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лево и |
дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар |
очито... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутал |
у па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров потпис?</p> <pb |
ло...{S} Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки пок |
ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p |
ј сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако.. |
ли он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беш |
дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропа |
о далеку недогледу, показујући јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом кор |
на чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени о |
што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње |
{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепот |
Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, о |
веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала |
времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није |
ца:</p> <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p> |
беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени.</p |
и.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће |
<p>Његов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду |
пати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом |
е.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш ка |
са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства, а Љубица, да би ј |
аносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика |
вори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао многе разговоре и задиркивања, али се сад не |
аза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила |
p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост н |
и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану промену израза на ли |
уче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. » |
дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је |
="182" /> <p>Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на н |
кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, |
аше неку књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге јој кле |
ојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} |
ој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да ј |
исли она са неком сумњом на души: можда је ово претварање...«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли могу б |
и некоме такође маше руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више ж |
ослове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на м |
меши.{S} Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше т |
руку, коју он плаховито стегну, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше |
ши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жерави |
ти?... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам ж |
.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спрем |
н одборник.</p> <p>Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним околност |
се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, као што се све слич |
ам... знам... дркташе она од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од столице и пође.</p> |
е и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, |
измаглицом, стресе се од хладноће, која је одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и о |
Љубица се стресе од неке хладноће, која је одједном обузе; стаде се окретати немирно, а образи |
од пријатне и необичне дрктавице, која је одједном обузе...{S} А овај Стојан чека одговор...{S |
рљавом испрскалом школском таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, |
у глави му само једна црна мисао, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све... » |
бије она позната надувена тупост, која је својствена многим нешколованим представницима власти |
Госпођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И |
ечи стају велика напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а ш |
о... хм... нема размишљања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочи |
23" /> учитељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, братић |
аднице моја, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица с |
кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо |
она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чињеница, тако учисмо у психологији.{S} Па за |
умње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаш |
пљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће |
као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека п |
љеном брадом, сед, достојанствен... ала је необичан!...{S} А њега нема!...{S} Узалуд радост!... |
.</p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала је господу Богу, који је благословио наш састанак...</p |
ке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их |
ше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} На последњем камену ста |
каше се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном |
ште.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим |
ама она не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не |
дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу |
у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратн |
а изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, |
се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је није п |
отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с |
а се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, прикачила часовник на груди, по |
о лепи, срећни животе!...</p> <p>Устала је рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; с |
продужи пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу материнскога срца...</p> <p>И опет мисли, и оп |
S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне так |
м, које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да пр |
не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: но |
, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужас |
мишљала о последњим догађајима: обузела је некаква апатија према свему, па нити је што љути ни |
може једне речи проговорити.{S} Обузела је нека студен, скаменила се, нешто је загушило у груди |
ју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S |
ако срећна!...{S} Невидљива вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шеб |
чила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала д |
не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а још веселија што их у |
ла неке његове значајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очеви |
се топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, |
њено, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и свима показује некакву гривну, шта |
о на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> |
S} У непрекидном, заморном раду тражила је утехе; у послу је угушивала онај стални страх од нек |
ноћ јој се нешто преокренуло... мислила је дуго, па одједном осети како јој се увуче у душу нек |
{S} Али она се још надала...{S} Мислила је да се то може некако окренути, и ако није знала како |
ће то такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Др |
јбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; |
{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за |
пролеће.{S} Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу |
њенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима.< |
аштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више н |
/p> <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не |
Јест она добро познаје то лице, научила је читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно |
гледа Љубицу, право у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли. |
во љубавно гугутање!...{S} О, погрешила је... много је погрешила!...{S} Опет је обузима зима... |
S} Пре две године <pb n="51" /> свршила је школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} |
оследњим зрацима свога заласка, прснула је ватрена светлост по том недогледном пространству и о |
мрежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, |
еђена за извиђање злоупотреба, пронашла је велике новчане недостатке, али још ради неуморно, пр |
говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њег |
причати о последњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће |
по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’натема је!.. о часни је!...{S} Како га обанђија онако!...{S} И |
ећи се смелости овог девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не м |
оришта, машући главом.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгуб |
S} Добар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо |
ући се полагано из његових руку, којима је беше обавио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да и |
јених брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово држање ода |
се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли онога оно |
х све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више |
ориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си |
дити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са |
т нестане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута, управо преплашена, као и Љубица.{S} Неко |
враћајући се своме стану.{S} Разочарана је у свима својим претпоставкама и надама, које је снов |
цом!... помисли она. — Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S} И деца |
оран, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбијала г |
да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што |
Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због др |
примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове значајне погледе и хтела је |
да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необи |
еде и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о владањ |
че Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа писарева, |
реба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: |
амо са учитељицом за квартирину.{S} Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечн |
је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису били не |
стечену, давно очекивану!...{S} Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад б |
е сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!...{S} Невидљива вила оплел |
тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу |
в, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, узв |
доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме |
љици.{S} То је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и |
итељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве |
ту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер |
нице или... или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је г |
да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} |
— Јесте ли гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи |
оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно ж |
сватова, осим часника.{S} И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, само нека све |
себи два значајна погледа писарева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно |
кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну |
јци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се о |
ста зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цвет |
пробави неколико часова код Љубице, па је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веома је забрин |
ма у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, |
аву стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно, бесно... а она м |
осне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе |
ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако |
таде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш так |
ако занимљив призор! одговори писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по |
ошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећ |
е тако непомичан, преврташе хартију, па је одједном сави, отвори деловодник и метну је унутра.< |
тави нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. </p> <pb n="68" /> <p>— Носи.{S} Нека |
леда отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха |
ђали и наступиле разне промене.{S} Пера је већ затворен; комисија, која му је одређена за извиђ |
ави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше стању |
алу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се раније уклони у страну, |
опет занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. |
> <p>— Рачунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; |
асмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Д |
p>— Чудо му нису одузели ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му |
Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{ |
.</p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, |
ет извијати слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили |
р испунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба |
да ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно преле |
школовање у Београду.{S} Неколико пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо |
стом и упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децо |
е у свој часовник...</p> <p>Толико пута је, док свршаваше школу, идући главним улицама београдс |
осле оволикога страдања... гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви о |
ељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се о |
те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Н |
ене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се |
ајте ми све какав је тада изгледао, шта је радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао |
p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам |
уђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S |
погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има |
се и осврће уплашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт |
раха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису |
врели зраци...{S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети он |
рене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И она осећа како јој |
па иде двориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Та |
з прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је то?... промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче |
њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, н |
чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, н |
еког нејасног злослутног страха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли |
који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите м |
шта ја... хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести |
овно издавала уредне признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... |
Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце?...{S} Знам, знам, |
ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није |
никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, о |
гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S |
} Никад јој није тако подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је више |
омрчини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они отишли... намиловали се, н |
е значајно.</p> <pb n="125" /> <p>— Шта је, рођаче? запита Веља пандура, који стајаше пред степ |
положењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... ј |
за собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо |
вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опасно? запита она, гледајући упла |
ојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он преплашено, трчећи по соби и чешући се ру |
ад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи о |
ито и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше |
ом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> |
а ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и заусти не |
је радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удар |
авала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужион |
ући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчи |
ити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да неста |
ло у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, |
<p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њ |
206" /> <p>О, сад тек разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још стра |
собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на стол |
олико могаше у оном страху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— |
х речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он плану гневом и узви |
а то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га |
у?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она н |
и прословити...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка |
ирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} |
Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је |
лу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка |
Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто |
да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља каза |
астором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи! |
е сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном ос |
а нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Н |
мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} Некаква топлина око десног образа.{S} То |
ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страшније |
ре, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду.</p> |
<p>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол |
а нисам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се |
иба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо нећ |
ојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одједном промен |
м, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним |
н, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих двоје сами.{S} Овај креса ок |
ка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чуј |
и какво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде и истине!...{S} Докле |
његов положај и домаће околности, ништа је није привлачило к њему; само она незгода новчана... |
оведена из сиротињске куће...{S} Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта ј |
ничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову собу, наместила, |
саме, отпоче горка исповест.{S} Љубица је причала тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згод |
уке и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доиста страдала много.{S} Одједном се загледа у Гојк |
реговара преко Стојана.</p> <p>И Љубица је са своје стране много допринела, да се хладноћа међу |
8993_C13"> <head>XIII.</head> <p>Љубица је сад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај |
није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу |
да, пређе преко дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз глав |
, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окре |
аше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и крстила се побожно, онако женски: з |
оди само о школском раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шт |
једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љу |
е мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајдемо с |
о год хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа |
и.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар?</p> <pb n="45" /> <p>— Хе, братићу, па г |
ам га.</p> <p>— Питам те онако... какав је човек?{S} Он нешто много прети учитељима.</p> <p>— П |
Чула сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p> |
е бунцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада изгледао, шта је радио?...</p> <p>Веља таман ка |
p> <p>— Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, |
, што се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави |
живо и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се |
што старији помажу неваљалцима — њихов је грех...</p> <p>Изговоривши то, опет погну главу, па |
{S} Он је онакав, <pb n="186" /> каквог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично |
И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћ |
како не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било оно |
се само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и другарице и стала |
чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу |
ише да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом. |
да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води |
<p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце |
ену пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се пром |
овим патњама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.< |
кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад сп |
/p> <p>— Тако, братићу, видиш...{S} Кад је човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори |
опширно испричате све догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера, код те ваше... уч |
сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарати, као да је у не |
Стаде... маше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се са |
ду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам т |
радам, нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимал |
познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно са њим, па в |
жњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду са |
на, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бит |
да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јасних пла |
друкчији, простији, ништавнији, а некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јо |
којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, познатије, као да се |
бица одмах уреди своје малишане.{S} Сад је одједном опет обузе нека милина, врати се пређашња љ |
ала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{ |
<p>— Ја, па му директор опрости.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најзад се писар диже, опрости се вр |
ође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуч |
мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче |
е до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љуб |
столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели к |
звикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима |
и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код ње |
се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} |
то ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ниш |
је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb n="163" /> протестовати, он је то ра |
године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени!...{S} Али не мари; види се |
куд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезније!...{S} Пст!...{S} Чујеш |
ко песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад |
себе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко |
Хм, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брж |
ј руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се само малко смеше.. |
рце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не |
ушни... све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, св |
ђе преко главе последњих недеља.{S} Све је одвратно, страшно, неприродно...{S} Чуди се шта јој |
а, Љубица оде својим родитељима.{S} Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде в |
селе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да заг |
ко се то описује у романима...{S} И све је тако некако испало, како се у романима пише...{S} И |
убица седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, она премре, поче се камен |
="76" /> <p>Љубицом овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа и |
у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето, моја!. |
еђашња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобра |
у »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколико густих жбунића.{ |
ча, двориште и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радознао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли путов |
<p>И они одоше железничкој станици, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта |
а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа н |
ишља како изгледа оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, задовољства.{S} К |
рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{S} О |
би премештај на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њ |
Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног...{S} |
о је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође |
дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једн |
ог намерника.</p> <p>— Шко... школа где је? промуца учитељ оборених очију, осврћући се око себе |
b n="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други |
рзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренерази свршетак раз |
а радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивост |
ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа прошарана црвенкастим јабукови |
убица свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је |
м...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну.</p> <p>— Знам... ал |
свога... </p> <p>— Чекајте!... прекиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама |
уче једнако...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... ре |
до...</p> <p>— Ха, методика... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта п |
на раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној д |
ла...{S} О, тешко мени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко |
> <p>Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивљ |
ице, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако бивало: |
е, него се тек наговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, вес |
она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра... |
упи у пространо школско двориште, обузе је некаква слутња, <pb n="91" /> и она застаде.{S} Пред |
p>Она се трже и опет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од с |
ром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим у |
брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она |
...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одједном |
најтајнијих и најскривенијих жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... с |
ма својим претпоставкама и надама, које је сновала још у школској клупи.{S} Боже мој, како је с |
а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весе |
се сва окаменила...{S} Ужас!...{S} Које је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мрта |
лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору о |
ној љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима... и ваздан дру |
се, опила... и пала у пропаст.{S} После је наступила одвратност према свему, гнушала се сама се |
ђе и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.{S} |
и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишт |
ову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу |
сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја т |
да почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже он |
ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже главу. |
Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог ме је проклео још на самом рођењу!...</p> <p>— Оставити!.. |
ити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако. |
е; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или с |
о је тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије душу младу напајала, почиње се ружити, рас |
е и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засија скупоцена златна гра |
p>— Море, господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу ре |
су и јутрос разговарали.</p> <p>— Подне је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице |
ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећајима, у којима |
напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа, па треба прегледати и записати све што ј |
а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни с |
ом кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се |
на узе чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, |
у.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам |
е се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га ова |
азећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки покрет, |
преживела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и одје |
о рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... |
Веља опет проговори:</p> <p>— Отпустиће је, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио пре |
а се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је село, навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, |
<p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и |
уди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} |
равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не п |
меку <pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> <p>— Хајде |
сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим |
р она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити |
ржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним погледом.{S} И она гледаше њега |
ита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, |
ара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па сам |
...{S} Опет је обузима зима... све више је издаје снага... глава јој клону на једно окопано ста |
ебе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене по |
очито одузеше смелост и управо уплашише је ови необични и, како она мишљаше, важни државни изра |
сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ва |
е.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да вр |
а одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и |
дне.{S} Променила се много.{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, по |
ок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избегавајући |
ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности |
а млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла |
се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави при |
а за ма какав повод или случај, који би је могао мало расположити и угушити јој у души оне стра |
бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, п |
..{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, |
стегну, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави очајним г |
ку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и |
вим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то па |
е поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Дра |
буње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... н |
штом.</p> <p>Гојко прими хартију, разви је и стаде читати.{S} Одједном пребледе сав, руке му се |
кота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге п |
ар још ниси устајала од спавања? ослови је мати, видећи је необучену.</p> <p>— Устала сам, па м |
седник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она криј |
одржава везе са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стаја |
ити из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Рук |
извади из капута једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гласно обја |
ам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p> |
код госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, како |
лепушкастог ђака Учитељске Школе, који је становао у истој кући и редовно је пратио у школу до |
када више не може припадати ономе, који је тако лако погазио ногама њене најсветлије осећаје, к |
деље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио |
ј стални страх од некакве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радо |
ла, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст |
двоцевку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} Смешкају му |
равдано насиље над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него |
ки, па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен <pb n="118" /> |
="198" /> стоји онај ледени камен, који је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета |
шапутање, па онда јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p> <pb n="136" /> <p>— Немам ја |
слуша са интересом овај разговор, који је у по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се ча |
е стаде и она упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако |
ћу, тако... хвала је господу Богу, који је благословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... |
и, па показује нешто једном дечку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре |
ше; она се сва предала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Дец |
у страну, као <pb n="79" /> човек који је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао. |
та... проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а |
ашно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу ч |
ту израсло трње и коров; плетар, у који је затварана једина коза шута, јамачно је однесен или ј |
>— Хм.. тако нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шт |
Нико не може грешници опростити, сваки је мора отурити!...</p> <p>— Не, није то... оставите!.. |
ош ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је почетак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да с |
<p>— Нема, госпођице, ниједне.{S} Сваки је новчани издатак записан.{S} У осталом, чекајте да за |
.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, тако мо |
ина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци |
{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано п |
, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брату... < |
ионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n="12" /> за отварање пр |
а одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређашњи ра |
слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{ |
> <p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да ли је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пр |
еда са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па није ла |
ао у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко |
. може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да |
ре, непретурене, мисли...</p> <p>»Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне ствари? |
која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска суревњивост!... она страсна, бескрајна, слепа |
иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опа |
неки пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се дос |
тајаху све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћут |
Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може с |
..{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата се крећу... |
ромукао глас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} |
е на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку бо |
има.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n="151" /> па јој напомен |
гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S |
..{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страшније од свега до сада... |
це избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, |
орке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотворан: залеђено, окамењено срце п |
ву.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи ко |
друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некако постала равнодушна према свему.{S} Са Гојком |
у ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуч |
ово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени инат тераше напред, и она одједном п |
моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је т |
пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у |
помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да је усиље |
ти.{S} Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов изглед својим вечито погурени |
ни... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано пог |
ознаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепотица!..</p> <pb n="176" /> <p>— |
Чудо је само како је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, да бо |
рла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све.. |
и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позај |
о небо, обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по окол |
ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, |
а све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Ка |
розничавом журбом предаде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стојанов:</p> <p>— Господин казао |
и воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запр |
г ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p |
зу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдањ |
Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на |
} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{ |
едина коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; |
..{S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој |
непријатности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш |
ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по |
и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} |
.. »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </div> <div |
исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој ру |
камењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, |
види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком бол |
на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто онако кад |
а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу |
Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане мо |
<p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и ник |
уће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: |
ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ципе |
иле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, |
учио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!. |
и метарских мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цр |
ку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био у Подри |
па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да м |
о мени!...{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досадан... мислила сам полудећу, |
во.{S} Ја нисам ни послушао све како ми је речено, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме |
е како срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те са |
.{S} Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако |
ли.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли. |
.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама та |
радили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну. |
> <p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свак |
био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љуб |
’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне |
тељским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управ |
<p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад |
S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{ |
Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стоја |
и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, насту |
</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мени је ово треће место.{S} Само ми необично што ме сад не п |
у мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану дан туробан, ветровит.{S} |
тити.</p> <p>— О, ’натема је!.. о часни је!...{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, братићу, з |
махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој беше обрасла густом црном |
игнут у дворишту школском..{S} Пређашњи је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара м |
Кад прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко |
гу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложена кутија изнутра |
ву црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету |
.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> < |
е му близу и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо ц |
ој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> < |
... да закопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће |
ни мој братићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света...</p> < |
номесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из шк |
} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико... |
да забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p> <p>»Н |
дно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа |
о?</p> <p>— Како?...{S} Напротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже |
Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро |
S} Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартирине ни |
осподина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас см |
p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним тоном.</p> <p |
S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке |
ста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадни |
шта око себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} Лице све крваво, косе разбарушене, почупане, вис |
знавати да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, |
знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; н |
је некаква апатија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропасти цео с |
p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће немаш... одговори он и стаде се окре |
еш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у |
<p>Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, па уздахну као од велика умора |
лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада сна |
ладој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p |
јала од спавања? ослови је мати, видећи је необучену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава бо |
е на груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љубави...{S} Тако некако до |
та и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женским саучешћем.</p> <p>— Н |
та ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значајно...</p> <p>Већ се навршују два месеца како о |
p>— Пазите само, наставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђ |
како то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписницу.{S} Гледаће |
ла се... куда?... узвикну он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, дал |
положи, а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволе |
епозитар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ |
вијајући исписану хартију и остављајући је у капут.</p> <pb n="95" /> <p>— Разуме се...{S} Али |
ра то као поклон... рече он, погледавши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили сво |
ти разјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се освртати око се |
и, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи са столице, |
е? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао да јој ниј |
слове, одговори Влајко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Он |
руга изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и |
и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним о |
ворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он рад |
S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица узе хартију и п |
ише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате |
чким потребама и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво |
а рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злех |
о и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је ми |
а нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још ист |
и оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.{S} |
мо гледа то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка страшније од свега на свету...{S} Срц |
да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и |
гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И |
но и усрдно узе перо и потписа како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући, ка |
шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и људи с |
остаде равнодушна према свему, било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отворише очи, к |
едној мисли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сја |
пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледајући полусвесно око |
нала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива |
оса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и најмилија сестрица. </p> <p>— Боса!... уз |
а катастрофа!...{S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не види ништа... |
ав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.</p> <p |
се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... |
аво она не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чи |
е пређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном |
, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман |
уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се |
d="SRP18993_C5"> <head>V.</head> <p>Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гој |
нарочито на Љубицу.{S} Паланачки речник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде |
да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвал |
Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати како |
...{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра усташе обе рано.{S} |
а, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, али |
е, другови се упознаше.{S} Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична |
Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар д |
је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њег |
рхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисл |
било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!. |
зели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па е |
и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљ |
у.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, што |
нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор ле |
његову жену ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она |
одговара поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, иному |
инати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим |
се обично зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну |
односи наликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њи |
авилности, намршти се...</p> <p>— О чем је бунцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада изглед |
ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страшније од свега до |
магати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p |
учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити, помисл |
разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb |
чно сазнавати, да је тај човек, који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као те |
сао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чув |
ва друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни |
и су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предме |
и су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек |
етлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову дужност!;...{S} |
али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Д |
; обузело га некакво нерасположење, чим је угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад |
ио у памети склопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се |
гу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу |
из овога целог стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње време, ступила у тако пријатељс |
и маше одељаном палицом...{S} Одједном је завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитил |
лица новоуписаних малишана.{S} Одједном је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се пове |
ама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад т |
е само мути и комеша...</p> <p>Одједном је обасјаше коси, врели зраци...{S} Она се трже...{S} Ш |
кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слобода!...</p> <p>Председник промоли главу |
смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите с |
ба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са |
ена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и |
ли један поглед на ове малишане довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> < |
вечни, дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему и само једна усна малко... врло малко повукл |
} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> <pb n="126" /> <p>Изиђоше |
право, отворено, очи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније |
.{S} А неки предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили |
а настаде велика журба у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им |
о...{S} По целом небесном своду навучен је суморан покривач загасите тамне боје, из кога непрес |
овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут... |
n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално — рече |
требало <pb n="163" /> протестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак |
а је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} |
ова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; та |
, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа руком на врата кој |
атину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Б |
оје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... ре |
есељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу |
мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица |
страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је |
..{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186" /> каквог је она замишљала још у |
она ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже |
тако подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, з |
та страшније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што. |
ећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара |
а међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, |
спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, |
је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио. |
таром кмету, рече један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на |
ели ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад н |
{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како сам могла... ш |
се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући ј |
ки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако стра |
.. то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Г |
његовог гимназијског школовања.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију ка |
Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{ |
ј је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћ |
лан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... узвикну она, загледавши му се |
Које је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад д |
p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта ће |
појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не |
и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке главније политичк |
реноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, |
Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једно |
е наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господ |
!...</p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне ж |
д и поче познавање природе.{S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S |
већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разу |
, очајнога, горкога прекора.{S} Изређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживише, |
апетана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може у |
ад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити |
е волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> |
до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, |
О озбиљнијем чему према Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи <pb n="1 |
{S} Од лепе, младе, здраве жене, постао је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живос |
нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевина која труне, сенка...{S} Оборене |
..{S} И ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на |
Скоро свакога празника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи |
угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. |
гледајући га радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, г |
е, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... х |
што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> <p>Путник га не с |
е изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и |
ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит положили, т |
да?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено |
Не могу, не могу више овако!...{S} Ово је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се и з |
ашњи човек?{S} Не, није, није...{S} Ово је све друго... <pb n="57" /> други израз, понашање, то |
де мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи! |
ех), а председник продужи:</p> <p>— Ово је општинско зло... знате — ћата.</p> <p>Учитељ још виш |
нком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, наста |
јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гој |
одинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим друговима провести који ча |
ш снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!...{S} Платићете!... рече она, па |
ем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се |
Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са своји |
угутање!...{S} О, погрешила је... много је погрешила!...{S} Опет је обузима зима... све више је |
јтајнијим жељама и помислима...{S} Дуго је времена прошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Вра |
ни се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је она полегла по зе |
} Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, |
, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве |
е куд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са лис |
по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му |
му остаде слободно ван школе, употребио је на послове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио |
естише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти р |
анимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или |
за сва тешка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак |
Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и |
а имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да в |
ко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, ал |
читељ поче држати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често на |
ворити о том почетном послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине г |
ије надао...{S} Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време з |
одно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар?</p> <pb n="45" /> <p>— Х |
ити, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш |
е и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p |
ти...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнувши |
рата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков |
већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет недирнут...{S} Ови при |
очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка г |
сврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобич |
а се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се поједи |
м знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како |
тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јес |
, положио практични испит, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одош |
, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и опет се из |
?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, |
њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепотица |
ћи да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи |
а је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да ско |
о по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> <p>Од |
мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Са |
хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да |
ала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати оно |
наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не про |
у пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у др |
тирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне признанице.{S} Шта је то |
Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла |
а је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим ја: н |
ога снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негд |
масница преко целога образа, па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред |
...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јесте.{S |
и његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратим |
је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко |
ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, |
годно да баш тако отворено покаже, како је раније опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога |
Стојан превија око његове постеље, како је лепо разредио меко миришљаво сено, простро преко њег |
чича онако исто оштро изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко с |
још у школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може |
ајној вечној истини...</p> <p>— О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрањ |
дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућно да |
себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати једио исто...{S} |
е то све редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није постао Министар п |
љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, |
ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и п |
ознајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— М |
жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај намештај, па разне сит |
каза на испиту необично пргава.{S} Како је радила преко године, тако настави и на испиту: стаде |
преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали су узети другу, засебну ку |
м писару. »Збиља, красан човек.{S} Како је само учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да |
рењу држала ова околност:</p> <p>— Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опе |
лашена, и упропастих живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се оствар |
тиће је, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председника да је оптуже због неморалн |
рем, прошапта она, видевши Стојана како је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чуп |
ог сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши |
нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Само се још није могла досетити свему јаду.{S} О |
питкивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беш |
Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална |
горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу |
ратској искреној симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због њене са |
уша да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачила његово саопштење о оној учитељици. |
атао за ово неколико дана; осећаше како је обузима некакво пријатно расположење према свему, па |
... само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш доб |
ом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S |
а им, каже, причала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како |
ује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само гла |
к, она настави:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице.</p> <p>— Не |
као камџијом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и |
зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти |
а најпре стаде тешити и причати му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да |
.{S} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске породице!...{S} Па онда једно у |
у.</p> <pb n="195" /> <p>— Па знаш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} |
но место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако је некако... чудан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У |
тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да |
баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам |
метног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука |
, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море |
о и шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима |
ила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, шт |
е чича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што з |
а лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{ |
ашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, нем |
је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је |
вој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{ |
да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} |
и по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао уста у широк сладак смех, |
еће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и |
га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га уда |
е и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега о |
ед њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја па |
а вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрза обрадован учитељ, што му се да та пр |
рах; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снага је из |
ак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?... |
ут на своју нову дужност!;...{S} Колико је ту помешано милине са неком полусмешном збиљом и важ |
вори он гледајући само цифру, на колико је гласила признаница, па немарно забаци хартију у џеп, |
у у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све се то изврши неким полу-пословним то |
обрађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му је српски језик у свима разреди |
лодушним узвиком: ех!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она |
уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежн |
сподин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојково место, и преселио се на с |
ива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама ви |
ивој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} |
раду олакшице своме страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а тешко |
о, са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаже је с |
берем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавш |
о и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спаз |
луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из сам |
но, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, |
, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори уста и |
не која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата |
она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пош |
уста.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, госпођице, поч |
акривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p |
к живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају |
еса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се |
пружа пред очима наших дошљака обасјало је румено сунце последњим зрацима свога заласка, прснул |
} Учитељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он с |
ади за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишљала о последњим догађајима: обузела је некакв |
војим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»П |
ет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} |
</p> <p>..{S}После неколико недеља цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их |
и своју кривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе н |
Напротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</ |
аље... црне одвратне сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се |
ли по глави најразноврсније мисли, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изласка и |
а, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Вра |
ш боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком... |
војим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар |
мо... или управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема планина.{S} А што питаш?</p> <p>— |
е, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посмат |
очи, гледају уморно, тамно, непрестано је у њима некакав безумни израз, од кога човек мора зад |
ле земљорадничке задруге.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по |
је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ст |
</p> <p>»Што то нема Стојана?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на п |
који је становао у истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди њ |
се на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти |
у од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита |
.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до са |
запита Љубица кмета.</p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од је |
зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...</p> <p>— Куцни, братићу, нек те чује.</p> |
ти, брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави п |
променише, право стакло!...{S} Свршено је!...</p> <p>Кад опремише и наместише на кревет мртва |
Љубица не сања пријатне снове.{S} Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат |
ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше |
оже, мајко, зарасти исечено срце... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала праву |
јати, треба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... гов |
како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у |
мрља на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} Али брже!...</p> <pb n="209" /> <p>Она |
ше га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрн |
н челик на врелим уснама...{S} Пријатно је ово осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... др |
жиш? нећу те појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати.{S} Н |
је затварана једина коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту на месту; стазица до реке |
желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он ниј |
се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије и поднесе му.</ |
ају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пу |
спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије и под |
.{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— |
елој глави, читав хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пре |
.{S} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се ве |
необична школска година!... »Дакле, то је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме страшно!.. |
сно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога н |
о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да |
не... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке |
м војнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу д |
ње и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Н |
ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез |
ње.{S} Протрља очи, послуша... јест, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук. |
се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, са |
астаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде |
амо гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним глас |
коме они требају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појави |
ол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пруга, масница преко целога образа, па још а |
сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто по |
рено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину |
узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не прим |
такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се |
рдње што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа... али што сам страдао!...{S} И после два дана |
ца...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S} Или није?... |
њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато дру |
и се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај... не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари не |
а реците да се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан народ... хоће да наплете свашта.{S} А |
оћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— За |
егово саопштење о оној учитељици.{S} То је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S} |
а ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непрестано... и у ситницама тако мора бити. |
ство и утеху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране |
разговору, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, крупан и веома отре |
о себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} |
отвори кавга.</p> <pb n="74" /> <p>— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У мест |
нате лончића?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јар |
д да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежб |
ној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочит |
{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, |
во говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам добро, стотину |
њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава |
" /> почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све виш |
, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојк |
му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти |
, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себ |
меши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се око |
ад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни се |
сада... некаква катастрофа!...{S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те н |
ије јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дош |
, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта |
} Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p> |
Сећам се многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посматрао.. |
м вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као |
аше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он ј |
бог Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о с |
мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прил |
ише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дај |
децом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она |
онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренерази свршетак разговора са писарем, па хтеде са |
ица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости. |
се залегла љубав, она права љубав, што је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и |
ти, њени најдражи идеали...{S} Све, што је тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије душу |
и он доста живо исприча готово све, што је се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени |
иза.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнае |
р.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председн |
апочело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, послушавши његов савет, допао овакве беде.{S} |
авише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује |
аставници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропуштено.{S} О малом испи |
S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Ч |
цу и стаде преписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је |
вати <pb n="8" /> у једном собичку, што је подигнут у дворишту школском..{S} Пређашњи је учитељ |
показује некакву гривну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла језик |
!...{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну страну, па г |
ањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега?...{ |
па узмите озго или оздо редом...{S} Што је најбоље.</p> <p>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко препи |
ратићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, мол |
како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут |
може бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да |
ту.</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши у |
страда!...{S} И она пати!...{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрч |
децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну п |
мислима претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљаше, све веће је ц |
ела...{S} Опростите, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> <p> |
па треба прегледати и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, на |
госте по целој кући, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису |
требама и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступа |
ном постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одговараше потпуно — како он мишљаше — њ |
треба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања... |
то је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} Велимир се смејаше |
није постао Министар полиције, али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја |
ише и задркташе, одајући велики бол што је притискао душу...</p> <p>— Да презирем?... узвикну Г |
’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тр |
о...</p> <p>Љубица сања само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих |
ојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је |
, па стане нарицати исто онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n="101 |
кару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болести... |
послове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S} Же |
да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам |
ослом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не |
ела је нека студен, скаменила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити |
...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, пр |
!...{S} Она опет стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S |
лела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, је |
чи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше |
оји он не имађаше...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба прибли |
/p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, |
могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништ |
и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим |
...{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног |
ој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p> <pb n="55" /> </div> <div |
е руке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим |
емамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и наб |
о?...</p> <p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета ха |
у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја среза.{S} Тога истога дана доз |
убе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотицом.</p> <p>Љуби |
се стаде прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши |
се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање на прошлост...</p> <p>Сад на |
ко ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... уз |
га, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања сво |
о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} |
о ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете |
осле се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањима из школс |
тако са образованом женском... разговор је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме.. |
ом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је било и |
а да идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> < |
о ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љуб |
ку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће |
и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним |
убазно погледа...{S} А оно није... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао |
дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше в |
ла је... много је погрешила!...{S} Опет је обузима зима... све више је издаје снага... глава јо |
е, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад |
бици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, што дави, испиј |
реће...{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало ради |
м духне лагани поветарац?...{S} Младост је силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је |
четири стране.</p> <p>— Шта ћу, старост је, братићу!...{S} Не може се више као некад, док се би |
да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, ка |
сли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж |
>— Нека, молим вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави са њим |
ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се ве |
о нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући |
кушавајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} |
<p>— Море, село... шта село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече |
заморном раду тражила је утехе; у послу је угушивала онај стални страх од некакве несреће, који |
оста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је ка |
само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само за тренутак да га |
Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурит |
ар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и та |
се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два дана |
р« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу набави.{S} |
срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n="120" /> свију чуда и страдања, |
подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже...{S |
} Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p> <pb n="189" /> <p>— Мајчице, |
Пера је већ затворен; комисија, која му је одређена за извиђање злоупотреба, пронашла је велике |
на, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и мука причинила.{S} Само не могаше |
чију сија љубав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као.. |
<pb n="21" /> <p>— Рачунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица |
тељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Го |
га таман колико је требало.{S} Такав му је српски језик у свима разредима.{S} А неки предмет, к |
} И она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала нешто налик милоште...{S} Шкргутну зубим |
Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не б |
ађе са листом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мил |
се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> |
вог конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се ув |
постаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер ниј |
ако ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који онак |
развијена и истурена напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне црт |
му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> <p>»К |
а Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута...</p> <p>Чича |
а нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора само о томе мислити...{S |
о, срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако ја |
та времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети |
, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну мис |
прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и разгледала сваку шару, запазила сваку осо |
S} Онако је некако... чудан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало |
Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, као ч |
раз и тако остадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, о |
те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра, убиствена струја по срцу, и она се по |
то необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури...</p> <p>Стојан се |
дједном сави, отвори деловодник и метну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гледајућ |
е га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве ош |
ом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изриба |
лања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле.</p> <p>— Јаднице!... јадно моје дете!{S} М |
ствари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а он |
и по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> |
оказа парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</p> |
сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта |
да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање...</p> <pb n=" |
није закључана...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле как |
сао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна практика...</p> <p>— Јест, добро сте рекли.{S} |
, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш |
.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако изненадних п |
појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а бла |
воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их ј |
во преплашена, као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> < |
овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагали снопље...</p> < |
она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мал |
вила до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у |
тавила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну р |
аквог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично јака, силна љубав, права љубав, в |
им светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мислио д |
ије тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ |
че он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица?</p> <p>— Јесте, господине.</p> <p>— |
еше нечистота, која се морала трпети, и јевтине намирнице, које су још више учврстиле њихово пр |
а воћа, уверавајући како су то необично јевтине ствари у Београду, куда он иде често те носи по |
Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се само оно јавља и |
ни је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешто пријатно, рече она, |
ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и по |
прво уписа свога сина и једног синовца, један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан ста |
ла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много |
мртникове, опет слабачак самртни ропац, један... други... и очи се сасвим променише, право стак |
милова по глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод њене руке и стаде се плашљиво при |
о се помаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба |
о лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на бла |
ао учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бије |
ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима |
диже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и про |
ки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко |
. узвикује јадник очајнички, па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тога и |
м стаде јој наликовати овај тренутак на један часак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако жи |
вши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учионице.{S} Чим полицајац уђе у школу, |
а не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јест они су...{S} По столу разбаца |
ржан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана стариј |
едног по једног родитеља унутра.{S} Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију, ув |
А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зел |
ршаваше неке дружинске ствари, па после један учитељ поче држати предавање.{S} Говорио је и леп |
ежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... |
ни...{S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S |
екинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па |
ти!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт из Министарства, проговори писар службеним по |
Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и пружа |
</p> <p>— Надлагује се свет, море, рече један одборник.</p> <p>— А ’нако вели... настави ћата, |
пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село |
и одједном му се промени лице, али кроз један тренут стаде га полагано обузимати срџба... </p> |
p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича му сложи |
д лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке в |
и од премештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премеште |
Дације су велике, подавише нас, продужи један одборник.{S} Чудим се како ћемо и толико спечалит |
ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји један младић, веома леп и отресит, као што она при свој |
ст има још нешто, јамачно има...{S} Али један поглед на ове малишане довољан је да раскрави зал |
ља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не |
у пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољ |
нереду побацани по столу, или наслагани један на други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на д |
то играли?</p> <p>— Крпигуза, одговори један смелији дечак.</p> <p>— Зар не знате лончића?</p> |
од кога је...{S} Реци прође железницом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово |
и лице; са највећим задовољством узе он један лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се |
ва учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос договори се |
има преко двадесет предмета, а она само један разред са три предмета!...{S} И још да му се сад |
ини орловичкој, креће се тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, по целој његовој фигури |
е, а над свим осећајима истаче се јасно један: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде жалит |
у се да сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо |
>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину: |
е спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочити звук, који се носи преко воћњ |
очима...{S} Председник одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Г |
ео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брз |
није променио па ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком |
смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одборник.</p> <p>Тада учитељица, која је дошла пр |
разреда, толики рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици!{S} |
, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> |
преко свију лица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S |
ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем оч |
чун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, шт |
ека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не |
сађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, |
акривљен у страну.</p> <p>Путник се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вуне |
неговања болесника, па, погледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе |
али, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а на |
иноћње несвестице осећа се веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и |
уги испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У осталом <pb n="190" /> |
розници, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде н |
љују...</p> <p>— Како?...{S} А што?!... једва промуца. </p> <p>— Говори брже... сад, сад...{S} |
А наше учитељице су веома зла језика... једва чекају да чују што за другога...</p> <p>Љубица пр |
ило?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега. |
за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пр |
и својом врелом невидљивом прашином.{S} Једва чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разб |
е и узалудне.{S} Променила се много.{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве |
!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на кона |
и погледа је, по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути |
и на Гојков учтив <pb n="40" /> поздрав једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му с |
е тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи глед |
Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сок |
да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} На последњем камену стаде и погледа пре |
ногама, које дрктаху необично.{S} Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко преда |
скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправдање:</p> <p>— Далеко мно |
ругим речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </p> <p>— И мени се свиди |
непрестано погледаше ћату, док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде |
{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...< |
га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb |
р се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане |
она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руменилом, које јој се разли по лицу.{S |
хоћете?...</p> <pb n="88" /> <p>Он већ једва владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а гла |
после она крива.</p> <pb n="179" /> <p>Једва стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} |
, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакв |
очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зара |
...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он вес |
раво нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од |
тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>П |
ње и коров; плетар, у који је затварана једина коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту |
ду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то |
плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега уз |
Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну она, |
изгледа оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, задовољства.{S} Кућица се в |
{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо |
лу: он је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, |
ву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} Ево и |
једног предмета да истера већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код је |
ке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да |
ако је он готов на све услуге, просто и једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако ист |
ска из тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, пр |
уја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединствени израз на окамењеном, непокретном лицу: »О, |
о је досадно!...{S} Све ће се понављати једио исто...{S} И овај несносни Гојко, са својим ориги |
м постељом — шареницама и губером; сто, једна плетена столица, ковчег са рубинама, на прозору б |
Паде неколико жутих, зрелих крушака... једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и прели |
прашину и покупише лишће и крушке...{S} Једна младица, јамачно првешка, мало нежнијега срца, ри |
главе и предадоше се тешким мислима.{S} Једна се чуди новом нараштају, како то све прима к срцу |
зађе под прозоре са источне стране.{S} Једна соба беше осветљена...{S} Стаде разгледати прозор |
објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдибуба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи |
овако осрамоћена, убијена...{S} Само га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му |
", а према великој соби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој |
ма; она осећа да се овога часа извршује једна нечувена неправда, једно неоправдано насиље над с |
>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господина |
лаховитом срџбом.</p> <p>— Ха, пијанице једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гу |
..{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да |
, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни м |
јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети |
и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далеко од школских вратница. |
Нас смо троје ту... као...</p> <p>— Као једна породица, допуни га учитељ.</p> <p>— Тако, братић |
роменљиви мир исписан је на њему и само једна усна малко... врло малко повукла се у страну, те |
<p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрила собом све, и живот, и |
де.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би с |
часници — цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече с |
ти са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно |
о од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори лаг |
ка глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је |
p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и |
ратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на |
о лице обузето неком нервозном живошћу, једнако некуд трчи, нешто распитује, договара се са Сто |
сам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би ма |
ка се само овако продужи <pb n="140" /> једнако... нек се ништа не мења, само нека се врати пот |
p> <p>— Што?</p> <p>— Та... онако...{S} Једнако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави оног |
важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали |
проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренут |
жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру |
ре од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, још горе |
/p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у |
о што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био |
ца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући |
е.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часовник зажареним очима.{S} П |
јем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, |
} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој, Смиљка, изгледаше с |
е, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли онога ономлањск |
о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да не мислим!{S} Ка |
<p>— И не журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви.. |
ма њој још што осим жалости.{S} Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, |
... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане |
{S} Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} Обузела је нека студен, скам |
а целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест, |
ар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљене, непокривене сиротињске дашчариц |
не други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} О |
ћи се на моћну заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чич |
.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, |
једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно издигао над косом, по којо |
, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само за тренутак да га погледа како стоји |
... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све с |
часа извршује једна нечувена неправда, једно неоправдано насиље над слабим човеком, који је бе |
едио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</ |
ака и мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави |
...</p> <p>После подне иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху |
еци.{S} Ради се озбиљно и својски...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељиц |
стити учитељске породице!...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> онако ч |
ну од сеоског пута.{S} Одједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, |
и...</p> <p>Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, опијени страшћу.{ |
е је издаје снага... глава јој клону на једно окопано стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну дру |
мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва де |
ловања, такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалн |
егово немо присуство.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p> <p>Одједном се |
згледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она пролазећи поред стола, за који |
и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао господин у |
ор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из главе...{ |
ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће једно од нас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кр |
коју продире светлост, ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро ш |
читељима, о њиховим патњама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима |
унутра.</p> <p>После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писареву... он |
е и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе други ра |
село прижељкују у топлој соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише с |
.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по с |
адоше бојажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> < |
p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћете скочити, па нарочито бира |
се нагло приближаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, ш |
рити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, н |
ко за себе своје болове, сакривајући их једно од другога, старајући се обоје да се покажу што в |
рате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учитељска посла!{S} Све радимо |
и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <pb n="13" |
, устаде и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака Учитељске Школе, који је станов |
ете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једног родитеља унутра.{S} Уђе један сед стар |
оплина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варо |
измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу и ч |
јим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у ш |
таде га.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, потом код секретара у начелству окружн |
огрбљен, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби |
дно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену од јединице, неста |
.{S} Председник прво уписа свога сина и једног синовца, један одборник уписа своје дете и затим |
аест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно решење не обара се тако |
м чича Стојан стаде да позива једног по једног родитеља унутра.{S} Уђе један сед старац, погрбљ |
уно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Председник прво уписа свога сина и |
д овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чу |
задруге...{S} Напослетку <pb n="191" /> једнога дана освану и код њих установљена задруга.{S} В |
<p>— Еве... овај, пружише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ. |
срећни часови... она се топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим |
м да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, |
да не буде после валинке.</p> <p>После једнога часа отпоче суђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и |
рамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника и подајника, а?...{S} |
м и стаде са неком зебњом погледати час једнога час другога госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица с |
ут нерасположена.</p> <pb n="112" /> <p>Једнога хладног, туробног дана полицајац дође необично |
питује, договара се са Стојаном.</p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели |
двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, на једној клупи, неколико сељака и мало по даље, на високо |
забринута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па само њом живи, само јој је она у глави |
а се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> |
p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадић |
авници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи!... — рече |
не могу да <pb n="56" /> се зауставе на једном предмету, но само пролећу, увећавајући још више |
ан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, |
стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом", а према великој соби бе |
ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, бић |
тра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био |
, испија полако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло |
чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше |
почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који му је м |
ма, Љубица опази човека, који се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи |
евија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за |
д првога погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи с |
. '</p> <p>— Јеси ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, н |
али он одгони од себе све те мисли само једном, фаталном речју, којом се сви слаби карактери сл |
но, трчећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p |
ти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични сељаци! |
ји, достојанственији, па показује нешто једном дечку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог г |
него ће морати становати <pb n="8" /> у једном собичку, што је подигнут у дворишту школском..{S |
у, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају.{S} За певницом певаше месни учитељ, а око |
а она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, продаје сељанима со и о |
сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пл |
исту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па н |
ен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера |
се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једноставно зеленило црвене се кровови кућа, беле се на |
м свакога месеца...{S} И све, све исто, једнострано, досадно!«...</p> <p>»О, што нисам знала да |
птуже због неморалног владања...{S} Њу, једну од најпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама одго |
<p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш он |
а врло ретко дешавају, извади из капута једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви |
њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону најв |
аде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је п |
мелодичним гласом, трљајући лагано руке једну о другу. — Много сте погрешили, понови он, што ст |
уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изи |
вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу.{S} Господин Пера отворено изјави, да ј |
лу банкнота и стаде их купити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, |
, стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> |
ам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах.. |
ље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, оп |
ита воду са извора, па испушта једну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учите |
азгледати зреле шљиве и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зов |
и да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пу |
а је, баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје |
свршити!... понављаше она већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, уплашена, |
о да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако необично измењен |
човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но |
ор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну једну своју руку на његово раме, па га опет пажљиво пог |
тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...</p> <pb n="100" |
ј руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...{S} И то он осети само за једа |
S} Набраше зрелих, сочних, набреклих од једрине шљива, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са ху |
развијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Не |
Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то ц |
ебности и захваљујући случају што му се језик тако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу гр |
олико је требало.{S} Такав му је српски језик у свима разредима.{S} А неки предмет, као рачун, |
плетао, муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што је се мог |
нда...{S} А наше учитељице су веома зла језика... једва чекају да чују што за другога...</p> <p |
> <pb n="88" /> <p>Он већ једва владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво об |
з кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице и |
<p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и г |
ол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним гласом, полушапатом. — Нико не може |
ли.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p> <pb n="143" /> <p> |
тељ, а око њега стајаху и одговараху на јектенија десетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за п |
а, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, покварити друштво.{S} |
иш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу ј |
едну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>. |
ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и з |
м да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет ћутање...{S} Пандур махну главом, |
сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Го |
јне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у соб |
и писар, па стаде нудити нове пријатеље јелом и пићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се |
е из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред су |
Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог |
ју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу |
вине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа |
себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би изгледао, кад би одједном ст |
је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово |
Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање ни намере.{S} Она им |
, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица претрн |
да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало животом срце |
ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> <p>— Извините, молим вас |
и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из шк |
рао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него.. |
сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова |
о ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја среза.{S} Тога истога дана |
р, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Само ће у Орловицу д |
и добро овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> |
гу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио |
мо толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је толико читала, |
аструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотицом.</p> <p> |
...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> |
е морати много што шта против методике, јер и наша врховна управа ради већином против методике, |
ео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имал |
ла да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам в |
о и једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће |
едва се стаде прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, ч |
али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... ц |
Она одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с до |
: стадоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке |
аког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како |
сле... <pb n="161" /> биће најсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни ст |
она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање на прошлост...</p> <p>Са |
и како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... |
ведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p |
одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, уж |
час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде послу.{S} Постајаше |
о ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека |
ђено, окамењено срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео |
упих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n="146" /> нимало стр |
коли; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часов |
погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> <pb n="14" /> |
оиста има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному лу |
овори јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписницу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она |
pb n="103" /> госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову п |
ца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место.{S} Само |
е у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} |
И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове... |
чим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зац |
таде се хвалити својим другим разредом, јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће ужива |
мена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствар |
д њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања |
пита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица. |
тако поступати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покуша |
ши онога који страда, али неостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко признаде сам себи да н |
га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председника.</p> <p>— Пусти тога човека, не |
очито јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И |
а... какав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх |
сковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави |
<p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча св |
од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев г |
да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту ц |
и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за послугу. |
ко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с |
очито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хо |
<p>После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањима из ш |
ве ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам летос благовао...{S} То се мора платити!...{S} |
здо безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово полицајац, него његов добар друг...{S} Он |
жите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?...{S} То не може |
је уважавају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb |
ј... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, д |
, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се |
против владе... — капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он оп |
довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија.</p> <p>Гојко о |
p>— Тако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вама: по зубима л |
. мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други |
срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути... |
70" /> <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— Како?...{S} Напротив! то ти |
отпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу |
мишљаше — његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан |
p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос јесам... често.{S} Стојан му побусао гроб великим зелен |
аво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} |
смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...{S} На што ми сад |
време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам летос благова |
P18993_C1"> <head>I.</head> <p>Прижегло јесење сунце.{S} По брезама, што су крај пута отомбољил |
а избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не |
ва боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Б |
.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један.. |
...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Монте-Христо</title>?...{S} Онако ћу |
Ха, присети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Ми |
Само та судница проклета!... '</p> <p>— Јеси ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ј |
се намршти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију.. |
не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану |
леда се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Море, какав ручак!... узвикну Г |
рече јој, прилазећи: </p> <p>— Хехе... јесмо ли се наместили?...{S} Пера Илић, писар овог срез |
ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... отац...{S} Станка... моја |
кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко оборе |
— Имам посла... овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се досет |
} Није га познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја |
и се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одје |
а младост..{S} Сећам се многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја с |
ваког хм... како да кажем... повученог, јест баш туњавог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он |
о је привремени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како |
кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати...{S} Наравно, кад ко умре, |
а и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има...{S} Али један поглед |
чно стењање.{S} Протрља очи, послуша... јест, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загу |
и не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћу поправити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражит |
ојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} М |
ед њега.</p> <pb n="131" /> <p>— Био... јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ни |
, и ако је привремени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте л |
сле већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, до |
рити.{S} Може ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, неће... види |
!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила је читати оваки |
покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више повинује раздражен |
ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због |
ије дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити награду!...{S} Он? |
И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јест, овај... </p> <p>— О, пријатељу мој... и друже!... |
прегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њен |
т, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући |
ак на један часак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом |
е.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; |
а воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу чит |
родитељској кући, са децом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко |
ња.{S} Ту је важна практика...</p> <p>— Јест, добро сте рекли.{S} Практика, света практика!{S} |
г кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До године ћу имати право да |
е једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа |
аска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут |
аборављају теже ствари.</p> <p>— Истина јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, у |
одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. </p |
та осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него онако...</p> <p>— А де |
ица Обрадова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој М |
обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јест они су...{S} По столу разбацане пилеће оглодане ко |
<p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједи |
неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S} Оно »насуштни«!..</p> |
а... дођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте понели какву објавицу са собом? рече кмет и лице |
..</p> <p>— О, тешко мени!...{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досадан... ми |
ти ја!...</p> <p>— О, тешко мени!...{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досада |
кад почнемо рад.</p> <pb n="15" /> <p>— Јесте ли гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметов |
алуд радост!...</p> <pb n="135" /> <p>— Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озб |
ри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или преперанд? запита га попа кад сед |
је много светлија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајдемо сад тамо.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавш |
ора одговарати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га он |
трајући измењено Гојково лице.</p> <p>— Јесте, одговори он намрштено, гледајући у страну.</p> < |
мо оружје...{S} Зли су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кро |
ба често да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљопис...</p> <p>— |
е исказати своју мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако |
те, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, показујући прстом н |
и. </p> <p>Је ли ово Орловица?</p> <p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да ли је школа далеко одавде |
изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче полако причати догађај за |
д је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: половина већ знају да |
— Страдање... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се м |
воје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они и |
је могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, |
а све то слушала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овој |
а, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, |
ш да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови разговори, ал |
вора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, |
ећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врата?...{S} |
... оцу, мајци, брату... <pb n="133" /> јесу ли они сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја с |
о његових ђака приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} С |
тресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко |
узе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!... зашто?!...{S} Све ово, за |
око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p> <p>Одједном се обоје тргоше, устадоше и п |
им жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни |
ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуш |
по празној соби, сливајући се са горким јецањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се исплака, опе |
груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем...</p> <p>— Мај... мајко моја!... мајко!... ври |
се на прозор...</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видит |
не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест |
догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се мог |
} Он превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жен |
ма... све више је издаје снага... глава јој клону на једно окопано стабло...{S} Кукуруз се пови |
сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на његовим |
шапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веома разв |
нешто сасвим светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и бла |
ва друга изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио мно |
уше, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносн |
у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Само се још није могл |
опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, не |
одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако |
и њој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не |
е промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, ка |
претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он |
ован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде |
тела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ по |
атких кукова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у нек |
/> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одвратна, |
дана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа |
е не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдибуба једна!...{S} |
ла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с т |
било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се ун |
оме страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледа |
си.{S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица узе хартију |
ли се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћу |
и се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осети |
прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сам |
о муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и ско |
м баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезат |
ма другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} Толико с |
на дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гну |
на застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој се |
де као убијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па доб |
клопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервоз |
у.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га радоз |
еда без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је |
кидала због те своје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васп |
увећавајући још више црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој с |
е говори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се повратио?«. |
ти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и ве |
ма некако збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно...</p> <p>Не прође |
едном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неким необичним |
га, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад |
говор, размисли се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији |
ме, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} Управо она не може још да о |
да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бу |
ре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само севају некакви котурови пред очима.{S} Кад раз |
носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све к |
инује раздраженој женској уобразиљи, па јој ствара тако јасну представу, као да она све то очим |
с ко увреди незгодном претпоставком, па јој живо одговори:</p> <p>— Како... шта говорите!...{S} |
ном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане |
ад морао бити одлучан <pb n="151" /> па јој напомену да ће имати великих непријатности због тих |
рамена, које почеше стезати...{S} Ватра јој плану из груди; струје многобројне, муњевите јурнуш |
едном се сети онога страшног...{S} Коса јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, |
ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а о |
и Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску грану... |
сељачким потребама и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само та |
, страшно, неприродно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и д |
на шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} |
и јој, Смиљка, изгледаше старија од оца јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчкало, |
а, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избегавајући <pb n="99" /> многе |
де на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно |
премила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чек |
ко вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S |
крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој с |
послуша... јест, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали све |
ренерази од овако оштрих речи.{S} Никад јој није тако подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охл |
оцене.{S} У осталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обу |
небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад ј |
њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још |
авикаваше на писареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и сам |
о време претурила преко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени |
азати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком |
ништа лепо...{S} Не знам!...</p> <p>Сад јој стадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху јач |
нило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се око себе, ка |
тању, које личи на врућицу...{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад |
са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жб |
и то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за с |
бичају, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n= |
лучајно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задрк |
вши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном неумешно |
и чега то чини.{S} И сад одједном стаде јој наликовати овај тренутак на један часак из њена дет |
е...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети?...{S} З |
оправдања«...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њо |
!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ о |
малим искуством у школском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко ра |
израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје кож |
S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у кос |
виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> |
обави своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја.. |
да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим се врата |
а њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима игр |
{S} Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим пре |
Али се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одго |
> <p>Љубици смрче пред очима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола. |
и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно |
ри, па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мило јој |
разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући |
тор га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, |
и устукну... некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет пров |
м страшним самртничким погледом.{S} Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути...{S} Образи се |
еља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојк |
али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело расположење, и она се опет осећа као у |
а само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка страшније од свега на свету...{S} |
ако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, |
не измакоше оку презриви погледи, које јој упућиваху другарице њене, остале учитељице.{S} Опаз |
лено, с једва приметним руменилом, које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно |
, ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ства |
својствен положај ишчекивања.{S} После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже |
е по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара не |
несвесно, врелим мутним погледом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисањ |
</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се нас |
а то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очим |
ома предусретљива према њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а |
</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра, у |
Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима |
има...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по |
је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој |
нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Не |
ихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања...</p> <p>Влајко |
з кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње мук |
гу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој |
погледа својим великим очима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило |
рхташе као у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати.{S} |
е у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни |
страшније од свега на свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било |
јима се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за р |
протне овима.</p> <pb n="75" /> <p>Срце јој опет поче зепсти, као оно после прве походе писарев |
.</p> <p>— Баш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по стварима и намештају, распоређ |
о...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, к |
="203" /> <p>— Баш ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па |
ици опет понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Го |
али о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показат |
и оним полицијско породичним тоном рече јој, прилазећи: </p> <p>— Хехе... јесмо ли се наместили |
.. ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{ |
} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао б |
пословицама?...{S} Јаднице!«...{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше |
Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после |
усти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмева њеном дру |
едак и величанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па пр |
загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!.. |
и; струје многобројне, муњевите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично |
кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... свекар |
и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове зна |
замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасла у |
Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако б |
у десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И |
престано ћути, па стаде мислити како би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа |
и?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодно!. |
на при својој забуни опази, и представи јој се учтиво.</p> <p>— Лаза Петровић, овдашњи учитељ.< |
ан почео спремати за одлазак.{S} Понови јој све лекареве наредбе односно лекова и неговања боле |
а да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрегнутост мозга; ово што се непрекидно мо |
тупим, животињским погледом.{S} Образи јој сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се |
ни да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану |
зе; стаде се окретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше он |
а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се с |
звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни |
љубе се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки |
сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац |
ала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још више |
>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће |
} Љубица је причала тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} После настаде |
радовом, одговори она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо |
сваку шару, запазила сваку особину, али јој још није почео постајати обичан, као што то бива ка |
ему, било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између |
, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједно |
на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати разјаре |
ог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— М |
дном сину нова мисао у глави... промени јој се лице, постаде светлије...</p> <pb n="139" /> <p> |
и шапат <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмили |
ега на свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одјед |
еко уздрктала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Б |
...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... ал |
а душу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као д |
p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} По |
ек одједном је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој с |
је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се боком према говорнику.</p> < |
p>— Ето... видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уп |
сано горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи ст |
а и погледа на прозор.{S} Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби, тражећи не |
ице појави нека одлучност на лицу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила |
Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој, Смиљка, изгледаше старија од оца јој.{S} Изнурена, |
S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, т |
ном стао облетати око Љубице и удварати јој се као какав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, п |
>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна мисао о т |
сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсц |
груди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то глед |
м.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед б |
им тешким, грозничавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви |
тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешком муком стечену, давно очекивану!...{S} |
би је могао мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срц |
лава стаде прелетати по соби, прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубиц |
ога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мил |
, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао п |
мрднути...{S} Образи се окаменили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје |
толу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре. |
ретом зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...</p> <p>Беше то з |
е, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше |
Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као да је мртва. |
чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, бо |
" /> седи на столици као окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа |
..</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, о |
ам ја ниједне њене признанице.{S} Нисам јој ништа издавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и за |
и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе не |
бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла округласта брадица, а очи се овлажише с |
полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узв |
м сву тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распоз |
ад га каква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Тако |
на ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођи |
у пружи руку, гледајући у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразом необичне среће на лицу и |
ина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} |
него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то мож |
мо ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше на |
и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим одвратан!... <pb n="157" /> Мора |
аш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S |
а, иђаше као махнита...{S} Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и сам |
амотана прилика прилази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверским погледом, и оп |
слушно и усрдно узе перо и потписа како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући |
пије крв очима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничким по |
зовима.</p> <p>А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у к |
латким санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло |
амо на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде п |
мислила је дуго, па одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново страшно осећање...{S} |
е и јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу испред очију расцветале воћке, накривљено п |
колу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...</p> < |
ући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово некол |
све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она |
а је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одм |
обично, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и насл |
ело шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и љу |
још седети.{S} Проклети нокти!... цело јој лице избраздано, па то сад зарашћује, али је лице ј |
, чисто детиње задовољство...{S} И цело јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, румене |
а, постаде равнодушна према свему, било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отворише оч |
Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> |
/p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види о |
се журно приближаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S |
еним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични |
в накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и |
на једној мисли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави |
ати јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад у |
, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет.</p> <p>»Ш |
знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање своје родбине.{S} Али се нешто |
као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела |
н живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се истина црвене, али то не м |
може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледајући полусвесно |
S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљ |
е тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет |
де боса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и најмилија сестрица. </p> <p>— Боса!.. |
косо, некако необично, љутито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред |
ца за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је |
и, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на |
слуша, гутајући сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време ниј |
а милу сеју.</p> <p>Мајка, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, |
/p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих недеља.{S} Све је одвра |
каква катастрофа!...{S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не види ништ |
јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна |
ла је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек |
е из тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она се обрадова његову долас |
било кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава, али о премештају не рече ништа.{S} |
какав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.</p |
навикнута на тај посао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том почетном послу.{S} Говорио је |
уче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам да |
а се срећном, много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се за |
аше општи утисак примамљивости.{S} Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов и |
адрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестад |
ше уз њих, погледајући у страну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, које јој упућивах |
ај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско породичним тоном р |
не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокренуло... мислила је дуго, па одједно |
а сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пролећу некакве испрекидане мисли...</p> <p>»И |
јко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће д |
д год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено |
посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на |
је одмах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављ |
>Љубица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца и |
извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.{S} У овој сеоској самоћи човек се рад |
, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код |
вати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... |
овако детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...</p> <p |
ико познатих јој девојачких лица; то су јој другарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху од |
а томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко |
а.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну квартирину...{S |
.{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задовољство... |
ћи на непрестану промену израза на лицу јој, одговори:</p> <p>— Смртни смо сви... није никакво |
рача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра руменило, <pb n="152" /> као да некога изазива |
аше револвер у њеним рукама...{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничи |
ељице.{S} Опази она и неколико познатих јој девојачких лица; то су јој другарице, старије годин |
.{S} Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, продаје сељанима |
ини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој одговараше на сва питања, али оним истим својим изр |
мо његовој госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога је...{S} Реци прође железницом један |
кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се |
време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: |
ратићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да |
мало сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће и |
ели, нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече председник.{S} Ја знам што знам: од данас з |
и ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле с |
о пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он само у школи...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекид |
екају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су |
већу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то |
с тога је његова кривица још страшнија, још одвратнија...{S} Развратник, ужасни развратник!...{ |
.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> |
Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је он |
је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плаховитом нарав |
тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S} Они с |
џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, |
да мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«. |
<pb n="153" /> <p>Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зве |
ешким уздасима и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала |
осврће око себе, очекујући какво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету пра |
немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, сме |
од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори |
има и зеленим перјем кукурузним... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се |
традање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад |
урумцима и зеленим перјем кукурузним... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чи |
Поред толикога страдања, <pb n="159" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фи |
ам венчане хаљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још те нису оставиле београдске предрасуде...{S} Ти си |
пит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Зн |
ћа!...{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко о |
и своју заслужену плату од државе...{S} Још да наредимо само са општином...</p> <p>Љубица уздах |
ко не бих разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па д |
сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p |
е!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала са њим о бр |
јајнијим надама и најслађим сновима.{S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено, |
ез сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу |
је био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из ш |
, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта |
реће се тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, по целој његовој фигури, познаћете да је |
је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половине дворишта он проговори:</p> <p>— Кажем ја |
прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се |
Не могу још да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он друг |
урно ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово |
, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмева |
.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гој |
есела је што види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Ск |
р...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова ст |
{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} |
па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица |
како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јецање |
у« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли с |
никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шт |
к и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је нај |
ким оџаком.</p> <p>Путник распита дечка још о многим другим стварима, које су га интересовале; |
ретпоставкама и надама, које је сновала још у школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сј |
<pb n="186" /> каквог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично јака, силна љуба |
и као окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовишт |
те окумише председника Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p> <p> |
ме озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, сва |
другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има...{S} Али један поглед на ове ма |
S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеализма, <pb n="33" /> који се ко |
толу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одс |
почеше страдати детињи чуперци.{S} Она још није стекла ону необичну вештину многих старијих уч |
це хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бо |
пруга, масница преко целога образа, па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће из |
иди се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити м |
кар, младић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то |
атко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо |
о наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно |
м и многи, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео пред |
огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело јој лице избразд |
о, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па |
а видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радн |
пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би |
је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она јо |
укло Влајка, и с тога је његова кривица још страшнија, још одвратнија...{S} Развратник, ужасни |
руги глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа свој ис |
Три разреда, толики рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици! |
жареним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p> <p>— Она, |
е овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} |
бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <pb n=" |
буни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о новој влади, па се затим д |
о светињи школској!...</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и по |
{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} Грун |
мена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза. |
аше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покрето |
ници беше довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се |
реса сваки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш |
ца се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не во |
имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично |
98" /> стоји онај ледени камен, који је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и с |
да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи се |
ка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад ј |
ље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла, п |
ао рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много... опростит |
обро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни казао, него све онако... поиздаље.{S} Час |
Веља настави љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а де |
ве <pb n="202" /> и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође |
} Гојко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито б |
љно светлости.{S} Скамије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскла |
е данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало нес |
.</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по дол |
апред њихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле.</p |
чини му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</p> </div> <di |
ље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеш |
брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прут |
некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некако постала равнодушна према свему. |
е потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је п |
и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{S} Шта |
зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислила је да се то може некако окрену |
<p>Она је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорство, о |
!...{S} Није то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, п |
иркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, |
{S} У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваш |
ње...{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њ |
и оборене главе, као болесник, коме се још није снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шт |
проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити преко равна српска |
шљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шт |
бље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извито |
јска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна смеха. </p> <p> |
готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се о |
ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико н |
; чим се сети синоћње патње, намршти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази ника |
иди, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше мисли прел |
но накривљен у страну.</p> <p>Путник се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку |
а »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не знај |
збрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачк |
ј она не казује све како је.{S} Само се још није могла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу |
екају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек изла |
и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S} П |
је, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хте |
упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S |
љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више повинује раздраженој женској уобразиљи, па јој |
увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да, |
о на само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам м |
p>— Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да |
бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је почетак теж |
сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица се за |
на она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не < |
здано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој |
о у своју корист.{S} Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан д |
белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, чим <pb n="23" /> учитељиц |
се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па с |
8993_C6"> <head>VI.</head> <p>Протекоше још три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се |
јатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му |
вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" |
о један разред са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе |
се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мисл |
страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединствени израз на окамењеном, н |
рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не да |
ви он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанст |
n="149" /> <p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</p> <p>— Како |
аше нешто страшно...{S} Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неколико речи... па |
беше одвратно.{S} Она се само приближи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} П |
> <p>— Кажи господину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изи |
таде разгледати крушкову грану, нема ли још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} |
нашла је велике новчане недостатке, али још ради неуморно, прикупљајући разне податке, спремају |
...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Е |
ам писар обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто па |
иш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш... |
а иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је |
ити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам добро, стотину пута се |
мало дете!«...</p> <p>По испиту наступи још већа промена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео да |
му само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Д |
кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док је |
ад државни чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге промене на себи, али се одједном стресе и нав |
ати погрешку, пошто ће до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то зна.</p> <p>— Как |
стаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно |
ухор по живој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац?...{S} Млад |
/p> <p>— Нека... одговори она, црвенећи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — |
право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми!...</p> <p>— Х |
предмету, но само пролећу, увећавајући још више црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједно |
!</p> <p>Гојко пође за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са |
а она остаде са болесником, не знајући још шта да мисли и не разумевајући потпуно свој положај |
јан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде некуд п |
ва и неговања болесника, па, погледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из |
да ће проћи, па се по том, проговоривши још неколико речи, руковаше и растадоше.</p> <p>Гојко и |
у шару, запазила сваку особину, али јој још није почео постајати обичан, као што то бива кад ду |
S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му једнако некако пусто, |
ги срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана како с |
нско зло... знате — ћата.</p> <p>Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата |
Станите, куд бежите!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечито из |
не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...{S} На што ми |
</p> <p>— Љутила сам се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај по |
.</p> <p>— А квартирина?</p> <p>— Нисам још ништа примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да |
е знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... свекар нека добричина... он |
чно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме |
ћи му место пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> |
ијатна језа свега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито б |
адно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити... дуго г |
бном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} П |
есрећна рођена!...{S} Бог ме је проклео још на самом рођењу!...</p> <p>— Оставити!...{S} Никад! |
ко досадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одј |
...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи |
је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим |
{S} Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пр |
гимназије, целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал |
сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубиц |
одигла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу |
четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, п |
— Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим |
есто, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разло |
Хлеб?... понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам с |
.{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини д |
и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спавања? ослови је мати, видећи је |
са предметом своје љубави.</p> <p>— Зар још питаш?...{S} У цркву... венчање...</p> <p>— Како ћу |
<p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онак |
вила се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, наразговараше се |
ш тако обично, како причају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је |
хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гл |
јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у |
мелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе с |
и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже |
/p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p> <pb n="104" /> <p>— |
осле ручка полицајац одседе у разговору још читав час.{S} Ту се разговарало пријатељски, сасвим |
ла трпети, и јевтине намирнице, које су још више учврстиле њихово пријатељство.{S} Они су сад в |
је управитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако |
детиња осећања, која се улевају у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено |
дставу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључали врата?... еј незг |
нако би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико има |
е Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу |
измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И ако је дан, в |
ку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, уверавајући како су то необично јевтине с |
<head>XXIII.</head> <p>Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња |
крила домаћа срећа!...</p> <p>Почетком јуна настаде велика журба у школи: одређен је ревизор, |
напред предвиђа.</p> <p>— О, безнадежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта |
сна дјева куша постојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила д |
еда у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете...{S} Пробуди се |
је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу испред |
им, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти од нове навале мисли.. |
а рукама за главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајући себи косе и плачући.{S} У душ |
ако му друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за |
припао пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим р |
викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где |
из груди; струје многобројне, муњевите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати |
тесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за |
S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома |
море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде |
д свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих |
на јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!. |
ну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} |
} Ради се озбиљно и својски...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о к |
иче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао господин управит |
смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом стану?</p> <p>— Добро јутро жели |
!{S} Како у новом стану?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>— Види с |
на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо млада |
ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај... |
о се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А |
удовачка посла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад |
} Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, |
д је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прстима...{S} С |
не, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља п |
јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не |
, рече му она отворено, онако како су и јутрос разговарали.</p> <p>— Подне је, одговори он, гле |
2" /> као да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S |
во причање.{S} Кад овај стаде причати о јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се поче крстити и |
о и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с писарем, изостављајући наравно све |
..{S} Зли су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу к |
рају се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, чим <pb n="92" /> је Стојан саопшти |
це, као бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче сам почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као ч |
кују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одговор |
атко.</p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта ј |
добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја |
из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских к |
а је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива пре |
није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и др |
? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то зн |
а се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш рук |
грлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне |
.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} |
ори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} |
p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p |
у она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег призора: кад пси салетеше јадника са свију ст |
} Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде јучерањих себичних мисли; душа оживе новим животом, као |
нити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Ча |
нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{ |
Председник одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа |
муца:</p> <p>— Извините... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала ва |
чуди новом нараштају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с друго |
те, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави км |
а одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, од куд се приб |
; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте |
Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми |
у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено о |
Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки с |
де од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одр |
љено, проговори:</p> <p>— И све ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Леп |
, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто... |
тако се изменила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле ж |
, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким |
марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати ње |
е се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за |
. соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајући узгред Гојка, кој |
говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изи |
ући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љу |
>Кад остадоше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гој |
се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто ву |
.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекива |
ији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добр |
знаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.{S} |
и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као |
уком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се само малко смеше... а |
те, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи |
ме њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, ал |
ужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да до |
се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам |
ола далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p |
ијатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из |
p>Путом, што води од железничке станице к општини орловичкој, креће се тромо и уморно један пут |
риђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још ја |
ришту.{S} Неколико његових ђака приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу.</p> <p |
"2" /> путника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачуди |
настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толи |
ло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље? |
и.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»У |
па трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, см |
читељи морају по неколико пута долазити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за |
{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађаје...{S} Он могаше сх |
ало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите |
је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; |
ри он, прибирајући се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружин |
ду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнички др |
Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује вла |
ћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући к селу претресаху полако добре стране свога новог друга |
, уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самохраном и невеселом стану.</p> </div> <div t |
рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ов |
ојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какв |
кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то |
о изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опе |
тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде |
p>Ђокић, првак противничке групе, дошао к судници, весео, са неколико својих пријатеља, па зади |
при изговарању.</p> <p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у |
{S} Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брил |
мљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако хоћете... проговори Љубица, црвенећи.{S} Ви |
аће околности, ништа је није привлачило к њему; само она незгода новчана... али ваљада није то? |
шта и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша...{S} Разлеже се врисак ужасан, стр |
би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; |
и овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а |
кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се м |
ања, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p |
ху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких куков |
о и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак |
тојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div> <div type="ch |
о си таки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу |
ога, братићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— |
ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љ |
Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућу |
ра, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке...</p> <p>Љубица побе |
ом!...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се |
тишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и са |
... <pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала |
одина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо т |
гову жену ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она те |
.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, |
та, наћи ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </ |
младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S |
остим искреним саучешћем и махну главом ка вратима.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, али се п |
нђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саста |
о год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... викну она оштро, па се |
ратићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто |
ецу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свем |
дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити |
га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече:</ |
ице и удварати јој се као какав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред своје смешне стране, |
учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> <pb n="74" /> <p>— То је зло, велико зло, мо |
и.{S} Међу младим људима има тога... те кавге, али се то све поправи...</p> <p>— Поправити!...{ |
груди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху ова |
лим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а о |
и би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља |
ју!{S} То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштво...{S} А она, гле, корача |
у нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> |
очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно |
мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што |
у«...{S} И она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала нешто налик милоште...{S} Шкргутн |
ј кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узвикну он, уздахнувши |
идела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... |
роз потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атент |
и никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било |
лико се само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и другарице и с |
ети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао.</p> </div> <div type="chapter" xm |
и од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гроб |
, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју |
тељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али т |
...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n="27" /> <p>— Хвала вам у нап |
развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она с |
помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по |
рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђок |
је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, |
ло много, прешли су све важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друк |
ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече к |
огосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да шк |
да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} Срећа те |
мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S} Познао сам |
као полумртва, онесвесла...{S} Доцније, кад се мало прибра од прве навале осећања, узвикну:</p> |
ушала се сама себе и свега...{S} После, кад се довољно настрадала, постаде равнодушна према све |
ом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ће |
...</p> <p>Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S} Он се ос |
ри зимус...{S} Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја о |
шта у уста метнути.</p> <p>После подне, кад се разиђоше кметови и сељани, преместише га у судни |
ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S |
> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужб |
на сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, о којој до |
p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се |
ори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чи |
па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради за |
ојим обично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом своје љубави.</p> <p>— Зар још |
ом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше |
бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпо |
жда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода ов |
остељи...{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад |
слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу преко главе!...</p> <p>Љу |
уо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино пита |
љке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога |
рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав с |
У свему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb n="163" /> протестовати, он |
е дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну м |
мо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је во |
руг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно |
?...{S} Нека!...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и |
а купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.</p> <pb n="15" /> <p>— Јесте ли гледал |
их страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страш |
> <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде хартију.</p> <p>— Шта ће рећи...{ |
</p> <p>Али јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже |
главу и гледа председника право у очи, кад му тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој учит |
очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песниц |
ол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор...</p> <p>— Видели |
о ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што пословно, преговара преко Стојана.</p> <p>И |
а, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође |
мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној ч |
и заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на мило |
и од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, дво |
ић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд |
а, јер представи себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој |
о; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и срећна, |
о у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је |
и и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем |
.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам ј |
сећаше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица становала у школи. »Овако... незгодн |
же више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погле |
о иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су |
ао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајућ |
ст... морају њу закопати...{S} Наравно, кад ко умре, <pb n="160" /> њега закопају...{S} И њега |
буни од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па стаде ну |
д људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} Али ипак м |
о... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш! |
та...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као изнена |
па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те не |
што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви |
почетку...{S} Његова обична збуњеност, кад се састаје с непознатим људима, обузе га сад у вели |
ину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он |
ружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађох!{S} Хајде!...</p> <pb n="97" /> <p>— Куда |
књигу у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја |
<p>— Зашто нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.</p> <p>— И |
</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, |
ужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан |
па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: д |
то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> <milestone unit="s |
аје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад у |
ву њену пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се |
ања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!.. |
?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: |
.{S} Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко зап |
д смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p |
д смеха, сећајући се јучерањег призора: кад пси салетеше јадника са свију страна, а он се само |
њиховим патњама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кав |
, убијена!...{S} У школу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом ст |
.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задо |
ом. »Евине су то кћери, хеј море!...{S} Кад угледа злато... хм... нема размишљања.{S} Сад нека |
ао да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви га презиру, избегавају |
око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи очи, спусти главу |
е треба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нестане такве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј |
као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих с |
е шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за |
е се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па са |
ет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш...{S} Кад је човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му |
горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} |
севају некакви котурови пред очима.{S} Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... нека |
он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли <pb n="110" /> из школе, он му нар |
тано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује, он јој се преда с |
цу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдат |
баштица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се зав |
као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише |
о намрштен, ходаше живо преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, |
</p> <p>— Оженио сам се прошле зиме.{S} Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распусти |
сова код Љубице, па је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута, управо преплаше |
заплетено и нејасно Гојково причање.{S} Кад овај стаде причати о јутрошњем разговору са Љубицом |
Молим вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p> <pb n="87" /> |
чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђа |
е и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ доб |
ђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговори:</p> <p>— Отпус |
полако причати догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писареве, он опази да |
шљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он |
>— Није требало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачу |
S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде тајац...{S} С |
па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога плота, хтеде погледати у десно |
смицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врел |
еће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоце |
ли замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му |
д куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наш |
а се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устан |
није овако изненадних посета.</p> <p>— Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда н |
су му једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... |
погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смеше |
у...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког |
а се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он пла |
.{S} Љубица иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело и |
ећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, но |
и, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност ве |
е у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, пре |
се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се |
<p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте м |
симпатију од првога погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко |
рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду |
као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на |
почео постајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс.{S} Кре |
бљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолико, сасвим |
нервозно окретати око себе, као квочка кад осети опасност, па скупља око себе пилиће.</p> <p>Љ |
м.{S} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада |
н тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!. |
} Пријатно је ово осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и другу... |
и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије.</p> |
амо од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, много срећн |
и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу. |
јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му |
олвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек с |
твори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаш |
њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњена |
иђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S |
ва, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> <pb n="203" /> |
ско погађање, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека т |
ноћас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гој |
вога чиновника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога |
братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што |
{S} Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гле |
богослов или преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... свршио |
рећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновим |
она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још а |
епо мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S |
а ми опширно испричате све догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера, код те ваше.. |
Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, |
. досадиће се обома.</p> <p>— Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, једина |
ке своје нарочите, тајне знаке и изразе кад се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може в |
{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} |
} У овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње |
ећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} |
авни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини |
тера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан ј |
сном...{S} Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну |
ам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као о |
у још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже |
от спојила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот |
ета.</p> <p>— Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече п |
друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуч |
душевљењем, пријатељски, весело...{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком л |
нима, да радимо много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{ |
да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изја |
и, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман израз, ове живе |
ама уплашено.</p> <p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети |
ицу, разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче |
је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она |
сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане са |
алним особинама, и његови кад страшљиви кад намрштени погледи, и ова најпре заплашена па по том |
својим оригиналним особинама, и његови кад страшљиви кад намрштени погледи, и ова најпре запла |
на таблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли с |
е и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадниче оја |
ице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> |
...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пу |
да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој с |
уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, са |
ао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује свак |
мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, који у ов |
да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало |
ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: |
— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чи |
</p> <pb n="60" /> <p>Љубица се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, |
школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно. |
... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи ј |
е до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарати, као да је |
и му се представи, па као прави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици |
ђе, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, молим |
миче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, зашто?...{ |
и је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан |
дања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се |
овидан...{S} Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па после све више и више... н |
> <p>Гојко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодном претпоставком, па јој живо |
апетан са очигледним интересовањем, као кад се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика д |
{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад лежаше на кревету, и опет му исто онако исписано на |
чи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад |
ао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врл |
рента пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око у |
знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате своје прње, па озго уседнем са жен |
{S} Стаде... маше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста с |
и мирољубив обичај: часништво општинско кад одступа, откупљује се новом часништву добром гозбом |
јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обуз |
пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа |
јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не |
доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава, |
у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја с |
и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели не |
Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина...{S} |
а страдам, нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није н |
ла, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела |
е место.{S} Само тихи, лагани уздаси по кад што одају његово немо присуство.{S} А око њега све |
Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно са њим, |
па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одс |
му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нис |
мо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p |
пет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а |
а пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду |
ричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране |
зиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али |
е то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} |
т обори главу нерасположено, као кривац кад се ухвати на делу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо |
..{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обичн |
многи, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет |
д дубока дисања...</p> <pb n="80" /> <p>Кад се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Ста |
.{S} Долази ноћ...</p> <pb n="54" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу |
своју срећу!«...</p> <pb n="187" /> <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту |
уги бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на та |
лом кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи |
аво стакло!...{S} Свршено је!...</p> <p>Кад опремише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица |
ким јецањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као |
риш средином, па посред блата...</p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо ш |
ази пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито |
кући...{S} После подне раније...</p> <p>Кад остадоше сами у школи, писар приђе к столу и метну |
намршти од нове навале мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Та |
} То јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила |
ише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и ну |
живот, изнурена, исцеђена снага.</p> <p>Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, п |
подне; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Богосава, који таман хте |
не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку службе, другови се упо |
ога, само нека свастика порасте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она о |
одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена с |
капетан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете ж |
нда окренуше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капетан таман излази из канцела |
>— А!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко сп |
се креће напред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична ње |
да изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо к |
е, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} |
сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћут |
; он се намршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, о |
шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми |
мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте |
се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуц |
е љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, причала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали |
она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чуд |
оговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова |
се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p>Велимир ј |
дмах... затеже он опет, избегавајући да каже јасно своју мисао.</p> <pb n="148" /> <p>— Како на |
обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, ш |
отписа како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде харт |
онако из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{ |
/> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање своје родбине.{S |
p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одвратна, али |
о увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезве |
} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га радознало |
посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким мислима о |
ло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не смеју се т |
одличан... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави |
<p>Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа д |
} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора би |
вај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} Стеже |
— Нема општина ниједне ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: о |
> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, прибирајући се полако и долазећи |
Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-х |
Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{ |
и му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« |
аде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и |
радите друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед н |
адања... гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љуби |
Да, му закука једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он |
, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да вр |
а; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој з |
оволики бол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним гласом, полушапатом. — Ни |
та ти је... ти си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски живети... наставља он своју |
са честим и тешким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: каки одбегла!... којешта!...{S} Отишла мало п |
оловине дворишта он проговори:</p> <p>— Кажем ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, |
еси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет |
, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p>Ст |
ије то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест баш туњавог...{S} Туњав сам, н |
ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти |
ћате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситниц |
ме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати... м |
м трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми сто |
вимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се пр |
знојенога чела.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задува |
...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад |
. у полицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па се чине да |
ти глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... |
екнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да ид |
орко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се крене |
пратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, нег |
Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш |
, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо од овога дволичног наро |
ћи као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи... господину.</p> <p>— Нема ту сам, него напред! в |
чујеш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово св |
Нисам рад да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим |
ним гласом.{S} Часком, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлуч |
i>; виђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад |
викла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, р |
>Капетан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> |
Прсти се заплели... не може да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач |
о се још не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрино |
ошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p> <pb n="87" /> <p>На тако пријатељске речи, |
»Отпуштен... премештен (камо среће!)... кажњен платом... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, как |
е капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечн |
неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и све то неким н |
рине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи |
мисли...</p> <p>»И Зорка остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут за |
?</p> <p>— Нисам још ништа примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до судни |
а капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар је човек... много добар; |
, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се |
па промуца:</p> <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може... |
у школу.{S} Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им |
вене као рак, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> |
дао, шта је радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и |
изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало прибе |
лили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да м |
му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Бо |
ису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно |
S} Па хајдемо, хајдемо, голубице!...{S} Казао сам ти већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах заку |
ј ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тр |
је добро научио целу наредбу напамет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi>господин управитељ</hi>; |
једно јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака. |
е накашља па изговори наредбу.</p> <p>— Казао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у црк |
ојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута...</p> <p>Чича се |
ела.{S} Управо, он ми није још ништа ни казао, него све онако... поиздаље.{S} Час говори некакв |
е да се промените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свршено...</p> <p>Стојан |
рекиде глас Стојанов:</p> <p>— Господин казао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p> |
онако исто оштро изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша н |
а ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома н |
хајдемо у нашу школу...{S} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, не покуш |
еговој госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога је...{S} Реци прође железницом један гос |
Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Тражићу негде на граници... дал |
ажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте допусти |
у јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предмет о |
амотише...{S} Директор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да з |
ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p> <pb n="1 |
и, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш |
едоше нас отпустити, али се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном...{S} И за то стра |
иловаше и казнише нас мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање добио сам одмах две конди |
их, да стоји као тешки кривац и очекује казну за своја недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и |
бичину има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Само се још није могла досетити |
зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њ |
им чудним, сањивим погледом, који јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је |
ла си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не треба... не могу, промрмља Љубица, |
.. неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и |
!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље црне ка |
адећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ј |
</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Море, какав ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скидати ка |
унућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те није ср |
ебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовник, какав ниједна девојка у Београду није понела...{S} Да д |
гласом, готово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч |
о у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар?</p> <pb n="45" /> <p>— Хе, братићу |
... знам га.</p> <p>— Питам те онако... какав је човек?{S} Он нешто много прети учитељима.</p> |
} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигур |
вати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Рецит |
</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и вео |
а срамота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгледати пред овим искреним другом овако са м |
> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</ |
итељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и п |
и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је овде питање о смрти и живо |
му смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да с |
овога немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаше тако |
пор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, који би је могао мало расположи |
чије, веселије, ђаволастије...{S} И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му |
седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спрем |
чем је бунцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада изгледао, шта је радио?...</p> <p>Веља та |
...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, |
!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, отво |
ом.{S} Једва чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, п |
пеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше |
пка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина |
одговори му:</p> <p>— Она извесно врши какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, који г |
е се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос п |
летати око Љубице и удварати јој се као какав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред своје |
м... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она т |
ена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} |
« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младос |
главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Гово |
Животиња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пре |
тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав, заб |
и ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{ |
склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако ј |
цев...{S} А револвер кратак, мали, као каква играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља на застира |
вега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!...{S} Н |
е то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, занел |
ици, а залудни људи најрадије измишљају каква занимљива предузећа...{S} Влајко, иначе велики же |
ине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она његова жена!... настави он збуњено, да би |
, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све одличне, од |
ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти |
кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако |
оде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове гране, која се пресамитила пре |
лношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у |
ку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слободнији одвојио |
лади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је с |
здахне и погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучит |
за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрт |
то ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</p> <pb n="166" /> <p>Љубица задржа го |
Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају?...{S} Аха, знам... то ј |
а чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше по далеку недо |
и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколика нага |
еном светлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову дужност! |
јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубиц |
лика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није променио па ништа... |
нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?...{S} Видиш, како ја з |
сице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти к |
} Тражићу негде на граници... далеко... какво најгоре, најусамљеније место, где нема друге школ |
га може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пр |
ђена својом плаховитом нарављу, учинила какво зло или себи или другоме.{S} Али она се још надал |
та. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, ј |
међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну му она.</ |
неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да |
исар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабу |
н се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли |
лица постајаху све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, ал |
другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} |
пунило!{S} Он је онакав, <pb n="186" /> каквог је она замишљала још у школи; њих је саставила н |
т, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешто пријатно, ре |
роста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кад |
а полагано обузимати срџба... </p> <p>— Каквој њиви?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркта |
вим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лево и десно, проме |
ада, пренела у прошлост, или се предала каквом новом осећају, па снује пријатне заносне снове.{ |
ка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си |
право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли |
у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући |
и ви.{S} Само, простићете, јесте понели какву објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки |
че руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши преговоре с род |
ан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс.{S} Кренула се у школу.{S} |
и тешким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: каки одбегла!... којешта!...{S} Отишла мало послом, неш |
S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ширином |
, где не долази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш м |
, права љубав, велика, заносна, онаква, како се то описује у романима...{S} И све је тако некак |
, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p>— Љутила сам се м |
да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се опет насмеја: |
рукама, иђаше као махнита...{S} Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах |
и овога и онога света...</p> <p>Љубица, како стајаше испод Гојкових ногу, одједном опази да му |
с неком нарочитом интонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи |
ар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала свога нежењена колегу, не би јој |
{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љ |
а незгодно да баш тако отворено покаже, како је раније опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С |
ова замотана прилика прилази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверским погледом, |
ко се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута долазити к њему уз |
ш далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред |
чича Стојан превија око његове постеље, како је лепо разредио меко миришљаво сено, простро прек |
о суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало |
бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео |
аго...</p> <pb n="189" /> <p>— Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери |
ст и управо уплашише је ови необични и, како она мишљаше, важни државни изрази:{S} Краљевско-ср |
јко се најпре изненади толикој пажњи и, како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се |
плоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...{S} И то он |
, стаде причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече д |
!«... понови она опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне о |
ће ли чича онако исто оштро изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Го |
се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле! |
S} О, какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!. |
вала још у школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта |
кметом да му помогне саставити списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на л |
уби безумно, са највећим самоодрицањем, како то може само њена страсна и плаховита природа...{S |
<p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда |
капетан није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, принесе руку уст |
о онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не |
>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпу |
наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка деч |
бескрајној вечној истини...</p> <p>— О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посм |
само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућн |
е око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати једио исто.. |
{S} Право гнездо!...{S} Само не онакво, како се замишљало ранијих дана...</p> <pb n="156" /> <p |
ако се то све редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није постао Минис |
сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка |
нима...{S} И све је тако некако испало, како се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школ |
знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад |
Богме страшно!... није баш тако обично, како причају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« |
е напасти, мајко моја!...</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевш |
ојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!... |
лима.{S} Једна се чуди новом нараштају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим. |
ко је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђ |
оче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> |
какав си момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жи |
м о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ниш |
се приближаваше шетачима.</p> <p>— Ух, како ћемо сад? викну Љубица.</p> <p>— Ништа... проћи ће |
веза са оближњим школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити сврше |
ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је |
моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p> |
Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, оставићемо те на миру |
му солнце, иному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</ |
боравити никад?...</p> <p>— Хо, људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... одговори Вла |
лаву: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисл |
{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ј |
нако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</ |
...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест баш туњавог...{S} Туња |
што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!. |
а, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о својој бруци?... |
тати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{ |
чуђено, унезверено, питајући се у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јој пому |
ерљивост, да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако ј |
ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> < |
читељ дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта |
ш. </p> <p>— Како могу да не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се пола |
е поздрави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом стану?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе. |
<p>— О, ’натема је!.. о часни је!...{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка с |
он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти |
лога образа, па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочит |
12" /> за отварање првог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и н |
згледати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зв |
енађен, само се питаше: откуд то?...{S} Како може бити!...{S} Зашто?...{S} Од чега?...</p> <p>Љ |
и је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«...</p> <p>При крају причања отво |
Стеже јој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама |
{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за од |
и на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћор |
ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} А |
Љубица и Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} |
} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај намештај, па разн |
се показа на испиту необично пргава.{S} Како је радила преко године, тако настави и на испиту: |
и и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али р |
разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас |
амо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па ц |
ли им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно |
то, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали су узети другу, засеб |
учак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом |
го за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Как |
то је новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p |
бица је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p |
а овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Како је само учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може би |
е Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не погледавши Љубицу.{S} |
ратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одело, окорамио д |
зговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли |
/> Куд оде онолика љубав ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скр |
...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гој |
> многе ствари а понешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Сми |
насмеја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, |
... рече Љубица, тражећи згодан израз — како то нисте живели?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S |
што је најглавније одговараше потпуно — како он мишљаше — његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{ |
лавом и промрмља:</p> <pb n="5" /> <p>— Како сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, |
но своју мисао.</p> <pb n="148" /> <p>— Како наређивати?... шта?... запита Љубица, дижући главу |
е и јавља што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да р |
ћио...{S} Као на електрици!...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— О |
ко не опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не бих разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде |
ш?...{S} У цркву... венчање...</p> <p>— Како ћу? немам венчане хаљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још |
е пију, пију... и успављују...</p> <p>— Како?...{S} А што?!... једва промуца. </p> <p>— Говори |
па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубиц |
, можда и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита о |
и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— Како... не, не, молим...{S} Има времена, други пут...</ |
ашта... одговори лекар и пође.</p> <p>— Како... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена, |
и очима и окретати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу |
со? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо млада сира, лука, јаја, |
заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: |
и потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити д |
ајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Ка |
з њега, и уздахнувши одговори:</p> <p>— Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p> |
ставком, па јој живо одговори:</p> <p>— Како... шта говорите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам |
м уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, п |
израз — како то нисте живели?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја |
во вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— Како?...{S} Напротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је |
те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата се |
е, уплашена, и упропастих живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се о |
можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да |
d="SRP18993_C2"> <head>II.</head> <p>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, в |
па гледај га <pb n="93" /> онако чупава како се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једно |
школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се |
67" /> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови |
им оком, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном државном контролом и дркће збо |
е могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву |
.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S |
сподару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он |
Отпустиће је, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председника да је оптуже због нем |
туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути на онога |
говори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћет |
з канцеларије.{S} Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђ |
-ха-ха... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко |
може некако окренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено ср |
астурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је познао једине дан |
опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премешта |
хвата воду...</p> <p>— Гле ти паксијана како ми опорочава моју очигледну наставу, насмеја се го |
е оперем, прошапта она, видевши Стојана како је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, јо |
а.{S} И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осе |
баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не глед |
и ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац о |
тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се на |
целом срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та |
ва, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи |
ма послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шап |
шту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што |
о мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господ |
аше до скора међу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} А |
.. он пије крв очима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничк |
не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи о |
а срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври ка |
но...</p> <p>Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време пр |
коро гласно насмеја, јер представи себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љуб |
ао...{S} Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад |
нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Само се још није могла досетити свему јаду. |
имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све како ми је речено, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шт |
де запиткивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S |
Тада Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи с |
оре, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Ба |
.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим ст |
опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са по |
н се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, пом |
ихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а н |
ватру горких прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега |
тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какв |
оћом може да створи овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако |
<p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p>— Ко |
човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, |
не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки гла |
мо да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлована цев...{S} А револвер кр |
ар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом |
о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до са |
, о братској искреној симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због ње |
бра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачила његово саопштење о оној учите |
ас, продужи један одборник.{S} Чудим се како ћемо и толико спечалити.</p> <p>Отпоче се право ва |
ољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми т |
зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже. |
, како сам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, сиромашне |
, ударим у приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не |
ња.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, јер н |
и, шапну му она.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, |
ме и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини ст |
одговори, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз њих пролази она по |
ћи рукама.{S} Она са чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо |
вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око његове постеље, како је |
нахватао за ово неколико дана; осећаше како је обузима некакво пријатно расположење према свем |
ају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се ст |
д до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} Јутрос нас |
> <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,. |
ити! </p> <p>Сад се све променило.{S} И како то тако одједном?{S} Тек само налетеше облаци, нат |
ња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, к |
ко се тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешн |
јући тупо како му друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта ра |
воли... само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочека |
.. .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубиц |
дену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти очи и п |
м очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} Отво |
м децом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши |
ши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође |
лазећи у школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом.{S} О |
ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је бо |
сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ |
а се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: половина већ знају да разликују оба гл |
Зорка им, каже, причала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} |
ета...{S} Ну, одједном он стаде опажати како се Љубица све више мења према њему...{S} Следи се |
еме.</p> <p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.< |
а се мора слушати!«...{S} Али сад осети како му спада велики, огроман терет с главе...{S} Све з |
о... мислила је дуго, па одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново страшно осећање.. |
де, окрете се око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати.. |
... па пљус!...</p> <p>Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Ка |
ље, узвикну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, о |
арица непрестано ћути, па стаде мислити како би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је |
Хохохо... насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас |
их шећерлема, јужнога воћа, уверавајући како су то необично јевтине ствари у Београду, куда он |
окрећући главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> |
да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташцима |
и противна ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој.{S} Љубица га оп |
.{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То |
оја.</p> <p>— Ја то не разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан израз — како то нис |
{S} Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује к |
цу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам б |
а нарадим са својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} |
дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједном наиђе... одмах после венчања...{S} И т |
А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, за |
ишта...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе |
} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први раз |
сти, а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Минист |
ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и јутрос разговарали.</p> <p>— Подне је, одгово |
{S} А сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћу!!«.. |
тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише.{S} Полако... биће времена |
а вуче и јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу испред очију расцветале воћке, накривљ |
о, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не |
им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, сам |
, сасвим да окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла |
и у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...< |
м погледа писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи |
знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово |
нице и отиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта |
ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице.</p> <p |
сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је он жел |
Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукама и како се он му |
главом, ничим... само гледа бесмислено како ова замотана прилика прилази све ближе, како јој г |
аше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и |
, збуњен, <pb n="108" /> гледајући тупо како му друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, |
је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гој |
о не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговори му она и зацену с |
кажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зу |
дур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, ј |
злило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, п |
обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко мож |
а: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, |
жем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће |
двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врат |
о.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја с |
рећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем |
ука...{S} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске породице!...{S} Па онда је |
а њему.</p> <pb n="195" /> <p>— Па знаш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек.. |
бро... отеже председник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке |
е паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови измирен |
ичан израз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нерв |
/p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не м |
..{S} Море довије се човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, одс |
ди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да, слав |
о измењено, сањиво, занесено... </p> <p>Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не |
и сећања из безазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S |
акве користи отуда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и. |
се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њ |
«...</p> <p>Лете, лете, мењају се као у калејдоскопу нејасне, испрекидане мисли, које немају ни |
ред блата...</p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо школско двориште, обу |
>— Потрчи!...</p> <p>Запљескаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S} Гојко |
а виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало сама, душице...{S |
дник очајнички, па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен <pb |
ве зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слобод |
а срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени камен, који је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође |
из школе тачно у подне.{S} Силазећи низ камене степенице, она се тако повођаше у страну као да |
..{S} И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничким погледом.{S} Узе јо |
е, снага је остави, она премре, поче се каменити...{S} Само се раширене зенице упрле кроз мрак |
ага, па се једва креће.{S} На последњем камену стаде и погледа пред собом тупо, несвесно, као ш |
?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скуп |
чица, зашапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући |
од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим |
скупоцена златна грана, посута крупним камењем.{S} То беше доиста редак и величанствен накит.{ |
уче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос погрбље |
капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она |
А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала |
е и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско |
разговор баш на овом месту... </p> <p>— Камо вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит |
р се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине, несрећниче!...{S} Што се бру |
евитом брзином. »Отпуштен... премештен (камо среће!)... кажњен платом... ко зна!...{S} Али шта |
крет сва одбрана, којом располаже...{S} Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећим |
, зачуди, обузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа.. |
И ти, смраду један... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе |
рбља којечега...{S} Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, разгледајући |
?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зе |
!...{S} О, онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и сва страдања...</p> <p>— Госпо |
зор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући камџијом по својим дугим чизмама.{S} Рече нешто Стојану |
уплашенога чиче, машући својом плетеном камџијом.</p> <p>Пролазећи ходником школским, писар вид |
бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p |
рко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима, ка |
, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несвесно запла |
... без размишљања...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S |
прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за |
к осећам неко задовољство кад потрпам у канате своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, |
} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећем на врху иконостаса.{ |
реко поцрнела <pb n="172" /> неба...{S} Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљу |
преко равна српска поља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се у |
мишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, д |
о стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије.{S} Видевши збуњена Гојка како се осврће у |
кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да п |
мо. — Изволите! рече он, враћајући се у канцеларију и пуштајући за собом преплашена Гојка.</p> |
прекидати.{S} Ја, знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} Он п |
чланова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули ве |
иђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страх |
ад овим китњастим пространством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом беск |
њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања |
р службеним полицијским тоном, па онда, као са своје стране, настави:{S} Понео сам га узгред, д |
чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повија |
к не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем...</p> <p>Па |
шти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши п |
а, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим д |
нско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?! |
<pb n="29" /> марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти св |
м трже, прибра се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима |
ло, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... |
н несвесно подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом расп |
веома је забринута, управо преплашена, као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не |
доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умир |
p> <p>Љубица се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Ско |
је и та нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озб |
ко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, |
о доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно с |
иже обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од х |
која је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у |
и, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити ду |
јко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p> |
е сама у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда в |
и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла |
јасан, бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к |
говори он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу уд |
м, стаде се нервозно окретати око себе, као квочка кад осети опасност, па скупља око себе пилић |
њене руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љубица <pb n="114" /> сед |
Иђаше полако, погурена и оборене главе, као болесник, коме се још није снага повратила.{S} Чим |
је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха. |
ацима и стаде прегледати њихове радове, као да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар се пром |
јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме |
страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Д |
емо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, п |
ет друкчије: много обичније, познатије, као да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} |
часа сахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је о |
остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
о уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки сл |
ирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу. |
пет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше |
...{S} Само га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душ |
Хо, људи!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кљ |
само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном...{S} Све то навлач |
сподина Перу... и председник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p> <p>Г |
чје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и |
тав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Одједном стаде гледати свесније...{S} |
собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне |
и за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољац предаје молитви и небесном |
непровидан...{S} Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па после све више и више. |
ан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу унезверен |
, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... председн |
неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче сам почео, одг |
у, који се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се |
у, којој се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже |
гледати свесније...{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а |
не задржавајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у |
вана цев...{S} А револвер кратак, мали, као каква играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља на зас |
ди разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате о |
ћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с к |
мучила прошле године, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан зас |
свећу, па се онда стаде тихо лелујати, као последња слабачка жртва самртникова, с којом се он |
к.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељ |
е њу спазио, почео је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као |
о поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али г |
е она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила прошле године, или ће |
n="75" /> <p>Срце јој опет поче зепсти, као оно после прве походе писареве; нерасположење и сум |
да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да пропустите о |
мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </ |
?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодном претпоставком, па јој ж |
едајући пренеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га |
="152" /> као да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је так |
ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} Глед |
орио је таком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му |
ну капетан са очигледним интересовањем, као кад се много наслушамо о некоме, па нам се да прили |
јан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сут |
питкивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њ |
Гојко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </p> <pb n="180" /> <p>— Хајдемо бр |
о сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај т |
брижна лица, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div |
чи, чудећи се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше <pb n="132" /> много мрави за врат, |
снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону на столицу, наслони главу на руке и |
измаче.</p> <p>Она погледа и одједном, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре ч |
е то изврши неким полу-пословним тоном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од уз |
</p> <p>Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживе |
бичних мисли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном светлошћ |
че: истина, није углађен ни... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за |
е...{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад лежаше на кревету, и опет му исто онако исписан |
бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти |
ли јој још није почео постајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочи |
плака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе |
а говорити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, посматраше све око себе суморно, бесмисле |
смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити... |
мрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" |
нашњим одговорима? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те јо |
црним брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази д |
себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели што боље препоруч |
живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; |
се не закључавају свакад«...{S} Полако, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано по |
шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...{ |
би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад |
оја је трајала и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>С |
у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <p |
е другови на ручак...{S} Све баш онако, као код правих кућевних људи!{S} И он извесно сад предс |
<p>Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одје |
обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђ |
жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима на његову лиц |
у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећајем, стаде се нервозно окретати о |
<p>Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прош |
ирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мало отежући реч |
ави Љубица запиткивати, тако радознало, као што мала деца распитују за непознате им ствари. — Ж |
ем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотиц |
одело, окорамио двоцевку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у задовољству.. |
рџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није |
/p> <p>Он застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А она га |
у свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, б |
, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и г |
ити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојковој бо |
ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Ид |
.{S} Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p |
неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> |
камичака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се |
и писара онако исто необично, најежено, као и Гојко.</p> <p>— Извол’те, немамо све удобности ка |
</p> <p>Кмет обори главу нерасположено, као кривац кад се ухвати на делу.</p> <pb n="117" /> <p |
омени.{S} Председник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа пред |
косу рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, |
а су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеже се очајан, пан |
Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, н |
.. оно се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету н |
о крену очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дуб |
ма браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући |
а заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с |
де и погледа пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влаж |
гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива р |
свему.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти л |
познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p |
јој се стакле и стоје некако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, |
.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумнике, насмеши се и м |
ите слободни...{S} Испричајте све лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, |
ди на столици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему |
к у свима разредима.{S} А неки предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут. |
чунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и ко |
воји један младић, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и представи јој се |
да ће од народа покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако. |
љи, па јој ствара тако јасну представу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> |
соби, прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сва |
ос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, право |
гра на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још ја |
Он протрља очи и махну главом у страну, као <pb n="79" /> човек који је гађао зеца, па убио — к |
мој да оставиш коју наплату незаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић пред |
— Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што з |
амештена.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се |
сјајем, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, н |
наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«.. |
итеже још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и неда |
тала као окамењена, па чека његову реч, као што се очекује гром после севања муње.{S} Он развла |
нам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год |
твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом о |
добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, |
} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он |
да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Го |
женског ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да |
дамо, овај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку к |
ишта!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још в |
егава!... није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако ј |
ико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти с |
било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто |
...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... |
што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори |
ште, па хајде напред опрезно, лагано... као змија кроз честу...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба о |
ова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... као...</p> <p>— Као једна породица, допуни га учитељ.</ |
баш ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим ш |
У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стег |
лицу јој игра руменило, <pb n="152" /> као да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} О |
стуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!. |
па цап преко средине и... готово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не бри |
га сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том ме |
спусти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S} |
њен усијан образ и тако остадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврат |
з грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим |
ио, окусио домаће среће, раскућио...{S} Као на електрици!...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко |
ма засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узет |
во сећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више |
а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле ни |
опадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те |
з којих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да |
уђенија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се |
{S} Нас смо троје ту... као...</p> <p>— Као једна породица, допуни га учитељ.</p> <p>— Тако, бр |
јући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скочи, |
страха.... одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на |
обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли |
рско лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се |
ељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледају |
године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се ожени |
зор и чека... чека мене отпадницу, чека као псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада |
е се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је |
.</p> <p>Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, као што се очекује г |
лом и пићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали.. |
тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} |
мутише, и она остаде на његовим грудима као полумртва, онесвесла...{S} Доцније, кад се мало при |
ачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачн |
е уздрктале руке на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљ |
држа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p> |
уклонити...</p> <p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више изб |
ило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, |
и прескочи све степенице иа вратима, па као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и |
себе, застаде, збуњена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се |
!!... дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место.</p> <p>Оба учитеља зи |
Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љ |
саслуша Гојка, који му се представи, па као прави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и о |
и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у сво |
о...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријатеља |
Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по дв |
и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајући себи косе и |
уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи |
, пауне...{S}" Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поум |
пипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</p> <p> |
уд год се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија или војачина.{S} И ту се ти надај по |
и цело расположење, и она се опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе зд |
ћете да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту |
буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан д |
, размислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} |
есно час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који |
и што боље препоручити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности |
а прво тане погоди... лице се одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило...{S} Кам |
нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш |
хне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — ди |
шећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала д |
ни, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију |
беди женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да |
је!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао да јој није било по в |
еца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напољ |
ше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким умо |
еда масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p |
ене, уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо |
S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је |
сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што |
</p> <p>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима |
лужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек одучи од |
х му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и развуку у весео |
ог оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часов |
, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све |
и она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ п |
вакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво не |
слух?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... |
о облетати око Љубице и удварати јој се као какав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред св |
вакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, к |
мерика«...</p> <p>Лете, лете, мењају се као у калејдоскопу нејасне, испрекидане мисли, које нем |
е теку постепено у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, |
начелству окружном и одједном се обрте као преписивач у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко и |
.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори о |
ашање беше сувише службено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица?«</p> <p>Љуб |
танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила |
е бојажљиво.</p> <p>— Школа! рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} Ево ј |
ита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... уморио се човек, вик |
чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, |
на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као махнита...{S} Љубица, како јој беше слободна затуре |
ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети н |
е и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махни |
у се могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«...</p> <p>По испиту наступи још већа пр |
рост је, братићу!...{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу |
таше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо оп |
у.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени |
то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па неће |
јасно испољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако |
ећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај.. |
лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо |
е своје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Па |
ло, са изразом необичне среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју кривицу.{S} У ов |
/p> <p>Тако редом разгледаше све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше код Гој |
заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Помаже ви Бог! позд |
очео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су предавали, по |
пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часовник зажаре |
ио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за своја недела.{S} Љу |
..{S} Нисте ли пре неколико минута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко |
преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издај |
страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се опет |
то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбљ |
атни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{ |
тању може дочекати.{S} Скакуће по кујни као шипарица од четрнаест година, па долети у собу, заг |
о јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине речи |
т их обори, накашља се мало и проговори као истрке:</p> <pb n="82" /> <p>— Треба да се изврши н |
онети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу |
се овај прљави, криви путник приказати као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну: |
најући ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи р |
е ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада |
/p> <p>— Извол’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубица седајући и смешећи се.{S} Она |
д кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ни |
у се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p |
андур Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи... господину. |
} Љубица <pb n="114" /> седи на столици као окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена |
ита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она |
лавну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напослетку сав распасти |
по том не учини на Љубицу такав утисак као последња.{S} Она изиђе из учионице са обичним израз |
е, смрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар јо |
на средини стајаше сто, покривен белим као снег застирачем; на њему послужавник са слатким и ч |
и знати да је у праву располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, голубице, много он, грешник, тобом |
и на себи његов поглед, махну му главом као претећи.</p> <p>Љубицу одједном, после ових злослут |
о узети у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неоп |
аво за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни |
кота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очи |
живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »о |
учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом непо |
г...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином понављаше овај израз, ко |
их руку, којима је беше обавио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, |
лободи своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само |
да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна |
уповни штап.{S} Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост |
ред златарским излозима и остајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стој |
наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се |
ака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а н |
ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{ |
</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим |
ве...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се ос |
аше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљи |
показа непоуздано, ништавно, лепо само као мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, |
г народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу ра |
породице, другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким |
ни јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и |
...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се бе |
је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... рече он, погледавши је радознало у лице.{ |
она се погрбила, превила се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заје |
Ха, ево њиве!...{S} Полако само... тихо као сенка...{S} Расклањај руком пера кукурузна, да не ш |
заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, са децом?...</p |
p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не погле |
о... што?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, проговори:</p> <p>— |
...{S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрет |
... шта?... запита Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, |
изнати, у дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, непостижно, веће од свега... уп |
мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!.. |
ка.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, брат |
чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом треп |
тепенице, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће |
уташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнули |
ести је да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и превуче шаку преко ознојенога чел |
ема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...</p> <p>Беше то збиља необично уметничк |
а њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некако онако... озбиљно, важно |
едом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије |
овај прекоран поглед, који сажиже душу као огњем...</p> <p>Опет се отворише усне самртникове, |
он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше |
диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редо |
погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{ |
баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за |
нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад н |
чује са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пер |
елики кер, гледајући преда се...{S} Баш као наручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога тре |
ден, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, п |
ежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дан |
обе.</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> |
S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ев |
одмаче и стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем прободен, Гојко одједном пребледе, искривише |
еђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо |
ного, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништ |
промиче поред прошћа црвена полицијска капа.{S} Увек су му полицајци били одвратни, а сад му с |
еде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало из |
, па необично светлуцају испод меснатих капака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те |
овара, па наставља:</p> <p>— Господине, капетан нам вели — и председник показа руком десно до с |
м путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије.{S} Видевши збуњена |
ући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта тражите?. |
ну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски:</p> < |
ти!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> <pb n="126" /> <p> |
и сте доиста говорили против владе... — капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да ст |
јнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да м |
уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дре |
због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу набави.{S} Ипа |
а, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно... са |
/p> <p>— Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађ |
рка отуд из села, после онога боја... и капетан се осмехну, очекујући радозналим погледом да Го |
Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она н |
бодније, зна човека — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писа |
!...{S} Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути на онога...{S |
го ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?! |
рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањем, као кад се много н |
ном страху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— Кажи господину П |
јте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</ |
елика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мо |
оказа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зна човека — вели нам |
ешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће премеш |
ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... које |
се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скочи, изне |
не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, при |
ш!...{S} Послаћу одговор Министру у име капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну д |
ан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} Комисија!{S} Дајте овамо Петра писара...{S |
моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако редом разгледаше све шта |
удари преко Јасеновца, па се јави само капетану.{S} Испричај му све, али разумеш — <hi>све</hi |
72" /> неба...{S} Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се ч |
школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете пра |
муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду, па са |
обичном смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{ |
.{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она |
обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем; не знам како... |
ме ознојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.</p> <p>Овако уморан, обучен у неке прљаве, |
ма, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на људе онај тешки сумор и зловољу, |
по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборе |
и се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навл |
Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Он |
ки капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће |
же ви Бог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који |
а тек беше прописана.{S} Нову официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пу |
еке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше о |
о, сакривајући оне ствари у свој зимски капут.</p> <p>— Нека... одговори она, црвенећи још јаче |
.. узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, ко |
ући исписану хартију и остављајући је у капут.</p> <pb n="95" /> <p>— Разуме се...{S} Али на ад |
другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћата прихвати |
хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пр |
ђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљеном меком шеширу на глави.{S} Иђаше |
ка право, но већином стоје под обореним капцима.{S} Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго |
ном, фаталном речју, којом се сви слаби карактери служе.</p> <p>— Лако ћемо... има времена за т |
{S} Истина, и сад се јасно опажа његова карактеристична несразмера, али ко се већ навикао гледа |
дини затекоше нас професори у кафани за картама, хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и казн |
е, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједно |
ода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако |
охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз нек |
та која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубиц |
. страшније од свега до сада... некаква катастрофа!...{S} И то је оно што јој је омотало очи и |
другој години затекоше нас професори у кафани за картама, хтедоше нас отпустити, али се смилов |
?...</p> <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је |
тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се и |
.. она се уплаши, застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{ |
ушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти |
одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом преко |
ди, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли до |
јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов изглед својим вечито погуреним леђима.</p |
ам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А квартирина?</p> <p>— Нисам још ништа примила..{S} Кажу, |
ар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редо |
.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љ |
1" /> <p>— Био... јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми к |
сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обори главу нерасположе |
овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квар |
почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S} Она је погодила собу код овог Јанка за ч |
а председника право у очи, кад му тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад |
данас код школе, да одређују учитељици квартирину, пошто она нема стана у школској згради.{S} |
ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из општине... настави она, па одједном <pb n |
јој пара извесно, можда целу тромесечну квартирину...{S} Удесићу ја то, доврши она загушеним гл |
таде се нервозно окретати око себе, као квочка кад осети опасност, па скупља око себе пилиће.</ |
ци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући преда се...{S} Баш као наручен!...{S} Де |
ну руком и скоро истога тренутка скикну кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из д |
/> човек који је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, стари лисац, уд |
њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, п |
грубост неће то допустити.{S} Толико се кидала због те своје зле особине, која јој сметаше и ка |
ога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бол |
ји се код почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> |
чно враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова.</p> <p>— Баш |
човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче доноси |
после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да |
сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, него свет, живот, а |
е некакав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, |
дост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд |
енке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!. |
рком руменом светлошћу, наднео над овим китњастим пространством, па га, као оно свемоћни дух, з |
, која се удаљаваше од њега испод пуних китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и ок |
, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, |
а саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће о |
ивљеном меком шеширу на глави.{S} Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу, исправљене главе |
и и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!... за |
их капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави потоци из неба...</p> <p>Гојко |
</p> <p>Наши путници наиђоше на оборену кладу на самој обали, па, готово не споразумевајући се, |
жена стотином лепотица, које ти служе и клањају се твојој лепоти...{S} Па после... море биће св |
мем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у ходник, она н |
А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подмет |
..</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрктале руке |
ала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и све то неким нежним, учтивим, пријатељским гл |
а месечно.</p> <p>Настаде прави лом.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз з |
дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кратак |
е зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, кад улази |
ју, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198 |
о на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта |
уку, којима је беше обавио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, нас |
ди своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само како |
за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незг |
нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богосло |
а као прави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се |
ојков учтив <pb n="40" /> поздрав једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се пред |
бро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дох |
ање, тон говора, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто промрмља, и више очима но говором |
ељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља:</p> <pb n="5" /> <p>— Како ст |
онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице |
ељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе и, климнувши главом, промуца:</p> <p>— Извините... што нис |
уђем образу, па одједном, као посечена, клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно |
, о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти.{S} Ја претрнух од страха |
. све више је издаје снага... глава јој клону на једно окопано стабло...{S} Кукуруз се пови, до |
а... гле, отворена!...{S} У кујни нешто клопара... она се уплаши, застаде...{S} Чује се кашаљ.. |
о све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне |
и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, |
; пајо, пауне...{S}" Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки бех |
ику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У такој соби не м |
обично.{S} Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себ |
госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише.{S} Пола |
S} Друкчије и не бива: право из школске клупе, испод родитељског и школског туторства, одједном |
Напред настаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица |
надама, које је сновала још у школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало! |
е.</p> <p>Пред школом сеђаху, на једној клупи, неколико сељака и мало по даље, на високој столи |
аскламитала...{S} Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.< |
ћи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око њих |
по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње б |
ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем, рече му, ухвати |
S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем, рече му, |
за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно |
е мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се с |
и беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> <div type=" |
вратне сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да с |
на протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој грозници, срце |
ара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, па дај рачуне...{S} Удри, |
е вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невре |
ати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивости, тек нек се што год |
да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише у уп |
е.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет извијати слатко и речито.{S} Грехота је да она гло |
.</p> <p>— Сиротиња смо, госпођо, стаде кмет увијати полуиронично, смејући се у себи и чудећи с |
p>— Рачунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; реч |
ници му понајлак помагаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутањ |
те нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко непрестано |
мо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био покупљен, допуни га Бого |
же!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.</p> <p>— Прво запиши |
те понели какву објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз |
е!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школ |
/p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што бре |
гову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »пр |
Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... да се ћата |
ораде наићи на овако унижење... </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учи |
две године требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Ч |
нису примили квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обори главу нерасположено, као кривац кад се ухват |
љути? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном над |
, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.</p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се донети. |
p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се |
у допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово д |
је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није променио па ништа... они се ређају једа |
гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати.< |
све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога приреза?{S} Него |
ти.</p> <p>После подне, кад се разиђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.{S} Тамо, са |
бођена и раскалашна сеоска деца...{S} И кметови са вечним немањем новаца, и депозитар крајем св |
Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је п |
Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека лако да на |
ни ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, |
гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад регулисати.</p> <p>Љубица стаде рачуна |
дећи по његовој озбиљности, пристане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љуб |
тељица већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељици квартирин |
<pb n="20" /> после подне прегледају са кметом учионице и да саставе списак свију потребних ств |
ице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, како он рече, а |
вади из капута једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, |
ам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p> <pb n="130" /> |
сане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одборник.{S} Он је то запео да просве |
да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбиј |
ва дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврши |
и према упаљеној свећи и преврташе неку књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро.{S |
ној шкопи, пред испит, само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но |
:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете |
} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као |
претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили ни |
} Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у |
детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је п |
лободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар?</p> <pb n="45" /> <p> |
ворити, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} |
ј.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} |
жу, правила морала...{S} О, тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешком муком сте |
обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Так |
еле зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче |
почетак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препр |
ештен (камо среће!)... кажњен платом... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она? |
раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости. |
а јој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се повратио?«... пита он, отварајући врата на соби.. |
прену и погледа свесно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... запита она загушеним гласом, готово шапато |
ликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{ |
вести...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнув |
е ни помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта ј |
ам ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојк |
реобрази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, |
амо трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеж |
пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као н |
до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а |
а сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S |
чи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!...</p> <pb n="44" /> <p>Пос |
радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се |
Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одједном као да |
у она, загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме н |
ном се прену и погледа свесно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... запита она загушеним гласом, готово |
се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта тражите?...</p> <p>— Учитељ орловички |
а врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влај |
пан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад н |
кога се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, о |
вор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда ј |
даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, ка |
ри преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p |
ше се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погл |
Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S |
олео свако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро |
спише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете |
који страда, али неостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у ста |
лице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застад |
адошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крад |
. морају њу закопати...{S} Наравно, кад ко умре, <pb n="160" /> њега закопају...{S} И њега ће н |
а ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви га презиру, избегавају...{ |
Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Гос |
.{S} Променила се много.{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, поста |
леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ак |
на већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет недирнут...{S} Ови |
јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И он |
да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам |
синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у школу.{S} Пр |
естало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљно |
ви очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешк |
е све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, п |
о затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:< |
е осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најо |
о да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се пој |
, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> ви |
његова карактеристична несразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изглед |
ти...{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже |
учи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у мисл |
з... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког |
сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, к |
е, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојко |
ше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. » |
ца погледа за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој с |
зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!... |
лан, положио практични испит, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове о |
Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и опет се |
ој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p>— Којешта!...{S} Није |
ори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљути |
<p>Сврши се и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часниц |
крупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се |
ко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодном претпоставком, па јој живо одговори |
.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’! |
изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село... |
м гласом, готово шапатом.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђавол |
а благом подмлађеном светлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на сво |
има, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа |
вот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плаховитом нарављу, учинил |
нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак |
ше осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним засто |
у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не... оставите ме... забор |
и губером; сто, једна плетена столица, ковчег са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на |
Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p>Стојану заигра обријана и обрасла |
вајде.{S} Сваки има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет он |
што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Он |
... улети жандарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гој |
тао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без к |
>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите! |
знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он |
сврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена |
ло, све је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што их је она |
мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.</p> <p>Овако уморан, об |
му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме |
е хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши главу високо и погле |
ано је у њима некакав безумни израз, од кога човек мора задрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, што |
кво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад |
на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има |
и по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
пођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога је...{S} Реци прође железницом један господин, па |
у пуном сјају господства, у положају од кога и сам по мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Деца и |
тазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, |
расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{ |
асветли и показа велики светао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се |
уморан покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна измагли |
и неким светлим, необичним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагр |
ше, он поче неким промењеним гласом, из кога звони најжуднија молба и покорност, полушаптати, з |
веома свидео и овај паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим ис |
о, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> |
аше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави вр |
ту и бацајући неумесне досетке на рачун кога говорника.</p> <p>У току разговора Веља изазва Гој |
као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова. |
ао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се |
је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранила.{S} Глава стаде прелетати по соби, |
мисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећајима, у |
д је почео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазн |
во потесу...</p> <p>Одједном, на улици, код последњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необ |
у; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све сруш |
јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размишљања...{S} Уђе и право за |
. нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слобода!...</p> <p>Председник про |
бро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предмет обрађен добро |
а мало напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа, па треба прегледати и записати св |
наљке, ни стола, просто ништа.</p> <p>— Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али |
: да што више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са |
рам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Н |
оде, врати се, пробави неколико часова код Љубице, па је опет нестане.{S} Кад излази из куће, |
ро свакога празника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, |
а нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непрестано... и у ситницама тако мора бити...{ |
т и засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта шк |
дозом идеализма, <pb n="33" /> који се код почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ак |
нато задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светл |
досети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љубице појави нека одлучност на лицу; мати јој одла |
Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мисли |
ало набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и |
а не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> < |
ку <pb n="191" /> једнога дана освану и код њих установљена задруга.{S} Влајко се сав предао то |
а, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она његова жена!... |
леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ходи код бате...</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па плану |
нестаде га.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, потом код секретара у начелству ок |
бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... |
<p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брз |
и да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђ |
е и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... ниј |
вече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља |
те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, господине, остави то.{ |
у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да г |
ђао да служи код једног адвоката, потом код секретара у начелству окружном и одједном се обрте |
и још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а |
угови на ручак...{S} Све баш онако, као код правих кућевних људи!{S} И он извесно сад представљ |
<p>— Извол’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је |
.. хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести на стол |
еплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујућ |
коли био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући к се |
93_C4"> <head>IV.</head> <p>— Прво ћемо код госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кмето |
морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} Да живи |
е му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштво...{S} А она, гл |
испела, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељици квартирину, пошто она |
чудновата и необична оволика збуњеност код одрасла човека.{S} И Љубица оборила главу, па не зн |
за квартирину.{S} Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајем |
од меснатих капака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скриве |
дна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обич |
, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... н |
изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома гру |
пивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири |
аје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста мушт |
, здраве жене, постао је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни рум |
b n="138" /> <p>— Онда... е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се.</p> <p>Љуби |
ров; плетар, у који је затварана једина коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту на мест |
у ону највећу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш, |
одрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мени је ово тре |
женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво |
се, оденух се, стекох многа познанства, која су ми ласкала, стадох се проводити весело...{S} И |
="65" /> осврћући се на човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па их одједном нестане...{ |
ицу разлила се она суморна меланхолија, која придаје необичан израз човеку.{S} А други пут види |
ене.{S} Пера је већ затворен; комисија, која му је одређена за извиђање злоупотреба, пронашла ј |
ело му тело пројури нека снажна струја, која га преобрази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би |
>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је. |
одједном јасно разликује два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су |
> <p>Одједном се стаде разбијати магла, која се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђ |
з саме душе његове појављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га |
ње у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним људима...</p> <p>Љубица се пр |
звика, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Го |
пирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај |
те и добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их |
навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се улевају у душу још мајчином храном, почеше се б |
вост!... она страсна, бескрајна, слепа, која не размишља много, но само бира место, где би кану |
у још у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Х |
о, а последица те слоге беше нечистота, која се морала трпети, и јевтине намирнице, које су још |
ебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа изненадно, па тако и прође, он се не би ни |
да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути.</p> <p> |
>— Оставите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плача.</p> <p>— Добро, |
и она ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а траје данима, неде |
један одборник.</p> <p>Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним око |
Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, као што се све |
може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа како с |
шест година, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту б |
, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комб |
>— Знам... знам... дркташе она од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од столице и пође. |
околина бруји од њихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама |
усак са какве отомбољене шљивове гране, која се пресамитила преко прошћа.{S} Од невоље удариш с |
ко се кидала због те своје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као |
ели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу |
жном измаглицом, стресе се од хладноће, која је одједном обузе, па журним кораком пређе дворишт |
.{S} Љубица се стресе од неке хладноће, која је одједном обузе; стаде се окретати немирно, а об |
адања, нарочито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!.. |
тресе од пријатне и необичне дрктавице, која је одједном обузе...{S} А овај Стојан чека одговор |
њој подигоше они <pb n="77" /> осећаји, која мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима |
ски писар у новој полицијској униформи, која тек беше прописана.{S} Нову официрску капу накриви |
заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће |
начин, без оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био |
само нахватао пухор по живој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим духне лагани повет |
ред прљавом испрскалом школском таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крп |
гледајући тужно за погрбљеном старицом, која се, ослањајући се на дугачак штап, удаљаваше све в |
и, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са да |
рчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све |
ца му бије она позната надувена тупост, која је својствена многим нешколованим представницима в |
ка је на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, почишћена и намештена.{S |
а је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно прелеташе погледом преко зидова, избегавају |
на топлина, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и мука причинила.{S} Само не |
па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb n="4" /> издиза |
ом је завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитила преко плота.{S} Паде неколико жутих |
старајући се да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.< |
лећу, увећавајући још више црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у сред рада, учини |
и.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p> |
Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки |
гледајући кроз сутон необичну силуету, која се удаљаваше од њега испод пуних китњастих шљивови |
е наслонила на прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свако се п |
е још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешт |
обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном |
бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.</p> <p>Кме |
оришту, вичући узгред на несташну децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност.</p> <p>— |
тлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па одговори другу шапућући:< |
и заљубљене жене ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска сурев |
азиће из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несра |
рушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{S} Опружише вратове, дунуше снажн |
весеља... постао је развалина, рушевина која труне, сенка...{S} Оборене главе, помућене душе вр |
омисијом, и писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та |
збуњен, чим опази радознала женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу |
у...{S} Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, пет |
лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељ |
оја их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у један сам |
стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема |
а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нерасположење; напротив св |
лако упути оним необичним вратима, кроз која ће одмах угледати онога страшног зликовца.{S} То г |
чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком про |
разгледати крушкову грану, нема ли још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То |
најући како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове у |
ових најтајнијих и најскривенијих жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко |
ост стаде осећати у коленима, у ногама, које дрктаху необично.{S} Он се једва докотура до прве |
у свима својим претпоставкама и надама, које је сновала још у школској клупи.{S} Боже мој, како |
ита дечка још о многим другим стварима, које су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављ |
и главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!. |
да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезати...{S} Ватра јој плану из груди; стр |
се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано |
ати, а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично |
и ме чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служе и клањају се твојој лепоти...{S} Па после |
гнушања страшнога, болесног, одвратног, које граничи са лудилом...</p> <p>Тако настадоше горки |
.</p> <p>Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута ј |
тресати некакве топле, пријатне струје, које потицаху отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево |
а и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мал |
гледајући несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и преврташе своје старе, не |
куд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело расположење, и она се опет осећа к |
о; обузело га оно пријатно расположење, које наступа после дуга успешна рада, па сад не може до |
а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка страшније од свега на свету. |
буњен, изненађен, подиже зажарено лице, које одједном поче бледети, усне се искривише и затресо |
амо посматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа |
се морала трпети, и јевтине намирнице, које су још више учврстиле њихово пријатељство.{S} Они |
једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога к |
...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица |
е стадоше мотати некакви црни котурови, које она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, |
т јој не измакоше оку презриви погледи, које јој упућиваху другарице њене, остале учитељице.{S} |
алејдоскопу нејасне, испрекидане мисли, које немају никакве везе ни са њеним стањем ни са после |
да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човечји живот, не сметају младости да <pb |
на понављање и утврђивање тежих ствари, које се лако забораве, нарочито рачуна...{S} Овако док |
саставе списак свију потребних ствари, које се морају одмах набавити.</p> </div> <div type="ch |
безазлено, с једва приметним руменилом, које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто по |
е игре!{S} Па нарочито оно задовољство, које се тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећ |
на ниже, стајаше он посматрајући село, које се, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а с |
и, огроман терет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде, |
ма непрестано стајаше некакво страшило, које их раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење |
прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и |
/p> <p>Запљескаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи |
них образа, црножутих страшљивих очију, које ретко, врло ретко, гледају човека право, но већино |
воји од оних сјајних и суманутих очију, које пију, пију... и успављују...</p> <p>— Како?...{S} |
више, и она се опет приближаваше стању, које личи на врућицу...{S} Поглед јој нејасан, усне осу |
само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, |
ба Министрова, одвојте ми деветорицу... које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно упи |
отворено непријатељство, <pb n="67" /> које се обично зове »учитељска свађа«, о чем је много р |
она се сва окаменила...{S} Ужас!...{S} Које је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... |
таде замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И одјед |
говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис |
о глава њене газдарице из Београда, код које се хранила.{S} Глава стаде прелетати по соби, прил |
рави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затв |
еба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо ку |
не дало се на посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противнич |
капићу, да бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица |
и, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима... и вазда |
ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од камџије? запита он, |
ито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се оба |
ем.</p> <p>— Кажем ја: каки одбегла!... којешта!...{S} Отишла мало послом, нешто да припита за |
екиде те мисли.</p> <p>»Шта ја радим... којешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем |
поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. |
спит, те бар полугодишњи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зн |
део ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p>— Којешта!...{S} Није то... промуца Гојко, па се још више |
Како ћу? немам венчане хаљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још те нису оставиле београдске предрасуде. |
ад стиже пред вратнице, опази Богосава, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изнена |
мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n="83" /> тамо учи гимназију, па питања о крав |
али тек нема више онога топлог погледа, који Љубицу свакад пресече преко срца.{S} Она се не дос |
им?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах о |
, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше.</p> <pb n="3" /> <p>Његов озбиљан од |
е.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се пон |
својим вратницама, Љубица опази човека, који се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену пре |
} Она стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p> |
све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напред |
д те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, |
адником!«...{S} И она погледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица, машући п |
е, збуњена, погледајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О |
ејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако-необично најежи, увуче главу у |
климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави генерал кад саслуша |
ника, па, погледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p> |
те их отвори, погледајући узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, <pb n="108" /> гледајући |
вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изненадном |
веде једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> <pb n="16" /> <p> |
а је највише охлади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђ |
ном не нађе са листом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његов |
одати, премишљајући о разним плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могл |
у висину беличастосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се |
арочитим, лаганим и одмереним манирима, који се теку постепено у животу и сматрају се као велик |
знатих, црним застором покривених дана, који јаком наступају...{S} Она се стресе, читајући у ње |
уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судницом.</p> <p>Ноге му веома |
ва и спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, и машућ |
ајући замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек!... онака душа |
>— Шта је, рођаче? запита Веља пандура, који стајаше пред степеницама, држећи коња за узду.</p> |
оље?...{S} Да побегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш з |
ласно и смело посматраше она посетиоца, који се, улазећи у школу, некако необично превио, смањи |
у се овај што долази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, к |
ћемо код госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, |
м устребаш, прекиде Веља његов монолог, који у овакову расположењу не би имао краја.</p> <p>— Ш |
макне, привиђаше овај прекоран поглед, који сажиже душу као огњем...</p> <p>Опет се отворише у |
елећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој неп |
огазио ногама њене најсветлије осећаје, који се наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску пр |
зиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом |
едног лепушкастог ђака Учитељске Школе, који је становао у истој кући и редовно је пратио у шко |
це никада више не може припадати ономе, који је тако лако погазио ногама њене најсветлије осећа |
седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну |
непровидним, огромним облаком прашине, који се приближаваше шетачима.</p> <p>— Ух, како ћемо с |
ке недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се пр |
а онај стални страх од некакве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим |
злурадом жестином понављаше овај израз, који му одједном постаде тако пластичан и жив, и што је |
добио премештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и по |
ило, да неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје |
на души се слажу неки страшни осећаји, који би све уништили и претворили у прах....{S} Бесна, |
ки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одговору његову.</p> <p>— Голавер |
о хватала за ма какав повод или случај, који би је могао мало расположити и угушити јој у души |
д њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S} Они сврнуше у једно с |
осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде |
ше необично сазнавати, да је тај човек, који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стој |
амио двоцевку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} Смешка |
село и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели што боље препоручити.{S} Његов поглед као |
ојило у један самобитни, нарочити звук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе о |
долеташе некакав необичан за село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — беху то звонц |
све са неким чудним, сањивим погледом, који јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} |
е и прелива под јасним небесним сводом, који се, и сам осветљен жарком руменом светлошћу, надне |
неоправдано насиље над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, |
рни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди |
има ново? запита га она обичним тоном, који одговара другарском разговору, па изиђе на вратниц |
м нежним, учтивим, пријатељским гласом, који чак у извесним приликама задрхће.{S} Прави, најбољ |
на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не |
столице; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледај |
ајним осмехом на устима.</p> <p>Стојан, који стајаше више учитељице, исто онако најежен и згрче |
ајнички, па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен <pb n="118 |
<pb n="198" /> стоји онај ледени камен, који је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кре |
туторства, одједном постајеш господин, који има под својим туторством многе младе душе.{S} Гру |
ичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у наредби. »Наређује се учит |
исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране.</p> <p>— Шта ћу, |
онивши се обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћир |
таде гутати погледом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сневао најсрећније сн |
јпре шапутање, па онда јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p> <pb n="136" /> <p>— Нем |
убица слуша са интересом овај разговор, који је у по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко |
па се стаде и она упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, |
је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нит |
јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта м |
братићу, тако... хвала је господу Богу, који је благословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ |
ом, лепшем свету, у сјајнијем положају, који потпуно одговараше његовим најтајнијим жељама и по |
ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица?</p> <p> |
ебе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јеса |
ки посао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко.</p> < |
ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку |
еш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу с |
во комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна смеха. |
венији, па показује нешто једном дечку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад и |
уменеше; она се сва предала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S |
зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро! |
тао глас, може се закључити по Стојану, који онако испод покривача испаде и прескочи све степен |
м дугим чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који дође пред њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и |
није, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли |
нојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав. |
{S} Прва му мисао застаде на револверу, који он не имађаше...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S |
држање одаваше обичног сеоског левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Ва |
сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави |
риличном дозом идеализма, <pb n="33" /> који се код почетника дуго задржава, над, ким се они см |
... није због школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има, одговара п |
вно, лепо само као мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, јер нема ко то извести.{ |
твовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> |
ислити.{S} Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта и |
згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета?</p> <pb |
це и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагали снопље...</p> <p>Љ |
>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да |
ледаше је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} |
ву за леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца |
о... овако са старим друговима провести који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрус |
лавом у страну, као <pb n="79" /> човек који је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није н |
лим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} |
ца и Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} Они |
— Ништа... проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћа |
е рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка |
несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час на |
воришту израсло трње и коров; плетар, у који је затварана једина коза шута, јамачно је однесен |
ле њеној лепоти, памети, лепом положају који заузима...{S} Љубица, коју све више обузимаше женс |
и се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> </div> <div type="chapter" x |
гледајући га оним ђаволастим погледом, којим обично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са |
, помисли она пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег |
лаве, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад |
јући зраке на кревет у једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, |
разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора...</p> <p>Пут |
да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила ј |
е оно познато задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим ве |
приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког непознатог намерника.</p> <p>— |
а погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчиј |
ромуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли |
са оним истим сјајним идеалним мислима, којима се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше преп |
зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме д |
слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да |
извијајући се полагано из његових руку, којима је беше обавио и стегао као клештима.</p> <p>— С |
но му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је и |
их завијених брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово држ |
ила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси, села и шуме, и так |
тања, али оним истим својим изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то с |
о некако проткано нејасним осећајима, у којима се ни она сама не може разабрати...</p> <p>Почет |
.{S} И она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет ж |
уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински |
и јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене.. |
ош не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије |
стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто в |
па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њ |
Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су раније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао |
ије тако ретку и неочекивану играчку, о којој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала рад |
адахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода с |
м, што се поносно издигао над косом, по којој се пружило село.{S} Набраше зрелих, сочних, набре |
а, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, љу |
се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим |
и цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици.{ |
а му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже...{S} Камџија фијукну кроз ваздух, ошин |
рихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ шко |
е те мисли само једном, фаталном речју, којом се сви слаби карактери служе.</p> <p>— Лако ћемо. |
последња слабачка жртва самртникова, с којом се он опрема на далеки, неповратни пут...</p> <p> |
ш је био у памети склопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, |
еликој соби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџа |
пом положају који заузима...{S} Љубица, коју све више обузимаше женска сујета, попушташе по мал |
ти, о оној искреној, неизмерној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други |
Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за |
о ни сањати.{S} Сва се предала радости, коју не умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Пи |
Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он глед |
ети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна |
цу овога сељака опазила се жива радост, коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи учитељу, он прет |
... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је, па се саже и пољуб |
не покушавајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напре |
о.{S} Само осећа неку пријатну топлину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и |
олом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за час |
> <p>Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упоз |
зан што се ремети ова стална тишина, на коју се човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, пл |
стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега за |
/p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се бо |
мамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И |
} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју продире светлост, ну осим ње има и једно окно, исе |
</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... нек се нађе.</p> |
> <p>— Је ли вас учио пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он само у школи...</p> <p>— Шт |
па стаде мислити како би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре |
лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и |
</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену, као пре, па после да те гоне п |
е у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно зан |
вол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, д |
.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориш |
Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> <p>Љубици одједном наиђе наступ љубавних |
хвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, |
ћи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далеко од школских вратница.{S} Из |
ци — цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви |
разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{S} Учитељица застаде у нед |
што једном дечку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! пом |
школски послужитељ, скидајући ствари с кола, објашњаваше нешто учитељу:</p> <p>Немој ти њима, |
epage"> <p>94 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 94</p> <p>СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p> |
у двориште, Љубица одмах опази, да нови колега целом својом појавом и држањем одговара њеним ра |
p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за три годи |
а овом месту... </p> <p>— Камо вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради. |
ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар друг, од |
и у часовник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Р |
њег разговора и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи, |
но — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.</p> <p>Љубица, изненађена овом смелошћу, поцрве |
о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он се у |
Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— Забор |
рво?</p> <p>— Да, сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо г |
в, како је она замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко падале остале незгоде.{S} Та он |
и наслони своје уздрктале руке на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље он |
у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад б |
он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже к |
но развијено: руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; цео |
дркта, нарочиту слабост стаде осећати у коленима, у ногама, које дрктаху необично.{S} Он се јед |
Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна смеха. </p> <p>— Наша, братићу, одговор |
и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да безбрижно проживимо.{S} Све да |
тићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што |
се тако мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам треба новаца...{S} И он извади велики новчан |
оказујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је било.</p> < |
до ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа.. |
први пут на своју нову дужност!;...{S} Колико је ту помешано милине са неком полусмешном збиљо |
у своју кућу, па полазак у школу...{S} Колико се само ту преживело срећних дана, кад је стекла |
хоће ли бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</ |
а колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>Председник се мало збуни, |
ве трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Го |
ао, море... за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бит |
го су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете |
о, одговори он гледајући само цифру, на колико је гласила признаница, па немарно забаци хартију |
Свеједно, и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S} |
и, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часова рада у школи.</p> <p>— Мора, братић |
хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све се то изврши неким полу-посло |
ом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо. |
чуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ћ |
ишта не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба |
</p> <p>И ови измирени другови, видевши колико су заостали, пређоше на посао из све снаге.{S} Р |
предмет обрађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му је српски језик у свима |
... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, к |
сети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар постајаху интимнији, у толико се |
/p> <p>— Полако, море, чекај...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао на рачунима, одговара председн |
.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све ј |
..</p> <p>— Шта си ме чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?.. |
" /> <p>— Јесте ли гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Не |
буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина трошка на гозби одређује се дужином времена, п |
раше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојан |
и Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуч |
здан тако!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и п |
Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S} |
о, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало поменути име писарево.</p> <p>— А ново |
и гледања, па му пружи из руке неколико комада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и |
. па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево |
е снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако страш |
им човеком, који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша |
погурена и оборене главе, као болесник, коме се још није снага повратила.{S} Чим уђе у разред и |
равље!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему... је ли?...</p> <p>— Теби, |
. о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и |
Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!...</p> <p>Нису се разу |
/p> <p>— Море, господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како |
омену.{S} Могу и одговарати...</p> <p>— Коме?... прихвати писар.{S} Ено два сведока чекају.{S} |
Љубичин:</p> <p>— Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да п |
беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање...</p> <p |
е врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким од трешања. |
час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пр |
у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— |
и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи о |
епо поступати.{S} Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и нез |
и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере з |
то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брату... <pb n="133" |
p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју упада |
дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем |
<p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодсуднија уверавања о поштовању, о бр |
е, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагах |
ђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p |
лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово. |
дличне, одговори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица га поглед |
дај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је обасјаше коси, врели зраци |
разне промене.{S} Пера је већ затворен; комисија, која му је одређена за извиђање злоупотреба, |
човека у срез, јављају се капетану.{S} Комисија!{S} Дајте овамо Петра писара...{S} Он се већ с |
волите тамо у собу, зове вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} |
ица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно кап |
а запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа руком на врата која вођаху у |
е.{S} Час говори некакве одвећ необичне комплименте...{S} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити |
и се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрел |
е слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше |
p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да ј |
ао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мо |
било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не д |
вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим мир |
S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у г |
ом на речи из гимназије...{S} У његовој кондујити стајаше да је свршио основну школу; и он сам |
еднаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> |
> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо г |
неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кад год га |
ожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и засмеја се слатко.</p> <p>— |
гледа како стоји пред страшном државном контролом и дркће због својих недела...{S} Али да и он |
Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи |
у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је др |
S} Комуна!!... дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место.</p> <p>Оба у |
равио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} |
обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану.</p |
затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратницама.{S} |
ући рукама уплашено.</p> <p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке |
ојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко кор |
ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на |
, који стајаше пред степеницама, држећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са |
шта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S |
пандур оштро, показујући му место пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући |
свраћати судници тако често, па улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, |
ређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра |
Ветар фијуче на махове, према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напре |
се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате |
јци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука |
м и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судници т |
ц у земљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, св |
а, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагали снопље...</p> <p>Љубица се р |
ого пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} |
демо, голубице!...{S} Казао сам ти већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па ка |
руже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Него изволите мени, у наш д |
аде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пута.{S} Иде |
.</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— Како... не, не, молим...{S} Има |
ави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности мужу, правила морал |
јко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у страну, те више |
и да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и врати |
, не прикривајући своју мисао, па убрза кораке те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и |
му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном проћи! уздахну он.{ |
тварају врата на Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову шк |
ноће, која је одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима |
во рањено срце!...{S} На првом љубавном кораку мораде наићи на овако унижење... </p> <p>Кмет и |
и, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам в |
е — писар натмуренији од густих облака, корача нервозно и понеки пут махне главом значајно. »Шт |
е, сухе гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Г |
и у непознато друштво...{S} А она, гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра руме |
ајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећају |
лској згради« понављаше он детиње речи, корачајући лагано и несигурно својим кратким ногама.{S} |
/p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самохраном и невеселом стану.</p> </ |
стаде тако у највећем очајању по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у |
а уздахну, обори главу, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, је |
ом!«...{S} И она погледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица, машући по нек |
кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пута.{S} Иде унаоколо, укршта средином, с |
укова се са њим механички, не мислећи и корачи напред...{S} Изиђе пред њу средовечан човек, шиљ |
им вас, опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к |
се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојк |
столу разбацане пилеће оглодане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу |
очупане, висе читави бичеви ишчупани из корена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, про |
га дана, доста измењен, наравно у своју корист.{S} Његове наде добише још више маха, али се одм |
уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде |
џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом приликом и не узме право из њене руке зрел |
вно срушила, по дворишту израсло трње и коров; плетар, у који је затварана једина коза шута, ја |
вана, да је срце обузето тврдом леденом кором.{S} Налактила се тако на сто, стисла главу обема |
љубичасту боју...{S} Деца носе започете корпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад.. |
у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек сит да се надише!...</p |
х очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу ка |
, ослабела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила |
На њему лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњ |
, одједном се сети онога страшног...{S} Коса јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, с |
е и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу писар о |
д очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна врата. |
рашно погледати је.{S} Лице све крваво, косе разбарушене, почупане, висе читави бичеви ишчупани |
човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... пр |
та стаде јурити по школи, чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и сти |
и комеша...</p> <p>Одједном је обасјаше коси, врели зраци...{S} Она се трже...{S} Шта је ово?.. |
е, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, в |
ар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас |
па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти очи и погледа у свој |
колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Њег |
p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љутито.{S} И то јој паде тешко.{ |
ана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погну |
едним хумом, што се поносно издигао над косом, по којој се пружило село.{S} Набраше зрелих, соч |
ра обријана и обрасла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач. |
<p>Глава јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијено, кошчато, због чега не с |
.{S} По столу разбацане пилеће оглодане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани п |
Од лепе, младе, здраве жене, постао је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости |
а, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим грудим |
е у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса н |
очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} |
, настави она, поправљајући разбарушену косу рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога |
бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине речи Стоја |
помолио се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменос |
ше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у дужину, стварајући све већ |
ше узбуђена, па јој само севају некакви котурови пред очима.{S} Кад разгледа боље, она се најпр |
} Најпре се стадоше мотати некакви црни котурови, које она лено распознаваше, и ако беше у густ |
}Седе неки људи... у магли... играју му котурови пред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, |
едају од синоћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи с |
<p>Љубица му објасни; рече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{ |
вера падоше на писареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у |
.. рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама...{S} Трпковића, што удари директору шамар...{ |
е вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распозн |
и...{S} Он се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, |
} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима је |
м црном косом, а, лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са њега сталан израз гру |
српска;..{S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него баш отегао цел |
или очишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и ост |
лолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад д |
шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дан |
"83" /> тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које |
ран: залеђено, окамењено срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа.</ |
још може бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му |
гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвене |
јте се, скомандова, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</p> <pb |
а жив разговор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко х |
не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да |
је то?...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> < |
...{S} Председник одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко у |
гло јесење сунце.{S} По брезама, што су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге прутас |
/> нејасне предмете, што се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук |
к крајем месеца, јер је почео с другога краја среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу п |
— Е, не могу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> |
ак орловачке омладине.{S} Али свему има краја, па и овој погодби.{S} Наредише да учитељица прим |
ретким призором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S |
и се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са |
се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је н |
, који у овакову расположењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча |
онови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовања одвојио сам се из родитељске куће и бри |
нате шта! узвикну он: урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћ |
сути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевене стрњи |
не... треба стајати, треба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где ј |
вук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнаста |
редом...{S} Што је најбоље.</p> <p>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту харти |
о изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. »Међутим има доста места где сами сељани мол |
ски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја среза.{S} Т |
и са вечним немањем новаца, и депозитар крајем свакога месеца...{S} И све, све исто, једностран |
{S} О, живота, живота хоћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитар |
е све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну послушнос |
али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа ви |
јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И |
једнички над селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају усамљени...{S} Почиње |
S} Како га нисам опазио!«...</p> <p>При крају причања отворише се позната врата, уђе депозитар |
их уведоше у цркву и наредише у једном крају.{S} За певницом певаше месни учитељ, а око њега с |
ом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак |
јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да |
У</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1899.</p> </div> </front> <body |
о она мишљаше, важни државни изрази:{S} Краљевско-српска;..{S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. с |
ке«... а горе на врху великим словима: »Краљевско-српска основна школа орловичка.{S} Бр.{S} 34. |
стоку, као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} П |
шта ту!...{S} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу |
му, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Како је само учтив, пријатан, скроман. |
<p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш м |
о провели неколико часова.</p> <p>— Баш красан човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако леп |
ести« свршују.</p> <p>Срећно детињство, красна младости, нећете се никад вратити! </p> <p>Сад с |
.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе |
. дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две године < |
мо се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра дру |
ије и поднесе му.</p> <p>— Хо, људи!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмакли |
у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу |
челична, никлована цев...{S} А револвер кратак, мали, као каква играчка...{S} Видиш, стоји вели |
ршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца. |
руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше |
исам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху Гојка ир |
неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села с |
т ситним љускама бриљантским, са малим, кратким и танким ланчићем укусне израде.{S} Она га изва |
и, корачајући лагано и несигурно својим кратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та миса |
лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких кукова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све ви |
во дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма ш |
а, толику борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше ви |
S} Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за о |
p> <p>Стојану заигра обријана и обрасла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одје |
од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу читав бездан прекора, |
тнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљеном меком шеширу на глави.{S} |
аше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, велика |
дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зовем у |
"93" /> онако чупава како се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: о |
Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>. |
би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, каме |
рв очима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничким погледом. |
се онакажено, слабо лице, из уста тече крв...</p> <p>— Братићу... браћо!...{S} Помоћ!... дрекн |
убичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену ж |
а жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаш |
једном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа писа |
звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очију...{S} Беспомоћно детињско страдање и нека |
Беше страшно погледати је.{S} Лице све крваво, косе разбарушене, почупане, висе читави бичеви |
само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Гојко, |
венило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње |
смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непре |
Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, врте |
ва малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се наднела стара суха ж |
!...</p> <p>Кад опремише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близ |
преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш...{S} Кад је чове |
за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу прекорно.</p> <p |
ићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић, окре |
ромне вечере, легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли леп |
у железничкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једног л |
вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног кревета разбацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!.. |
ад у својој соби, седи на столици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љуб |
ајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело ли |
овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, м |
и, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси |
о пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се обла |
</p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не |
. само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко |
{S} Исто онако миран, као кад лежаше на кревету, и опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала |
и тако безбрижно цело лето... лежати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа |
е.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо к |
је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве часов |
бе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.{S} |
... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча, онако необучен, у школу, р |
Таман оп <pb n="119" /> смишљаше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} О |
једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што ће нам |
ћи одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Извол’те, |
це и душу да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весело г |
е држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже х |
куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да иде |
зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица само крену очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништ |
у!... плану она одједном, па се одлучно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом, удешавајући |
гледамо какву ствар, нарочито украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} |
ећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу |
ати после прегледа школе.</p> <p>Они се кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само о раду |
оше њих двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, |
> <p>— Остадоше њих двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја |
ца, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p> <p>»Милица... откуд она т |
децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну му она.</p> <p> |
двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ потес.{S |
елезничке станице к општини орловичкој, креће се тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, |
сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} На последњем камену стаде и погледа пред собо |
е и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врат |
свестице осећа се веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је |
бузима очајање, ужас... али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, пр |
?...« И он притискује браву... врата се крећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи... у магли... игра |
кових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака |
p>— Заборавих... промрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакр |
аке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{S} Ник |
и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га |
да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="179" /> <p>Једва стигоше кући.{S} Гој |
авлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} М |
мо се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Ти мис |
бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за своја недела.{S} Љубица осећа |
<p>Кмет обори главу нерасположено, као кривац кад се ухвати на делу.</p> <pb n="117" /> <p>— Т |
и.{S} Председник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председн |
диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби |
а, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као учитељ.{S} Опет се неки засм |
та ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи |
је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још страшнија, још одвратнија...{S} Развратник, |
овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо знали друго радити? размишљаше он у |
ри ово вечито чергарење, ово терање без кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак о |
атварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слоб |
вене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лево и десно, промени тежиште с де |
лиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа ле |
као мало стидећи се, сазнавајући своју кривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити ма о |
конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија |
га се све започело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, послушавши његов савет, допао овак |
азне податке, спремајући се да спроведе кривца суду.</p> <p>Депозитар одмах запита Љубицу, глед |
И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из двор |
Љубица се нешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да |
у!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> |
ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло интимно, за |
види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти ми |
сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Т |
. имаћете незгода... рече он, отежући и кријући очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако |
горепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па само дакћу.{S} Трава се осу |
ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила домаћа срећа!...</p> <p>Почетком јуна настаде вел |
љу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...</p> <p>Гојко |
{S} Пролети слепи миш и запара танахним крилима поред самих њихових очију; пројури тихо, без шу |
увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се му |
И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, на |
вник са слатким и чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек одучи од све |
ег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, бра |
а и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле |
се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?.. |
сличан самртном ропцу, или дављеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а |
ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима |
поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју продире светлост, ну |
о дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на људе онај тешки |
кроз то једноставно зеленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се изви |
се полако упути оним необичним вратима, кроз која ће одмах угледати онога страшног зликовца.{S} |
ре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју продире светлост, ну осим ње има и једно окно |
е!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде ж |
ојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нека снажна струја, која га п |
да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколика нагађања муњевитом брз |
а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље |
...{S} Гледа сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пролећу некакве испрекидане мисли.. |
} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су то к |
јде напред опрезно, лагано... као змија кроз честу...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са др |
p>— Ах...{S} Шта је то?... промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, |
ао да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче једина пот |
а дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ |
еде и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као |
аху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку б |
о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога плота, хтеде пог |
лимну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече |
ити...{S} Само се раширене зенице упрле кроз мрак у неке <pb n="196" /> нејасне предмете, што с |
едан крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?...{S} Постаја |
и се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се по негде подигли, |
<pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кроз простран ходник упути са гостима у свој стан.{S} Д |
свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре |
.</p> <p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како м |
лих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека свастика |
а... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака |
о младости — лепе заносне снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно |
ст, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једноставно зеленило црвене се кровови кућа, бе |
месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ у |
матраше како се врата лагано отварају и кроз њих пролази она позната страшна фигура.{S} Поносно |
трже и одједном му се промени лице, али кроз један тренут стаде га полагано обузимати срџба... |
з ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <pb n="21" /> <p>— Рачунаља... а ш |
} Разли му се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону |
ао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући неким светлим, необ |
е на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши г |
но.{S} Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S} Од скорог вре |
> <p>Она изиђе у двориште.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их о |
ан.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича му с |
навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за |
еђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се приковаше |
се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је то?... пр |
њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон необичну силуету, која се удаљаваше од њега |
оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, м |
д тамо.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо |
први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, о |
че вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговори му он |
Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко |
ртнички врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од |
{S} Па као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо ору |
јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али |
са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да |
га на свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одј |
ретње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који |
укама као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?... <pb n="85" /> Куд |
лајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} З |
, којом располаже...{S} Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет из |
пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, |
ије да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с ње |
е прегледа школе.</p> <p>Они се кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи |
ског, Светислава.{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) п |
д била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило |
, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, к |
рање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p |
се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и много других!...{S} После наступа му |
за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио |
о!...{S} Шта сте се то играли?</p> <p>— Крпигуза, одговори један смелији дечак.</p> <p>— Зар не |
не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче...{S} Ха, п |
тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред |
тати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и крстила се побожно, онако женски: знајући само да се та |
шњем разговору са Љубицом, Веља се поче крстити и смејати.</p> <p>— Лудаци!... прави лудаци! и |
рикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’натема је!.. о часни је!...{S} Ка |
ове колеге!{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то вр |
очима, расветли и показа велики светао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, |
у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледа |
ланине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако |
е како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако в |
ић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утица |
То је човек Гојкових година, развијен, крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено |
>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа н |
добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и пружајући м |
што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допуштам... |
риса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.</p> <p>Овако уморан, обучен у неке |
, засија скупоцена златна грана, посута крупним камењем.{S} То беше доиста редак и величанствен |
<pb n="172" /> неба...{S} Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, прос |
ца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачн |
ле, нисам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај св |
о плота.{S} Паде неколико жутих, зрелих крушака... једна се распрсла на двоје, па се беле полут |
е опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{S} Опружише вратове, дунуше снажно у прашину |
се сплетоше и зашушташе...{S} Они испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини.</p> <p>Љубица |
друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезније!...{S} |
уше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...{S} Једна младица, јамачно првешка, мало нежни |
агано... као змија кроз честу...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд је |
редмете, што се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет... |
ећа прошарана црвенкастим јабуковим или крушковим цветом, те се боје лепо преливају, од чисто б |
онда дохвати палицу и стаде разгледати крушкову грану, нема ли још која зрела жутица...</p> <p |
цом...{S} Одједном је завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитила преко плота.{S} Пад |
ине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— Под крушком онде...{S} Гледала шта мој муж ради са... са он |
Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се и |
да продуже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена кр |
е могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча в |
цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се |
о читав час, или хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко.{S} Некакво велико зло спу |
ола.{S} Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радила!...{S} |
у највећем очајању по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} |
на морамо ићи на испит... требаће твоја крштеница...{S} Па после...</p> <p>— Све то ти сам смис |
пође својој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ћ |
је из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто ба |
тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да |
старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро ј |
ана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!...{S} Кад угледа злато... хм... нема р |
са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана са |
n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка испов |
S} Све!...</p> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.{S} Је |
па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p |
— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па куп |
> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас |
би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задруг |
мехом, па му довикну:</p> <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страш |
о, неприродно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаће ок |
ван...{S} И непрестано се после Љубици, куд год се макне, привиђаше овај прекоран поглед, који |
он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот |
, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се |
прозор.{S} Шта ово би?... <pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка животу?{S} Како нестаде оних л |
уњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслобо |
м је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Ј |
’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и |
S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањиве о |
ве недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, мој |
ма, па сваки час погледаху у страну, од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе срески |
звикнувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и пон |
ова наша хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш |
о јој охлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини ј |
иротиња смо, господине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи један о |
о квартирина издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње |
е за себе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Т |
а ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени |
а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати дан |
нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, |
!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему досети, претрча, д |
ене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући |
тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.{S} Пандур га |
себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</p> <pb n="3 |
на сам овде, слатки братићу...{S} Немам куд... да умрем овде... .</p> <p>— Оставите га, молим в |
е газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио... про |
учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледа |
да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало пр |
па је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа сматра као некаква ро |
леко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнаста уска-речица... |
гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену.{S} Љубица |
осред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дуг |
то необично јевтине ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p> <pb n="66" /> <p> |
ан, суманут...</p> <p>— Загледала се... куда?... узвикну он, гледајући је у очи.{S} Остави све, |
ох!{S} Хајде!...</p> <pb n="97" /> <p>— Куда ћемо? пита она, стежући његове ледене руке и гледа |
по зиду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијани |
ена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји један млади |
Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговоривши још неколико |
тово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи |
>Него шта ова баба једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно |
Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од бару |
акву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујни као шипарица од четрнаест година, па долети у соб |
е беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’натема је!.. о часни је!. |
} Гурну врата... гле, отворена!...{S} У кујни нешто клопара... она се уплаши, застаде...{S} Чуј |
разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свако |
закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите |
како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... морају |
еш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: |
са: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчас |
од кога човек мора задрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, што си ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти |
о му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопа |
опет поче о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио с |
у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко дворишта |
онда се спусте и млатају поред кратких кукова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа |
јој клону на једно окопано стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше |
, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, |
хо као сенка...{S} Расклањај руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно, лагано |
о змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту |
реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков. |
ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на средини...{S} Знаш њиву |
...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је какав |
Само се Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђ |
да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у |
а!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, п |
ене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко камич |
{S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући очима...{S} Председник одведе Љ |
а свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.< |
о пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то ми нећемо!...</p> <p> |
и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спус |
упи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! |
е о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља |
рзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајд |
постављењу...{S} А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај |
а би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовник, какав ниједна девојка у Београду ни |
уката сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу |
е зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше са |
десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан- |
ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и |
муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко представио као учитељ, на |
> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га може |
пекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што |
ко ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у |
..</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем какв |
е.{S} Из црнога плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засија скупоцена златна грана, посута к |
а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешко болеста |
ићем укусне израде.{S} Она га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не тре |
вник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} Из црнога п |
b n="96" /> из џепа некакву црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.{S} |
унио?...</p> <p>Писарка угледа отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па |
лаву, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвор |
исар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, уверавајући како |
ст, она неким необичним покретом зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као пр |
илицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да |
е у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом", а према великој |
забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бо |
о само осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и |
та ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусретљив прем |
е...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојк |
чити звук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се по н |
једноставно зеленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далек |
кло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац |
људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, |
па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице, |
p> <p>Одједном, на улици, код последњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необично лепо...{S |
заповеднички глас:</p> <p>— Децо, идите кућама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, п |
ваху са децом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су провели лето.{S} Љ |
> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеј |
S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, пр |
актична показа.{S} Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</ |
без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер ти приј |
— јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед |
после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад б |
у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћутање...{S} Нек |
, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развеселити. |
зима, настави:</p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којеч |
Извол’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ |
атко ту заспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као |
школовања одвојио сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први да |
добричина... она доведена из сиротињске куће...{S} Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим |
бувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потесу...</p> <p>Одједно |
е, па је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута, управо преплашена, као и Љуби |
> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је по |
онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се зб |
чак...{S} Све баш онако, као код правих кућевних људи!{S} И он извесно сад представља правога д |
ељски:</p> <p>— Идите, господине Гојко, кући, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам |
руком врело чело:</p> <p>— Идите, децо, кући...{S} После подне раније...</p> <p>Кад остадоше са |
ка.</p> <p>— Пусти тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љу |
ога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју |
Неколико пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце |
акога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.</p> < |
ва.</p> <pb n="179" /> <p>Једва стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га ски |
у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па знаш онога... молим те, склањај се од оног |
/p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко |
рећега дана по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материне, бра |
Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прил |
ци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p>Љубица стајаше у ходнику док |
онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та... онако...{S} Једнак |
а вратима, па као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе осе |
/p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером |
илица... откуд она ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} |
вег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо |
е бар као дете проживели, у родитељској кући, са децом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео |
p>И Љубица проведе своје госте по целој кући, исприча им све што је знала о првој жени Влајково |
де јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њи |
итељске Школе, који је становао у истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} |
и се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на ст |
другине.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљ |
рез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} |
луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} |
, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, вели |
ећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако во |
ену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, постави с |
о одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцр |
} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде не |
е то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Д |
ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седа |
<p>— У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S |
а скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школи корачати |
} У школу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по читав |
, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво |
зао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо |
о их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гл |
следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла |
>Проскитао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући |
гред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узгред, уз |
не дане среће, милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и |
ко се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S |
p>— Мора, братићу!... настави Стојан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га |
} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто он |
сеоска кућа са једном великом собом и »кућом", а према великој соби беше преграђена једна мања |
ремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека му |
се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица подиже главу као |
само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све ба |
.. пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте гла |
све око руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку |
} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно |
слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу...{S} Колико се само ту прежив |
ствари, морали су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје |
се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу...{S} Па после |
Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само т |
ијатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас |
ти од главе, срце се следило, стало, не куца нимало...{S} И она се сва окаменила...{S} Ужас!... |
ше.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо ра |
чи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А о |
весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!... |
, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предавање, |
болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— Заборавих... промрмља з |
е овде, затворено је, видиш...</p> <p>— Куцни, братићу, нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин |
о лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се |
врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љубице!.. |
жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види. |
Збиља романтично!...{S} Прелесна дјева куша постојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу |
ици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете |
малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одговара |
Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{ |
ње и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се |
га строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним |
м околностима није место.{S} Само тихи, лагани уздаси по кад што одају његово немо присуство.{S |
а ће планути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац?...{S} Младост је силна; она лако прен |
а.{S} Скроман, тих, са неким нарочитим, лаганим и одмереним манирима, који се теку постепено у |
, да не шуште, па хајде напред опрезно, лагано... као змија кроз честу...{S} Ено крушке...{S} Х |
буђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраш |
. са оном Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаш |
! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орл |
и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан |
обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз њих пролази она позната страшна |
е обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас |
махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујући неку нову и важну |
нка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.{S} Она промоли главу, па најпре не ра |
ди чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне |
рвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самохраном и невеселом стану. |
у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, обријана лица, с |
ио њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p>К |
ј речи он се некако иронично осмехну, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— За |
ава, суха жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дво |
е тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на |
, учтивим и мелодичним гласом, трљајући лагано руке једну о другу. — Много сте погрешили, понов |
и« понављаше он детиње речи, корачајући лагано и несигурно својим кратким ногама.{S} Он и сам н |
же писар чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.< |
о страдање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велик |
>— Јок, он само у школи...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њ |
ономе знаш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу. |
во, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечна плата!.. |
зи, и представи јој се учтиво.</p> <p>— Лаза Петровић, овдашњи учитељ.</p> <p>Она промуца нешто |
сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака.{S} Около |
у пријатну топлину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p> <p>— |
мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим после подне, кад се |
е речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило, п |
а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...</p> <p |
обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати и спу |
.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове |
вање природе.{S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду прове |
не од љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окрече |
се сви слаби карактери служе.</p> <p>— Лако ћемо... има времена за то...{S} Па најпосле што?.. |
вима и одбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не тру |
поветарац?...{S} Младост је силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећ |
Хоће, хоће... знам... друштво не прашта лако непажњу према себи.{S} О, тешко мени!...{S} Одбаче |
вот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој |
Старци од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и с |
јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гој |
о постићи такав успех?</p> <p>— Па није лако...{S} Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са с |
љање и утврђивање тежих ствари, које се лако забораве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви радит |
м путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у сво |
е не може припадати ономе, који је тако лако погазио ногама њене најсветлије осећаје, који се н |
{S} Моје осудно решење не обара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад на је |
, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздрхталим гласом.</p |
се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и млада...{S} |
ци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме |
урене, мисли...</p> <p>»Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне ствари?...{S}Да л |
ги пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте |
роз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прихватајући се шешира и глед |
и окрете својим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде |
.{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима |
треба сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} |
јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ...< |
и са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њим |
еће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао. |
ојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави. |
ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ...</p> <pb |
вет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две годи |
ед испит потегнем те разбијем скупоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извукао, <pb n= |
твори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па г |
ећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јо |
расположење, и она се опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и |
бриљантским, са малим, кратким и танким ланчићем укусне израде.{S} Она га извади из кутије, па |
p> <p>— Боса!... узвикну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар |
се, стекох многа познанства, која су ми ласкала, стадох се проводити весело...{S} И чим ступих |
од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеже се очајан, панички |
ужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, |
о његово држање одаваше обичног сеоског левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сеља |
говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капета |
реба за општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: урачунајте све до |
н у каквој великој кривици, мрдну очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па |
уд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаше |
... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, које |
дајући зачуђеним погледом час десно час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама |
десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком треб |
да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко |
, а главу стидљиво оборила, па слободну леву руку само преноси преко чела, а десна све више дрк |
етлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочити з |
и ходао по соби читаве часове, па опет легао и мислио...{S} И ништа ново није смислио, осећао |
буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{ |
е права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да |
радати?...</p> <p>Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S} О |
говору.{S} Увече, после скромне вечере, легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке |
а мисли; осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана; осе |
p>— Куда ћемо? пита она, стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом, ко |
ти, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени камен, који је још овде у дворишту обузе...{S} О |
уша успавана, да је срце обузето тврдом леденом кором.{S} Налактила се тако на сто, стисла глав |
чима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничким погледом.{S} |
рашне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само поб |
та не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих |
а у учионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одскачу; погледа на двориште — писар натм |
угог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — греш |
се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама?</ |
грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га по |
ош лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...</p> <pb n="80" / |
па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечер |
се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњав |
ани до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, |
пи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему д |
а опет ошину преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа |
...{S} Пропусти га напред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{ |
ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати |
уку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пан |
да легне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља |
уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда јаснији |
то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лиц |
и на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га п |
ице, ново друство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она с |
ући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да је то отреси |
це; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се т |
води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« р |
ама, али незнанко беше ближи па подупре леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ходи код бате...</p> |
штен <pb n="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плав |
ла његов изглед својим вечито погуреним леђима.</p> <pb n="7" /> <p>Гојко се сусрете са њеним ј |
суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... председник пододбора...{ |
, па живети тако безбрижно цело лето... лежати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хлад |
еху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и дро |
Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад лежаше на кревету, и опет му исто онако исписано на лиц |
>Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју упадаху но |
га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, |
ој, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> <p>»И овде оно исто!{ |
истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S} |
може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар |
еже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва про |
а и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињс |
ш...{S} Кад је човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Е |
ађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осе |
учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним би |
S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и не р |
купи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, |
; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу |
видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још ле |
е... разговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па д |
тићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је |
!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога м |
уги кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с прага у |
д је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p> |
n="181" /> <p>— Чудна грозница!... рече лекар, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само то...< |
нега...{S} Може бити свашта... одговори лекар и пође.</p> <p>— Како... неће ваљда умрети!?... в |
није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео |
с... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке ош |
извесно врши какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, који гледаше тупо, укоченим очим |
је потрес за њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе |
спремати за одлазак.{S} Понови јој све лекареве наредбе односно лекова и неговања болесника, п |
!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем.</p> <pb n="182" /> <p>Младић се осврте и погле |
али, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</p> <p>— Она извесно врши какав |
је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} |
Понови јој све лекареве наредбе односно лекова и неговања болесника, па, погледавши још једаред |
рло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединствени |
хвати целу свећу, па се онда стаде тихо лелујати, као последња слабачка жртва самртникова, с ко |
мотати некакви црни котурови, које она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се |
друштва се издвоји један младић, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и п |
p> <pb n="129" /> <p>У Орловици постоји леп и мирољубив обичај: часништво општинско кад одступа |
ше у кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте да засе |
они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима та |
не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним очима проле |
е свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у гру |
иде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре |
емо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и млада...{S} Сад право из школе помисли он и поди |
лу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, п |
јку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњ |
бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жу |
{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, постао је костур, омотан кожо |
и човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнез |
о је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије и поднесе му.</p> <p>— Хо, људи!... красота |
p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> <p>— Ни |
свршено, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари |
је!...{S} Могли су се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу од |
Даље, даље црна прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни животе!...</p> <p>Устала је рано после сва |
ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> |
а.{S} На табли стајаше великим, јасним, лепим словима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештин |
еда.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па га разгледа |
раво вашарско погађање, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> < |
рама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеоских за |
и сви демони из пакла!...</p> <p>Млада, лепих црних очију, танких повијених обрва, нежна, чиста |
читошћу, па не мисли престати.{S} Много лепих мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одједном, |
а љубав ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тих |
бојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео |
, и све се показа непоуздано, ништавно, лепо само као мисао, да теши онога који страда, али нео |
д има нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања ону дос |
простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окречену собицу.{S} Љубица иђаше напред поскакујућ |
} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, ди |
и си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, вид |
Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мо |
ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И |
тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, |
итачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне речи, али при нај |
и... страдао си за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... н |
епше...{S} Или није лепше... није ништа лепо...{S} Не знам!...</p> <p>Сад јој стадоше ноге одск |
аћега ћутања настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнем |
>— Будите слободни...{S} Испричајте све лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини |
, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се п |
амо за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположио, з |
је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} |
ло, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде исказат |
ти о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало она |
едајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати како ћем |
јан превија око његове постеље, како је лепо разредио меко миришљаво сено, простро преко њега п |
и мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај намештај, па разне ситниц |
уковим или крушковим цветом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у б |
њи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Н |
осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
е рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад ј |
лу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већино |
ред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у с |
шту и уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, почишћена и намештена.{S} Она седе умо |
утисак примамљивости.{S} Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов изглед сво |
поче држати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често набирах |
им учинили, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим |
у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без ци |
се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S |
ина расположи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе са |
а сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разумела о коме ћата гово |
ао жеравице...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огле |
} Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколико речи.</p> <p>Љубица га погле |
, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!...{S} Х |
срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судб |
е... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она в |
шу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одв |
етом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословицама?...{S} Јаднице!«...{ |
, рече Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школ |
познавање природе.{S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду |
мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вр |
пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост?{S} Видим да се радо с |
изиђе пред њега нешто шарено и необично лепо...{S} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, |
ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да |
и друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »шт |
Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господа |
сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} Да |
а, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гне |
а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа, па треба прегл |
е у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промр |
обацивати похвале њеној лепоти, памети, лепом положају који заузима...{S} Љубица, коју све више |
то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њ |
, да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, с |
тица, које ти служе и клањају се твојој лепоти...{S} Па после... море биће свега, само ти реци |
поче по издаље добацивати похвале њеној лепоти, памети, лепом положају који заузима...{S} Љубиц |
} Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до кућ |
вога села!...{S} Али је лепотица, права лепотица!..</p> <pb n="176" /> <p>— Шта сте се, море, в |
, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко се мало ушепртљио, звера очи |
х обрва, нежна, чиста лица... неописана лепотица!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој |
аје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепотица!..</p> <pb n="176" /> <p>— Шта |
гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служе и клањају се твојој лепоти...{S |
д, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, |
онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, тешко мени!.. |
предусретљива према њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а писа |
ледње време писар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, увер |
е и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака Учитељске Школе, који је становао у ис |
. није то... нешто лепше...{S} Или није лепше... није ништа лепо...{S} Не знам!...</p> <p>Сад ј |
екај!...{S} Није то... није то... нешто лепше...{S} Или није лепше... није ништа лепо...{S} Не |
е сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, који потпуно одгова |
; са највећим задовољством узе он један лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио |
ела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи |
конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћ |
о...{S} Његова Америка«...</p> <p>Лете, лете, мењају се као у калејдоскопу нејасне, испрекидане |
таде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки стра |
пењемо...{S} Његова Америка«...</p> <p>Лете, лете, мењају се као у калејдоскопу нејасне, испре |
шта сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху Гојка иронично, |
а, о родитељима, о томе како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и |
ј собици, па живети тако безбрижно цело лето... лежати на кревету и мислити, не бојати се ничиј |
ар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и не разбира за мен |
ику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос јесам... често.{S} Стојан му побусао гроб великим |
...{S} И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмили |
као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили ваш |
ре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одг |
сени тешко страдати, то знам... јер сам летос благовао...{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ћ |
ао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш |
да му је капетан строго наредио да још летос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <p |
м? рече писар мало тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови |
реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто ш |
шко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му јед |
љавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, в |
ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет |
све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стад |
одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S |
у доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту неш |
сто, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још |
...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p>Вратнице се давно затв |
...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лаган |
уке савијене око његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?... |
та је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу |
е... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... глед |
и се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— Хм. |
какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила пр |
што, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брату.. |
учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n="12" /> за отварање |
а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређашњи |
етем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притис |
на слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!. |
} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... |
о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом навалом громовите |
уредне признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... или не знам |
и о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она ју |
</p> <p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да ли је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, |
премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући ис |
огледа са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па није |
а признанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— |
, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Н |
а је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем |
о... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам |
ом <pb n="86" /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање сво |
ко се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> |
буњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и |
вој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — капетан затеже |
чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и |
бор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике |
претварање...«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за |
, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје |
а је могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!. |
стаде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер там |
старе, непретурене, мисли...</p> <p>»Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне ства |
и стаде разгледати крушкову грану, нема ли још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам! |
ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикује јадник очајнички, па седа на један |
ош горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања |
главу за леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише де |
е; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, бра |
у, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска суревњивост!... она страсна, бескрајна, сл |
ара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121" /> |
ати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осе |
зу и свима показује некакву гривну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељице су веома |
говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ није ништа. |
вао...{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, |
p>Љубица почиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде о |
е страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и |
досадањи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану |
ме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам |
понеки пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се |
и погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као |
то страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, |
ага од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, ова на |
Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опасно? запита она, гледајући уплашено. </p> <p>— Вр |
ине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све ј |
о! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— |
о...</p> <p>— Ето, моја!... моја!... је ли?...{S} Довека!</p> <p>— Твоја!... прошапта Љубица и |
/> <p>— Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> < |
иђе му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе о |
е посматрати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није, није...{ |
е друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у не |
ачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{ |
вље... коме оно треба?...{S} Њему... је ли?...</p> <p>— Теби, синко, и нама... помисли на нас.. |
p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли?...</p> <pb n="149" /> <p>Она задркта, али се приви |
биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му м |
релим очима...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овак |
е страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун |
бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху |
обично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света |
{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гој |
је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школ |
отово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, |
е ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на |
јеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S |
бојали, чак и професори...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две године није био...{S} Сад н |
гуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок, |
опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да соб |
ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{ |
дреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и при |
сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у ка |
он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица?</p> <p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да |
} О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди |
прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, б |
не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он ус |
.. мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!.. |
о неким својим сећањем.</p> <p>— Сећате ли се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кош |
..{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хоћете?...</p> <pb n="88" /> <p>О |
иваше радознао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући неким с |
{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу |
о мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам |
а жалити... свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвен |
чнемо рад.</p> <pb n="15" /> <p>— Јесте ли гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спре |
адост!...</p> <pb n="135" /> <p>— Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, |
и, види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или преперанд? запита га попа кад седоше у |
говарати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обич |
зати своју мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђавола |
зви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, показујући прстом на Гојк |
ећ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: половина већ знају да разлик |
овако са мном разговарате!...{S} Нисте ли пре неколико минута били као убијени.{S} Зар и то ни |
дим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је |
ме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близин |
, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћ |
од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се зн |
авоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама да |
Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како је он казао.{ |
че то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А о |
пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.< |
ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n="83" /> тамо учи гимназ |
апу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без мап |
ед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{ |
е је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А са |
ор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не знам |
ли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{ |
присети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министр |
та судница проклета!... '</p> <p>— Јеси ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узе |
мршти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} |
ећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек д |
се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Море, какав ручак!... узвикну Гојко |
ори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гој |
срџбом.</p> <p>— Ха, пијанице једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана |
подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, |
евши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце?...{S} Знам, знам, дикане мо |
се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> |
<p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— Како?...{S} Напротив! то ти је ду |
а плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беш |
постајаху све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они |
орити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад с |
осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...{S} И то он осети |
лнце, иному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p |
> за отварање првог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мис |
уди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, мож |
де...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата се крећу |
ћи к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... др |
, промукао глас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења. |
бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку |
е њеном уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли?...</p> <pb n="149" /> <p>О |
но ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да |
јој, прилазећи: </p> <p>— Хехе... јесмо ли се наместили?...{S} Пера Илић, писар овог среза и пл |
у.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</ |
цу... које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, гледајући г |
да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врата?...{S} Да ли |
цу, мајци, брату... <pb n="133" /> јесу ли они сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам ми |
ових ђака приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само н |
Ха-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... ра |
} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, приб |
он једнако рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли онога ономлањског, Светислава.{S} Узе од мене велике |
ице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате |
а...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме не |
ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у |
отпуно... </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку ни |
о је то, братићу мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монол |
се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи нешто... |
мејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу воли |
адам, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да с |
Брже, опрезније!...{S} Пст!...{S} Чујеш ли?... '</p> <p>Љубица седе на земљу, не дишући.{S} Ног |
Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, пребледео од страха, д |
овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не бих разумео, лијепи братићу...{ |
ћу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, ка |
ти да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који ст |
планина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, загуш |
другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши <pb n="2" /> путника у вар |
ечицу, поред које се зелене подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже, зелене траве, по кој |
вене стрњике, или се зелене подотављене ливаде по сниским лукама, или се црне преоране и засеја |
прашином.{S} Једва чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гра |
ста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе р |
овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се |
еш ли?...</p> <p>— Како не бих разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колик |
ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија.</p> <p |
оје дете!{S} Мученице!... шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарн |
че пред очима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би г |
ања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али к |
Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни как |
.{S} Томе се није надао...{S} Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ |
>— Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш |
дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</ |
му унезверене очи прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, з |
</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре неправилности, намршти се... |
и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли је ово |
и је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њ |
>Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља:</p> <pb n="5" /> <p>— Ка |
иже са столице, раширених очију и бледа лица...{S} Нека паклена одлучност севаше у тим широко о |
беше збуњен, чим опази радознала женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју |
уд сама Милица, подигнуте главе, весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога |
цкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она се обрадова његову доласку, не знајући ни |
у школу уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, усуканим црним брковима.{S} Он улажаше |
оји корачаше поред ње, суморна и брижна лица, машући по неки пут руком, као да се брани од кога |
м лицу израз скривеног лукавства.{S} Са лица му бије она позната надувена тупост, која је својс |
и Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из са |
у, танких повијених обрва, нежна, чиста лица... неописана лепотица!...{S} Иде брзо преко двориш |
њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> < |
некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, |
греботине, још се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се |
ена има овако невин, овако детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали набавити сви демон |
а псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког непознатог намерника.</ |
{S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па |
на подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе с |
едило...{S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, |
ађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да |
рева. </p> <p>Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него |
утегнута и повучена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу личити на во |
она и неколико познатих јој девојачких лица; то су јој другарице, старије годину дана.{S} И он |
јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са |
рија од оца јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети |
ојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет |
о, смежурано и испијено тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и стра |
ђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно |
, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања...</p> <p>В |
звијен, крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено, обријано; брчићи танки, жућкас |
не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очи |
ом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашњ |
себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} Лице све крваво, косе разбарушене, почупане, висе читав |
и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, |
а прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед |
аустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А?... одговор |
избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што |
се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици. |
сумор и зловољу, од кога се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за т |
...{S} Она спусти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, тако се из |
ну нова мисао у глави... промени јој се лице, постаде светлије...</p> <pb n="139" /> <p>— Седит |
, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица |
p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колик |
ој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест |
их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре |
ли какву објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз.</p> < |
јко одмах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово лице |
се осетно трже и одједном му се промени лице, али кроз један тренут стаде га полагано обузимати |
шњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са највећим задовољством узе он један лесковак, ш |
едали.{S} О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p>— Знам... з |
оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у |
унезвери, стаде врдати очима и окретати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S |
, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући измењено Гојково лице.</p> <p>— Јес |
седети.{S} Проклети нокти!... цело јој лице избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још г |
сто детиње задовољство...{S} И цело јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, румене се |
се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> <p> |
о детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...</p> <p>Мла |
свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> |
А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв...</p> <p>— Братићу... браћо!... |
ршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одговори му, гледећи га право |
о понашање беше сувише службено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица?«</p> < |
аме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест |
ћи лице и посматрајући измењено Гојково лице.</p> <p>— Јесте, одговори он намрштено, гледајући |
Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, н |
више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, |
само се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, |
за саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не з |
т видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном живошћу, једнако некуд трч |
е управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако необично измењено, сањиво, занесено... </p> |
ном стоје под обореним капцима.{S} Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене з |
абучице и за тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену жену за ру |
их вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман израз, ове живе очи говор |
му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисл |
разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуације присутнима.{S} |
смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче сам поче |
с...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор.</p> <p |
шен, збуњен, изненађен, подиже зажарено лице, које одједном поче бледети, усне се искривише и з |
и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво |
ко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање. |
Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, да овај човек из |
е и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је оп |
говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила је читати оваки израз на њему, и ево сад |
тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{ |
н... рече он, погледавши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену пл |
ило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полак |
с одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници, ш |
овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учи |
ћаја.{S} По уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега об |
да тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар |
Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, коју он није |
{S} Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} Одговори јој |
о постаја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост, али се јасно чита на |
ца!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задовољст |
у од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи из |
мотрећи на непрестану промену израза на лицу јој, одговори:</p> <p>— Смртни смо сви... није ник |
ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се променило, добило самртнички изглед, а |
уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љуби |
е скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руко |
ча весело, са изразом необичне среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју кривицу.{ |
жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њи |
S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ов |
е, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра руменило, <pb n="152" /> као да некога из |
!... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркне |
изиђе из учионице са обичним изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за гру |
сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«...</p> <p>По |
је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа |
евету, и опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Ста |
оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце м |
се код Љубице појави нека одлучност на лицу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица |
се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких кукова. |
у кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства.{S} Са лица му бије она |
дају невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, која придаје н |
и се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</p> <p> |
прочитајте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} |
ствени израз на окамењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви |
а.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отворен |
уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{S} |
им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху како |
бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} |
лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна топлина, |
иметним руменилом, које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па |
влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као <p |
о више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и одједном прекиде те |
еха.</p> <p>Писар се одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га поч |
Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивал |
ео наћи потврду својим речима на његову лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде с |
и нека дивљина беху исписани на његову лицу...{S} Прва му мисао застаде на револверу, који он |
видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Е |
више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе п |
и она се опет приближаваше стању, које личи на врућицу...{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, |
S} Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председнико |
а оне обичне дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок том |
земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на људе он |
е наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{S} Опружише вратов |
ове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...{S} Једна младица, јамачно првешка, ма |
-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти о |
која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} |
вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пу |
те вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали |
крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје добро њего |
да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председ |
ост.{S} Женска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако п |
а ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родит |
очете корпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где |
рајући врата на соби...</p> <p>Пламичак лојанице слабо осветљава малу чисту собицу, бацајући зр |
ка, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напоље, рече |
Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича |
сподине?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право |
ћи некуд по зиду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о |
банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупити свих дв |
ет динара месечно.</p> <p>Настаде прави лом.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онак |
пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачу |
ш наше стање, одговори Цветко прекорно, ломећи велика парчета погаче и залажући то са по мало с |
росветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздрхта |
ам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђ |
ан смелији дечак.</p> <p>— Зар не знате лончића?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за оне из првог р |
ади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се о |
а играти мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и много других!...{S} После наступа мучно и тешк |
ију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Него извол |
шући главом.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу |
ти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, |
је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са |
море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља ко |
ка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам |
ао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само |
ће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити... |
те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p> |
до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мо |
еља се поче крстити и смејати.</p> <p>— Лудаци!... прави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се кој |
ти и смејати.</p> <p>— Лудаци!... прави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас |
о краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љ |
а, болесног, одвратног, које граничи са лудилом...</p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме нов |
ездо!... узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, п |
ан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у |
.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убије |
аци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од з |
ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово тер |
но печење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму |
хоћеш, али готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крајцара з |
а она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... нисте ми... про |
и том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p> <p>Поведе се разговор о учитељим |
и му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те |
ће се овде станити стално — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.</p> <p>Љубица, изненађен |
се са осмехом обрте писару, погледајући лукаво, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учи |
у, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши задовољн |
ати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства.{S} Са лица му бије она позната надувена тупо |
се зелене подотављене ливаде по сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве...{S} Изна |
веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог да |
ећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма |
атвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> |
ас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу н |
опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вратницама.{S} Она провири на врата |
одговори она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да с |
ше као у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати.{S} Зака |
чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна смеха. </p> <p>— На |
амо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, |
еда на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући камџијом по својим дугим чизмама.{S} Рече неш |
па све наопачке...{S} Љубица се мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би с |
е!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред |
вот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлости!. |
уђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило ус |
о.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето |
е танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела |
е то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и |
авила необично јака, силна љубав, права љубав, велика, заносна, онаква, како се то описује у ро |
мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песници певају, што сав свет о њој говори |
и, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешава...{ |
си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При последњој р |
а је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је толико ч |
; само из оних јасних плавих очију сија љубав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и |
во би?... <pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних |
тин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, као што |
p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песници певају, што сав |
ра у кукурузу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њ |
; њих је саставила необично јака, силна љубав, права љубав, велика, заносна, онаква, како се то |
ет обузе нека милина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило што стоји |
бави.{S} Та она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, узвишеније...{S} Сећа се св |
да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p |
пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је п |
би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној с |
ма га више...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ништа...{S} Могла би прод |
{S} Управо не треба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нестане такве љубави, нашто ми онда жив |
е Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојко |
{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа |
ликој пажњи и, како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубиц |
према школи... не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писа |
иви праву љубав...{S} Кад нестане такве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какв |
ипарице, кад се нађу са предметом своје љубави.</p> <p>— Зар још питаш?...{S} У цркву... венчањ |
ј чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљућим чемером, нај |
веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је толико читала, да је љубав нешто м |
игаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсеч |
{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи... не, макар не имали праве љубави, |
светлије осећаје, који се наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску преданост.{S} Женска душ |
ој доброти, о оној искреној, неизмерној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и с |
уверавајући је пламеним речима о вечној љубави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе |
у топлој соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кол |
том љубављу исплетено, ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак? — Дуж |
нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на р |
м, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби п |
.{S} И љуби првом, страсном, девојачком љубављу; љуби безумно, са највећим самоодрицањем, како |
е!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта |
га веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то он.. |
то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој гов |
овољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради |
ле, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим леп |
...</p> <p>Љубици одједном наиђе наступ љубавних осећаја, она сва задркта од неке милине и баци |
Невидљива вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шебојем, рутвицом и д |
тане, нека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање!...{S} О, погрешила је... много је пог |
ени осећаји сада све увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S |
адно његово рањено срце!...{S} На првом љубавном кораку мораде наићи на овако унижење... </p> < |
ај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сневао најсрећније снове...</p> <p>Очајан, у |
лно па промени разговор и узе веселији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим |
.{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је покварен, с |
бица се све више навикаваше на писареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели из |
вају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни |
, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— Бар да је нежењен, па |
} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више повину |
би првом, страсном, девојачком љубављу; љуби безумно, са највећим самоодрицањем, како то може с |
ену, љубављу очарану душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, девојачком љубављу; |
е, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} |
лела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није о |
чарану душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, девојачком љубављу; љуби безумно, |
ој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима |
мназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из Београ |
е сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију страд |
и се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на |
је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, |
бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето, моја!... |
мише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала |
ом.</p> <p>Прилазећи својим вратницама, Љубица опази човека, који се држаше једном руком за пло |
орише и на њима се показа, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше полако, погурена и оборене главе, као |
етнила...</p> <p>Идући у школу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да се надише овога м |
е разабрати...</p> <p>Почетком августа, Љубица оде својим родитељима.{S} Све је нешто до сада о |
S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, |
само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и ма |
ича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, |
се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор, који је у по н |
... </p> <p>Улазећи у школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пред својом |
домаћицом.{S} Чим наступише у двориште, Љубица одмах опази, да нови колега целом својом појавом |
овор постајаше све живљи и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде празна соба звонити од ње |
n="87" /> <p>На тако пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{ |
и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и |
дишу...</p> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на мол |
и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима својим драгоценим |
озора на прозор.{S} Погледа у учионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одскачу; поглед |
n="80" /> <p>Кад се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахн |
аук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор |
еда га...</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну т |
свака се искривила, раскламитала...{S} Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање |
мети, лепом положају који заузима...{S} Љубица, коју све више обузимаше женска сујета, попушташ |
ле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љубица Петровићева.</p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! в |
игнутим рукама, иђаше као махнита...{S} Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа ј |
и по неко устане, па све наопачке...{S} Љубица се мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; |
. она доведена из сиротињске куће...{S} Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим очима...{S |
оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не диш |
око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љубица <pb n="114" /> седи на столици као окамењена, ча |
каквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове походе, да их у из |
вац и очекује казну за своја недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му ј |
нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене |
ећи и четврти рачунају на таблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о |
уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути. |
I.</head> <p>Протекоше још три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава |
беше он речитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе од неке хладноће, која је одједном обу |
им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што в |
дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудн |
и се неких ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу зап |
одоше у своје учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли |
ају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе к |
о, па га прескочи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вратима учионице дркћући, сва пренера |
р су се чули већином женски гласови.{S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео |
очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па се одједном баци на мајчин |
д тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки покрет, не осећајући ни |
м алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... с |
о да назове своје осећање према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћн |
/> <p>Он већ једва владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па сл |
разе кад се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, |
целу мајсторију и одговара правилно.{S} Љубица све више светли очима.{S} Али по неко устане, па |
председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учитељице, и одмах опази, да се |
.</p> <p>Поседаше и почеше разговор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, |
/p> <p>Освану дан туробан, ветровит.{S} Љубица није могла готово нимало спавати, а Гојко није н |
9"> <head>XIX.</head> <p>Дође испит.{S} Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од |
ни ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову собу, нам |
стадоше саме, отпоче горка исповест.{S} Љубица је причала тешко, с муком, али јој Смиљка помага |
Довољно узрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему говорило да с |
о то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене |
луша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: </p> <pb n="17" / |
ажаху ђаци, па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после п |
мању, светлу, лепо окречену собицу.{S} Љубица иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од |
је сазнати узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару |
достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем |
чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за о |
..{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочи |
, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p> <p>Поведе се разговор |
лагајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их ку |
сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски одбор има свога |
мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку |
д стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили |
само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, о |
елике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доиста страдала много.{S} Одједном се загледа |
ики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвест |
и је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у |
еба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па посматра децу, која ће |
а њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знала |
Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> <pb n="49" /> <p>Веља се смешка не |
у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположен |
ојко... молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и |
било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођ |
ишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, |
орио главу, па ни прословити...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, |
се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде причати о себи, о раду |
ти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао д |
ку, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опасно? запит |
</p> <p>— Не треба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју |
рестанка.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела. |
pb n="183" /> <p>При издисају беше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, паде јој |
во? стаде га запиткивати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељск |
> <p>— Шта си радио?! викну пренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох |
се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздрхталим гласом.</p> <p>— Ех, Савет |
о сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настав |
<p>— Како наређивати?... шта?... запита Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је поглед |
и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.</p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се |
ају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.</p> <p>— Раз |
атом.</p> <p>— Шта... какав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала нека |
Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о |
{S} Довека!</p> <p>— Твоја!... прошапта Љубица и уздахну горко, извијајући се полагано из његов |
/p> <p>— Баш смо погрешили!... прошапта Љубица страшљиво, обрћући главу изласку.</p> <p>— Па... |
се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац |
азити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доно |
шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад |
да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру |
И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је нерадницима и онима који би |
ом, па посред блата...</p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо школско дво |
После дужега пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила |
и.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе |
ад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, п |
метити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</p> <p> |
беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: ногар |
по глави најразноврсније мисли, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изласка из т |
и и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се око соб |
е и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n="120" /> свију чуда и страдања, дра |
> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица одједаред измени: постаде необично преплашена, с |
/p> <pb n="206" /> <p>О, сад тек разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његова криви |
пет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојк |
агрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му с |
<p>— Хајде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја. |
је невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, |
и јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па само њом живи, са |
друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S |
} Ну, одједном он стаде опажати како се Љубица све више мења према њему...{S} Следи се од страх |
ам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се та |
.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад в |
аје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње.</p> <p>— Здрав |
немамо све удобности као код куће, рече Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на |
часова.</p> <p>— Баш красан човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем по |
.</p> <p>— Оставите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плача.</p> <p> |
почели да распитујемо за политику, рече Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не зн |
како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, п |
Ја то не разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан израз — како то нисте живели?</p |
нако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ја сам учествовао због |
</p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући пред собом, а |
поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њихово пр |
Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«...</p> <p |
ина!... »Дакле, то је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме страшно!... није баш тако обичн |
час другога госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не г |
лика збуњеност код одрасла човека.{S} И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хте |
дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој |
сети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет н |
ојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се |
рада, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здравље је поправила, али он |
ли и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и талас |
а она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, |
Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се |
је забринута, управо преплашена, као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети |
е погрбила, превила се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, н |
поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица |
, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> <p>После д |
ах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца в |
оћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез.{S} Там |
ред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, |
а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту на двори |
беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они |
е да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n="20" /> после подне прегл |
...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, па осир |
е ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Само ће у Ор |
и, руковаше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као ш |
Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше.</p> <p>После подне тама |
есе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућући једно |
уређивати децу.</p> <pb n="71" /> <p>И Љубица одмах уреди своје малишане.{S} Сад је одједном о |
ми!{S} Хоћеш?...</p> <pb n="78" /> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а |
млатају поред кратких кукова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење |
овно, преговара преко Стојана.</p> <p>И Љубица је са своје стране много допринела, да се хладно |
демо у друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје госте по целој кући, исприча им св |
мех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење |
ам, него сте извесно жалили?... настави Љубица запиткивати, тако радознало, као што мала деца р |
већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И |
видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их у |
. остави ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.{S} Скиде са себе неку горњу |
чан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема |
ко сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услу |
те мало к мени, ако хоћете... проговори Љубица, црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауста |
Нама изволите свакад недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> |
цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно.{S} Већ се навикао |
е и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Св |
шта друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар постајаху интимнији, у толико се Гојко с |
пријатним заносним сновима...</p> <p>Но Љубица не сања пријатне снове.{S} Тужно је оборила глав |
ћ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, к |
у да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово његово стално и одлучно |
чима.</p> <p>— Ух, како ћемо сад? викну Љубица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече весео Гојко |
и...</p> <p>— О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања. — Овде треба че |
... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, |
} Стојане!... у помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по |
{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не знајући шта да |
гу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујући се |
сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љубица се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{ |
па их пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p>Љубица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из шко |
то те носи порезу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубица се све више навикаваше на писареве љубазности, и |
какви сте ви!...</p> <pb n="166" /> <p>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома |
помоћи, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. |
d="SRP18993_C13"> <head>XIII.</head> <p>Љубица је сад непрестано правила такав инат Гојку, да с |
:id="SRP18993_C7"> <head>VII.</head> <p>Љубица се сва предала школи, својој деци.{S} У непрекид |
d="SRP18993_C22"> <head>XXII.</head> <p>Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође |
:id="SRP18993_C11"> <head>XI.</head> <p>Љубица се толико измучила, толику борбу душевну издржал |
l:id="SRP18993_C10"> <head>X.</head> <p>Љубица се већ прибирала, размислила, умирила се, па иде |
l:id="SRP18993_C9"> <head>IX.</head> <p>Љубица се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а п |
е их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодн |
.{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, збуњена, погледајући чешће на Гојка |
младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не г |
вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се |
...{S} Пст!...{S} Чујеш ли?... '</p> <p>Љубица седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, с |
оље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметн |
кључа.{S} Сврши се трагедија!...</p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе |
тура тешку борбу преко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} |
А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије и поднесе му.</p> <p>— Хо, љу |
А лудо си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе |
и пенсионован... ваздан тако!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер |
сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе |
!...{S} Зашто?...{S} Од чега?...</p> <p>Љубица гледаше, пренеражена.{S} Није никад помислила, д |
Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, |
и да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одг |
боравља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, |
чекају да чују што за другога...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити |
а не доликују озбиљним људима...</p> <p>Љубица се пренерази од овако оштрих речи.{S} Никад јој |
{S} Све се очи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене |
и опет настаде гробна тишина...</p> <p>Љубица ослушну...{S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Ал |
ати никаквих мука ни страдања...</p> <p>Љубица се показа на испиту необично пргава.{S} Како је |
војиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и најмилија сестр |
мене... и овога и онога света...</p> <p>Љубица, како стајаше испод Гојкових ногу, одједном опаз |
у школи, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата. |
.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњ |
ш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, ш |
и, најбољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше са |
огачу од белије, све око руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на |
ају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S |
ли, пластили, налагали снопље...</p> <p>Љубица се разговараше, али се чешће мрштила: по неки ма |
... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И |
<p>— Стој...{S} Ходи код бате...</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па плану својом одважном, пл |
Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не м |
за мецко изјасњења.{S} Рибице...</p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури |
а нас не опази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му |
естим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говор |
Него изволите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по |
сече оштрим и чудним погледом...</p> <p>Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче м |
да наредимо само са општином...</p> <p>Љубица уздахну, обори главу, па стаде ћутећи корачати п |
ућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обузимати зебња, ади |
могао наставити редован посао...</p> <p>Љубица сања само о оном што је изгубљено, о чем се нека |
сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно д |
. уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевљењем, пријатељски, ве |
емо, све онако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га уплашено погледа.</p> <p>— Није ваљда баш так |
газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло |
анственом бескрајном вечношћу...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким |
године провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку, гледајући у страну.{S} Он јој при |
љ да му пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они. |
сасвим отресит, прави младожења.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан |
а погледа, пређе преко дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кр |
диће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица остаде скрушена, сломљена, без мисли, притиснута |
и лукаво погледа на нове колеге.</p> <p>Љубица, изненађена овом смелошћу, поцрвене, али не смед |
ини, па запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за |
оку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болесником.</p> <p>»Дакле то |
гу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било |
колена, где беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из правог сна, као да је до сад спав |
ном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпо |
рава бринути се о светињи школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У таквој несрећи и страдању нађе се јо |
лати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица стајаше уз њих, погледајући у страну, и опет јој |
ак!... узвикну Веља, смејући се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући сваку реч.{S} Нарочито јој мило |
ност, па скупља око себе пилиће.</p> <p>Љубица погледа за његовим очима, па видевши ко долази, |
ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за |
скакаше и нестаде их у помрчини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они от |
сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, како гази посред б |
вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трзати нервозно.{S} Он се пожури г |
у с кметовима то сад регулисати.</p> <p>Љубица стаде рачунати, па онда извади из стола чисту ха |
не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и крстила се побожно, онако же |
а ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и написа признанину, па му показа:</p> |
коме нема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица га погледа са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли ј |
о да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа писара право у очи, али с |
} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Кол |
лепо испадоше ово неколико речи.</p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добр |
ају што му се језик тако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвор |
па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако |
са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица само крену очима бесмислено, тупо, уморно, као д |
, него баш отегао целом ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо |
се ћата овим фамилијарним тоном.</p> <p>Љубица плану и намршти се.{S} Писар то спази, па се обр |
вио Влајка са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује н |
ита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и колико ће коштати.</p> <p>— Б |
вети... наставља он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да |
е са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој деца заморен |
, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно |
тави врата и приђе јој слободно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим се врата отворише, и у прво вр |
о дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто |
ор се води само о школском раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да |
ра очајавати на овакову времену.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно у подне.{S} Силазећи низ ка |
очасти Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело жи |
S} Седе и стаде разгледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, |
јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, |
»шта жели госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе и, климнувши главом, промуца:</p> |
ста јасно викну:</p> <p>— Љубице!...{S} Љубице!...</p> <p>Она се трже на столици, скочи и погле |
глас.</p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љубице, друже!...</p> <p>Она се изненади од тога гласа |
на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љубице!...{S} Љубице!...</p> <p>Она се трже на столици, |
ва, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</p> <pb n="71" /> <p>И |
, врати се, пробави неколико часова код Љубице, па је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веом |
ети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љубице појави нека одлучност на лицу; мати јој одлази и |
тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После већ до |
бијати магла, која се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем стаде посматрати гост |
едао, кад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се као какав окретан каваљер.{S} |
е врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, рече јој да буде |
овичка.{S} Бр.{S} 34.« Баш звони!...{S} Љубици нарочито одузеше смелост и управо уплашише је ов |
ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а |
љица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште о |
ица, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све се то и |
не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се само овако п |
га друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек поз |
ан, отрован...{S} И непрестано се после Љубици, куд год се макне, привиђаше овај прекоран погле |
оба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њим |
и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна |
у наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> |
а овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али он |
кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек |
"89" /> обузе радост.{S} Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сут |
> <p>— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици.</p> <pb n="194" /> <p>Она одмах познаде Богосав |
посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значајно...</p> <p>Већ се навршују |
p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S} Часком, вели...</p> <p>— Ка |
во... тужбу Министру просвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџиј |
пијаним очима...</p> <pb n="204" /> <p>Љубици смрче пред очима...{S} Дође јој онај мушки лик ц |
о и жалити и — чупати кокошке...</p> <p>Љубици одједном наиђе наступ љубавних осећаја, она сва |
проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај паметан разговор из кога |
е ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што пословно, преговара преко Стојана. |
имир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— |
глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, |
и дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразговара се, нашали се и насмеје, па оде.{S |
ар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, |
стаде причати о јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се поче крстити и смејати.</p> <p>— Лудац |
не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочит |
и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже:</p> |
заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку |
лики број ђака!...</p> <pb n="76" /> <p>Љубицом овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; |
и, јер је управитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му |
ести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добр |
е му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи.{S} Страшан је био та |
иже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Научила је она давно, да из о |
када никога <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за |
једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако ис |
..{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда |
ку засветлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па одговори другу ша |
овнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, она |
Прва писарева похода по том не учини на Љубицу такав утисак као последња.{S} Она изиђе из учион |
итав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} Паланачки речник је за овакве разговоре веом |
вца суду.</p> <p>Депозитар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересовањем:</p> <p>— Зашто в |
ого лепих мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одједном, погледавши у часовник, трже се.</p> |
шкринута...</p> <p>Чича се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговори наредбу.</ |
пречајући очима...{S} Председник одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату у |
{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у |
отово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да |
с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брате, тражити сељ |
ек нема више онога топлог погледа, који Љубицу свакад пресече преко срца.{S} Она се не досећа д |
ђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, немојте |
тељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она |
— Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш госпођицу, на |
p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој:</p> <p>— Сад и сами јамачн |
уђе, оде право болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, |
се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне |
ео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она с |
га тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па припао пун |
у оцену, те тако он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нетактична показа.{S} Ревизор отпу |
обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор.{S} Седе са |
.</p> <p>Писар се промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не ди |
ава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу |
рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеше, као да ће |
се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, стаде |
је... оногај... не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим |
се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вел |
ед, махну му главом као претећи.</p> <p>Љубицу одједном, после ових злослутих речи Вељиних о те |
се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји дал |
и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете корпе, одељане |
после скромне вечере, легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудн |
рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица није имала коме до сад да с |
идиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</p> <p |
и отпуштен, докле год устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... к |
>Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се |
е смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни ви |
/p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, д |
им мислима оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће |
p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од |
.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише и на њима се п |
кво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице. |
ико недеља цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани усамљене, |
за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писареве, он опази да председник диже десну |
тељима, о томе како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а |
има судбине, измучен и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одједном свију мука, зба |
.{S} Стоји он онако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, по |
ким, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде изненада, б |
ти и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила си ис |
чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Г |
а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом ра |
едаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутр |
честаше походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима.< |
и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује све ка |
уру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, погледајући лу |
ишта више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољац пре |
кровова у ситним капљицама и навлачи на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије |
не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много |
ако ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако |
д, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Са |
д ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?.. |
и његова мати.{S} Није ни излазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </ |
сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, одговори му |
и, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</p> <pb n="166" /> <p>Љубица зад |
љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</p> <pb n="166" /> <p>Љуби |
ожете заборавити никад?...</p> <p>— Хо, људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... одго |
а озбиљно живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни |
оследње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди |
лепе ракије и поднесе му.</p> <p>— Хо, људи!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра |
розора промакне по неки старији ђак.{S} Људи почеше долазити.</p> <p>После пола часа заседе цео |
потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, |
сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушни... све се то пред њо |
{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је чове |
е браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надглед |
Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а не |
уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некако онако... озбиљно, важно...{S} Сам |
рата се крећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи... у магли... играју му котурови пред очима... зел |
е...{S} Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вратницама.{S} Она пров |
проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају каква занимљива предузећа...{S |
оговорити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов |
.«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешен |
им одговори пријатељски:</p> <p>— Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих и мо |
ко каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са |
нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} |
Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупити с |
се исказивао против школе и школованих људи, али тек беше му необично драго, што се у овој при |
Све баш онако, као код правих кућевних људи!{S} И он извесно сад представља правога домаћина!{ |
се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} |
и не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједно |
ј се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане са |
Све ће се то поправити.{S} Међу младим људима има тога... те кавге, али се то све поправи...</ |
бапска посла, која не доликују озбиљним људима...</p> <p>Љубица се пренерази од овако оштрих ре |
на милост и немилост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте породице, другове...{S} А ми |
збуњеност, кад се састаје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ |
ј је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{S} Обузе је |
идан застор будућности све то скрива од људских очију, док му садашњост не отме делић по делић |
, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу |
и израђен златан часовник, посут ситним љускама бриљантским, са малим, кратким и танким ланчиће |
ди га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер |
p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не п |
недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати неку ве |
е малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој ве |
> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о |
Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова круп |
а јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема в |
ко капетан слуша моје причање, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, причала...{ |
на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге |
ква апатија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и о |
ве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате |
зложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за |
како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p>— Љутила сам се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже |
Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се не |
кну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— Под крушком онде |
Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, с |
свињац!...{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и пис |
узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од |
, причувај се... нешто је на тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође поред кмета и |
тави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуперци.{S} |
н гледа некако у косо, некако необично, љутито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, |
...</p> <p>Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва |
шља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам нареде да им чува |
p>— Море, какав ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, |
н оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше |
да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... да се ћата што н |
о стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, |
готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикн |
, поцрвене, али не смеде показати знака љутње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, виде |
рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо |
јући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима ти |
ри очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласо |
.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али за |
ом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану душу...{S} |
на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да т |
ктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!... |
itlepage"> <p>94 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 94</p> <p>СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА</p> <p>РОМАН</p> |
ила сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш ј |
варен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуда.{S} Тек само онако: |
отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, који би је могао мало распол |
S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«.. |
ли, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двор |
е волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак |
живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, ко |
ње.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све бил |
и за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради г |
и, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До |
} У овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— |
учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет |
та рано.{S} Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и |
рад.</p> <p>Одједном се стаде разбијати магла, која се беше ухватила око Љубице, и она, с најве |
измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине |
се савија свод небесни, видите у густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се |
ећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи... у магли... играју му котурови пред очима... зелени сто... |
ба на сиротињу!...« Она се стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући |
еке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, што дави, испија полако...</p> <p>»И з |
вља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану свако за себе са |
о кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, |
ву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, |
о, очајно, с тешким јецањем...</p> <p>— Мај... мајко моја!... мајко!... врисну девојка и приљуб |
не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављање и утврђивање те |
онови он, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зим |
, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи н |
ах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, мож |
аху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мај |
а важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто она |
јку, обаспе пољупцима милу сеју.</p> <p>Мајка, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и |
ла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пиш |
о их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз |
и...</p> <p>— Поправити!...{S} Не може, мајко, зарасти исечено срце... оно је ишчупано, нема га |
бојица страдасмо!...{S} Ја зле напасти, мајко моја!...</p> <p>Писар, како се био залетео за Гој |
цањем...</p> <p>— Мај... мајко моја!... мајко!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изну |
но, с тешким јецањем...</p> <p>— Мај... мајко моја!... мајко!... врисну девојка и приљуби се уз |
S} Доста је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно прелеташе погледом преко зидова, изб |
це, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под |
арања.{S} Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике |
рнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју.</p> <p>Мајка, радосн |
варају: по неко већ схватило добро целу мајсторију и одговара правилно.{S} Љубица све више свет |
бице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, |
ронауку, познавање природе, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p> |
и је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брату... <pb n="133" /> јесу ли они сад срећнији |
Изјутра усташе обе рано.{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати да |
ало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у |
мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спав |
се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан проведоше две сиротице |
црвене, задркта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем |
лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим пр |
Ћутати, ћутати, ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко |
носи те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу преко гла |
иња осећања, која се улевају у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућу |
гоцено благо...</p> <pb n="189" /> <p>— Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази он |
стави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,..{S} Три разреда, толик |
мање образа и љубави према школи... не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — Онда |
пође овако празних руку...{S} Свеједно, макар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њ |
инар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у нед |
ли она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, |
о то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад по |
.. не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја сл |
непрестано се после Љубици, куд год се макне, привиђаше овај прекоран поглед, који сажиже душу |
...{S} И цело јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, румене се танке уснице, мислиш с |
ца запиткивати, тако радознало, као што мала деца распитују за непознате им ствари. — Жалите ја |
држала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за |
пажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па необично светлуцају испод меснатих капака; са |
се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљене, непокривене сиротињске дашчарице, са |
ђемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p> |
а нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је м |
се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она руку на опаженог несташка и г |
она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, кој |
никлована цев...{S} А револвер кратак, мали, као каква играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља |
, тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слободниј |
p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb n="39" |
к, посут ситним љускама бриљантским, са малим, кратким и танким ланчићем укусне израде.{S} Она |
увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школском раду; свиде јој се и овај по |
ве прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то |
де је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао |
О, молим... извол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведе |
асним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом ча |
p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, |
говараше, али се чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гоми |
> <p>— Госпоја, прекида јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме уз |
и и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Председник прво уписа свога сина и једног |
женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{S} Одједном је обузе милина гледајући ову неј |
мачно има...{S} Али један поглед на ове малишане довољан је да раскрави залеђено срце и душу да |
n="71" /> <p>И Љубица одмах уреди своје малишане.{S} Сад је одједном опет обузе нека милина, вр |
Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих |
овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, неуморно...{S} И кад нам з |
и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} Али ипак мораде себи признати, да је нај |
ањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батин |
ир исписан је на њему и само једна усна малко... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуј |
Стојана, проговори Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бо |
на њему и само једна усна малко... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха |
к себи...{S} Очи укочене, уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од |
е...{S} Једна младица, јамачно првешка, мало нежнијега срца, рикну протегнуто, па продужи пут з |
ки.</p> <pb n="30" /> <p>Изиђоше обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретк |
p>Чича се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговори наредбу.</p> <p>— Казао гос |
као да премишља о нечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на неким изразима, настав |
вички...{S} Гојко Савић...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко, савиј |
јести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се о |
head> <p>Сврши се и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и ч |
и:</p> <p>— И све ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... |
па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишљала о последњим догађајима: обузела је н |
беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са сан |
, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p>— Шта |
сак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова шк |
чи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се |
, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест |
p> <p>— Ко то лупа ноћас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде |
одигоше они <pb n="77" /> осећаји, која мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истач |
каки одбегла!... којешта!...{S} Отишла мало послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла |
.. нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута...</p> <p>Чича се, ставши пред Љубицу, |
а не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мало отежу |
о лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гости |
/p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устреба |
»том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За |
шту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако зам |
и.{S} Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнц |
нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се |
мо ништа за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набави |
сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Н |
и: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно че |
смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече |
суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, неће |
тренутак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрке:</p> <pb n="82" /> <p>— Тре |
оложи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одједном, као електри |
школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој је |
умртва, онесвесла...{S} Доцније, кад се мало прибра од прве навале осећања, узвикну:</p> <p>— Н |
еди, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговори:</p> <p>— Отпустиће је |
дост.{S} Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети |
јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одм |
ешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје |
се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину...{S} Отвори о |
ко ће сад бити?...</p> <p>Председник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало |
едам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> <p>»Ре |
{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држе |
у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако хоћете... проговори Љубица, црвенећи.{ |
Али сад... тако изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{ |
а за њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да се м |
високим димњаком <pb n="4" /> издизаше мало у страну од сеоског пута.{S} Одједаред залаја једн |
стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се опет окрете учите |
аху, на једној клупи, неколико сељака и мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено же |
жаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно и |
а ока, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му обријана, необично развије |
а очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јо |
јте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако |
ка...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета, п |
звињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматрати овај занимљиви рад.< |
обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу св |
ори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица га погледа са немим по |
м по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци што брже |
он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њег |
леда писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и |
стачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју госп |
ене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало своју постељу, привуче сточић ближе прозору, па из |
оришту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> <p>Одједном |
у, чим примим плату.{S} Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разговараћемо на |
оче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме преки |
акав повод или случај, који би је могао мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне |
о разумела.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помисли |
и. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} |
ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те |
аха.... одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега |
неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овак |
могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«...</p> <p>По испиту наступи још већа промен |
са изразом необичне среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју кривицу.{S} У овакву |
снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном |
ше веома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </p> <p>— И мени се свиди тај савет, одговор |
с, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ј |
љима, о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по издаље добаци |
стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у |
/p> <p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледа |
Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{S} Опружише в |
а пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им |
аве ми!...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од дан |
ту?{S} Потписали сте списак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину |
озбиљан живот.{S} Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову собу, наместила, почистила, уре |
.. била несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из со |
лика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на о |
ави лом.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ов |
па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да |
е обузимаше женска сујета, попушташе по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у |
господства, у положају од кога и сам по мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Деца изнеше столице; |
смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела поне |
ети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у с |
а ћемо са школским прирезом? рече писар мало тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и набавке, то |
еч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — |
аву, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана?{S} |
дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право у очи, кад |
истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ништа... женска посла!...{S} |
"60" /> <p>Љубица се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрт |
то за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам преврнула тањир, узвикну она весело, наме |
ила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> |
убица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У ост |
у им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умет |
Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу |
е устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав терет |
до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зна човека — вели нам господин капетан |
ојку: </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво крете |
е одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица ост |
о окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, к |
, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже |
ђе овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му испи |
ом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина трошка на го |
страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве |
ли се то све заврши оним стереотипним и малодушним узвиком: ех!...</p> <p>»И нико је не присиља |
о и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... помисли она. — Неумна, незгодна је та в |
току зимушњих непогода пропуштено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега про |
иди се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу |
p> <p>Пламичак лојанице слабо осветљава малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном уг |
оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати ж |
ући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугм |
не иде вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе годи |
не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Д |
еко чела, па туробно одговори:</p> <p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако н |
је одело, стаде замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку. |
са неким нарочитим, лаганим и одмереним манирима, који се теку постепено у животу и сматрају се |
рема великој соби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не бе |
ао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни |
па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему |
ише повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе.. |
а скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти паксијан |
пустити, али се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање добио с |
ши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окречену собицу.{S} Љубица иђаше нап |
кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго наред |
ге, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, |
"22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова околнос |
господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере |
ола, просто ништа.</p> <p>— Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми је најго |
ра, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли |
је капетан строго наредио да још летос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <pb n="2 |
ред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му |
нила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо |
е а сама се стаде брисати <pb n="29" /> марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет но |
ко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико нов |
} После пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који |
њем, заигра на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја с |
опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху круп |
и а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из двор |
ут...{S} Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о с |
рло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опе |
у на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже |
гоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И |
не комплименте...{S} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам н |
даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако је |
такав, па још привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи по |
кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{S} А г |
еботине још се истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ништа... женс |
стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљиво... наставници се журе да наврстају оно, што је |
оше на посао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближи |
p>— Ха, пијанице једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из |
док нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Марш одатле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде с |
иди се... само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> < |
ч и под њим <pb n="121" /> нека нејасна маса...{S} Он прилази и одједном јасно разликује два цр |
ње ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!...{S} Платићете!... рече она, па се огрте и оде |
и шали се са сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гле |
, онако дужином... то је извесно пруга, масница преко целога образа, па још ако је модра....{S} |
дати пред овим искреним другом овако са масницом на образу!...{S} Али се осећаше усамљен, без и |
ељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И о |
ближе Гојку, разгледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му задрхта од узбуђења.</p> <pb n="109 |
брте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекн |
10" /> из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p>После пол |
е руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се намршти и грубо проговори: </p> <p>Што |
се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете |
ком и после о свему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, к |
ћи.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материне, братове <pb n="202" /> и сестрине, да остане |
пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу материнскога срца...</p> <p>И опет мисли, и опет пролаз |
рстима и погледа на прозор.{S} Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби, траже |
д Љубице појави нека одлучност на лицу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауст |
мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... отац...{S} Станка... моја младост!«...</p> <p>А |
тоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што треп |
р човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непр |
олугодишњи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било |
оспођо, много, стаде га правдати његова мати.{S} Није ни излазило међу људе.{S} Таман рекох: да |
исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша |
ле два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{ |
се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећно |
имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и су |
ице моја, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица само |
Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у |
Чудо му нису одузели ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он |
још ниси устајала од спавања? ослови је мати, видећи је необучену.</p> <p>— Устала сам, па ме н |
/p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горк |
Све...{S} Све!...</p> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима |
о, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n="83" |
моје ступање у Учитељску Школу, умре ми мати... откупи ме јадница, те одмах будем примљен у шко |
па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу...{S} Па после оно заносно иг |
па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мило јој лиц |
говора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још |
{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који |
исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то т |
!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој, Смиљка, изгледаше старија од оца јој.{S} Изну |
>Светолик П. Ранковић</p> <p>(НАГРАДИЛА МАТИЦА СРПСКА СА 100 ФОР.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТА |
вих леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске с |
р се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим |
нешто се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Вл |
корист.{S} Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се |
p> <p>Одједном Гојко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </p> <pb n="180" /> < |
каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је |
нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, са |
азвуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...</p> |
их облака, корача нервозно и понеки пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети |
ав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни се шале, него шта мислиш?</p> <p>— Хм... шта мисл |
охвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајући себи косе и пла |
прстима, с подигнутим рукама, иђаше као махнита...{S} Љубица, како јој беше слободна затурена г |
ховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати.{S} Закашља се, јер ј |
Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом као претећи.</p> <p>Љубицу одједном, по |
жак уздах.{S} Суморно погледа око себе, махну руком преко чела, па туробно одговори:</p> <p>— М |
стру, а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда нас |
нао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро... махну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </ |
{S} И опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једн |
ладноће.{S} Стојан му са прага од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто по |
шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} А |
влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном изм |
знаш ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене гла |
гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ов |
га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као <pb n="79" /> човек који је |
ка са оним простим искреним саучешћем и махну главом ка вратима.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко ист |
остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко непрестано преврће |
ажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите овамо!</ |
узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не |
д узбуђења.</p> <pb n="109" /> <p>Гојко махну руком... одједном затрепта очима, затресоше му се |
а се...{S} Баш као наручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога тренутка скикну кер...{S} Ск |
ју веома брижни, погнули главе, па само махну њима по некад у страну, почешу затиљак и опет ћут |
ело?...</p> <p>Опет ћутање...{S} Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S |
S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред собом па се опет замисли...< |
n="139" /> <p>— Седите, рече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по |
унац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, према скоковима коњским, а он не види и не осећ |
дном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на врат |
обро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себ |
опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти |
љка помолила на вратима и некоме такође маше руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не ти |
ле, дечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном палицом...{S} Одједном је завитла и удари |
му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерно развијен |
ога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеже се очајан, панички, самрт |
но жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да |
рачаше поред ње, суморна и брижна лица, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мр |
чи писар и прође поред уплашенога чиче, машући својом плетеном камџијом.</p> <p>Пролазећи ходни |
ен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, брати |
осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, бр |
улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се |
е међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем посматраше како онај с |
} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} |
запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— |
војом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли |
да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, с |
да окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и |
S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок л |
{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га |
> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила. |
о дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се |
} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљено.</p> <pb n="205" |
тао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, |
гу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам в |
ла.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна |
ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— Зар неће |
...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само н |
.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну о |
ини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме ост |
едим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о оној искр |
аче ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже гла |
мерној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И |
и је необучену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јес |
р над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора |
{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог ме је проклео још на самом рођењу!...</p> <p>— Оставити |
ништа, ето... била несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и |
живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, св |
беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, одго |
... одговори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p |
би.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} |
ћи замишљено, проговори:</p> <p>— И све ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове.. |
.. после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!... |
непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири |
... не гнушате се мене?... не презирете ме?... прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, а |
у слутњу...</p> <p>— Не, не... оставите ме... заборавите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваш |
о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p>Путује потесом, шумом, |
немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} |
<p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте разумели.{S} |
и каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри лице |
} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм. |
намршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични с |
њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур... ј |
о друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорит |
још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И |
ати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са школским прирезо |
. сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко каз |
p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Све |
ака.... због неке увреде...{S} Истукоше ме пред друговима, осрамотише...{S} Директор наиђе и ош |
ким саучешћем.</p> <p>— Ништа... остави ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врат |
нао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} |
те... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте ради |
м, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се к |
м.</p> <p>— Ништа... остави ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.{S} Скиде |
дан господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овам |
избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и не |
Учитељску Школу, умре ми мати... откупи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и добијем б |
ли опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико са |
у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служе и к |
године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А |
дишњи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S |
. нити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек она |
разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча догађај |
<p>— Где је учитељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p> <pb n="195" /> |
...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, ус |
уго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он ј |
мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав ил |
Што?</p> <p>— Та... онако...{S} Једнако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} |
трчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«...</p> |
осла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће |
осрамотише...{S} Директор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Д |
и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једн |
то сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте разумели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми |
во треће место.{S} Само ми необично што ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке год |
те се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си |
че трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на пр |
е, или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим та |
А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни кри |
ни до сад нису њихови односи наликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто |
ијатељство.{S} Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, договарају се озб |
у положају, није могло ни очекивати.{S} Међу њима непрестано стајаше некакво страшило, које их |
, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу младим људима има тога... те кавге, али се то све |
ћином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, на |
оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озби |
S} Полако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... још, још. |
, уморене звери, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} |
и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са с |
отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћати стари |
стране много допринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женск |
рити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се међу њима почиње отворено непријатељство, <pb n="67" /> |
зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> <pb n="74" /> <p>— То је зл |
тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.{S} Веља седи кр |
сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом по |
да полако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} |
о се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојк |
им погледом.{S} Образи јој сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко ун |
боље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око |
чин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто |
} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{S} Обу |
а другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст на ј |
</p> <pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто |
авдати његова мати.{S} Није ни излазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно. |
мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, реч |
ава...{S} Да окушам ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само. |
де на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...</p> </div> <div type="chapte |
орадоше попустити и проговорити по неку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију му |
омисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек |
кавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекив |
ој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу писар отпочео напад, по свима правилима |
да се црнило виђаше само по крајевима. »Међутим има доста места где сами сељани моле за нова од |
ли ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, |
ених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово држање одаваше обичног сеос |
а руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... нас |
дало друкчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушни... све се то пред њом угибало, св |
кву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...{S} И |
збиљнога; али чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, |
е и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном претури и јаукну, а он се сети |
..{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и с |
о његове постеље, како је лепо разредио меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву, па сад |
им и дроњавим губером.{S} Под њима само меко сено, покривено шареницом, па ипак беше тако слатк |
и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сто |
младић у кратку капутићу и накривљеном меком шеширу на глави.{S} Иђаше кицошки, некако подигра |
ом, не поимајући шта ради, дохвати њену меку <pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собом, ид |
!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; о |
смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека |
а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, која придаје необичан израз човеку.{S} А д |
.. рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трљајући лагано руке једну о другу. |
ве то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не |
> <p>— Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си |
шта више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</ |
м небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одједно |
нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти ј |
у, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену и |
еговим одвратним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} |
адве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну... |
мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који |
пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, дво |
ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест |
х леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«...</ |
а мном, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу, чека као псето што чека милост од газде |
милостиво примио... пропао бих...{S} На мене скочише у школи два најодраслија ђака.... због нек |
та ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала.. |
т, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чињеница, тако учисмо у психо |
е тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас з |
.{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света...</p> <p>Љубица, како ст |
нога ономлањског, Светислава.{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се |
Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!...{S} Али |
ични испит, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, веома |
е, ни стола, просто ништа.</p> <p>— Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми |
сам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непрестано... и у ситницама тако мора бити...{S} А |
ица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите.. |
Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</ |
вати да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сам |
> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме?... прошапта она и покуша да р |
е јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво |
>— Иди молим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, т |
то посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нек |
добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдало, жи |
како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас... |
залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога. |
ко ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она уз |
{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а |
ама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао!</p> |
то није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... отац... |
лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, |
</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и |
сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стража |
икну Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије |
је се човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{ |
шам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, бр |
има који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ј |
говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам добро, стотину пу |
ом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она пос |
пач добро не озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу |
...{S} Испричајте све лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изнен |
руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, |
козу!</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мени је ово треће место.{S} Само ми необично што ме сад |
два изговори ово мало речи. </p> <p>— И мени се свиди тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви има |
хе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда |
а је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми и |
ан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дође |
поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље?.. |
у, мрштећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако хоћете... проговори Љубица, црвенећи.{S} Виде |
и је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру, |
може бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се највише свиди савет нашег Стојана, проговори Го |
их сам убила, унесрећила...{S} О, тешко мени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све било он |
та лако непажњу према себи.{S} О, тешко мени!...{S} Одбачена!... презрена!... заробљена са овим |
, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца. |
.{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, тешко мени!...{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако одвратан, |
мо што знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, н |
се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, мог |
ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би |
и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да га |
{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јест, |
а знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} |
, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...< |
b n="140" /> једнако... нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не |
н стаде опажати како се Љубица све више мења према њему...{S} Следи се од страха, и стаде пажљи |
} Његова Америка«...</p> <p>Лете, лете, мењају се као у калејдоскопу нејасне, испрекидане мисли |
ом полако врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и не |
они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наступа полагано некаква хладноћа, досада; свак |
а се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише неки тамни и нејасни осећ |
/p> <p>— Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам |
пет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти о |
ој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у најв |
ве к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скрене |
она не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини |
познатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после његова одгов |
ако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, наразговараше се и за ручк |
о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије.</p> <p>— А, |
риском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на о |
мо малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као |
боје тргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао, па трепери својом нежном сребрнастом св |
га се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељс |
оче она збуњено: припрема траје најмање месец до...</p> <p>— Ха, методика... прекиде је учитељ. |
о сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали ск |
не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <pb n="21" /> <p>— Рачунаља... а шта му |
ако лепо, чаробно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срц |
нити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако |
_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пр |
> <p>Гојкова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, намучен, озлојеђен на цео |
то мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а |
S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко други |
.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{S} Д |
амо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време |
значајно...</p> <p>Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то в |
.. треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве пла |
Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А квартирина?</p> <p>— Нисам |
ањем новаца, и депозитар крајем свакога месеца...{S} И све, све исто, једнострано, досадно!«... |
} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече она, спре |
p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату?{S} Потписали сте списак само з |
у.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће приз.. |
.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја среза.{S} Тога ист |
живота, живота хоћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одош |
{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником и стар |
ар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори други глас одлучно |
жемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је с |
993_C21"> <head>XXI.</head> <p>У трећем месецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаш |
д нису њихови односи наликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, а |
ла собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега ше |
е му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој |
да у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</p> <p>Настаде прави лом.{S} Клетве, претње, п |
дише да учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.{S} |
каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо |
аве, мале, па необично светлуцају испод меснатих капака; са стране око очију кожа се почела брч |
вршетку службе, другови се упознаше.{S} Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна |
е у једном крају.{S} За певницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и одговараху на јектен |
чкој станици, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло до |
/p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, а |
аво очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А посл |
а оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Писар се изв |
S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} Он баци погле |
страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином... т |
шцима и строгим тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог израза и то |
е само по крајевима. »Међутим има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо |
то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи |
трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле |
на нервоза...{S} Она скакуташе весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А п |
72" /> сеца гласом, узвикујући на неким местима страховито.{S} На средини цркве, око иконе, сто |
ађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... рече она иронично, не п |
а...{S} Она скакуташе весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој |
екује никакав посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред к |
а, која не размишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убиј |
ер му данас и у оваким околностима није место.{S} Само тихи, лагани уздаси по кад што одају њег |
далеко... какво најгоре, најусамљеније место, где нема друге школе ближе од четири часа и... < |
њу запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова са одборницима и таман да се |
е венчамо...{S} После већ добијемо боље место, неко усамљено село, где нико не долази, па«...</ |
изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p> <p>Толико пут |
<p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Ка |
ш... наша посла!{S} И мени је ово треће место.{S} Само ми необично што ме сад не преместише: на |
и колега мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме |
г дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишт |
ма ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то још без узрока |
ицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, г |
<p>Влајко је добио премештај на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао |
обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињем.</p> <p>— К |
на коња, па као стрела одлете у среско место.</p> <p>Оба учитеља зинуше од чуда, пребледеше об |
он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, задово |
по делић досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљућим чемером, најстраснијом жудњом за |
е то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако је некако... чудан |
ђе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, |
ико зло, моја господо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране |
танка... моја младост!«...</p> <p>Али у место револвера падоше на писареве образе две сухе кошт |
Седите, рече он благо, показујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном страху, ис |
рмља, и више очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, ст |
пред! викну пандур оштро, показујући му место пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну В |
скриваху своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога говорни |
јамачно је однесен или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су |
и чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, р |
намером он прекиде разговор баш на овом месту... </p> <p>— Камо вам онај колега, рече он, дижућ |
еме и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе се |
е мрака?...{S} Што ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види |
Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки м |
о ишчупа срце и однесе... остаде на том месту само пуста празнина.{S} Он осети да је остао усам |
о увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим вратни |
нуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> <pb n="74" /> |
бом располаже...{S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не |
то ништа.</p> <p>— Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мап |
други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је |
сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама о |
ве нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао м |
ок год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче |
Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, па одговори:</p> <p> |
буче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p |
кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... |
неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву ц |
а је одједном сави, отвори деловодник и метну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гл |
ти.{S} Најзад се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после |
?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни...{S} И |
оше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p |
одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну једну своју руку на његово раме, па га опет пажљи |
цу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне, кад се разиђоше кметови и |
траје најмање месец до...</p> <p>— Ха, методика... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете мо |
овамо ћете морати много што шта против методике, јер и наша врховна управа ради већином против |
наша врховна управа ради већином против методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два |
навору?</p> <p>— Не сме... одговара она механички, више понављајући детиње речи, не знајући ни |
друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пролећу некакве испрек |
омуца нешто у одговор, рукова се са њим механички, не мислећи и корачи напред...{S} Изиђе пред |
ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} Рибице...</p> <p>Љубица одмах виде |
ми.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S} Твој ј |
а <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, |
прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив.. |
жавни чиновник и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... он |
ога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај гр |
оспода, па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били у |
А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} |
атеља и полиције!...{S} Знаш, нећемо се мешати ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после тог |
љима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати |
иде ћутање:</p> <p>— Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S |
топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискива |
стави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оногај... као два |
а ово све нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} |
и она тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро |
.</p> <p>— Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је |
смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да |
b n="27" /> <p>— Хвала вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали школски рад: настав |
подин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа |
сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права ва |
ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја |
ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од годин |
иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се дом |
> <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је |
, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише.{S} Полако... бић |
а, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један о |
овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p> |
Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш. |
нам бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну |
S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смисли |
ос договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако...</p> <p>— Си |
јко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се |
онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ни |
ерајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: боја |
ам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијантима, |
што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше |
оследњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље |
згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путо |
излазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубиц |
заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге стар |
а потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди |
е ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрегнут |
ава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај. |
н у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S} П |
ладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима на |
него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!...</p |
.. кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p> |
јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скуп |
ке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!...{S} |
и наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на добр |
ете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад је почео тамо |
ли је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S} Ни сама н |
себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би м |
и једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да |
} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> <pb n=" |
квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд з |
знати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним |
је, целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!. |
оји је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са образованом женском... разговор ј |
ја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ом лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </div> < |
му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој |
а окамењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбени |
ад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком |
ано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто онако |
т, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја |
што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би било... и о |
а лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је су |
од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по ов |
— Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане |
а радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А ка |
еци прође железницом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одма |
ољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не |
>— И све ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руко |
А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упо |
то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица поч |
кнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онд |
p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и |
, одвратан!...{S} Како сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи |
и је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Го |
ти Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значајно...</p> |
е обара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обичном регистру, а |
јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!...{S} Св |
лској!...{S} Написао човек Министру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица |
г оног безразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S |
е куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњ |
кав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ц |
Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до |
ека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно |
е биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откуп |
и још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало, обрте се Љуби |
де објашњење и разговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избиј |
Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и |
ед моје ступање у Учитељску Школу, умре ми мати... откупи ме јадница, те одмах будем примљен у |
твртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих |
и учитељу и пружајући му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ |
Шта му би одједном!...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} М |
ла чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p> <p> |
а се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко са |
иро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што пос |
оје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, |
<p>— О чем је бунцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада изгледао, шта је радио?...</p> <p> |
а се изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу... које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли с |
разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се највише свиди савет нашег С |
. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда ће |
ви писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо гимназију заједно.. |
p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо |
, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... нисте ми... противни.</p> <p>— Него напротив?... опет она уда |
вље...</p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему... је ли?. |
без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <pb n="21" /> <p>— Рачунаља... |
те окитити златом и брилијантима, среће ми!{S} Хоћеш?...</p> <pb n="78" /> <p>И Љубица осећа да |
вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да с |
е мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Оо |
шамо са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасви |
р; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица, смеш |
о си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали |
Е, немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p> |
ди већином против методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерлад |
ахваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете на |
} Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ништа...{S} Могла би продужити и овакав |
ујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— |
е лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учио |
гме... зврр... улети жандарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца« |
свакога ти ђавола зна!...</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, |
рад да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене |
, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— |
о, незгодно!...{S} У такој соби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и ве |
о, узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... друг |
... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n="43 |
едњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући из |
те мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Је |
ћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрос |
ед и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Ви |
а вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута |
есту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, |
>— Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну он |
е можеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} |
јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја... узвикн |
дрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, што си ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?... доче |
овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, св |
pb n="164" /> <p>— Хо, брате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо. |
чупани из корена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана как |
омене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, кад пу |
лскога приреза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онак |
па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како би би |
д... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од камџије? |
ећи и у овом случају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра з |
сам га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни казао, него све онако... поиздаље. |
роводили разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио. |
сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње зверати очима... |
Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био у По |
ла, па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па д |
о ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</ |
ешко мени!...{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досадан... мислила сам полуде |
зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из |
испит добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор...{S} Обукох се, оденух се, с |
ке те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми |
воду...</p> <p>— Гле ти паксијана како ми опорочава моју очигледну наставу, насмеја се гост, п |
право.{S} Ја нисам ни послушао све како ми је речено, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си |
, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те |
а...{S} Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, нек |
о да избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и |
умели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мис |
аду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама |
с школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се |
!{S} И мени је ово треће место.{S} Само ми необично што ме сад не преместише: научио сам већ да |
давац учитељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постав |
и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег |
мо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје |
тељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — Курј |
сте радили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у стра |
огла, у овој истој постељи...{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!.. |
!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Сам |
аки тренутак, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са |
в...{S} Кад нестане такве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</ |
</p> <p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И с |
ли био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са |
ди!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу |
{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да ј |
одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништ |
ух се, стекох многа познанства, која су ми ласкала, стадох се проводити весело...{S} И чим ступ |
— Ово ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете не |
овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство туж |
{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап |
ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из осно |
ијатељским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, уп |
и?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?...{S} |
овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи.. |
Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не |
е бих разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми |
емо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разв |
нови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе д |
сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Т |
проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама са |
нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздркталим р |
трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, |
мрачно, незгодно!...{S} У такој соби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија |
он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— |
: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, убијена...{S} Само |
ћао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... овако осрам |
"120" /> свију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} Само му сину та мисао кр |
а све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити до |
јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек сит да се надише!...</p> <p>После |
ане.{S} Сад је одједном опет обузе нека милина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој |
уписаних малишана.{S} Одједном је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају ње |
зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале |
а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше |
бавних осећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по |
у дужност!;...{S} Колико је ту помешано милине са неком полусмешном збиљом и важношћу.{S} Друкч |
авила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна |
уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте главе, весела лица.{S} Осврташе се бо |
о шапатом.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну оком |
> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он је |
олски кресну оком и насмеја се.</p> <p>»Милица... откуд она ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он |
што чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао многе разговоре и задиркивања, а |
а!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Ка |
свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао на посао, да |
за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматрати овај занимљиви рад.</p> <p>Одједном |
а.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина: мило му што она сама везује своју судбину за његову, па |
!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то |
и хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Родитељи помрли, сестре се |
ша, гутајући сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јо |
убав према овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном децом.{S} Т |
и.{S} Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата |
ати се тако под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и |
е: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је про |
мене отпадницу, чека као псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са |
ва, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} Срећа те држава даје плату |
посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесним људима... да нам б |
а се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне речи, али при најмањој неповољности |
а немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} На мене скочише у |
место, где је познао једине дане среће, милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давно срушила, п |
ену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и поп |
така, кад му је изјављивала нешто налик милоште...{S} Шкргутну зубима, севну очима и дохвати се |
љив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некако онако... озбиљн |
у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју.</p> <p>Мајка, радосна, што јој дете тако сре |
од радости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може |
. а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у такв |
погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје присебност, и он |
се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у |
желео,..{S} Истина, сам он није постао Министар полиције, али што је мислио о писару, све се с |
де. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров потпис?</p> <pb n="111" /> |
што?«...</p> <p>— Изволите један акт из Министарства, проговори писар службеним полицијским тон |
ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хлеб |
како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,..{S} Три разреда, толики рад... и ево ти |
..{S} И он доиста показа акт с потписом Министра просвете, па га онда поцепа на ситна парчета. |
</p> <p>— А ’нако вели... настави ћата, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> <p>— |
ш видео да је акт из Министарства...{S} Министров потпис?</p> <pb n="111" /> <p>— Разуме се, и |
ојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Министров потпис...{S} И он доиста показа акт с потписо |
тије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</p> <p>— Шта си радио |
"82" /> <p>— Треба да се изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу... које ви хоћете.</p |
p> <p>— А ви затворите школу.{S} Јавите министру да не можете издржавати школски прирез, па нек |
и светињи школској!...{S} Написао човек Министру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...< |
Нико!... разумеш!...{S} Послаћу одговор Министру у име капетаново, и онда ће онај смрад бити ка |
пљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу Министру просвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он гр |
азговарате!...{S} Нисте ли пре неколико минута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...< |
канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему, па |
, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са школским прирезом? |
ао да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман он |
...{S} Само вечни, дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему и само једна усна малко... врло |
ташну децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, брати |
ишта не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако? |
сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом |
су све важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији дани. </p> < |
32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално — рече гос |
де — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Гојкову реч.< |
уги што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... викну она оштро, |
ош ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад лежаше на кревету, и опет му исто онако |
ецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајућ |
читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире се по свој цркви, и она помишља |
нуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова |
елене подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се |
између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједном, из другога, тесн |
ну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи |
ко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика јата грлица, |
{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... |
е се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И плам |
ла је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, |
ове постеље, како је лепо разредио меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка |
у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом трепере светли сунчеви зраци и виси |
.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> <p>— Извините, мо |
ам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ов |
тило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљиво... наставници се журе да наврстају оно, |
p> <pb n="156" /> <p>Живели су скромно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, сакривајући |
VIII.</head> <p>Сврши се и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младе |
д смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеш |
зраци... оно се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у |
ви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчањ |
је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако изненадних посета.</p |
азмишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, а зовемо се учи |
њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће једно од нас двоје |
а!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћом може да створи овакав живот... гле како се жив |
ућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— Не бригај...{S} Трчи! од |
ази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предо |
n="129" /> <p>У Орловици постоји леп и мирољубив обичај: часништво општинско кад одступа, отку |
вети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голубице!...{S} Казао |
..</p> <p>— Не бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем |
страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије мишљаху...{S |
тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао |
же да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се |
од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо |
аучио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишљ |
> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли. |
езгодна сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и |
н не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим п |
ећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још |
у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој се лице, постаде светлије. |
сти хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити... |
на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вез |
е, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права |
осрамоћена, убијена...{S} Само га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку з |
обична њена смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извућ |
ама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој |
јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна!... слободна!... и уз ту мисао указа се |
само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, с |
ижило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} |
од свега на свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па |
ама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, |
као какав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ з |
репери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто, |
иди да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, ко |
зе једно по памети... никако да избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима. |
аза непоуздано, ништавно, лепо само као мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, јер |
болесником.</p> <p>»Дакле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то гр |
же!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18993_ |
помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? запита о |
ече она иронично, не прикривајући своју мисао, па убрза кораке те ћата поче изостајати.</p> <p> |
ћемо царски живети... наставља он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, с |
опет, избегавајући да каже јасно своју мисао.</p> <pb n="148" /> <p>— Како наређивати?... шта? |
е црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, |
у исписани на његову лицу...{S} Прва му мисао застаде на револверу, који он не имађаше...{S} Св |
заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она |
о школи, расветљујући неку нову и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади седети, а |
ости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло врем |
ачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплашила |
исао: слободна!... слободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно... |
.. премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали с |
понављаше она већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, уплашена, и упропаст |
вештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да и |
ко и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном. |
, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да бу |
ајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још да |
одговор, рукова се са њим механички, не мислећи и корачи напред...{S} Изиђе пред њу средовечан |
ивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, |
о сваки покрет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, на |
миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се н |
љиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S} И как |
плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки сребрнаст облачак, пронес |
ли да идеш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глав |
уго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућ |
А Влајко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду п |
покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} С |
у и преврташе своје старе, непретурене, мисли...</p> <p>»Да ли је толико лакомислена, да је мог |
омко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути |
ише не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам ж |
и ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође |
и и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу нек |
облаци на њено равно, ниско чело...{S} Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорч |
ћа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> се зауставе на једном пр |
бузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, забо |
p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед око срца, што |
де са болесником, не знајући још шта да мисли и не разумевајући потпуно свој положај.</p> <p>Од |
. незгодно: сами обоје!« После стаде да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова об |
чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој п |
сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у гр |
нијем чему према Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи <pb n="140" /> ј |
дује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче доносити по неку |
ло, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненад |
али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља и |
ука!... </p> <p>Она је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женск |
о... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање на прошлост...</p |
, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне овима.</p> <pb n="75" /> <p>Срце јој оп |
оме.{S} Али она силом угушиваше те нове мисли, избегаваше их, осећајући унапред њихову непријат |
вно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па се одједном баци |
ове необичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли |
ослу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схв |
е су претурали по глави најразноврсније мисли, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква дру |
м.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе у ходни |
девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре к |
неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, |
ред и понекад се намршти од нове навале мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком п |
ли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако...{S} А ја зна |
, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несре |
ек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли престати.{S} Много лепих мисли и уверавања изнесе |
валише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га |
ач на главу...{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра усташе о |
{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је |
осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће та |
жљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у р |
као у калејдоскопу нејасне, испрекидане мисли, које немају никакве везе ни са њеним стањем ни с |
ву јој само пролећу некакве испрекидане мисли...</p> <p>»И Зорка остарела...{S} Кажу не даје ви |
и и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топ |
равно, ниско чело...{S} Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тре |
...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, |
.</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно |
сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али те |
ешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратни |
х на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, фаталном речју, којом се сви слаби к |
и, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} |
S} Она се стресе, и одједном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта ја радим... којешта!...{S} Млада сам |
њем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта се ради око |
ише мучи и страда.</p> <p>После стадоше мисли прелетати и заустављати се на разним другим средс |
p>Љубица остаде скрушена, сломљена, без мисли, притиснута неким тешким, грозничавим заносом.{S} |
о је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче |
реварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припад |
је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих неде |
, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа ј |
без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ |
ута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} |
ш кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешт |
сам морала брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам |
. те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко одлучно. |
, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру, која је у в |
Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени другови, видевши колико |
д тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} |
ељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствари унапред предвиђа.</p> <p>— О, бе |
по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, он се |
ежњу материнскога срца...</p> <p>И опет мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћ |
е гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чуднов |
ш страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претур |
е ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска суревњивост!... она с |
за радом.{S} Нестаде јучерањих себичних мисли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што о |
д искривљене у страну од тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се |
у, па не мисли престати.{S} Много лепих мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одједном, поглед |
да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за то, и у |
тек наговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{ |
S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, |
ио ми је тако одвратан, тако досадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И |
S} Од синоћ јој се нешто преокренуло... мислила је дуго, па одједном осети како јој се увуче у |
другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислила је да се то може некако окренути, и ако није зн |
лила, да ће то такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа. |
емала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред клону... |
и сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа није осећала, око ње владаше црн, густ м |
сно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као |
е нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и с |
кчији, простији, ништавнији, а некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој ј |
ећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а |
ним гласом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам ва |
Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} |
знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} Није то... није то... нешто |
се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади |
астави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} |
} И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварени |
ма плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, |
му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, за |
вар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!...</ |
е знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци о |
што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамне о |
, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, кој |
ле, него шта мислиш?</p> <p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за |
днако мислиш. </p> <p>— Како могу да не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</p> <p> |
пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доб |
јих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом |
ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет вр |
несен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!... премишља Гојко д |
еља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; де |
ћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.{S} Једна се чуди новом нараштају, како то све |
м душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, којима се највише бавила у школи.{S} Срце јој |
дствима освете.{S} Све беше испитано, у мислима проверено, и све се показа непоуздано, ништавно |
..{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у школи преж |
реч прозборити, ко је може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниј |
мало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријат |
де. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе мора |
ред испит, само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу |
<p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи т |
у памети склопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се ст |
е Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, |
је постао Министар полиције, али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја пра |
по соби читаве часове, па опет легао и мислио...{S} И ништа ново није смислио, осећао је оно и |
већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи |
и, мучи се, па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још ид |
апућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, дужан |
трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређивати... одмах... |
гу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица |
. ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то није бил |
н облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Про |
се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је о |
утост мозга; ово што се непрекидно мора мислити.{S} Она изведе децу на двориште, пусти их да се |
д је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је нерадницима и онима који би хтели |
нско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је незгодан тренутак, |
му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усу |
а.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је |
рано, као што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозн |
јно замишљало!...{S} Знате већ шта може мислити <pb n="9" /> здраво и весело шеснаестогодишње д |
о био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да |
обузело целу памет, па мора само о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен, тресући се од гроз |
брижно цело лето... лежати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа, не страх |
... управо о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одмах.. |
танца скупљена, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као д |
... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако м |
Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам |
.</p> <p>— Море махни се шале, него шта мислиш?</p> <p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћути и глед |
Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А |
>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на д |
више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да не мислим!{S} Како могу! |
ан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге пак |
екуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она |
ћи се, поседаше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танахним крилима поред самих њихових очију |
на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се о |
азе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мутним поглед |
} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} О, часни г |
у!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, они постају све ближи, све |
, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбијала главу |
и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«.. |
лска година!... »Дакле, то је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме страшно!... није баш та |
болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> < |
ту се ти надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, стојећи пред прљавом испрскалом школском т |
во уплашише је ови необични и, како она мишљаше, важни државни изрази:{S} Краљевско-српска;..{S |
ве што је у школи преживела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она |
...{S} Гледаше је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове свој |
Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго су с |
ајглавније одговараше потпуно — како он мишљаше — његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што |
едно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је ба |
ненади толикој пажњи и, како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да то не б |
жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује, он јо |
итам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледати? |
о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десет година |
</p> <p>»Шта ја радим... којешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашали |
</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши укра |
од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страш |
милије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, одважн |
о...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и млада...{S} Сад право из школе помисли он и подиже напр |
зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним очим |
стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа |
p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане кој |
набавити сви демони из пакла!...</p> <p>Млада, лепих црних очију, танких повијених обрва, нежна |
гао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове коле |
рце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, |
два би је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, постао је костур, омотан кожом.{S} |
н, који има под својим туторством многе младе душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца ја |
овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, смрз |
измишљајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна же |
, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике удобност |
задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и |
у све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} |
о ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — цела свадба — поседаше сви у једна |
ља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча не |
м гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила домаћа срећа!...</p> <p> |
рзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је слат |
?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу младим људима има тога... те кавге, али се то све попра |
вет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у |
иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој |
<p>На вратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљеном меком шеширу на |
редседником се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над који |
д...</p> <p>Из друштва се издвоји један младић, веома леп и отресит, као што она при својој заб |
опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половине дворишта он проговори:</p> <p |
пође за лекарем.</p> <pb n="182" /> <p>Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго... разглед |
да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p>Стојану заигра обријана и обрасла кратк |
постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам преврнула тањир, узвикну она в |
n="165" /> <p>— Да се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео...{S} Скућио, окусио до |
у и покупише лишће и крушке...{S} Једна младица, јамачно првешка, мало нежнијега срца, рикну пр |
Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове |
му он сад изгледа сасвим отресит, прави младожења.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа га за ч |
теља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с |
рану и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља вр |
а кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови |
вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, вид |
још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем н |
аром, чим духне лагани поветарац?...{S} Младост је силна; она лако преноси све незгоде, а у ста |
.</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јест... али то је |
..{S} Мати... отац...{S} Станка... моја младост!«...</p> <p>Али у место револвера падоше на пис |
снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{ |
аке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи |
Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост?{S} Видим да се радо сећате младости...</p> <p> |
га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутак |
вор, који је у по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни разгов |
да се радо сећате младости...</p> <p>— Младости?... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам |
вршују.</p> <p>Срећно детињство, красна младости, нећете се никад вратити! </p> <p>Сад се све п |
о и младост?{S} Видим да се радо сећате младости...</p> <p>— Младости?... понови Гојко и замисл |
им другарски, претресале се успомене из младости, управо ређали се несташни поступци у школи и |
им жубором отичу и њени најмилији снови младости, њени најдражи идеали...{S} Све, што је тако д |
т!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S |
лики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове...{S} И кроз неми сутон, |
ело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше |
за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га поглед |
које не трују човечји живот, не сметају младости да <pb n="35" /> плива у срећи и сновима, да с |
ином, и уздишући за изгубљеном срећом и младошћу...</p> <pb n="150" /> </div> <div type="chapte |
њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у о |
арала у сновима, чиме је најрадије душу младу напајала, почиње се ружити, растурати...{S} И она |
ан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се |
врши упис и слушајући преклињања једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, ј |
и те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом |
е шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети как |
</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао многе разг |
мах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младо |
а се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једном к |
дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће судбине она бити?... |
ако се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких кукова. </p> <p>И Љубица осећа да |
бригај...{S} Трчи! одговори му Стојан, млатајући рукама уплашено.</p> <p>Гојко ободе коња и ка |
Зорка остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пр |
твор...{S} Обукох се, оденух се, стекох многа познанства, која су ми ласкала, стадох се проводи |
то о писару, избегавајући <pb n="99" /> многе ствари а понешто измишљајући, — како то већ умеју |
ју светлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, з |
оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му |
ли школски рад: наставник нам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежба |
осподин, који има под својим туторством многе младе душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце к |
свет о некаквој Милици; тада је слушао многе разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничег |
увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствари унапред предвиђа.</p> <p>— О, безнадежни ј |
— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао к |
н је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>— Је ли ожењен? |
рихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо ран |
епозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступиле разне промене.{S} П |
зауставити и забавити.{S} Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин. |
ата надувена тупост, која је својствена многим нешколованим представницима власти.{S} Он се при |
аком.</p> <p>Путник распита дечка још о многим другим стварима, које су га интересовале; тако с |
жем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n="63 |
на још није стекла ону необичну вештину многих старијих учитеља, да целе године туку децу душма |
ти тобом као...</p> <p>— Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже...{S} Не био ја на њ |
телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе.. |
је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да |
се руковала са њим, осећала се срећном, много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се с |
добит мора се много страдати... много, много! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита |
дне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешк |
појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати.{S} Није ни излази |
авно гугутање!...{S} О, погрешила је... много је погрешила!...{S} Опет је обузима зима... све в |
велику добит мора се много страдати... много, много! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? |
у, биће премештен.{S} Добар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми по |
и осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, познатије, као да се сад тек јасно испо |
ном, као да му поскакаше <pb n="132" /> много мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто м |
јом речитошћу, па не мисли престати.{S} Много лепих мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одје |
, трљајући лагано руке једну о другу. — Много сте погрешили, понови он, што сте веронауку остав |
е...</p> <p>А Љубица је доиста страдала много.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па |
сна, бескрајна, слепа, која не размишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!... |
и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копати злато |
} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не журим се.{S} |
, знаш, причувај се... нешто је на тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође поред к |
јаукнути, хтеде утрчати унутра... хтеде много... па се одједном издиже на прстима и погледа на |
осле ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и млада...{S} Сад право из школе помисли он |
S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш како |
или ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајдемо сад |
са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па није лако. |
ским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управо ш |
обично зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да |
док је боловала, она сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S} А |
а свакад постићи одличан успех; то није много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испит |
ана.</p> <p>И Љубица је са своје стране много допринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то с |
аде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, мла |
вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати... много, много! </p> <p>— То сам ја вел |
са очигледним интересовањем, као кад се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се уп |
.</p> <pb n="192" /> <p>Проскитао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватају |
анас сте почели.</p> <p>— Љутила сам се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) нав |
је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима из рачуна, али њему не поквари |
за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за |
е још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много... опростите на замерци... рече му Аксо својим ти |
икну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше навикла |
мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и много других!...{S} После наступа мучно и тешко школова |
о торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год х |
а не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим |
је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта против методике, јер и наша врховна управ |
о кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава, али о премештају не рече ништа.{S} Реч |
рзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p>— То ми ј |
тавити!...{S} Никад!...{S} Зар ја нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} П |
о се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали су узети другу, засебну кућу, пода |
једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао |
... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} |
да изговори оправдање:</p> <p>— Далеко много...{S} И посао велики у почетку...{S} Његова обичн |
разници.{S} Дотле су урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опет нестаде м |
имо обоје са овим малишанима, да радимо много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмора, да га н |
она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, узвишеније...{S} Сећа се својих осећаја |
те онако... какав је човек?{S} Он нешто много прети учитељима.</p> <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му |
на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица становала у ш |
Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не |
савет, допао овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо знали друго радити? раз |
узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним. |
ивело срећних дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и другарице и стала се са њима игра |
...{S} Ватра јој плану из груди; струје многобројне, муњевите јурнуше јој по целом телу, у теме |
ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се |
икога страдања... гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p |
чем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма |
јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу, ч |
како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теби о |
Веља избегава!... није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко |
ам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!...{S} Нисте ли пре неколико минута би |
> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... |
у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док |
> то сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни с |
а онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна.. |
уд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је ран |
ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој |
жили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос догово |
а ма какав повод или случај, који би је могао мало расположити и угушити јој у души оне страшне |
утање, па онда јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p> <pb n="136" /> <p>— Немам ја ни |
са листом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило г |
} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако изненадних посе |
ила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руко |
и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} П |
ћи очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> <p>После ручка полицај |
нино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p> <p>Тек настаде р |
03" /> госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу ч |
ак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад |
и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне, кад се |
а припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће |
стави гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати равнодушно толика |
роговори:</p> <p>— Кажем ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о |
} Променила се много.{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, постао ј |
је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се |
ече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован посао...</p> <p>Љубица сања сам |
а... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја |
ивот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној, пустој |
аки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд |
! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не мож |
н, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанства! |
</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтег |
ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на |
о страдања и мука причинила.{S} Само не могаше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па је |
.{S} Стаде разумевати догађаје...{S} Он могаше схватити одмах, да Стојан однесе собом највећи њ |
ћи Гојку место.</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је било.</p> <p>Капет |
<p>— Молим вас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и |
гли су се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и поз |
бав, било би ми свеједно... ништа...{S} Могла би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шт |
ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је незгод |
ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чињеница, |
у дан туробан, ветровит.{S} Љубица није могла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} |
због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припреми |
надама и најслађим сновима.{S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да је она |
казује све како је.{S} Само се још није могла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благ |
асан, страшан, одвратан!...{S} Како сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И |
да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...{S} На што ми сад такви с |
сврташе, уплашена, не знајући шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и метну |
кад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не |
же како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, |
би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један удар.. |
полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима осети |
Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И о |
не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда |
ко је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити сви они лепи снови, могла сам сав |
, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?...{S} То не може бити, верујте |
је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— При |
таса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви |
на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се |
упропастих живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити сви он |
тао, али то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{S} Међу њима непрестано стајаше нек |
неочекивану играчку, о којој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала радости, коју не уме |
еди писар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци |
очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мр |
ажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као и |
оста живо исприча готово све, што је се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени раниј |
/p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из |
ику знала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«...</ |
ве а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} |
ратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећи: нешто је |
покушаваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у т |
кренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више |
ати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из општине... настави он |
т свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Х |
човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарати...</p> <p>— Коме?... прихвати писар.{ |
неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред тих |
да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то |
вега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво |
<p>»Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупре |
— Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите ли да |
ри Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... н |
а, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека |
осећања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу више овако!...{S} Ово је страшно мучење... гледати |
а проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, реч |
часком кајгану?</p> <p>— Не треба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију |
реба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли |
гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p>Пу |
је баш тако обично, како причају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« Још истога дана Гој |
риви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао на |
ога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме ч |
ве навале осећања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу више овако!...{S} Ово је страшно мучење.. |
{S} Часком, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а из оч |
је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} О |
рош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће |
ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи... целе зиме се му |
изоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах прв |
анчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз |
<p>— Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <p |
о ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка |
годно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје прис |
...{S} Не знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман д |
или, очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа...{S} |
и ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у |
е моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> се зауставе на једном предмету, н |
а, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша |
је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна ро |
не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, н |
унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n=" |
у страдања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто н |
етварање...«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за њу |
ко напомену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Ве |
ити никад?...</p> <p>— Хо, људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... одговори Влајко, |
p> <p>— Како могу да не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се полагано |
авља што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим? |
ило...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћу поправити...{S} Сутра, е |
и горкога страдања...{S} Он стајаше, не могући ни речи прозборити.{S} Само му унезверене очи пр |
то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње се у |
жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени |
им очима...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овако д |
трашно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љу |
ница преко целога образа, па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред де |
пошто ће до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, |
ђе сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну квартирину...{S} Удесићу ја то, д |
.. помисли она са неком сумњом на души: можда је ово претварање...«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли |
ратима и некоме такође маше руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није |
!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> < |
цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена Г |
је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има јо |
} Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа уне |
мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то ни |
некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само |
ити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право... |
братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није д |
ао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који онако испод покривач |
Неће моћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и више, одговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, а |
ом.</p> <p>»Дакле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што |
Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго осврташе, уплаше |
.{S} Треба му пажљива женска нега...{S} Може бити свашта... одговори лекар и пође.</p> <p>— Как |
менте...{S} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на |
. хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору тук |
корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да |
ојка не сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} |
итељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде |
венске речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте |
у опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, |
ајац, него његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Вл |
. уз грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну |
ас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не п |
изнурене груди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпр |
ишта помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим одвратан!... <pb |
опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан |
о је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кр |
е сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може мислити <pb n="9" /> здраво и весело шеснаестогоди |
, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не |
Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи |
онким гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга путов |
. већ онако...{S} Прича свет свашта, не може се свему веровати: те не знам онај отпуштен депешо |
упре.{S} Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} Обузела је нека студен, |
ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, а |
м погледом.{S} Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути...{S} Образи се окаменили, очи јој с |
ће и другу...{S} Прсти се заплели... не може да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} |
зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је |
поправи...</p> <p>— Поправити!...{S} Не може, мајко, зарасти исечено срце... оно је ишчупано, н |
— Шта ћу, старост је, братићу!...{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет |
сања... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекиване речи, и све м |
{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с п |
..{S} Једнако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гро |
ј тамници беше довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и о |
нако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, и |
жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премеш |
оли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до |
он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви за |
њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља |
ега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а |
ама требају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: |
али он то не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи рево |
азије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену од једи |
м осећајима, у којима се ни она сама не може разабрати...</p> <p>Почетком августа, Љубица оде с |
оћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може р |
црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, ј |
спођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви троје се насм |
ј потреса сваки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли |
сле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађит |
еши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да ка |
о.{S} Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећ |
превалио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Шк |
каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па д |
атићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што |
оћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи |
рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... разумеш!...{S} Послаћу одговор Мини |
је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и о |
тупа после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим |
твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не в |
ко је знала да њено срце никада више не може припадати ономе, који је тако лако погазио ногама |
појен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гледајући н |
неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају |
и глас, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти |
а, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, које |
о у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} Он |
агушеним гласом, полушапатом. — Нико не може грешници опростити, сваки је мора отурити!...</p> |
опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овака |
{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак |
те могли навести за разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се највише |
окушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она |
ити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико сме |
а снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} Об |
ик, ужасни развратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S |
рисиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, или већ тамо... морам |
страшним, зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гл |
зговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по нек |
мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не |
дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене |
Зар он са оном његовом пипавом мирноћом може да створи овакав живот... гле како се живо и весел |
да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љу |
ћу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се не |
слуга жали добра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> <p>Љубиц |
етак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препреде |
ам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S} Г |
.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у мислима |
кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој |
н, само се питаше: откуд то?...{S} Како може бити!...{S} Зашто?...{S} Од чега?...</p> <p>Љубица |
се још надала...{S} Мислила је да се то може некако окренути, и ако није знала како би се то мо |
друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да н |
мно, са највећим самоодрицањем, како то може само њена страсна и плаховита природа...{S} Она пр |
од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто... |
у, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујни као шипарица од четр |
се, али оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра...{S |
само учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, бе |
{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова страха |
ажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опа |
/p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, |
тити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли он |
да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо... само раније...</p> <p>После подне иђаху низ п |
лико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви |
рајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да |
Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значајно...</p> <p |
не, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти |
говори:</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко |
творите школу.{S} Јавите министру да не можете издржавати школски прирез, па нек вам затвори об |
чито ћути, настави: и ви то поуздано не можете заборавити никад?...</p> <p>— Хо, људи... како м |
, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече |
— Знаш да сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, |
и; тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги |
рајући се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи не |
тојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна о |
> <p>— Нађи коња... трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{S} Аа |
и се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љу |
— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина ж |
и ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу д |
> <p>— Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, в |
ма...{S} Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за п |
соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па |
смо за прошли примили...{S} Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p> <pb n="70" |
озу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку |
.</p> <p>Досади јој се ова напрегнутост мозга; ово што се непрекидно мора мислити.{S} Она извед |
, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео |
тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{ |
срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгуб |
е и шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од преме |
да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«.. |
S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </p> < |
купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, м |
а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо |
т месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и |
о.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{S} |
<p>— Под крушком онде...{S} Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрадовом, одговори она тихо |
о ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је п |
е сновала још у школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Знате ве |
ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Збиља романтично!...{ |
и га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} |
неверено срце?...{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад |
ина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно ру |
и глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива |
е, деце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам откупио |
алеки, неповратни пут...</p> <p>— Јадни мој братићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од м |
хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим |
већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор...{S} Обукох се, оденух се, стекох многа |
ојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растур |
ожила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се |
ше.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што |
S} Јест, овај... </p> <p>— О, пријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плах |
за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им будем вер |
ерма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} |
ш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што |
.{S} Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели |
о, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти |
капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска |
, па ће подметнути; тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за вечеру? преки |
мори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи |
ко је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Н |
чице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не убио!...</p |
ју, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се наређуј |
од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше.</p> |
ваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да глед |
к вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред о |
очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... |
b n="74" /> <p>— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У место да су они сложни, |
дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето, моја!... моја!... је ли?...{S} Довека!</p> <p>— Твоја!. |
рно, сумануто...</p> <p>— Ето, моја!... моја!... је ли?...{S} Довека!</p> <p>— Твоја!... прошап |
лвер...{S} Мати... отац...{S} Станка... моја младост!«...</p> <p>Али у место револвера падоше н |
ико речи стају велика напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе |
утем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја |
зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим ро |
<p>— Ах, извините, молим вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни г |
нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно |
...{S} Али знам, то је све она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она скло |
имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p |
мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека ст |
есте ли гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви |
и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не в |
е сиња, што си ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и за |
сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> < |
ење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам м |
</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар ј |
се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се мног |
страдасмо!...{S} Ја зле напасти, мајко моја!...</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, и |
тешким јецањем...</p> <p>— Мај... мајко моја!... мајко!... врисну девојка и приљуби се уз те сл |
S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{S} Хоћеш?...</p> <p>Она се хтеде исправити, ал |
ша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... к |
се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно решење не обара се тако лако!{S} А правници |
ће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорк |
ам откупио својим страдањем!...{S} Пред моје ступање у Учитељску Школу, умре ми мати... откупи |
ораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брату... <pb n="133" /> је |
S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се м |
е нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много доб |
ахну дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови |
иједне ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваш |
је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, н |
видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице.</p> <p>— Нема општина ниједне ваше при |
је опколиле.</p> <p>— Јаднице!... јадно моје дете!{S} Мученице!... шапуташе она, лијући сузе на |
<p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S} Твој је посао |
в... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од наш |
и, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; |
црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро... |
<p>»Милица... откуд она ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом |
н из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа с |
..{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Го |
<p>— Гле ти паксијана како ми опорочава моју очигледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љу |
па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са |
S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђав |
S} И свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још |
некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће р |
ко чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго |
S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су они првих н |
рујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубиц |
оби, седи на столици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи прем |
мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздркта |
је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се |
му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи са |
а се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се |
да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за |
ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче...{S} |
ењеним гласом, из кога звони најжуднија молба и покорност, полушаптати, замуцкујући:</p> <p>— П |
ча веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица мах |
ати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материне, братове <pb n="202" /> и сестрине, да о |
ајући преклињања једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најс |
поче се право вашарско погађање, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у прет |
Међутим има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, т |
одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n=" |
лази он столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му пос |
она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо инт |
.</p> <p>— Добро, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити нове пријатеље је |
а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, |
атићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} |
а умрем овде... .</p> <p>— Оставите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчев |
ти, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p> |
ти Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она |
веселији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не м |
.{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А |
корак натраг.</p> <p>— Како... не, не, молим...{S} Има времена, други пут...</p> <p>— Е онда д |
па туробно одговори:</p> <p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам ника |
јући се узгред: </p> <p>— Ах, извините, молим вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако. |
њих има свакојаких.«</p> <p>— Извините, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте |
ље и седоше у хлад.</p> <p>— Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мал |
га сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p> <pb n="69" /> <p |
. сваки је почетак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало де |
ишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, |
S} Па ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чека |
у на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са неким малим изразом коке |
де скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне с |
Учитељу, иди кући сад, па знаш онога... молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} |
а ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као ш |
теде проћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути |
м на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапр |
у школи немате никаква посла.</p> <p>— Молим опростите...{S} Ја, знате, ’нако... стаде муцати |
да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што |
Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она б |
по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бит |
е, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се |
ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје бис |
ључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме |
ан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад је п |
и...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S} |
ти, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да |
е, као што се фанатик богомољац предаје молитви и небесном свету, заборављајући на све што га о |
<p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке словенск |
сују... они вас знају најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који остав |
ј, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам |
Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} Рибице...</p> <p>Љубица |
акопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни да т |
овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота да |
ко себе бојажљиво.</p> <p>— Школа! рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} |
у главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним израз |
ти кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, који у овакову расположењу не би имао краја.</ |
весело...{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, она му опет узе јед |
и што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, бр |
и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодсуднија уверавања о пошт |
осао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} |
{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријатеља и по |
... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Монте-Христо</title>?...{S} Онако ћу ја тебе, све исто |
о мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјаци |
ам узимала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема, госпођице, ниједне.{S} Свак |
сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресат |
обуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и, разу |
чекате учитеља?...{S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, |
тане сасвим одвратан!... <pb n="157" /> Мора га избегавати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бе |
ико имате часова рада у школи.</p> <p>— Мора, братићу!... настави Стојан са кућњег прага. — Зам |
опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путе |
еља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p |
апред, што му је обузело целу памет, па мора само о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен, т |
м никад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, |
вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак |
ко не може грешници опростити, сваки је мора отурити!...</p> <p>— Не, није то... оставите!... у |
у узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, |
и он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били |
пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело јој лице из |
ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети како му спада велики |
м... јер сам летос благовао...{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједн |
p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређивати... одмах... затеже он опет, избег |
диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека што му |
бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак ра |
ма некакав безумни израз, од кога човек мора задрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, што си ми таква |
довољно узрока за тешко расположење, он мора очајавати на овакову времену.</p> <p>Љубица изиђе |
а Вуксане, одговори му председник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само |
чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> навикне |
д мене непрестано... и у ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћ |
се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пат |
прегнутост мозга; ово што се непрекидно мора мислити.{S} Она изведе децу на двориште, пусти их |
се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и |
оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати... много, много! </p> <p>— То са |
преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми п |
..{S} Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити преко |
а и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> <p>— Да, одг |
моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му неста |
чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босоноги мали |
дничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, др |
им зрацима...{S} О, дивна, шумна српска Мораво!...{S} Па оне безазлене, срећне дечје игре!{S} П |
за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и крстил |
.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате јед |
сама са својим малишанима.{S} Али ипак мораде себи признати, да је највише охлади одговор оног |
потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно... сасвим се |
раво има!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање. |
ротовање своје родбине.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам м |
но срце!...{S} На првом љубавном кораку мораде наићи на овако унижење... </p> <p>Кмет и ћата од |
а дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и проговорити по неку међу собом.{S} |
апиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор.{S} Седе са њима и учитељка |
{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати...{S} Наравно, кад ко умре, <pb n="1 |
еветорицу... које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, глед |
/p> <p>— Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ |
аније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се |
списак свију потребних ствари, које се морају одмах набавити.</p> </div> <div type="chapter" x |
рло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута долазити к њему узалуд, али она |
ужност, заклетва верности мужу, правила морала...{S} О, тешко оном, ко би само покушао помутити |
и.{S} То је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и св |
ледица те слоге беше нечистота, која се морала трпети, и јевтине намирнице, које су још више уч |
} Јамачно се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. |
н свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и |
ињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...</p> <p>Млада, л |
ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега овог |
избегаваше сваки разговор, у ком би се морало поменути име писарево.</p> <p>— А новости... већ |
једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} Написао човек Министру |
са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце бли |
учитељу у друштво!</p> <p>— Захваљујем, морам на посао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се |
посла... овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како |
стати и рећи: извините, или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она |
чан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} |
синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извини |
се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два |
ајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајне, |
им или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над на |
у, рече Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погл |
у Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога чет |
ојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има по неког стариј |
тајте на табли.</p> <p>— То већ и онако морам... поједине округе, али опет не иде то тако... бе |
вог гимназијског школовања.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију као не |
говорити...{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће твоја крштеница...{S} Па |
управа ради већином против методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са ов |
..{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?...{S} Вид |
!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »д |
Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n="151" /> па јој напомену да ће |
ом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не мо |
рекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта против методике, јер и наша врховн |
пшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb n="8" /> у једном собичку, што је |
боји се оних неколико часова, што ће их морати провести са њим...{S} А после... <pb n="161" /> |
а, нема ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће једно од нас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гост |
!..</p> <pb n="176" /> <p>— Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са жено |
, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.< |
о, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...< |
лаву и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко с |
м погрешио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе |
ури Ђокић председника.</p> <p>— Полако, море, чекај...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао на рачу |
у не би имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме |
његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«. |
гласови...</p> <p>— Надлагује се свет, море, рече један одборник.</p> <p>— А ’нако вели... нас |
, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник.{S} Што ст |
њају се твојој лепоти...{S} Па после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> |
е, ово терање без кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство |
братићу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, ова наша хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти зн |
о врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени н |
и се свиди тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, так |
ш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по |
село, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па |
е, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по ру |
ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ов |
... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш как |
растрчали, прихвати одборник. </p> <p>— Море, село... шта село!...{S} Селу је свеједно: био му |
и радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд т |
к овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{ |
да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p |
Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећни |
А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко |
Са њима је он једнако рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли онога ономлањског, Светислава.{S} Узе од |
е читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни се шале, него шта мислиш?</p> <p>— Хм... шта |
ући очију, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у со |
ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те т |
е мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичко |
у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Море, какав ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скид |
зи, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу ч |
ним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!...{S} Кад угледа злато... хм... нема размишљања.{ |
им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љу |
143" /> <p>— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, |
ве необичне слике.{S} Најпре се стадоше мотати некакви црни котурови, које она лено распознаваш |
з врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати...{S} Нара |
а овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика |
љада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се |
гачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Г |
пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану промену израза на лицу јој, одгов |
{S} Следи се од страха, и стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њихови односи нали |
ди се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на |
— Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и преда |
кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и више, одговори |
е и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb n="56 |
Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.</p> <pb n="15" /> <p>— Јесте ли |
устој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље |
Једва чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под кој |
реши се на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе |
ао да му поскакаше <pb n="132" /> много мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати. |
као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у ду |
на, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање...</p> <pb n="98" /> <p>Изју |
у, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако сам |
цом...</p> <p>Сунце је село, навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, скупе се у веће гру |
е око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп <pb n="119" /> смишљаше да се крене д |
.{S} Само се раширене зенице упрле кроз мрак у неке <pb n="196" /> нејасне предмете, што се бел |
рак!... мрак!... свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни |
да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непровидан...{S} Најпре се само занесе, као |
није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само |
Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак нат |
ви и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ређаху некакве необич |
и напред, као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни непробојни мрак... и око |
ове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.{ |
у и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: н |
, расвањује... или са њене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази кобном месту, све боље с |
око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S} Он |
лони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не |
и, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити наград |
сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате |
лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у дужину, ст |
!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлости!...{S} Здраво леп |
е на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе д |
тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и |
се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђа |
њу, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У такој соби не мили ми се ника |
изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко гони...</ |
ату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па знаш |
разбацане пилеће оглодане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или н |
аву буру...{S} Остаде седећи, узимајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S |
разних руку...{S} Свеједно, макар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим очима |
/p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Одједном с |
урно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигу |
, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са неким |
се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} Обузела је не |
да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге |
ама...{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесмисле |
сле удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећ |
ђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен ина |
инистар полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, ал |
За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свему.</p> <p>— Добро, |
се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} Не |
ко се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} |
{S} Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути...{S} Образи се окаменили, очи јој стале, разро |
А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини |
срећна!...{S} Невидљива вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шебоје |
шна, нечувена мржња према овом јаднику, мржња осветничка, страсна, бескрајна... а вилице се тре |
..{S} У њој се породи страшна, нечувена мржња према овом јаднику, мржња осветничка, страсна, бе |
ним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено од нек |
и... закипела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта ниса |
м мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекл |
и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, са својим болом, бе |
прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијукну пру |
ам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, само да ниј |
звините... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте |
вори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се повратио?«... п |
кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не |
на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни про |
, вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осети како |
каква играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} |
знака живота...{S} Стакло!... мртав!... мртав!...{S} И она се таман спремаше да побегне из собе |
ез икаква знака живота...{S} Стакло!... мртав!... мртав!...{S} И она се таман спремаше да побег |
{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што ниј |
али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.< |
доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, те |
акле и стоје некако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пр |
> <p>Кад опремише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртва |
час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Одједном стаде гледати свесније...{S} Погл |
а, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али ј |
...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест она добро познаје то л |
ло тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест она добро позна |
...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, б |
ли кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му преда |
жи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз цело тело...{S} |
а њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по |
ија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за |
ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам |
погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! настави В |
воришту.</p> <p>— Овде, одговори Гојко, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у собу.</p> |
говори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако хоћете.. |
и пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
То је рђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање последње године вредило би вам в |
е ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обаве |
устане, па све наопачке...{S} Љубица се мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се ра |
на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> она страда!...{S} И |
<p>Љубица се разговараше, али се чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде |
о одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћете скочити, |
бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је |
S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово |
Врло озбиљна болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женска нега...{S} Може бити свашта... одгово |
а и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под |
ој се као какав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он |
беху исписани на његову лицу...{S} Прва му мисао застаде на револверу, који он не имађаше...{S} |
сећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуш |
е доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је |
се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се |
И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стој |
<p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетан |
тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?... не знам.</p> |
аше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само за тренутак да |
ма расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p |
{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се прету |
отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="1 |
, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и |
="154" /> <p>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се боком п |
А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} Сте |
мо се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити б |
што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два да |
клињања једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, п |
у претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује о |
вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саве |
за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А |
о је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у А |
изор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу набави.{ |
се продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како би |
испод Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су дес |
n="86" /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање своје род |
осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— |
оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја |
е одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљд |
х двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му прол |
ом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n="120" /> свију чуда и страдањ |
Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S |
: </p> <p>— Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и |
ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, како он рече, а у самој ст |
са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стоја |
сно подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже.. |
Перу... и председник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p> <p>Гојко по |
ећи се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше <pb n="132" /> много мрави за врат, стаде |
рац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка:</ |
и цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту сам |
роговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треб |
!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде се |
нало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</p> |
крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта о |
е, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо са |
разред са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема ве |
.{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p> <pb n="189" /> <p>— Мајчиц |
а, превијен и мало затубаст, нос; брада му обријана, необично развијена и истурена напред.{S} Ц |
реписивач у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види |
а да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У |
ромрмља, и више очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, |
, чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остав |
S} Пера је већ затворен; комисија, која му је одређена за извиђање злоупотреба, пронашла је вел |
плина, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и мука причинила.{S} Само не мога |
у, вичући узгред на несташну децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта л |
х очију сија љубав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не ка |
ади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучерање догађаје, држећи |
{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо з |
то муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, наро |
брзо притрча прозору...{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{ |
монолог и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, |
p>— О, пријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је |
лио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... ова |
марати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари познаници и смешећи |
аде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав |
а окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше |
и ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најзад |
S} То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворе |
че она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада.</p> <p>— А, хвала!... |
{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, |
приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица није има |
чи ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече о |
Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам |
у тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се |
а, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих |
Љубица израчуна и написа признанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита о |
за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека |
..«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине, несрећнич |
{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...{S} Г |
лајкову.</p> <p>— Знаш га сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игр |
е будиш, море... ком га везеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него |
једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да б |
уђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »опорочав |
риближи још више, погледа га и прошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати. |
и.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак како д |
м, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на |
И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, недовршено?{S} А знам, осећам |
сајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка |
p> <pb n="21" /> <p>— Рачунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љуби |
ц око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољ |
учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за |
иже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не пи |
изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћућ |
провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку, гледајући у страну.{S} Он јој притрча ве |
кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с то |
ели госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе и, климнувши главом, промуца:</p> <p>— И |
у израз скривеног лукавства.{S} Са лица му бије она позната надувена тупост, која је својствена |
сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и о |
ао га таман колико је требало.{S} Такав му је српски језик у свима разредима.{S} А неки предмет |
..{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако |
.{S} И она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала нешто налик милоште...{S} Шкргутну зу |
>— Шта каже? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде хартију.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} С |
ву и гледа председника право у очи, кад му тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, |
огаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе |
ек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се залеће |
Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у пол |
он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно ис |
говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице нека |
о нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влај |
е јаднику знала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете! |
и изазивала нерасположење; напротив све му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симпатиј |
аком његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо б |
и шта се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Од |
има дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кра |
је то?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини д |
, дркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по |
же још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући ка |
ш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, кад ула |
у се окупили пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али ка |
свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољац предаје молитви и н |
ово силно, разорљиво осећање и предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни |
ни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце? |
вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе св |
кметови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздр |
ожеш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, шт |
у мало одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше стр |
де у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет |
м њен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну једну своју руку на његово раме, па га опет |
у.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болес |
и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово |
га неко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо свак |
ђе пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна |
трпљењем да она прва проговори.{S} Није му непријатан овај састанак, напротив... али би он ипак |
и да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топ |
ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио цел |
читати.{S} Одједном пребледе сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отв |
а притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица ди |
, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пу |
зрогачених очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно ч |
же да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па то ниј |
{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, н |
зрађене задатке на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно |
.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... туж |
чело обузимати велико узбуђење.{S} Усне му пребледеше, задркташе, он поче неким промењеним глас |
<p>Љубица наточи лепе ракије и поднесе му.</p> <p>— Хо, људи!... красота!...{S} Па ту ће бити |
кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече |
е овај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам |
"58" /> обори очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријате |
у на раме, па одговори:</p> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> |
на, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече |
знате: нас новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили |
лу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разгово |
ко се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о светињи |
м уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати...{S} Н |
н, крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено, обријано; брчићи танки, жућкасти, с |
олази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чи |
ецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а брк |
кву објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз.</p> <p>Учи |
тоје под обореним капцима.{S} Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, |
се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и |
према њој још што осим жалости.{S} Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жел |
она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисањ |
!...</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту ча |
Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— Заборавих... промрмља збуњен Гојко, |
де у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господ |
приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и јутрос разговарали.</p |
, идући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је чи |
школском..{S} Пређашњи је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и |
...</p> <p>— Хајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али |
е много... опростите на замерци... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трља |
е само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење. |
старац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи |
е љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, |
муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не |
2" /> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Стојанов »низ длаку«, па то |
ар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, послушавши његов савет |
војски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође ов |
в школе и школованих људи, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао сведок њ |
ден, Гојко одједном пребледе, искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено |
да некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из безазлена детињства.</p> <p>Како |
њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широким рукавом од ко |
м... одједном затрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> |
чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} |
бузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p> <p> |
ади; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пи |
ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица становала |
ла и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, |
би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећ |
о осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и ме |
одједном сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како |
сно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зна човека — вели нам господин капе |
у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми |
ање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди. |
иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је |
«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрила собом све, и |
крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> <p>— Аха... |
ожење, чим је угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни ма |
а, па кад падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још |
овори учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше.</p> <pb n="3" /> <p>Његов озбиљан одговор |
у главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави генерал кад саслуша рапор |
е нађе са листом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се |
, премишљајући о разним плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ниш |
дом жестином понављаше овај израз, који му одједном постаде тако пластичан и жив, и што је најг |
и се обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и |
у.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица?</p> <p>— Јес |
ивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико је тр |
па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнак |
уно... </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никак |
се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, п |
претура у глави разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div> <p |
е, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци ни |
се осмехнути, онако ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око |
венило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само по |
егова жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и д |
>Гојко се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча гото |
оговори Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече |
квој њиви?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p |
ђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, која га грејаш |
ога плота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погн |
и.{S} Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљније |
<p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дро |
ске речи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, |
јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна |
опази такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је в |
врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... |
се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде ру |
оја се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део њего |
лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је п |
к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, ко |
Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа.{S |
је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти са |
/p> <p>— Не бригај...{S} Трчи! одговори му Стојан, млатајући рукама уплашено.</p> <p>Гојко обод |
— Таки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивал |
у како не умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег приз |
дирам!</p> <p>— Није требало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испре |
</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко |
ибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</p> <p>— Она извесно врши какав мушки посао.</p> <p |
о ово лице...{S} Слабим гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!. |
ди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била несвестица... |
е безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима |
угог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мис |
се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одг |
пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба |
Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила за времена — а то је велика срећа |
а и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само ако му то савест допушта...{S} Осећај |
гледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, до |
ст сељак, прилазећи учитељу и пружајући му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школск |
напред! викну пандур оштро, показујући му место пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викн |
p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и |
скитница, него државни чиновник и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док |
то год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, |
»далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке се расклапаху и |
м на устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, а п |
де ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с предмета на предмет, а он само |
кроз баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, |
је се не опажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па необично светлуцају испод меснатих к |
розора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота |
к, болестан!... узвикну она, загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив г |
> <p>— Седите, рече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, р |
један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друг |
о смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себ |
, па се јави само капетану.{S} Испричај му све, али разумеш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да |
да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</ |
каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се |
има и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше |
сти све то скрива од људских очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} |
итељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар с |
наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како |
које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да ј |
p>Стојан се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса |
...</p> <p>Он се осетно трже и одједном му се промени лице, али кроз један тренут стаде га пола |
у, стресајући се од хладноће.{S} Стојан му са прага од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, бра |
како, а летос јесам... често.{S} Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, |
се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски:</p> <p>— Идит |
туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!...</p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је њу вол |
арац помоли <pb n="110" /> из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унут |
и узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим преблед |
<pb n="175" /> од његова изгледа, него му одговори онако, гледајући некуд по зиду:</p> <p>— От |
а о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, |
аху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан, суманут...</p> <p>— Загледал |
атке са наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше неприродно накривљен у страну.</p> <p>Путн |
. шта село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Не |
а право причинити му страдање, само ако му то савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче |
м да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заје |
му постаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер |
болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће |
} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који о |
мора слушати!«...{S} Али сад осети како му спада велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, к |
рзао се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме д |
и отиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ов |
њен, <pb n="108" /> гледајући тупо како му друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар |
. отеже председник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> |
израз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном |
о, и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо. |
оре... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па ст |
о, показујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је било.</ |
а јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су и |
ја живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерно развијено: руке дугачке, допираху д |
ти, усне се искривише и затресоше, цело му тело задркта, нарочиту слабост стаде осећати у колен |
но развијена и истурена напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне |
и и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нека снажна струја, која га преобрази: |
опуштење да поседи мало у школи... мило му посматрати овај занимљиви рад.</p> <p>Одједном се ст |
> <p>Гојка обузе пријатна топлина: мило му што она сама везује своју судбину за његову, па и он |
а и милија од свега на свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол |
, не могући ни речи прозборити.{S} Само му унезверене очи прелетаху са писарева лица на акте, н |
S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... н |
ао дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ва |
Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он |
S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом |
н зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцен |
да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> <p |
о да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута...</p> <p>Ч |
Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора само о томе мислити.. |
е, тако је, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама ч |
и огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколико речи.</p> <p>Љубица |
ојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако |
ечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, он ос |
кући раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на само, па се од |
ав предао тој установи, и све време што му остаде слободно ван школе, употребио је на послове з |
{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да |
он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачу |
ј присебности и захваљујући случају што му се језик тако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и |
ратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на |
<p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То |
на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p |
је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало животом срце и ду |
али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место.{S} Само тих |
зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну |
олан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто |
гледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му задрхта од узбуђења.</p> <pb n="109" /> <p>Гојко мах |
иран, као кад лежаше на кревету, и опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... |
је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и разгледала сваку шару, запазила сваку |
лазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколика нагађања муњевитом брзином. »Отпу |
сав, пребледео од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и |
аса пливао у задовољству...{S} Смешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сеч |
.{S}Седе неки људи... у магли... играју му котурови пред очима... зелени сто...{S} А онај на вр |
ма своје учионице, намрштен, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих дв |
.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни ога |
о.{S} Пажљив посматрач опазиће из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разум |
кретенасто, немојте га уписивати, шапну му она.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одговори јо |
га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, па одговори:</p> <p>— Реци |
Најзад се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет с |
<p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни...{S} Исприча |
па опазивши на себи његов поглед, махну му главом као претећи.</p> <p>Љубицу одједном, после ов |
по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... некако |
ошћа црвена полицијска капа.{S} Увек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази |
шалу: он је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жен |
по и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар поди |
одиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло |
таја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост, али се јасно чита на њему |
страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи израз т |
настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо ов |
.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак |
етине година провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозом ид |
ије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и поглед |
читељима.</p> <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, к |
добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стр |
јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... св |
сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, |
слове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и д |
пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у к |
шља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, пр |
глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет н |
Под крушком онде...{S} Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрадовом, одговори она тихо, ла |
онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њен |
да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући г |
очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и какав ј |
тупу не уплетоше њене руке у косу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу... |
Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и ве |
.{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај |
учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо |
а му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже од ове нов |
обичне женске нежности, која влада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, |
тај корак? — Дужност, заклетва верности мужу, правила морала...{S} О, тешко оном, ко би само по |
суве даске.</p> <p>— Охо, имаћете добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух |
покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Та |
нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитала његове мисли, па се ј |
p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одмор |
а ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о светињи школској!...</p> <p>Она хтеде још |
онекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешто пријатно, рече она, гледај |
ону руку, која му је толико страдања и мука причинила.{S} Само не могаше ништа проговорити: ст |
ачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа ка |
осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...< |
ним нехатом, ослободи се одједном свију мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога све |
е остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања...</p> <p>Љубица се показа на испиту н |
ћан; нема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густ |
ако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не знам... управо овај... нисам ни |
обом... једнако, довека...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} Добро, |
је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала као окаме |
ом и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p |
е беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} |
и на Гојково питање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти ост |
болно лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доиста стра |
ам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и |
нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке.</p> <p>— Хоћемо... или управо не знам ни ја.{S} Т |
и истине!...{S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикује јадник очајни |
со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два |
ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у мини |
n="159" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, према скоков |
..</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће!...{S} Зар да разори с |
само покушао помутити јој срећу, тешком муком стечену, давно очекивану!...{S} Та она је цео жив |
исповест.{S} Љубица је причала тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} Пос |
не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не бу |
<p>— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни, из дана у д |
усијан образ и тако остадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати св |
ескочи све степенице иа вратима, па као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спр |
свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није |
ч, као што се очекује гром после севања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива унапред и предвиђа |
длучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш |
} Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p> <p>Поведе се р |
јој плану из груди; струје многобројне, муњевите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде |
оз главу му пролетеше неколика нагађања муњевитом брзином. »Отпуштен... премештен (камо среће!) |
, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој |
као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?... <pb n="85" /> Куд оде о |
, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се око себе, као да |
ој се у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше по далеку недогледу, показујући ја |
ише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... навалише неки бурни осећаји, |
, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени камен, |
{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким пре |
ај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је обасјаше коси, врел |
кше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлачи... |
о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!...{S} Свеједно, и |
и и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се н |
загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</p> <pb n="204" /> <p>Љубици с |
шићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као |
аздан!«...</p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па |
ектрине, обрће главу унезверено и нешто муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта одгов |
ати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо и |
... мало послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рукама.</p |
ростите...{S} Ја, знате, ’нако... стаде муцати пренеражен ћато.{S} Јадно његово рањено срце!... |
<p>Гојко се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не знајући ни сам шта говори.{S} До |
врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> <p>— Имам посла... овај...{S} Веља!... ха, |
не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, |
Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољи |
те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве |
ај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку |
p> <p>— Јаднице!... јадно моје дете!{S} Мученице!... шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну |
е могу више овако!...{S} Ово је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се и знати да је |
! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за на |
заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за |
по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да |
груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву. |
.</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p> <pb n="19 |
е жалост, гледајући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад ре |
сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше мисли прелетати и з |
и...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их |
кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ |
како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, господине, остави |
ијатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{S} Шта је о |
оре неке словенске речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> < |
никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам да је т |
н удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је |
а одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи чо |
рачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час нар |
> <p>— Па немој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као |
О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам треба новаца |
амо седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја б |
чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа мајк |
Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... |
понекад искривљене у страну од тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Г |
дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити кри |
..</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братићу, овај...</p> <p>— |
ова и много других!...{S} После наступа мучно и тешко школовање у Београду.{S} Неколико пута је |
ени, опијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио |
Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта |
</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Г |
ркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и |
ори му:</p> <p>— Она извесно врши какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, који гледаше |
} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... он |
ци смрче пред очима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, ка |
е и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и много других!.. |
ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће |
е, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако |
да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап.{S |
оницу и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге п |
на плетена столица, ковчег са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела |
гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад пи |
.</p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!< |
ојазан што се ремети ова стална тишина, на коју се човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, |
ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде причати о себи, о раду у школи |
.</p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ |
" /> поцепаних поњава, па трчи на ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештен |
има тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без наде, в |
клупи, неколико сељака и мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено женско чељаде.{S |
тила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне речи, али при најмањој неповољно |
очи прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком |
Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без |
већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање...</p> |
се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега |
{S} Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, коју он ни |
...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрд |
сокаке право потесу...</p> <p>Одједном, на улици, код последњих кућа, изиђе пред њега нешто шар |
<p>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опр |
А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љ |
ше усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћут |
од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прстима...{S} Соба није закључана...{S} Ено ормана!{ |
лева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} |
пе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} Одговори |
ити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше |
исару, погледајући лукаво, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућ |
и се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким од треша |
де, па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за ве |
обро, одговори он гледајући само цифру, на колико је гласила признаница, па немарно забаци харт |
збиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, чим <pb n="92" /> је Стојан саопштио Гојку н |
ко двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, на једној клупи, неколико сељака и мало по даље, на вис |
на.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће немаш... одговори он и стад |
инама, на прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чистим зас |
лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} |
то, покривен белим као снег застирачем; на њему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као |
че закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi |
И они ме сви гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и |
огосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весел |
ато.{S} Јадно његово рањено срце!...{S} На првом љубавном кораку мораде наићи на овако унижење. |
.{S} Како сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гну |
сенас могла, у овој истој постељи...{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу оства |
ређоше у отворено сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића з |
ко милостиво примио... пропао бих...{S} На мене скочише у школи два најодраслија ђака.... због |
ла срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неко |
о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друш |
иде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше великим, јасним, лепим словима, написа |
Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост, али се јасно чита |
издала је снага, па се једва креће.{S} На последњем камену стаде и погледа пред собом тупо, не |
ојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, б |
ом пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, |
мешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, |
икујући на неким местима страховито.{S} На средини цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела |
ет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила. |
обом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи св |
— Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да куп |
отица!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задово |
ад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л |
, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га |
ој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени камен, који је |
.{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би све униш |
напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала |
ничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељск |
чију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи |
, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Ид |
уљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па с |
ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њ |
?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магловите зебње, п |
о, <pb n="152" /> као да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа д |
у, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...</p> |
часовник зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огл |
њу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну висок |
што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, убијена.. |
уда и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу као еле |
ој је овога тренутка страшније од свега на свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише |
а плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Ка |
е и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла |
="208" /> <p>Прогнаше деца чопор говеда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина трепери прем |
нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказивати, чем |
е стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесе |
д плача, леђа грчевито одскачу; погледа на двориште — писар натмуренији од густих облака, корач |
ецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући камџијом |
са овим јадником!«...{S} И она погледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица |
вима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај |
се одједном издиже на прстима и погледа на прозор.{S} Ништа... мати јој се сагла, нешто се освр |
ну главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп <pb n="119" /> сми |
Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... чекам т |
ити стално — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.</p> <p>Љубица, изненађена овом смелошћу |
«... узвикује јадник очајнички, па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тог |
ли и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море д |
вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерав |
ни страдања...</p> <p>Љубица се показа на испиту необично пргава.{S} Како је радила преко годи |
па мотрећи на непрестану промену израза на лицу јој, одговори:</p> <p>— Смртни смо сви... није |
решник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтел |
призором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обој |
м сном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.</p> <p>Наши путници наиђоше на о |
о; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се ч |
хано«.{S} Према томе, и количина трошка на гозби одређује се дужином времена, проведена »на вла |
... онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, тешко мени |
ели он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној |
да потписујем спискове, али сам узимала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема |
з дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И о |
ази забринута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па само њом живи, само јој је она у гл |
мораде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и крстила се побожно, онако женски: знајући сам |
ама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше руком...{S} Можда је то |
не ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се променило, добило самртнички изглед, |
а преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена р |
ћи и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа писарева, па је одмах обуз |
је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ ни |
од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, |
их, зрелих крушака... једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу.. |
више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у шко |
омне терете...{S} Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он |
играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} Али |
нувши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта |
жртва самртникова, с којом се он опрема на далеки, неповратни пут...</p> <p>— Јадни мој братићу |
ствено, као да се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се приближава, а ваздух постаје гу |
о да би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се |
се испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се |
била младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше |
раја ћемо, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу гласно |
трча; лице му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га з |
помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, сам |
но уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љ |
м она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од ра |
ом Министра просвете, па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и |
ан осмех, помешан са презирањем, заигра на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па |
их учитељица!...{S} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то з |
аним, узвереним очима, тражећи одговора на ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени |
длази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учионицу, Љубица се тресе од пл |
е... само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гој |
а....{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па о |
цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} |
!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто на |
повратио?«... пита он, отварајући врата на соби...</p> <p>Пламичак лојанице слабо осветљава мал |
олским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде изненада |
; очи му прескакаху несвесно с предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се |
и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни р |
ана жива радозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би |
да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јо |
воза...{S} Она скакуташе весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после ј |
(она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том п |
м у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, жив |
и га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга по |
езверене очи прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби |
тње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте |
... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врата, затим се |
аћо!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце |
и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало |
еној симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због њене самоће и сирот |
среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену л |
правници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи!... — ре |
и... или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не |
<p>— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне нов |
пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> < |
Гојку засветлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па одговори другу |
оче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а |
а у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде |
што, јамачно има...{S} Али један поглед на ове малишане довољан је да раскрави залеђено срце и |
, он претходно скрену учитељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки но |
за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркута |
ко ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... к |
што тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му пореметише досадањи мир и уса |
ила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила. |
наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубиц |
ин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога среза, господина Перу... и п |
њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани! |
ли не могу да <pb n="56" /> се зауставе на једном предмету, но само пролећу, увећавајући још ви |
од изненадних догађаја... оставити све на страну, па живети... живети славно!...</p> <p>И Гојк |
о и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком т |
Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} |
н се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као да се |
<p>Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да |
у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Бо |
аче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље...</p> <p>Неко груну врата, покушавајући да |
ки рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се из |
је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко |
његову лицу...{S} Прва му мисао застаде на револверу, који он не имађаше...{S} Свеједно, добар |
о га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратни |
му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту само пуста празнина.{S} Он осети да је ост |
е затури, очи се помутише, и она остаде на његовим грудима као полумртва, онесвесла...{S} Доцни |
.{S} Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за |
леда се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мис |
, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен белим као снег застира |
оследње време и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз |
у казати, само теби...{S} Тражићу негде на граници... далеко... какво најгоре, најусамљеније ме |
кривила, раскламитала...{S} Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање су |
..{S} Чујеш ли?... '</p> <p>Љубица седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је оста |
и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, опиј |
еку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посма |
се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се не |
S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, в |
ибирала, размислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судби |
аборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па то није ништа |
а, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој |
ти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Бре |
ити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем |
еда потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком прек |
нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{S} Она скакуташе весе |
ави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, које растера псе и приђе му с оним |
одговара другарском разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега.</p> <pb n="131" /> <p>— |
ши се трагедија!...</p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше стр |
би несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> |
и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појур |
p>— Уређујте се, скомандова, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу |
многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љуб |
Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао руч |
мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајау |
преко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то вре |
ишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јес |
очекује никакав посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поре |
а изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Ис |
из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, мла |
.. хтеде много... па се одједном издиже на прстима и погледа на прозор.{S} Ништа... мати јој се |
це!...{S} Љубице!...</p> <p>Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо гла |
часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, |
ти.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће |
Мученице!... шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала |
Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широким рукавом од кошуље, па |
оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, па одго |
д опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо пр |
ца свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, ч |
узе чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у м |
ни, дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему и само једна усна малко... врло малко повукла с |
остаде слободно ван школе, употребио је на послове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио ку |
{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође |
ати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајч |
ма из школскога рада.{S} Прионуше обоје на посао...</p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га |
ељ и управитељ школе орловичке, упућује на своју дужност.</p> <p>Опет се продужи разговор.{S} У |
тљава малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се наднела стара сух |
ад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} После з |
се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога говорника.</p> <p>У току разговора Веља и |
сао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезати...{S} Ватра јој плану из |
на земљу и наслони своје уздрктале руке на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и |
} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв |
иште околишним разговором, па тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не |
ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, г |
ле воћке, накривљено прошће, сухе гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не ми |
о заборави ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} |
екакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговори |
о му се пружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да још ма |
.. вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешт |
уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и превуче ша |
брве танке, уздигнуте и оштро превијене на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ок |
ех не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како |
врата, па кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и преплашена, па као да се пр |
к!...{S} Хтеде ређати још друге промене на себи, али се одједном стресе и навуче покривач на гл |
а њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије кр |
усто обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегну |
ешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— Па... треба |
женио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учитељска по |
аспитачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне речи, али при |
оходама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразговара се, на |
а.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор. |
згоде, а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћам |
, па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом |
е мисли, јер је избегавала свако сећање на прошлост...</p> <p>Сад настаје живот, прави живот!.. |
у опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} Паланачки речник је за |
/p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</ |
ну.</p> <p>Путник се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са св |
: »Управитељ школе орловичке«... а горе на врху великим словима: »Краљевско-српска основна школ |
д се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и забавити.{S |
тро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му |
еленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у ви |
ешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он о |
се између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици |
S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе |
{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Морав |
нски, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, |
ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На |
читељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет |
беличастосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на вели |
тадоше мисли прелетати и заустављати се на разним другим средствима освете.{S} Све беше испитан |
ши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p> < |
же да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S |
уги...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њем |
не скриваху своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога гово |
в, реши се на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече у |
бљеном старицом, која се, ослањајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасв |
и шумити, не <pb n="65" /> осврћући се на човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па их о |
главе и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Другом приликом опет увреба Гојка, |
хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа ово |
рдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писареву. |
вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} |
веће, разноврсне слике.{S} Одједном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и показа вели |
емештај на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали |
ај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор...</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не дижу |
љус!...</p> <p>Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му |
{S} Часништво орловичке општине дало се на посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.< |
ешко.{S} Некакво велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не пре |
оје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важни |
ази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше б |
у учитељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се |
...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да |
ко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради че |
те...</p> <p>— Не бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о неч |
ека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, |
малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако |
> <p>— Погрешили сте много... опростите на замерци... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мело |
е знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и онако морам... поједине окр |
> <pb n="166" /> <p>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их |
маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас зг |
од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, н |
овијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам |
итрча весело, са изразом необичне среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју кривиц |
изи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испи |
сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле |
вчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица остаде скруше |
помињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p |
а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, крупан |
има десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да б |
се осврташе, збуњена, погледајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.< |
лаву.</p> <p>У том се отворише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. |
е љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} |
ти и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања |
усти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно по школи |
ло, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, ст |
врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, према скоковима коњским, а он не види и не о |
66" /> <p>Љубица се све више навикаваше на писареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични до |
и?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речим |
} Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњ |
готово не споразумевајући се, поседаше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танахним крилима п |
ђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{S} Најпре је |
...{S} Исто онако миран, као кад лежаше на кревету, и опет му исто онако исписано на лицу: »О, |
чи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вратима учионице дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан |
ови ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољ |
у, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране.</p> <p>— Шта ћу, старост је, брат |
где икога свога.{S} Отац јој одговараше на сва питања, али оним истим својим изразима, с којима |
па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида п |
е Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му ла |
е ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још |
абреклих од једрине шљива, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околину беше ча |
иге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је |
доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђ |
ли осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртош |
да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, |
је!...</p> <p>Кад опремише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде б |
.. вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...{S} Као муња шину |
...</p> <p>Али у место револвера падоше на писареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим но |
какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело ли |
кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...</p> <p>Беше то збиља необичн |
ца се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели |
да сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота осмехиваше, к |
јеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана дођош |
дба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да б |
ви, видевши колико су заостали, пређоше на посао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пун |
е сањарије.</p> <p>Наши путници наиђоше на оборену кладу на самој обали, па, готово не споразум |
на жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са |
то лице, научила је читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала |
још јаче истиче онај јединствени израз на окамењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«. |
..{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па |
приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив <pb n="40" /> поздрав једва климну глав |
ху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини |
вот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она |
љени, приљубљени, опијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{ |
Чим се отворише <pb n="115" /> врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, па |
гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра руменило, <pb n="152" /> као да некога |
еторицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ нав |
егових леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женск |
терао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, |
ичина разреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше полако |
вет!... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омр |
оја га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, к |
је радила преко године, тако настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не по |
<p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним ос |
а робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беш |
са писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и пр |
но женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиздизаше главе, и што |
, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пл |
ити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије мишљаху.. |
д има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као код правих кућевних љ |
ниједна не интересује оним што се ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинске ствар |
сте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} |
уди се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод кревета, сав мокар, као да је тек из в |
згубио...{S} Љубица <pb n="114" /> седи на столици као окамењена, чак јој и глава остала још ма |
он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала као ок |
...</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и |
ешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички о |
Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на |
чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и н |
ави разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div> <pb n="116" /> |
S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако је некак |
обом и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судниц |
се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим.. |
ом и старојком заверише се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити к |
у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> |
ао да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап |
.{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, |
<pb n="95" /> <p>— Разуме се...{S} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе |
заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он тре |
јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите |
ближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је пренела оно мало си |
, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледал |
/p> <p>— Теби, синко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправит |
бузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> <milestone unit="subSection" / |
} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца зн |
<p>— Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то још без |
сао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатниј |
ланови Учитељског Удружења беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли д |
о страдање и нека дивљина беху исписани на његову лицу...{S} Прва му мисао застаде на револверу |
адава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} Срећа те држава даје пл |
<p>Прва писарева похода по том не учини на Љубицу такав утисак као последња.{S} Она изиђе из уч |
Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, провели |
те, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрв |
је тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно г |
стави Стојан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли д |
на школским вратницама.{S} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља |
вахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми с |
иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, |
у веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чин |
<pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем |
за тешко расположење, он мора очајавати на овакову времену.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно |
нерасположено, као кривац кад се ухвати на делу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на |
Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, в |
вети тако безбрижно цело лето... лежати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погл |
..{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет. |
тако настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуп |
оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим |
екако смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вратницама.{S} Она провири на врата и таман |
родужио пут, само да не мора одговарати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Ш |
ри руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова са одборницима и та |
у песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвор |
ште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} |
ре, за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред тих сањарија, он се тр |
у...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху |
ај разговор, који је у по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак расположио, па допун |
ли се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> <pb n="14" /> <p>— Виде |
ти по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, ново друство, |
даћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n="27" /> <p |
да.!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављање и утврђивање тежих ствари, које се лако за |
не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, д |
, настави Веља, избегавајући одговорити на Гојково питање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а |
бичне дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осе |
те преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш...{S} Кад је ч |
«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако ради учтивости, а |
зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу прекорно.</p> |
мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па |
и бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него |
петан слуша моје причање, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, причала...{S} Ви |
добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде род |
опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чињеница, тако учисмо у пс |
врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материне, братове <pb n="202" /> и сестрине, д |
нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен |
и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану промену израза на лицу јој, одговори:</p> |
{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће твоја крштеница...{S} Па после...</ |
} На првом љубавном кораку мораде наићи на овако унижење... </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи с |
журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес.</p> <p>— Ст |
.</p> <p>»Како то, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а г |
ује, он јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадни |
молитви и небесном свету, заборављајући на све што га окружује, осећајући само сласт и блаженст |
..{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као махнита...{S |
одједном, мало отежући речи и застајући на неким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам дошао од ку |
е <pb n="72" /> сеца гласом, узвикујући на неким местима страховито.{S} На средини цркве, око и |
Илић... изговори он оштро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова |
дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.</p> <p>— Т |
китао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к сто |
ош једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу |
двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тре |
поцрвене, задркта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јеца |
задовољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{S} Мисли, те црне мисли ни |
одређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два доб |
са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, |
и кровова у ситним капљицама и навлачи на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога се највесел |
а се опет приближаваше стању, које личи на врућицу...{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, запе |
пре то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких очи |
а да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И о |
е, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа, па треба пр |
еличанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огле |
ецу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше.</p> <pb n="3" /> <p>Његов о |
..{S} Комуна!!... дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место.</p> <p>Об |
н доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до |
аборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу. |
<pb n="64" /> поцепаних поњава, па трчи на ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и |
и он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом као претећи.</p> |
Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{ |
и пред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен. |
оче нова година.{S} Веља доби премештај на железничку станицу, где је оно држан збор, а на њего |
исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} К |
кит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то, |
дном стаде јој наликовати овај тренутак на један часак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако |
е трже; поче опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога нов |
ланац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о |
ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа њег |
зину, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама...{S} Пријатно је ово осећање, али она |
весела, спремила се, прикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; в |
ека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро... нег |
у у друштво!</p> <p>— Захваљујем, морам на посао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет з |
и рећи: извините, или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... |
>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених враних |
утра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо |
да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је мн |
нам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све он |
ичак кандила, што трепери пред распећем на врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму |
себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко у |
S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обр |
коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу писар отпочео напад, по свима правилима донжуан |
на изиђе из учионице са обичним изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за |
сечно а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведоше решења у протокол, договорише се |
ту пред комисијом, и писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и од |
чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко непрестано преврће уписницу, р |
траху.{S} Он подиже главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца с |
Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из |
о им прође читав час...</p> <p>Одједном на прозору, споља, стаде се помаљати црна чупава глава |
јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрктале руке на њена колена. |
ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда је ово претварање...«</p> <pb n="59" /> |
слила... стоји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, пре |
вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опрост |
ством и чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије...{S} У његовој кондујити стајаше |
то јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} |
о писали? узвикну он, показујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне |
и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично |
н и удали се са неким значајним осмехом на устима.</p> <p>Стојан, који стајаше више учитељице, |
на својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али се брзо на |
овим искреним другом овако са масницом на образу!...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога |
побацани по столу, или наслагани један на други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну рак |
и напослетку јадник, намучен, озлојеђен на цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајни |
писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љуби |
знали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. <pb n="158" /> Довољно узрока |
више ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред к |
се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, па стад |
лицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо |
окусио домаће среће, раскућио...{S} Као на електрици!...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко и Љу |
е нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни пр |
кај...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао на рачунима, одговара председник, смешећи се.{S} Ђавоља |
го штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прош |
о напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> |
може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече |
ита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окр |
атите ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања зе |
незду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разле |
и капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше он посматрајући село, које се, окићено |
јко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим |
опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном старицо |
би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је д |
вањем, као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена јо |
роћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене с |
— Више је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Го |
писана.{S} Нову официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуч |
да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну |
не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута. |
ебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди за |
удруженим силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p> |
мели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, која вла |
дом леденом кором.{S} Налактила се тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па глед |
вљају светлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду |
је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заог |
здо љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности мужу, правил |
>— Ко то лупа ноћас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у соб |
ала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«...</p> <p> |
е...</p> <p>И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p |
та; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом |
ају је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гл |
d> <p>У орловичкој школи све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљиво... на |
ељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се ди |
слабе, изнурене груди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка |
и вршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу нова |
иђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час з |
заједнички над селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају усамљени...{S} Почи |
тра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори вра |
чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— |
p>— Па кад дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, д |
утра...« и тако даље — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле потпис: »Управитељ школе орлови |
кревету, и опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} |
бојажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти |
е, после скромне вечере, легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Ч |
гнувши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учионице.{S} Чим полицајац уђе у шко |
у читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} Паланачки речник је за овакве разговоре в |
ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, толик |
, који се наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску преданост.{S} Женска душа не тражи смисл |
</p> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а ле |
ури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нема стана у школској зград |
и поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише... због њега с |
ти...{S} Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу.{S} Господин Пера отв |
> <pb n="44" /> <p>После пређе разговор на плату.{S} Писар с неком нарочитом интонацијом исприч |
мо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесним људима... да на |
одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако кре |
ледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрн |
ашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни се шале, него шта ми |
и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срц |
он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не |
ном се код Љубице појави нека одлучност на лицу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љуб |
/p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учит |
заплели... не може да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач се покрен |
сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову дужност!;...{S} Колико је ту помешано мил |
олици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио |
се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па глед |
ром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; н |
сечена, клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измач |
и она одједном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се расветли цела с |
p>Наши путници наиђоше на оборену кладу на самој обали, па, готово не споразумевајући се, посед |
138" /> <p>— Онда... е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се.</p> <p>Љубица сл |
етке жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па необично свет |
руги писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учи |
узвикну она весело, намештајући чинију на сто.</p> <pb n="192" /> <p>Проскитао си се много, па |
уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здрав |
ске.</p> <p>— Охо, имаћете добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачн |
задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледо |
.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко н |
<p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним поглед |
између ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, |
/p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш |
плашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У опште, сваки |
на благајни, метну му пријатељски руку на раме, па одговори:</p> <p>— Реците му: сањам оно што |
о...{S} Стоји он онако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, |
таде, приђе му и метну једну своју руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа својим велик |
ан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни...{S} Испричајте све |
</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати зној |
кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред см |
ти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та необична школс |
ма?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> махну |
та село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него |
јзад се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стад |
ле се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и |
кнота и стаде их купити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираш |
бразу, па одједном, као посечена, клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајец |
више је издаје снага... глава јој клону на једно окопано стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну |
ми у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јес |
, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љубице!...{S} Љ |
твори капак, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одједно |
} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, м |
адба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — цела свадба — |
се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу |
овори, али Љубица обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писм |
путић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га |
бица се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би д |
дник, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. </p> <pb n |
тку капутићу и накривљеном меком шеширу на глави.{S} Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу |
одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.{S} Обоје се само |
дмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиро |
а, јамачно је однесен или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога |
јући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те |
еобичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави |
ибало, све је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што их је о |
учитељ, а око њега стајаху и одговараху на јектенија десетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде з |
Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у свој |
екидно мора мислити.{S} Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде бри |
Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него |
се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, <pb n="42" /> престиже га и сама рече: |
раду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толик |
{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило |
.{S} Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, же |
, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном |
јим несташцима и строгим тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог из |
опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у |
се проводити весело...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страда |
ли се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} Старала се да више не мисли, док је не п |
толике ствари, чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, |
променљиву истину, прочитајте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала |
обро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он с |
рочитом намером он прекиде разговор баш на овом месту... </p> <p>— Камо вам онај колега, рече о |
вом прашином.{S} Једва чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну |
ћна рођена!...{S} Бог ме је проклео још на самом рођењу!...</p> <p>— Оставити!...{S} Никад!...{ |
ба... само кажите.</p> <pb n="87" /> <p>На тако пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали |
ишина, на коју се човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку ка |
одређује се дужином времена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још један од Бокићевих пријатеља |
во.</p> <p>Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љ |
ти и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узнемирен |
имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад |
апетан строго наредио да још летос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <pb n="22" /> |
и у овом случају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за ч |
подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако ј |
не по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне |
аз лица?...{S} О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...</p> <p>Млада, лепих цр |
редом разгледаше све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{S} За ње |
потребних ствари, које се морају одмах набавити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примил |
да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало поц |
ак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећ |
тручно и занимљиво, али учитељице често набираху устанца, пропраћајући по неке изразе шаљивим н |
он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" / |
над косом, по којој се пружило село.{S} Набраше зрелих, сочних, набреклих од једрине шљива, па |
ружило село.{S} Набраше зрелих, сочних, набреклих од једрине шљива, па се испеше на хум.</p> <p |
ури напред и понекад се намршти од нове навале мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба См |
{S} Доцније, кад се мало прибра од прве навале осећања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу више |
дима страшно, мути се све пред очима... навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, |
а ли се то све одједном угаси под првом навалом громовите буре живота, или се само нахватао пух |
мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од |
ече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, одговори му |
шице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу.{S} Г |
још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</ |
би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чињеница, тако учисмо у психологији.{S |
/p> <pb n="66" /> <p>Љубица се све више навикаваше на писареве љубазности, и сад јој беху сасви |
или друго штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који би |
ети ова стална тишина, на коју се човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, сувоњав мл |
рактеристична несразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим о |
} На тако отворен разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се улевају |
се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и сама о |
што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи господин |
покојником. <pb n="101" /> После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ства |
тупати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је |
с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љубица |
ше као васпитачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне речи, |
сам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p>Велимир јој стаде говори |
..{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чињеница, тако у |
Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), |
у и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес.</p> |
е и оде улицом...</p> <p>Сунце је село, навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, скупе се |
алије вина, па после све више и више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада нек |
идимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна |
са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога се |
се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу пријатним за |
ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећ |
дњи уздах пред тешким сном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.</p> <p>Наши |
у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, густо?...{S} Иде, иде... плива... све |
оде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одговара она механички, више |
зостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: о |
чке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше неприродно |
мирно, марљиво... наставници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропуште |
гледајући је значајно...</p> <p>Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти |
е смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, р |
очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{S} Мисли, те |
ке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и |
испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Г |
омене на себи, али се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} Старала се да више не ми |
Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нераспо |
о, хладно...{S} По целом небесном своду навучен је суморан покривач загасите тамне боје, из ког |
...{S} Стаде разгледати прозоре... свуд навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих мо |
ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Г |
ом.{S} Кроз главу му пролетеше неколика нагађања муњевитом брзином. »Отпуштен... премештен (кам |
осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана в |
жи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...</p> <pb n="80" /> <p> |
ше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мал |
ицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p |
окљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандура из среза...{S |
ко отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице |
сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу.. |
Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе х |
још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкање сабље |
да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива према ње |
ешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим другим разредом, ј |
САО</p> <p>Светолик П. Ранковић</p> <p>(НАГРАДИЛА МАТИЦА СРПСКА СА 100 ФОР.)</p> <p>У БЕОГРАДУ< |
S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бити чеврти!...{S |
мрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке.</p> <p>— Х |
/> који се код почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени |
жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово |
бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, ву |
ни не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, п |
ји, која мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно један: жалост, сауче |
е иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зра |
од ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пл |
то...{S} Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо и |
м и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу.. |
а по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешт |
ој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али куд ће?. |
вена неправда, једно неоправдано насиље над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ни |
нкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом трепере светли сунчев |
веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и з |
умеру, она се охлади.{S} Одједном осети над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беш |
од једним хумом, што се поносно издигао над косом, по којој се пружило село.{S} Набраше зрелих, |
ветљен жарком руменом светлошћу, наднео над овим китњастим пространством, па га, као оно свемоћ |
ља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад г |
радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко |
ине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима |
ијатне снове.{S} Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb n="53" /> бис |
ље!...{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p> <pb n="189" /> <p>— М |
{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи |
као прах...{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, д |
се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу д |
аква робија или војачина.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, стојећи пре |
.{S} Напротив, реши се на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писареву.</p> <p>Једне суб |
или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислила је да се то може некако окренути, |
рана је у свима својим претпоставкама и надама, које је сновала још у школској клупи.{S} Боже м |
ово гнездо, успављујући се најсјајнијим надама и најслађим сновима.{S} Још није могла веровати |
мо са господин-свештеником...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник. |
ивене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p> < |
зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и |
крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад |
сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор...</p> <p>— Видели сте... јецаше |
а, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљиво, |
Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опе |
.{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у пам |
ењен, наравно у своју корист.{S} Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} |
јно, као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост |
традање, без иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} П |
р...</p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...< |
до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S} Једв |
рам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, п |
уторством многе младе душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у се |
убица застаде између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједном, из |
с...{S} Милина, не може човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга путовања, стигоше цркви.{S |
тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Надлагује се свет, море, рече један одборник.</p> <p>— |
дједном се обрте као преписивач у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад м |
е на кревет у једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ра |
сам осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над овим китњастим пространством, па га, као оно |
тељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранит |
кавства.{S} Са лица му бије она позната надувена тупост, која је својствена многим нешколованим |
а уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на к |
и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... најб |
ињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељ |
ретурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који му је могао дати |
нем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, у које |
ену... онако постарију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— Не бригај...{S} Трчи! одговори му Стојан |
ле овог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после |
о петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолика ц |
ропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право к |
узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго |
а плану.{S} У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, з |
<p>Деца изнеше столице; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се |
о...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ни |
јану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... нек се нађе |
у... свакога ти ђавола зна!...</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Го |
ко га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дођ |
ке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађох!{S} Хајде!...</p> <pb n="97" /> <p>— Куда ћемо? п |
еља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца |
ану.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она |
Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно издигао над |
ично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом своје љубави.</p> <p>— Зар још питаш? |
обузе радост.{S} Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу ва |
ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу |
овом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало м |
а опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте ле |
на ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој.{S} Љубица га опет извед |
аше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке сави |
слиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа. |
у.</p> <p>— Јуче сам почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... |
<p>Влајко и Веља насмејаше се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за |
ђе Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био ве |
е памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи |
разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руко |
амни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{S} Она скакуташ |
неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, |
стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени |
упати кокошке...</p> <p>Љубици одједном наиђе наступ љубавних осећаја, она сва задркта од неке |
им.{S} И сама се чудим како то одједном наиђе... одмах после венчања...{S} И тако до саме смрти |
заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, које растера псе и приђе му с |
аћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у св |
х мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну му |
ед друговима, осрамотише...{S} Директор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада ст |
е да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело расположе |
чишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала ко |
бескрајне сањарије.</p> <p>Наши путници наиђоше на оборену кладу на самој обали, па, готово не |
ћи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она |
таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси, села и шуме, и тако све до к |
.</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде се оти |
!...{S} На првом љубавном кораку мораде наићи на овако унижење... </p> <p>Кмет и ћата одоше, чу |
уд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S} Познао сам вас одмах, наста |
о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањима из школскога рада.{S} Велика већин |
у мисао да почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ |
ећи, али Веља настави љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их и |
ног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, о |
узмите озго или оздо редом...{S} Што је најбоље.</p> <p>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко преписа |
јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најв |
она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла |
и да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдни |
са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах поче |
Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу гомилиц |
нека им је најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повра |
не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја |
у извесним приликама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не |
онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно |
иње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове...{S} И кро |
ред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школи корачати и кршити руке, Гојко |
схватити одмах, да Стојан однесе собом највећи његов страх, његово право страдање...{S} Па то |
м, девојачком љубављу; љуби безумно, са највећим самоодрицањем, како то може само њена страсна |
ђаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са највећим задовољством узе он један лесковак, што стајаш |
а се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шта је ово. |
, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити...{S} Тре |
то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све се то радовал |
што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...</p |
дну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то ми н |
о могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p |
S} Али ипак мораде себи признати, да је највише охлади одговор оног дечка, који рече да су лонч |
тим сјајним идеалним мислима, којима се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине |
јковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он и |
ти, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се највише свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко, осм |
било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p> < |
још привремени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад |
постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одговараше потпуно — како он мишљаше — њего |
етарских мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртај |
двратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то... |
ићу негде на граници... далеко... какво најгоре, најусамљеније место, где нема друге школе ближ |
{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а о |
сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им с |
у и њени најмилији снови младости, њени најдражи идеали...{S} Све, што је тако дуго стварала у |
да мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти.{S} Ја претрнух |
прашине, помешан са сточним изметом.{S} Наједаред сокак се прегради густим, непровидним, огромн |
ља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао |
који стајаше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, м |
, гледајући писара онако исто необично, најежено, као и Гојко.</p> <p>— Извол’те, немамо све уд |
Гојка, који се одједном некако-необично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, |
неким промењеним гласом, из кога звони најжуднија молба и покорност, полушаптати, замуцкујући: |
ове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорство, она плану и стаде као да |
, не знајући шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} |
и, а одборници му понајлак помагаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ћ |
ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица нас |
га бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет час |
ће једно од нас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окрен |
тор опрости.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љу |
појединих тренутака и, разуме се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница |
ада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} Велимир се смејаше и ради с |
дашње љубави и пуни празно место у срцу најљућим чемером, најстраснијом жудњом за осветом...{S} |
авали, поче она збуњено: припрема траје најмање месец до...</p> <p>— Ха, методика... прекиде је |
друге потребе? рече Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ру |
S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи... не, макар не има |
е, на милостиве, пријатне речи, али при најмањој неповољности, она ипак плане и испољи јасно св |
Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и најмилија сестрица. </p> <p>— Боса!... узвикну она, по |
ио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два дана дођоше Веља |
ко преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага |
а са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снови младости, њени најдражи идеали...{S} Св |
...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и најмилија сестрица. </p> <p>— Боса!... узвик |
миран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобичније појаве у школи; то већ не сме никако да вас |
о бих...{S} На мене скочише у школи два најодраслија ђака.... због неке увреде...{S} Истукоше м |
де дуг, речит монолог, у коме се излише најодсуднија уверавања о поштовању, о братској искреној |
Лако ћемо... има времена за то...{S} Па најпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће нас зближити, кад |
Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича му сложи друго одело на столи |
г неморалног владања...{S} Њу, једну од најпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама одговора на п |
> <p>Отпоче се право вашарско погађање, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари |
кав страшан мрак, црн, непровидан...{S} Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па |
ом убогом кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суманут, улете у собу и зак |
стано ређаху некакве необичне слике.{S} Најпре се стадоше мотати некакви црни котурови, које он |
свима правилима донжуанске тактике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању |
нтересује оним што се ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинске ствари, па после ј |
страшљиви кад намрштени погледи, и ова најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашна сеос |
и се осврте, ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила за |
ано покренуше.{S} Она промоли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само се |
стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламен не обухвати целу свећу, па с |
екуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда јаснији одговор, који је могао |
утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да просп |
ред очима.{S} Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... некакав страшан бол стеже јој |
и...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му т |
етвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, како он сиромах мишљаш |
ктрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, |
са да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Ни |
е тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије душу младу напајала, почиње се ружити, растур |
ди по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају каква занимљива предузећа...{S} Вла |
а и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи |
тренуо.{S} Обоје су претурали по глави најразноврсније мисли, само је Љубица јасно увиђала да |
итељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити, помисли о |
, који је тако лако погазио ногама њене најсветлије осећаје, који се наругао њеној љубави и пљу |
ијати своје ново гнездо, успављујући се најсјајнијим надама и најслађим сновима.{S} Још није мо |
ближује остварење његових најтајнијих и најскривенијих жеља, које је скривао и од себе сама, го |
о, успављујући се најсјајнијим надама и најслађим сновима.{S} Још није могла веровати да је то |
сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S} Познао сам вас одмах, настави он, |
оји се топио у заносу љубавном и сневао најсрећније снове...</p> <p>Очајан, угушен јаук, сличан |
видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жена, |
им...{S} А после... <pb n="161" /> биће најсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати никакв |
О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к врати |
се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд |
и празно место у срцу најљућим чемером, најстраснијом жудњом за осветом...{S} Од предане и заљу |
ложају, који потпуно одговараше његовим најтајнијим жељама и помислима...{S} Дуго је времена пр |
жно, да се приближује остварење његових најтајнијих и најскривенијих жеља, које је скривао и од |
г часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео до |
унесрећила...{S} О, тешко мени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је |
на граници... далеко... какво најгоре, најусамљеније место, где нема друге школе ближе од чети |
к свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочите манире, |
епотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд |
мо за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрке:</p> <pb n="82" |
Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е |
о није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: </p |
е, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговори наредбу.</p> <p>— Казао господин уп |
ар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом округу... свакога ти ђав |
у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома |
раше напред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима ос |
{S} То беше доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га п |
ину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешко болестан.{S} Час |
} Али после шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... |
и време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима својим драгоценим адиђарима.{S} Гојко се |
са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</ |
Пређашњи је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојк |
и... да затварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, бр |
<p>— Молим опростите...{S} Ја, знате, ’нако... стаде муцати пренеражен ћато.{S} Јадно његово р |
море, рече један одборник.</p> <p>— А ’нако вели... настави ћата, Министри су весели, нико и н |
ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке...</p> < |
Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито уч |
та је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад м |
е. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Надлагује се свет, м |
лим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устр |
етворица. »Један није у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно капетан није...{S} |
беше прописана.{S} Нову официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио |
их брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово држање одаваш |
ама унутра; цео му стас беше неприродно накривљен у страну.</p> <p>Путник се још једаред обазре |
сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљене, непокривене сиротињске дашчарице, са чијег |
пролећу испред очију расцветале воћке, накривљено прошће, сухе гране на понеким шљивама и иде, |
лав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљеном меком шеширу на глави.{S} Иђаше кицошки, не |
године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n="129" |
уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем; не зна |
било их је који су и копали, пластили, налагали снопље...</p> <p>Љубица се разговараше, али се |
га у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице своме страдању.{S} Гојко је из |
м како велико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је ч |
е срце обузето тврдом леденом кором.{S} Налактила се тако на сто, стисла главу обема рукама као |
S} И како то тако одједном?{S} Тек само налетеше облаци, натушти се небо и просу се страшна бур |
Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па после све више и више... навлачи се црн |
свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет он |
коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опа |
тренутака, кад му је изјављивала нешто налик милоште...{S} Шкргутну зубима, севну очима и дохв |
S} Истина, ни до сад нису њихови односи наликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао |
га то чини.{S} И сад одједном стаде јој наликовати овај тренутак на један часак из њена детињст |
?!...{S} А они отишли... намиловали се, наљубили се, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта о |
дбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човеч |
са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово његово стално и одлучно држање беше јој |
д поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као д |
уштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш д |
а је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри |
плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... разумеш!...{S} По |
емилост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као |
Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} |
тите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— |
ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенц |
ме да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам сп |
е тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријо |
као кад се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он, |
и да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у |
, да радимо много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Т |
у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, који у оваков |
и узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па он |
деље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, р |
н је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узв |
Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ћ |
био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, покварити друштво.{S} Има времена и за одмо |
да вас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, пр |
...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са |
х...{S} Нека ово све нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа тре |
.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја |
емо се мешати ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, п |
е ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с |
.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до |
..{S} Да побегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за мир |
и му мало слободније, зна човека — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пр |
поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одборник.</p> <p>Тада учитељи |
стави љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама. |
ни практиковали школски рад: наставник нам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да на |
а наставља:</p> <p>— Господине, капетан нам вели — и председник показа руком десно до себе, Гој |
учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова |
руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, |
нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизо |
<p>— Како сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст сељак |
грте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме |
м у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, |
се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су предавали, поче она збуњено: припрема траје нај |
дељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Нама изволите свакад недељом, прихвати Љубица живо.{S} |
а сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га закљ |
м, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био |
му... је ли?...</p> <p>— Теби, синко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ћ |
аједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око |
мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, |
што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не |
еља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је |
р не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље...</p> <p> |
а, јер она не познаваше њихово стање ни намере.{S} Она им одговори пријатељски:</p> <p>— Ваши љ |
а, с којим дочекујемо сваког непознатог намерника.</p> <p>— Шко... школа где је? промуца учитељ |
и ће све својим редом...{S} С нарочитом намером он прекиде разговор баш на овом месту... </p> < |
.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће р |
кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али не учини |
ен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е са |
почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је |
...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, па уздахну као од велик |
е му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш...{S} |
гу...{S} Прсти се заплели... не може да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... |
код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако ради учти |
оказа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајући се да не поремети ову т |
ишта не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу преко |
ме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче |
једном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледајући писара о |
немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало своју постељу, привуче сточић ближе прозор |
енела оно мало сиротиње у Гојкову собу, наместила, почистила, уредила све, и она смрадна, одвра |
ајући њен поглед.</p> <p>— Баш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по стварима и нам |
рилазећи: </p> <p>— Хехе... јесмо ли се наместили?...{S} Пера Илић, писар овог среза и платодав |
молише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим |
S} Свршено је!...</p> <p>Кад опремише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу |
бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... рече он |
А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу. |
Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: ногаре са новом сеоском постељом — шареницама |
} Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај намештај, па разне ситнице, звонце...{S} Што ја не одох |
ече јој сестра, гледајући по стварима и намештају, распоређеном по соби.</p> <p>— Хајдемо у дру |
ам преврнула тањир, узвикну она весело, намештајући чинију на сто.</p> <pb n="192" /> <p>Проски |
еке обрасла травом; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништено, |
ен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен <pb n="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз д |
а сад беше лепо проветрена, почишћена и намештена.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до с |
.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угар |
је ово... сама?!...{S} А они отишли... намиловали се, наљубили се, па отишли свако своме гнезд |
б, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дет |
чекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затва |
стота, која се морала трпети, и јевтине намирнице, које су још више учврстиле њихово пријатељст |
за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој својствен по |
а се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узнемирен; обузело га некакво нерасположење, |
ко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> |
меја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаше децу по |
командова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>П |
да«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и повучен, избегаваше сваку прилику да се не с |
чионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S} Кад опази њу, он |
p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Друг |
аше за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља оп |
м особинама, и његови кад страшљиви кад намрштени погледи, и ова најпре заплашена па по том осл |
е знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањима и па |
Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, |
јково лице.</p> <p>— Јесте, одговори он намрштено, гледајући у страну.</p> <p>Напред настаде по |
ет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговори:</p> <p>— Овај ће начинити вашар |
у у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} С |
аде туробан; чим се сети синоћње патње, намршти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не |
им уморним сном...{S} Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз про |
ца и опазивши неке оштре неправилности, намршти се...</p> <p>— О чем је бунцао?...{S} Испричајт |
та.</p> <p>Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, |
бична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се о |
ора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одго |
ала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати гран |
ју за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном |
лака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} |
д њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, |
плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се намршти и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те п |
у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љубица се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко т |
ћа ништа, само јури напред и понекад се намршти од нове навале мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко |
ажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном про |
и зловољу, од кога се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко |
милијарним тоном.</p> <p>Љубица плану и намршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати:</p> <p |
гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погле |
читава два месеца, и напослетку јадник, намучен, озлојеђен на цео свет, саломљен и смрвљен под |
="185" /> силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непромен |
ше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе |
е се намучити, као што се ова жалосница намучила прошле године, или ће благовати, као што ова с |
Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Теб |
га не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али |
ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила прошле годи |
би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава, али о премештају не рече ништа.{S} Рече јој |
ли очима.{S} Али по неко устане, па све наопачке...{S} Љубица се мршти, лупне ногом, управо врх |
и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!.. |
..</p> <p>Међутим на пољу писар отпочео напад, по свима правилима донжуанске тактике.{S} Најпре |
га! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи н |
у сновима, чиме је најрадије душу младу напајала, почиње се ружити, растурати...{S} И она види |
шао, док није добро научио целу наредбу напамет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi>господин упра |
како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа, |
ом преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем |
нути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слободнији одвојио се уз старе |
адни... обојица страдасмо!...{S} Ја зле напасти, мајко моја!...</p> <p>Писар, како се био залет |
после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!...{S} |
љају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... о |
ан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат |
час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и написа признанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити |
стајаше великим, јасним, лепим словима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке ст |
дбе, да сутра...« и тако даље — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле потпис: »Управитељ шко |
рине о моралу и светињи школској!...{S} Написао човек Министру шта ми радимо у школи, под иконо |
<p>СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Светолик П. Ранковић</p> <p>(НАГРАДИЛА М |
} Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема н |
а, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, |
" /> <p>— Разуме се...{S} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} |
ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се ду |
у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му |
<p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену, као пре, па после да те гоне полица |
S} То је, знате, чудан народ... хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, велите, тргла се? </p> |
им полицајац уђе у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, г |
, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се раније уклони у страну, те |
прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад.</p> <p>— Опростите, молим вас, |
у...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</ |
прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посма |
у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже песма: »Паун пасе, трав |
е се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима дал |
хартију, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла |
ца, пропраћајући по неке изразе шаљивим напоменама.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи |
орао бити одлучан <pb n="151" /> па јој напомену да ће имати великих непријатности због тих укр |
, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и довече поје |
уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута |
уком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој |
као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним разврат и не |
де су већ основане овакве задруге...{S} Напослетку <pb n="191" /> једнога дана освану и код њих |
м децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући ред, натмурен и покуњен, ступаше |
случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напослетку сав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђуб |
ва се болест одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, намучен, озлојеђен на цео свет, сало |
олико пута дневно, помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради с |
тро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја... узвикну о |
елуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје |
јећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрегнутост мозга; ово што се непрекидно мора мислити. |
да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући п |
тује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га напред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} Само |
о сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар |
обријана, необично развијена и истурена напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу |
невидљивог саветника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, н |
аво у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га по |
м пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно, лагано... као змија кроз честу...{S} Ен |
ој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђо |
Сад право из школе помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село |
очајање, ужас... али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра с |
тима од тога невидљивог саветника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хла |
еже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора само о то |
не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавш |
S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па одговори другу шапућући:</p> <p>— Ба |
, лепо окречену собицу.{S} Љубица иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од своје учиониц |
требно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узнемирен; обузело га некакво нерасп |
ити, али је некакав урођени инат тераше напред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојк |
{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, па стане |
јко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу испред очију |
он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти од нове навале мисли...</p> |
ашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... |
љив призор! одговори писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи за |
е са њим механички, не мислећи и корачи напред...{S} Изиђе пред њу средовечан човек, шиљате бра |
S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да л |
. господину.</p> <p>— Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му место пред ко |
га страшног зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што с |
сад он немаде шта одговорити, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се |
ите.</p> <pb n="27" /> <p>— Хвала вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали школски |
не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перј |
н намрштено, гледајући у страну.</p> <p>Напред настаде покрет, гости поседаше у клупе, а предсе |
ше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке омладине.{S} Али свему има краја, па |
не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што |
као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно |
је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац |
охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде послу.{S} Постајаше све |
м...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига одједном се скиде, |
и.{S} Није му непријатан овај састанак, напротив... али би он ипак радо продужио пут, само да н |
би одбијала и изазивала нерасположење; напротив све му црте беху у хармониској слози, те изази |
јесам ли погрешио?</p> <p>— Како?...{S} Напротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан к |
сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напротив? запита она, смешећи |
она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен инат, надајући се на моћну |
да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напротив? запита она, смешећи се весело и гледајући га |
... нисте ми... противни.</p> <p>— Него напротив?... опет она удари у смех.</p> <pb n="141" /> |
p>Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју д |
у сија љубав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и |
кобног вечера, вођена својом плаховитом нарављу, учинила какво зло или себи или другоме.{S} Али |
и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју корист.{S} Његове наде добише још више |
лиже од четири часа и... <pb n="174" /> наравно, где не долази често полиција...{S} А, како ти |
S} Ах, јест... морају њу закопати...{S} Наравно, кад ко умре, <pb n="160" /> њега закопају...{S |
рошњи разговор с писарем, изостављајући наравно све оно, што није потребно да они знају.</p> <p |
рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети по |
да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како велико задов |
још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, наразговараше се и за ручком и после о свему, па онда Љ |
тешким мислима.{S} Једна се чуди новом нараштају, како то све прима к срцу и не уме да се задо |
та и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица узе хартију и прочита све, п |
> <pb n="82" /> <p>— Треба да се изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу... које ви хо |
за одлазак.{S} Понови јој све лекареве наредбе односно лекова и неговања болесника, па, поглед |
г разреда школе орловичке, поред усмене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаше написано на |
ничан тон, који се јасно распознаваше у наредби. »Наређује се учитељици првог разреда школе орл |
у, уозбиљи, мало се накашља па изговори наредбу.</p> <p>— Казао господин управитељ да ће сутра |
вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека |
пута слишао, док није добро научио целу наредбу напамет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi>госпо |
и љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... ш |
оле.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb n="46 |
ц помоли <pb n="110" /> из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра. |
заслужену плату од државе...{S} Још да наредимо само са општином...</p> <p>Љубица уздахну, обо |
и разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, та |
ио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше |
им лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и написа признанину, п |
ецу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после в |
свему има краја, па и овој погодби.{S} Наредише да учитељица прима дванаест динара месечно а у |
дморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају.{S} За певницом певаше месни уч |
ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} |
е се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају ц |
оју мисао.</p> <pb n="148" /> <p>— Како наређивати?... шта?... запита Љубица, дижући главу као |
сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређивати... одмах... затеже он опет, избегавајући да |
за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на пос |
/p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица с |
није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, п |
који се јасно распознаваше у наредби. »Наређује се учитељици првог разреда школе орловичке, по |
кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што је чула своје сељанке да ж |
ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затвори |
ва од пандура...{S} То је, знате, чудан народ... хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, велите |
.{S} Да се сакријемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ниш |
у људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест, као за господин Драгољуб |
им очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословицама?...{S} Јаднице!«...{S} Беше јој жа |
астави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарању.</p> <p>— И ти си пошао к |
но значајно погледају, имају неке своје нарочите, тајне знаке и изразе кад се разговарају пред |
у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на |
о; све се то спојило у један самобитни, нарочити звук, који се носи преко воћњака и кућа, проди |
ична изгледа.{S} Скроман, тих, са неким нарочитим, лаганим и одмереним манирима, који се теку п |
не да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољством и чак неком важношћу удари гласо |
не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу.</p> <p>— |
Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!.. |
ње тежих ствари, које се лако забораве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви радите веронауку, по |
овога целог стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње време, ступила у тако пријатељство |
сну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} Паланачки речник је за овакве ра |
ам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођи |
о бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше |
азимо са децом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива? |
а поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута... |
како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, |
ише, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренерази свршетак разговора са писарем, па |
<p>Љубица слуша, гутајући сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго |
али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p>— |
сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама! |
а на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен <pb n="118" /> уз брвна, |
буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо.. |
дно време помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, н |
оне безазлене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно задовољство, које се тада осећало...{S} И |
жван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А њи |
само о школском раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта ј |
то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена |
настави:</p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, |
ади себе, што бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ у |
{S} Бр.{S} 34.« Баш звони!...{S} Љубици нарочито одузеше смелост и управо уплашише је ови необи |
е прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само |
.{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на м |
апита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не можете забо |
... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да почне са њ |
и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, послушавши његов савет, д |
} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако то ви ради |
ажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их, помаже им, |
еђе разговор на плату.{S} Писар с неком нарочитом интонацијом исприча, како се плата врло, врло |
и:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко прими хартију, разви је |
ле већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом намером он прекиде разговор баш на овом месту |
зразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитати |
више и затресоше, цело му тело задркта, нарочиту слабост стаде осећати у коленима, у ногама, ко |
и Цветкови разговори, али Љубица обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добива |
огама њене најсветлије осећаје, који се наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску преданост. |
масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p> <p |
у ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напослетку сав распасти, ис |
и кер, гледајући преда се...{S} Баш као наручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога тренутк |
ављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи |
p> <p>— Извините, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у |
речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... као...</p> <p>— Као једна породица, |
/p> <p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасен |
у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго ос |
многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незго |
друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«... |
о да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку учитељу и там |
... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав |
пет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p |
утра, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} |
оре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од пед |
<p>— Теби, синко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{ |
мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мном. |
ло приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S |
о оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p |
>Гојко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодном претпоставком, па јој живо одго |
н је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ баци струк |
ештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпу |
г рада! помисли она.{S} Мораће једно од нас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кретоше.{S} |
ко без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слобода!...</p> <p>Председник промоли |
засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи |
нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да почне |
донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Го |
повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо |
а најпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је |
е од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи један одборник.{S} Чудим се како ћемо и то |
с отпустити, али се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање доб |
професори у кафани за картама, хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и казнише нас мањом, ал |
те сад?!...{S} У другој години затекоше нас професори у кафани за картама, хтедоше нас отпустит |
Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке |
а руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Уз |
, оногај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, |
радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесним људима... д |
да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, |
на нечувена неправда, једно неоправдано насиље над слабим човеком, који је без икакве заштите, |
Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари преко Јасеновца, па се јави само ка |
сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: |
тањири у нереду побацани по столу, или наслагани један на други...{S} Ено и чашице ракиске, жу |
И он извади велики новчаник са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад регулис |
а се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не |
врнули пажњу.{S} Он превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па припао пуначком врату и |
штинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мр |
једном, као посечена, клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...</p> <p> |
се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнув |
онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрктале руке на њена колена.{S} Она као |
ог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који му доп |
чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила |
ет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па посматра децу, која ће бити пред |
ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим |
буђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из правог сна, |
апетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети жандарм...{ |
гледним интересовањем, као кад се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо |
а све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко се само |
ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му ос |
е Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, |
ко ми опорочава моју очигледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свид |
очију.</p> <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb |
ају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S |
гијене ни науке...</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим |
о једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове |
но, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, како гази посред бара, не ми |
и, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати неку песмицу.</p> < |
а сам био ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно жалили?... |
, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са |
брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов |
огосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p> <p>»Милица... откуд она ту?...{S} Па у |
p>— Стаће... може и више, одговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара |
... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то ј |
чад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« о |
ење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се |
, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би изгледао, кад би од |
но... <pb n="52" /> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Стојанов »низ |
а је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живе |
д имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га ва |
моћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви троје се насмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, |
ој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше.</p> <p>После подне таман почеше рад, а уђе С |
ој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост |
ле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.< |
са Љубицом, поразговара се, нашали се и насмеје, па оде.{S} Никакве претње, никаквих затева не |
ао што обично гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици:</p> < |
а, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> <p>— С |
ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да |
ком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— К |
лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши задовољно, победоносно.{S} Распусти децу, па се |
Она климну главом и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па |
и, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето.. |
p>Она се изненади од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спо |
унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћутање... |
и се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне там |
ући речи и застајући на неким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочито због ва |
ије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје по |
им тоном, па онда, као са своје стране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом |
је смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао!</p> <p>— Т |
е ти правити друге пакости, нема сумње, настави Веља, избегавајући одговорити на Гојково питање |
оглед.</p> <pb n="14" /> <p>— Видећете, настави она, у школи немају ништа: у првом разреду ни т |
мње, твоја драга половина и глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, |
<p>— И ноћили су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао |
е познавали... или смо се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако по |
во, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не можете заборавити никад?.. |
> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући разбарушену косу рукама и гле |
осле на главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненад |
лободнији!«...{S} Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би још могао |
р.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба |
>— Не знаш каква је она његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила ј |
иво звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код |
рије...{S} Пустити децу тако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња |
ада у школи.</p> <p>— Мора, братићу!... настави Стојан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно |
<p>— Знам, него сте извесно жалили?... настави Љубица запиткивати, тако радознало, као што мал |
мо да добијемо квартирину из општине... настави она, па одједном <pb n="86" /> застаде, не знај |
едан одборник.</p> <p>— А ’нако вели... настави ћата, Министри су весели, нико и не сања о пром |
у ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да |
по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају |
димо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао радити. |
се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам нареде да |
исару.</p> <p>Кад изиђоше у ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису |
укама за главу, па после краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зовем у Америку... шта |
да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на таб |
руком требити густу браду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да |
ма, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пуст |
а њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана.{ |
еле ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим догађајима.{S} Веља је то в |
ешто сакри, па врло пријатељским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме |
и је.{S} Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред |
а.{S} Како је радила преко године, тако настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, у |
у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, готово з |
сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован посао...</p> <p>Љубица сања само о он |
чудним причама...</p> <p>— Пазите само, наставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима |
>— Кажем ти, тамо ћемо царски живети... наставља он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за рам |
не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— Господине, капетан нам вели — и пред |
одиже огромне терете...{S} Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути |
аду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет настављају светлији дани.{S} Сад се баца око на многе с |
одужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно настављати досадашњи разговор а, о другом чему нису хте |
дине нисмо ни практиковали школски рад: наставник нам имао неке многе хонораре, па није ни имао |
дак, ради се озбиљно, мирно, марљиво... наставници се журе да наврстају оно, што је у току зиму |
сијана како ми опорочава моју очигледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици. — Како ва |
а домаћа срећа!...</p> <p>Почетком јуна настаде велика журба у школи: одређен је ревизор, знали |
,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодсудни |
тено, гледајући у страну.</p> <p>Напред настаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник од |
љка помагаше згодним питањима.{S} После настаде објашњење и разговор.</p> <p>— И све ми се ових |
ти знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да |
о.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к њима...</p> <p |
расположити и развеселити...</p> <p>Тек настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим |
не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина...</p> <p>Љубица ослушну...{S} Шт |
итељици двадесет динара месечно.</p> <p>Настаде прави лом.{S} Клетве, претње, па богме по мало |
ад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у по |
које граничи са лудилом...</p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} |
157" /> Мора га избегавати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједнога с |
свако сећање на прошлост...</p> <p>Сад настаје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутал |
е преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још |
ебе и свега...{S} После, кад се довољно настрадала, постаде равнодушна према свему, било јој је |
кокошке...</p> <p>Љубици одједном наиђе наступ љубавних осећаја, она сва задркта од неке милине |
х недеља, али се сад све почиње мењати, наступа полагано некаква хладноћа, досада; свако се од |
.{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа изненадно, па тако и прође, он се не би нимало |
узело га оно пријатно расположење, које наступа после дуга успешна рада, па сад не може довољно |
уза, лопова и много других!...{S} После наступа мучно и тешко школовање у Београду.{S} Неколико |
им застором покривених дана, који јаком наступају...{S} Она се стресе, читајући у његовим очима |
тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешто пријатно, рече она, гледајући за |
еше као мало дете!«...</p> <p>По испиту наступи још већа промена.{S} Влајко, залудан, проводи п |
опила... и пала у пропаст.{S} После је наступила одвратност према свему, гнушала се сама себе |
} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступиле разне промене.{S} Пера је већ затворен; комис |
види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова |
горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра, сурова јава...{S} И она почиње осећати |
цић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступише у двориште, Љубица одмах опази, да нови колег |
пет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа....{S} |
јесте... сви се муче са тим...{S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха-ха-х |
ретати по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’натема је!.. о часни је!...{S} Како га обанђија онако!. |
и и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели |
реко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још д |
ече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... с |
му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само |
од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и развуку |
ед собом, а напослетку, завршујући ред, натмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста |
то одскачу; погледа на двориште — писар натмуренији од густих облака, корача нервозно и понеки |
а за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, згрчену фигуру, па одмах помисли да њега сад |
то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољ |
.. добро је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије и поднесе му.</p> <p>— Хо, људи!... |
да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!... |
ивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али с |
<p>Гојко се трже и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— Како... не, не, молим...{S} Има времен |
убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога |
одједном?{S} Тек само налетеше облаци, натушти се небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој ј |
лама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к |
извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, бр |
цнеш тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не ви |
веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући к селу претре |
ене груди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пре |
то чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је |
го је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој соби |
ад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу госп |
е га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ниш |
оворе, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека свастика порасте.</p> <p>Кад с |
И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</p> <p>Доист |
p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Вељ |
далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора...</p> <p>Путом, што во |
ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{ |
.. окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, мо |
не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи уписивали само по десе |
да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча д |
кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали |
хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их научи...{S} Без <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђоше у |
!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила је читати оваки израз на њему, и ево сад види.. |
биљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихов |
бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; нисам бивала у друштву.{S} Т |
ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то |
ш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет |
о ми необично што ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па |
љак, па још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу.</ |
е Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наредбу напамет. — Казао сам, братићу, и он |
ек да имају и први разред... па се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписуј |
ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добр |
како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше како је обузима |
алом громовите буре живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици, која ће планути још ј |
једног адвоката, потом код секретара у начелству окружном и одједном се обрте као преписивач у |
ицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мис |
а ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на |
а, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се с |
> <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, која влада међу |
еселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не треба... не могу, п |
признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да |
амршти се и проговори:</p> <p>— Овај ће начинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али не |
оје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски одбор |
е лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чист бео |
и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да |
ћ, што долази на Бељино место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако је некако... чудан.{S} У свему је |
<p>— Шта ћу, знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а друг |
ате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим |
обар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> |
ла је господу Богу, који је благословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{ |
о не озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слуша |
жени и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мени је ово треће место.{S} Само ми не |
е на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учитељска посла!{S} Све радимо узгред: и женимо се |
одговори Стојан за свога господина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господи |
има по колену од силна смеха. </p> <p>— Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина.{S} Н |
они се нешто поџевељаше...{S} Море, ова наша хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, |
ти много што шта против методике, јер и наша врховна управа ради већином против методике, па мо |
га сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћо |
{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као да |
олу, поседи са Љубицом, поразговара се, нашали се и насмеје, па оде.{S} Никакве претње, никакви |
, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, него свет, живот, а ја |
.</p> <p>— Смрдибуба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} На |
у необично драго, што се у овој прилици нашао сведок његовог гимназијског школовања.{S} А он је |
ну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла језика... једва чекају да ч |
ак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта |
не, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!.. |
а.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и проговорити п |
ко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} |
одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p |
а.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n="1 |
шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ломећи велика пар |
.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали са к |
<p>— Готово мени се највише свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко, осмехнувши се малко, ал |
— весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома от |
кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне же |
ва човека на бескрајне сањарије.</p> <p>Наши путници наиђоше на оборену кладу на самој обали, п |
добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за |
/p> <p>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало је румено сунце последњим зрацим |
гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљив |
е и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да |
у љубав...{S} Кад нестане такве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви |
сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} |
а не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам...{S} Душице, чуј |
а ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, здрав |
и њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу |
меја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу...{S} Па |
сумануто.</p> <p>— Хајдемо... хајдемо у нашу школу...{S} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пође |
овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има...{S} |
, не бојати се ничијега хладна погледа, не страховати од изненадних догађаја... оставити све на |
утра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цве |
остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли |
обна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она |
мо иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Другом приликом опет |
о женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини.{S} И сад одје |
, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном с |
м вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, |
о врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу |
могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти |
> <p>Љубица се дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, |
је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима |
звонким гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга пу |
а и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и |
рчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кре |
р...</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се зби |
..</p> <p>Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју руку, коју је Гојко с |
ледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још |
— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча |
неражен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то |
и... већ онако...{S} Прича свет свашта, не може се свему веровати: те не знам онај отпуштен деп |
капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо сти |
њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити пла |
исте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она по |
помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како |
толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а |
ри. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите ли |
ну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све |
>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, |
ји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће |
.</p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погледати је. |
она, па одједном <pb n="86" /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати |
а њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би био р |
а некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И о |
но.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово полицајац, него ње |
..</p> <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпу |
огла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да ок |
кочи корак натраг.</p> <p>— Како... не, не, молим...{S} Има времена, други пут...</p> <p>— Е он |
ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, |
да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али куд ће?...</p> <p>Одједном |
/> јесу ли они сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да при |
је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно.{S} А |
р да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да |
руја по срцу, и она се поведе...{S} Не, не... треба стајати, треба издржати до краја...{S} Оно |
је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. < |
ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет остане сама...{S} И Гојко |
и друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... |
чност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не... оставите ме... заборавите сасвим!...{S} Ви сте су |
ре, за онај први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... насл |
одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} Обузела је нека студ |
о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... |
но страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више је о |
мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама година он |
не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са он |
с и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у п |
и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} О |
..{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, |
е о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнез |
па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се к |
ра и горкога страдања...{S} Он стајаше, не могући ни речи прозборити.{S} Само му унезверене очи |
пандуром, приђе те потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу |
неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} |
? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у |
долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{S} Она стаде |
у одговор, рукова се са њим механички, не мислећи и корачи напред...{S} Изиђе пред њу средовеч |
— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb n="39" /> <p> |
пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици престао ј |
кој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо |
ући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се |
себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену о |
али му он одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И |
!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p> <pb n= |
ај фатални дан не може више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се осети као да се н |
оји дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, пр |
овори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо.. |
збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и |
ло лето... лежати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа, не страховати од |
а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" /> осврћући се на човечја гнезда, која се |
у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стој |
уњена Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан |
S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} |
ве.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, ил |
м шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и пи |
еханички, више понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на пр |
а крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{ |
страха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то из |
, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Поку |
је ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити д |
козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се |
лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Одједном стаде гледати |
другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S |
предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људ |
>Чича изиђе а она остаде са болесником, не знајући још шта да мисли и не разумевајући потпуно с |
т, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући шта ради, дохвати њену меку <pb n="142" /> |
отребних црта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} Изв |
рза Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, које га узб |
одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. |
знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} |
рави она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише |
од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јуч |
Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и пог |
ајати од главе, срце се следило, стало, не куца нимало...{S} И она се сва окаменила...{S} Ужас! |
чким погледом.{S} Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути...{S} Образи се окаменили, очи јо |
шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју со |
..</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само да га све више |
нутра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде преглед |
<p>Учитељице посматраху Гојка иронично, не скривајући подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збу |
и, зализану главу... рече она иронично, не прикривајући своју мисао, па убрза кораке те ћата по |
она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па |
="124" /> пред децом.{S} Промуца нешто, не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном брзо о |
{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко |
захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... с |
и.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Одједно |
Љубица посматраше пажљиво сваки покрет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се |
не ствари, које не трују човечји живот, не сметају младости да <pb n="35" /> плива у срећи и сн |
је она замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одр |
вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p>Путује п |
нила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека не |
але осећања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу више овако!...{S} Ово је страшно мучење... глед |
сећа да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по |
ован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, |
ица.{S} Она се обрадова његову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непре |
јући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у |
ш ли?... '</p> <p>Љубица седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, она пр |
трча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезн |
чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже председник.{S} Ти |
она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, |
говори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да м |
ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе |
лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако...{S} А ја |
срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме к |
х Гојкових четвртака...{S} Или није?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{ |
ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме?... прошапта она и покуша да развуче ус |
ад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи пре |
не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге пакости, нема |
им часком кајгану?</p> <p>— Не треба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући оч |
јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} |
ло ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме?... прошапта она |
да, знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку.. |
ешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрште |
ашно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али ј |
дмеће и другу...{S} Прсти се заплели... не може да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!... |
најмање образа и љубави према школи... не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — |
у по потоцима!...{S} То је... оногај... не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те |
их могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим д |
одскочи корак натраг.</p> <p>— Како... не, не, молим...{S} Има времена, други пут...</p> <p>— |
бичне комплименте...{S} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја ниса |
то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се о |
Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му |
се променило у новом учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не |
слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> |
меја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...</p> <p>— Ха- |
да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> <pb n="126" /> <p>Изиђоше обојица заједн |
убица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и наста |
он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него с |
капље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан израз — как |
а...{S} Он никада никога <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је |
у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом приликом и не узме право из њене руке з |
hi> да их научи...{S} Без <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу |
т... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могл |
од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љуби |
ричала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде |
ако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте |
не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он |
крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли |
, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и зами |
ве поправи...</p> <p>— Поправити!...{S} Не може, мајко, зарасти исечено срце... оно је ишчупано |
јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али куд ће?...</p> <p>Одјед |
<p>— Шта ћу, старост је, братићу!...{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја о |
> <p>— Хајдемо брже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да |
а кога сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова |
то; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p |
133" /> јесу ли они сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да |
па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p>Вратнице се давно затворише и пр |
ма</hi> онај смео тако поступати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А види |
шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно.{ |
а зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, |
даци!... прави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвоко |
е око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувен |
а струја по срцу, и она се поведе...{S} Не, не... треба стајати, треба издржати до краја...{S} |
ного он, грешник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта |
S} Иде, иде... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да |
и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p |
е да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему |
јко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекиване речи, и св |
Или није лепше... није ништа лепо...{S} Не знам!...</p> <p>Сад јој стадоше ноге одскакати од зе |
} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је т |
ихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом |
се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако |
S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се б |
ена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покре |
{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велик |
<p>— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фин |
...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта |
што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вукса |
ко...{S} Једнако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на |
овој тамници беше довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, |
на по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материне, братове <pb |
, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи б |
лата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, не |
руди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, |
моја деца... оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући с |
ађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет остане сама...{S} И Го |
p> <p>Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се |
није баш тако обично, како причају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« Још истога дана |
и онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици |
је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није, није...{S} Ово је све друго... <pb n="57" /> |
не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити пре |
е воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше |
ко лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... |
ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога је...{S} Реци прође железниц |
ли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви |
ори доста опоро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам шта ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви. |
ити, сваки је мора отурити!...</p> <p>— Не, није то... оставите!... узвикну Гојко, трљајући рук |
мо ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гле |
ј криви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао |
м, ни друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нак |
државни чиновник и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... |
одлучност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не... оставите ме... заборавите сасвим!...{S} Ви ст |
о све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она његова жена!... настави он збуњено |
старију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— Не бригај...{S} Трчи! одговори му Стојан, млатајући рук |
д тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да м |
дај им сад, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговор |
ну, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаб |
за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца сво |
ледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... нисте ми... противни.</p> <p>— Него напроти |
, него настави очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква |
иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да В |
прве навале осећања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу више овако!...{S} Ово је страшно мучењ |
и, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више је окрвављен од ње.{S} Забора |
и уписао у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</ |
вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, прибирајући се полако |
Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не треба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, |
је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одговара она механички, више понављајући дети |
в.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер |
м, прелази бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто пре |
јући неку дивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S} Чим се отворише <pb n= |
црње мисли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећ |
који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где бе |
тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут! |
аба једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се |
замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам ниса |
руго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала |
меје се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, |
оде.{S} Никакве претње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на |
p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу |
она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора знати |
Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p |
те се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{S} |
оворима? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} |
тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и тре |
ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љу |
езверено и нешто муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> < |
. право на ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши |
и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, |
овник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не |
...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само д |
ице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак |
а ми се душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да с |
хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, |
. вама требају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате ш |
ли на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гој |
е наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако обја |
, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{S} Никога |
.{S} Расклањај руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно, лагано... као змија |
не, настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко прими хартију, |
овала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу |
, али не смеде показати знака љутње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово на |
је се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина тро |
а не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама м |
трах, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви са |
а, само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује. |
њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога |
Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо о |
н: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одговара она ме |
раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза |
лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна |
проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста те |
Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне, к |
дино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она теб |
а, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи р |
решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет |
у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо |
ешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига одједн |
му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} |
буни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљ |
е намести врло опрезно, старајући се да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Седе и |
ле?...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваљ |
и се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... рецит |
{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим дим |
8" /> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути |
дбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требал |
...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, |
летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту.</ |
ом.{S} Часком, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а из |
андарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте вој |
Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учи |
имназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену од ј |
знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једнога часа отпоче |
не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било |
Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да са |
х ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јест.. |
никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се ис |
лаву, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања.</p> < |
е мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси |
њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га з |
тале руке на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним |
ити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> |
гу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.< |
и би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли би |
ама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам не |
ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћ |
е прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам |
једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</p> |
затворите школу.{S} Јавите министру да не можете издржавати школски прирез, па нек вам затвори |
та, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има |
, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће са |
је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и ст |
промрмља Гојко, зверајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи |
ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али шт |
Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не знам... управо овај... нисам ни долазила да потписуј |
ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S |
о у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже |
и се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па из |
<p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да о |
, па разне ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... па |
х, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један |
»Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} |
о то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима |
ирнут...{S} Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре |
реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним људима...</p> <p>Љубица се пренера |
... она страсна, бескрајна, слепа, која не размишља много, но само бира место, где би канула ка |
вољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љу |
лико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо |
.{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, ре |
ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина |
а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и |
сним осећајима, у којима се ни она сама не може разабрати...</p> <p>Почетком августа, Љубица од |
ребало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она |
{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа није ос |
икога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми |
Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... |
једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољ |
учитељице, и одмах опази, да се ниједна не интересује оним што се ради на збору.{S} Најпре се п |
темену опет стаде ударати необично, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{ |
рукама...{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесми |
закуца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се врата |
а... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на |
боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} А |
, и осим задовољства и пријатељства она не осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љуби |
већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му |
помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта мож |
Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико, да је н |
</p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести |
из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати |
као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба |
ка да чује што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Н |
госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви троје се н |
Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Само се још није могла досети |
јој потреса сваки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је |
д учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, з |
жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање ни намере.{S} Она им одговори |
о, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је толико читала, да је љу |
а црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он |
ивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се задов |
мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, иза |
шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све |
асмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да |
атно.{S} Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} С |
.</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце л |
кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике с |
уда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па |
ко превалио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— |
ко дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> |
а човека.{S} И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна |
.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, усту |
то каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, п |
е тек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли престати.{S} Много лепих мисли и уверавања изн |
лагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из општине... настави |
варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, д |
живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, ка |
, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да прем |
руком полако врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и |
ртака...{S} Или није?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} |
говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у |
друго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе к |
ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучит |
иљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S |
о некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици |
е немој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе |
братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, ш |
езмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страда и тр |
ш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру... чак |
<pb n="140" /> једнако... нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго |
ошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n="122" /> са Стој |
Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... разумеш!...{S} Послаћу одговор М |
да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени |
>Једва стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, п |
липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{ |
одно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треб |
та ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи... целе зиме се |
Зашто ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату?{S} Потписали сте списак само за оно м |
оходе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види сво |
p>Поседаше и почеше разговор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешћ |
.</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима |
ош више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не до |
им заносним сновима...</p> <p>Но Љубица не сања пријатне снове.{S} Тужно је оборила главу над р |
много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се |
онован... ваздан тако!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је наг |
дном промени...{S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он изб |
ко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог с |
а њену ропску преданост.{S} Женска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код њ |
гледом, који јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или саоп |
а би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћ |
крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна т |
морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та |
леда га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи с |
ас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко б |
</p> <p>— Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар |
ћи.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога. |
ма необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет пр |
по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе |
наде Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и |
она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни поглед |
<p>— Пре две године није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица дубоко, осврћући |
д, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је са |
навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види |
наступа после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити сво |
е место.{S} Само ми необично што ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке године у д |
оге разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необич |
тиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно решење не о |
о ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од |
рста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} |
ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други |
призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах |
и часа и... <pb n="174" /> наравно, где не долази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S |
ељама...{S} Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком з |
осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та |
стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.< |
Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица |
А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и па |
.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се |
ој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану дан туробан, ветровит.{S} Љуб |
{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра усташе обе рано.{S} Он |
страшније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} |
ајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучн |
и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу |
ушним узвиком: ех!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она ус |
им доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па о |
аљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човечји живот, не сметају младости да <pb n="3 |
!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ов |
ад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио |
се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си ваљ |
читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати |
p> <p>— Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> |
ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверено, питају |
једног правника.{S} Моје осудно решење не обара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Н |
ренуше.{S} Она промоли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само севају не |
так да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n="124" /> пред децом.{S} Промуца нешто |
ве...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако |
тивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Најзад се |
: урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час |
— Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n="52" |
е да <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и рад |
а је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ј |
ар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши с |
</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет |
Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољством и |
... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, као сенка, притишт |
е се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну в |
што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Го |
безазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би |
а лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљене, |
!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, него с |
незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје п |
повучен, избегаваше сваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути |
цу свакад пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да |
вом новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као |
ма!{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он уч |
т... нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и |
с...{S} Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, зн |
и израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па не |
ем кукурузним... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само |
лушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!...</p> <p>Нису се разумели.</p |
Стојан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вратим |
а Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај |
{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога им |
иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да н |
уту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Са |
ступа изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву |
ом подмлађеном светлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нов |
пак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и т |
од чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{S} |
ко мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудн |
на се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу |
д... у полицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па се чине |
ри Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи |
ама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, пр |
де чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем |
беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости.{S} Скамије старе, |
је омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, тре |
т свашта, не може се свему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионо |
опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда |
ашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p> |
ног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман |
«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће в |
теља узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху своје нестрпљење, вртећи се на месту и баца |
ући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче |
ко је морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово как |
етос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи б |
се увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се |
ривач на главу...{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра усташ |
и ако је знала да њено срце никада више не може припадати ономе, који је тако лако погазио нога |
, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало |
.</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, |
о спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гледајућ |
није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји га се као човека |
ирен, зачуђен овом изненадном срећом, и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни располож |
о лето... са његовим одвратним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То ниј |
је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње с |
је?...{S} Не знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и тама |
много журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох н |
ћи целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175" /> |
атра за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек |
...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово у |
ного: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, |
а и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, |
...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме |
"192" /> <p>Проскитао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га за рук |
био веома расположен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек |
де коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша.. |
љиво сваки покрет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, |
у реч.</p> <p>— О, господине... никад и не сањам...</p> <pb n="128" /> <p>— Добро, добро... вер |
р око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно |
кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи |
<p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} Извади из стола делов |
мешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клупе, испод родитељског и шк |
авом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, |
менили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа... |
S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и буд |
провирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И |
некакво страшило, које их раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се они |
бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокренуло.. |
према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти о |
ћ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па на |
лесником, не знајући још шта да мисли и не разумевајући потпуно свој положај.</p> <p>Одједном Г |
али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако за |
е цркви.{S} Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у |
ешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрн |
свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не |
.{S} У осталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше ј |
о време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се г |
тати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајућ |
се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школском раду; свиде јој се и овај |
pb n="26" /> не користи овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву т |
астави ћата, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече председник.{S} |
После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не о |
нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљиво |
купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћ |
иђе лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, |
ћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све |
ју са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли |
м нараштају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па |
х, мрачно, незгодно!...{S} У такој соби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светл |
ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опи |
адуван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Са |
убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу |
уђења, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам |
! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово |
{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена |
Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, усне јој |
ке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без с |
сом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, к |
же.{S} Забринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста. |
стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко |
е одаваше обичног сеоског левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда ј |
та му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој.{S} |
е је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво |
епа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врд |
изненађена овом смелошћу, поцрвене, али не смеде показати знака љутње, да не увреди овако отрес |
учни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што |
м.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву |
лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли |
ње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће |
е, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о |
је такав, па још привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи |
амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно н |
стигао да заведе признанице или... или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шт |
јке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроз |
неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> се зауставе на једном предмету |
аћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на добро о |
бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како би било |
тренутак, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са св |
амо љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе |
слила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, |
ња испуни.{S} После неколико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају |
кад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћу попр |
ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, |
би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све!...</p> |
а, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ломећи ве |
раха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, ко |
игла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и сл |
саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствари унапред предвиђа |
. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике те |
страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати о |
али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад ова |
а стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као |
по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах с |
з њих, погледајући у страну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, које јој упућиваху др |
су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ |
му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ћ |
њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак примамљивости.{S} Стас јој б |
се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно |
га овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{ |
а лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погл |
е ређају многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђ |
ратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде раз |
обном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, проже |
онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, та |
емље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрза об |
} Да побегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром.. |
урно својим кратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не пом |
таде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и |
та је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узро |
душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} |
све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћ |
даљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <pb n="102" /> <div type |
све више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео |
к се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очију...</p> <p>И све то што се пружа пред |
пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све |
е претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који му је могао да |
.</head> <p>Прва писарева похода по том не учини на Љубицу такав утисак као последња.{S} Она из |
о рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен |
као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} |
ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, а |
S} Воштаница најпре запрска, док пламен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тихо лелујати, |
кај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до |
што му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му |
о.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ни |
зива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на вр |
посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође вес |
а махове, према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се |
ка га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица под |
му мисао застаде на револверу, који он не имађаше...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он |
/p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у стр |
би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет |
плаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се преки |
о пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на нашу канцелар |
шен, убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не треба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нестане та |
шње муке.</p> <p>— Хоћемо... или управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема планина.{S} |
за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајућ |
огледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше упра |
и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе |
борену кладу на самој обали, па, готово не споразумевајући се, поседаше на њу.{S} Пролети слепи |
иковању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да |
а?!...{S} Хоће, хоће... знам... друштво не прашта лако непажњу према себи.{S} О, тешко мени!... |
ше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна |
ека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то пр |
је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој |
едло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, |
уж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп руч |
нице, да видимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, |
дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.< |
опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не бих разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и гла |
но до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исце |
исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговори му она и зацену се од |
о.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта.</p> <p>— |
Чак не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт |
ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам |
а загушеним гласом, полушапатом. — Нико не може грешници опростити, сваки је мора отурити!...</ |
рате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— А за |
децу оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са пис |
оље место, неко усамљено село, где нико не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му помодрел |
ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} На мене |
.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љубице по |
дмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не бих разуме |
. ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{ |
идели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} Д |
у, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким кр |
рзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, дост |
, иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, пристане у |
са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу |
се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Ов |
ну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, ч |
как, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескак |
вде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Го |
писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним |
/> <p>Љубица се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Сто |
пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У осталом |
пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да |
стаде викати на децу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуперци.{S} Она још није стек |
љут.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан |
дело се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати |
уги изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само не онакво, како се замишљало ранијих дана...</p> <pb n= |
не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са ст |
лико страдања и мука причинила.{S} Само не могаше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па |
арочито ћути, настави: и ви то поуздано не можете заборавити никад?...</p> <p>— Хо, људи... как |
ну свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</ |
не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...</p> <p |
ај први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... наслонио руку |
има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе |
бисте могли навести за разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се најви |
ну кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{S} |
е покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак о |
ла понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједно, мак |
бави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама |
а се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p> <p>— Не зн |
се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан |
у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади издр |
ађање, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа |
и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздр |
ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, |
огреботине још се истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ништа... ж |
он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...</p> |
д немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи та |
газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико |
иће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они уст |
се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никако н |
ље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, б |
еља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољубише.< |
нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} |
p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним чел |
атник, ужасни развратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву.. |
о, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих ј |
>— Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова к |
ма ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га г |
једанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обрће, |
/p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујте се |
те ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате |
ом одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="179" /> |
све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb |
свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа... |
»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашт |
Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> < |
а.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубица је пазил |
о...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} |
е присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, или већ тамо... мо |
дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је вел |
овори један смелији дечак.</p> <p>— Зар не знате лончића?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за оне и |
браза и љубави према школи... не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — Онда ће ти |
бро овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— |
ерику.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго осврта |
е, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па |
очи страшним, зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, |
нако морам... поједине округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замис |
рива од људских очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S |
разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по |
иво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{S} Дотле су урадили врл |
о су најобичније појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онол |
ћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} Одмах |
та ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви |
месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко к |
...</p> <p>»И Зорка остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зараста |
р јој много наобећава, али о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некак |
сањати.{S} Сва се предала радости, коју не умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар п |
атна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у ст |
бе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?... не знам.</p> <p> |
е како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Амер |
воје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролете |
етура у глави разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div> <pb n |
а ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно |
сплете са питањима из рачуна, али њему не покварише одличну оцену, те тако он имађаше жалити с |
гов монолог, који у овакову расположењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Ст |
росу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа....{S} Писар се |
бав охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће |
му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нер |
ди не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот, слатко је |
и весело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, гор |
авоља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,..{S} Три |
о празних руку...{S} Свеједно, макар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим оч |
презно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на од |
>...{S} Само гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!.. |
тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, |
а је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То |
и у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, |
, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S} |
д њихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле.</p> <p |
у шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! |
на језа свега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије |
ко светло, тако лепо, чаробно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предад |
писаре, за онај први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... |
е грмљава преко поцрнела <pb n="172" /> неба...{S} Кану неколико крупних капи, за њима друге, ч |
онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магловите зеб |
љусну киша, просуше се читави потоци из неба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се отк |
далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, видите у густој магли дугачке планинске венце. |
е трепери, сија се и прелива под јасним небесним сводом, који се, и сам осветљен жарком руменом |
чеви зраци и виси осветљен свод чистога небесног плаветнила...</p> <p>Идући у школу изјутра, Љу |
беличасти облаци, пливајући тихо преко небеснога свода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан са вла |
се фанатик богомољац предаје молитви и небесном свету, заборављајући на све што га окружује, о |
еме бејаше оштро, хладно...{S} По целом небесном своду навучен је суморан покривач загасите там |
не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик б |
S} Тек само налетеше облаци, натушти се небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац др |
рено сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усија |
сети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе.. |
аву, гледајући кроз баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило, |
сини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, в |
рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у |
<p>Сунце је село, навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу |
во саопштење о оној учитељици.{S} То је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па |
<p>— Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији помажу неваљалцима |
> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену |
аљалство из школе, а што старији помажу неваљалцима — њихов је грех...</p> <p>Изговоривши то, о |
оришта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила се она |
лагано корачајући к своме самохраном и невеселом стану.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p>— Којешта!...{S} Није то |
иси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} А |
она је тако срећна, тако срећна!...{S} Невидљива вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца |
му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће напред и све напред, и ако у |
зећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.{S} Једва чекаш да угледаш на ливад |
ролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да |
огућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овако детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице |
дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задовољство...{S} И цело јој лице |
то, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, с |
к у нужди, још како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене |
јала главу цео дан сељачким потребама и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он ми |
која се пресамитила преко прошћа.{S} Од невоље удариш средином, па посред блата...</p> <p>Кад и |
што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам треба новаца...{S} И он |
аније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, па промуц |
јково питање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да |
} Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким уздасима |
ути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је разва |
би одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учите |
ст, госпођо.{S} Треба му пажљива женска нега...{S} Може бити свашта... одговори лекар и пође.</ |
он у последње време и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и |
коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица оч |
дин учо, раније познавали... или смо се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви |
кроз густе облаке прашине, што су се по негде подигли, па се према сунцу преливају и светле нек |
даше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи х |
љи нећу казати, само теби...{S} Тражићу негде на граници... далеко... какво најгоре, најусамљен |
и пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више ст |
лашио <pb n="175" /> од његова изгледа, него му одговори онако, гледајући некуд по зиду:</p> <p |
идиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S |
обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, о |
, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинил |
има, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb n="8" /> у једном собичку, |
ко је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога |
апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диж |
одину Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник и реци му...</p> <p>— Не мешај се |
ник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</ |
ве заштите, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак дру |
вој живот.</p> <p>— Море махни се шале, него шта мислиш?</p> <p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћу |
ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли зв |
Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљн |
пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је |
{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> <p>Љубица погну глав |
ли неће да дели милошту као други људи, него све некако онако... озбиљно, важно...{S} Само неко |
у, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се прибли |
е их четворица. »Један није у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно капетан није. |
..{S} Њени идеали нису били недостижни, него скромни, веома скромни...{S} И ево, баш све се исп |
Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што |
ри Влајко, и насмеја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно жалили?... настави Љубица запиткивати, |
ажи... господину.</p> <p>— Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му место пр |
Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то из |
ад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари преко Јасеновца, па се јави само капетану.{S |
Управо, он ми није још ништа ни казао, него све онако... поиздаље.{S} Час говори некакве одвећ |
а домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи |
о сам... то јест нисам управо ни живео, него онако...</p> <p>— А детињство? стаде га запиткиват |
.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са |
зину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмева њеном другу, те му одгово |
нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!...</p> <pb |
ре... шта ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пр |
и с ким нашалити.{S} Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«. |
да: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} |
но сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако тако.. о |
мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; нисам бивала у |
ет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... |
већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају.{S} З |
S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> |
се никаква зла; јер није ово полицајац, него његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узет |
е деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали |
у, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бој |
аш немој зубе показивати, ономе знаш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш |
ри:</p> <p>— Овај ће начинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него у |
о распусту, да седиш с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље...</p> <p>— Здравље!...{S} |
таријег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему |
це, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматр |
ице, док се копач добро не озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко |
ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само |
е бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на тебе много љутит |
да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-прста, па за час |
може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих ба |
низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учит |
и да ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} |
p> <pb n="39" /> <p>— И не журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем |
, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један |
а или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и р |
сам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а он |
{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код |
она већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, уплашена, и упропастих живот.. |
не око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући |
ићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако |
ошкарили, да није школскога приреза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намири |
кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</ |
бежим... нисте ми... противни.</p> <p>— Него напротив?... опет она удари у смех.</p> <pb n="141 |
ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се |
ен си ти од премештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни п |
, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је изве |
ад</hi> није тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једнако провирује из кујне!...{S} А н |
ла, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо су |
ј све лекареве наредбе односно лекова и неговања болесника, па, погледавши још једаред Гојка, к |
им покретом заклања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле.</p> <p>— Јаднице!... јадно |
ане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем |
о тешки кривац и очекује казну за своја недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко |
државном контролом и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{ |
ок још нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да траж |
кова се зебња испуни.{S} После неколико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устан |
се живи!...</p> <p>..{S}После неколико недеља цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове |
када сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећнији од цела света...{S} |
ради читање. </p> <p>Тако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наступа полагано |
му, што јој пређе преко главе последњих недеља.{S} Све је одвратно, страшно, неприродно...{S} Ч |
човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ног |
к.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде |
бица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па |
ема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта |
о о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете по |
} Не може да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па |
на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дат |
ги начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се |
енчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, само нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би |
к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај памет |
епо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Нама изволите |
брате!...</p> <p>— Нама изволите свакад недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год им |
им не издвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док друг |
ела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну кв |
је лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намршти се, па оде к столу |
ије ко је ревизор, оставимо цео предмет недирнут...{S} Ови природњаци из гимназија не маре за в |
хоће он... шта му то остаде неисказано, недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или тр |
ства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини...</p> <p>— О, |
блачак, пронесе се тихо, нечујно, преко недогледне пучине и растури се тако у висини, па опет н |
ска, прснула је ватрена светлост по том недогледном пространству и обојила га чудним, разним бо |
ји, само мутан поглед блуђаше по далеку недогледу, показујући јасно да је душа успавана, да је |
злоупотреба, пронашла је велике новчане недостатке, али још ради неуморно, прикупљајући разне п |
а, само то!...{S} Њени идеали нису били недостижни, него скромни, веома скромни...{S} И ево, ба |
ељевим стварима.{S} Учитељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим д |
почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, неум |
узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели мило |
е!...</p> <pb n="154" /> <p>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окре |
је онакав, како је она замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко падале остале незгоде. |
их црних очију, танких повијених обрва, нежна, чиста лица... неописана лепотица!...{S} Иде брзо |
упан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, |
ети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...{S} И то он осети са |
S} Једна младица, јамачно првешка, мало нежнијега срца, рикну протегнуто, па продужи пут за дру |
опет уверавања, клетве, и све то неким нежним, учтивим, пријатељским гласом, који чак у извесн |
довољство...{S} И цело јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, румене се танке уснице, |
добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теб |
е.{S} Месец изгрејао, па трепери својом нежном сребрнастом светлошћу.{S} Зрикавци отпочели свој |
је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена...{S} |
уком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној |
ко на свој начин, без оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и женом прве године.{S} |
дај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жур |
шта је није привлачило к њему; само она незгода новчана... али ваљада није то?{S} Она се замисл |
ручак, али ви немојте остати... имаћете незгода... рече он, отежући и кријући очи.</p> <p>— Зна |
сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, та |
Младост је силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећање на ове дане б |
а колегу, не би јој тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у је |
кром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомб |
n="113" /> буду закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свакад« |
малом децом!... помисли она. — Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S |
а јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о В |
душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да |
она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У такој соби не мили ми се никакав рад. |
адо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, опазила би да се ра |
учитељица становала у школи. »Овако... незгодно: сами обоје!« После стаде да мисли о школском |
стаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање своје родбине.{S} Али |
о што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.{S} Зна она |
ишчекивања.{S} После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како је раније оп |
ко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p |
јко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи |
вори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, |
Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно настављати досадашњи разговор а, о другом чему |
ше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се опет окрете учитељицам |
вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање последње го |
е пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стојана ко |
/> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Стојанов »низ длаку«, па то он |
је.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Ба |
вери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодном претпоставком, па јој живо одговори:</p> <p>— |
екорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га сам, одгов |
н човек, па брзо појури вратницама, али незнанко беше ближи па подупре леђима улазак.</p> <p>— |
ћи руком бледо чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете...{S} Вечна правда!.. |
љам о његовој доброти, о оној искреној, неизмерној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато |
титељима...{S} И она осећаше бескрајну, неизмерну сласт у овом новом чаробном стању душе, и она |
о...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то д |
Одједном је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их |
а је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто |
р јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да |
а...</p> <p>Влајко скочи, учини некакав нејасан покрет, па се одједном трже, прибра се...{S} Сл |
, које личи на врућицу...{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад иск |
покривач и под њим <pb n="121" /> нека нејасна маса...{S} Он прилази и одједном јасно разликуј |
е упрле кроз мрак у неке <pb n="196" /> нејасне предмете, што се белуцају ту крај дебела крушко |
ете, лете, мењају се као у калејдоскопу нејасне, испрекидане мисли, које немају никакве везе ни |
ати...{S} Прво се појавише неки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква не |
ељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећајима, у којима се ни она сама не може раз |
с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје вео |
указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој |
} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ...</p> <pb n="54" |
изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково причање.{S} Кад овај стаде причати о ју |
ах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Само се ј |
у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи |
ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног страха.{S} Шта је то, од чега се пл |
е друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за т |
редседника.</p> <p>— Пусти тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну |
о нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb n="197" /> плане ватра, нек прозвижди тане, нек |
очима, нек <pb n="197" /> плане ватра, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече ово љу |
хм... нема размишљања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, |
и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и стра |
а, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање!...{S} О, погрешила је |
мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам |
м, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно н |
« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с про |
па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а |
о је, видиш...</p> <p>— Куцни, братићу, нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} |
ри тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осе |
ромените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свршено...</p> <p>Стојан изиђе иза |
овако продужи <pb n="140" /> једнако... нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па |
мокру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче...{S} Ха, присети се он нечему па застаде. — |
коју жену... онако постарију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— Не бригај...{S} Трчи! одговори му |
лада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам |
ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда цел |
да молим.{S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш с |
а... трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах! |
не можете издржавати школски прирез, па нек вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, |
— Кажи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало пост |
да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда |
— дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам ж |
ке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком |
p>— Јадни мој братићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света.. |
n="68" /> <p>— Носи.{S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад |
ек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше мис |
е и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што т |
госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и |
спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се ниј |
мет се искашља, онако из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му пона |
духу, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и т |
S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p |
па кад падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још виш |
господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет ћутање...{S} |
е мисли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим г |
а настави љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојк |
оји ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је зн |
97" /> плане ватра, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање!...{S |
амилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спр |
и би мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— |
нувши одговори:</p> <p>— Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја |
и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је |
се и покривач и под њим <pb n="121" /> нека нејасна маса...{S} Он прилази и одједном јасно раз |
заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</ |
мена за то...{S} Па најпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа.. |
ице, раширених очију и бледа лица...{S} Нека паклена одлучност севаше у тим широко отвореним, в |
S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љу |
рема Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи <pb n="140" /> једнако... не |
да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити |
Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ух |
е нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са своји |
одитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи он |
припада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мари... смо кад је она м |
у даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла |
ојану. </p> <pb n="68" /> <p>— Носи.{S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наред |
.{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце |
S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено |
отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одгово |
цу гласно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви м |
не ствари у свој зимски капут.</p> <p>— Нека... одговори она, црвенећи још јаче и гледајући прк |
поможе, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми |
у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише оно познато задо |
се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која |
се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућута. |
Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а ми |
вља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...{S} Бе |
сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меш |
вор пред учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити |
је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одгов |
довољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља |
га стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње ста |
злато... хм... нема размишљања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом н |
пита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човек |
само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p |
љиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задр |
малишане.{S} Сад је одједном опет обузе нека милина, врати се пређашња љубав према овој деци, и |
е једне речи проговорити.{S} Обузела је нека студен, скаменила се, нешто је загушило у грудима, |
внотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не поку |
мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!... |
се да се из саме душе његове појављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, о |
им кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, |
<p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свејед |
оту, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они гово |
едајући га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, п |
ју...{S} Беспомоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписани на његову лицу...{S} Прва му |
у.</p> <p>Одједном се код Љубице појави нека одлучност на лицу; мати јој одлази и долази забрин |
пакао гнева; кроз цело му тело пројури нека снажна струја, која га преобрази: он постаде одлуч |
роз годину дана сам наћи пашенога, само нека свастика порасте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође |
> једнако... нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} |
еђен — четвртак по Томиној недељи, само нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било |
веједно, макар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb n="197" / |
це, понамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па само д |
ењен још од осамнаесте године... свекар нека добричина... она доведена из сиротињске куће...{S} |
.</p> <p>И он се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстим |
шати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши |
преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задовољство...{S} И цело јо |
аку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...</p> <pb n |
отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} |
вом испрскалом школском таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у т |
на да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити ср |
="160" /> њега закопају...{S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна ств |
би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћу!!«...</p> <p> |
је, братићу!...{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слу |
замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан |
и, погнули главе, па само махну њима по некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S |
о да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> <p>Љубиц |
мо осећа неку пријатну топлину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина |
и су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} |
у докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет с |
само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаш |
а боље, она се најпре трже и устукну... некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, |
м своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и |
осећајући само да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непровидан...{S} Најпре се с |
шено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђак |
ају уморно, тамно, непрестано је у њима некакав безумни израз, од кога човек мора задрктати.</p |
се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени инат тераше напред, и она одједном поск |
шта.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Н |
белим покривачем.{S} Из потеса долеташе некакав необичан за село звук, који постајаше све јасни |
на трзања...</p> <p>Влајко скочи, учини некакав нејасан покрет, па се одједном трже, прибра се. |
се прошле зиме.{S} Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих школу...{S} Док ја |
чувено... страшније од свега до сада... некаква катастрофа!...{S} И то је оно што јој је омотал |
и проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} Некаква топлина око десног образа.{S} То неко дише уз њ |
ао да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања...</p> <p>Влајко скочи, учини нека |
љала о последњим догађајима: обузела је некаква апатија према свему, па нити је што љути ни вес |
у пространо школско двориште, обузе је некаква слутња, <pb n="91" /> и она застаде.{S} Предахн |
на се трже и опет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стол |
јој се одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра, убиствена струја по срцу, и она се повед |
на, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском. |
ла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убије |
од се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија или војачина.{S} И ту се ти надај повољн |
сад све почиње мењати, наступа полагано некаква хладноћа, досада; свако се од њих све више повл |
ни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{S} Она скакуташе весело с м |
послу је угушивала онај стални страх од некакве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома |
сар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слу |
ели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога среза, господи |
го све онако... поиздаље.{S} Час говори некакве одвећ необичне комплименте...{S} Хајде већ то.. |
ли шта?« И њега опет стадоше претресати некакве топле, пријатне струје, које потицаху отуд од н |
еханички, а кроз главу јој само пролећу некакве испрекидане мисли...</p> <p>»И Зорка остарела.. |
рак.{S} Пред очима се непрестано ређаху некакве необичне слике.{S} Најпре се стадоше мотати нек |
ичне слике.{S} Најпре се стадоше мотати некакви црни котурови, које она лено распознаваше, и ак |
обро; беше узбуђена, па јој само севају некакви котурови пред очима.{S} Кад разгледа боље, она |
постаде необично преплашена, саломљена некаквим црним, изненадним злом, убијена!...{S} У школу |
школи, кршећи руке и уздишући тешко.{S} Некакво велико зло спустило се на њену главу, и она так |
<p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стењање.{S} Протрља очи, послуша... је |
апред, намрштен и узнемирен; обузело га некакво нерасположење, чим је угледао Богосава.{S} Чуди |
неколико дана; осећаше како је обузима некакво пријатно расположење према свему, па чак и прем |
д очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb n="168" /> ново, необично осећање, нешто са |
кивати.{S} Међу њима непрестано стајаше некакво страшило, које их раздвајаше и не допушташе ник |
одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново страшно осећање...{S} Оно само трује око с |
љско саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и с |
, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од потрес |
он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао многе разговоре и задир |
и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота |
ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} Па <pb n="47" /> о |
љиве цветале, па се цело село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се |
промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати велико узбуђење. |
га на сто, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну високу кутију од украса и отури је од себе |
била је по целом срезу и свима показује некакву гривну, шта ли... што је отела онда...{S} А наш |
>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, |
еком шеширу на глави.{S} Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу, исправљене главе а погнути |
, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И господин попа ве |
опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љутито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отп |
на посетиоца, који се, улазећи у школу, некако необично превио, смањио се, и постао некако смир |
него само тврде да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком с |
ед очима...{S} Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био она |
х нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p>— Хм... каж |
одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па |
уписивати? запита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју уписни |
ћи.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љутито.{S} И то јој пад |
ица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као |
{S} Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али ј |
јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, т |
а дели милошту као други људи, него све некако онако... озбиљно, важно...{S} Само неколико пута |
ш надала...{S} Мислила је да се то може некако окренути, и ако није знала како би се то могло о |
е ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст. |
кчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некако постала равнодушна према свему.{S} Са Гојком се |
место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако је некако... чудан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У шк |
само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој пр |
.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на свој |
ећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако иронично осмехну, и лагано уклони њене руке од с |
ављен у једну тачку и укочен, цело лице некако необично измењено, сањиво, занесено... </p> <p>К |
не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи |
.. учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p> <p>»Милиц |
братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши з |
се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, к |
ћи то у збуњена Гојка, који се одједном некако-необично најежи, увуче главу у рамена, па нервоз |
ко необично превио, смањио се, и постао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким |
ош што осим жалости.{S} Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа |
меним речима о вечној љубави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној ха |
описује у романима...{S} И све је тако некако испало, како се у романима пише...{S} И ето заје |
у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећајима, у којима се ни она |
и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазит |
{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> |
тељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вр |
ше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после |
у да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце и изазивљу цр |
осне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и с |
; и он је обишао неке... и ћата именова неке главније политичке раднике. — Њему сви рекоше да с |
до.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} М |
јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове значајне погледе и хтела је одмах удаљити г |
..{S} Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу.{S} Господин Пера отворе |
лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучерање догађаје, држећи да то има в |
у школи два најодраслија ђака.... због неке увреде...{S} Истукоше ме пред друговима, осрамотиш |
уп љубавних осећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не б |
свакога говора.{S} Љубица се стресе од неке хладноће, која је одједном обузе; стаде се окретат |
на...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумо |
це јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке.</p> <p>— Хоћемо... или управо не з |
литвом: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи... целе зиме се мучим.{S} А може до |
ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинске ствари, па после један учитељ поче држат |
коли.{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост в |
али дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод њене руке |
ога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. |
дном осети, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне овима.</p> <pb n="75" /> <p>С |
чена у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утица |
промоли главу из заседања, раздвајајући неке хартије.</p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни |
загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре неправилности, намршти се...</p> <p>— О чем |
школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли |
иковали школски рад: наставник нам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у |
синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке главније политичке раднике. |
, сви га презиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико уч |
често набираху устанца, пропраћајући по неке изразе шаљивим напоменама.</p> <p>— Е брате, баш т |
мо се раширене зенице упрле кроз мрак у неке <pb n="196" /> нејасне предмете, што се белуцају т |
ље зноја.</p> <p>Овако уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са црни |
гуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натм |
се већ одавно значајно погледају, имају неке своје нарочите, тајне знаке и изразе кад се разгов |
весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположена.</p> <pb n="11 |
је се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољуп |
е казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико |
тиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он ј |
гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, |
ао јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и |
њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} |
ређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</p> |
предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много.. |
ад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела |
је српски језик у свима разредима.{S} А неки предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није |
де га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположена.</p> <pb n="112" /> <p>Једнога х |
... врата се крећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи... у магли... играју му котурови пред очима.. |
видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој својствен положај ишчекивања.{S} |
" /> марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, |
путник приказати као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђ |
она поче мењати...{S} Прво се појавише неки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на |
шно, мути се све пред очима... навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који про |
о себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вратницама.{S} Она |
вицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз.</p> <p>Учитељ, спр |
ога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, не |
е разговараше, али се чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој |
љице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S |
ича једнако објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</p> |
је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, поста |
сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом...</p> |
ачу разговор; поред прозора промакне по неки старији ђак.{S} Људи почеше долазити.</p> <p>После |
е, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки сребрнаст облачак, пронесе се тихо, нечујно, преко |
ед ње, суморна и брижна лица, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.< |
е плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта он |
Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозби |
мери очима сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но угледа т |
густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз то |
све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би све уништили и претворили |
умети ни проговорити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јесте л |
познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се топила само о |
прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је |
едном, мало отежући речи и застајући на неким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам дошао од куће |
pb n="72" /> сеца гласом, узвикујући на неким местима страховито.{S} На средини цркве, око икон |
јој засја дивља, неописана радост, она неким необичним покретом зграби кутицу обема рукама, а |
Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, загушеним гласом, отварајући очи све ви |
аче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{S} |
симпатична изгледа.{S} Скроман, тих, са неким нарочитим, лаганим и одмереним манирима, који се |
ирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим смешењем прилази он столу, пружа р |
<p>— О, молим... извол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас |
но око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, који јасно казује, да њ |
зуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима.</p> <p>Стојан, који |
ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевљењем, пријатељски, весело...{S} И кад он д |
у и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећајем, стаде се нервозно окретати око себе |
рушена, сломљена, без мисли, притиснута неким тешким, грозничавим заносом.{S} Нити јој срце за |
туљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику |
Усне му пребледеше, задркташе, он поче неким промењеним гласом, из кога звони најжуднија молба |
ати кроз шуму? запита га она, гледајући неким светлим, необичним погледом, из кога бије смрт и |
ене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> <p>— Станите, |
колико је требало.{S} Све се то изврши неким полу-пословним тоном, као да издаје обичну плату, |
олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари...{S} Па онда |
његов пређашњи разговор, размисли се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини друкчи |
е чак расположио, па допуни разговор по неким својим сећањем.</p> <p>— Сећате ли се онога... ре |
{S} Па опет уверавања, клетве, и све то неким нежним, учтивим, пријатељским гласом, који чак у |
а и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа нек |
ку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води |
ко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети ово |
јлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за |
оложена према њему«...{S} И она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала нешто налик мило |
ето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно ви |
мо...{S} После већ добијемо боље место, неко усамљено село, где нико не долази, па«...</p> <p>С |
ако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обу |
врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснул |
велики, светао, топал.{S} Ћутање...{S} Неко се помаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко |
раха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори |
та, управо преплашена, као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јад |
своју главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним |
е погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде |
.. узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бо |
к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, |
и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу |
е широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није |
ш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклет |
апева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело расположење, и |
рачном сокаку, појури напред, као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни непро |
бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, т |
ца нисам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам |
и... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се |
Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате своје прње, па оз |
ли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схватило добро целу мајсторију и одговара прав |
дите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другар |
Љубица све више светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопачке...{S} Љубица се мршти, луп |
екаква топлина око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{ |
ву.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. — А |
ли ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјут |
рашина, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачи |
ела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту само п |
/p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и прелет |
еститам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и п |
очајнички и паде на узглавље...</p> <p>Неко груну врата, покушавајући да их отвори, затим се з |
и опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног страха.{S} Шта је то, од чега |
смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се п |
ам слушати; није вајде.{S} Сваки има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него ниј |
отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </p> <pb n="180" /> <p>— Хајдемо брже... ш |
ој игра руменило, <pb n="152" /> као да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не ви |
сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете...{S} Пробуди се и нас |
инама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене гу |
ише враћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, кој |
квим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколика нагађања муњевитом брзином. »Отпуштен... преме |
са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, |
<p>Пред школом сеђаху, на једној клупи, неколико сељака и мало по даље, на високој столици, јед |
мучно и тешко школовање у Београду.{S} Неколико пута је покушавала да побегне кући, али је зна |
у руци, разгледаше децу по дворишту.{S} Неколико његових ђака приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли |
ничке групе, дошао к судници, весео, са неколико својих пријатеља, па задиркује председника и ш |
ишта, где је становала, беше баштица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обич |
... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче о |
оја се пресамитила преко плота.{S} Паде неколико жутих, зрелих крушака... једна се распрсла на |
г ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па узе |
p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} После неколико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S} |
n="94" /> <p>Гојко истрча, али се после неколико секунада врати, искривљених вилица, страшних, |
ви!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколико недеља цело је село знало за односе Љубичине и |
са мном разговарате!...{S} Нисте ли пре неколико минута били као убијени.{S} Зар и то није стра |
рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ буде |
њене, остале учитељице.{S} Опази она и неколико познатих јој девојачких лица; то су јој другар |
ење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог |
некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико часова код Љубице, па је опет нестане.{S} Кад |
кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова.</p> <p>— Баш красан човек, рече Љубица |
ви лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше како је обузима некакво пријатно |
довољан, што му овако лепо испадоше ово неколико речи.</p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он |
уга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније |
како онако... озбиљно, важно...{S} Само неколико пута, у почетку њихове везе, помилова је и беш |
оле се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином женски гл |
дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Т |
учношћу.{S} Гојко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и напослетку п |
неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута долазити к њему узалуд, али она, госпођиц |
јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p>— Моја је ду |
_C9"> <head>IX.</head> <p>Љубица се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут до |
лижи још више, погледа га и прошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати...< |
поцрнела <pb n="172" /> неба...{S} Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну к |
му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево |
чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећнији од цела св |
ао човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће их морати провести са њим...{S} |
погрешку, пошто ће до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се |
е проћи, па се по том, проговоривши још неколико речи, руковаше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љуб |
Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану |
и и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... рече она ироничн |
сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота осмехиваше, као |
пет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду по |
/p> <p>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су на |
друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда је ово претварање...«</p> < |
<pb n="170" /> махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једнога час другога госта... |
;...{S} Колико је ту помешано милине са неком полусмешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не б |
Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином понављаше овај израз, који му о |
и, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи звук и бру |
дин Пера с нарочитим задовољством и чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије...{S} |
му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном живошћу, једнако некуд трчи, нешто расп |
ње на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу.{S} Али је одмах |
сле пређе разговор на плату.{S} Писар с неком нарочитом интонацијом исприча, како се плата врло |
почео је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари |
ко се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше руком...{S} Можда је то њему, али се |
седник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то из |
ресовањем, као кад се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите |
у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, |
хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором покривених |
тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне |
ли су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p> <pb n="137" /> < |
а пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, коју по некад смени лака зебња, |
ца, затварајући врата.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, |
стаде опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко ис |
у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по обичају, ошт |
заглуши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро зна |
Она се склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} К |
ице насмеја се весело и стаде певуцкати неку песмицу.</p> <p>Пред школом се зачу разговор; поре |
да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душ |
јко стајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим |
де лагано ходати по школи, расветљујући неку нову и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку с |
па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, <pb n="42" /> престиже г |
ем на врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму, па све <pb n="72" /> сеца гласом, у |
м случају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p |
тписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга |
уташе весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима |
ане морадоше попустити и проговорити по неку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очи |
У последње време писар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, |
на бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југо |
врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова стална тишина, |
д обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек |
да жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све т |
ихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморн |
рн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи |
чку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и н |
готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећањ |
оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усн |
пријатне струје, које потицаху отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љу |
ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико часова |
се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутањ |
гимназију заједно...{S} Ви после одосте некуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, б |
овог свакодневног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној веч |
леда, него му одговори онако, гледајући некуд по зиду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!. |
одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој пому |
бузето неком нервозном живошћу, једнако некуд трчи, нешто распитује, договара се са Стојаном.</ |
ави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлости!...{S} З |
необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури...</p> <p>Стојан се трж |
разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће једно од на |
и слободан, срећан; нема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце |
не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема планина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га у |
p> <p>— Он ће ти правити друге пакости, нема сумње, настави Веља, избегавајући одговорити на Го |
арасти исечено срце... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала праву љубав, било б |
лицу и стаде разгледати крушкову грану, нема ли још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га |
ј море!...{S} Кад угледа злато... хм... нема размишљања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он |
на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како рад |
S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и д |
и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, ру |
аде га, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као к |
ало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Н |
ан динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом округу... свакога |
Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно страшно, непознато, ук |
кочи, па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том |
</p> <p>— Сиротиња смо, господине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, прод |
једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: |
ма, да се весели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p> |
ене, постао је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на л |
о, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме |
це.{S} Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема, госпођице, ниједне.{S} Сваки је новчани издатак з |
да нису тамо моје признанице.</p> <p>— Нема општина ниједне ваше признанице, кажем вам... ни м |
одмах, док још нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ |
у сам...{S} Кажи... господину.</p> <p>— Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујућ |
у.</p> <p>— А премештаја нема?</p> <p>— Нема.{S} Веља добио....</p> <p>— Чула сам све, прекиде |
нствен... ала је необичан!...{S} А њега нема!...{S} Узалуд радост!...</p> <pb n="135" /> <p>— Ј |
ништавнији, а некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла |
стању извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за то, и у души му ј |
мисли, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изласка из тешке неприлике, да јој ј |
може извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Грун |
м је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће |
{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, зами |
о сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на дв |
нда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној двојици шт |
е своју уписницу.</p> <p>— А премештаја нема?</p> <p>— Нема.{S} Веља добио....</p> <p>— Чула са |
.{S} Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, договарају се озбиљно и пов |
ве руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да се м |
...{S} Пријатно је ово осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и дру |
дређују учитељици квартирину, пошто она нема стана у школској згради.{S} Чувши то, путник се ди |
само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живи |
ти око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња. »Умир |
олски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нема стана у школској згради« понављаше он детиње речи, |
вршила је школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он обл |
слено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> < |
какво најгоре, најусамљеније место, где нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="174" |
а: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговори |
ти волео свако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, |
е, одговори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица га погледа са |
као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухва |
д дода и први разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> <pb n="76" /> <p>Љубицом |
више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала вели |
ве радове, као да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешкољи, погледа у Љубицу, па |
ије му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љубицу свакад прес |
им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то |
ним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb n="8" /> у јед |
т мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи се она.. |
нога који страда, али неостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није |
њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор |
S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирин |
дока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то н |
се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац з |
живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не |
цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа б |
Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од |
о да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јецање, ме |
рез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте д |
еђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде шта одговорити, знајући у напред да ће соба бити |
— Нисам још ништа примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да ви |
оскопу нејасне, испрекидане мисли, које немају никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим |
/> <p>— Видећете, настави она, у школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, н |
У Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да |
У цркву... венчање...</p> <p>— Како ћу? немам венчане хаљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још те нису |
т година сам овде, слатки братићу...{S} Немам куд... да умрем овде... .</p> <p>— Оставите га, м |
о и Гојко чути.</p> <pb n="136" /> <p>— Немам ја ниједне њене признанице.{S} Нисам јој ништа из |
и ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио. |
и овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало сво |
нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, д |
!...{S} Никога... нигде никога иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, не... м |
јежено, као и Гојко.</p> <p>— Извол’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубица седајући |
дмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је мало живине |
а неким малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу. |
а сеоска деца...{S} И кметови са вечним немањем новаца, и депозитар крајем свакога месеца...{S} |
ен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуда.{S} Тек само онако: »ка |
апта она, видевши Стојана како је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чупавији и г |
ру, на колико је гласила признаница, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде к |
зе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим грудима.{S} Горке |
одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> <p>— Молим опростите...{S} Ја |
ћу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца... ми |
у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео је прету |
ек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће немаш... одговори он и стаде се окретати око себе, као |
дости — лепе заносне снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, туж |
чношћу...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху |
ано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте п |
алисавости.</p> <p>Љубица га погледа са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много тешко постићи |
</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај гледаше само как |
на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобичније п |
на свом сточићу по читав час, или хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко.{S} Нека |
трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му пр |
и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи |
ја је одједном обузе; стаде се окретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се |
, лагани уздаси по кад што одају његово немо присуство.{S} А око њега све једно исто: сутон, жу |
према Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S} Сиро |
јко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах, ш |
знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако |
ема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену, као пре, па п |
игај...{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљено.</p> <pb |
а се одвоји од столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом. |
до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бо |
, полушаптати, замуцкујући:</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веом |
па се спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он |
ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу |
смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремите ру |
р!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари преко Јасеновца, па се јави с |
ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... него онако низ дла |
, дијете!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што |
кола, објашњаваше нешто учитељу:</p> <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зуб |
ледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну му она.</p> <p>— Ето... вид |
о њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлучно, п |
вога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете незгода... рече он, отежући и |
м, вичући:</p> <pb n="147" /> <p>— Само немојте да се промените до сутра...{S} Ја сам казао... |
уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу читав бездан прекора, чуђења, |
ио окупио председника да је оптуже због неморалног владања...{S} Њу, једну од најпоштенијих учи |
дахне и снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако са |
целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знал |
опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом проговори:</p> <p>— А ја сам |
над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јас |
кривачем.{S} Из потеса долеташе некакав необичан за село звук, који постајаше све јаснији и одр |
ом брадом, сед, достојанствен... ала је необичан!...{S} А њега нема!...{S} Узалуд радост!...</p |
е она суморна меланхолија, која придаје необичан израз човеку.{S} А други пут видиш како му се |
ји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{S} Она скакуташе весело с места на |
а Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та необична школска година!... »Дакле, то је испит!... миш |
аше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташ |
вора..{S} Учини им се веома чудновата и необична оволика збуњеност код одрасла човека.{S} И Љуб |
н, са стотину осећаја.{S} По уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и |
Пред очима се непрестано ређаху некакве необичне слике.{S} Најпре се стадоше мотати некакви црн |
дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јав |
ори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одмор.</p> |
тић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде |
ајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, која је одједном обузе...{S} А овај |
у.{S} Он јој притрча весело, са изразом необичне среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавају |
. поиздаље.{S} Час говори некакве одвећ необичне комплименте...{S} Хајде већ то... не мари.{S} |
дузеше смелост и управо уплашише је ови необични и, како она мишљаше, важни државни изрази:{S} |
запита га она, гледајући неким светлим, необичним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} |
асја дивља, неописана радост, она неким необичним покретом зграби кутицу обема рукама, а очи јо |
p>Узевши новац, он се полако упути оним необичним вратима, кроз која ће одмах угледати онога ст |
мало затубаст, нос; брада му обријана, необично развијена и истурена напред.{S} Цело му је држ |
њој ствара некакво <pb n="168" /> ново, необично осећање, нешто сасвим светло, заносно... од че |
на буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога погледа и измиче |
бегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...{S} Само се одвојише усне са брковима од бра |
замишљала још у школи; њих је саставила необично јака, силна љубав, права љубав, велика, заносн |
у као приковане...</p> <p>Беше то збиља необично уметнички израђен златан часовник, посут ситни |
ада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојк |
први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па необично светлуцају испод меснатих капака; са стране ок |
рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на п |
време Љубица одједаред измени: постаде необично преплашена, саломљена некаквим црним, изненадн |
а хладног, туробног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек. |
ређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном де |
данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; обузело га оно пријатно расположење, к |
<pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који им је причини |
о су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге прутасте гранчице, понамештале се дугореп |
Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све што се |
их кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необично лепо...{S} Гојко се стаде прибирати... да, то |
и да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се приближује остварење његових најт |
} И мени је ово треће место.{S} Само ми необично што ме сад не преместише: научио сам већ да ра |
целом телу, у темену опет стаде ударати необично, она не разумеваше шта се то са њом збива, беш |
оноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стењање.{S} Протрља очи, послуша... јест, то ј |
а је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љутито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти де |
тиоца, који се, улазећи у школу, некако необично превио, смањио се, и постао некако смирен, тих |
еши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, он |
једну тачку и укочен, цело лице некако необично измењено, сањиво, занесено... </p> <p>Како то? |
ишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то изгубље |
а, јужнога воћа, уверавајући како су то необично јевтине ствари у Београду, куда он иде често т |
се измаче, гледајући писара онако исто необично, најежено, као и Гојко.</p> <p>— Извол’те, нем |
овуче јаче... али истога тренутка нешто необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, |
еговој фигури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова н |
коле и школованих људи, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао сведок њего |
ња...</p> <p>Љубица се показа на испиту необично пргава.{S} Како је радила преко године, тако н |
ћати у коленима, у ногама, које дрктаху необично.{S} Он се једва докотура до прве клупе, паде н |
има.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад |
збуњена Гојка, који се одједном некако-необично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звер |
ичега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одве |
д вам се приближи, изгледаће вам његова необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под |
ши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то човек од својих |
тајући се шешира и гледајући кроз сутон необичну силуету, која се удаљаваше од њега испод пуних |
ињи чуперци.{S} Она још није стекла ону необичну вештину многих старијих учитеља, да целе годин |
ече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на рач |
о... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p> <pb n="104" /> <p>— Ја... ја с |
и по кревету.</p> <p>Гојко отрча, онако необучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{ |
а од спавања? ослови је мати, видећи је необучену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава боли. |
p>— Па... да се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p> <p>— |
снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако само собом |
.. а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку, подржа ј |
Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека т |
ши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацим |
аде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неким необичним покретом зграби к |
х повијених обрва, нежна, чиста лица... неописана лепотица!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на |
извршује једна нечувена неправда, једно неоправдано насиље над слабим човеком, који је без икак |
о мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко признаде |
{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред |
...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, |
едаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, о којој дотле није могло ни сањати |
хоће... знам... друштво не прашта лако непажњу према себи.{S} О, тешко мени!...{S} Одбачена!.. |
, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то |
остиве, пријатне речи, али при најмањој неповољности, она ипак плане и испољи јасно своју прост |
никова, с којом се он опрема на далеки, неповратни пут...</p> <p>— Јадни мој братићу!...{S} Опр |
а наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропуштено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и |
дознало, као што мала деца распитују за непознате им ствари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е |
гова обична збуњеност, кад се састаје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И по |
у злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором покривених дана, који јаком |
ма ничега!{S} Онда ће се и оно страшно, непознато, уклонити...</p> <p>Али истога часа она као у |
већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштво...{S} А она, гле, корача одважно, под |
изразом лица, с којим дочекујемо сваког непознатог намерника.</p> <p>— Шко... школа где је? про |
е онај јединствени израз на окамењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, |
незда, у облику једне мале, накривљене, непокривене сиротињске дашчарице, са чијег се прага вид |
} Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаше тако непомичан, преврташе хартију, па је одједном сави, отво |
м се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време |
атрао гимназију као нешто веома велико, непостижно, веће од свега... управо о већим школама ниј |
га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижући гл |
о, у мислима проверено, и све се показа непоуздано, ништавно, лепо само као мисао, да теши оног |
а се овога часа извршује једна нечувена неправда, једно неоправдано насиље над слабим човеком, |
лази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак |
црте Гојкова лица и опазивши неке оштре неправилности, намршти се...</p> <p>— О чем је бунцао?. |
— Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, па шта |
ј се ова напрегнутост мозга; ово што се непрекидно мора мислити.{S} Она изведе децу на двориште |
ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго, што она и о |
се сва предала школи, својој деци.{S} У непрекидном, заморном раду тражила је утехе; у послу је |
и, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано је у њима некакав безумни израз, од кога чов |
сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, |
н покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна измаглица, к |
у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави |
, није могло ни очекивати.{S} Међу њима непрестано стајаше некакво страшило, које их раздвајаше |
зговор.{S} Учитељ опази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како би јој проговори |
3"> <head>XIII.</head> <p>Љубица је сад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ ниј |
е добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано погледаше ћату, док се овај једва сети, па с |
и стоти део испричао.{S} То је код мене непрестано... и у ситницама тако мора бити...{S} Ако са |
стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ређаху некакве необичне слике.{S} Најпре се |
већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, посматраше све око се |
о, само прекор чемеран, отрован...{S} И непрестано се после Љубици, куд год се макне, привиђаше |
дине.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га ка |
p> <p>— Па није лако...{S} Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треб |
иликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:</p> <p>— Сва |
Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче...{S} Ха, присети се он нечему |
и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко непрестано преврће уписницу, разгледа потписе разних ре |
> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се чинило |
ните, куд бежите!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечито избега |
уго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану промену израза на лицу јој, одговори:</p> <p |
егле по тавану и преврташе своје старе, непретурене, мисли...</p> <p>»Да ли је толико лакомисле |
љењем да она прва проговори.{S} Није му непријатан овај састанак, напротив... али би он ипак ра |
свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јо |
увиђаше да се међу њима почиње отворено непријатељство, <pb n="67" /> које се обично зове »учит |
и, смејући се.</p> <p>— После усамљена, непријатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, |
ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страдање, па не може д |
али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би |
ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове значајне пог |
његова обична бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ћ |
избегаваше их, осећајући унапред њихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, |
/> па јој напомену да ће имати великих непријатности због тих украса, и замоли је да то све ск |
да нема никаква друга изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он |
ован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отресајући рукама брад |
Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклон |
а посети... запе Љубица и погледа га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни, поцр |
но.</p> <pb n="49" /> <p>Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди |
се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан, суманут...</p> <p>— Загледала се... куда?.. |
их недеља.{S} Све је одвратно, страшно, неприродно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} |
утим стопалама унутра; цео му стас беше неприродно накривљен у страну.</p> <p>Путник се још јед |
..</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се |
ише опкољава некакав страшан мрак, црн, непровидан...{S} Најпре се само занесе, као кад се добр |
ао што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор будућности све то скрива од људских о |
{S} Наједаред сокак се прегради густим, непровидним, огромним облаком прашине, који се приближа |
ани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очију...</p> <p>И |
чега, ничега!...{S} Само вечни, дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему и само једна усна м |
и ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву истину, прочитајте вечну реч на овом окаме |
ивот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а |
лих сад ћете скочити, па нарочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубен |
толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад одушев |
ма тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадова |
, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог че |
ица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположена.</p> <pb n="112" /> <p>Једнога хладног, т |
тирине ни паре.</p> <p>Кмет обори главу нерасположено, као кривац кад се ухвати на делу.</p> <p |
ти, као оно после прве походе писареве; нерасположење и сумор овладаше њоме.{S} Али она силом у |
дне цртице која би одбијала и изазивала нерасположење; напротив све му црте беху у хармониској |
амрштен и узнемирен; обузело га некакво нерасположење, чим је угледао Богосава.{S} Чуди му се: |
у се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој |
има у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{S} Она скакуташе весело с места на место, ст |
е кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, |
обично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одј |
ар натмуренији од густих облака, корача нервозно и понеки пут махне главом значајно. »Шта ли је |
рати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себе.{S} Председник прекиде ћутањ |
а о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писарем, правдајући се узгред |
ко, као са неким предосећајем, стаде се нервозно окретати око себе, као квочка кад осети опасно |
ати.</p> <p>Љубица се већ почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену |
очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном живошћу, једнако некуд трчи, нешто распитује, |
ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова стална тишина, на ко |
.{S} Директор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате како |
искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног кревета разбацани јастуци, згужван |
е кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или наслагани један на други. |
а ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте породице, |
камену стаде и погледа пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше о |
ело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој осушене, вре |
пта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и |
амџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаће |
6" /> више не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљусну |
p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стоја |
сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по таван |
кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима, као да му је тај |
око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с предмета на предмет, а он само обрташе главу |
тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гој |
ежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, једва се креће.{S} Вол |
а црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ништа... женска посла!...{S} И ба |
n="98" /> <p>Изјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде ск |
аше он детиње речи, корачајући лагано и несигурно својим кратким ногама.{S} Он и сам не зна заш |
ће се понављати једио исто...{S} И овај несносни Гојко, са својим оригиналним особинама, и њего |
д се јасно опажа његова карактеристична несразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, ње |
више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерно развијено: руке дугачке, допираху до колена |
ако нисам никад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Мо |
видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуш |
угушивала онај стални страх од некакве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољ |
школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината.</ |
овори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд |
ма, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{S} Никога... нигде никога иа свету немам, |
дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог ме је проклео још на самом р |
жни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, |
ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио |
ће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњцима!{S} Доте |
итисло као тешки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слободан, срећан; нема више с |
а малопређашња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се |
дмета да истера већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код једног адвок |
снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде јучерањих себичних мисли; душа оживе новим живо |
ма блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у је |
таше...{S} Они испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта ј |
уд оде онолика љубав ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном |
прешли су све важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији дани |
остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало животом срце и душу. |
њу бивати све више утегнута и повучена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје живости и она |
развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази кобном месту, св |
а овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="1 |
овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити че |
ила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И |
/p> <p>— Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{ |
оме и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је |
еба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нестане такве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, љу |
се појаве уз њене обале па их одједном нестане...{S} Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава |
неколико часова код Љубице, па је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута, упр |
ом нестане...{S} Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено но |
аступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра, сурова јава...{S} И он |
ужити, растурати...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горко разо |
и од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећи: нешто је снажн |
и, ти... ти! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним погледом.</p> <p>— |
успомене из младости, управо ређали се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са инт |
она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она глед |
тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му пореметише досадањи мир и усамље |
се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташцима и строгим тоном врати их на своја места.{S} |
дебати, док учитељице не скриваху своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесне досе |
Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва проговори.{S} Није му непријата |
мађаше жалити само Љубицу, што се онако нетактична показа.{S} Ревизор отпусти децу кућама, рече |
.{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости |
иш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у |
т, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све |
имо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, неће отказати?</p> <p>— Захваљујем... али сам тако умор |
е чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са школским пр |
е он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па |
одговори лекар и пође.</p> <p>— Како... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође з |
.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, |
о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку б |
е чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учите |
ја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и више, одг |
ај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и |
</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар |
ворили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин извр |
на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су неки добри |
ионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb |
оњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљ |
..{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник |
е и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p> |
т.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.</p> <pb n="15" /> <p>— Јест |
p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она |
и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе |
И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!. |
гово право страдање...{S} Па то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и погледа око |
биће најсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања...</p> <p>Љуби |
.. јест, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, |
о нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некако он |
оју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу |
ам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... |
га, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S |
што он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је л |
..</p> <p>Писар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену за раме |
Кажи ми само, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем |
ћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, ново |
, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} Толико се кидала због те своје зл |
} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта |
за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцн |
мо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећемо се мешати ни са учитељима... што ће нам!...{S} А |
.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Ј |
ка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — Курјака |
> <p>Срећно детињство, красна младости, нећете се никад вратити! </p> <p>Сад се све променило.{ |
одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, покварити друштво.{S} Има времена и |
иком испратите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се |
/p> <p>— Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити |
</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар.</p> < |
него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје |
Ништа друго ниси могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и звати се |
н чује познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све |
.. како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама |
и и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, много, |
јко, кући, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против в |
p>— Пусти тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> |
онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем |
е, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братић |
ок смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви там |
S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши у |
!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Тражићу негде на граници.. |
управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> |
стрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога говорника.</p> <p>У току |
њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је |
па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа |
орити разне бесмислице, шалећи се њеном неумешноћу и смејући се њеној плашњи у службеним послов |
цима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због овог Гојка, а мож |
раду са малом децом!... помисли она. — Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбо |
је са овим малишанима, да радимо много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у |
велике новчане недостатке, али још ради неуморно, прикупљајући разне податке, спремајући се да |
цијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута д |
довршиваше предавање, па видевши овога неучтива <pb n="103" /> госта, збуни се и уплаши, јер с |
е, измучен и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одједном свију мука, збаци са себе |
о... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубо |
м упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За са |
..{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опази |
овори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем домис |
а интересом овај разговор, који је у по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак распол |
есније...{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га за |
..{S} Али куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему досети, претрча, двориште и изиђе пред вратнице, |
о... нек извуче...{S} Ха, присети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из |
а.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на н |
е, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са |
е код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им жао да о |
у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је т |
аху се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се морала трпети, и јевтине намирнице, |
вати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако из |
чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар |
од пакла...{S} У њој се породи страшна, нечувена мржња према овом јаднику, мржња осветничка, ст |
а осећа да се овога часа извршује једна нечувена неправда, једно неоправдано насиље над слабим |
и шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страшније од свега до сада... некаква катас |
еки сребрнаст облачак, пронесе се тихо, нечујно, преко недогледне пучине и растури се тако у ви |
са, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеже се оч |
увена тупост, која је својствена многим нешколованим представницима власти.{S} Он се приближава |
прозор.{S} Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А он |
ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера привремено само за тај мах, а кад погле |
<pb n="168" /> ново, необично осећање, нешто сасвим светло, заносно... од чега јој сав свет из |
} Обузела је нека студен, скаменила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни прого |
чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врис |
ом прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{ |
нервозном живошћу, једнако некуд трчи, нешто распитује, договара се са Стојаном.</p> <p>Једног |
, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа му место |
!... којешта!...{S} Отишла мало послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нек |
е живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто због оскудице, оде до суд |
ала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три ра |
мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то дође |
{S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе |
а и он...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћуте |
.{S} Чекај!...{S} Није то... није то... нешто лепше...{S} Или није лепше... није ништа лепо...{ |
главом.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из |
естати!...{S} Она опет стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо |
.</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси...{ |
ица, страшних, разрогачених очију...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге |
леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујо |
.</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречисти |
де, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју б |
гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више |
ваше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у |
S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи. |
.{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, диш |
не могаше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилик |
ци, код последњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необично лепо...{S} Гојко се стаде приби |
..</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни г |
бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме с |
сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном |
ле каквог једа и мука, наступи изненада нешто пријатно, рече она, гледајући замишљено.</p> <p>— |
и да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично груну... задими се... гурну је некуда сн |
неких тренутака, кад му је изјављивала нешто налик милоште...{S} Шкргутну зубима, севну очима |
ам је школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...< |
} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу п |
ела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна |
ј се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, г |
али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој |
а, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Сам |
ели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за |
редседник, ћата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво претресају.{S} Богосав је |
ад којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и |
задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаш |
пи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему с |
и <pb n="124" /> пред децом.{S} Промуца нешто, не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном |
вић, овдашњи учитељ.</p> <p>Она промуца нешто у одговор, рукова се са њим механички, не мислећи |
S} Та она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, узвишеније...{S} Сећа се својих о |
о ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет ста |
, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чу |
ко драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар полуго |
.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не знајући ни сам шта говори. |
прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, с |
ога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опа |
никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: </p> <p>— Најбоље |
, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане м |
шти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћ |
и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љубица <pb n="114" /> седи на столи |
Љубица оде својим родитељима.{S} Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљ |
6" /> <p>Љубицом овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извр |
е, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... нава |
твар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче н |
душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гл |
... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада |
трти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почињ |
и тако остадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она |
друкчији, достојанственији, па показује нешто једном дечку, који је сео у средини кола.</p> <p> |
е необучену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси л |
</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са |
гледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, |
у од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали |
га госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа никог |
знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви |
ати сиротовање своје родбине.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још |
уком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, ова наша хеј... пара вреди |
и и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокренуло... мислила је дуго, па одједном осети |
мџијом по својим дугим чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који дође пред њега, па, стаде разгледат |
љ, скидајући ствари с кола, објашњаваше нешто учитељу:</p> <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку |
, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се приближи још више, погледа г |
} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем посматраше |
Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не с |
обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по в |
{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне |
ави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> <p>— Имам посла... овај...{S} Веља!.. |
у ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се |
јем електрине, обрће главу унезверено и нешто муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта |
у врата... гле, отворена!...{S} У кујни нешто клопара... она се уплаши, застаде...{S} Чује се к |
.. не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину |
} Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Мол |
нешто се осврће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели |
деш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, |
телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се приближује оствар |
ма.</p> <p>А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу |
гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде опирати а по |
одужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну д |
Питам те онако... какав је човек?{S} Он нешто много прети учитељима.</p> <p>— Прети ја.{S} Шта |
трча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном претури и јаукну, а |
ти, у дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, непостижно, веће од свега... управо |
<p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што? |
пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега право убис |
, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојк |
: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће боби |
ни и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собици и по |
ко двориште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом.{S} Она помисли да |
твара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се д |
а је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и никад не дог |
вади из стола деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону исписану хартију, па је даде |
мој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко |
елој његовој фигури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам ње |
а мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; обузе |
страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше са |
о притрча прозору...{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} |
ојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и зад |
самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар |
н се опет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је |
ог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има...{S} Али један поглед на ове малиша |
етињи школској!...</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и поглед |
одмах две кондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се |
Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} |
даност.{S} Женска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некак |
своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевина која труне, |
Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се променило, добило самртн |
, и стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њихови односи наликовали меденом месецу, |
жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости... ничега, ничега!...{S} Само ве |
>— Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како |
жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости... ничега, ничега!...{S} Само вечни, дубоки, |
ијено тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, |
ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше приз |
у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, просто ништа.</p> <p>— Код мене ни мапе, ни м |
немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, просто ништа.</p> <p>— Код мене |
у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Д |
лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости... ничега, |
сећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, са својим болом, бејаше са |
росто ништа.</p> <p>— Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за |
е загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} Некаква топлин |
рака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде тешити и причат |
ш ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што тр |
ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде ш |
а осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђин |
болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости.. |
ом, и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, са својим болом, |
ођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу |
Никога... нигде никога иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим ва |
а навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S |
јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено како ова замо |
ојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости |
јући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољ |
оју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред.. |
ојом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фан |
} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Тражићу негде на г |
дна сенка захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, само прекор |
о су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде |
д глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли ј |
а ниједне ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао |
иш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће немаш... одговори он и стаде се окретати око с |
p> <p>Шта је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о прав |
остите све... што сам вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разум |
ема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела |
.. јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p> |
е, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалос |
ано и испијено тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни |
рику, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знала је само тол |
а мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа |
и друге потребе? рече Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због |
ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници б |
уме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n= |
ен, сатрвен тугом...{S} Управо не треба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нестане такве љубав |
на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и |
аљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, све би дру |
готово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправ |
. нигде никога иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S} |
у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху из |
а главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb n="8" /> |
p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Одједном стаде |
и опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, св |
ати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања...</p> <p>Љубица се показа на испиту необич |
у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
, док још нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да т |
говори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица га погледа са немим |
вори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмис |
прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S |
каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећа |
јка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има...{S} Али је |
жасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страш |
е, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... ст |
жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаш |
а га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђа |
ем је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се н |
па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; |
ир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно |
ила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} |
p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с предмета на предм |
и разуздани полицајац, оборио главу, па ни прословити...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, ув |
Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{ |
Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са |
кну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закљ |
босило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више |
зумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни казао, него све онако... поиздаље.{S} Час говори нек |
ш сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је почетак тежак.</p> <p |
> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узвикну он |
. оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде |
Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кмето |
чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли |
рати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, |
да није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, |
, тако лепо, чаробно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва |
, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену од јединице, |
сиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже ба |
али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохват |
, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана |
е трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколик |
екидане мисли, које немају никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S} Све |
.. не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страшније од |
="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други ок |
о плати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она |
требио је на послове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само о |
стаде га правдати његова мати.{S} Није ни излазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од по |
к нам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђ |
.{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње с |
у рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде |
ка опазила се жива радост, коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи учитељу, он претходно скрену |
ки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се на |
гла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави најразноврсни |
а сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак како да назове |
дечице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четвор |
уком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци што б |
а је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па |
аква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри лице вре |
ћима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечк |
ма је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете... |
мисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало своју постељу, |
не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласн |
стола, просто ништа.</p> <p>— Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми је на |
к.{S} Ови двоје нису примили квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обори главу нерасположено, као кри |
жена, јер она не познаваше њихово стање ни намере.{S} Она им одговори пријатељски:</p> <p>— Ваш |
та сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Ка |
роткано нејасним осећајима, у којима се ни она сама не може разабрати...</p> <p>Почетком август |
у, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материне, братове <pb n="202" /> и |
Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити |
} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има |
аните ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са л |
ите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну |
.</p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измир |
учку једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брез |
и ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Ист |
мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријат |
} Сва се предала радости, коју не умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар постаја са |
она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али |
лом душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, ка |
> онај смео тако поступати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код |
борене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећ |
ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде |
е тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба |
оворно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа н |
ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — |
се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да |
положен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут о |
ећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свему.</p> < |
осле подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче.. |
и и спреми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</ |
полиције!...{S} Знаш, нећемо се мешати ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћ |
} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види |
н од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љ |
удну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с |
патија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и она са |
иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести |
покрет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила |
о, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред |
се спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу посл |
га страдања...{S} Он стајаше, не могући ни речи прозборити.{S} Само му унезверене очи прелетаху |
етен, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десн |
дан не може више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над |
де нешто муцати, одговарати, не знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе и |
дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узб |
ише понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко |
се обрадова његову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћут |
децом.{S} Промуца нешто, не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из |
погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно |
.</p> <p>— Хоћемо... или управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема планина.{S} А што п |
<p>— Ја не знам... управо овај... нисам ни долазила да потписујем спискове, али сам узимала на |
а оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све како ми је речено, али опет сам погреши |
јући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непрестано... |
то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у ово |
Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, него свет, жив |
немају никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S} Све се испретурало, ус |
Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрза обрадован уч |
ванаест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно решење не обара се т |
е нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се |
дном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Г |
не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питањ |
ш ово свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па |
же га и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као што би требало, али је добар човек.< |
Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љубичин... тре |
те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, |
елео; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него онако...</p> <p>— А детињство? стаде га |
S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се за |
е следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што посло |
ега... управо о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одма |
ли то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{S} Међу њима непрестано стајаше некакво с |
ивану играчку, о којој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала радости, коју не умеше ни |
сар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па и |
ла вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали школски рад: наставник нам имао неке мн |
ица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни казао, |
нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад |
очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер др |
е на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај |
, у школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, просто ништа.</p> <p> |
вици, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их науч |
а нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишља о неч |
енадном срећом, и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, са с |
{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено как |
само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нови |
обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапре |
ко год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не п |
кући, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе. |
кога <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје |
простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју г |
с:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек |
ачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много... опростите на |
n="51" /> свршила је школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролет |
>— Ах, ја сам несрећна!...{S} Никога... нигде никога иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о.. |
као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </body> < |
а, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се р |
ачајша прва љубав охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од пр |
било нешто веома необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има пре |
о обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута |
гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му об |
n="64" /> поцепаних поњава, па трчи на ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и на |
капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше он посматрајући село, које се, окићено во |
учитељу:</p> <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима прв |
, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се на |
меша се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бист |
е не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се |
Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно, |
и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поре |
а је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> < |
тоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина |
се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потесу...</p> <p>Одједном, на улици, к |
иђе из школе тачно у подне.{S} Силазећи низ камене степенице, она се тако повођаше у страну као |
у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, |
бе показивати, ономе знаш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, п |
само раније...</p> <p>После подне иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица, али |
ше му незгодно поновити израз Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{S} Беше ве |
.{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не виде |
па махну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га оч |
о време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа није осећала, око ње владаше |
42" /> престиже га и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као што би требало, али је |
је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељачким потребама и невољ |
онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није, није...{S} Ово је све друго... <pb n="57" /> други изра |
ена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али |
она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p>Вратнице се давно затворише и пријат |
и ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није, није...{S} Ово је све друго... <pb n="57" /> друг |
сваки је мора отурити!...</p> <p>— Не, није то... оставите!... узвикну Гојко, трљајући руком б |
ије баш због тога, господин-свештениче, није због тога што... није због школе.{S} Има и богосло |
и дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње зверати очима...{S} |
еног, јест баш туњавог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином пон |
} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек |
то читао, али то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{S} Међу њима непрестано стајаш |
лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком |
аше Љубица по том.{S} Богме страшно!... није баш тако обично, како причају.{S} Не могу још да с |
> <p>Ево овога плота... ено вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... |
... нешто лепше...{S} Или није лепше... није ништа лепо...{S} Не знам!...</p> <p>Сад јој стадош |
ј, одговори:</p> <p>— Смртни смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љу |
вот је већ био постао тежак, досадан... није се имало ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се бо |
{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, посматрајући |
мислила?...{S} Чекај!...{S} Није то... није то... нешто лепше...{S} Или није лепше... није ниш |
подин-свештениче, није због тога што... није због школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.< |
оришта он проговори:</p> <p>— Кажем ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао »мл |
је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа није осећала, о |
поведам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има по неког старијег, кога слуша, |
ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једна |
{S} Ха-ха-ха...</p> <p>— Којешта!...{S} Није то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Зна |
шта сам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} Није то... није то... нешто лепше...{S} Или није лепше. |
оже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повуч |
ковића, што удари директору шамар...{S} Није га познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, |
сврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле. |
ву и стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку разумела.{S} Одједном се прену и погл |
</p> <p>Љубица гледаше, пренеражена.{S} Није никад помислила, да ће то такав утисак учинити.{S} |
" /> о плати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} |
, употребио је на послове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио с |
, иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје ста |
с нестрпљењем да она прва проговори.{S} Није му непријатан овај састанак, напротив... али би он |
ного, стаде га правдати његова мати.{S} Није ни излазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде |
зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим |
опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више оног |
уд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме |
ине и преливају се на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... |
<p>Љубица га уплашено погледа.</p> <p>— Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло |
т насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била несвестица... и сад ме глава по |
ек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мор |
је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да п |
ао?...{S} Полако, на прстима...{S} Соба није закључана...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само д |
..{S} Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога приреза?{S} Него ви очекните док ми дође |
елог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа |
се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«...</p> <p>При |
ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> < |
Какво?... узвикну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако не |
, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти |
извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема дов |
?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што |
...{S} То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к ње |
чистоћу је могао мирно сносити, само да није овако изненадних посета.</p> <p>— Кад си стар, при |
здасима и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала то прођ |
: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ |
само она незгода новчана... али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења |
друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и об |
веће од свега... управо о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, п |
ила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Али оволик |
ши, јер му данас и у оваким околностима није место.{S} Само тихи, лагани уздаси по кад што одај |
бичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, |
о њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по д |
тавник нам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То |
ни изрази:{S} Краљевско-српска;..{S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад р |
тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па није лако...{S} Треба радити непрестано и с вољом.{S} А |
и кмет и засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми ш |
није спавала, није ништа мислила, ништа није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је ун |
Освану дан туробан, ветровит.{S} Љубица није могла готово нимало спавати, а Гојко није ни трену |
сни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад ј |
p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у |
> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треб |
средине и... готово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то |
ре!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још |
тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово |
привезао; заволео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно д |
ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да |
.{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али |
твори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то ј |
едном се расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у жел |
ов положај и домаће околности, ништа је није привлачило к њему; само она незгода новчана... али |
ку и неочекивану играчку, о којој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала радости, коју н |
се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, |
— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две године није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љуби |
заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте |
ађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, стари лисац, удесио је све како ва |
на стићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени!...{S} |
то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љуби |
момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</ |
да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је |
ет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много... опр |
едне признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... или не знам шта |
да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља при |
оних првих Гојкових четвртака...{S} Или није?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мис |
то... није то... нешто лепше...{S} Или није лепше... није ништа лепо...{S} Не знам!...</p> <p> |
га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни казао, него све онако... поиздаље.{S} |
човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од |
реба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати |
еца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад јој од |
ао убијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, |
рази од овако оштрих речи.{S} Никад јој није тако подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охладне |
S} Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник и реци му...</p> < |
а, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наредбу напамет. — Казао сам, бр |
свију лица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јама |
седи, досети се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?!«...{S} |
че је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће д |
овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је |
зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није променио па ништа... они се ређају један за другим |
, како је он желео,..{S} Истина, сам он није постао Министар полиције, али што је мислио о писа |
рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шт |
сељака опазила се жива радост, коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи учитељу, он претходно ск |
ти неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће |
{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја |
опет легао и мислио...{S} И ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беш |
ег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће |
је да се то може некако окренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је знала |
е већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи п |
ли су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише другови, који су се |
је могла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави најразно |
а њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, тешко м |
, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу сре |
ст, али он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није због тога |
... запе она, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— До |
треба свакад постићи одличан успех; то није много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на |
а мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А |
е и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по ли |
об...</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S} А |
де сама са болесником.</p> <p>»Дакле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже да л |
м ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену и његову, |
се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га при |
ало залудној учитељици!{S} До сад се то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде не |
не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи |
ко минута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му |
.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове |
рем, изостављајући наравно све оно, што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих |
се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате... списак потребн |
ијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се! |
/p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, |
узи на верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те оку |
на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n="146" /> нимало страдао |
безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово полицајац, него његов добар друг...{S} Он га м |
.{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојан |
у долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занесен, |
равила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се ба |
овор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом на |
S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним у |
овник, какав ниједна девојка у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли? |
зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, |
S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак како да н |
на да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, |
а моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа |
оћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде ч |
се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци |
ијим надама и најслађим сновима.{S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да ј |
еше страдати детињи чуперци.{S} Она још није стекла ону необичну вештину многих старијих учитељ |
борене главе, као болесник, коме се још није снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су |
а не казује све како је.{S} Само се још није могла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па |
ру, запазила сваку особину, али јој још није почео постајати обичан, као што то бива кад дуго р |
месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полак |
Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хо |
а их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...</p> <p>— Куцни, брати |
/p> <p>— Ето, купио сам часовник, какав ниједна девојка у Београду није понела...{S} Да дођем с |
ше само учитељице, и одмах опази, да се ниједна не интересује оним што се ради на збору.{S} Нај |
, што њих двоје заједнички преживише, и ниједна сенка захвалности да засија у њему, ни туге за |
овим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, |
мора бити...</p> <p>— Нема, госпођице, ниједне.{S} Сваки је новчани издатак записан.{S} У оста |
чути.</p> <pb n="136" /> <p>— Немам ја ниједне њене признанице.{S} Нисам јој ништа издавао.</p |
моје признанице.</p> <p>— Нема општина ниједне ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше. |
ржање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нерасположе |
ерила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите де |
гнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... најбоље ј |
знаде сам себи да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучн |
и Гојкову реч.</p> <p>— О, господине... никад и не сањам...</p> <pb n="128" /> <p>— Добро, добр |
мом рођењу!...</p> <p>— Оставити!...{S} Никад!...{S} Зар ја нисам много страдао?...{S} Зар су о |
о умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како др |
а се пренерази од овако оштрих речи.{S} Никад јој није тако подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он |
са друговима, шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа |
ам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, г |
дох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити н |
преко средине и... готово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све |
. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће |
Ево овога плота... ено вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чу |
<p>Љубица гледаше, пренеражена.{S} Није никад помислила, да ће то такав утисак учинити.{S} Мисл |
гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се п |
добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: што |
о детињство, красна младости, нећете се никад вратити! </p> <p>Сад се све променило.{S} И како |
Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чудити |
> <p>Писар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и |
<p>— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем |
то веома необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко дваде |
: и ви то поуздано не можете заборавити никад?...</p> <p>— Хо, људи... како могу заборавити да |
{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбиј |
руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха |
ах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром ве |
збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао |
ве тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?.. |
о окренути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати ономе, који је тако лако |
што их претури за годину дана...{S} Он никада никога <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни где |
но по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде |
годно!...{S} У такој соби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и веселија |
тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања.</p> <p>Са Гојком |
и, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изласка из тешке неприлике, да јој је Гој |
о му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово полицајац, него његов добар д |
има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> <p>— Молим опростите...{S} Ја, знате |
тично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд |
виси од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим пр |
ара се, нашали се и насмеје, па оде.{S} Никакве претње, никаквих затева не чу се више од њега.{ |
а се весели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Вел |
Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, договарају се озбиљно и поверљив |
пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може |
а не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас јед |
хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуда.{S} Тек само онако: »како сме он |
нејасне, испрекидане мисли, које немају никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим догађај |
е и насмеје, па оде.{S} Никакве претње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ |
ји, јер ће остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања...</p> <p>Љубица се показа на |
p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, постави совру у хлад |
говори:</p> <p>— Смртни смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица |
шило, које их раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили н |
корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необи |
ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни ј |
молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи... |
о љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта.</ |
ошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујте се, скомандо |
јобичније појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пут |
} Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{ |
, ниско чело...{S} Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, |
же.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грди |
љио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга. |
очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа...{S} Само |
гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос јесам... често.{S} Стојан му побусао гр |
како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на ње |
фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлована цев...{S} А револвер кратак, мали, као каква |
ку капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад |
ли... настави ћата, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече председн |
<p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здр |
а теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... разумеш!...{S} Послаћу одговор Министру у име |
аљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} |
ну она загушеним гласом, полушапатом. — Нико не може грешници опростити, сваки је мора отурити! |
у далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа за |
азочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— |
авно децу оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова с |
емо боље место, неко усамљено село, где нико не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му пом |
сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} На |
убица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љуби |
Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не бих р |
еђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш |
сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени су. |
то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине |
и малодушним узвиком: ех!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не мож |
ркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лак |
ј наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, |
шиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... разумеш!...{S} Послаћ |
лајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, прист |
— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетана д |
" /> свршила је школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да |
...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{S} Никога... нигде никога иа свету немам, ни друга ни приј |
стаде прегледати њихове радове, као да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешкољи, |
претури за годину дана...{S} Он никада никога <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни |
ала и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к |
ја сам несрећна!...{S} Никога... нигде никога иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о...</p> |
огла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} |
>— Добро... рече он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове ра |
Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима |
вариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Н |
распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... |
осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то, д |
знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мари. |
есе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, грдећи оно |
читељици!{S} До сад се то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али |
осла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, р |
у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши |
ије било страдања, нисам <pb n="146" /> нимало страдао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, пос |
главе, срце се следило, стало, не куца нимало...{S} И она се сва окаменила...{S} Ужас!...{S} К |
а, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да м |
изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву досаду |
и само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини.{S} И сад одједном стаде јој н |
, ветровит.{S} Љубица није могла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су пре |
ови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу |
и у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опростите, заборавите све што је бил |
да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n="146" /> нимало страдао...{S} И пропао сам. |
њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће |
.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао.</p> <p>Тако се поче нов живо |
.</p> <p>— Ја не знам... управо овај... нисам ни долазила да потписујем спискове, али сам узима |
ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да |
его ја нисам научила на такав разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али по |
рекли.{S} Практика, света практика!{S} Нисам ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се |
му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, т |
>— Немам ја ниједне њене признанице.{S} Нисам јој ништа издавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас |
...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он. |
очели.</p> <p>— Љутила сам се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на |
е? размишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још н |
пола...</p> <p>— А квартирина?</p> <p>— Нисам још ништа примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хо |
еш ли му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос јесам... често.{S} Стој |
шко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан |
иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«...</p> <p>При крају причања отворише се |
оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ништа |
а, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, дове |
сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње н |
имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љу |
можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим.. |
шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео |
S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све како ми је речено, али опет сам п |
орав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А о |
гледајући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непреста |
е је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше |
Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; нисам бивала у друштву |
p>— Оставити!...{S} Никад!...{S} Зар ја нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!.. |
S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек с |
ве... што сам вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али |
е... молим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад г |
сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједар |
рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, |
срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта |
... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живе |
чавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам преврнула тањир, узвикну она весело, намештајући |
Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Марш одатле, безобра |
ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јест, овај... </p> <p> |
те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се |
еднострано, досадно!«...</p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... понавља |
авом, промуца:</p> <p>— Извините... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} |
и опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако |
ећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него онако...</p> <p>— А детињст |
вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео |
о дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: |
. видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свему.< |
S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Т |
ријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, |
> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Вла |
у, да бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркћ |
бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S |
да настави гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати равнодушно то |
оли, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће |
е, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама |
она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати |
па застаде.</p> <pb n="203" /> <p>— Баш ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S} Он |
бисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спавања? ослови је мати, видећи је нео |
некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно у висину по не |
ли се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{S} Мисли, те црне мисли никако да је оста |
ађено је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p |
и дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља |
>— Хвала вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали школски рад: наставник нам имао н |
кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гој |
и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n="43" /> <p |
да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао |
им напоменама.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошли д |
, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно |
дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш... допу |
{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је др |
лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... нисте ми... противни.</p> <p>— Него напротив?... опет о |
артије.</p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси |
</p> <p>— Тако... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш госп |
то сад овако са мном разговарате!...{S} Нисте ли пре неколико минута били као убијени.{S} Зар и |
ри године, ово је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени?</p> |
ацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је почет |
о, без краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?...</p> |
сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте разумели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је |
ећем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима...{S} |
т, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица |
Љубица, тражећи згодан израз — како то нисте живели?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S} Од осн |
се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамије? зап |
то је се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло |
па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој |
а чуда у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си за свету ствар...{S} П |
а их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала |
p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице.</p> <p>— Нема општина ниједн |
нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не |
та се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечуј |
пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њихови односи наликовали меденом месецу, о чем је |
песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} |
вке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обори глав |
ена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам. |
дине само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба |
ане хаљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још те нису оставиле београдске предрасуде...{S} Ти си образов |
.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна практика...< |
то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недостижни, него скромни, веома скромни...{S} |
је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само с |
е, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Гојко устаде тур |
запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p> <p> |
првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, ве |
ати досадашњи разговор а, о другом чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које |
исар обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара у |
е се не свиди, срећан му пут!...</p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на |
чен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде |
самих груди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то |
аносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само мутан пог |
ако... нити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Те |
ала радости, коју не умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тр |
S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено |
је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло т |
стаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.{S} Панд |
ој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p |
Ја не знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је т |
јни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, бр |
а неким тешким, грозничавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху |
зела је некаква апатија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропасти |
ио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одборник.</p> <p>Тада уч |
брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одбо |
дања, ни прекора, ни радости... ничега, ничега!...{S} Само вечни, дубоки, непроменљиви мир испи |
е и страдања, ни прекора, ни радости... ничега, ничега!...{S} Само вечни, дубоки, непроменљиви |
да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно страшно, непознато, уклонит |
се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јецање, меко же |
оворе и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној лепо |
не и... готово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу |
вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n="52" /> запе |
ети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S |
да је спао с другог света, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви |
жати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа, не страховати од изненадних до |
нагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено како ова замотана прилик |
ледом.{S} Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути...{S} Образи се окаменили, очи јој стале, |
у радост и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S} Чим се отворише <pb n="115" /> врата |
брте свест... нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверск |
зна: није спавала, није ништа мислила, ништа није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који |
у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, само прекор чемеран, отрован...{S} И непре |
рстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мат |
га прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси к |
је за његов положај и домаће околности, ништа је није привлачило к њему; само она незгода новча |
х четвртака...{S} Или није?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} Чекај! |
Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо ни живео |
о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не |
о беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко по |
засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, само прекор чемеран, отрован...{S} |
ала праву љубав, било би ми свеједно... ништа...{S} Могла би продужити и овакав живот.{S} Али т |
Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се |
не допада такво уживање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће |
е ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да з |
рт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа страшније од овога што |
ати час једнога час другога госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућутала и уозбиљила... к |
емо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гласно:</p> <p>— Ништа друго |
диже на прстима и погледа на прозор.{S} Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по со |
јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} |
, како ћемо сад? викну Љубица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на де |
стосрдачним женским саучешћем.</p> <p>— Ништа... остави ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, |
а!...« Па онда настави гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати р |
он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и п |
и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли |
једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љ |
S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно страшно, н |
а, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе и |
{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју с |
ео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} З |
ше добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако |
посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} |
је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То је |
ао да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољно, д |
ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад |
мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не м |
: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он |
ти власти и кметова он није променио па ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а он |
же.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће |
ковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти од нове на |
али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше бр |
јући даље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несв |
едити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, с |
на шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њо |
он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом |
е што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа... али што сам страдао!...{S} И после два дана до |
ме — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа није осећала, око ње владаше црн, |
ешто лепше...{S} Или није лепше... није ништа лепо...{S} Не знам!...</p> <p>Сад јој стадоше ног |
меши и проговори му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била несвестица... и сад ме глава по мало |
е: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Али оволики бол |
а, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу т |
</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S} Али он |
ри.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} |
нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом накиту, |
<pb n="47" /> о плати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељ |
планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокренуло... мислил |
<p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам у |
иш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја |
веком, који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S |
воју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страд |
бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p |
и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... |
ажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру.. |
колу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и спотичући |
... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ов |
родужи <pb n="140" /> једнако... нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа |
му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n="122" /> с |
џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две |
А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? зап |
.{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све |
ледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по |
ого наобећава, али о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, |
ања и мука причинила.{S} Само не могаше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако г |
мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво |
сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина... |
часове, па опет легао и мислио...{S} И ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: |
Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, уда |
ало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежат |
га, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам са с |
на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом |
задовољства и пријатељства она не осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писа |
о умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је не жали, |
убица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} Лице с |
И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава |
се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предад |
раше пажљиво сваки покрет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у |
а ниједне њене признанице.{S} Нисам јој ништа издавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и задркт |
{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чу |
реба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и но |
пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</ |
сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја |
ам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам морал |
, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне, кад се разиђо |
и«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p |
..{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... разумеш!...{S} Послаћу одг |
кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поц |
у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као изгубље |
ет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком |
.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по сел |
шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има св |
и табле, ни рачунаљке, ни стола, просто ништа.</p> <p>— Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни |
рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> се зау |
комбинације, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div> <pb n="116" /> <div type |
ко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвој |
/> <p>Једва стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кре |
Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <pb n=" |
— Видећете, настави она, у школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола |
екај само док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{ |
сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, а |
{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо пр |
м вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе |
ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни казао, него све онако... поиздаље.{S} Час гово |
све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је почетак тежак.< |
... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица се зачуди |
> <p>— А квартирина?</p> <p>— Нисам још ништа примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да оде |
би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђа |
ма мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имам |
м гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се п |
} Сад јој је и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је мислила да њега нема важнијег ли |
проверено, и све се показа непоуздано, ништавно, лепо само као мисао, да теши онога који страд |
и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтеде ређа |
е око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се само оно јавља и трепери у душ |
ване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило |
По њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрв |
.. одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, п |
ањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јест они су.. |
сли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет.</p> <p |
пију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши их уђе у школско |
, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједно, макар их не |
у дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта.</p> <p>— Чекај, рече |
мислене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама с |
ер увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствари унапред предвиђа.</p> <p>— О, безнадежн |
учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачк |
етко, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под обореним капцима.{S} Цело лице му |
скрајна, слепа, која не размишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да |
Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем |
"56" /> се зауставе на једном предмету, но само пролећу, увећавајући још више црну слутњу, која |
А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, |
, још се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеш |
ли шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има |
ну главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост се нам |
боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, |
пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се д |
..{S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме н |
у сањалачку душу, која живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерно развијено: руке |
ву пријатним заносним сновима...</p> <p>Но Љубица не сања пријатне снове.{S} Тужно је оборила г |
м друкчији.{S} На њему лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни н |
ишта још прегледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијено |
гледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S |
а обичним изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учес |
о рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав, заборавља |
има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам сл |
и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!. |
ари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа, па треба прегледати и записати све што је п |
па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби премештај на железничку стани |
а се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој се лице, постаде свет |
p>— Извините, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у зем |
таше обе рано.{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза с |
, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите |
да потпише платни списак.</p> <p>Узевши новац, он се полако упути оним необичним вратима, кроз |
да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су јој |
з невоље!{S} Изволите, колико вам треба новаца...{S} И он извади велики новчаник са гомилом нас |
деца...{S} И кметови са вечним немањем новаца, и депозитар крајем свакога месеца...{S} И све, |
ремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то ј |
S} Пред учитељски испит добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор...{S} Обуко |
звешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет настављају светлији дани.{S} |
у преживело срећних дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и другарице и стала се са њим |
стално — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.</p> <p>Љубица, изненађена овом смелошћу, п |
де преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво нав |
амо јури напред и понекад се намршти од нове навале мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с ба |
.{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави |
не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање на прошлост. |
к’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини да |
школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и с |
осети, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне овима.</p> <pb n="75" /> <p>Срце ј |
!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он |
аше њоме.{S} Али она силом угушиваше те нове мисли, избегаваше их, осећајући унапред њихову неп |
нуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у ти |
е моли, одговори писар, па стаде нудити нове пријатеље јелом и пићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ам |
пише у двориште, Љубица одмах опази, да нови колега целом својом појавом и држањем одговара њен |
тим свештеником и старојком заверише се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто није х |
жа.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па с |
хну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели што боље препоручити.{S} Ње |
и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему |
ила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чека да |
убица Петровићева.</p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ |
апита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад виде |
.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и уг |
и: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око своји |
де јучерањих себичних мисли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја благом подмл |
деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђа |
, договорише се да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, па се одборници разиђоше.{ |
уписивало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућ |
д су учитељи уписивали само по десетину нових, тек да имају и први разред... па се свет научио |
а сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока |
се у њој ствара некакво <pb n="168" /> ново, необично осећање, нешто сасвим светло, заносно... |
>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоном, који одговара другар |
е, па опет легао и мислио...{S} И ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она м |
вао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али с |
а ја... хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести на |
школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујући се најсјајнијим надама и најсл |
p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати мл |
еднако осврће око себе, очекујући какво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у све |
осети како јој се увуче у душу некакво ново страшно осећање...{S} Оно само трује око себе, бац |
кчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцова |
те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све |
S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мор |
лу претресаху полако добре стране свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња осве |
Крајем месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи до |
се он прену и стаде се отимати од тога новога расположења.</p> <p>— Страдање... разуме се.{S} |
јко остаде још мало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад |
ећем месецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цр |
и.</p> <p>У двориште уђе срески писар у новој полицијској униформи, која тек беше прописана.{S} |
у њој свој скромни намештај: ногаре са новом сеоском постељом — шареницама и губером; сто, јед |
не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p> <pb n="13 |
тво општинско кад одступа, откупљује се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројаха |
оше се тешким мислима.{S} Једна се чуди новом нараштају, како то све прима к срцу и не уме да с |
енела у прошлост, или се предала каквом новом осећају, па снује пријатне заносне снове.{S} Гојк |
е поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одо |
ећаше бескрајну, неизмерну сласт у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осе |
уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: |
III.</head> <p>Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога и |
ави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом стану?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад |
и животу!... </p> <p>Све се променило у новом учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољст |
су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена учитељица већ приспела, да су одборници |
<pb n="92" /> је Стојан саопштио Гојку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љуб |
орало поменути име писарево.</p> <p>— А новости... већ онако...{S} Прича свет свашта, не може с |
се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{S} Одједном је обузе милина глед |
ј униформи, која тек беше прописана.{S} Нову официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну ник |
лепа вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека |
есео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Иста запрег |
квим је осећањем ишао први пут на своју нову дужност!;...{S} Колико је ту помешано милине са не |
гано ходати по школи, расветљујући неку нову и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се дос |
ије привлачило к њему; само она незгода новчана... али ваљада није то?{S} Она се замисли и не д |
звиђање злоупотреба, пронашла је велике новчане недостатке, али још ради неуморно, прикупљајући |
— Нема, госпођице, ниједне.{S} Сваки је новчани издатак записан.{S} У осталом, чекајте да запит |
м треба новаца...{S} И он извади велики новчаник са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кмет |
по обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љу |
о вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отим |
свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, о |
ориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху |
ајући лагано и несигурно својим кратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застад |
падати ономе, који је тако лако погазио ногама њене најсветлије осећаје, који се наругао њеној |
иту слабост стаде осећати у коленима, у ногама, које дрктаху необично.{S} Он се једва докотура |
ећ уредила у њој свој скромни намештај: ногаре са новом сеоском постељом — шареницама и губером |
јено: руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; цео му стас |
н и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашено |
по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу < |
грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он откачи сво |
} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се ч |
ерено, дркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себ |
Не може још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекују |
<p>Љубица седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, она премре, поче се |
S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погледају, а знају д |
еда на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе |
а лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде ру |
бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Зв |
е путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна к |
.{S} Не знам!...</p> <p>Сад јој стадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... |
.. баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, ка |
ица се мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету. |
бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се.. |
амо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи |
истуцана, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од сур |
оји су се окупили пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, а |
е наопачке...{S} Љубица се мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила |
S} Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, д |
некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође д |
занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски:</p> <p>— Идите, господин |
и!...</p> <p>Запљескаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па |
<p>Љубица, како стајаше испод Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају с |
хнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и д |
ђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш |
н не имађаше...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити |
о мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, прибира |
правом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа |
асапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже |
ропусти га напред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу |
S} Само га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; а |
ке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уст |
аче и стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем прободен, Гојко одједном пребледе, искривише му с |
ар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи у |
види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело јој лице избраздано, па то сад зарашћује |
бразе две сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се вр |
чак.{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по обра |
ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му обријана, необично развијена и истурена н |
и.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господине |
ца се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојану.</p> |
их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, св |
енуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега приз |
к се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Ст |
и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете корпе, одељане витке или очишћену лозу да |
и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце ко |
а уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?... соба |
после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} У четвртом разреду, кад га ве |
из учионице са обичним изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} |
дуван господски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко предс |
ивају и светле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак та |
е даде Стојану. </p> <pb n="68" /> <p>— Носи.{S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопшт |
е, видиш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кме |
и неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она уз |
и иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке по |
м гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Дола |
један самобитни, нарочити звук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке пр |
ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубица се све више на |
о степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога |
амо обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... |
и малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залај |
е на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопр |
ати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смеш |
зе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не кори |
рава ће се још поносито и величанствено носити преко равна српска поља...</p> <p>Гојку кану суз |
брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, видећи како |
лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ...</p> <pb n="54" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко |
ре даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још |
би и трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређивати... одмах |
т...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђ |
ратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући |
ете својим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго |
сак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сео |
могу!...{S} Шта ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздиш |
грме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, |
унторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао |
ићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина...{S} Чек-че |
и усамљеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану.{S} Ако си |
о само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора пос |
да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дођ |
и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка посла!... рече |
па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о п |
ого и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве часове, па опет ле |
..</p> <p>Устала је рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила све што треба д |
њао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху Гојка иронично, не ск |
А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња, и ја |
директору шамар...{S} Није га познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га и |
е од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и |
и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући |
право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те п |
ихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице што се слева |
н вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаше |
е.</p> <p>— После усамљена, непријатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо |
трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!. |
рате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај... не да се рећ |
акав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако објашњава св |
собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом и младо |
у шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тих |
па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак св |
и, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматр |
а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом наста |
ена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин учитељ?</p> < |
ирока баџа, кроз коју продире светлост, ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвн |
ав блажен, срећнији од цела света...{S} Ну, одједном он стаде опажати како се Љубица све више м |
х и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна с |
миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно |
или смо се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— |
емо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. |
пита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери, не |
за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити нове пријатеље јелом и пићем.</p> <pb n="61" /> |
му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако д |
...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући шешир |
е хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном осети над собом сву |
деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. </p |
у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте |
. врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединстве |
д? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као да б |
јбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, де |
ао Стојан, јамачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа |
исли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеж |
ној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера ок |
ши то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући |
а погледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица, машући по неки пут руком, ка |
д тога погледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Ка |
али помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити дев |
, стаде врдати очима и окретати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти |
и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је ув |
ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шест г |
.{S} Што?</p> <p>— Више је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња |
Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине |
није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.< |
квом свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, б |
тарије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући очима...{S} |
а, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећајима, у који |
ло напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа, па треба прегледати и записати све шт |
.</p> <p>— Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.< |
је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и онако |
само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обич |
а јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и з |
а!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, |
<p>— Хо, људи!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрт |
џа, кроз коју продире светлост, ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не бех |
ђали се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор, који је у |
ништа мислила, ништа није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, |
Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео. |
има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о |
ка, који оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарски, пријатељски |
е беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце |
уо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бит |
.. свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само т |
се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку службе, дру |
епо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно о |
ћа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не мо |
на ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверено, пит |
творише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, |
а на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће |
S} Наравно, кад ко умре, <pb n="160" /> њега закопају...{S} И њега ће некад закопати, али то <h |
.</p> <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова речитост, па и сад о |
, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и нео |
Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео да |
естовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>— Је |
стојанствен... ала је необичан!...{S} А њега нема!...{S} Узалуд радост!...</p> <pb n="135" /> < |
тији, ништавнији, а некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка д |
ну, згрчену фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, |
Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је тол |
а гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу дец |
нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се |
страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, иди |
дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући пр |
обро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш |
и ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-прста, па за час готово. |
доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла уб |
редбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица с |
и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, које растера псе и приђе му с оним оби |
не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је |
а хтеде сад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом жур |
<p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> |
!...</p> <p>Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му нек |
а дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он б |
бица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} |
о... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он стад |
као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај трен |
јено, кошчато, због чега не силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше о |
</p> <p>— Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послу |
рушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући преда се...{S} Баш к |
и главу, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас доби |
ји беше осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има |
вору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега.</p> <pb n="131" /> <p>— Био... јест, био сам... з |
а улици, код последњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необично лепо...{S} Гојко се стаде |
.{S} Рече нешто Стојану, који дође пред њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну п |
пштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, |
ти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, јадник, у |
необичну силуету, која се удаљаваше од њега испод пуних китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— Ех |
ретње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове походе, д |
век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} |
она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!... |
кори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире се по свој цркви, и она помишља да то мир |
зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размишљања...{S} Уђе и право за кам |
замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она његова жена!... нас |
ило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узв |
био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући к селу п |
клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштво...{S} А она, гле, к |
по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине, помешан са сточним изм |
.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски о |
лане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{ |
м, значајним погледом.{S} И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руменилом, к |
познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња |
ли му се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, |
занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полициј |
а донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по |
p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</p> <p>— Како хоћете... не |
невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у реду |
а да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у |
бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S |
мој добротвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам откупио својим страдањем!...{S} Пред моје ступ |
е, <pb n="160" /> њега закопају...{S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако в |
што почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресати некакве топле, пријатне ст |
зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затвори |
а се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и поглед |
а тешка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа |
ше очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај |
>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар је чов |
ему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицом, на |
отпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди ку |
hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} |
едио меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли с |
За певницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и одговараху на јектенија десетина одрасли |
овора на ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S} |
о одају његово немо присуство.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p> <p>Одј |
в, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Да ид |
у се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено |
ише и више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И |
лела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <p |
да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> <p>Љубица с |
он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, само д |
руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна с |
оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! пом |
ликује два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што и |
ј у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави... |
и.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, приђи |
да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку, гледајући у страну.{ |
е и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет зб |
огледом час десно час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће |
, који се жели што боље препоручити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да |
а јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је није привлач |
лепо развијен, али је она сама кварила његов изглед својим вечито погуреним леђима.</p> <pb n= |
те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, који у овакову расположењу не би имао кр |
огледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом као претећи.</p> <p>Љубиц |
и је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређашњи разговор, размисли се о неким изразима, |
и одмах, да Стојан однесе собом највећи његов страх, његово право страдање...{S} Па то се више |
арочито криво, што је Гојко, послушавши његов савет, допао овакве беде.{S} Осећаше ту много сво |
каква зла; јер није ово полицајац, него његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, ка |
звук и покрет...{S} Јест, познаје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читав |
носи слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S |
, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p>— Оженио сам се прошле зиме.{S} К |
који му прилажаше.</p> <pb n="3" /> <p>Његов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ |
томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је спремила ручак, али му Влајко напо |
они сви, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих, <pb n="6 |
} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«...</p> <p>Лете, лете, мењају се као у к |
го...{S} И посао велики у почетку...{S} Његова обична збуњеност, кад се састаје с непознатим љу |
Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа његова карактеристична несразмера, али ко се већ навика |
о школском одбору и осети да га обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он с |
код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао |
би се јамачно уплашио <pb n="175" /> од његова изгледа, него му одговори онако, гледајући некуд |
ве варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога, и мишљ |
ица шта је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још страшнија, још одвратнија...{S} Разв |
и.{S} И попа и учитељ згледаше се после његова одговора..{S} Учини им се веома чудновата и необ |
пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је |
и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој |
о је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати.{S} Није ни излазило међу људе.{S} Таман ре |
о, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде у х |
аки њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељ |
д... јесу ли ово њене руке савијене око његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу |
ри очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним |
ста измењен, наравно у своју корист.{S} Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресек |
а.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} Најзад побед |
њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, пос |
се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она |
рло непријатно: она је већ опазила неке његове значајне погледе и хтела је одмах удаљити га сас |
иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се сп |
рати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, која га снажно гони у наруч |
покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Го |
рећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се |
7" /> <p>— Куда ћемо? пита она, стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погле |
матраше како се чича Стојан превија око његове постеље, како је лепо разредио меко миришљаво се |
="199" /> навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж ј |
т.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво, аналишући са |
јко, са својим оригиналним особинама, и његови кад страшљиви кад намрштени погледи, и ова најпр |
својим другим разредом, јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове |
.. румене се веселом чаробном светлошћу његови зраци... оно се спушта величанствено и мирно, ка |
о себе пилиће.</p> <p>Љубица погледа за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и зауз |
атури, очи се помутише, и она остаде на његовим грудима као полумртва, онесвесла...{S} Доцније, |
Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?.. |
нездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и не разбира за мене...{S} А и |
нијем положају, који потпуно одговараше његовим најтајнијим жељама и помислима...{S} Дуго је вр |
си преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна миса |
ступају...{S} Она се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...</p |
десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да |
спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обуз |
бично важно, да се приближује остварење његових најтајнијих и најскривенијих жеља, које је скри |
здахну горко, извијајући се полагано из његових руку, којима је беше обавио и стегао као клешти |
азгледаше децу по дворишту.{S} Неколико његових ђака приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли |
отвореним устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, |
тојан однесе собом највећи његов страх, његово право страдање...{S} Па то се више неће страдати |
е и цело понашање беше сувише службено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица? |
тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха- |
..{S} Чуди се како је рђаво протумачила његово саопштење о оној учитељици.{S} То је неваљала же |
ку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељске Ш |
еђу ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, об |
е, приђе му и метну једну своју руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа својим великим |
могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Родитељи помрли, |
љење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« |
се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то |
се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега: |
а је накривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово држање одаваше обичног сеоског левенту, који не |
стаде муцати пренеражен ћато.{S} Јадно његово рањено срце!...{S} На првом љубавном кораку мора |
ца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страш |
мо тихи, лагани уздаси по кад што одају његово немо присуство.{S} А око њега све једно исто: су |
аго, што се у овој прилици нашао сведок његовог гимназијског школовања.{S} А он је, морамо приз |
олу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала |
гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним причама...</p> <p>— Пазите само, на |
едан путник.{S} Још из далека, по целој његовој фигури, познаћете да је то нешто необично, а ка |
им, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неизмерној љубави, ко |
о да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога |
и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, пристане уз кметовске шале, па се п |
ари гласом на речи из гимназије...{S} У његовој кондујити стајаше да је свршио основну школу; и |
а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно светлости.{S} Не може још |
одговараше потпуно — како он мишљаше — његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја н |
виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступише у двориште, Љубица |
глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се |
како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћом може да створи овакав живот... |
а Стојану. </p> <p>— Писареву... онога, његову жену ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како |
приђе, весела лица.{S} Она се обрадова његову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ов |
рви разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде |
му што она сама везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Пог |
а се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, као што се очекује гром после севања муње.{ |
ред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и и |
ник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, |
а би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и |
традање и нека дивљина беху исписани на његову лицу...{S} Прва му мисао застаде на револверу, к |
..</p> <pb n="144" /> <p>Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из ко |
аво: саставићемо обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две |
сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и |
.{S} И они се зачудише необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и |
видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> <p> |
он ћати, који се слатко смејао одговору његову.</p> <p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је |
глед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је |
ли ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит, прави младожења.</p |
че ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови глас |
ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему... је ли?...</p> <p>— Теби, синко, и нама... помис |
ке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на |
ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, |
Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... него онак |
нова неке главније политичке раднике. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласо |
ни злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот, |
им тоном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала |
он и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочит |
а с тога беше веома предусретљива према њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се вео |
м првих дана била чак расположена према њему«...{S} И она се сети неких тренутака, кад му је из |
жати како се Љубица све више мења према њему...{S} Следи се од страха, и стаде пажљиво мотрити. |
не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p> <pb n="195" /> <p>— Па знаш како је... то су |
м изненадном срећом, и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, |
тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком |
покривен белим као снег застирачем; на њему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кри |
сав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, |
о, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, брад |
жива радозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да |
се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој с |
} Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то |
дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему и само једна усна малко... врло малко повукла се у |
лице, научила је читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми |
чанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледал |
викну она узбуђено, прилазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном |
S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата се крећу...</p |
па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динар |
ше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то д |
о сад представља правога домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољ |
ош није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часов |
је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад |
нко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу младим |
е руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се об |
ико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извр |
леда како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као к |
много сплете са питањима из рачуна, али њему не покварише одличну оцену, те тако он имађаше жал |
о ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Го |
ојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки сво |
, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи с |
шту.{S} Неколико његових ђака приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— |
" /> путника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише |
тељи морају по неколико пута долазити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за т |
уцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њ |
е околности, ништа је није привлачило к њему; само она незгода новчана... али ваљада није то?{S |
а, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> |
S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога р |
сти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </ |
оме такође маше руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива... |
еши на њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само |
сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> <p> |
а...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред |
ико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је крив |
и ниједна сенка захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, само |
ветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених |
ца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу читав бе |
.{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапи |
од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по пе |
у се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се прену: види да |
вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...{S} Као муња шину је |
венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Т |
на се сва предала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одг |
мах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> <pb n="14" /> <p>— Видећете, на |
нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, |
и већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад.</ |
аше погледом преко зидова, избегавајући њен поглед.</p> <p>— Баш си дивно наместила! рече јој с |
је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — |
ено лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну једну |
то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом |
вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Ноге |
сањивим погледом, који јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запит |
земљу и наслони своје уздрктале руке на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и да |
ужио пут, само да не мора одговарати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта |
д, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође у глав |
презирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска присуства, па одједном обави своју руку око |
ко густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па ст |
мо осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се свакога |
иковати овај тренутак на један часак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела |
онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед |
ругарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} Толико се ки |
е добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то исти |
о, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, немојте...{S} Бли |
уства, па одједном обави своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гле |
јвећим самоодрицањем, како то може само њена страсна и плаховита природа...{S} Она први пут осе |
па посматра децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свако се приљубило уз оца или м |
м изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове реч |
ве ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она |
језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранила.{S} Гла |
ономе, који је тако лако погазио ногама њене најсветлије осећаје, који се наругао њеној љубави |
ети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећ |
а ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази кобном |
тов на све услуге, просто и једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и њег |
лободније ђачиће; један се измаче испод њене руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер.{S} Он |
p> <pb n="136" /> <p>— Немам ја ниједне њене признанице.{S} Нисам јој ништа издавао.</p> <p>Гој |
и погледи, које јој упућиваху другарице њене, остале учитељице.{S} Опази она и неколико познати |
грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а |
ористи овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву топлоту осети у ње |
се на човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па их одједном нестане...{S} Све ће проћи, с |
док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад б |
екако иронично осмехну, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да |
а руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто |
азове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врата?...{S} Да ли то њен |
вијене око његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је |
отичу и њени најмилији снови младости, њени најдражи идеали...{S} Све, што је тако дуго ствара |
, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недостижни, него скромни, веома с |
се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снови младости, њени најдражи идеали...{ |
је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љубав |
ом дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она |
осмех, помешан са презирањем, заигра на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га |
целом својом појавом и држањем одговара њеним ранијим сновима.</p> <pb n="164" /> <p>— Хо, брат |
/p> <pb n="7" /> <p>Гојко се сусрете са њеним јасним светлим погледом и обори очи.{S} Баш је би |
е мисли, које немају никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S} Све се ис |
њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>» |
, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућ |
ике.{S} Одједном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и показа велики светао круг, из к |
е тактике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању, о свему, док се тако мал |
ао гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе ј |
на, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама...{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдну |
госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p |
робију или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, мој |
огледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће |
знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним |
се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати ономе, који је |
какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе |
довољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{S} Мисли, те црне мисли никак |
е природа умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред тешким |
сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писар |
ех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и |
твари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само т |
Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор.</ |
бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног кревета разбацани јастуци, згужван ћилим...{S} А- |
на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се свако укрутило, глед |
зред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, молећи га |
положи, па стаде празна соба звонити од њенога веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар се одједном |
учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из |
има и напослетку поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски...{S} Једно ју |
онда поче по издаље добацивати похвале њеној лепоти, памети, лепом положају који заузима...{S} |
шалећи се њеном неумешноћу и смејући се њеној плашњи у службеним пословима.{S} Разговор постаја |
а се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба |
не најсветлије осећаје, који се наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску преданост.{S} Женс |
ле плодове?{S} О, какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пунач |
...{S} Све се испретурало, ускомешало у њеној помућеној врелој глави, читав хаос!...</p> <p>Ско |
ући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила |
де тешко, него се овај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро:</p> <pb n="10" |
страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је мно |
то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одма |
ој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном неумешноћу и смејући се њеној плашњи у службеним |
тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</ |
се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значај |
о.{S} Некакво велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не предви |
разговор, који је у по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни р |
оји се наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску преданост.{S} Женска душа не тражи смисла, |
траха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће пр |
није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је му |
дједном, не поимајући шта ради, дохвати њену меку <pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собо |
се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} |
ине у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовин |
S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовник, какав ниј |
вори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десет г |
у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то т |
прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па чини |
уке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је овде питање |
лукама, или се црне преоране и засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигла танка п |
ш није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако само... тихо као сенка...{S} Расклањ |
ћи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се осетно трже и одједном му се пром |
ано обузимати срџба... </p> <p>— Каквој њиви?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љ |
под оном крушком на средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</ |
ја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже |
и све...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја.. |
Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и |
зиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Вељ |
децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумнике, |
p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи.. |
амо ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју рук |
се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац |
</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, |
таде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више не |
ну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче |
шну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели же |
а дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајући г |
еда, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, много срећном!{S} И данас јој |
две недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко им |
...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња |
еједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледајући пол |
. мислила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједном наиђе. |
чуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p> <pb n="130" /> <p>— Оди овамо, господине учо |
а промуца нешто у одговор, рукова се са њим механички, не мислећи и корачи напред...{S} Изиђе п |
И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица |
она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад прис |
илу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвест |
е, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала својој п |
одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! о |
> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, и |
и пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не |
је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок т |
ко часова, што ће их морати провести са њим...{S} А после... <pb n="161" /> биће најсрећнији, ј |
елика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разумела о коме ћата |
оље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испра |
S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико д |
екиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> |
пио у први разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да ист |
аш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако с |
а брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зраци.. |
огама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливај |
јатељства она не осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар постајаху интим |
Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срц |
е густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хл |
та ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121" /> нека нејасна маса...{S} Он прилази и |
о, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући опет у та |
незгодан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чек |
ба...{S} Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави пот |
а деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писаре |
иђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у посл |
нило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висин |
е коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица остаде скрушена, |
м се отворише <pb n="115" /> врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, па се |
на разреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше полако, п |
абе, изнурене груди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се |
Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа |
и му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли оног |
ам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у |
морадоше ступити у разговор.{S} Седе са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресит |
аквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га п |
.</p> <p>Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се |
да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не журим се |
ројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и мно |
не, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај... не да с |
свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије го |
е уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, |
ће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ст |
авише неки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{S} |
упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље постиже и и |
пише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођ |
и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је, у |
дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што пословно, преговара пр |
остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клуп |
мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и написа п |
мах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.{S} Обоје се само упознаваху са децом, распитиваху |
n="202" /> и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи |
хнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло |
ећ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве помоћи, он са |
лиже овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Морав |
м, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под њима само меко сено, покривено шареницом, па ипак беше |
и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по |
мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их та |
оја их има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример...</ |
ашњаваше нешто учитељу:</p> <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Н |
ку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку как |
устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зл |
одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, од куд се прибли |
астаде тајац...{S} Све се очи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике |
у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држа |
ар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’ |
ри изговарању.</p> <p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у см |
још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рук |
их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{ |
о већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк |
едном, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пит |
гледају уморно, тамно, непрестано је у њима некакав безумни израз, од кога човек мора задрктат |
љство.{S} Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, договарају се озбиљно |
ожају, није могло ни очекивати.{S} Међу њима непрестано стајаше некакво страшило, које их раздв |
ку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим |
и ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћати стари дани |
не много допринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женског ин |
{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се међу њима почиње отворено непријатељство, <pb n="67" /> које |
кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> <pb n="74" /> <p>— То је зло, ве |
од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све |
.{S} Да окушам ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} |
ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицо |
ма брижни, погнули главе, па само махну њима по некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и сл |
адржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешт |
, па се одједном промени...{S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И то све |
/> каквог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично јака, силна љубав, права љуба |
ао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се |
а.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p |
, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе |
.{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих |
ху.{S} Он подиже главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца се з |
мо уписују... они вас знају најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који |
год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој |
продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста |
о некаква хладноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање п |
може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га вели |
едох погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатр |
зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> <p>— |
pb n="191" /> једнога дана освану и код њих установљена задруга.{S} Влајко се сав предао тој ус |
уте и оштро превијене на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже с |
ало питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богос |
ца остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, об |
ови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни |
и одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа |
алеко од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори |
ју му нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му |
.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухвати |
ше како се врата лагано отварају и кроз њих пролази она позната страшна фигура.{S} Поносно поди |
очетка године.</p> <p>Љубица стајаше уз њих, погледајући у страну, и опет јој не измакоше оку п |
<p>— Извол’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, |
и им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за своја |
носим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, тешко мени!...{S} И |
, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> <p>— Извините, молим вас, али |
лонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи о |
сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мај |
кора.{S} Изређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживише, и ниједна сенка захвалн |
аше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, |
завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра. |
али се прибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, п |
ице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу прија |
будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко |
оле, а што старији помажу неваљалцима — њихов је грех...</p> <p>Изговоривши то, опет погну глав |
ао од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је нешто н |
тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотворан: залеђено, окамењено срце почиње се к |
бор, а на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по ш |
главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли |
повлачити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писа |
сто сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази |
Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближ |
она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па се одједн |
свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зе |
, па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, као да никога другог у школи нема.</p> < |
жно...{S} Само неколико пута, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њој, али је |
што обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирн |
во мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њихови односи наликовали меденом месецу, о чем је Гојко |
радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази |
годила, али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb n="197" /> плане ватра, нек проз |
p> <p>Поведе се разговор о учитељима, о њиховим патњама; поменуше и једно зло: кад је више учит |
о упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су провели ле |
таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, м |
Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и прелетевши оком |
ве више утегнута и повучена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу личи |
им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, |
ш и запара танахним крилима поред самих њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћ |
е намирнице, које су још више учврстиле њихово пријатељство.{S} Они су сад врло интимни, међу њ |
пих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање ни намере.{S} Она им одговори пријатељски: |
.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се опет окрете учитељицама и стаде |
мисли, избегаваше их, осећајући унапред њихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно исп |
ко слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{S} Међу њима |
чи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море д |
ње.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му једнако некако пус |
ина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, н |
ипак како да назове своје осећање према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, п |
ве везе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да |
Шта је ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може б |
ном руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, прому |
а се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: |
да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би ј |
и и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде опирати |
х посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и лице |
ица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити.. |
ти се пређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађ |
ом изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, |
остите, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви! |
ра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачила њег |
о исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улази |
е, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубим |
што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да |
аше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољ |
кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као д |
атне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из са |
ци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве |
} Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилиј |
ад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мал |
сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разговор на неке |
лети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године. |
, што је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се |
жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати ј |
намргоди се и заузе неки одсудан, само њој својствен положај ишчекивања.{S} После јој се учини |
кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Он |
и од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се породи страшна, нечувена мржња према овом јадник |
не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да |
како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се жив |
клију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: ногаре са новом сеоском пост |
твицом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану душу... |
ит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше |
улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже песма: »Паун пас |
p> <p>Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише неки |
ј свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb n="168" /> ново, необично осећањ |
ећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али ј |
ви она опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне овима.</p> |
јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <pb n="77" /> осећаји, која мало пре о |
да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да |
убица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мери |
коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и |
обанђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: с |
е диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: да |
крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са очима и р |
е право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb n="178" /> свима |
/p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са он |
ри врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> <pb n="147" /> <p>— Само немојте да се |
о она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни |
да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да |
остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим вратницама, Љубица опази ч |
двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон необ |
се промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њи |
све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је доб |
гаваше сваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово њего |
..{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком з |
е одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, зашто? |
себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гл |
ше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сам |
еобично, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује позн |
ораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али куд ће?...</ |
а у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши |
да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ак |
меки, добри, послушни... све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на кога с |
јко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрктале руке на њена кол |
ош...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је сам |
ица зауставила на једној мисли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави |
иђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши св |
, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.< |
зи да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... »Шта л |
зви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као |
исареве; нерасположење и сумор овладаше њоме.{S} Али она силом угушиваше те нове мисли, избегав |
је оптуже због неморалног владања...{S} Њу, једну од најпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама |
а је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздрав |
еоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Ид |
брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: оч |
ди толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад оду |
ући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад није волео, и |
и ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се, то су н |
сли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам |
говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али се вратиш |
се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан... |
инити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају... |
е једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као да се бу |
вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посматра |
јасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{S} Она скакуташе весело |
ој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв о |
ељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет пос |
читељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се же |
и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, крупан и |
тово не споразумевајући се, поседаше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танахним крилима поре |
то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких очију |
ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажа |
ала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула |
врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!< |
, из другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође. |
, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тре |
ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао господин управитељ да му пошљете он |
ислећи и корачи напред...{S} Изиђе пред њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица и опале ко |
а отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одје |
таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> <pb n="203" /> <p>— Баш |
д спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарати, као да је у неком |
.</p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женс |
може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве |
али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њен |
.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изненадном срећом, и не осе |
а око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог |
страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку п |
а. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их |
не и стаде дисати убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за |
живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није |
за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да |
, ходаше живо преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пус |
се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села |
ће му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати...{S} Наравно, кад ко умре, <pb n="160" /> |
које се обично зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не |
жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословицама?...{S |
згодно настављати досадашњи разговор а, о другом чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речи |
ао кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво |
и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари...{S} Па онд |
га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред клону... посрну и |
иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S} А ја?..{S} Ист |
децом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су провели лето.{S} Љубичини |
ре се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближ |
ваху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином с |
</p> <p>Поведе се разговор о учитељима, о њиховим патњама; поменуше и једно зло: кад је више уч |
ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру |
м Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су раније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дош |
а материн захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што |
штовању, о братској искреној симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино |
.{S} И све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неизмерној љубави, коју сам ја погазил |
а питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неки |
редовно у писмима извештавала о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила само на к |
ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај да |
е то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} |
бица сања само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико неде |
еби, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... |
де оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одј |
обије тако ретку и неочекивану играчку, о којој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала р |
вестио о њеним родитељима, о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда |
ише најодсуднија уверавања о поштовању, о братској искреној симпатији, о томе како је он готов |
ихови односи наликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се |
ни и крстити.</p> <p>— О, ’натема је!.. о часни је!...{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, бр |
ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио |
уштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред дв |
и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају? |
{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар |
очито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се о |
ту, украсу, шта ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у |
/hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, по |
ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде |
нек пресече ово љубавно гугутање!...{S} О, погрешила је... много је погрешила!...{S} Опет је об |
све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана би |
и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... |
рца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </div> <div type="chapter" |
му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред |
а и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење |
риликом све исказати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се |
о невин, овако детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!. |
а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушал |
и!... онако како сам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојк |
тва верности мужу, правила морала...{S} О, тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, т |
..{S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, тешко мени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то св |
л тешким уздасима и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... а |
вијало их и сушило својим зрацима...{S} О, дивна, шумна српска Мораво!...{S} Па оне безазлене, |
згледи да више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влај |
е чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици престао је и да мисли... |
аче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> она страда!...{S} И она пати!...{S |
них груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек пре |
х и он ће се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и |
p>— Знам, казаше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невољ |
мо нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздрктали |
о сачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! |
{S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо ср |
чи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, г |
црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, |
тор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка |
о не прашта лако непажњу према себи.{S} О, тешко мени!...{S} Одбачена!... презрена!... заробљен |
грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горк |
јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и под |
а за време познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се то |
је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добр |
нском... разговор је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучи |
буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме д |
у току зимушњих непогода пропуштено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега п |
е, легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радос |
некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не знам... управо овај... нисам |
ме право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како |
Сад видим...{S} Јест, овај... </p> <p>— О, пријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, |
лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, тешко мени!...{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако |
е неправилности, намршти се...</p> <p>— О чем је бунцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада |
ој бескрајној вечној истини...</p> <p>— О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и п |
многе ствари унапред предвиђа.</p> <p>— О, безнадежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му д |
о ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са неким малим изразом к |
е окретати по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’натема је!.. о часни је!...{S} Како га обанђија она |
рече она, гледајући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене |
гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији дан |
астаде, очекујући Гојкову реч.</p> <p>— О, господине... никад и не сањам...</p> <pb n="128" /> |
полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, |
уштво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна тур |
До сад се редовно у писмима извештавала о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила |
ко нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то |
худо парче хлеба.{S} Мало је размишљала о последњим догађајима: обузела је некаква апатија прем |
ролети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте годин |
целој кући, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели с |
лепо поступати.{S} Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и н |
ута.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на |
овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш |
и јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љубави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она в |
по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их научи...{S} Б |
боравила да старешине воде оштра рачуна о владању државних службеника... »Гле, па шта ће сад би |
у коме се излише најодсуднија уверавања о поштовању, о братској искреној симпатији, о томе како |
ата, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече председник.{S} Ја знам |
n="83" /> тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру кој |
бица обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима м |
е још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и р |
шта.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпу |
нику.</p> <p>После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим пит |
ваздан тако!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и |
и тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, купим по |
ад се ограничила само на кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се о |
а.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Упр |
истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном претури и јаукну, |
е мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} К |
а зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше великим, јасним, лепим с |
.{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако јо |
а...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опа |
о, наразговараше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде прича |
ла би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... к |
икнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о светињи школској!...</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, |
ба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} Написао човек Минист |
акав испит, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се променило у новом у |
о је рђаво протумачила његово саопштење о оној учитељици.{S} То је неваљала женскиња, и она је |
гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се њег |
се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојк |
о равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време |
науку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— |
Гојко остаде још мало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} К |
ш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... '</p> <p>— Јеси |
ти његов пређашњи разговор, размисли се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини друк |
о увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У таквој несре |
ачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само |
о све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких смеш |
.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога |
атра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад |
е и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере |
је ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} Па <pb n="47" /> |
, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне др |
ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу са |
сле неколико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно |
... понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума тр |
штен.{S} Писар јој много наобећава, али о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана |
ори се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на |
то веселији.{S} Разговори се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p> |
, док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах |
одно: сами обоје!« После стаде да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова обична б |
е плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса |
зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, н |
Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе у ходник, па |
о их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!.. |
неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него |
да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај нова |
е још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих недеља.{S} |
ху или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за |
га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осе |
не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страшније од св |
, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести је |
рет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила гла |
те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос |
лицом...{S} Одједном је завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитила преко плота.{S} П |
да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он тре |
председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, као кривац, |
а; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома |
шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим л |
ек настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се нај |
.. како ће он пред свима људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих р |
убица, на материн захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учите |
а нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај, па дошавши т |
ково причање.{S} Кад овај стаде причати о јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се поче крстити |
Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па |
ља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{ |
о што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозница, али |
осао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том почетном послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и |
дговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем дом |
p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> </div> <div type="ch |
а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гој |
говарао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ћ |
у, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из |
слим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неизмерној љубави, |
м се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми |
Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И |
недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има ма |
овној шкопи, пред испит, само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, н |
а њена смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... к |
ко, непостижно, веће од свега... управо о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мен |
ајне, договарају се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, чим <pb n="92" /> је Ст |
ао Министар полиције, али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја правда!«.. |
ске тактике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању, о свему, док се тако м |
S} Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S |
не жене ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска суревњивост!... |
ад дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је ле |
едован посао...</p> <p>Љубица сања само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гој |
му је обузело целу памет, па мора само о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен, тресући се |
адрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело |
е сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, ст |
им од трешања.{S} Разговор се води само о школском раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чуј |
роза село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са ц |
ово... тужбу Министру просвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџ |
ед да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а са |
тересовањем, као кад се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволи |
се запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће б |
читељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени другови, |
да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избегавајући <pb n="99" /> многе ствари а пон |
им обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш о |
али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> |
о осмехиваше.</p> <p>Поведе се разговор о учитељима, о њиховим патњама; поменуше и једно зло: к |
дећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учио |
ав, што је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме |
т, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао многе разговоре и зад |
"92" /> је Стојан саопштио Гојку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу бољ |
у у топлој соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна к |
чним гласом, трљајући лагано руке једну о другу. — Много сте погрешили, понови он, што сте веро |
амо упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су провели |
дном, после ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, у душу с |
бица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, |
крсти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. |
то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја прор |
оџаком.</p> <p>Путник распита дечка још о многим другим стварима, које су га интересовале; тако |
ољно, детињски...</p> <pb n="206" /> <p>О, сад тек разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с то |
ћи, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли мог |
камењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> < |
а по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, а |
и се око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати једио ист |
ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, |
и опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... м |
израз на окамењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни т |
исто, једнострано, досадно!«...</p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... |
и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено |
ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, брати |
ти — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част |
што некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} |
, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет |
оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; бо |
овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а он |
јан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div> <div type="chap |
дин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се |
Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне з |
ко сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилаз |
/p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А квартирина?</p> <p |
славно: половина већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дак |
ао стрела одлете у среско место.</p> <p>Оба учитеља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет с |
али скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љу |
мах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раши |
ма донжуанске тактике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању, о свему, док |
чи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али с |
и од њена блиска присуства, па одједном обави своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, |
ла главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она о |
олагано из његових руку, којима је беше обавио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у ш |
вати школски прирез, па нек вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео |
тина за мене то није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бит |
у страну.</p> <p>Путник се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струк |
човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па их одједном нестане...{S} Све ће проћи, свега |
х се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиротињ |
тници наиђоше на оборену кладу на самој обали, па, готово не споразумевајући се, поседаше на њу |
’натема је!.. о часни је!...{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S |
и...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло! |
дног правника.{S} Моје осудно решење не обара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не з |
/p> <p>— Има, доиста има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному с |
на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} Она се сп |
плели... не може да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и |
о што се пружа пред очима наших дошљака обасјало је румено сунце последњим зрацима свога заласк |
па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома х |
амо мути и комеша...</p> <p>Одједном је обасјаше коси, врели зраци...{S} Она се трже...{S} Шта |
година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју.</p> <p>Мајка, радосна, што |
само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима...{S} Свега, свега што вам душа за |
з дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од |
на обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно, бесно |
на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном |
уваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива ово |
е руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет с |
не превари сан...</p> <p>Изјутра усташе обе рано.{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од |
...{S} Све...{S} Све!...</p> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким |
кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не из |
н... хе, мој цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпуштања боље него и ј |
и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су |
.. помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p> < |
е јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду ручицу.</p> |
ргутну зубима, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити по ш |
е старац, скинувши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме |
ма, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: |
Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли |
Налактила се тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кроз мут |
неким необичним покретом зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане |
ловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубиц |
мајке одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само не |
о говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће т |
јан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, |
ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман |
чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се с |
е, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да |
у, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болести...{S} |
прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чистим застирачем.{S |
коле: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га саче |
јући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јест они су...{S |
вако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога св |
са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаже је саве |
еда то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала |
честу...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, |
> <p>У Орловици постоји леп и мирољубив обичај: часништво општинско кад одступа, откупљује се н |
} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које |
у књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у |
обину, али јој још није почео постајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар |
} И посао велики у почетку...{S} Његова обична збуњеност, кад се састаје с непознатим људима, о |
ком одбору и осети да га обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намрш |
стих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане н |
>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа изненадно, па тако и прођ |
поче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође |
S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштво... |
рловичке општине дало се на посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, п |
и повучена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу личити на војнике у ф |
олео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и женом п |
жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји. |
едном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам д |
ареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пер |
се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрати нарочиту п |
аји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, познатије, као да се сад тек јасно испољила с |
суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоном, који одговара другарском разговору, па и |
о последња.{S} Она изиђе из учионице са обичним изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин — с |
мче, које растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког непозна |
ове... свуда их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по не |
репери она врела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она |
доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније, |
опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега |
о непријатељство, <pb n="67" /> које се обично зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавога с |
на срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо приј |
а према свему.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где |
јући га оним ђаволастим погледом, којим обично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предм |
кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиж |
к добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела гледајући у њега |
том.{S} Богме страшно!... није баш тако обично, како причају.{S} Не могу још да се приберем од |
дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљ |
>Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну гла |
ан шешир.{S} Цело његово држање одаваше обичног сеоског левенту, који не ради теже послове, а ж |
> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и готово! |
шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи!... — рече он, мах |
ким полу-пословним тоном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p |
Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке главније политичке р |
S} Само, простићете, јесте понели какву објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузв |
} Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управ |
измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдибуба једна!...{S} Он |
лу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговоривши још н |
ђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица није имала |
т, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом |
у господина.{S} Радећи то, чича једнако објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примед |
и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуације присутнима.{S} Слушаоци изгледају |
ки послужитељ, скидајући ствари с кола, објашњаваше нешто учитељу:</p> <p>Немој ти њима, братић |
гаше згодним питањима.{S} После настаде објашњење и разговор.</p> <p>— И све ми се ових дана вр |
сам... да сам... и одједном јој заигра обла округласта брадица, а очи се овлажише сузама — да |
ли у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла ср |
е веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз |
p> <pb n="24" /> <p>Одједном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихо |
еко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S} Они сврнуше у |
ут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и |
двориште — писар натмуренији од густих облака, корача нервозно и понеки пут махне главом знача |
>И она изиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљено |
реко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се по негде подигли, па се према |
прегради густим, непровидним, огромним облаком прашине, који се приближаваше шетачима.</p> <p> |
то тако одједном?{S} Тек само налетеше облаци, натушти се небо и просу се страшна бура...{S} С |
им се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко небеснога свода.{S} Оштар, |
навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнич |
ој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{S} Мисли, те црне м |
>Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од |
мислећи...{S} Прелети по неки сребрнаст облачак, пронесе се тихо, нечујно, преко недогледне пуч |
" /> обори очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељск |
с највећом грозничавом журбом стаде се облачити...{S} Тресла га је права грозница и све га неш |
нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио с |
како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се као какав окретан |
, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећ |
лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће |
доше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати ра |
враке закрешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњави |
е одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке, |
зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћ |
..{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљене, непокривене сиротињске д |
отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засија скупоцена златна грана, |
ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете |
млатајући рукама уплашено.</p> <p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ |
киде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме озно |
ај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и |
а дворишту, почеше разговор са њима.{S} Обоје се само упознаваху са децом, распитиваху их о њих |
по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног с |
ало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави најразноврсније мисли, само |
школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад |
дна предавања, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељ |
ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p> |
пет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} Паланачки речник је за ов |
ајући их једно од другога, старајући се обоје да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху |
он, жубор, јецање...</p> <p>Одједном се обоје тргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао |
} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у последње време седе |
учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад.</p> <p>— Опростите, молим |
резовички.</p> <pb n="30" /> <p>Изиђоше обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете вр |
Јесте; хајдемо сад тамо.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавши кроз велики простран ходник, уђоше у м |
итницама из школскога рада.{S} Прионуше обоје на посао...</p> <p>Око поноћи Гојко се трже; проб |
о поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обо |
уморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали у ду |
овала у школи. »Овако... незгодно: сами обоје!« После стаде да мисли о школском одбору и осети |
Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p>— О |
се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је |
ог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови |
поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала |
обра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, неуморно...{ |
а...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу. |
ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изво |
их узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаш |
шао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе го |
тлост по том недогледном пространству и обојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сија |
зивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај г |
pb n="105" /> <p>— Еј, братићу јадни... обојица страдасмо!...{S} Ја зле напасти, мајко моја!... |
дам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче |
>Оба учитеља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, нам |
е бој се!</p> <pb n="126" /> <p>Изиђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки |
..{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Изиђоше обојица, погледајући се значајно.</p> <pb n="125" /> <p |
ом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не м |
вадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си ми |
} Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о то |
ха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се д |
он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погле |
алина, рушевина која труне, сенка...{S} Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју |
на, Љубица.{S} Иђаше полако, погурена и оборене главе, као болесник, коме се још није снага пов |
дају човека право, но већином стоје под обореним капцима.{S} Цело лице му имађаше израз заплаше |
p>— Шко... школа где је? промуца учитељ оборених очију, осврћући се око себе бојажљиво.</p> <p> |
ршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко оборених очију, избегавајући ону заплетену туђу реч.{S} |
ањарије.</p> <p>Наши путници наиђоше на оборену кладу на самој обали, па, готово не споразумева |
ој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом проговори:</p |
о са општином...</p> <p>Љубица уздахну, обори главу, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гој |
ши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, ка |
гама шта да радите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он |
врте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одје |
S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> <pb n="208" /> <p>Прогн |
.. знате — ћата.</p> <p>Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтед |
суди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> <p |
ирет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је |
>Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја |
рете са њеним јасним светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу |
да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта. |
.. ка нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стоја |
и.{S} Овако пак само уздахне и снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодлучност.{S} Он ће че |
примили квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обори главу нерасположено, као кривац кад се ухвати на |
ђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и |
сак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрке:</p> <pb |
уњеност код одрасла човека.{S} И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би д |
ица не сања пријатне снове.{S} Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb |
убица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну леву руку само преноси преко чела, |
адања своја.{S} Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празн |
а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, па ни прословити...{S} Тада Љубица виде ш |
једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, страдалнички, а по целом |
е!...</p> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.{S} Једна с |
сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а |
Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто ч |
Писар јој приђе, весела лица.{S} Она се обрадова његову доласку, не знајући ни сама зашто: да л |
.. ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике, |
паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта |
ложен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам |
епу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и |
Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али јој срце лупа |
е зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гл |
азредима.{S} А неки предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— П |
од Гојка беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Т |
и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајући се <pb n="185" /> силнима, |
к!...{S} Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, о |
са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...{S} Као муња шину је нешто уз г |
је извесно пруга, масница преко целога образа, па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, |
е ово?...{S} Некаква топлина око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и |
о је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи... не, макар не имали праве |
исока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножутих страшљивих очију, које ретко, врло ре |
ли у место револвера падоше на писареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забо |
се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се заруменеше; она се сва предала томе послу, ко |
цело тело, не може ничим мрднути...{S} Образи се окаменили, очи јој стале, разрогачиле се и не |
леда... тупим, животињским погледом.{S} Образи јој сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, |
се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже |
ном обузе; стаде се окретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој поди |
сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан о |
њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибират |
зно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бр |
н, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се |
авиле београдске предрасуде...{S} Ти си образована учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се обуче |
.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са образованом женском... разговор је веома пријатан.{S} О |
им искреним другом овако са масницом на образу!...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога, б |
а пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону на столицу, на |
лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погн |
је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале справе за |
асни је убио!«...</p> <p>Глава јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијено, ко |
адића.</p> <p>Стојану заигра обријана и обрасла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очим |
вадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у |
у обични Цветкови разговори, али Љубица обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је |
Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од п |
целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окре |
ње?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те упи |
да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, од куд |
и и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим |
да, лепих црних очију, танких повијених обрва, нежна, чиста лица... неописана лепотица!...{S} И |
но; брчићи танки, жућкасти, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на средини, ис |
е лагано, у школу уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, усуканим црним брковима.{S} О |
ка, кога младића.</p> <p>Стојану заигра обријана и обрасла кратком чекињавом косом брада; он за |
превијен и мало затубаст, нос; брада му обријана, необично развијена и истурена напред.{S} Цело |
ресита држања; лице му доста развијено, обријано; брчићи танки, жућкасти, скоро бели; обрве тан |
ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капље |
та, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја.</p> |
авила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште околиш |
ред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како ле |
кога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом |
едно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она руку на |
није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре. |
ад селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, закл |
асовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и разгледала с |
е.{S} Она га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се он |
ругарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући о |
свесно с предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са прозора... |
раду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота да се чове |
!...{S} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред о |
е шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случају похвалу.{S |
— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује н |
загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} А |
, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене д |
школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она п |
сто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљиво и шап |
!...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих |
се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> <div |
.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по ко |
испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Как |
дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово м |
оглед јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и у |
госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али |
че он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, као да н |
, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите тамо далеко... тамо хе |
уши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја те |
и намршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаница; нећ |
мнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} |
ече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујући неку |
се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је село, навлачи се |
а коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи к |
рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Ла |
игледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прв |
је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и ре |
тара у начелству окружном и одједном се обрте као преписивач у истом надлештву.{S} Од тада му Г |
ази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан |
иво преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</ |
се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> <p>Го |
ује пријатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се да |
ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притиску |
иже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа се не ви |
толу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикн |
а тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају |
се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак |
га сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, погледајући лукаво, испод очију, на Гојка |
Ћутање...{S} Неко се помаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p> |
о соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на |
ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, п |
погледа по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угле |
ој страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...{S} |
у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад в |
ресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу унезверено и нешто муца.{S} Председник га н |
.. шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му оп |
сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часовник зажареним очима.{S} Прикачи г |
ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на ону |
е јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</ |
Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као |
огрешили!... прошапта Љубица страшљиво, обрћући главу изласку.</p> <p>— Па... да се вратимо! од |
амо о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури |
ст, кад се састаје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаш |
а и ступи у пространо школско двориште, обузе је некаква слутња, <pb n="91" /> и она застаде.{S |
лице се одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет ошину пре |
ечи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и он |
е од узбуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он се приближи Љубици, наже се мало к |
, поцрвене и стаде дисати убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ј |
</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигл |
с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али не учини то, да не би |
а зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, он |
досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се |
она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина: мило му што она сама везује сво |
и.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгледати пред овим искреним друго |
тални страх од некакве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; |
а новоуписаних малишана.{S} Одједном је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се поверав |
орала брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш.. |
. дркташе она од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од столице и пође.</p> <p>— Немој с |
стресе се од хладноће, која је одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој ст |
ресе од неке хладноће, која је одједном обузе; стаде се окретати немирно, а образи јој час блед |
и необичне дрктавице, која је одједном обузе...{S} А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му |
Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање...</p> <pb n="98" /> < |
своје малишане.{S} Сад је одједном опет обузе нека милина, врати се пређашња љубав према овој д |
ига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи с |
дени камен, који је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувш |
значајна погледа писарева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Го |
од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страш |
о је размишљала о последњим догађајима: обузела је некаква апатија према свему, па нити је што |
дне, не може једне речи проговорити.{S} Обузела је нека студен, скаменила се, нешто је загушило |
ћавајући још више црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да |
јко иђаше напред, намрштен и узнемирен; обузело га некакво нерасположење, чим је угледао Богоса |
три.</p> <p>Веља иђаше необично весело; обузело га оно пријатно расположење, које наступа после |
ешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора само о томе мислити...{S} И |
на се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само |
иш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном живошћу, једнако некуд трчи, не |
и јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом кором.{S} Налактила се тако на с |
е до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Кака |
а мисли о школском одбору и осети да га обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то непријат |
и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази с |
осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Ос |
о за ово неколико дана; осећаше како је обузима некакво пријатно расположење према свему, па ча |
је... много је погрешила!...{S} Опет је обузима зима... све више је издаје снага... глава јој к |
ти, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се креће напред и |
p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те н |
спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати велико узбуђење.{S} Усне му пребледеше, задрк |
али кроз један тренут стаде га полагано обузимати срџба... </p> <p>— Каквој њиви?!... узвикну о |
} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи.{S |
онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше стању, к |
оји заузима...{S} Љубица, коју све више обузимаше женска сујета, попушташе по мало од оне прваш |
е мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и одједном прекиде те мисл |
их бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав раста |
д се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га |
деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином але |
оставио ми по смрти мој добротвор...{S} Обукох се, оденух се, стекох многа познанства, која су |
Воштаница најпре запрска, док пламен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тихо лелујати, ка |
} Он откачи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури пре |
S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, |
одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко у |
камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чек |
учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима за |
рупне капље зноја.</p> <p>Овако уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут |
па мора само о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће |
> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима својим драгоценим адиђарима.{S |
тране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочит |
у, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</ |
одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} |
ћу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, ова наша хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? уп |
тране свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у |
ти јој се као какав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде |
<p>— Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А квартирина?</p> <p>— Н |
у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој, верујем... |
.{S} Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како је господин Драгољуб целе г |
ије тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и |
пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа прошарана црвенкастим јабуковим и |
стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрегнутост мозга; ово што се непрекидно мора мисл |
...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила прошле године, или ће благовати, |
у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикуј |
, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње |
кад страшљиви кад намрштени погледи, и ова најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашна |
; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они гов |
доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она |
ају неку нервозну бојазан што се ремети ова стална тишина, на коју се човек навикао.</p> <p>На |
ом, ничим... само гледа бесмислено како ова замотана прилика прилази све ближе, како јој гледа |
рошле године, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор буду |
а? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женским с |
араше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претвор |
се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, на |
рв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а пер |
ње...{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне |
Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} |
нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јест, овај... </p> <p>— О, пријатељу мој... и друже!... она м |
Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{ |
м оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње звер |
и нешто муцати.</p> <p>— Имам посла... овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он |
ли који ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, |
споја, прекида јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навор |
а..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај намештај, па разне ситнице, звонце...{S} Што ја не |
ко... шта говорите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напрот |
/p> <pb n="164" /> <p>— Хо, брате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан |
ко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад |
?«</p> <p>— Остадоше њих двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} |
еда, изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече пис |
рибра, намршти се и проговори:</p> <p>— Овај ће начинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез |
ктавице, која је одједном обузе...{S} А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} До |
ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш |
сара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено. |
це, које се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и страх |
а у тако пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за |
свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствари унапред пре |
стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник и реци |
и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им |
ге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само |
рно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес.</p> <p>— Стој, |
ити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се св |
етено и нејасно Гојково причање.{S} Кад овај стаде причати о јутрошњем разговору са Љубицом, Ве |
у помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођем |
јој ништа издавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... одговори депози |
х прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напослетку |
/p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар?</p> <pb n="45" /> <p>— Хе, братићу, па госп |
рестано правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, |
политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место |
ву и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе сло |
време непрестано погледаше ћату, док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама о |
руго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као учитељ.{S} Опет |
ред школе поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху све зачуђени |
еби, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста |
ом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:</p> <p> |
му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се залеће у мир |
и: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован... ваздан тако!...</p> <p>Љуби |
уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало је срце |
сле Љубици, куд год се макне, привиђаше овај прекоран поглед, који сажиже душу као огњем...</p> |
ао са неком злурадом жестином понављаше овај израз, који му одједном постаде тако пластичан и ж |
ину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у |
ели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за < |
Све ће се понављати једио исто...{S} И овај несносни Гојко, са својим оригиналним особинама, и |
куством у школском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожње |
ни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај паметан разговор из кога се увери да и Гојко распо |
оче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не помо |
њем и немим питањем погледа писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекају шт |
{S} И сад одједном стаде јој наликовати овај тренутак на један часак из њена детињства.{S} Јест |
седи мало у школи... мило му посматрати овај занимљиви рад.</p> <p>Одједном се стаде разбијати |
" /> уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сн |
оли и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор, који је у по нечем подсети на њену младо |
а прва проговори.{S} Није му непријатан овај састанак, напротив... али би он ипак радо продужио |
ас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, право ти К |
муке!...</p> <p>— Ја не знам... управо овај... нисам ни долазила да потписујем спискове, али с |
вему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори гла |
јчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволи |
Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овако детињи израз лиц |
па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде |
ђе себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одједном промени...{S} И видиш, њ |
рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити м |
удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p> <pb n="55" /> </div> <div typ |
дно... ништа...{S} Могла би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{ |
његовом пипавом мирноћом може да створи овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{ |
p>— Школа! рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... право |
рата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадниче ојађени?!...{S} Г |
то на Љубицу.{S} Паланачки речник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде прили |
ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} Напослетку <pb n="191" /> једнога |
је Гојко, послушавши његов савет, допао овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кривице... »Шта |
отом, да се избегавају, по цену живота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из |
ећи се, сазнавајући своју кривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љу |
у милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујни као шип |
обро познаје то лице, научила је читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p |
ра да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место.{S} Само тихи, лагани узд |
реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслони |
да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овако детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали |
ја од свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, убијена...{S} Само га једна мисао ваз |
њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим друговима провести који часак за трпезо |
се лако забораве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви радите веронауку, познавање природе, певањ |
се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак само уздахне и снуждено обори главу, осећајућ |
и све му постаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла |
ући да и његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к |
времени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: |
запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?.. |
рисак...</p> <p>Писар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену з |
љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите |
више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса к |
о је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него |
е ли могућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овако детињи израз лица?...{S} О, то су јо |
а првом љубавном кораку мораде наићи на овако унижење... </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се б |
ела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да р |
иво и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом природом, стварам војнике.{S} Чудно!...{S} |
ци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном децом.{S} Толико пута је са з |
еда прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га сам, |
— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!...{S} Нисте ли пре неколико |
људима...</p> <p>Љубица се пренерази од овако оштрих речи.{S} Никад јој није тако подвикнуо.{S} |
колу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст јези |
чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједно, макар их не мргодила |
ари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она ч |
ћу је могао мирно сносити, само да није овако изненадних посета.</p> <p>— Кад си стар, пријатељ |
туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Шк |
м децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слиша |
ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p> <pb n |
а ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и б |
/p> <p>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако занимљив призор! одговори писар, па је пусти напр |
p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— |
е и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај |
узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу више овако!...{S} Ово је страшно мучење... гледати га сваког |
меде показати знака љутње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвени |
лим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан |
прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни дру |
присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љуби |
ојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, господине, |
не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само како то он |
ће изгледати пред овим искреним другом овако са масницом на образу!...{S} Али се осећаше усамљ |
у га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви га презиру, избегавају...{S} |
рестао је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи <pb n="140" /> једнако... нек се ништа не |
му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло |
а!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А |
ином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" /> осврћући се |
стаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без |
е најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаз |
гањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколико речи.</p> <p>Љубица га |
о њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим г |
е... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја |
.{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам |
кога падаху крупне капље зноја.</p> <p>Овако уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, пан |
кад би и учитељица становала у школи. »Овако... незгодно: сами обоје!« После стаде да мисли о |
у се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега |
тешко расположење, он мора очајавати на овакову времену.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно у п |
могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се прекиде сама, он п |
баш, прекиде Веља његов монолог, који у овакову расположењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је т |
томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест баш туњав |
ица. </p> <p>— Боса!... узвикну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?...</p> < |
</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да сед |
о!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући ско |
ца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} |
!... даље... црне одвратне сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, |
живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После |
ља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све о |
и толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам |
Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за Љ |
е, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> |
S} И она пати!...{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну |
сподину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, па у |
ке венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна |
тодика... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта против методике, јер и |
уком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја глас |
љају се капетану.{S} Комисија!{S} Дајте овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај |
е са њим...</p> <pb n="130" /> <p>— Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу. |
којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> < |
и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде |
ад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе |
ак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће г |
во предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— |
тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо боље мес |
опи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих г |
јој се учтиво.</p> <p>— Лаза Петровић, овдашњи учитељ.</p> <p>Она промуца нешто у одговор, рук |
бица после дужег ћутања и посматрања. — Овде треба често да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте.. |
стаде се освртати по дворишту.</p> <p>— Овде, одговори Гојко, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже |
ица зину од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала у |
бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.< |
ле и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да ст |
<p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док |
уком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи св |
дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље...</p> <p>— Здр |
о то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, па се |
платом... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме |
е?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та |
ворили против владе... — капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек.. |
пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се промени |
у у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст |
отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...</p> <p>— Куцни, братићу, н |
њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи о |
а Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лукаво погледа на нов |
ро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница пр |
и забринути и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву истину, прочитајте ве |
ожеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...</p> < |
ега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} А |
леже на своју нову постељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и љ |
иде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не ра |
е човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, дај прво тањире... |
да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој о |
} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак с |
евојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љубица Петровићева.</p> <p>— Ене, |
рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде, слатки братићу...{S} Немам куд... да умрем овде.. |
тки братићу...{S} Немам куд... да умрем овде... .</p> <p>— Оставите га, молим вас, рече Љубица, |
едао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна |
а се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Го |
..{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прстима |
бу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја... узвикну он у љутин |
ња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Он |
весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде ис |
ера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка о |
а, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај намештај, па разне ситнице, зв |
љско Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ј |
/> стоји онај ледени камен, који је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, |
ло лице добије притворан скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{ |
е чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом одлучно, љутито, и чи |
ајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{ |
} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам летос |
учтив израз.</p> <p>Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади |
ијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме |
, јамачно има...{S} Али један поглед на ове малишане довољан је да раскрави залеђено срце и душ |
де, а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и |
у, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго |
, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање на прошл |
а ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</p> |
паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је |
енео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме |
усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотворан: за |
та, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално па промени разговор и узе вес |
да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли да то није |
ећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тес |
у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде гот |
} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга к |
вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разглед |
ше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у том увере |
и причати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаш |
="27" /> <p>— Хвала вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали школски рад: наставник |
љати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо |
во занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и проговори брзо:</ |
завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини |
{S} И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено |
буђују.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он |
само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам может |
ор, оставимо цео предмет недирнут...{S} Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а фил |
вке и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартирине ни паре.</p> <p>Кмет |
председник, смешећи се.{S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</ |
то одузеше смелост и управо уплашише је ови необични и, како она мишљаше, важни државни изрази: |
ше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор.{S} Седе са њима и учит |
то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћ |
p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, д |
он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени другови, видевши колико су заостали, пређо |
била, тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слобо |
убавним аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друштво |
Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свак |
Одбачена!... презрена!... заробљена са овим јадником!«...{S} И она погледа на Гојка, који кора |
а, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, неуморно...{S} И кад |
све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> |
е, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним тоном.</p> <p>Љубица плану и намршти |
ен жарком руменом светлошћу, наднео над овим китњастим пространством, па га, као оно свемоћни д |
ица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја на д |
ота обузе...{S} Какав ће изгледати пред овим искреним другом овако са масницом на образу!...{S} |
ас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.{S} Из потеса долеташе нек |
убица подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку разумела.{S} Одједном |
ам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо било да |
је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сру |
а тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} Срећа те држава даје плату; онако |
почињу рађати неке нове мисли, супротне овима.</p> <pb n="75" /> <p>Срце јој опет поче зепсти, |
ши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, |
реба се договорити...{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће твоја крштениц |
е да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише ап |
ина.{S} Ипак осећаше неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само ре |
страх од некакве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад го |
ас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху |
претећи.</p> <p>Љубицу одједном, после ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, |
ашњење и разговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем мис |
ама?...{S} Јаднице!«...{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово |
овор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?...</p> <pb n="153" /> <p>Гојко, он |
ј ђака!...</p> <pb n="76" /> <p>Љубицом овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећ |
походе писареве; нерасположење и сумор овладаше њоме.{S} Али она силом угушиваше те нове мисли |
аигра обла округласта брадица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из свога друштва!...{ |
а неће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— |
али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит положил |
Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... з |
гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако уко |
, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко |
алеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отк |
} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p |
p>Досади јој се ова напрегнутост мозга; ово што се непрекидно мора мислити.{S} Она изведе децу |
еља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био |
о...{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби.. |
<p>— Не могу, не могу више овако!...{S} Ово је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се |
... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се са |
пређашњи човек?{S} Не, није, није...{S} Ово је све друго... <pb n="57" /> други израз, понашање |
воја слачајша прва љубав охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде |
стаде мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње из |
Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од све |
сне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу Министру просвете... тамо о Љубиц |
ед да се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је госпо |
ком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој ј |
а тела, па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, |
осмех), а председник продужи:</p> <p>— Ово је општинско зло... знате — ћата.</p> <p>Учитељ још |
и му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у се |
школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, бр |
Сад настаје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље цр |
н, погледавши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену плату од држа |
шу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... |
а сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, н |
о Гојку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да |
учила, толику борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беш |
. молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се. |
крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше како је обузима некакво приј |
.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— Како?...{S} На |
лату за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањ |
оћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами |
у своје среће!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружичасто гнездо љубави! |
м, узвереним очима, тражећи одговора на ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се |
— Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то још без уз |
еше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p |
и кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{ |
шта ово он говори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако измен |
ањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... |
да бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?... <pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка живот |
ица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљн |
... била јој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се повратио?«... пита он, отварајући врата на |
а суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце |
, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снаг |
трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу Министру просвете... тамо о Љубици, а?!... |
.</p> <p>— Зашто?!... зашто?!...{S} Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, оволи |
ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зн |
братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, бра |
пштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће |
и она са неком сумњом на души: можда је ово претварање...«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли могу бити |
и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овак |
ње и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} П |
ледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има ов |
и осврће уплашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!. |
а...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису оби |
ли зраци...{S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога |
е на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И она осећа како јој се |
ђењем стаде посматрати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није |
ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није бил |
икад јој није тако подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S |
чини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они отишли... намиловали се, наљу |
па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> <p |
ећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети |
ису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Науч |
днути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} Некаква топлина око десног образа.{S} То нек |
и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће д |
о не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одједном промени.. |
усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од |
акво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће |
аху све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху |
> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мени је ово треће место.{S} Само ми необично што ме сад не прем |
је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар друг |
ло свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!...{ |
о, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар?</p> <pb n="45" /> <p>— Хе, |
привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p> < |
е, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да |
елик на врелим уснама...{S} Пријатно је ово осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће |
о, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега?...{S} |
познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим од |
{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног ве |
овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p> |
ј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, посматрајући замиш |
а се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{ |
дније, не боји се никаква зла; јер није ово полицајац, него његов добар друг...{S} Он га може и |
се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнад |
На овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о |
ећ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим друговима провести кој |
за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S |
ј младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку пријат |
ижди тане, нека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање!...{S} О, погрешила је... много је |
а задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколико речи.</p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Т |
е још снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!...{S} Платићете!... рече она, |
<p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели га.{S} Одмах стад |
у:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, рад |
мисли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном светлошћу. </p |
природа...{S} Она први пут осети у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде му се сва, целом |
и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, показујући прстом на Гојков пот |
осматрати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није, није...{S} |
Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, |
а...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} З |
ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица?</p> <p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да ли |
је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врата?...{S} Да ли то |
..</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком болешћу, лице.{S} Ни т |
, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуш |
<p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и реда!... |
} Беше веома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </p> <p>— И мени се свиди тај савет, одг |
на се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лу |
а још нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и |
овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му |
ин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те н |
га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше |
...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво |
а треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите |
намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одговори му, гледећи га пр |
ће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов |
лас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} Рибице.. |
Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се |
лине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх г |
треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој каза |
адан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски н |
и ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвик |
дније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Гојко устаде |
{S} Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, па тежи некуд даље и ви |
} Неумна, она је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама, |
квартирину.{S} Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо јо |
мештени а учитељица отпуштена.{S} После овог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за |
за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са |
смејући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај н |
ли се наместили?...{S} Пера Илић, писар овог среза и платодавац учитељски...{S} Хм.. да... чује |
и, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, сам |
!...{S} Иначе... иначе не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад |
мо да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата |
остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отре |
мате некакве жалбе на пређашњега писара овога среза, господина Перу... и председник опет запе, |
збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p> <pb n="183" /> <p>При издисају беше са |
, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која га |
!...{S} Не може бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању ово |
е га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...</p> <p>Гојко се подиже испод прозора, |
.{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо к |
... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И |
оли...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на В |
ма и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као да је |
гледа то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка страшније од свега на свету...{S} Срце ј |
} То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, п |
а изазва Гојка у страну.</p> <p>— После овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати |
нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечувена неправда, једно неоп |
астаде између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједном, из другога |
, као да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у посл |
{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепотица!..</p |
ти, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света...</p> <p>Љубица, како стајаше испо |
страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу преко |
учешће према Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S |
Гојко довршиваше предавање, па видевши овога неучтива <pb n="103" /> госта, збуни се и уплаши, |
губих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратница... није никад до сад одлази |
ку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} Смешкају му се ус |
теже, ужива унапред и предвиђа резултат овога разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу |
сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен дог |
се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, коју он није ни са |
а милина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чи |
омладине.{S} Али свему има краја, па и овој погодби.{S} Наредише да учитељица прима дванаест д |
ијатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и |
онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...{S} На што ми сад такви снови, кад |
кује, постале су јој чак пријатне.{S} У овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилику |
ли тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао сведок његовог гимназијског школовањ |
и се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та... онако...{S} Ј |
све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може |
Учини им се веома чудновата и необична оволика збуњеност код одрасла човека.{S} И Љубица обори |
е ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затворите школу.{S} Јав |
а...{S} Други се само гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну |
?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, оволико страдање!...</p> <p>— Зашто... зашто?!... одјек |
ави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S} Ш |
S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта је преда мном!{S} Ка |
на...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвр |
махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће, која је |
се породи страшна, нечувена мржња према овом јаднику, мржња осветничка, страсна, бескрајна... а |
расположење према свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Како је само учти |
оћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само д |
личастосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој |
менљиву истину, прочитајте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала ми |
итом намером он прекиде разговор баш на овом месту... </p> <p>— Камо вам онај колега, рече он, |
нове колеге.</p> <p>Љубица, изненађена овом смелошћу, поцрвене, али не смеде показати знака љу |
S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде |
гнездо.{S} Иљадама година она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако п |
аво уплаши се.{S} Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше <pb n="13 |
а из ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— |
Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодов |
који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изненадном срећом, и не осећаше према њему ни жало |
ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебелу |
се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко ст |
ако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубиц |
а изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва друго |
на осећаше бескрајну, неизмерну сласт у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док н |
духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к |
е напослетку сав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се |
а сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, до |
м...</p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркут |
оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој |
Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну с |
о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зл |
с слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите |
за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете |
и Боже!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се сла |
ути и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву истину, прочитајте вечну реч |
ло опрезно, старајући се да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгл |
све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити |
.{S} Одједном је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би |
ањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће!...{S} Зар да раз |
мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и |
се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко гл |
, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу прелив |
Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и коп |
за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Ал |
ац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — |
е сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман израз |
не сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако лепо исп |
би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак суморан, г |
види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет за |
нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} |
о...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} |
вако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем. |
о и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овак |
{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкарили, да није ш |
они су...{S} По столу разбацане пилеће оглодане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду п |
ј прекоран поглед, који сажиже душу као огњем...</p> <p>Опет се отворише усне самртникове, опет |
оци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извешћа о своме здрављу и рад |
акво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је пренела |
о да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се истина црвене, али то не мари.{S} Син |
други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гл |
иве новим животом, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном светлошћу. </p> <p>Ко се не с |
се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са |
ем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдало, живот ј |
>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући пре |
{S} Али сад осети како му спада велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, које га беше прити |
иво.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је реви |
весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете...{S} Пробуди се и наставља на јави такв |
магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље кругов |
сокак се прегради густим, непровидним, огромним облаком прашине, који се приближаваше шетачима |
ло!...{S} Платићете!... рече она, па се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове б |
и замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће м |
се то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је |
м да ми опширно испричате све догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера, код те ваш |
естано је у њима некакав безумни израз, од кога човек мора задрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, ш |
зликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одго |
ку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илин |
шити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вен |
могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћ |
екакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за |
јасног злослутног страха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе |
овим цветом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{ |
ачи на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе |
њима, па сваки час погледаху у страну, од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе сре |
ти па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капе |
ово овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се питаше: отку |
густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови. |
сећање, нешто сасвим светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјај |
ету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведе |
н разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обо |
одсече председник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши |
че би се јамачно уплашио <pb n="175" /> од његова изгледа, него му одговори онако, гледајући не |
, узвикнувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и |
.{S} Како може бити!...{S} Зашто?...{S} Од чега?...</p> <p>Љубица гледаше, пренеражена.{S} Није |
точиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокренуло... мислила је дуго, п |
, најстраснијом жудњом за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ствара демонску душу, која |
е, која се пресамитила преко прошћа.{S} Од невоље удариш средином, па посред блата...</p> <p>Ка |
а се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од ва |
синоћње патње, намршти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у школу, а |
оз село, право ка брезовачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свему саветоваше са Вељом, је |
те Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветри |
го.{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, постао је костур, омотан к |
>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, једва се кр |
ели?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовања одвојио сам се |
те као преписивач у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да |
е, ова наша хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, з |
ровидан застор будућности све то скрива од људских очију, док му садашњост не отме делић по дел |
шем другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан народ... хоће да н |
и се од хладноће.{S} Стојан му са прага од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се |
разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито |
на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сиротиња |
оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, |
> свију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} Само му сину та мисао кроз глав |
<p>Мати јој, Смиљка, изгледаше старија од оца јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста зб |
саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јес |
смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, јадник, |
о врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спавања? ослови је мати, видећи је необучену.</p> <p |
студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} О |
>Дође испит.{S} Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко |
ала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је т |
слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шт |
к опоравила од болести, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, |
јко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која |
одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} За |
..{S} Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... |
.{S} Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако др |
и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће напред и све напред, |
ешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учин |
{S} Ћутати, ћутати, ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слат |
..</p> <p>— Знам... знам... дркташе она од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од столиц |
убимицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле.</p> <p> |
, трљајући руком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и |
весла...{S} Доцније, кад се мало прибра од прве навале осећања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не м |
аје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како с |
напред поскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати н |
аступ љубавних осећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово н |
али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судницом.</p> <p>Ног |
избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, разгледају |
угу, црвену масницу.{S} Глас му задрхта од узбуђења.</p> <pb n="109" /> <p>Гојко махну руком... |
изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} |
не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово његово стално и одлучно држање |
екати.{S} Скакуће по кујни као шипарица од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, об |
ше ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и |
.{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем |
вши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се |
уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица стајаше уз њих, поглед |
} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ баци ст |
ог необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да |
тне струје, које потицаху отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, |
ле, пријатне струје, које потицаху отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну |
хвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претур |
цане пилеће оглодане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или наслаг |
сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није б |
!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света...</p> <p>Љубица, како |
ави, испија полако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се до |
депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан д |
Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прстима...{S |
осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту |
о међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубица се окр |
и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, |
рисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, |
о стално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после нема по |
лави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног страха.{S} Шта је то, од ч |
еније место, где нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="174" /> наравно, где не дола |
има, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање на пр |
и онога ономлањског, Светислава.{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали |
Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, |
црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и |
ља на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} Али брже!...</p> <pb n="209" /> <p>Она зи |
е они требају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише |
..</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S} Или није?... не |
али је страшно... нечувено... страшније од свега до сада... некаква катастрофа!...{S} И то је о |
е, које јој је овога тренутка страшније од свега на свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и д |
шта!...{S} Не може бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању |
д: шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, |
гачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа...{S} Само се вилице понекад з |
е, продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има дос |
ично осмехну, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> |
ством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> |
рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика |
етле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче |
ндова, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</p> <pb n="71" /> <p |
ли су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, |
жну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И ако је дан |
који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши |
да топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само |
те, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ће |
лед јој нејасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучн |
јка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке |
<p>— Потрчи!...</p> <p>Запљескаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S} Гој |
светлости.{S} Не може још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око |
остане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не мо |
ави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана?{S} Одавно је...{ |
адна измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...{S} Сокак се раск |
и и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а |
рашина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца нос |
дина, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; вис |
— Сиротиња смо, господине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи једа |
остаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе радост.{S} |
атра ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасв |
тошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S |
мива овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће, која је одједном обузе, па журним кораком |
све више мења према њему...{S} Следи се од страха, и стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до |
олски распуст у задовољству и одмори се од оноликога страдања и патњи, што их претури за годину |
... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепа |
стаде ходати по дворишту, стресајући се од хладноће.{S} Стојан му са прага од стана махну руком |
..{S} И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право по |
теже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и |
, па знаш онога... молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вр |
гано некаква хладноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мањ |
ати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина: мило му |
се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег призора: кад пси салете |
по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве |
кора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чу |
преписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста |
{S} Погледа у учионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одскачу; погледа на двориште — |
исао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, која је одједном обуз |
са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гле |
од свакога говора.{S} Љубица се стресе од неке хладноће, која је одједном обузе; стаде се окре |
га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође |
сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али р |
ачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љу |
о су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест, као за господин Драго |
Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га в |
ао нешто веома велико, непостижно, веће од свега... управо о већим школама није смео ни мислити |
у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити |
ери, стаде врдати очима и окретати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако |
му Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, |
једном пребледе, искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} |
штена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити с |
оже и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја ради |
их 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се |
ља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је |
тон необичну силуету, која се удаљаваше од њега испод пуних китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— |
звикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— Под крушком о |
ени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од пот |
е претње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове походе |
ање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} Пустити децу тако у с |
аш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шес |
владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па |
чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријат |
их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се свако укрутило, г |
среско место.</p> <p>Оба учитеља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља |
ном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, |
в одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} |
утања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врл |
најскривенијих жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не мис |
љаше за себе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S |
са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губ |
и упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се о |
о као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања...</p> <p>Влајко скочи, учини н |
убице, друже!...</p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се |
вине и одмора...</p> <p>Путом, што води од железничке станице к општини орловичкој, креће се тр |
црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати |
ост, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развесели |
ога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!...{S} А |
цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет! |
је до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, |
им људима...</p> <p>Љубица се пренерази од овако оштрих речи.{S} Никад јој није тако подвикнуо. |
оценим адиђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n="151" /> п |
шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</ |
погледа на двориште — писар натмуренији од густих облака, корача нервозно и понеки пут махне гл |
орна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, покварити друштво. |
нај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Он |
ико недеља осећаше сав блажен, срећнији од цела света...{S} Ну, одједном он стаде опажати како |
актични испит, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, ве |
аде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се породи страшна, нечувена мржња |
а, чуђења, сажаљења... беше он речитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе од неке хладноће |
у му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, које пију, пију... и |
м погледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад |
е, која је одједном обузе, па се одвоји од столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мен |
!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета?</p> <pb n="13 |
ели свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву |
да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се |
ерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако. |
ном.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали с |
на и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју упи |
шући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div type="chapter" x |
ја се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте о |
ланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима поп |
ку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, фаталном речју, којом |
ом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ј |
но и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онда тако... |
аво у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијск |
вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица за теб |
чима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само мо |
} И тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се породи стр |
те се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са |
ица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не |
ите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> |
оћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа |
але, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} |
ничијега хладна погледа, не страховати од изненадних догађаја... оставити све на страну, па жи |
госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога је...{S} Реци прође железницом један господин, |
рашног...{S} Коса јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, не куца нимало...{S} |
.</p> <p>Сад јој стадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дркт |
мо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Го |
ело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога расположења.</p> <p>— Страдање... разуме |
згодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одгов |
скаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачи |
расположи, па стаде празна соба звонити од њенога веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар се одједн |
жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Г |
ом сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... |
, само јури напред и понекад се намршти од нове навале мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с |
Да презирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска присуства, па одједном обави своју руку |
е осврташе око себе унезверено, дркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, |
— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> < |
и је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на |
/p> <p>— Хо, брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... |
} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој |
ну изгледу његову.</p> <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обра |
Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, повери |
мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне |
ислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Тражићу |
причају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, п |
леде и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика |
отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо |
отова!... одговори Влајко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! реч |
стајаше послужавник са водом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само о школском раду.</ |
о ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледати у женс |
очи...{S} Он се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побож |
, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, |
<p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море. |
ма, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, |
ремештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни о |
едена »на влади«.</p> <p>Дође још један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> <p>— |
Не.{S} Што?</p> <p>— Више је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на к |
Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</p> <p>Писар с |
диш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то |
је да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и превуче шаку преко ознојенога чела.</ |
ледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Ш |
зразима, настави:</p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о ко |
им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гој |
у срцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жуд |
жује, осећајући само сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима...{S} И она |
шта ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре оже |
{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, пребледео од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да |
на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово |
ђен и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио |
застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо погрешили!... прошапта Љуби |
ба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука бр |
му није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдраж |
гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, |
несе га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...</p> <p>Гојко се подиже испод прозор |
каком једна кола и зауставише се далеко од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, |
еко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаш |
зимаше женска сујета, попушташе по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разг |
држава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су уч |
</p> <p>Стојан утрча; лице му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака |
о Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећемо се мешати н |
ни, срећни часови... она се топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са |
?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети там |
на полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— Бар да је |
ику... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S |
рног рада! помисли она.{S} Мораће једно од нас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кретоше. |
S} Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећ |
себе своје болове, сакривајући их једно од другога, старајући се обоје да се покажу што веселиј |
Лице јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке.</p> <p>— Хоћемо... или управо н |
обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не поја |
шлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он |
сли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца! |
око и погледајући жудно на један прозор од учионице.{S} Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрч |
Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А |
бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире се по свој цркви, и она помишља да то |
екаквом свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста |
о дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем дечјим |
падницу, чека као псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по |
аштина.{S} Ипак осећаше неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само |
весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друшт |
а!...{S} Невидљива вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шебојем, рут |
па трчи на ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има ло |
ди у пуном сјају господства, у положају од кога и сам по мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Дец |
многе младе душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвику |
рмониској слози, те изазиваху симпатију од првога погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у |
" /> из џепа некакву црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим с |
ражен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред |
} А у ону највећу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, вели |
од ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли. |
ком <pb n="4" /> издизаше мало у страну од сеоског пута.{S} Одједаред залаја једно псето и иско |
због неморалног владања...{S} Њу, једну од најпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама одговора н |
те се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с |
м себи да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за |
који се још лупаше длановима по колену од силна смеха. </p> <p>— Наша, братићу, одговори Стоја |
из једног предмета да истера већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код |
ла ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала |
усту и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, |
pb n="91" /> и она застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је |
е сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!... зашто?!...{S} Све ово, |
ње, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором покривених дана, који |
двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!. |
. а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зо |
само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, к |
.. ви сте примили своју заслужену плату од државе...{S} Још да наредимо само са општином...</p> |
расна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S} Шта ћемо?...</p> < |
, старије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући очима...{ |
} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељ |
.{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, |
само како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...</p> <pb n="80" /> <p>Кад се сврши ш |
} Видиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} Али брже!...</p> |
смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов с |
у послу је угушивала онај стални страх од некакве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше ве |
о.{S} Набраше зрелих, сочних, набреклих од једрине шљива, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са |
.. посрну и хтеде пасти.{S} Ја претрнух од страха.... одједном се следих, узех га као мало дете |
е са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако...</p> <p>— Сиротиња смо, г |
ицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазит |
требно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар |
ала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... свекар нека добричина... она до |
абор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Г |
црн мекан шешир.{S} Цело његово држање одаваше обичног сеоског левенту, који не ради теже посл |
сподине.</p> <p>— Да ли је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једн |
с човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештен |
гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постане |
го је времена прошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Врата шкрипнуше.{S} Гојко скочи.</p> <p> |
и своју мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто |
риберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Го |
све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно погледају, имају неке своје нарочите, т |
{S} Само тихи, лагани уздаси по кад што одају његово немо присуство.{S} А око њега све једно ис |
смех, али се оне искривише и задркташе, одајући велики бол што је притискао душу...</p> <p>— Да |
оме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет настављају светлији дани.{S} Сад се баца |
нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Марш одатле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се осв |
<p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није |
жњу према себи.{S} О, тешко мени!...{S} Одбачена!... презрена!... заробљена са овим јадником!«. |
ди њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и з |
ким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: каки одбегла!... којешта!...{S} Отишла мало послом, нешто да |
лом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако |
е у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S} О |
ову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нерасположење; напротив све му црт |
ре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко |
Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква п |
твари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра з |
ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило н |
и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нема стана у школској |
> <p>После пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику |
ст, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. </p> <p>— Море, село... шта село!...{S} Селу |
писа свога сина и једног синовца, један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да |
p>— Надлагује се свет, море, рече један одборник.</p> <p>— А ’нако вели... настави ћата, Минист |
твом синовцу, старом кмету, рече један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те н |
су велике, подавише нас, продужи један одборник.{S} Чудим се како ћемо и толико спечалити.</p> |
тражили нити нам требаш, узвикну један одборник.</p> <p>Тада учитељица, која је дошла пре три |
судници седе председник, ћата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво претресају.{ |
к нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Најзад се кмет почеш |
упис нових ученика у први разред, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола с |
остављена учитељица већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељ |
на своје место.{S} Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврн |
годна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су |
ревизор летос договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако... |
обоје!« После стаде да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова обична бојажљивост. |
ма, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже...{S} Камџија фијукну кроз ваз |
руке у косу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук |
га носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем...</p> <p>После два дана д |
ознато друштво...{S} А она, гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра руменило, < |
ица познаде ћатин глас, па плану својом одважном, плаховитом срџбом.</p> <p>— Ха, пијанице једн |
онога страшног...{S} Коса јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, не куца нима |
да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— |
ок га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па |
усне и пречајући очима...{S} Председник одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и на |
епоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p> |
ем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши д |
нако... поиздаље.{S} Час говори некакве одвећ необичне комплименте...{S} Хајде већ то... не мар |
зети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну и |
, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа...{S} Само се вилице по |
сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја |
, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, које пију, пи |
зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</p> |
од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко |
Од основне школе, па до краја школовања одвојио сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себ |
лике напасти.{S} Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом |
S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p>Љубица задрхт |
ште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, по |
уздахну тешко... необично...{S} Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац |
Треба да се изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу... које ви хоћете.</p> <p>— А мор |
ре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како сам могла... шта ми би!...{S} На ц |
може радити, ако јој он постане сасвим одвратан!... <pb n="157" /> Мора га избегавати...{S} И |
ратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што |
..{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досадан... мислила сам полудећу, ако још |
почистила, уредила све, и она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{S} Право гнездо |
р сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се унез |
же?...{S} Доиста му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећање |
и и страховити призори!... даље... црне одвратне сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи |
јска капа.{S} Увек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб |
га је његова кривица још страшнија, још одвратнија...{S} Развратник, ужасни развратник!...{S} А |
Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестат |
.{S} Он лежи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... т |
преко главе последњих недеља.{S} Све је одвратно, страшно, неприродно...{S} Чуди се шта јој би, |
и сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још више и одједном с |
се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одговори |
и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратног, које граничи са лудилом...</p> <p>Тако наста |
и пала у пропаст.{S} После је наступила одвратност према свему, гнушала се сама себе и свега... |
резирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а |
кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и остаде на њ |
му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па |
рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб пе |
ш колико сам ја тебе чекао на рачунима, одговара председник, смешећи се.{S} Ђавоља посла ови ра |
онашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натера |
уди се питању.</p> <p>— Јуче сам почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— |
не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одговара она механички, више понављајући детиње речи, н |
p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Беогр |
редседник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— Господине, капетан нам |
а се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...</p> <p>— Ха-ха- |
ко већ схватило добро целу мајсторију и одговара правилно.{S} Љубица све више светли очима.{S} |
ново? запита га она обичним тоном, који одговара другарском разговору, па изиђе на вратнице и с |
одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрегнутост мозга; |
и колега целом својом појавом и држањем одговара њеним ранијим сновима.</p> <pb n="164" /> <p>— |
су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схватило добро целу мајсторију |
весели га.{S} Одмах стаде сипати чорбу, одговарајући жени:</p> <p>— Знам ја, остало би доста чо |
се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше д |
ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до су |
, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарати...</p> <p>— Коме?... прихвати писар.{S} Ено |
ваше месни учитељ, а око њега стајаху и одговараху на јектенија десетина одраслијих ђака.{S} Го |
Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви с |
о пластичан и жив, и што је најглавније одговараше потпуно — како он мишљаше — његовом стању. » |
сама без игде икога свога.{S} Отац јој одговараше на сва питања, али оним истим својим изразим |
ету, у сјајнијем положају, који потпуно одговараше његовим најтајнијим жељама и помислима...{S} |
одједном обузе...{S} А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може |
.{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, у |
а да чује смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није |
они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p>— Оженио сам се прошле зиме.{S} Кад у п |
аде себи признати, да је највише охлади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за малу дец |
е отуд најпре шапутање, па онда јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p> <pb n="136" /> |
ене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави |
рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} Извади из стола деловодник, забеле |
> <p>И за децималне мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолика цимента?{S} Г |
жаше.</p> <pb n="3" /> <p>Његов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљ |
лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну једну свој |
ашњи учитељ.</p> <p>Она промуца нешто у одговор, рукова се са њим механички, не мислећи и корач |
е...{S} Нико!... разумеш!...{S} Послаћу одговор Министру у име капетаново, и онда ће онај смрад |
попа и учитељ згледаше се после његова одговора..{S} Учини им се веома чудновата и необична ов |
јпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бира |
очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p> <p>— Она, братићу |
апита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту.</p> <p>— Овде, |
себе усијаним, узвереним очима, тражећи одговора на ово животно питање...{S} А око њега све ћут |
Она и сама добациваше Пери двосмислене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потп |
ачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича |
како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мр |
а упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче полако причати догађај за догађа |
>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се боком према говорни |
се нађе.</p> <p>— Не бригај...{S} Трчи! одговори му Стојан, млатајући рукама уплашено.</p> <p>Г |
изласку.</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немо |
ар да пропустите овако занимљив призор! одговори писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p |
војим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго на т |
— Ништа... остави ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.{S} Скиде са себе не |
> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па би |
та сте се то играли?</p> <p>— Крпигуза, одговори један смелији дечак.</p> <p>— Зар не знате лон |
м.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насме |
<p>— Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се пис |
ест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се |
то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у к |
се освртати по дворишту.</p> <p>— Овде, одговори Гојко, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и |
на.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она разг |
јутрос разговарали.</p> <p>— Подне је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, ку |
!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, тако мора да буде.{S} До сад се |
не добили до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвали |
...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ломећи велика парчета погаче |
здам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори други глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и |
... шта ћу?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збу |
роз тарабу како не умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући се јучер |
измењено Гојково лице.</p> <p>— Јесте, одговори он намрштено, гледајући у страну.</p> <p>Напре |
и стати.</p> <p>— Стаће... може и више, одговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља |
>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађивати хлеб.< |
води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв. |
ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики тер |
<p>— Добро, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити нове пријатеље јелом и |
ш ли нож?</p> <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, прибирајући се полако и долазећи к себи.</ |
непрестану промену израза на лицу јој, одговори:</p> <p>— Смртни смо сви... није никакво чудо |
, отежући и кријући очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој |
>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше |
а мој муж ради са... са оном Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искоч |
>— Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне м |
<p>— Остао удовац, брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Вл |
еде да је дирам!</p> <p>— Није требало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај |
жљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифру, на колико је гласила |
и. </p> <p>— И мени се свиди тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате паметног фамулуса, вер |
<p>— Не бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно |
д силна смеха. </p> <p>— Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина.{S} Наша... школска. |
је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то |
се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши зб |
о могу заборавити да сам био ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p> <p>— Знам, него сте |
дрхталим гласом.</p> <p>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама! |
> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, |
и у свој зимски капут.</p> <p>— Нека... одговори она, црвенећи још јаче и гледајући пркосно.{S} |
а женска нега...{S} Може бити свашта... одговори лекар и пође.</p> <p>— Како... неће ваљда умре |
овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... одговори депозитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све |
.. на смрти је!...{S} Ни свеће немаш... одговори он и стаде се окретати око себе, као да се уве |
у му исписано горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколик |
аће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу...{S} Па после оно з |
, метну му пријатељски руку на раме, па одговори:</p> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти сањ |
а Љубицу, која иђаше напред путањом, па одговори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам |
куца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се врата ла |
е брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</p> <p>— Она извесно врши какав мушки поса |
се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</p> <p>— Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу в |
ј поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово је сад четврта.</p> |
.</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</ |
аваше њихово стање ни намере.{S} Она им одговори пријатељски:</p> <p>— Ваши људи тамо уписују.. |
о и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићев |
ди незгодном претпоставком, па јој живо одговори:</p> <p>— Како... шта говорите!...{S} Зар ја?. |
ебе, махну руком преко чела, па туробно одговори:</p> <p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је |
колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо... само раније...</p> <p>После п |
па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски одбор има свога деловођу, а |
вај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам шт |
b n="175" /> од његова изгледа, него му одговори онако, гледајући некуд по зиду:</p> <p>— Отишл |
им вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете св |
{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, прине |
/p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљиво, као да га не увреди пи |
и с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути |
јанова речитост, па и сад он немаде шта одговорити, знајући у напред да ће соба бити све гора и |
нема сумње, настави Веља, избегавајући одговорити на Гојково питање.{S} Јаком иду твоје муке и |
{S} Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујте се, скомандова, он п |
н је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци«.< |
ди, рече он ћати, који се слатко смејао одговору његову.</p> <p>— Голаверија смо, брате, сви па |
и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши преговор |
е му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, фаталном речју |
уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојко |
из радозналости а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањи |
/p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренераз |
Смиљка непрестано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико часова код Љубице, па ј |
се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, |
, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнем |
че ко стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху |
ишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе н |
носно занео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, школски послужитељ, скидајући ства |
огу, не задржавајте ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p>Путује потесом, шумом, прелази бистре плани |
рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, сећај |
поразговара се, нашали се и насмеје, па оде.{S} Никакве претње, никаквих затева не чу се више о |
љу, тако се изменила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој свет |
га и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је |
упу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад |
ече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та необична школска година!... »Да |
еса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти |
рати...</p> <p>Почетком августа, Љубица оде својим родитељима.{S} Све је нешто до сада очекивал |
у за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’Натема је! |
еприродно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околно |
ор.{S} Шта ово би?... <pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка животу?{S} Како нестаде оних лепих |
дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамач |
више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу... |
на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко |
да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље |
ј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица и |
брте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица с |
, помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне |
мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у |
а то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети с |
гу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Вид |
јко устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, а |
и беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болесником.</p> |
ајежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљиво и шапућући у себ |
сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је село, навлачи се мрак... |
о«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не в |
} Платићете!... рече она, па се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, реч |
узе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> |
у он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18993_C1 |
мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p> <pb n="183" /> <p>При издисају |
вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гој |
ну.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут« |
како је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије |
т, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учи |
црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке м |
ући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним пл |
.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он одл |
инара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним |
на те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бо |
ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па после?... хм... после ћ |
увати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ |
икакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спрема |
се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће д |
чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, |
вуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са водом и сла |
ични израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје |
ове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на мушт |
по даље, на високој столици, једно лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратниц |
он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочите манире, за које др |
, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, |
ајпосле...</p> <p>И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осу |
} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, као човек, који |
ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином |
и ђавола зна!...</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући |
видевши <pb n="2" /> путника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И |
х једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске вратнице, прође |
ту боју...{S} Деца носе започете корпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад...{S} Кр |
ечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном палицом...{S} Одједном је завитла и удари о кр |
оста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала |
вај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господ |
а..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, |
пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, на |
по смрти мој добротвор...{S} Обукох се, оденух се, стекох многа познанства, која су ми ласкала, |
унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа прошарана црвенкастим јабуковим или крушковим цве |
село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Поне |
на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело |
после са њим...</p> <pb n="130" /> <p>— Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у проч |
Па... сад?...{S} Шта ћемо?...</p> <p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учи |
пружише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се за |
ахну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеј |
а не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шт |
унезверено, питајући се у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задов |
изаше мало у страну од сеоског пута.{S} Одједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њ |
јко опази да се у последње време Љубица одједаред измени: постаде необично преплашена, саломљен |
мрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило |
испод родитељског и школског туторства, одједном постајеш господин, који има под својим туторст |
азјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се освртати око себе, |
а пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па пљус! |
и, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицо |
које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слободан, сре |
бица, како стајаше испод Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њ |
лажен, срећнији од цела света...{S} Ну, одједном он стаде опажати како се Љубица све више мења |
спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмисли |
Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног...{S} Коса јој се стаде |
еде пасти.{S} Ја претрнух од страха.... одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кућ |
<pb n="109" /> <p>Гојко махну руком... одједном затрепта очима, затресоше му се вилице и опет |
> <pb n="41" /> <p>Деца изнеше столице; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столи |
звиждуће и маше одељаном палицом...{S} Одједном је завитла и удари о крушкову грану, која се п |
а хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њи |
ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Одједном стаде гледати свесније...{S} Погледа по соби, |
чима.{S} Није их у почетку разумела.{S} Одједном се прену и погледа свесно.</p> <p>— Ко... ко р |
беше гомилица новоуписаних малишана.{S} Одједном је обузе милина гледајући ову нејаку децу, кој |
дише овога мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједном, из другога, тесног сокака испаде пред њу Гојк |
варајући све веће, разноврсне слике.{S} Одједном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и |
а спази чак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном осети над собом сву тежину силе старијега, а н |
нам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо |
ми хартију, разви је и стаде читати.{S} Одједном пребледе сав, руке му се затресоше, подиже очи |
p>А Љубица је доиста страдала много.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође д |
едајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> |
ва и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у бели |
црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта |
ез напрезања.{S} Сва малопређашња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње |
<p>Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S} Он се осврте и н |
какав урођени инат тераше напред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, с |
ке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...< |
во, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто |
. не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се одлучно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко |
о, дркћући од њена блиска присуства, па одједном обави своју руку око њена стаса и приђе јој та |
гледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се зб |
ас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамот |
вартирину из општине... настави она, па одједном <pb n="86" /> застаде, не знајући да ли да му |
>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што до сад није |
ешто преокренуло... мислила је дуго, па одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново ст |
} Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше <pb n="132" /> много мрав |
ме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону на столицу, наслони главу |
ку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме |
ћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на неким изрази |
Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја ди |
етак разговора са писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, ж |
јући нимало ради чега то чини.{S} И сад одједном стаде јој наликовати овај тренутак на један ча |
ише смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак само уздахне и |
незду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом навалом громовите буре живота, |
е поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше блиски |
.. знам... дркташе она од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од столице и пође.</p> <p> |
аглицом, стресе се од хладноће, која је одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и оде |
ица се стресе од неке хладноће, која је одједном обузе; стаде се окретати немирно, а образи јој |
пријатне и необичне дрктавице, која је одједном обузе...{S} А овај Стојан чека одговор...{S} Ш |
стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно, бесно... а она му в |
ако непомичан, преврташе хартију, па је одједном сави, отвори деловодник и метну је унутра.</p> |
а одмах уреди своје малишане.{S} Сад је одједном опет обузе нека милина, врати се пређашња љуба |
, изненађен, подиже зажарено лице, које одједном поче бледети, усне се искривише и затресоше, ц |
м погледом...</p> <p>Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се |
не, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе |
доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала свак |
узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха |
т опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељу, иди |
сли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, |
и како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде н |
не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица пог |
аше ћату, док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневник онак |
је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одједном промени...{S} И видиш, њих двојица не говоре ј |
арац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и ра |
чи, учини некакав нејасан покрет, па се одједном трже, прибра се...{S} Слеже раменима, као да с |
ао елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> <p>— Потрчи!...</p |
утрчати унутра... хтеде много... па се одједном издиже на прстима и погледа на прозор.{S} Ништ |
Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, треба за општину, рече он, па се ос |
олешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одједном свију мука, збаци са себе страдање и патњу и о |
, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако-необично најежи, увуче главу у рамена, |
еђати још друге промене на себи, али се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} Старал |
тела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно о |
>Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра, убиствен |
ричати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му чудно како с |
све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Ст |
веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар се одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакв |
промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, |
и с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах |
по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и одједном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта ја радим... које |
дно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла округласта брадица, а очи се о |
...</p> <p>Стојан се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже м |
е да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово.. |
па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одједном, као електрисана, рашири очи, а у њима засветл |
ињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде, |
а!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће |
вој њиви!...</p> <p>Он се осетно трже и одједном му се промени лице, али кроз један тренут стад |
{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њен |
.. ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако исто изгрд |
тно.{S} Она се само приближи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јој |
/> нека нејасна маса...{S} Он прилази и одједном јасно разликује два црна ока, која су се упила |
несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну |
ом код секретара у начелству окружном и одједном се обрте као преписивач у истом надлештву.{S} |
!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке нове м |
мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одједном, погледавши у часовник, трже се.</p> <p>— Зар |
представи себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се као |
за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да му |
ра очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути. |
буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи ве |
ва?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна!... слободна!... и уз т |
ити и — чупати кокошке...</p> <p>Љубици одједном наиђе наступ љубавних осећаја, она сва задркта |
астаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој се лице |
еме претурила преко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени пост |
ру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се да нема сми |
Сад се све променило.{S} И како то тако одједном?{S} Тек само налетеше облаци, натушти се небо |
ати...</p> <p>Као ножем прободен, Гојко одједном пребледе, искривише му се вилице од страшна бо |
</p> <p>— Чекајте!... прекиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испри |
...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући шта ради, дохвати њену меку <pb |
њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједном наиђе... одмах после венчања...{S} И тако до с |
жестином понављаше овај израз, који му одједном постаде тако пластичан и жив, и што је најглав |
ну му главом као претећи.</p> <p>Љубицу одједном, после ових злослутих речи Вељиних о тешком уч |
зда, која се појаве уз њене обале па их одједном нестане...{S} Све ће проћи, свега ће нестати, |
а зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одједном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања |
S} Не тамо!...{S} Али куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему досети, претрча, двориште и изиђе пр |
пусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се расветли цела соба, апи то сад није она соб |
у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је обасјаше коси, врели зраци...{S} Она се трж |
но исто: сутон, жубор, јецање...</p> <p>Одједном се обоје тргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Ме |
..{S} Тако им прође читав час...</p> <p>Одједном на прозору, споља, стаде се помаљати црна чупа |
ожури низ сокаке право потесу...</p> <p>Одједном, на улици, код последњих кућа, изиђе пред њега |
у посматрати овај занимљиви рад.</p> <p>Одједном се стаде разбијати магла, која се беше ухватил |
аче од пола часа како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама |
зумевајући потпуно свој положај.</p> <p>Одједном Гојко отвори очи и стаде махати шаком, као да |
и се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љубице појави нека одлучност на лицу; м |
по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке општи |
радање!...</p> <p>— Зашто... зашто?!... одјекиваше очајно питање стоти пут по празној соби, сли |
се очајан, панички, самртнички врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од љ |
аш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином...{S} Даље, даље |
ешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђ |
и све степенице иа вратима, па као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, |
а знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не |
сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо |
доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он б |
прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика |
ема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе излазити, док год |
обу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S} Понови јој све лекареве наредбе односно лек |
појави нека одлучност на лицу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила на |
ући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозор.{S} |
та... ено вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање. |
ао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав терет с гл |
у пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место.</p> <p>Оба учитеља зинуше од чуд |
S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин |
.{S} Какав вам је ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озби |
е четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима из рачу |
мим првим разредом треба свакад постићи одличан успех; то није много тешко.</p> <p>— То значи д |
е добар човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му го |
на...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две године <pb n="51" /> сврш |
е сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он оним благим тоном у коме нема ни м |
тањима из рачуна, али њему не покварише одличну оцену, те тако он имађаше жалити само Љубицу, ш |
и тога тренутка у њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, д |
а струја, која га преобрази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њ |
ренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n="151" /> па јој напомену да ће имати вели |
ца.</p> <pb n="34" /> <p>Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату.</p> |
ојан саопштио Гојку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Н |
{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, |
разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а |
могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз п |
те...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем. |
е као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време пол |
х, шта ту!... плану она одједном, па се одлучно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом, уде |
д истине наљути.{S} Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за ча |
а добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку п |
тан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, |
тићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она др |
/p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У ј |
/p> <p>— Разуме се, одговори други глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с панд |
> <p>Одједном се код Љубице појави нека одлучност на лицу; мати јој одлази и долази забринута, |
право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га с |
х очију и бледа лица...{S} Нека паклена одлучност севаше у тим широко отвореним, великим, црним |
тресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не... остав |
д тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и |
раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду по неколико пут |
чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти |
застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А она га гледа... г |
ке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спр |
њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</p> <p>— Знам... знам... дркташе она од |
<p>Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да |
еца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гој |
с у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу |
> <p>У трећем месецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У |
ас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са |
сама се чудим како то одједном наиђе... одмах после венчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Зн |
...{S} И то се мора одмах наређивати... одмах... затеже он опет, избегавајући да каже јасно сво |
у, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе...{S} Х |
есело женино цвркутање развесели га.{S} Одмах стаде сипати чорбу, одговарајући жени:</p> <p>— З |
вљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан м |
</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше излазити уморна деца, протежући се |
ло да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И |
тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити зем |
шавши Љубици.</p> <pb n="194" /> <p>Она одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не дол |
Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога |
сао му се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће |
.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{S} Једна соба |
н није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадно |
куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају |
на плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са водом |
ма и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити« |
таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдибуба |
а дворишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с к |
и Гојкову натмурену, згрчену фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осме |
и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.{S} Обој |
ар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Р |
а сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређивати... одмах... затеже он опет, избегавају |
запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки |
ом.{S} Чим наступише у двориште, Љубица одмах опази, да нови колега целом својом појавом и држа |
тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S |
ати децу.</p> <pb n="71" /> <p>И Љубица одмах уреди своје малишане.{S} Сад је одједном опет обу |
о изјасњења.{S} Рибице...</p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратниц |
узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> < |
Овај ће начинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари преко Ј |
ештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља |
добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући о |
се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто |
А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Него так |
беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је т |
неке његове значајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих с |
ље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; он |
би два значајна погледа писарева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно оп |
убица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа неку |
ничавом журбом предаде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стојанов:</p> <p>— Господин казао ск |
p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек до |
м да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу.{ |
... слободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој |
ану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се м |
рилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као |
<p>— Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем |
чка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Сто |
у.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, у |
<p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени п |
алишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јо |
егове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да ч |
ојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих учитељ |
, умре ми мати... откупи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{S} |
ти оним необичним вратима, кроз која ће одмах угледати онога страшног зликовца.{S} То га је вук |
{S} Љубица посматраше само учитељице, и одмах опази, да се ниједна не интересује оним што се ра |
сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан |
прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој г |
је... соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чи |
ала...{S} Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.</p> <p>— |
то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овак |
ој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело рас |
је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га |
евати догађаје...{S} Он могаше схватити одмах, да Стојан однесе собом највећи његов страх, њего |
то, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Буд је т |
еца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место |
згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! о |
казном...{S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојк |
н. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> < |
те покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни |
— Па ти си то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Зн |
Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашањ |
паде за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај |
ч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што ће нам!...{S} |
да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да |
<p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дођ |
де је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, годину |
спроведе кривца суду.</p> <p>Депозитар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересовањем:</p> |
...најслободнији!«...{S} Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би још |
е чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у |
свију потребних ствари, које се морају одмах набавити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питај |
госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе и, климнувши главом, промуца:</p> <p>— Изви |
ећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Извол’те, говора |
прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли?...</p> <pb n="149" /> <p>Она задркта, а |
>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако |
сам ти већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само |
промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би ради |
га и прошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем пробод |
ман, тих, са неким нарочитим, лаганим и одмереним манирима, који се теку постепено у животу и с |
о учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... |
, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима м |
покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређује Стојану да |
е него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу. |
на обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.</p> <p>— Тако |
својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али се брзо навук |
ичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чич |
зи да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у со |
ем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљд |
много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако |
под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора...</p> <p>Путом, што води од железничке станице |
... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу соб |
долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, |
рудбеници, што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим |
, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо. |
к, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мој!...{S} Че |
проживе школски распуст у задовољству и одмори се од оноликога страдања и патњи, што их претури |
огла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово |
...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротова |
мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то м |
ркви.{S} Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у јед |
.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељачким потребам |
све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту само пуста празнина.{S} О |
одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час |
нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога приз |
{S} Он могаше схватити одмах, да Стојан однесе собом највећи његов страх, његово право страдање |
затварана једина коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту на месту; стазица до реке обр |
е неколико недеља цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани ус |
догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писареве, он опази да председник диже |
ити...{S} Истина, ни до сад нису њихови односи наликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико |
цртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, а на души |
зак.{S} Понови јој све лекареве наредбе односно лекова и неговања болесника, па, погледавши још |
е из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао, тако!{ |
ажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се |
у реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако |
ане, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезније!...{S} Пст!...{S |
јих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударце к |
ајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди с |
ли смо гимназију заједно...{S} Ви после одосте некуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па што се не к |
ј да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо |
а разне ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... па сед |
лижаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је иш |
ко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и |
мах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> |
оле.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у последње врем |
ле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да |
на овако унижење... </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадош |
љу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана |
од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, |
ла свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише |
и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничкој станици, где је био одређен збор у ме |
то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успе |
новата и необична оволика збуњеност код одрасла човека.{S} И Љубица оборила главу, па не зна ка |
шко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпе |
јаху и одговараху на јектенија десетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто н |
шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годин |
ах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова |
аки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно |
врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара мес |
тком јуна настаде велика журба у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица |
това, осим часника.{S} И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, само нека све про |
и одоше железничкој станици, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише |
а је већ затворен; комисија, која му је одређена за извиђање злоупотреба, пронашла је велике но |
село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Ма |
Према томе, и количина трошка на гозби одређује се дужином времена, проведена »на влади«.</p> |
одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељици квартирину, пошто она нема стана у ш |
н, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са дец |
ахваљујући случају што му се језик тако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега |
...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И |
<pb n="62" /> <p>После ручка полицајац одседе у разговору још читав час.{S} Ту се разговарало |
?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили |
инара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведоше решења у протокол, догов |
. већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} |
викну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол иза |
данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима |
некако... чудан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb n="163" |
нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече председник.{S} Ја знам што знам: од данас за две |
>— Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева |
дно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним |
че Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> |
ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње.</p> <p>— Здравља, Бож |
и истурена напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која б |
на меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу |
Не знам!...</p> <p>Сад јој стадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузе |
види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...</p> <pb n="80" /> <p>Кад се |
Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одскачу; погледа на двориште — писар натмуренији од гус |
ћ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— Како... не, не, молим... |
ишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с кревета |
рољубив обичај: часништво општинско кад одступа, откупљује се новом часништву добром гозбом, да |
е мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... реците м |
вши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој својствен положај ишчекивања.{S} Посл |
виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да до |
едавања, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан |
.. да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар полугодишњи парастос |
револвер у њеним рукама...{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... |
ком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб |
ј жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, с |
} 34.« Баш звони!...{S} Љубици нарочито одузеше смелост и управо уплашише је ови необични и, ка |
ега живети«...</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, намучен, |
ају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може једне ре |
че је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то |
ти златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку зак |
стал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро ов |
ко... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љубиц |
на загонетка.</p> <p>А писар се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли престати.{S} Мно |
ца све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} Истина она <pb n="38" /> почиње уј |
том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеализма, <pb n="33" /> |
S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну сн |
ет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевљењем, пријатељски, весело...{S} И кад он доврши |
рочито му је казао да остави врата мало одшкринута...</p> <p>Чича се, ставши пред Љубицу, уозби |
еним бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође од |
брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга га |
де, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} |
p>— Хо, брате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу |
Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p>— Оженио сам се прошле зиме.{S} Кад у пролеће удари некак |
о, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, угра |
, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... свекар нека добричин |
јали, чак и професори...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две године није био...{S} Сад не з |
људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p> <p>— Знам |
Нестаде јучерањих себичних мисли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја благом |
леда и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаш |
{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је пренела оно мало сиротиње у |
иљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јасних плавих очију |
и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљењ |
Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је |
му прилажаше.</p> <pb n="3" /> <p>Његов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па с |
нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и повучен, избегаваше сваку при |
то онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће их морати |
она, гледајући уплашено. </p> <p>— Врло озбиљна болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женска нег |
ћ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за избор управе, па |
чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици престао је и да мисли...{S |
о су све бапска посла, која не доликују озбиљним људима...</p> <p>Љубица се пренерази од овако |
ао други људи, него све некако онако... озбиљно, важно...{S} Само неколико пута, у почетку њихо |
пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну о |
тељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да изб |
е песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми |
олео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p> |
ве се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљиво... наставници се журе да наврст |
а држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски...{S} Једно јутро рече им Стојан да ј |
ма никакве засебне тајне, договарају се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, чим |
вори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, да овај |
огледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Ви |
јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Научила је он |
петан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно... сасвим се тргла... сасвим!...</p> <p>— Е доб |
е од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јецање, меко женско ср |
S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига |
о нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, пристане уз кметовске шале, па се по цео да |
ебе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју продире свет |
о, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— |
алоне и капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше он посматрајући село, које се, ок |
преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљи |
тво кад потрпам у канате своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо |
с!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Бог |
ицу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што је најбоље.</p> <p>— С кр |
Што је најбоље.</p> <p>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту хартију и таман д |
лијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да |
те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи |
<p>— Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што је најбоље.</p> <p>— С краја ћемо, |
ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: пр |
су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам откупио својим страда |
та?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} |
<p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће!...{S} Зар да разори сама ов |
а месеца, и напослетку јадник, намучен, озлојеђен на цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и |
ади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.</p> < |
пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше |
ао од велика умора и превуче шаку преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, д |
једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...</p> <p>Љу |
а оваква.</p> <p>— Што си таки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} П |
спод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, но |
па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице с |
ази и одједном јасно разликује два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, |
амо се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> <pb n="184" /> <p>А Гојкове очи гледају. |
тало, не куца нимало...{S} И она се сва окаменила...{S} Ужас!...{S} Које је доба?...{S} Заранци |
, не може ничим мрднути...{S} Образи се окаменили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу ника |
опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на ду |
> <p>Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, као што се очекује гром |
бица <pb n="114" /> седи на столици као окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а |
је утицај њихов благотворан: залеђено, окамењено срце почиње се кравити, јер га греје блага то |
ш јаче истиче онај јединствени израз на окамењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«... |
ву истину, прочитајте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је д |
> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... ситнице...{S} |
ћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијантима, среће ми!{S} Хоћеш?...</ |
, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и суз |
стајаше он посматрајући село, које се, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а својом шир |
родире светлост, ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљен |
није ништа мислила, ништа није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку ми |
естима страховито.{S} На средини цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка.. |
, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила |
јзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу |
наслонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поно |
.{S} За певницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и одговараху на јектенија десетина одр |
одговора на ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу... |
д што одају његово немо присуство.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p> <p |
аде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што ј |
ти?... запита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узвереним очима, тражећи одговора на |
упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са кр |
уди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себе, махну руком преко чела, па туробно одговори:< |
ју и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После ве |
посматраше како се чича Стојан превија око његове постеље, како је лепо разредио меко миришљав |
види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте израдили сто и табл |
разбијати магла, која се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем стаде посматрати |
ао квочка кад осети опасност, па скупља око себе пилиће.</p> <p>Љубица погледа за његовим очима |
} Али шта је ово?...{S} Некаква топлина око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је т |
сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топ |
њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки људи ста |
изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} Лице све крв |
о корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава некака |
астављају светлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Беог |
сли; осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше |
p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља, по |
’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у с |
{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро ви |
о занесен, као изгубљен, посматраше све око себе суморно, бесмислено, апатично...{S} Веља виде |
ти... кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренера |
д да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је |
во страшно осећање...{S} Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И јед |
луцају испод меснатих капака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу из |
ти, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако н |
А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно |
и свој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру де |
мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Д |
јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, о |
мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се з |
ње...{S} Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп |
у ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарски, пријате |
х... уздахну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!. |
муца учитељ оборених очију, осврћући се око себе бојажљиво.</p> <p>— Школа! рече момче као чуде |
на не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само с |
S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста |
м нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматрач опазиће из очиј |
} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, још горе зло.</p> <p>»Ш |
рипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташе око себе унезверено, дркћући од страха и узбуђења.{S} Н |
ланове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с пред |
каше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} |
ак!... свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, са |
оришта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.{S} Он, сиро |
обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на јас |
Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку службе, |
а је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са |
издаде...{S} Она стаде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фатала |
изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се као какав окретан каваљер. |
емаш... одговори он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p |
рави све, па се стаде нервозно окретати око себе.{S} Председник прекиде ћутање:</p> <p>— Па ето |
редосећајем, стаде се нервозно окретати око себе, као квочка кад осети опасност, па скупља око |
ном пусти њене руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љубица <pb n="1 |
ила је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село |
види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и спотичући се, дође до свога стана, који б |
ој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спавања? о |
Гојку се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црв |
ти лепо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јас |
се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранил |
ет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да б |
и зачуђеним погледом час десно час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш |
другом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, школск |
се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{ |
{S} Устане ћутећи, гледајући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањи |
подиже испод прозора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лу |
ве више и више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{ |
осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто н |
присуства, па одједном обави своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли |
.{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје |
а.{S} Прионуше обоје на посао...</p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично с |
{S} Остави ствари, па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угл |
и, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} К |
ли јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд |
Зрикавци отпочели свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која улева у ду |
<p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажн |
ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљ |
дно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуг |
на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене гу |
озивом... прво ваља припремити земљиште околишним разговором, па тек после на главну ствар. — Д |
Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како је господин Драгољуб целе годин |
.{S} Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је није привлачило к њему; само она не |
говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку учитељу и таман д |
а за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место.{S} Само тихи, лагани уздаси по |
а пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће |
ина, у коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, к |
Остадоше њих двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се скл |
а.</p> <p>Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља:</p> <pb n="5" / |
ојко... да му је само да провири једним оком, само за тренутак да га погледа како стоји пред ст |
еде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко заг |
овори Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p> <p>»Милица... откуд она ту?...{S |
здаје снага... глава јој клону на једно окопано стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну друга ста |
се опремио!{S} На њему је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, као човек, који је до |
?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само у |
мишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недељ |
, али се чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Н |
, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смешећи |
едам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само ка |
н стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија или во |
.{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и мене и |
та раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па глед |
вукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре на |
ницу.{S} Соба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости.{S} С |
о страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата |
аса нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато н |
а...{S} Мислила је да се то може некако окренути, и ако није знала како би се то могло окренути |
и, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више не мо |
обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у с |
ти се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећ |
се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половине дворишта он проговори |
спа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он |
око Љубице и удварати јој се као какав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред своје смешне |
} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на |
оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’натема је!.. |
дноће, која је одједном обузе; стаде се окретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S |
и свеће немаш... одговори он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свећ |
т, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти |
сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себе.{S} Председник прекиде ћутање:</p> <p |
а неким предосећајем, стаде се нервозно окретати око себе, као квочка кад осети опасност, па ск |
е Љубица, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одједном осети како се пењу ваљци |
ве да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, д |
Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу.</p> </div> <div type=" |
као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње вре |
оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једн |
неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну главом и промр |
ош их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташцима и строгим тоном врати их на св |
ђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно и |
и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у дру |
ри она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одговор |
рал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и пако |
вових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самохраном и невеселом |
на, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> <p>— Потрчи!...</p> <p>Запљ |
у.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши их уђе у школско дв |
о незгодно њихово присуство, он се опет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати.{S} Гој |
а Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оно |
уње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским п |
о, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба |
одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматрач опазиће |
да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се боком према говорнику.</p> <p>После се разв |
.</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући како да се скло |
, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.</p> <p>— Прво запишите рачунаљку; бе |
тран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окречену собицу.{S} Љубица иђаше напред поскакујући, а |
S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нова годи |
> <p>— То већ и онако морам... поједине округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> < |
.. да сам... и одједном јој заигра обла округласта брадица, а очи се овлажише сузама — да сам и |
ти се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино.. |
S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом округу... свакога ти ђавола зна!...</p> <p>— Нађи ми ст |
но одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служе и клањају се |
воката, потом код секретара у начелству окружном и одједном се обрте као преписивач у истом над |
ног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу |
сном свету, заборављајући на све што га окружује, осећајући само сласт и блаженство од умнога д |
шти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> |
дајући у страну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, које јој упућиваху другарице њене |
ао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви га през |
имити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} Веља још горко прекори А |
мишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је ж |
јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{S} |
абогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председника да је оптуже због неморалног владања |
а поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу нап |
еђу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарс |
убица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљ |
шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудника, па с |
к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нема стана у школској згради« |
во сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју ш |
у, ја сам то све преживео...{S} Скућио, окусио домаће среће, раскућио...{S} Као на електрици!.. |
{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна шта |
го моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам свој заложила да га д |
гнуто, па продужи пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу материнскога срца...</p> <p>И опет ми |
и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то није дешав |
S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разг |
су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице своме страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој |
крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима. |
још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава пре |
д њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу. |
и њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ |
оју снагу за добро и напредак орловачке омладине.{S} Али свему има краја, па и овој погодби.{S} |
атастрофа!...{S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} |
, младе, здраве жене, постао је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, |
по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што |
аигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.< |
ђаци.</p> <p>— Уређујте се, скомандова, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уре |
за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори г |
више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет |
врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле |
јку.{S} И одједном, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S |
pb n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално — ре |
" /> врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се тра |
један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести разговор међу њи |
оду чинио.{S} Мисао му се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим пребледе, и таман се стаде |
ша шта је писар спремио оним друговима, он плану гневом и узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле |
сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стој |
иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или нећ |
е врати унутра.</p> <p>После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писаре |
плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина |
једном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!... зашто?!. |
год помене односе Љубичине и писареве, он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак |
S} Ћутање...{S} Неко се помаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> |
оја наступа изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази |
нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са какви |
} Кад га каква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Т |
ује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као буби |
старац помоли <pb n="110" /> из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати у |
ма довољно узрока за тешко расположење, он мора очајавати на овакову времену.</p> <p>Љубица изи |
ђење.{S} Усне му пребледеше, задркташе, он поче неким промењеним гласом, из кога звони најжудни |
зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би |
од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен |
да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мис |
да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што |
то требало <pb n="163" /> протестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, |
ојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, посматраше св |
најгоре је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи |
ше не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплаш |
ђашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он само у школи...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде ово |
мет сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме детиње и друго што т |
а да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{ |
ко си се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа |
Нисам га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни казао, него све онако... поизда |
да беше мало незгодно њихово присуство, он се опет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркив |
њавало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n="120" /> свију чу |
S} Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} |
е ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати лице од њ |
радова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; |
тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p |
а и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатно.{S} Ова |
није ни сакривао.{S} Прилазећи учитељу, он претходно скрену учитељичин поглед на себе, осмехну |
даше живо преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти к |
мрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде |
лом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа руком на врата |
ише платни списак.</p> <p>Узевши новац, он се полако упути оним необичним вратима, кроз која ће |
И он ће тражити награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, |
без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујућ |
ерен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Гојкову реч.</p> <p>— О, гос |
, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И она осећа како јој се крв ле |
о ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> < |
?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се |
нека снажна струја, која га преобрази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би |
и моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... |
, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то су му једини другови у ср |
обрасла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Дес |
: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госп |
на бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једн |
ато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p |
што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љуб |
запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица |
но страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да |
ни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186" /> каквог је она замишљала јо |
S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одједном осети како се п |
ствар.</p> <p>— Смрдибуба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!... |
уд она ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... от |
p>— Чекни де ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око р |
у.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и н |
е!...{S} И он ће тражити награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ |
је тако подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто |
S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по |
шено.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити |
гове одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјај |
а не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа ов |
ожда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена Гојка са оним простим искреним са |
њи, што их претури за годину дана...{S} Он никада никога <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни |
тешкога умора и горкога страдања...{S} Он стајаше, не могући ни речи прозборити.{S} Само му ун |
сија!{S} Дајте овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате к |
<pb n="121" /> нека нејасна маса...{S} Он прилази и одједном јасно разликује два црна ока, кој |
црвено зверско лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди. |
одједном иза његових леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није мог |
полицајац, него његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила |
еби.{S} Стаде разумевати догађаје...{S} Он могаше схватити одмах, да Стојан однесе собом највећ |
е</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно. |
лизу, тако да осети његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше |
у, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито б |
ше вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати |
усао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p |
о — кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се |
м сакатом руком полако врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, а |
ге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски капутић, обуче га веома бр |
злеже се врисак ужасан, страховит...{S} Он претрну, хтеде јаукнути, хтеде утрчати унутра... хте |
ем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господине Перо, да знаш как |
изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на |
гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрч |
е лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако |
ја.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни овол |
ки одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не |
о и несигурно својим кратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, |
с великим, усуканим црним брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у р |
, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S |
/p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре |
де на том месту само пуста празнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му |
ад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> |
, где врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, |
ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... |
ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма ш |
ју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n= |
После овог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а пос |
чудећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто п |
лада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рад |
о се очекује гром после севања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива унапред и предвиђа резултат |
аветовали са колегама шта да радите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко лица прелете му обл |
у и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мека |
е, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем св |
И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у |
ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готов |
нешколованим представницима власти.{S} Он се приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков |
ца Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чи |
леда га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одг |
сојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па |
, старом кмету, рече један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио |
у и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одјед |
чито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад поми |
сти, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово |
и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду.. |
никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на кр |
убица се већ почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p |
у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше |
ма, у ногама, које дрктаху необично.{S} Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко |
кав посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође |
едника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председника.</p> <p>— Пусти |
рна учитеља подиже се читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала ж |
који се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се раз |
и га сад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јо |
лаву, осећајући немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Д |
угови, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу у први разред, |
у, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући |
ваше само, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до |
а му пружи руку, гледајући у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразом необичне среће на лиц |
да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па |
чобане, који га пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море |
измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као <pb n="79" |
>— Питам те онако... какав је човек?{S} Он нешто много прети учитељима.</p> <p>— Прети ја.{S} Ш |
.. па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да страда |
: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пр |
ато!...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред собом па се опет зам |
орчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{ |
дузели ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Ка |
>— Како то мислиш?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге пакости, нема сумње, настави Вељ |
...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како сам могла.. |
о сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам мо |
ратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где |
еш у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајућ |
тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док с |
пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи шта |
а на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S} Ка |
ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајућ |
од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући да |
на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка |
, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосн |
се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он и |
с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, па |
.{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> о |
сме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађо |
S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој не |
е на махове, према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад |
а.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о он |
ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако с |
ти.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђаво |
акаху несвесно с предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са пр |
колу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не глед |
ега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао |
... оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га пре |
се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по глав |
Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црт |
Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти.{S} |
ога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти ка |
у, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло, и |
ок његовог гимназијског школовања.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију |
иронично, не скривајући подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајућ |
пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да |
и ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гн |
{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жен |
јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе |
огађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то свр |
шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође ле |
на посао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, |
— зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није променио па ништа... они се ређају један за дру |
кајући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозор.{ |
оји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најб |
ца га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му бе |
помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе |
ну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је уте |
рло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли |
о: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице |
еобично јевтине ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубиц |
нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица |
Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче |
ичама...</p> <p>— Пазите само, наставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говоре |
ти, тамо ћемо царски живети... наставља он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и зауст |
брезовачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не |
кад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним |
оже и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи |
ку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи б |
и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледа |
болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... узвикну она, загледавши му |
S} Које је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће са |
Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она |
тању.</p> <p>— Јуче сам почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате |
е, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то |
.</p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта |
<p>»Шта ово... ко се повратио?«... пита он, отварајући врата на соби...</p> <p>Пламичак лојаниц |
свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он преплашено, трчећи по соби и чешући се руком по једн |
{S} Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црвену мас |
>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излаз |
атићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се |
ржи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га |
етан младић.{S} Још с половине дворишта он проговори:</p> <p>— Кажем ја: није се он могао проме |
шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све |
што га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да |
вљењем, пријатељски, весело...{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, |
побеђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде шта одговорити, знајући у напред да ће соба б |
ко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод кревета, са |
Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш |
у.{S} Тамо, са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако |
Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, па с |
ора одмах наређивати... одмах... затеже он опет, избегавајући да каже јасно своју мисао.</p> <p |
едри лице; са највећим задовољством узе он један лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер |
S} Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премеш |
... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не зн |
има и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш |
р, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваља |
он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше т |
</p> <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад |
и јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и п |
ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли онога ономла |
шаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спава |
једнако...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече |
ча онако исто оштро изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуш |
о све редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није постао Министар поли |
е је, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председника да је оптуже због неморалног |
ској искреној симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због њене самоћ |
ајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{ |
, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица |
у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за |
ава.</p> <p>»Божја правда!«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише платни списак.</p> <p |
.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједн |
он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде |
сти отуда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... готово |
писара, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз |
обио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолик |
е, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећ |
у, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој |
епо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p> < |
га дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већ |
главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, о |
то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узвереним очи |
новника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксиј |
у!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби |
н проговори:</p> <p>— Кажем ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к |
раљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ |
ба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и пр |
о, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким ок |
ао да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> |
ти још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и она од |
а ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта... |
т да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога расположења. |
а снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће напред и св |
Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огр |
боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче н |
безразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш |
тано... нек извуче...{S} Ха, присети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт |
у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим, к |
к по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше |
слабачка жртва самртникова, с којом се он опрема на далеки, неповратни пут...</p> <p>— Јадни м |
а бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а н |
есе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она |
чак они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка пос |
{S} Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљено.</p> <pb n="205" /> <p>— Знаш да сам после у |
ућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, па и |
угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а |
> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истин |
жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о својој бруци?...{S} И Го |
устио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, недовршено?{S} А зна |
њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разговор на н |
рилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћајући се у канцеларију и пуштајући за собом пре |
наје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици.</p> <pb n="194" /> <p>Она одмах по |
.. </p> <p>— Камо вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо. |
од мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опаз |
излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано.. |
вији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погле |
ило код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, коли |
о смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одговору његову.</p> <p> |
ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац п |
непотребних црта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} |
ађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две |
седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> |
ао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</p> <p>— Шта... какав |
нако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој сумират |
онише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица |
у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је |
емљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад т |
своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз суто |
едном полицајац, треба за општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: |
лико комада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио и |
Ха, то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима.</p> |
p>— То је рђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање последње године вредило би ва |
какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После усамљена, непријатн |
ем.</p> <p>— Сећате ли се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама...{S} Трпковић |
мојте остати... имаћете незгода... рече он, отежући и кријући очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојк |
тицу?</p> <p>— Па... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — |
у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— |
изнанице и сматра то као поклон... рече он, погледавши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви |
метну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и ста |
ма посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значајно...</p> <p>Већ се наврш |
регистру, а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда |
... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате... в |
живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, |
м широким пругама озго на ниже, стајаше он посматрајући село, које се, окићено воћњацима, пружи |
нема стана у школској згради« понављаше он детиње речи, корачајући лагано и несигурно својим кр |
тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбијала главу цео дан |
»Шта смо знали друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња шко |
ездан прекора, чуђења, сажаљења... беше он речитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе од н |
Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе о |
ки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, нема |
јури кроз њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и |
о га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре изле |
ли кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, |
а да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем. |
какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не дол |
ве појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више |
исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, |
, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима, као да му је т |
се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки |
ојко осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{ |
прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, јо |
ије требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћ |
узвикну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У |
S} Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко ве |
.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти |
на, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке главније полит |
и стајаше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао против школе и школованих људ |
ако, као код правих кућевних људи!{S} И он извесно сад представља правога домаћина!{S} И њему с |
Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше |
амачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да ник |
е до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бит |
да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом пре |
а преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржа |
, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у двор |
Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држећи |
волите, колико вам треба новаца...{S} И он извади велики новчаник са гомилом наслаганих банкнот |
ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом у |
ет, па мора само о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из к |
о гледај...{S} Министров потпис...{S} И он доиста показа акт с потписом Министра просвете, па г |
десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са страхо |
авог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином понављаше овај израз, |
ао Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се је |
S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго с |
и... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да ј |
Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би |
а танахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час н |
е одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да |
ако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћуте |
руди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та |
гао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад |
страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата се крећу...</p> <p>...{S}С |
ања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он |
{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је чове |
дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборави |
— За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има! |
ршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на тебе мн |
>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} |
престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у ду |
ма везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би |
се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груд |
се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори ус |
поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде за |
, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Не |
склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њем |
А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак.. |
да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, |
муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што је се могло помен |
ртни смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља |
ојом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно |
чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је у |
здо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је по |
у је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те ж |
да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, |
творено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава, али о п |
јатан овај састанак, напротив... али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати н |
ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шт |
ја драга половина и глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не може |
и!«...{S} Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </ |
аш каква је она његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила је по цел |
S} Пустити децу тако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p |
.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте |
о другу. — Много сте погрешили, понови он, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знат |
рађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Р |
баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој пос |
а неким учтивим, финим смешењем прилази он столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да |
рва му мисао застаде на револверу, који он не имађаше...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али |
не... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем п |
га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} |
плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар д |
дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да нема т |
ло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега |
ше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и спотичући се, дође до |
жаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак примамљивости.{S} Ст |
икће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, гос |
га и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p> <p |
..</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у |
ма би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за са |
да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху |
веде му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, фаталном ре |
{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гл |
ар слуга жали добра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> <p>Љу |
т; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb n="178" /> свима силама, и сам |
прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Т |
реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!. |
р ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад |
е га. »Најбоље нек стоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} |
и овог девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да и |
а ко зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов пог |
емо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</p> <p>— |
млада...{S} Сад право из школе помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ |
лавним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb n="8" /> у |
имили...{S} Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта в |
ви сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих |
азговарали.</p> <p>— Подне је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролаж |
до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.< |
Гојково лице.</p> <p>— Јесте, одговори он намрштено, гледајући у страну.</p> <p>Напред настаде |
/p> <p>— Стаће... може и више, одговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одго |
радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Од |
</p> <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, прибирајући се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она |
> <p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифру, на колико је гласила признаниц |
жеш ли да идеш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у г |
ти је!...{S} Ни свеће немаш... одговори он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да до |
у треба да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо... само раније...</p> <p>После подне иђах |
ечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме с |
додбора...{S} Драгољуб Илић... изговори он оштро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко при |
онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он. |
а, грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако иронично осмехну, и лагано уклони њене рук |
3" /> <p>— Баш ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да |
Ето... видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписни |
д би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим одвратан!... <pb n="157" /> Мора га и |
редио да још летос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове |
ако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није постао Министар полиције, али што је мислио о п |
но рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. |
е, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да жив |
Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! в |
ећнији од цела света...{S} Ну, одједном он стаде опажати како се Љубица све више мења према њем |
својим редом...{S} С нарочитом намером он прекиде разговор баш на овом месту... </p> <p>— Камо |
раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљно ли |
ом као...</p> <p>— Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову |
е боловала, она сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко |
у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом |
е најпре изненади толикој пажњи и, како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао |
ом да му помогне саставити списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој |
е најглавније одговараше потпуно — како он мишљаше — његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А |
а... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко одлуч |
етан учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени дру |
ему не покварише одличну оцену, те тако он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нетактична |
.{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне о |
овити израз Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те је |
ња!...{S} Не, не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји |
и они једри пуначки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке. |
икну: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учи |
да окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?.. |
а то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то уч |
ед ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће д |
ија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћом може да створи овак |
ујући му место пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. < |
одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром |
не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па чини му се баш и г |
пријатна језа свега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечит |
ога сељака опазила се жива радост, коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи учитељу, он претходно |
друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је, па се саже и пољуби је. |
и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се пр |
— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци |
се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит, прави младожења.</p> <p> |
преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави. |
росвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Го |
и радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... |
ратићу... браћо!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p |
ојешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вра |
мехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: урачунајте све до краја године, да се не мучите са |
и:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четир |
ља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприл |
о рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, к |
а вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако от |
а... </p> <p>— Каквој њиви?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си та |
а ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, при |
ад си растурио своје гнездо!... узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</ |
> <p>— Загледала се... куда?... узвикну он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави... дај |
читав свињац!...{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица |
p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, показујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поц |
.</p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S} Часком, вели...</p> <p>— |
<p>»Кад ће ме то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се |
х шљивових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самохраном и неве |
м...</p> <p>— Хм, добро, добро... махну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> < |
узети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад |
даљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она |
...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се потписао, шапну Веља.</p> <p>— Добро, земљач |
све... хоћете?...</p> <pb n="88" /> <p>Он већ једва владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче |
и:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се осетно трже и одједном му се промени лице, али кр |
испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од ве |
пут!...</p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичн |
бица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује |
ви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога, и мишљаше који |
уди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беш |
анесену, љубављу очарану душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, девојачком љуба |
одједном наиђе наступ љубавних осећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груд |
адио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, али се ипак плаш |
.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и збо |
е облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше д |
сле, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песници певају, што сав свет о |
урови пред очима.{S} Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... некакав страшан бол сте |
ка сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може |
јко брзо притрча прозору...{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозо |
етињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, |
уги монолог и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Ј |
одне.{S} Силазећи низ камене степенице, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; изда |
... некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> |
.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, она премре, поче се каменити...{S} Само се раширене зен |
на мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје |
мео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p |
"187" /> <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаш |
шта рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична |
не речи, али при најмањој неповољности, она ипак плане и испољи јасно своју простачку грубост.< |
ајне, дивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује ка |
олу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, и |
паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се д |
се писару.</p> <p>Кад изиђоше у ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да н |
ђена снага.</p> <p>Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мра |
дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан |
од јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, ка |
љаше.{S} Најзад победи женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па |
, у темену опет стаде ударати необично, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена |
е судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.</p> <p>— Тако... ско |
едном јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикнувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} |
чима јој засја дивља, неописана радост, она неким необичним покретом зграби кутицу обема рукама |
то.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на поставље |
ним рукама...{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа б |
на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло |
у и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном осети над собом сву тежину с |
страшну вест...</p> <p>— Она, братићу, она... учитељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја тама |
p> <p>— О, пријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подрж |
<p>Ужасна ли је женска суревњивост!... она страсна, бескрајна, слепа, која не размишља много, |
а...{S} А после јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb n="168" /> нов |
есте године... свекар нека добричина... она доведена из сиротињске куће...{S} Љубица је гута, г |
творена!...{S} У кујни нешто клопара... она се уплаши, застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то |
а нема кад...{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и другу...{S} Прсти се заплели... не може д |
беху неки светли дани, срећни часови... она се топила само од једнога погледа, била је блажена |
ари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће б |
е тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шест годин |
смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... |
се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове значајне погледе и хтела |
зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечувена непр |
гани поветарац?...{S} Младост је силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије |
есело засветлеше, образи се заруменеше; она се сва предала томе послу, који је и њен...{S} Ту с |
у децу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој по |
анила и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила |
{S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, гледајући |
игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе |
и и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> она страда!...{S} И она пати!...{S} Па што је долазила |
да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, |
ад умети извући... како је до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, |
која владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и стра |
О, кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у |
о би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одма |
им ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се међу њима почиње отворено непријатељс |
ди како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је б |
о живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена свој |
м добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено насмеши.{S} Пера |
ци за то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан |
?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и кр |
њена страсна и плаховита природа...{S} Она први пут осети у себи ово силно, разорљиво осећање |
ђе на њу некаква необична нервоза...{S} Она скакуташе весело с места на место, стаде по неку пе |
одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у м |
ављује се...{S} И снага је издаде...{S} Она стаде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у |
се покрену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка неш |
који је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— |
е осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је |
е босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p> |
ном је обасјаше коси, врели зраци...{S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} А |
расан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Вла |
S} Застадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да види како |
догађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неко |
егавати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се |
ивених дана, који јаком наступају...{S} Она се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучно |
ну и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у |
...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> <pb n="208" /> <p>П |
коња... трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах |
нда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома н |
ворен разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се улевају у душу још м |
м говораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стој |
адоше лупати на школским вратницама.{S} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њ |
своје уздрктале руке на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са |
о проветрена, почишћена и намештена.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак |
коле, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писарем, правдајући се |
на Љубицу такав утисак као последња.{S} Она изиђе из учионице са обичним изразом на лицу, носећ |
и жалости, ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од све |
ребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о вл |
ље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она се обрадова његову доласку, не знајући ни сама зашт |
ји Љубицу свакад пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не |
као клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу испред очију расцветале |
љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да |
ким и танким ланчићем укусне израде.{S} Она га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, |
е угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> |
, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом:< |
за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписани |
је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.< |
и да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице. |
аде пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку |
ао да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђ |
не познаваше њихово стање ни намере.{S} Она им одговори пријатељски:</p> <p>— Ваши људи тамо уп |
, рече Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа писаре |
о, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исп |
веће је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и одједном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта |
гурну... врата се лагано покренуше.{S} Она промоли главу, па најпре не разгледа добро; беше уз |
ху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосмислене одговоре, разуме |
гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од |
еже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи |
да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помис |
ово што се непрекидно мора мислити.{S} Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а с |
грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стад |
е блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слободније ђачиће; један се |
она у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драг |
о не почеше страдати детињи чуперци.{S} Она још није стекла ону необичну вештину многих старији |
е, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се з |
дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадош |
нешто устумарао пред својом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Го |
онашање, тон говора, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто промрмља, и више очима но гово |
Неко закуца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се в |
н...</p> <p>Изјутра усташе обе рано.{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па ј |
да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још више и одједном се загледа у о |
очи и погледа је, по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више |
таде се плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се намршти и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? не |
више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, |
ође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати неку веселу пес |
још није могла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, |
један: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за |
јко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном с |
о тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари познаници и смеш |
огађамо са учитељицом за квартирину.{S} Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара ме |
а почињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учин |
згода новчана... али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна сам |
слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... |
да и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, |
ка га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке |
учинити још неколико, можда и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се јед |
сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слаже |
овора прочитао страшну вест...</p> <p>— Она, братићу, она... учитељка..{S} Сад дотрча Стојино д |
и се са лекарем и одговори му:</p> <p>— Она извесно врши какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе |
н учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви |
ити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто тум |
мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа с |
а, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она у |
бно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно в |
јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога |
разреда има преко двадесет предмета, а она само један разред са три предмета!...{S} И још да м |
сли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, с |
ворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{ |
се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да |
у свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од |
брчкало, коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила се онако исто као и Љубица, са |
едном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећем |
} Стојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} С |
аса овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" /> |
ито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ва |
вили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} О |
поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} |
м стаде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љ |
д, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шт |
... он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не бу |
у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици |
страну од тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао ч |
рује низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој ос |
, кад улази у непознато друштво...{S} А она, гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој |
ће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса н |
И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес |
е одмара од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости |
се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{ |
стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесником, не знајући још шта да мисли и |
да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у ш |
лази, и осим задовољства и пријатељства она не осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико |
е Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову долас |
је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</ |
до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоном, који одговара другарском разговору, |
Хоћете ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући неким светлим, необичним погледом, из ко |
он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима |
о....</p> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино |
љемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо мл |
и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, п |
одговори писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђ |
ијати слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два у |
не разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној стр |
мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љућ |
> <p>Гојко по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој |
ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва проговори.{S} Није му непријатан овај састанак |
јој ствара тако јасну представу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду за |
дила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше нек |
рку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча |
а осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише неки тамни и неј |
свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство женино, па бежи |
p> <p>— Ах...{S} Шта је то?... промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по с |
кве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта |
и у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико, да |
S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да |
но јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су раније говорили.{S} Богосав, |
почиње разговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »На |
е на опустело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ћ |
све се више одушевљава радом.{S} Истина она <pb n="38" /> почиње уједно и сама опажати, а то је |
, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису бил |
} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> |
их педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешк |
ети навору?</p> <p>— Не сме... одговара она механички, више понављајући детиње речи, не знајући |
ато, уклонити...</p> <p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више |
уком стечену, давно очекивану!...{S} Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и к |
де се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!...{S} Невидљива вила о |
јој тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем с |
љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, |
муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко |
</p> <pb n="97" /> <p>— Куда ћемо? пита она, стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђав |
сно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... запита она загушеним гласом, готово шапатом.</p> <p>— Знаш ко. |
<p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући измењено Гојково лице. |
ротив!...</p> <p>— Шта напротив? запита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто |
— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар |
/p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смо |
<p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговор |
Шта је, господине, је ли опасно? запита она, гледајући уплашено. </p> <p>— Врло озбиљна болест, |
ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Св |
сте задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха |
ане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како је гледа немарно.</p> <p>— А |
p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, загушеним гласом, отварајући очи св |
е мене?... не презирете ме?... прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искрив |
/p> <p>Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S} Он се осврте |
ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Ка |
је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако |
дима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} Али ипак морад |
шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се |
кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и пр |
има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну |
м и насмеја се.</p> <p>»Милица... откуд она ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућ |
ке.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије |
тати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако |
у ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и п |
Гојко, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати |
, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћил |
ава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, или већ тамо... морам на р |
јна погледа писарева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову |
ави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она његова жена!... настави он збуњено, да би себе опра |
А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, |
да Љубицу, право у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} |
сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је не |
Он је онакав, <pb n="186" /> каквог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично ја |
учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и |
ам, нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало ч |
се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног...{S} Ко |
о.{S} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час |
{S} Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов изглед својим вечито погуреним л |
о је само како је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, да боље |
ве оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи |
ој мисли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у |
ина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне признанице.{S} Шта је то?{S |
друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко па |
о заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, ина |
{S} Протрља очи, послуша... јест, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} |
летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два дана дођ |
осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало ј |
скривеног лукавства.{S} Са лица му бије она позната надувена тупост, која је својствена многим |
се расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железнич |
доше мотати некакви црни котурови, које она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим |
е, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на п |
јала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="179" /> <p>Једва стигоше кући.{S} |
иља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако |
а има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и б |
ђу кћер, помисливши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жа |
им само то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи. |
ни <pb n="77" /> осећаји, која мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасн |
шно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, од |
је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила |
ди на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, као што |
арамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Т |
традалнички, а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, која придаје необичан израз чо |
не што тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, али с |
вемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек |
на?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар полиције.. |
гледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије так |
о живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао.</p> </div> <div type="chapte |
p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио |
авају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n="155 |
нас новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад |
он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку |
ј...</p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво изв |
.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случају похвалу.{S} Стој |
.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам |
жњен платом... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачн |
тварање првог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на |
p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вра |
»Та он је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но |
а ћемо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна т |
одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли и |
не.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије. — Ама немамо где |
..</p> <pb n="139" /> <p>— Седите, рече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лаган |
авет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с писарем, из |
го, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Погл |
!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару.</p> |
изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у р |
..{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да |
, наступи изненада нешто пријатно, рече она, гледајући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни ст |
мо на рад: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом |
имаћете добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} |
м, ваше масло!...{S} Платићете!... рече она, па се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам |
м, место памети, зализану главу... рече она иронично, не прикривајући своју мисао, па убрза кор |
земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке н |
и се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплаш |
њиво, занесено... </p> <p>Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} С |
>— Па, знате... нама су предавали, поче она збуњено: припрема траје најмање месец до...</p> <p> |
ши се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јо |
се <hi>онако</hi> свршити!... понављаше она већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него улетех, зар |
надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, стојећи пред прљавом испрскалом школском таблом, к |
а се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви |
игнуте главе, власно и смело посматраше она посетиоца, који се, улазећи у школу, некако необичн |
сно...</p> <p>— Знам... знам... дркташе она од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од ст |
дно моје дете!{S} Мученице!... шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се н |
прозор...</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта с |
ашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се п |
вну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама...{S} Ст |
читељици.{S} То је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, клетв |
{S} Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвал |
е некакав урођени инат тераше напред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остав |
у, наместила, почистила, уредила све, и она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{S} |
м други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> |
ње, које јој помути цело расположење, и она се опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник г |
ла, која се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шта |
у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше стању, које личи на врућицу... |
Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на његовим грудима као полумртва, онесвесла. |
аст у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тел |
убави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глав |
ис од њега простире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто |
очима... навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, |
Чинило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад уз |
ма, па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну |
д лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом нев |
задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури...</p> <p>Стојан се трже, ослушну... и о |
ућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да с |
ашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад |
дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му су |
велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изл |
аћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, кој |
аква оштра, убиствена струја по срцу, и она се поведе...{S} Не, не... треба стајати, треба издр |
ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p>— |
; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегава |
бузе је некаква слутња, <pb n="91" /> и она застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у |
а учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах |
, па <pb n="177" /> она страда!...{S} И она пати!...{S} Па што је долазила овамо... што је дошл |
та је ово... он пије крв очима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним |
{S} Стакло!... мртав!... мртав!...{S} И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздах |
.. заробљена са овим јадником!«...{S} И она погледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна и |
бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређашњи разговор, размисли с |
ила чак расположена према њему«...{S} И она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала нешт |
и наступити оштра, сурова јава...{S} И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће |
одира са анђелима и светитељима...{S} И она осећаше бескрајну, неизмерну сласт у овом новом чар |
ла, почиње се ружити, растурати...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити цр |
следило, стало, не куца нимало...{S} И она се сва окаменила...{S} Ужас!...{S} Које је доба?... |
е је ватреним, значајним погледом.{S} И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним |
усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала какв |
рочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, |
ровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту игра |
најући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало помен |
у, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао ст |
нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од |
здо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се в |
ироко отвореним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе |
т, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући гла |
ка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој та |
ало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> < |
је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитала његове мисли, |
, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а с |
} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И с |
году за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска |
борећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се приближава, |
лика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па с |
ревносно занео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, школски послужитељ, скидајући |
у, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са своји |
га на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обуч |
и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге ч |
их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отвори |
p> <p>— Лудаци!... прави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти |
њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта ј |
побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање...</p> <pb n="98" /> <p>Изјутра се |
је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак |
м опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говор |
} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим в |
.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледај |
е, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се |
се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има ж |
Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p>Путује потесом, шумом, прелази бистре п |
кад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако и |
} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа |
а не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се но |
ако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу ос |
ко је отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што |
и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га пог |
p> <p>Стотинама питања и прекора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће |
p> <pb n="14" /> <p>— Видећете, настави она, у школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни |
ад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући разбарушену косу рукама и гледајући б |
главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управ |
бијемо квартирину из општине... настави она, па одједном <pb n="86" /> застаде, не знајући да л |
ћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати |
да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у послед |
ула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасн |
ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, д |
рата лагано отварају и кроз њих пролази она позната страшна фигура.{S} Поносно подигнуте главе, |
гарице њене, остале учитељице.{S} Опази она и неколико познатих јој девојачких лица; то су јој |
како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братић |
ти гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе |
/p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> |
менила се.{S} Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још в |
колико пута долазити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он |
нама...{S} Пријатно је ово осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и |
рилика да чује што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{ |
ицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гл |
о чем је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши |
какво зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислила је да се то може некако |
сположење и сумор овладаше њоме.{S} Али она силом угушиваше те нове мисли, избегаваше их, осећа |
ој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ в |
т.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад вид |
весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и опте |
може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и |
»Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће једно од нас двоје путовати«.</p> <p>Нај |
уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слуш |
аз на лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} З |
време у раду са малом децом!... помисли она. — Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима |
сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда је ово претварање... |
но... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно. |
кано нејасним осећајима, у којима се ни она сама не може разабрати...</p> <p>Почетком августа, |
ите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси човек |
ава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S} |
би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађивати хлеб.</p> <p>— |
онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p |
ради са... са оном Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груд |
а не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кр |
зимски капут.</p> <p>— Нека... одговори она, црвенећи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће м |
емојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим прав |
едаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви троје |
е руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа |
квартирину...{S} Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се |
вору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Само се још није могла до |
и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче |
изнанице или... или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко |
е већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе |
, па јој потреса сваки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је мери то страшно |
о сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диже са |
о ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Го |
и сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави с |
управо уплашише је ови необични и, како она мишљаше, важни државни изрази:{S} Краљевско-српска; |
</p> <p>Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претури |
хо... насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваља |
, ништа је није привлачило к њему; само она незгода новчана... али ваљада није то?{S} Она се за |
} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој ј |
> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа изненадно, па тако и |
је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она |
ас једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она рук |
нога ћутања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њ |
ан младић, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и представи јој се учтиво. |
јка обузе пријатна топлина: мило му што она сама везује своју судбину за његову, па и он развуч |
је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку пријатну зебњу у души?...{S} За |
да одређују учитељици квартирину, пошто она нема стана у школској згради.{S} Чувши то, путник с |
овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће |
и да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полу |
јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање ни намере.{S} Она им одго |
олико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је толико читала, да ј |
ан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; о |
и јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписницу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она изи |
отивни.</p> <p>— Него напротив?... опет она удари у смех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се баш зб |
ду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зеб |
мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила је читати оваки изра |
иђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и јутрос разговарали.</p> < |
олском..{S} Пређашњи је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и ба |
убав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уве |
ако не умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег призора |
тенасто, немојте га уписивати, шапну му она.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одговори јој о |
друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, |
ас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се одлучно крену. — Хајдемо!</p> <p>Го |
то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним гласом, полушапатом. — Нико не може грешн |
О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам |
, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се п |
н ка светац.«</p> <p>— Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад |
Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их |
>— Како... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем.</p> <pb n="182" /> |
ше мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно прелеташе погледом пре |
а, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише н |
мало ти нисам преврнула тањир, узвикну она весело, намештајући чинију на сто.</p> <pb n="192" |
ја сестрица. </p> <p>— Боса!... узвикну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?. |
па он је, јадник, болестан!... узвикну она, загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се |
ћа моја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако |
читељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p> <pb n="195" /> <p>— Па знаш |
у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле |
пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери т |
их зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита дечка јо |
Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чињени |
, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви је |
— Љутила сам се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> |
емо, да радимо...</p> <pb n="144" /> <p>Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледајући га пра |
пришавши Љубици.</p> <pb n="194" /> <p>Она одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не |
.{S} Али брже!...</p> <pb n="209" /> <p>Она зину, подиже руку и осети хладан челик на врелим ус |
дмах... је ли?...</p> <pb n="149" /> <p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувш |
било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше |
може, братићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у шко |
се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици бех |
, жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јо |
чекам те...{S} Љубице, друже!...</p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде насред собе, да ч |
p> <p>— Љубице!...{S} Љубице!...</p> <p>Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, отку |
ука брине о светињи школској!...</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже |
.{S}Ја сам најсрећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изнен |
— Да будеш моја!...{S} Хоћеш?...</p> <p>Она се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се |
колу...{S} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослобо |
ледаше уписницу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она изиђе у двориште.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљал |
реците ми, поверите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица... |
д трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, заклањајући се дрвећем, па н |
бегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише |
оли и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен |
авивши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча пр |
лајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела зав |
знају најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окуп |
ед њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одједном, као електрисана, рашири очи, а |
ући се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Бого |
или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујућ |
вају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално па промени разго |
подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необ |
— Лаза Петровић, овдашњи учитељ.</p> <p>Она промуца нешто у одговор, рукова се са њим механички |
мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто |
нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко ста |
са страхом и зебњом њен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну једну своју руку на његово |
се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам прет |
равом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, па ни п |
ав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео тако поступати?...{S} Не би ни покушао, јер з |
закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, ка |
већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до |
не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно |
турови пред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанс |
ојана како је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се |
рчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по соби н |
и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Д |
тражила је утехе; у послу је угушивала онај стални страх од некакве несреће, који је обузе ови |
S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор...< |
нам шта ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу сви |
?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може |
е одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече о |
ва у ситним капљицама и навлачи на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије лице |
ти да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све |
ш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће |
— <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шт |
е срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, што дави, испија полако...< |
ор Министру у име капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му за |
е лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединствени израз на окамењеном, непокретном лицу: |
у...{S} За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо |
лас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, н |
јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше све ви |
ше мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени камен, који је још овде у дворишту обузе... |
елу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богосаве, по |
ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!...{S} Али нећ |
па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти |
>Љубици смрче пред очима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} |
баш на овом месту... </p> <p>— Камо вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се на |
, не може се свему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован... в |
и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мал |
рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, к |
трати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није, није...{S} Ово |
кама.{S} Она са чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и ве |
ј се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јо |
не се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ћ |
се виђаше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта |
ац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!...{S} Али ти си гледала на |
»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала свога нежењена колегу, не |
S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186" /> каквог је она замишљала још у шк |
све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, коп |
а; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгу |
од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв...</p> <p>— Бра |
мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке.</p> <p>— Хоћемо... ил |
на љубав, права љубав, велика, заносна, онаква, како се то описује у романима...{S} И све је та |
изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само не онакво, како се замишљало ранијих дана...</p> <pb n="15 |
ше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његов |
збуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима...{S} Свега |
пред распећем, и учитељева херувика са онаким истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, м |
и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, и |
преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко |
е је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћ |
»Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крп |
етурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча, онако необучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за |
да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје у |
тве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника |
</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гој |
олу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p |
па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје деце |
намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако ради учтивости, али му се из груди оте тежак узда |
Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S} Кад оп |
лубане?...</p> <pb n="153" /> <p>Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па |
} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он |
Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и јутрос разговарали.</p> <p>— Подне је, |
је пазила на децу и крстила се побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишља |
ва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пруга, масница преко цел |
овољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже |
дох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћ |
ој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та... онако...{S} Једнако ме гледа душмански.{S} Не може да з |
не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— Не бриг |
цима!...{S} Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не в |
о, па друго, па гледај га <pb n="93" /> онако чупава како се превија, а крв шикља...{S} Па онда |
тала <title>Монте-Христо</title>?...{S} Онако ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш |
а Бељино место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако је некако... чудан.{S} У свему је оштар и одсечан |
S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш с |
види...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза сна |
рвене изненада, саже главу и погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се јед |
</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> <p |
е!.. о часни је!...{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... и |
што разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и |
мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, да |
— Хоћеш?...{S} Пропусти га напред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико н |
е у хлад па се измаче, гледајући писара онако исто необично, најежено, као и Гојко.</p> <p>— Из |
па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како је он казао.{S} Ето и |
за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} |
и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га уплашено погле |
њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш |
он ми није још ништа ни казао, него све онако... поиздаље.{S} Час говори некакве одвећ необичне |
оше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је пол |
не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дел |
а као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко по |
а седети, а она се погрбила, превила се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p> |
а.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p> |
о он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нетактична показа.{S} Ревизор отпусти децу кућама |
один Пера... знам га.</p> <p>— Питам те онако... какав је човек?{S} Он нешто много прети учитељ |
Не треба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> |
само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељач |
увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> |
иже се читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица која |
Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а об |
молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака несрећа мора |
дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.< |
ви.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, ц |
p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и онако морам... поједине округе, али опет не иде то тако |
лас, може се закључити по Стојану, који онако испод покривача испаде и прескочи све степенице и |
/> од његова изгледа, него му одговори онако, гледајући некуд по зиду:</p> <p>— Отишла ономе л |
сам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се сми |
кло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети! |
же.</p> <p>— А нама остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се, |
.{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој пост |
{S} Дотерао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр.. |
... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па г |
... то јест нисам управо ни живео, него онако...</p> <p>— А детињство? стаде га запиткивати заи |
мој зубе показивати, ономе знаш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за в |
, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И господин |
милошту као други људи, него све некако онако... озбиљно, важно...{S} Само неколико пута, у поч |
учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад |
ика. »Да га искасапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву стра |
најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити ме је шт |
сам никакве користи отуда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко ср |
на како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта |
ојан, који стајаше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у шк |
ро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, |
е... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад лежаше на кревету, и опет му исто |
itle>?...{S} Онако ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?.. |
убав, која је трајала и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</ |
а отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном |
завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојни |
о кад лежаше на кревету, и опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми ј |
некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она с |
ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се о |
име писарево.</p> <p>— А новости... већ онако...{S} Прича свет свашта, не може се свему вероват |
у рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху и на |
беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски:</p> <p>— Идите, |
.{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не |
чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није поста |
у долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као код правих кућевних људи!{S} И он извесно са |
/p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... понављаше она већ стоти пут једн |
<p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренерази св |
а би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако и |
ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>З |
тогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и ст |
он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и с |
ар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печ |
а одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вр |
сна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно страшно, непознато, уклонити...</p> <p |
а не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар |
обро... одговори депозитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одг |
али праве љубави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав |
ваког предмета?</p> <pb n="138" /> <p>— Онда... е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, с |
тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како |
ад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну |
акт с потписом Министра просвете, па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево |
ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате како |
исао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се ј |
некакву гривну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла језика... једв |
} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се прену: вид |
м погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати крушкову грану, |
ђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p> < |
ок се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по издаље добацивати похвале њеној лепоти, па |
исати.</p> <p>Љубица стаде рачунати, па онда извади из стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ће |
и писар службеним полицијским тоном, па онда, као са своје стране, настави:{S} Понео сам га узг |
утник се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и |
уком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама тр |
жи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не |
раше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде причати о себи, о |
е дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких кукова. </p> <p> |
та, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и т |
бешчастити учитељске породице!...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> он |
а како се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине |
дима... и ваздан других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој пи |
или трећом приликом све исказати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу |
у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он ври |
и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао ра |
мета?</p> <pb n="138" /> <p>— Онда... е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се. |
S} Има времена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом к |
ати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«...</p> <p> |
ђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиж |
а школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, п |
ок пламен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тихо лелујати, као последња слабачка жртва с |
!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно страш |
што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало д |
ћу одговор Министру у име капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Д |
b n="157" /> Мора га избегавати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједн |
учити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да з |
Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S} |
школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако редо |
p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац |
.{S} Кад нестане такве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</p> |
а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и м |
оли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, |
дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Бо |
м ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону |
лаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ниш |
та си тамо радила?</p> <p>— Под крушком онде...{S} Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрад |
рџба.{S} Није могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут |
енило, добило самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано је у њи |
к се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак |
бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се истина црвене, али то не мари.{S} |
резом? рече писар мало тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак.{S} |
во орловичке општине дало се на посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђоки |
м?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по |
ончића?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, ви |
апред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p |
О, дивна, шумна српска Мораво!...{S} Па оне безазлене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно за |
> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислит |
ута и повучена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу личити на војнике |
аше женска сујета, попушташе по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разгово |
са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она |
покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући велики бол што је пр |
и унапред њихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле |
га дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешк |
о је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Св |
њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и жен |
ој другарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречају |
подине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хе |
узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта се |
ти прозоре... свуд навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Пропе с |
ом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Остави часовник у фијоку и поне |
. боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски капут.</p> <p>— Нека... одгово |
о мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а с |
вуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и сва страдања...</p> |
Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он бе |
ико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед лица.{S} Н |
и: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети |
Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,..{S} Три разреда, толики рад. |
али сам узимала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема, госпођице, ниједне.{S} |
стаде на његовим грудима као полумртва, онесвесла...{S} Доцније, кад се мало прибра од прве нав |
е.{S} Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиздизаше главе, и што им се овај виш |
умни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и с |
ложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добр |
о друкчије мишљаху...{S} Како који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ ода |
и кметова он није променио па ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а он са својом |
ски:</p> <p>— Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступ |
> <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зу |
махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, ова наша хеј... пар |
бла, пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини.</p> |
блак, који им се нагло приближаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под ј |
ни постају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно погледају, имају неке своје |
а, рече јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p |
Најбоље нек стоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом |
више учврстиле њихово пријатељство.{S} Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне |
емишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, провели су цео дан к |
сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она |
а.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога б |
м мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви каже |
слио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не ради |
.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са |
ло послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба |
<p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
прену.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они отишли... намиловали се, наљубили се, па отишли сва |
и наравно све оно, што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозби |
зебња испуни.{S} После неколико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, глед |
ји одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и н |
шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво прово |
н не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде тајац...{S} Све с |
замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они |
и малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомил |
ему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са ти |
које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, гледајући га нека |
од почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За |
..{S} Познајем ја по овима овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћају |
никакво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је прен |
стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наред |
главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они т |
, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <pb n="77" /> осећаји, која мало пре она сама угуши |
ове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се кр |
сам избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и |
њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то |
оћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно |
о и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, пров |
биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничкој станици, где је био одређен збор |
укчије!...{S} Могли су се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душ |
мајци, брату... <pb n="133" /> јесу ли они сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мисли |
удо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему заклец |
тео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p |
м!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му се ч |
ст, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичниј |
њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...{S} И то он осети само за |
динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{S} |
Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи ко |
..</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти |
морност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако |
а ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи... н |
а тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда м |
е и стаде под један прозор.</p> <p>Јест они су...{S} По столу разбацане пилеће оглодане кости, |
{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ће |
а господо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе |
то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али з |
школу, па ради читање. </p> <p>Тако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наступа |
а децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уре |
се давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само |
Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чуди |
она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра |
било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, ис |
шкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућур |
ежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом, којим обично гледају заљубљен |
ас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, којима се највише |
ка...{S} Он погледа унезверена Гојка са оним простим искреним саучешћем и махну главом ка врати |
ровири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женским саучешћем.</p> <p>— Ништа.. |
седник.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{ |
дмах опази, да се ниједна не интересује оним што се ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше нек |
д тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско породичним тоном рече јој, прилазећи: < |
Отац јој одговараше на сва питања, али оним истим својим изразима, с којима се погађа и цењка |
/p> <p>Узевши новац, он се полако упути оним необичним вратима, кроз која ће одмах угледати оно |
ст да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и малодушним узвиком: ех!...</p> <p>» |
сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.</p> |
а.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпушт |
иљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он плану гневом и узвикну: </p> <p>— Жи |
ко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког не |
бица мислити.{S} Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... |
/p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S} Или није?... не зна |
у се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, које пију, пију... и ус |
која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, ме |
нолика љубав ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду |
се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће их морати провести са њим. |
Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га |
је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јасних плавих очију сија љубав и доброта...{S} Так |
али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снага је издаде |
у, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођ |
онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и сва страдања...</p> <p>— Господине Гојко |
ан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Та |
ремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку распо |
Не може, мајко, зарасти исечено срце... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала пр |
елом чаробном светлошћу његови зраци... оно се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео |
убица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге |
и се из све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то |
стајати, треба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... |
ке, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно |
душу некакво ново страшно осећање...{S} Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ни |
>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха |
дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> |
ини?!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином.. |
наш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меш |
S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубица се окрете и разглед |
ћи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те повед |
ан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то н |
д.{S} Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта |
ам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, теш |
чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко леж |
воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу |
је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни зв |
људи, који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у св |
ад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!. |
>Веља иђаше необично весело; обузело га оно пријатно расположење, које наступа после дуга успеш |
елу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је познао једине дане среће, мило |
у и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све к |
а судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишљала о послед |
плату?{S} Потписали сте списак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица з |
срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он ж |
их, озбиљан живот.{S} Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову собу, наместила, почистила, |
прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: нек |
} Јест, али он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није због |
ју се на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам |
а отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то изг |
{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} Па < |
} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако |
ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да |
ор с писарем, изостављајући наравно све оно, што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још |
на своју нову постељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи.. |
, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао на |
т, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кре |
ћу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни |
губи памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!...{S |
и и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах. |
и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се ба |
премештај на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихо |
S} И ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на све |
диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад ј |
да... некаква катастрофа!...{S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не в |
ан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта.. |
ати, стежући њену ручицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила |
, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело ви |
!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему... је ли?...</p> <p>— Теби, синко |
ако наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да |
дање... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много с |
ако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све |
нека пријатна веселост у срцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с којим се код млад |
S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године про |
аредбу напамет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он тако баш х |
о, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па |
ишта...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно страшно, непознато, уклонити...</p> <p>Али истога ч |
се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да б |
е, иному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>За |
досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане велике муке |
се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно |
па одговори:</p> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја |
не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} Није то... није то... н |
вим китњастим пространством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом бескрајн |
5" /> <p>Срце јој опет поче зепсти, као оно после прве походе писареве; нерасположење и сумор о |
кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се мо |
е не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се опет насмеја: беше |
, сажиже, ништи...{S} И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: и ми |
м сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у по |
к, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се |
лене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно задовољство, које се тада осећало...{S} И сад се жи |
иближи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз цело тело.. |
де, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ј |
љиво... наставници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропуштено.{S} О м |
ар ја нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми |
би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би |
ладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути. |
морим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар б |
признати, да је највише охлади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не |
> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам...{S |
ћате ли се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама...{S} Трпковића, што удари ди |
даде га Стојану. </p> <p>— Писареву... онога, његову жену ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка теб |
сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?.. |
ан слуша моје причање, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, причала...{S} Видиш |
. ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} |
то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...{S |
доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљене, непокрив |
ни требају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се |
иле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа...{S} Само се вилице понекад затр |
а знаш онога... молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршља |
амљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укра |
атила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капетан се осмехну, очекујући радознали |
м својим сећањем.</p> <p>— Сећате ли се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама. |
видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љубицу свакад пресече преко |
к ти је просто све од мене... и овога и онога света...</p> <p>Љубица, како стајаше испод Гојков |
гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...</p> <pb n="1 |
једнако рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли онога ономлањског, Светислава.{S} Узе од мене велике кр |
им вратима, кроз која ће одмах угледати онога страшног зликовца.{S} То га је вукло напред, те и |
Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног...{S} Коса јој се стаде одвајати од глав |
чи.{S} Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах к |
ништавно, лепо само као мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, јер нема ко то изв |
Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим све |
/p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па знаш онога... молим те, склањај се од онога Пере за ово који |
ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плаховитом нарављу, |
S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу |
брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Марш одатле, безобразна животињо! др |
а њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај... не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по |
те... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, н |
што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника и пода |
ежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини...</p> <p>— О, како је ди |
т остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, о |
би <pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној, пустој празнини?!.. |
S} И све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неизмерној љубави, коју сам ја погазила, |
је рђаво протумачила његово саопштење о оној учитељици.{S} То је неваљала женскиња, и она је мо |
нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај, па дошавши так |
наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело лето. |
S} Шта ово би?... <pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и з |
годан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи вамилија |
ече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гом |
ко да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часова рада у школи.</p> <p>— |
ки распуст у задовољству и одмори се од оноликога страдања и патњи, што их претури за годину да |
28" /> <p>— Добро, добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од панду |
..{S} Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али јој срце |
гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћом може да створи овакав жив |
<p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим |
еки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него с |
ован посао...</p> <p>Љубица сања само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко |
сти мужу, правила морала...{S} О, тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешком мук |
место.</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазвон |
... двадесет дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што |
, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, гледао мало |
а ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим |
ло јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и ње |
то је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из оп |
те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из се |
ио власт, него само тврде да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} После пола часа з |
уо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали са колегам |
ноћње патње, намршти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у школу, али |
раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вратима, блед, о |
ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако |
b n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се могло |
ледајући некуд по зиду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли в |
а затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па после?... хм... после ће ме |
њено срце никада више не може припадати ономе, који је тако лако погазио ногама њене најсветлиј |
ле, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, т |
напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздра |
и од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за Бога! |
о рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли онога ономлањског, Светислава.{S} Узе од мене велике кромпире |
детињи чуперци.{S} Она још није стекла ону необичну вештину многих старијих учитеља, да целе г |
десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше |
к, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. </p> <pb n="6 |
то, које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу... |
ека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и мука причинила.{ |
ормана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлов |
стави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} И |
године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.< |
а нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни |
твори се у учионицу и стаде преписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се см |
што?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} Она о |
муца Гојко оборених очију, избегавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се о |
о једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то |
виш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље. |
рао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети |
о је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, густо?...{S |
гледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп <pb n="119" /> смишљаше да се крене до председника, |
клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу испред очију расцветале воћ |
те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира |
ђашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа његова карактеристична несразмера, али ко се већ |
зрасле ретке жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па необи |
она <pb n="38" /> почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу |
цела света...{S} Ну, одједном он стаде опажати како се Љубица све више мења према њему...{S} С |
— Ти, мали, ти... ти! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним погледом. |
само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу мал |
људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а |
...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти с |
својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посматраху.{S} Он подиже |
у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Богосава, који таман хтеде ући у двориште, па кад |
ху другарице њене, остале учитељице.{S} Опази она и неколико познатих јој девојачких лица; то с |
није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема: |
е...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично |
се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сја |
<p>Прилазећи својим вратницама, Љубица опази човека, који се држаше једном руком за плот.{S} О |
> <p>Улазећи у школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом |
ром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видел |
сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се у |
{S} Нека!...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уве |
мрштен, ходаше живо преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па |
брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Те |
...{S} Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p |
е бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слобо |
х треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не бих разумео, |
ку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго осврташе, |
.{S} Само гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S |
отресит, као што она при својој забуни опази, и представи јој се учтиво.</p> <p>— Лаза Петрови |
<p>Опет се продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити |
} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица која га посматраху, а сад в |
о стајаше испод Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} |
д помене односе Љубичине и писареве, он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак не |
би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнуш |
настадоше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица одједаред измени: п |
на женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, згрчену фигуру, па одмах помис |
сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и п |
стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јо |
у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} |
ша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој он |
Чим наступише у двориште, Љубица одмах опази, да нови колега целом својом појавом и држањем од |
бица посматраше само учитељице, и одмах опази, да се ниједна не интересује оним што се ради на |
имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе |
.« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом као прет |
>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре неправилности, намршти се...</p> <p |
... незгодно!... »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шт |
ом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било |
ставио као учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, коју он није ни сакривао.{S} Пр |
аш тако отворено покаже, како је раније опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Г |
.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове значајне погледе и хтела је одмах у |
е уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га овај з |
не? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«...</p> <p>При крају причања отворише се познат |
преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Ве |
огнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с |
а он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помисли он.{S} Он |
око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматрач опазиће из очију му праву сањалачку душу, која живи виш |
е и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она са |
збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула так |
ивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час по |
овечан човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре |
...{S} Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{S} Опру |
ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и |
м селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све др |
.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка |
огледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш |
дмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више |
бица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опасно? запита она, гледајући уплашено. </p> <p>— Врло |
окретати око себе, као квочка кад осети опасност, па скупља око себе пилиће.</p> <p>Љубица погл |
S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте дошли |
напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вел |
на.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како је гледа нем |
шким уздасима...</p> <p>Кад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} М |
Нађи ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— За сут |
> <p>Опет се отворише усне самртникове, опет слабачак самртни ропац, један... други... и очи се |
х вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадашње узбуђење б |
њихов је грех...</p> <p>Изговоривши то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се |
ако је то, братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану дан туроб |
у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа |
.. противни.</p> <p>— Него напротив?... опет она удари у смех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се б |
о шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Н |
не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изгово |
грешила је... много је погрешила!...{S} Опет је обузима зима... све више је издаје снага... гла |
њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је о |
јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га н |
а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <pb n="77" /> осећаји, која |
е може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па |
, криви путник приказати као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш |
ша, па тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре пр |
испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Нав |
стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује С |
бузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко |
и мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако им прође |
једну своју руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа својим великим очима.{S} Уснице јо |
Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан |
е своје осећање према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жалосн |
ко старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је |
ли разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно |
Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Неће |
очиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресати некакве топле, пријатне струје, |
е као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што |
шко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговори:</p> <p>— Отпустиће је, дабогме!...{S} Ч |
е, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!... прем |
кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу |
азговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни |
узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подиз |
а живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке |
и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на |
ину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам |
ебе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче ваздуха...</p> <p>— Стојане!...{S} Стојане! |
тајао и ходао по соби читаве часове, па опет легао и мислио...{S} И ништа ново није смислио, ос |
Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе з |
Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да |
н ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, |
!...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, с |
е пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зр |
че стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се св |
је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрке:< |
ромени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу |
еливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом |
д гости се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се |
{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све.. |
ња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и све то неким нежним, учтивим, |
главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запет |
наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта |
осу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болесником.</p> <p>»Дакле то није с |
ного, прешли су све важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији |
пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним плановима, који му д |
обави неколико часова код Љубице, па је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута |
им су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, познатије, као да се сад |
ли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то с |
да закопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни |
убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање...</p> <pb n="98" |
о...{S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и упла |
ључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко х |
за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној, п |
пи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то з |
у децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малиш |
е јој помути цело расположење, и она се опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у |
, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше стању, које личи на врућицу...{S} Пог |
оби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и |
дух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте с |
пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође се |
на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоће |
неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пр |
есу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају усамљени |
{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са дец |
ако оно... <pb n="52" /> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Стојанов |
махну руком, разгледа пред собом па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигош |
у и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет настављају светлији дани.{S} Сад се баца око на мн |
занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојк |
еко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољ |
ле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлач |
ве ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</ |
опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Није ништа, |
е мало незгодно њихово присуство, он се опет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати.{S |
у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана |
о учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на школск |
страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и с |
, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина...</p> <p>Љубица ослушну...{ |
ринскога срца...</p> <p>И опет мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гле |
во у очи страшним, зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, г |
стајаше уз њих, погледајући у страну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, које јој упу |
ако миран, као кад лежаше на кревету, и опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добр |
боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не упл |
ра писар!...{S} И ти, смраду један... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком и |
то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не |
, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући |
шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> махну главом и стаде |
а њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам |
звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге н |
це, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе на столицама једн |
ља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и |
д или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су |
а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен око срца, и о |
.« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, што дави, |
кан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} |
; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази |
атрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намр |
чи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се |
има по некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.< |
ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку, |
ео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило.. |
менила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а ус |
...{S} Само се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> <pb n="184" /> <p>А Гојкове очи |
> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и пору |
не жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном о |
је чежњу материнскога срца...</p> <p>И опет мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за час |
{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевљењем, |
за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног зл |
но и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледаху у |
ћ и онако морам... поједине округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо |
м ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш... |
ни послушао све како ми је речено, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море... |
ледајући у страну.</p> <p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погле |
..{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни послед |
.{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану дан |
то си ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним п |
он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти |
ћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, п |
еко табле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају |
пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно |
не овима.</p> <pb n="75" /> <p>Срце јој опет поче зепсти, као оно после прве походе писареве; н |
а среза, господина Перу... и председник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева |
оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да |
а се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он |
се на заједања.</p> <p>Другом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, |
реди своје малишане.{S} Сад је одједном опет обузе нека милина, врати се пређашња љубав према о |
н, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Гојкову реч.</p> <p>— О, господ |
!...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред собом па се опет замисл |
одмах наређивати... одмах... затеже он опет, избегавајући да каже јасно своју мисао.</p> <pb n |
... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не пома |
само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвално |
муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочит |
олог и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и |
Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он |
ите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично, она не разумеваше шта се т |
е мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивш |
болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га |
па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је » |
ну нек донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет ћутање...{S} Пандур махну главом, осврте се око се |
д, који сажиже душу као огњем...</p> <p>Опет се отворише усне самртникове, опет слабачак самртн |
вичке, упућује на своју дужност.</p> <p>Опет се продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другари |
. узвикну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке, |
а једно уз друго, загрљени, приљубљени, опијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тр |
мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у |
само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст.{S} После је наступила одврат |
убицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица.. |
осте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је спреми |
то доказивати, чему се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на |
{S} Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све |
ав, велика, заносна, онаква, како се то описује у романима...{S} И све је тако некако испало, к |
а од свију страдања и недаћа, што су је опколиле.</p> <p>— Јаднице!... јадно моје дете!{S} Муче |
упи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, |
око себе, осећајући само да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непровидан...{S} На |
»насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} |
ећна, тако срећна!...{S} Невидљива вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца, посула је руж |
ено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, ка |
</head> <p>Дође испит.{S} Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха.{S} Ист |
смева њеном другу, те му одговори доста опоро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам шта ви говорите.< |
ду...</p> <p>— Гле ти паксијана како ми опорочава моју очигледну наставу, насмеја се гост, па с |
е постављати питања.{S} Оптужују га за »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; ст |
вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко црњи |
е.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправдање:</p> <p>— Далеко много...{S} И посао велики у |
жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и свима показу |
писар мало тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје н |
крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезније!...{S} Пст!...{S} Чујеш ли?... '</p> <p>Љубиц |
кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно, лагано... као змија кроз честу...{S} Ено крушк |
ћи га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша...{S} Разлеже се врисак ужа |
жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и у |
о где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајући се да не поремети ову тишину, која в |
сле два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више |
абачка жртва самртникова, с којом се он опрема на далеки, неповратни пут...</p> <p>— Јадни мој |
> <pb n="187" /> <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средин |
<p>Устала је рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила све што треба да је г |
е појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одело, окорамио двоцевку |
стакло!...{S} Свршено је!...</p> <p>Кад опремише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет |
тако у разговору до орловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и |
поручник.</p> <p>Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици |
ут...</p> <p>— Јадни мој братићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене... и овога и он |
а истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најзад се писар диж |
ч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапред.</p> <p> |
дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много... опростите на замерци... рече му Аксо својим тихим, учти |
за то време спавала, нисам живела...{S} Опростите, заборавите све што је било... и њој потекоше |
обоје напоље и седоше у хлад.</p> <p>— Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам в |
је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S} Ни сама ниса |
ли немате никаква посла.</p> <p>— Молим опростите...{S} Ја, знате, ’нако... стаде муцати пренер |
м, полушапатом. — Нико не може грешници опростити, сваки је мора отурити!...</p> <p>— Не, није |
лишћа и остала која зелена крушка...{S} Опружише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише ли |
? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири |
амо тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему см |
како је он био окупио председника да је оптуже због неморалног владања...{S} Њу, једну од најпо |
а и ћата му стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се јо |
и и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа овом д |
але се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па само дакћу.{S} Тра |
к стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса |
ци.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне речи, али при најмањој |
часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часовник зажареним |
и тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има тр |
Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад је почео тамо до |
чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега право убиство.</p> <p>Ле |
раз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак примамљивости.{S} Стас јој беше лепо разви |
ису тамо моје признанице.</p> <p>— Нема општина ниједне ваше признанице, кажем вам... ни моје, |
гласа и у села.{S} Часништво орловичке општине дало се на посао — оне обичне ствари које се вр |
па не могосмо да добијемо квартирину из општине... настави она, па одједном <pb n="86" /> заста |
а о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли. |
Путом, што води од железничке станице к општини орловичкој, креће се тромо и уморно један путни |
очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она ј |
а настави:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице.</p> <p>— Нема оп |
од државе...{S} Још да наредимо само са општином...</p> <p>Љубица уздахну, обори главу, па стад |
и, преместише га у судницу.{S} Тамо, са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу |
, а председник продужи:</p> <p>— Ово је општинско зло... знате — ћата.</p> <p>Учитељ још више о |
стоји леп и мирољубив обичај: часништво општинско кад одступа, откупљује се новом часништву доб |
.. трже се одједном полицајац, треба за општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате шт |
} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), п |
о озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражи |
и стала се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и много других!...{S} После нас |
...{S} И овај несносни Гојко, са својим оригиналним особинама, и његови кад страшљиви кад намрш |
оже сву своју снагу за добро и напредак орловачке омладине.{S} Али свему има краја, па и овој п |
, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица?</p> <p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да ли је |
-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма о |
ише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орловици постоји леп и мирољубив обичај: часништво општ |
м је предавао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога |
ловима: »Краљевско-српска основна школа орловичка.{S} Бр.{S} 34.« Баш звони!...{S} Љубици нароч |
ређује се учитељици првог разреда школе орловичке, поред усмене наредбе, да сутра...« и тако да |
ић, привремени учитељ и управитељ школе орловичке, упућује на своју дужност.</p> <p>Опет се про |
ртији.{S} Доле потпис: »Управитељ школе орловичке«... а горе на врху великим словима: »Краљевск |
одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке општине дало се на посао — оне обичне ствари |
оњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијукну прутом к |
ви?{S} Шта тражите?...</p> <p>— Учитељ орловички...{S} Гојко Савић...{S} До вас... мало послом |
емештај, па дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да ће и |
то води од железничке станице к општини орловичкој, креће се тромо и уморно један путник.{S} Јо |
="SRP18993_C16"> <head>XVI.</head> <p>У орловичкој школи све се вратило на стари поредак, ради |
идиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} Али брже!...</p> <pb |
има...{S} Соба није закључана...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку |
и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зли су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас |
к једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <pb n="13" /> </div> <div type="ch |
о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... свекар нека добричина... она довед |
Напослетку <pb n="191" /> једнога дана освану и код њих установљена задруга.{S} Влајко се сав |
опет...{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану дан туробан, ветровит.{S} Љубица није могла гото |
и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да |
стављати се на разним другим средствима освете.{S} Све беше испитано, у мислима проверено, и св |
соби...</p> <p>Пламичак лојанице слабо осветљава малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у |
чући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, и машући живо рук |
сом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен свод чистога небесног плаветнила...</p> <p>Иду |
јасним небесним сводом, који се, и сам осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над овим китњ |
е са источне стране.{S} Једна соба беше осветљена...{S} Стаде разгледати прозоре... свуд навуче |
ечувена мржња према овом јаднику, мржња осветничка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху о |
ах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скоч |
јљућим чемером, најстраснијом жудњом за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ствара демонс |
, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја.{S} Победио је и њег |
... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, ал |
Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материне, братове <pb n="202" /> и се |
ао и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту.</p> <p>— Овде, одговори Гојко, мр |
бразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да иде |
је, одједном пусти њене руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љубица |
илица, подигнуте главе, весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је |
велим да се упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, збуњена, погледајући чешће на Гојка, који се |
а реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташе око себе унезверено, дркћући од страха и узбуђ |
може те отети...</p> <p>Љубица се дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла радити.{ |
а и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како мож |
>Опет ћутање...{S} Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S |
</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дркћући као |
на кроз стегнута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се о |
ка посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло |
ле.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече |
рклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде тешити |
е и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу с |
ном иза његових леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трп |
живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кре |
екарем.</p> <pb n="182" /> <p>Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро |
арије.{S} Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да |
Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран. |
S} Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не вид |
госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, |
у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле |
раха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, још горе зло.</p |
.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. »О, како |
где је? промуца учитељ оборених очију, осврћући се око себе бојажљиво.</p> <p>— Школа! рече мо |
ко пенити се и шумити, не <pb n="65" /> осврћући се на човечја гнезда, која се појаве уз њене о |
иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Другом приликом опет ув |
тне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама година она с |
ам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} На |
баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мер |
Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излази.< |
се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Ст |
е кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... < |
...{S} Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих р |
едном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опаз |
угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз глав |
и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које поче |
уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од ч |
че му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта |
о?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и |
{S} А после јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb n="168" /> ново, н |
трим и чудним погледом...</p> <p>Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати.. |
возно окретати око себе, као квочка кад осети опасност, па скупља око себе пилиће.</p> <p>Љубиц |
смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети како му спада велики, огроман терет с главе...{S} |
е руке на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним ос |
осим задовољства и пријатељства она не осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица |
ом стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет о |
, не знајући ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ |
ен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, нема досада |
о неки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S} И о |
b n="209" /> <p>Она зину, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама...{S} Пријатно је о |
осле стаде да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му |
репће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до |
ати са њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} |
уге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту ми |
ак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном осети над собом сву тежину силе старијега, а необичан ј |
е ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше |
кренуло... мислила је дуго, па одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново страшно осе |
Он стаде, окрете се око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад запла |
а живим!«... понови она опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, суп |
ну та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану |
ало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n="120" /> свију чуда |
на том месту само пуста празнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нес |
ни једри пуначки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p |
свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све... |
еда, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> <pb n="14" /> <p> |
и плаховита природа...{S} Она први пут осети у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде му |
..</p> <p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, н |
руке зреле плодове?{S} О, какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они јед |
разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с којим се |
ила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; |
што ме нисте разумели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, |
<p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се осетно трже и одједном му се промени лице, али кроз јед |
ој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу |
} Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако ду |
а...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет |
а га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би им |
о десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог мес |
не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна |
ама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње г |
ћи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је сп |
воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине, помешан са сточним изметом.{S} |
укршта средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ниш |
ојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, ж |
и лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p> |
не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па ид |
а; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечувена неправда |
а владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања |
е ово... он пије крв очима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним сам |
видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју |
своје учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не мог |
Хоћеш?...</p> <pb n="78" /> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она не |
поред кратких кукова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа |
о чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> <p>Пос |
то, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици престао је и |
м, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, го |
ма скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти од н |
з потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p |
ди по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да и |
.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не |
апред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку |
фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S |
нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му једнак |
као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи |
и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде доц |
оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p> <pb n="137 |
и, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црн |
да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће п |
, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, коју по некад смени лака з |
о свима срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, |
д ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлете |
пре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас.. |
помути цело расположење, и она се опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну с |
цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срц |
Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред т |
у, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.{S} По уплашену и необична изгледа лицу Веља се |
етлије, узвишеније...{S} Сећа се својих осећаја за време познанства са Драгутином.{S} О, то бех |
p>Љубици одједном наиђе наступ љубавних осећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајк |
и собом све: и мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде механички, а кроз гла |
ко лако погазио ногама њене најсветлије осећаје, који се наругао њеној љубави и пљунуо на њену |
, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!«.. |
пет се у њој подигоше они <pb n="77" /> осећаји, која мало пре она сама угушиваше, а над свим о |
жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше по далеку недогледу, |
Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љубавно гукање...{S |
то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, п |
е све пред очима... навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео |
} Прво се појавише неки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична н |
горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би све уништили и претворили у прах....{S |
мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно један: жалост, саучешће према |
д ње је све то некако проткано нејасним осећајима, у којима се ни она сама не може разабрати... |
у прошлост, или се предала каквом новом осећају, па снује пријатне заносне снове.{S} Гојко се о |
чај.{S} Гојко стајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољство, а не смејући |
урно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава некакав страшан |
, заборављајући на све што га окружује, осећајући само сласт и блаженство од умнога додира са а |
, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необичн |
ак само уздахне и снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то |
Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље |
угушиваше те нове мисли, избегаваше их, осећајући унапред њихову непријатност, и ако се оне још |
ње, само ако му то савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнич |
ица посматраше пажљиво сваки покрет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, с |
била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, много срећном!{S} И данас јој срце |
>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега |
спавала, није ништа мислила, ништа није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио |
овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала с |
нарочито оно задовољство, које се тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му ду |
таде неисказано, недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказ |
ла!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да са |
!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате своје прње |
а осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлина.{S} И све так |
на бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињ |
а не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се улевају у душу још мајчином храном, по |
није, кад се мало прибра од прве навале осећања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу више овако! |
а, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, |
и пут осети у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде му се сва, целом душом својом, не зна |
чешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живљ |
на врелим уснама...{S} Пријатно је ово осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће... |
рак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, ис |
а некакво <pb n="168" /> ново, необично осећање, нешто сасвим светло, заносно... од чега јој са |
ој се увуче у душу некакво ново страшно осећање...{S} Оно само трује око себе, баца горчину и ј |
ошћу. </p> <p>Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову дужност!;...{S} Ко |
а је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака сми |
тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком |
мислио...{S} И ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од св |
икад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо |
му тело задркта, нарочиту слабост стаде осећати у коленима, у ногама, које дрктаху необично.{S} |
и оштра, сурова јава...{S} И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младо |
цу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситнича |
, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше како је обузима некакво пријатно расположење пр |
а гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нах |
да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре час охладне.{S} А |
авши његов савет, допао овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо знали друго |
евало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећнији од цела света...{S} Ну, од |
а са анђелима и светитељима...{S} И она осећаше бескрајну, неизмерну сласт у овом новом чаробно |
чекује казну за своја недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само |
да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је толико читала, да је љубав |
н, зачуђен овом изненадном срећом, и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни расположења |
е саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p> <p>— Не знате |
ако са масницом на образу!...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа.. |
ћутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку пријатност од ових смелих речи, и ако је д |
н не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и учите |
в досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши |
о све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчања је одређен — четвртак по |
о, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} |
о, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну о |
лети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обој |
е види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе суд |
већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства она не осети ништа друг |
м не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му једнако некако пусто, али му с |
ка баџа, кроз коју продире светлост, ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна н |
уђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје |
јко, нешто из радозналости а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречистити рачуне с |
ледаше старија од оца јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико поч |
ога и намештен <pb n="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз |
тужно за погрбљеном старицом, која се, ослањајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и виш |
н и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одједном свију мука, збаци са себе страдање |
за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, |
гледи, и ова најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашна сеоска деца...{S} И кметови са |
<p>— Зар још ниси устајала од спавања? ослови је мати, видећи је необучену.</p> <p>— Устала са |
а му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта тражите?...</p> <p>— |
у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га он |
та на предмет, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са прозора...{S} И све му се |
на се претури...</p> <p>Стојан се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасна исти |
настаде гробна тишина...</p> <p>Љубица ослушну...{S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Али откуд |
морила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. |
.{S} Сеоски ћата се задовољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одје |
исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправдање:</p> <p>— Далеко много...{ |
школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа с |
Онако исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху ско |
дмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, |
лаву и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са презирањем, заигра на њеним уснама.{S |
вори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи:</p> <p>— Ово је општинско |
живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, гор |
прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући велики |
укла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединствени израз на окам |
неком човеку, који се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S |
ацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p> <p>Поведе се разговор о учитељима, о њи |
матрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила сво |
ходно скрену учитељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познан |
.. сигурно?{S} Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљено.</p> <pb n="205" /> <p>— Знаш да |
цајац, треба за општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: урачунајт |
села, после онога боја... и капетан се осмехну, очекујући радозналим погледом да Гојко почне п |
у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочим, па последње и |
ри последњој речи он се некако иронично осмехну, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде.< |
и савет нашег Стојана, проговори Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше она љут |
и Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно... сасвим се тргла.. |
p>Гојко се намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако ради учтивости, али му се из груди оте |
ли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, погледајући лукаво, испод очију, |
гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху н |
. рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима.</p> <p>Стојан, који стајаше више учи |
а прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> <p>— Станите, куд бежите!.. |
подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љ |
запе Љубица и погледа га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да |
медерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} Напослетку <pb n="191" /> |
врху великим словима: »Краљевско-српска основна школа орловичка.{S} Бр.{S} 34.« Баш звони!...{S |
?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовања одвојио сам се из |
.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шест година готов |
врдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У основној шкопи, пред испит, само сам сањао о књизи...{S |
његовој кондујити стајаше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао против школе |
ј несносни Гојко, са својим оригиналним особинама, и његови кад страшљиви кад намрштени погледи |
.{S} Толико се кидала због те своје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико |
и разгледала сваку шару, запазила сваку особину, али јој још није почео постајати обичан, као ш |
лајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати |
да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n="124" /> пред децом.{S} Промуца нешто, н |
како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога тако |
вреде...{S} Истукоше ме пред друговима, осрамотише...{S} Директор наиђе и оштро ме казни за нер |
свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, убијена...{S} Само га једна мисао вазда жиг |
..{S} Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет |
држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је г |
раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</p> <p>Љубица поведе |
тебе жива!...</p> <p>— Море, господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, о |
им женским саучешћем.</p> <p>— Ништа... остави ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, затварају |
хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кути |
ње, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој |
?... узвикну он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у |
а сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уговор испунити |
а на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута...</p> <p>Чича се, ставши |
ом поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</p> |
Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар |
е дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, она премре, поче се каменити...{S} Само се раши |
ише нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</p> <p |
х украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она његова ж |
ините, молим вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p |
шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узет |
р држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима.{S} Ј |
осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренерази свршетак разговора с |
аљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још те нису оставиле београдске предрасуде...{S} Ти си образована у |
{S} Па онда осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами ов |
погрешили, понови он, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лак |
а још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет недирнут...{S} Ови природњаци из г |
.{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја о |
</p> <p>— Добро сте мало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{S} |
итељски испит добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор...{S} Обукох се, оден |
и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не... оставите ме... заборавите сасвим!...{S} Ви сте сувише д |
ора отурити!...</p> <p>— Не, није то... оставите!... узвикну Гојко, трљајући руком бледо чело. |
емам куд... да умрем овде... .</p> <p>— Оставите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбу |
не страховати од изненадних догађаја... оставити све на страну, па живети... живети славно!...< |
роклео још на самом рођењу!...</p> <p>— Оставити!...{S} Никад!...{S} Зар ја нисам много страдао |
и... да, да.!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављање и утврђивање тежих ствари, које с |
се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} |
те... како знате...</p> <p>— Не бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући га и |
ети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} О |
дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену, као пре, па после да т |
Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу... |
> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати |
ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља стаде |
се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бол |
ан део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга, |
та Гојко, савијајући исписану хартију и остављајући је у капут.</p> <pb n="95" /> <p>— Разуме с |
се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће б |
а одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише ла |
Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту само пуста празнина.{S} Он осети да |
зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узимајући мрвице хлеба у уста, само да с |
и, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, |
га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... |
де сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесником, не знајући још шта да мисли и не |
а јој се затури, очи се помутише, и она остаде на његовим грудима као полумртва, онесвесла...{S |
њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица остаде скрушена, сломљена, без мисли, притиснута неким |
из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га |
з топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погле |
p> <p>Кад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лете, све гор |
одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прил |
се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...< |
атношћу.{S} Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чи |
S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љ |
у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно |
мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о новој влади, па се |
исарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и повучен, избегаваше св |
ништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага.< |
гу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар се т |
о, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, недовршено?{S} А знам, осећам да ће |
изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болесником.</p> <p>»Дакле то није само м |
, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно испис |
предао тој установи, и све време што му остаде слободно ван школе, употребио је на послове задр |
му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док |
као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дво |
...{S} После подне раније...</p> <p>Кад остадоше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ |
че, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест.{S} Љубица је прич |
удећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, чим <pb n="23" /> |
овима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, осети д |
м, застајала пред златарским излозима и остајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И с |
без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је |
е, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ниш |
вор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, д |
по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</p> <p>— |
столици као окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то увијено ч |
е под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{S} Опружише вратове, дунуш |
еди, које јој упућиваху другарице њене, остале учитељице.{S} Опази она и неколико познатих јој |
нежењена колегу, не би јој тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасла у сиротињи: отац ј |
узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима наредио св |
се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{S} Треб |
у, одговарајући жени:</p> <p>— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести. |
се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати |
ца!... рече лекар, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?...</p> <p> |
е зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У осталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S} |
Сваки је новчани издатак записан.{S} У осталом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пр |
, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па |
, братове <pb n="202" /> и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, |
долази плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, или х |
.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} Али ипак мораде се |
сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изја |
се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам |
па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на |
чека што му се пружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да |
ор.{S} Не, не... најбоље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до вр |
етлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући |
е он могао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле но |
каше Гојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, па осиротео, одговори им Веља и на |
само пуста празнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога ш |
а.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једном н |
наш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја |
ве испрекидане мисли...</p> <p>»И Зорка остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S |
е спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p> |
а биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете незгода... рече он, отежући и кријући |
<pb n="161" /> биће најсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања. |
ашно и необично важно, да се приближује остварење његових најтајнијих и најскривенијих жеља, ко |
могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, |
сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка?...{ |
.. и ваздан других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, н |
а проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} |
м завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n="172" /> неб |
о одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и наст |
ад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно решење не обара се тако лако!{S} А правници шта |
сподин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја о |
дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. <pb n="158" /> Довољно |
лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одје |
тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који |
нице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устим |
врућицу...{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у стра |
весно, врелим мутним погледом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање не |
лицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни |
иле кљунове, па само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, ш |
грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање |
теља.{S} Како нам је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос договори се са пре |
а носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад |
S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... отац...{S} Станка... моја младост!«...</p> <p>Али у мес |
згоде.{S} Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, продаје сеља |
у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој одговараше на сва питања, али оним истим своји |
све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много на |
орао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из општине.. |
, а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу |
росу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је мислила |
га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p |
аз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S |
у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин |
n="108" /> гледајући тупо како му друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. |
одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, |
ећи ходником школским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па коракну брже и |
главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз њих пролази она позната страшна фигура. |
а она неким пискавим, загушеним гласом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена сељака |
Шта ово... ко се повратио?«... пита он, отварајући врата на соби...</p> <p>Пламичак лојанице сл |
премљено све што треба <pb n="12" /> за отварање првог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, |
Баш красан човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, |
у да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писареву.</p |
е.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна де |
смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле, отворена!...{S} У кујни нешто клопара... она се уплаши, |
олу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко |
осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— |
десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> <p |
зи.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана ко |
а паклена одлучност севаше у тим широко отвореним, великим, црним очима и она се упи, загледа с |
оше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шину |
</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и јутрос разговарали.</p> <p>— |
еље и једну учитељицу.{S} Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да двој |
а писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премешт |
.{S} Она увиђаше да се међу њима почиње отворено непријатељство, <pb n="67" /> које се обично з |
и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И |
јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како је раније опазила госте, па их са |
Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацрве |
{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу читав бездан прекора, чуђења, сажаљењ |
едем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде |
сплео, збунио?...</p> <p>Писарка угледа отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у |
т, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном старицом, |
а би се отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и проговори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу |
преврташе хартију, па је одједном сави, отвори деловодник и метну је унутра.</p> <p>— Добро... |
слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске вратнице, прође брзо пр |
оју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајућ |
али мука: нема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S |
одшишај се, поткреши ту брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Г |
је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране |
Гојко се изненади, управо уплаши се.{S} Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одједном, као да |
вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде |
колским вратницама.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саони |
е више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> <pb n="74" /> <p>— То је зло, велико |
д: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући |
те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли < |
већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, па се |
Љубица иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело и стад |
е, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико сна |
исаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да с |
ао наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и |
ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложена кутија |
се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} |
даше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учитељице, и одм |
погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отво |
уно свој положај.</p> <p>Одједном Гојко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </ |
<p>Неко груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено |
а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајући узгред Гојка, који стајаше снужден, |
луша даље, но окрете право вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.</p> <p>Пред школом |
ем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима ст |
свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па само дакћу.{S} Трава се осушила, п |
непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па |
с, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, б |
ред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— К |
ам опазио!«...</p> <p>При крају причања отворише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд и |
p> <p>Љубица поведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, по |
А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандура из с |
је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с |
вши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, обријана |
зиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена, Љубица.{S} И |
не смејући то ничим показати.{S} Чим се отворише <pb n="115" /> врата и на њима се појави писар |
Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе прозору, |
сажиже душу као огњем...</p> <p>Опет се отворише усне самртникове, опет слабачак самртни ропац, |
страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добије тешку рану изненада, о |
ледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш |
декана, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и |
нако ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себе, махну рук |
распећем на врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму, па све <pb n="72" /> сеца гл |
рп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па вео |
несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и преврташе своје старе, непретурене, |
реливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножутих страш |
а.</p> <p>— Добро... одговори депозитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Р |
овори Гојко, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, |
у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И |
<p>— Гојко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле.. |
закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже председник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па сам |
ром после севања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива унапред и предвиђа резултат овога разговор |
ужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи |
говољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар полугодишњи |
е остати... имаћете незгода... рече он, отежући и кријући очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S |
да премишља о нечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на неким изразима, настави:</p |
ље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, за |
казује некакву гривну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла језика.. |
е чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго осврташе, уплашена, не з |
то, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} |
е некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да в |
нажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће напред и све н |
и се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напр |
} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само глед |
чак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога расположења.</p> <p>— Страдање.. |
.</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад ви |
чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снови младости, њени најдражи ид |
данас проскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, а сад |
жем ја: каки одбегла!... којешта!...{S} Отишла мало послом, нешто да припита за школу, а они: » |
нако, гледајући некуд по зиду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не |
песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад не |
тишли... намиловали се, наљубили се, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично свет |
ну.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они отишли... намиловали се, наљубили се, па отишли свако с |
боде коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и ф |
разговоримо.{S} Госпођица, држим, неће отказати?</p> <p>— Захваљујем... али сам тако уморна, д |
му клецају, у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, |
се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка:</p> |
лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, |
са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гледајући на Гој |
у руменосјајни зраци...</p> <p>Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњур |
...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{ |
на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љуб |
ну оком и насмеја се.</p> <p>»Милица... откуд она ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи |
{S} И Гојко, изненађен, само се питаше: откуд то?...{S} Како може бити!...{S} Зашто?...{S} Од ч |
и у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Гојко, изненађе |
сли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је |
дисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p |
<p>Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод креве |
и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чист бео покрива |
{S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} |
добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орловици постоји леп и м |
пање у Учитељску Школу, умре ми мати... откупи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и до |
отвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам откупио својим страдањем!...{S} Пред моје ступање у Учи |
и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем |
бичај: часништво општинско кад одступа, откупљује се новом часништву добром гозбом, да не буде |
Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете...{S} Вечна правда!...{S} Али сад... тако и |
а од људских очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} С |
а... јест, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и ус |
за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове гране, која се пресамитила преко про |
сунце.{S} По брезама, што су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге прутасте гранчиц |
м, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу, чека као псето што чека милост од газде...{S |
и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав повод и |
рином, да се није могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, у |
и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест.{S} Љубица је причала тешко, с му |
осле валинке.</p> <p>После једнога часа отпоче суђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му стад |
реће напред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена с |
еда за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојко |
се како ћемо и толико спечалити.</p> <p>Отпоче се право вашарско погађање, најпре молбом и лепи |
жном сребрнастом светлошћу.{S} Зрикавци отпочели свој посао, па и цела околина бруји од њихове |
еј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу писар отпочео напад, по свима правилима донжуанске тактике.{S |
ад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, |
ника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без повра |
чно, љутито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га |
се онако нетактична показа.{S} Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровд |
фесори у кафани за картама, хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и казнише нас мањом, али ош |
о прибра, Веља опет проговори:</p> <p>— Отпустиће је, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био |
ако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да |
} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђе |
ијатеља; рече да иде из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре |
бица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову из |
.{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, оп |
ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љубичин... требаш |
неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— Отпу |
може се свему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован... ваздан |
е неколика нагађања муњевитом брзином. »Отпуштен... премештен (камо среће!)... кажњен платом... |
ица учитеља буду премештени а учитељица отпуштена.{S} После овог саопштења, писар се диже.{S} О |
...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су раније говорили.{S} |
ељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зеб |
<p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда с |
?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, |
чуђење.{S} Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, па тежи некуд да |
уче из неприлике, па се одједном обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, |
ав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и проговори |
="132" /> много мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> <p>— Имам посла... |
раше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад |
/p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотек |
ва се издвоји један младић, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и предста |
и га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит, прави младожења.</p> <p>Љубица подиже главу и |
ред.{S} Одмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половине дворишт |
јкових година, развијен, крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено, обријано; брч |
оказати знака љутње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на |
читељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава дебата, |
је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове з |
да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то мор |
, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи св |
ишта, ништа друго, само прекор чемеран, отрован...{S} И непрестано се после Љубици, куд год се |
о поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не погледавш |
.. чује се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чуп |
ражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</ |
овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врата, зат |
е се претурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча, онако необучен, у школу, разбуди Стојана и посла |
оје станиште, па гледају <pb n="207" /> отуд страшно, бесвесно; усне само понекад задркћу, тргн |
и где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде јучерањих себични |
д сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капетан се осмехну, |
руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте главе, весела лица.{S} Освр |
и устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— И |
ађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда јаснији одговор, који је |
ћи зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p> <p>— |
Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се трес |
е топле, пријатне струје, које потицаху отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, уз |
уђу срећу, ма немао сам никакве користи отуда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?« |
некакву црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по к |
може грешници опростити, сваки је мора отурити!...</p> <p>— Не, није то... оставите!... узвикн |
сима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...</p> <pb n="100" /> <p>Склупчати |
форми, која тек беше прописана.{S} Нову официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никлован |
чита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном осети над собом сву тежину силе ста |
пак мораде себи признати, да је највише охлади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за м |
е одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одје |
овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, па дај ра |
те, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с |
ећаше како јој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, т |
о подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашт |
шкрипање, пуцкање суве даске.</p> <p>— Охо, имаћете добру музику на предавању, рече она и диже |
ца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да |
ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има неш |
>Мати јој, Смиљка, изгледаше старија од оца јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчк |
ада и старања.{S} Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какв |
ина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и |
мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У осталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до |
се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он |
ије ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одли |
х ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као |
з рачуна, али њему не покварише одличну оцену, те тако он имађаше жалити само Љубицу, што се он |
же ни из једног предмета да истера већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После се виђао да слу |
огнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом п |
Да ли је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брату... <pb n="133" /> јесу ли они сад сре |
p>Стотинама питања и прекора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре. |
Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Т |
.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузе |
у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано мо |
но узрока за тешко расположење, он мора очајавати на овакову времену.</p> <p>Љубица изиђе из шк |
лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеже се очајан, панички, самртнички врисак и одјекну далеко пот |
ом и сневао најсрећније снове...</p> <p>Очајан, угушен јаук, сличан самртном ропцу, или дављени |
осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се креће напред и улази у |
одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очи |
пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмел |
Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S |
— Шта да радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје последњих дана.{ |
и то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље...</p> <p>Неко груну врата |
S} Боже, има ли те!«... узвикује јадник очајнички, па седа на један велики камен, који је ваљад |
огама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} |
баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем...</p> <p>— Мај... мајко моја! |
столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче, преплашен, збу |
барушену косу рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде и снове |
ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам да |
/p> <p>— Зашто... зашто?!... одјекиваше очајно питање стоти пут по празној соби, сливајући се с |
ш нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и њој |
о спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка из о |
погледу читав бездан прекора, тужнога, очајнога, горкога прекора.{S} Изређао је тај поглед све |
њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, ст |
Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера привремено сам |
шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb |
, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су здрави, о |
даљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да тр |
јим родитељима.{S} Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне |
зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви п |
јој срећу, тешком муком стечену, давно очекивану!...{S} Та она је цео живот спојила и уплела с |
се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па са |
>Гојко се изненади; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разг |
>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије |
еху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њ |
Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залег |
о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним |
то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{S} Међу њима непрестано стајаше некакво стра |
је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га радознало.</p> <p> |
двориште и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радознао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли путовати |
тос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту.</p> |
мо гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се приближи још више, |
, да није школскога приреза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Н |
ове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.{S} У овој сеоској |
рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким има п |
из брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1899 |
н, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположена.</p> |
субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учиони |
се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{S} Он |
амењена, па чека његову реч, као што се очекује гром после севања муње.{S} Он развлачи и отеже, |
ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за своја недела.{S} Љубица осећаше само г |
се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће |
да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва проговори.{S} Није |
гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, о |
дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово? |
да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Гојкову реч.</p> <p>— О, господине... никад и |
} И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор.</p> <p>Она у |
сле онога боја... и капетан се осмехну, очекујући радозналим погледом да Гојко почне причати.</ |
да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито за |
м упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледај |
ичим мрднути...{S} Образи се окаменили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се од |
се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на његовим грудима као по |
ома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке се расклапах |
ми, зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се раз |
уче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, страдалнички, а по целом лицу раз |
е очи и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубиц |
ен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се заруменеше; она се |
мехом на устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, |
к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ва |
е виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с предмета на предмет, а он |
ако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се само малко смеше... а руке као да |
ући кроз баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се зан |
, које се не опажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па необично светлуцају испод меснат |
кривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добиј |
покретом зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...</p> <p>Беше |
м јој заигра обла округласта брадица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из свога друшт |
променило, добило самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано је |
д страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију |
утије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгле |
{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као да је мр |
ше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за вр |
о ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца. |
да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само п |
ога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или с |
га некакво необично стењање.{S} Протрља очи, послуша... јест, то је она.{S} Понекад јој се отме |
стаде га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као <pb n="79" /> човек ко |
чи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широким рукавом од кошуље, па бр |
ић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко |
} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> < |
рже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, по |
ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако редом разгледаше све шта би као требал |
јку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се з |
обије притворан скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И кад |
било самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано је у њима некака |
о ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји так |
он и подиже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби и |
> <p>Гојко превалио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:< |
мене...</p> <pb n="184" /> <p>А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрктала пламичка воштани |
бледе сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи.{S} Стр |
у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па о |
ало пре то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких |
свећи и преврташе неку књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше |
о, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} |
а се нешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајк |
а му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...</p> |
убица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и преплашена, п |
какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне гла |
речи прозборити.{S} Само му унезверене очи прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на |
ију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице |
ата, у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па к |
Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пуш |
човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном живош |
поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањиве очи, па |
епо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео час.</p> <pb n="50" /> |
мо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред пут |
но...</p> <p>Али јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом по |
ачак самртни ропац, један... други... и очи се сасвим променише, право стакло!...{S} Свршено је |
од прозора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза пл |
ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек ост |
ти.{S} Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} |
} Кад би око поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Одједном |
рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа, па треб |
еда и одједном, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као |
авате?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодном претпоставком, па |
на глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она |
се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па видевши |
нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја |
та да радите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то ве |
а је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> <pb n="1 |
а њеним јасним светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом |
се, поткреши ту брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку за |
е изненади, управо уплаши се.{S} Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одједном, као да му поск |
ј положај.</p> <p>Одједном Гојко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </p> <pb |
ји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала чит |
ма, доиста има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, ино |
пискавим, загушеним гласом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена сељака право у очи |
е незгода... рече он, отежући и кријући очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она у |
и величанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе |
а приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га |
а!...{S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта |
подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа |
запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је |
... куда?... узвикну он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко д |
се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у друш |
тан!... узвикну она, загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> |
и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу прек |
лижити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао |
атим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> |
ед чичом и погледа га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар |
аго али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје деце |
гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се осетно |
у руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га |
илази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверским погледом, и опет не може да се о |
и гледајући пренеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропуст |
дигао главу и гледа председника право у очи, кад му тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој |
а подиже главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ ј |
па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети |
, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписницу.{S} Гледаћемо...</p> < |
бра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Море, какав ручак |
је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија |
ру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше.</p> <pb n="3" /> <p>Њег |
> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањем, као кад се много наслушамо о |
Гле ти паксијана како ми опорочава моју очигледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици. |
е и почеше разговор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће |
Она опажа само како јој пролећу испред очију расцветале воћке, накривљено прошће, сухе гране н |
обрте писару, погледајући лукаво, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у сво |
да, саже главу и погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, од |
ом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци н |
вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше |
оравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих живи јас |
идати посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа изићи |
у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, |
рпска поља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скр |
ој непровидној тами сасвим не изгубе из очију...</p> <p>И све то што се пружа пред очима наших |
нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Заш |
јажљиво.{S} Пажљив посматрач опазиће из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но |
бом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p> <p>Повед |
те све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допушт |
више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <pb n="102" /> <div type="chapter" xm |
рмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна |
ре, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, |
бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост |
ју испод меснатих капака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз |
кривљених вилица и разрогачених крвавих очију...{S} Беспомоћно детињско страдање и нека дивљина |
штар поглед; само из оних јасних плавих очију сија љубав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} А |
спљоштених образа, црножутих страшљивих очију, које ретко, врло ретко, гледају човека право, но |
ра танахним крилима поред самих њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се |
ође га пријатна језа свега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих |
тор будућности све то скрива од људских очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривен |
ош да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А док |
младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир.{S} Цело |
сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљастог заплашеног дечка, који зв |
м, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да пл |
p> <p>Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица...{S} Нека паклена одлучност севаше |
. школа где је? промуца учитељ оборених очију, осврћући се око себе бојажљиво.</p> <p>— Школа! |
Учитељску Школу, промуца Гојко оборених очију, избегавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згод |
пренеражен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, |
ривљених вилица, страшних, разрогачених очију...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на |
о је умро?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнувши старца за раме, гледајући зажареним оч |
из пакла!...</p> <p>Млада, лепих црних очију, танких повијених обрва, нежна, чиста лица... нео |
е да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, које пију, пију... и успављују...</p> <p>— Како? |
{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па о |
ом, и он несвесно подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, кој |
.</p> <p>Гојко се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако |
увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеш |
дешавајући још унапред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, а |
ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта |
>Гојко махну руком... одједном затрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецају |
тком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет година са |
ој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, камени п |
ревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ређаху некакве необичне слике.{S} Н |
се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из безазлена детињств |
се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно...</p> <p>Не |
ју...</p> <p>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало је румено сунце последњим |
што у грудима страшно, мути се све пред очима... навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисл |
/p> <pb n="204" /> <p>Љубици смрче пред очима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвр |
а јој само севају некакви котурови пред очима.{S} Кад разгледа боље, она се најпре трже и устук |
и... у магли... играју му котурови пред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом разде |
главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме.. |
мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} Управо она не мож |
цу да пева...{S} А после јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb n="16 |
тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... некако ми је, знат |
риђе јој слободно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше ис |
а да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну |
а климну главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост |
ара правилно.{S} Љубица све више светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопачке...{S} Љуб |
!... рече чича и некако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши задовољно, победоносно.{ |
њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у |
за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... как |
е вајде...</p> <p>Љубица почиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{ |
p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зверајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити |
главу презриво, купећи усне и пречајући очима...{S} Председник одведе Љубицу у један крај, к ст |
равих... промрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> |
илиће.</p> <p>Љубица погледа за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки о |
..{S} Она се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Н |
али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb n="197" /> плане ватра, нек прозвижди та |
а српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословица |
га опет пажљиво погледа својим великим очима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осу |
а је гута, гута погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да <hi>ова |
уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</p> <pb n="204" /> <p>Љубици смрче пред очима. |
уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуњ |
... ја морам бити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, |
} Одједном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и показа велики светао круг, из кога по |
вши старца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочит |
ако обрће и посматра часовник зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али м |
и погледа око себе усијаним, узвереним очима, тражећи одговора на ово животно питање...{S} А о |
н, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији раз |
маљати црна чупава глава с разрогаченим очима...{S} Припи се <pb n="171" /> уза стакло и стаде |
болеснику, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко.</p> <pb n="181" /> <p>— Чудна гро |
о само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и |
у тим широко отвореним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се ј |
се са сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бр |
тако јасну представу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључали вра |
Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неким необ |
дрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће бе |
и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикнувши:</p> <p |
жом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се променило, добило |
} Опет се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет прибл |
ше, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... < |
ледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу |
ик милоште...{S} Шкргутну зубима, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнит |
ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на лев |
еним погледом.</p> <p>Љубица само крену очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више |
носе започете корпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђоше под кр |
као свршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по куј |
ани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила |
ађена једна мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију за |
лија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скр |
</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита дечка још о многим другим |
глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра, убиствена струја по срцу, и она |
лаже...{S} Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над њего |
га смртно бледило...{S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко појур |
му лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњег Го |
ања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} |
вара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! вик |
S} А после већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јасних плавих очију сија љуб |
ливајући тихо преко небеснога свода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом, ста |
Онако је некако... чудан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb |
еда, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, идите кућама... |
што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њи |
иле старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у наред |
крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председника.< |
одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра, убиствена струја по срцу, и она се поведе...{S} |
его просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће и |
} Она је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о владању државних службеника... »Гле, па |
м, каже, причала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је |
хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?. |
чарање; да ће нестати снова и наступити оштра, сурова јава...{S} И она почиње осећати велики, т |
А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће |
еда у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре неправилности, намршти се...</p> <p>— О чем је бу |
ареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеж |
е и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и тако остад |
нило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом...</p> <p>Љубица осети да се о |
с.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p> </di |
еци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор.</p> < |
...</p> <p>Љубица се пренерази од овако оштрих речи.{S} Никад јој није тако подвикнуо.{S} Шта ј |
S} Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се |
светац.«</p> <p>— Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год |
очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски одбор има свога делово |
у прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} Од |
Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не т |
{S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По целом небесном своду навучен је |
вима, осрамотише...{S} Директор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!.. |
и, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на средини, испод њих оштро гледају и с |
бора...{S} Драгољуб Илић... изговори он оштро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе |
<p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну.</p> <p>— Знам... али опет... |
а врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада чича |
Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му место пред коњем.</p> <p>— Зар он |
е апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташе око себе унезверено, |
и оштро превијене на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушт |
и се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање добио сам одмах дв |
јашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си |
<p>РОМАН</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Светолик П. Ранковић</p> <p>(НАГРАДИЛА МАТИЦА СРПСКА СА 100 ФОР. |
ху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак... |
она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место сваком детету, каз |
баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Господин |
шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јас |
но поновити израз Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, |
име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила |
рљавих, <pb n="64" /> поцепаних поњава, па трчи на ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете |
им... којешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово ман |
теже од свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни ре |
на себи два значајна погледа писарева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Ује |
их, сочних, набреклих од једрине шљива, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и ок |
отреса овог свакодневног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескра |
ојко, дркћући од њена блиска присуства, па одједном обави своју руку око њена стаса и приђе јој |
S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш. |
ога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа |
у као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} На последњем камену стаде и погле |
погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се |
ече нешто Стојану, који дође пред њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну по једн |
два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само |
... рече он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, ка |
желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, д |
, које наступа после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвал |
ну да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он по |
осле тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнур |
ри са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад |
тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... от |
брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави |
сно пруга, масница преко целога образа, па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће |
S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И а |
чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најз |
вачке омладине.{S} Али свему има краја, па и овој погодби.{S} Наредише да учитељица прима двана |
она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радо |
нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, |
аке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам |
а.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати! |
не кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На д |
на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дат |
, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем глед |
ово интимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдил |
е председник, ћата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво претресају.{S} Богосав |
бе односно лекова и неговања болесника, па, погледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку за |
револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, приђи му нек те види, не |
} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва сти |
њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; бр |
него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш ка |
моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што је најбоље.</p> |
{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавш |
.{S} Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зграда |
наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се за |
и.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отв |
, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче једина |
гледа око себе, махну руком преко чела, па туробно одговори:</p> <p>— Мани се, молим те...{S} Ж |
е по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се под |
} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али |
еизмерној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} |
ј гледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спре |
..{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће |
и, тамнији.{S} Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као послед |
аше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну леву руку само преноси преко чела, а десна |
ве, па само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђ |
.{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се прену: |
епој учитељици. — Код ње је нова школа, па треба прегледати и записати све што је потребно да с |
је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} |
а виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе и |
да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, |
и, весео, са неколико својих пријатеља, па задиркује председника и шали се са сељанима.{S} Ћата |
ћи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова |
ада! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво |
јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у оч |
менила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?... |
вежила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна веселост у ср |
разговор, размисли се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкч |
то.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ћ |
к, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S} |
опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, од куд се приближаваху |
де и прескочи све степенице иа вратима, па као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуч |
глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га сра |
ини да неко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господине Гојко. |
{S} И он кашљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас |
стисла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?.. |
уку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само како јој проле |
оз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се о |
и ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену с |
томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} Управо она не може још д |
/p> <p>Љубица погледа за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, |
ао да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће |
Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи |
ајпре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само севају некакви котурови пред очима.{S} Кад |
, над којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач |
-необично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи |
в види да се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, као што се очекује гром после севањ |
бицу преко наслона, глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз в |
на себе, застаде, збуњена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва |
ња, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, се |
о занесе, као кад се добро налије вина, па после све више и више... навлачи се црн застор око њ |
ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осу |
кујни као шипарица од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу с |
вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегн |
јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с писарем, изостав |
рад: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вич |
ше масло!...{S} Платићете!... рече она, па се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад |
о квартирину из општине... настави она, па одједном <pb n="86" /> застаде, не знајући да ли да |
ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе |
плашише од њеног строгог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће. |
рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада.</p> <p>— А, хвала! |
но шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} |
...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо бе |
оплину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео |
ворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено од |
уна!!... дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место.</p> <p>Оба учитеља |
га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— Господине, капетан нам вели — и п |
у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће доз |
мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше с |
ијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А |
зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Ч |
<p>Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељ |
к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњ |
Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима |
S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити...{S |
торије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да |
S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може |
ове мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, о |
а њега лепо онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам |
се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се |
то?... промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта б |
у себе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче ваздуха...</p> <p>— Стојане!...{S} Стоја |
<p>Изиђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојк |
и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је |
досте некуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, |
ој насипом, него удари преко Јасеновца, па се јави само капетану.{S} Испричај му све, али разум |
<pb n="79" /> човек који је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, стари |
..{S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али г |
цифру, на колико је гласила признаница, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и дад |
енима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у послед |
ваки има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о не |
и види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бит |
ни!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њ |
ликама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ ш |
ио је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} |
ојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва дец |
изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор |
се они устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> |
зграду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па знаш онога... молим те, склањај се од онога Пере за |
шта сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена |
би као требало набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста |
зврши упис нових ученика у први разред, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште |
ојави писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагедија!...</p> <p>Љубица |
{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се исто |
тни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... живо |
n="5" /> <p>— Како сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмек |
огла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по |
хну, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да |
> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с предмета на пр |
изгледају веома брижни, погнули главе, па само махну њима по некад у страну, почешу затиљак и |
Скоро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељск |
рана, опустиле крила, отвориле кљунове, па само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и тре |
устајао и ходао по соби читаве часове, па опет легао и мислио...{S} И ништа ново није смислио, |
p>Кад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном осети |
да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себе.{S} Председник п |
је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да с |
{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S |
/p> <p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има про |
дседник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После ј |
м.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелеч |
де она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа |
ла је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га радознало.</p> |
ла, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Сто |
ари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису |
ше она од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од столице и пође.</p> <p>— Немој само да |
се од хладноће, која је одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} |
у, коју он плаховито стегну, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, не |
лио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Ч |
сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од С |
м, поразговара се, нашали се и насмеје, па оде.{S} Никакве претње, никаквих затева не чу се виш |
жеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочит |
сне израде.{S} Она га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и ч |
А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p |
крушака... једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</p> <p>— |
од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало |
своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђ |
ет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам св |
{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хладноће. |
Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве ц |
на управа ради већином против методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са |
досети како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отресајући рукама браду и даље, и |
елим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати крушкову гран |
и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што с |
р, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном |
једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чи |
боје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, поди |
на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па необично светлуцају испод меснатих капака; са стране |
око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећ |
таше их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S |
озбиљности, пристане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и |
оше јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} |
о владању државних службеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечи |
тним погледом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и |
е насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би |
а је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже |
?... понови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовања одвојио сам се из родитељске куће |
е?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко! |
Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозн |
попушташе по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је водио са |
тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, к |
Он се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали ј |
јни, метну му пријатељски руку на раме, па одговори:</p> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти |
метну једну своју руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа својим великим очима.{S} Усн |
се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p>Љубица стајаше у |
м, као кад се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече о |
ем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова нап |
ше светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопачке...{S} Љубица се мршти, лупне ногом, упр |
е готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Сед |
је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... узвикну она, загледавши |
Мисао му се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта |
зговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »Најбоље ће б |
било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда |
м: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по |
ити да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им |
а, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о с |
ам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити от |
у школу.{S} Гојко довршиваше предавање, па видевши овога неучтива <pb n="103" /> госта, збуни с |
Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месе |
ријатно.{S} Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S |
гледу он опази такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако |
неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да д |
леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p |
о рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите тамо далеко... т |
ољство кад потрпам у канате своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привеже |
p>Настаде прави лом.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то п |
а туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што је чула своје сељ |
ин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађ |
наставник нам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— |
синоћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра |
у беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«...</p> |
тавиш коју наплату незаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.< |
већ прибирала, размислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је такв |
као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад |
и отишли... намиловали се, наљубили се, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично с |
едељу, тако се изменила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој с |
ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко |
зда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод |
..{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов м |
е...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срц |
адан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ради чега је пош |
зачуђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обо |
оказа акт с потписом Министра просвете, па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе |
И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чис |
ан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је |
ен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велик |
о покаже, како је раније опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, п |
увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају <pb n="207" /> отуд страшно, бесвесно; усне |
осава, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> <pb n="203" |
амо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{S} Једна с |
ањај руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно, лагано... као змија кроз честу |
б је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а не |
p> <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесн |
ити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигне |
се, пробави неколико часова код Љубице, па је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веома је заб |
вору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуације присутнима.{S} Слушао |
са да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи |
...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као |
а ће рећи...{S} Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича |
јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он |
ави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче |
ену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Г |
о гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа |
о пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде |
м он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог ја |
, док се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по издаље добацивати похвале њеној лепоти, |
ма.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, о |
м свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи |
да не можете издржавати школски прирез, па нек вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпо |
на не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако |
Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што |
чи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и л |
и чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, |
њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота |
оје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, |
и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави генерал кад саслуша рапорт, климну главом |
ш мало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред п |
гатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на |
ала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац |
ите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се н |
те. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голуб |
аштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за |
вљи и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде празна соба звонити од њенога веселог, јасног |
, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор... после |
неко усамљено село, где нико не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му помодрело од дуга с |
плакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговор |
х нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одв |
не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад |
плану и намршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаниц |
код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене |
ојко сасвим друкчији, достојанственији, па показује нешто једном дечку, који је сео у средини к |
узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окрен |
а ли те!«... узвикује јадник очајнички, па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито |
аиђоше на оборену кладу на самој обали, па, готово не споразумевајући се, поседаше на њу.{S} Пр |
ке прашине, што су се по негде подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом б |
и рад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде |
ћ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А |
ед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна с |
главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно, бесно... а он |
</p> <p>Она је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорс |
и се Љубица зауставила на једној мисли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се |
јући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, |
>— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештеником...{S} Све се |
повинује раздраженој женској уобразиљи, па јој ствара тако јасну представу, као да она све то о |
ше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако миш |
естицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Остави часовн |
јко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у |
ече попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на сво |
едне пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјано благим |
...{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако |
е сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са |
суморан, готово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати ј |
љен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија |
ти?...</p> <p>Председник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разг |
се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледа |
е се посвршаваше неке дружинске ствари, па после један учитељ поче држати предавање.{S} Говорио |
јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се |
му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је |
ешто, не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љуби |
p>— Хм... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} |
рисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће |
окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући |
гулисати.</p> <p>Љубица стаде рачунати, па онда извади из стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако |
погледаше ћату, док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневни |
.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— |
једно време помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги |
{S} Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и |
н, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задово |
ни, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећ |
опази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како би јој проговорио коју реч.{S} Пр |
}" Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изи |
ад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, од |
.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговоривши још неколико речи, руковаше |
</p> <p>— Идите, господине Гојко, кући, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли |
, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p> |
зађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар в |
и на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући руком в |
кује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да де |
верним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело лето... лежати на кревету |
е отварају врата на Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову |
буче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опаз |
Гојко превалио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> < |
чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од |
} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их, пома |
лепо овде, гледај!...{S} Овај намештај, па разне ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полициј |
ној двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрос |
таде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време |
сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко главе последње догађаје, и смеши се за |
рај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </ |
заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме ду |
лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, |
»Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одједном промени...{S} И видиш, њих двојица не го |
<p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што до сад ни |
да је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрк |
Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко беше ближи па п |
<p>— Кажи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало п |
шећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој:</p> <p>— Сад |
лато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријате |
овор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, р |
окуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки |
p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и п |
{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом. |
дећи је необучену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, |
ојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше |
ренерази свршетак разговора са писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тог |
преко дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.< |
м, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану ду |
из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их |
ко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица није |
први разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера в |
шарско погађање, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нек |
<p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало |
дем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом |
мехну...{S} Све друго сад да прескочим, па последње из школе...{S} Чујте само!{S} Пред учитељск |
>— Хм, добро, добро... махну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> <div type="c |
полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе? |
аднео над овим китњастим пространством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанствен |
нас ко увреди незгодном претпоставком, па јој живо одговори:</p> <p>— Како... шта говорите!... |
е.{S} Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb n="53" /> бистре воде, ч |
ите, рече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујућ |
, пронесу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају ус |
мо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, |
ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држати угледна предавања, али пре |
.{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се одлучно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њо |
о прошћа.{S} Од невоље удариш средином, па посред блата...</p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава со |
вори писар службеним полицијским тоном, па онда, као са своје стране, настави:{S} Понео сам га |
д на Љубицу, која иђаше напред путањом, па одговори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и |
дједном завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n="172" |
ипремити земљиште околишним разговором, па тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави |
научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје последњих дана.{S} Ја видим, реч |
S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар |
иближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђе |
ма само меко сено, покривено шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни с |
ш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко ка |
дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, ц |
} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко |
Јок.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, б |
, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та необична школска година!... |
сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... |
ије ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и она |
} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди нак |
<pb n="154" /> <p>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се б |
} Реци прође железницом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па о |
посао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе |
ара, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Сто |
ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помол |
м полицајац, треба за општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: ура |
комада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у |
..{S} Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> < |
олско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут |
ам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два о |
, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> она страда!...{S} И она пати!...{S} П |
е она, гледајући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене не |
дајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас! |
о вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али |
на одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али с |
сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на |
} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем |
адоше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао, па трепери својом нежном сребрнастом светлошћу.{S} Зрик |
нима, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш с |
догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, ка |
енада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? о |
иронично, не прикривајући своју мисао, па убрза кораке те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми |
оно исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе |
лошћу.{S} Зрикавци отпочели свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која |
читељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А |
рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде |
мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, |
.{S} Често заборави ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не |
, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је село, навла |
томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши о |
</p> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то по |
љске породице!...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> онако чупава како |
pb n="192" /> <p>Проскитао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га з |
е нешто преокренуло... мислила је дуго, па одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново |
ице!...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> онако чупава како се превија |
скочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.{ |
{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и по |
ају га слободно... а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помис |
младост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни разговор по неким својим сећањем.</p> <p>— Се |
н изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’н |
..</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чи |
какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива према њему.{S} Донес |
м радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помисли он и погледа к |
е журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Нека |
никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако не |
ојешта!...{S} Није то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згр |
је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, п |
га, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се |
<p>— И све ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше р |
Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а п |
седлана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, |
p>Путник се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа |
ке сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са свој |
у стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш |
.{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У О |
у обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, бе |
!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лу |
>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по |
ружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи |
е већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а |
еза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зли |
ка, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети како му спада |
ети нокти!... цело јој лице избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде |
не у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог н |
бична хладноћа, која наступа изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену |
се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу.</p> </div> <div typ |
ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са во |
вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже о |
е за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава |
а туробност, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и р |
у руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама |
о се подиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуд |
ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> < |
јка, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће |
Близу је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем.</p> <p>— |
руг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу н |
је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану промену израза на лицу јој, од |
.«</p> <p>— Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што |
а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накуп |
пак, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одједном, као е |
едеља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Је |
га срамота свраћати судници тако често, па улази с коњем право у школско двориште, веже га негд |
мало нежнијега срца, рикну протегнуто, па продужи пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу мате |
главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скре |
на гроб...</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара.. |
ивном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду бос |
е му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш |
ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и трав |
овако занимљив призор! одговори писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше |
госпођица за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити нове пријатеље јелом и пићем.</p> <pb n |
поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, па се ос |
не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Н |
атима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово би |
те...</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па плану својом одважном, плаховитом срџбом.</p> <p>— Х |
а зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешч |
сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{ |
дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прстима...{S} Соба није |
ли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... |
д беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и |
зреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназ |
Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се |
асвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ре |
S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, б |
е напред, што му је обузело целу памет, па мора само о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен |
а села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гле |
ко скочи, учини некакав нејасан покрет, па се одједном трже, прибра се...{S} Слеже раменима, ка |
још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш он |
постао сталан, положио практични испит, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисл |
оју очигледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је |
ко себе, као квочка кад осети опасност, па скупља око себе пилиће.</p> <p>Љубица погледа за њег |
је вазда побеђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде шта одговорити, знајући у напред да |
она из основне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу |
уком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="134" /> |
види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати велико узбуђење.{S} Усне му преб |
има и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајући себи кос |
и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја тебе лепо |
ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим ру |
асла човека.{S} И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа прија |
јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишља |
?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, па промуца:</p> <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да је он с |
сетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S} |
лагано покренуше.{S} Она промоли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само |
га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом проговори:</p> <p>— А ја с |
...</p> <p>Љубица уздахну, обори главу, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весе |
ни и разуздани полицајац, оборио главу, па ни прословити...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, |
Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb n="187" /> <p>Кад се |
лом ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој |
p> <p>Изговоривши то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својој присебности |
ишљаво сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав |
, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити гу |
.{S} Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше <pb n="132" /> много м |
варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај с |
на сама везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је |
тавићемо обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице |
га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдиб |
упа ноћас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p> |
} Тако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и |
зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, у |
лога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађ |
епим украсом на крају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом |
њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону на столицу, наслони гл |
{S} А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се |
и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво ужива |
ни узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се ја |
чицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу де |
т, или се предала каквом новом осећају, па снује пријатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њо |
ћи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу |
који <pb n="83" /> тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и оле |
јаше тако непомичан, преврташе хартију, па је одједном сави, отвори деловодник и метну је унутр |
му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p>После пола часа, он сави јед |
, стави нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. </p> <pb n="68" /> <p>— Носи.{S} Не |
ијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чи |
аписа шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шт |
S} Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напаст |
све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду ручицу.</ |
а овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом |
</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га м |
је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у |
ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су они првих недеља, али с |
та проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тре |
нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице |
!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом као п |
л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само м |
— И ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Го |
обузела је некаква апатија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропас |
какво пријатно расположење према свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Ка |
овараше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде причати о себи |
..{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њему са |
поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на неким изр |
а.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму, па све <pb n="72" /> сеца гласом, узвикујући на неким м |
рчи, трчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде |
них догађаја... оставити све на страну, па живети... живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста пр |
да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се |
.</p> <p>Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозо |
ао, он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S |
обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладал |
<p>Љубица израчуна и написа признанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запит |
!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај г |
же деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре ч |
А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала б |
ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта |
ође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче...{S} Ха, присети |
ом, који одговара другарском разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега.</p> <pb n="131" |
држећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређ |
е на дворишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи |
постељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше |
пази Гојкову натмурену, згрчену фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са о |
о.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико |
њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсн |
сар улазећи, да вам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зове вас председник комисије.< |
ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p> <pb n="130" /> <p>— Од |
преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљав |
на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она |
једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> <pb n="74" /> <p>— То |
али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="179" /> <p>Једва стигоше |
ска, док пламен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тихо лелујати, као последња слабачка ж |
ар?</p> <pb n="45" /> <p>— Хе, братићу, па господин Пера... знам га.</p> <p>— Питам те онако... |
и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу...{S} Колико се само ту преживело ср |
р се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли престати.{S} Много лепих мисли и уверавања |
слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти л |
живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамач |
ла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на |
јзад гости се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али |
.</p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кроз простран ходник упути са гостима у свој стан |
довољно, победоносно.{S} Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи |
елечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширо |
јко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.{S} О |
издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро |
>Писар се промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе |
гове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких кукова. </p> |
у собу, намести је да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и превуче шаку преко озн |
Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још |
цка.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мој!...</p> <p>— |
ш истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети не |
лаву као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> <p>— Потрчи! |
Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стра |
.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... < |
и још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртак |
е и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не б |
о слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из општине... наст |
жну варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен |
ажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, ш |
нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то п |
ад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се с |
смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајући узгред Г |
...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама |
пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млад |
што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту |
, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.< |
онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... готово!...{S} Као да никад ни |
м, само се пожали да јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осети како се на њега сру |
нда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} |
аш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица |
лицију?...{S} Дотерао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме |
е може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једин |
он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и ч |
ну нових, тек да имају и први разред... па се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а |
<p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га напред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те ник |
знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара ус |
арчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, |
.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш та |
звикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек |
а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, |
е знам шта ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу с |
ци певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам п |
гледа га и прошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем |
ам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред ве |
хтеде утрчати унутра... хтеде много... па се одједном издиже на прстима и погледа на прозор.{S |
једном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и ста |
, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... д |
е сад морао бити одлучан <pb n="151" /> па јој напомену да ће имати великих непријатности због |
шко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И |
ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамач |
Па оне безазлене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно задовољство, које се тада осећало...{S} |
посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и г |
жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то |
задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборав |
сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас |
/p> <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опаз |
дишући тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, |
у.</p> <p>— Хо, људи!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> < |
ако, довека...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо д |
...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и св |
је бешчастити учитељске породице!...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> |
/> она страда!...{S} И она пати!...{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гој |
S} О, дивна, шумна српска Мораво!...{S} Па оне безазлене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно |
, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу...{S} Колико |
О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја пос |
е потпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до |
и свога чиновника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла он |
S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја |
.</p> <p>»Милица... откуд она ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се с |
лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете с |
кријемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, с |
пава како се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господ |
је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобичније појаве у школи; то већ не сме ника |
испит... требаће твоја крштеница...{S} Па после...</p> <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта |
егов страх, његово право страдање...{S} Па то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво |
уседима... и ваздан других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој |
служе и клањају се твојој лепоти...{S} Па после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... ј |
..{S} Које је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће |
и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голубице!...{S} Казао сам ти већ, |
Онако ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо им |
>— Лако ћемо... има времена за то...{S} Па најпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће нас зближити, |
чути... страдао си за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему.. |
Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље.{S} Хоћеш?...</ |
унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послуша |
дговори мати, стежући њену ручицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада ј |
се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то |
жавни изрази:{S} Краљевско-српска;..{S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по нека |
И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан |
доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво |
у целом срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу |
скиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и све то неким нежним, учтив |
адим и многи, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео п |
ја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... жив |
, вере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дат |
ко, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: |
ења.</p> <p>— Страдање... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику доб |
ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће о |
се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.< |
ни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?... |
лази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!. |
чињеница, тако учисмо у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p |
е о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ није ништа.{S} Ниј |
било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? < |
се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смеше |
ом или трећом приликом све исказати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сирот |
ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасполо |
ећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он |
динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S |
> нимало страдао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта |
наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И |
} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе нам |
и две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, м |
гољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога гос |
обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бе |
оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осе |
, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти мене |
шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мн |
путујемо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} |
ледајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p> |
а!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би с |
ељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао |
еља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море мах |
о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одмах... и опет си |
ом — а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако...</p> <p>— Сиротиња смо, господине...{S} Нема |
ође према њему.</p> <pb n="195" /> <p>— Па знаш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је чове |
је живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, |
ту.{S} Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} |
е она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће |
а вилице се тресаху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S} Шта ћемо?...</p> <p>— Оди да видиш...{ |
троје се насмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта |
плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p> |
извади из стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем призна |
ашљиво, обрћући главу изласку.</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајућ |
{S} Председник прекиде ћутање:</p> <p>— Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељиц |
ост, полушаптати, замуцкујући:</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му в |
вно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су предавали, поче она збуњено: припр |
а три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао |
спиту треба да добијем петицу?</p> <p>— Па... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у д |
ого тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па није лако...{S} Треба радити непрестано и с вољом.{S |
и пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговори наредбу.</p> <p>— Казао господин управитељ |
мрштени погледи, и ова најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашна сеоска деца...{S} И к |
јан, који ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледајући писара онако исто необично, нај |
сто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три г |
јући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додир |
а шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наш |
Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже |
нута колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи оч |
ја гнезда, која се појаве уз њене обале па их одједном нестане...{S} Све ће проћи, свега ће нес |
у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> <pb n="203" /> <p>— Баш ниси потревила, |
тиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — з |
ву.</p> <p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним тоно |
ури вратницама, али незнанко беше ближи па подупре леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ходи код |
креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш |
слонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о по |
н опет махну руком, разгледа пред собом па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они |
и.</p> <p>— Уређујте се, скомандова, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређив |
их ти власти и кметова он није променио па ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а |
е брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чара |
>Она га после ове речи погледа захвално па промени разговор и узе веселији, љубазнији тон.</p> |
даху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан |
</p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена рада и стар |
рава вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова речитос |
њему је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао |
и!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине, несрећ |
к извуче...{S} Ха, присети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министа |
и да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу. |
може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда |
прожет овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду свој |
. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је |
падну.{S} А у ону највећу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то ми нећемо!...</p> <p>— Сли |
па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топ |
рчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудом |
н? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не з |
а се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страда |
свога нежењена колегу, не би јој тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасла у сиротињи: |
, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва из |
му и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.</p> <p>Овако уморан, обучен |
p>Запљескаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из св |
{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, |
{S} Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као |
.</p> <p>Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, ка |
обеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца...</p> < |
ну, која се пресамитила преко плота.{S} Паде неколико жутих, зрелих крушака... једна се распрсл |
е и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље...</p> <p>Неко груну врата, покушавају |
обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у к |
на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмева њеном другу, |
о, некако необично, љутито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чич |
кренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пр |
р.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна |
тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} Им |
/> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и |
стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове гране, к |
е уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе |
и он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, д |
једном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...{S} Као му |
адост!«...</p> <p>Али у место револвера падоше на писареве образе две сухе коштуњаве руке са ош |
да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв |
ш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезати... |
у ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматрач опазиће из очију му праву сањалачку ду |
жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као |
ло озбиљна болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женска нега...{S} Може бити свашта... одговори |
ана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што |
њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком на |
неколико речи.</p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, рече она у |
њему...{S} Следи се од страха, и стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њихови одн |
82" /> <p>Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непр |
рају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема в |
усуканим црним брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али ка |
да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки покрет, не осећајући ништа и не мислећи н |
у своју руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа својим великим очима.{S} Уснице јој се |
ка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и |
рстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и прошћавајте.. |
звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу преко наслона, глава јој зат |
олу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или весе |
е учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... чекате учитеља?...{ |
дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учит |
бузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је овде питање о см |
е и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — цела св |
ан да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу ст |
и разговори, али Љубица обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њег |
зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са |
гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и крстила се побожно, онако женски: знај |
ло, и сад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У основној шкопи, пред испит, само са |
његовој, тим чудним причама...</p> <p>— Пазите само, наставља он, гледајући је живо, севајући в |
разлеже песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...{S}" Деца поискакаше из клупа као јарићи, |
аве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак само уздахне и снуждено обори главу, осећајући немо |
S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нека снажна стру |
јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се породи страшна, нечувена мржња пре |
а...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло |
јој лице морали набавити сви демони из пакла!...</p> <p>Млада, лепих црних очију, танких повиј |
раширених очију и бледа лица...{S} Нека паклена одлучност севаше у тим широко отвореним, велики |
и...{S} Први тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну |
читељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који |
лајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где |
е знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге пакости, нема сумње, настави Веља, избегавајући одговор |
<p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бој |
чуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Б |
фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти паксијана како ми опорочава моју очигледну наставу, нас |
S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!...{S} И ти је опе |
е!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад. |
некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст.{S} После је наступила одвратност према |
:id="SRP18993_C15"> <head>XV.</head> <p>Пала влада! захори се по варошима и паланкама, па лаган |
грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} Паланачки речник је за овакве разговоре веома богат, те |
<p>Пала влада! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} |
ази сокаком... звиждуће и маше одељаном палицом...{S} Одједном је завитла и удари о крушкову гр |
ок не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати крушкову грану, нема ли још к |
ко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време |
ути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За |
разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div> <pb n="116" /> <di |
задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb n="187 |
родно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околности, |
се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, к |
е прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та он |
гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена прем |
га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора само о томе мислити...{S} И он, обучен и |
Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свем |
н.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже |
издаље добацивати похвале њеној лепоти, памети, лепом положају који заузима...{S} Љубица, коју |
p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из главе...{S} Гојко |
неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... рече она иронично, не прикрив |
них снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна!... слободна!... |
S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређашњи разговор, размисли се о неким изр |
м погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мислио да јој се |
кох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не д |
девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешт |
у истини свршено, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и ле |
аше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствари унапред предвиђа.</p> <p |
савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S |
о, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче |
од за јело?...</p> <p>Опет ћутање...{S} Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на пр |
гледа, нити се осврте, ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свак |
знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћату и па |
мири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«...</p> <p>При крај |
Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</p> |
аљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, не |
!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско м |
p> <p>— Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му место пред коњем.</p> <p>— |
25" /> <p>— Шта је, рођаче? запита Веља пандура, који стајаше пред степеницама, држећи коња за |
другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан народ... хоће да напл |
иво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду.</p> <p |
орише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Изиђош |
ше га у судницу.{S} Тамо, са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове |
> <p>Гојко исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, не читајући га, |
ојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујући Гојку ме |
ашу и зову...</p> <p>Разлеже се очајан, панички, самртнички врисак и одјекну далеко потесом кро |
, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са црним широким пругама озго на ниж |
о и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сневао најсрећни |
и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прек |
поџевељаше...{S} Море, ова наша хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Го |
} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну квартирину...{S} Уд |
азао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за ову го |
ислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и |
ачи: те чекај испит, те бар полугодишњи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да |
рата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и ста |
S} Ови двоје нису примили квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обори главу нерасположено, као кривац |
ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрза обрадован учите |
тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно гази |
мулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.< |
} Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишљала о последњим догађаји |
веде до врата Гојкове учионице и показа парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Мини |
одговори Цветко прекорно, ломећи велика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледа |
ра просвете, па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву ис |
ојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало ј |
је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</p> <p>— Шта си радио?! викну пренеражена Љ |
ољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово |
лом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим бе |
осе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине ко |
у се <pb n="28" /> разлеже песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...{S}" Деца поискакаше и |
се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} На послед |
дник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти.{S} Ја претрнух од страха.... одједном се следих, |
че натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветни |
<pb n="177" /> она страда!...{S} И она пати!...{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?.. |
а је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{S} |
у мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А |
веде се разговор о учитељима, о њиховим патњама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у ме |
јко устаде туробан; чим се сети синоћње патње, намршти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љуб |
" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, према скоковима коњ |
е.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости... ничега, нич |
тву и одмори се од оноликога страдања и патњи, што их претури за годину дана...{S} Он никада ни |
лима, са лицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, у |
ом свију мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p> <pb n="183" /> <p>При и |
е, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стр |
напољу се <pb n="28" /> разлеже песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...{S}" Деца поискак |
е песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...{S}" Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се |
м се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге жив |
, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека свастика порасте.</p> <p>Кад сутра |
08" /> <p>Прогнаше деца чопор говеда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина трепери према с |
а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве |
и неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се. |
еста на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима... она осети да |
љубав, она права љубав, што је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж |
ог школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има, одговара поп, обарају |
ви радите веронауку, познавање природе, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ств |
ут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на ст |
обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, иному звјезди... как |
наредише у једном крају.{S} За певницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и одговараху на |
цркву и наредише у једном крају.{S} За певницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и одго |
тина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> |
воје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати неку песмицу.</p> <p>Пред школом се зачу разг |
p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета?</p> <pb n="138" |
{S} Колицна је моја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати.</p> <p>— Стаће... |
и деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то |
з инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђаке...< |
га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети |
р, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојк |
иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" /> осврћући се на чов |
онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован... ваздан тако!...</p> <p>Љубица не запита |
аљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{S} Иљад |
...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос... |
Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«...</p> <p>Лете, лете, мења |
те се око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као |
ина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца носе з |
Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они испод крушке пос |
>— Хехе... јесмо ли се наместили?...{S} Пера Илић, писар овог среза и платодавац учитељски...{S |
изређали и наступиле разне промене.{S} Пера је већ затворен; комисија, која му је одређена за |
главом и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и по |
и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, п |
на плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p |
во гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и опет се издиж |
p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бит |
бља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући камџијом по својим дугим чизмама. |
.. тихо као сенка...{S} Расклањај руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно, л |
рече да иде из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле |
а се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољством и чак неком важношћу удар |
учитеље и једну учитељицу.{S} Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да |
n="45" /> <p>— Хе, братићу, па господин Пера... знам га.</p> <p>— Питам те онако... какав је чо |
блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S} Часком, вели |
од кад је почео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек онома |
ој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, посматрајући замишљена |
да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни |
онога... молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не |
акалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— За |
смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосмислене одговоре, разуме се све у шали, но тек |
и, уђе жандарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се о |
, дакле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник |
м изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе пох |
и се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... још, још...{S} Даље се не сме, већ |
аше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних |
у главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? з |
} Он вришти, кука...{S} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске породице!... |
S} Веља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, |
за.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. <pb |
ређашњега писара овога среза, господина Перу... и председник опет запе, као да му се тешко сети |
У осталом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа руком на |
дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка пог |
њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...{S}" Деца |
се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно |
и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на |
</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до са |
асмеја се весело и стаде певуцкати неку песмицу.</p> <p>Пред школом се зачу разговор; поред про |
весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима... о |
и, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је |
оностаса.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму, па све <pb n="72" /> сеца гласом, узвикујући на |
залегла љубав, она права љубав, што је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и он |
па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапт |
Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погле |
> <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од |
ашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему |
Скамије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламитала...{S} Љуби |
ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад ј |
иде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне он |
ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— Па... требало би... рече он, смешећи с |
ле године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан одгов |
му би одједном!...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљ |
а с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се |
е капетану.{S} Комисија!{S} Дајте овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључев |
децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та необична школска |
представи јој се учтиво.</p> <p>— Лаза Петровић, овдашњи учитељ.</p> <p>Она промуца нешто у од |
} И ја сам овде постављена...{S} Љубица Петровићева.</p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! викну не |
са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен |
ав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копати злато и све |
ом малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> |
а свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступише у д |
, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p>— Наш друг... |
ће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај се... н |
ше за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бут |
аке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одборник. |
сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога мл |
где виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо ги |
це...</p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко бе |
{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, поведе |
и, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</p> <pb n="204" /> <p>Љубици смрче пре |
важном, плаховитом срџбом.</p> <p>— Ха, пијанице једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну о |
акше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, |
х сјајних и суманутих очију, које пију, пију... и успављују...</p> <p>— Како?...{S} А што?!... |
од оних сјајних и суманутих очију, које пију, пију... и успављују...</p> <p>— Како?...{S} А што |
реб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећајем, стаде се |
<p>Јест они су...{S} По столу разбацане пилеће оглодане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у н |
кад осети опасност, па скупља око себе пилиће.</p> <p>Љубица погледа за његовим очима, па виде |
а се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре |
, прекида јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p |
наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћом може да створи овакав живот... гле как |
рчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и спотичући се, дође до свога стан |
га напред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити т |
ени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па |
оља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, да |
брте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, показујући прстом на Гојков потпис. |
и.</p> <pb n="104" /> <p>— Ја... ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим о |
ица отпуштена.{S} После овог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као поч |
је...</p> <p>Кад остадоше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и |
ом.</p> <p>Пролазећи ходником школским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, |
јесмо ли се наместили?...{S} Пера Илић, писар овог среза и платодавац учитељски...{S} Хм.. да.. |
одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико д |
тоше њене руке у косу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се |
о...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чу |
та ћемо?...</p> <p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парч |
а лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к сто |
Трже је из тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она се обрадова његову |
м.</p> <p>Љубица плану и намршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права |
добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава, али о премештају не рече ниш |
ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђ |
/> <p>После пређе разговор на плату.{S} Писар с неком нарочитом интонацијом исприча, како се пл |
грчевито одскачу; погледа на двориште — писар натмуренији од густих облака, корача нервозно и п |
оцену гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.{S} Он се |
ољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из |
врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин учит |
е за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли |
ђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Уме |
рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и з |
ата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p> |
е... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и опет се издиже кам |
S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући камџијом по својим дугим чизмама.{S} Р |
да иде из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извес |
јко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, посматрајући замишљена Гојк |
ш јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе |
горевањем...</p> <p>После два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни |
Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љубичину ч |
ечи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он плану гневом и узвикну |
а одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре |
с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу финих ш |
ица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, < |
удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богоса |
и.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Го |
омути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка угледа отво |
спао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу |
адања...</p> <p>— Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, па изволите т |
а радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмако |
p>— Шта ћемо са школским прирезом? рече писар мало тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и набав |
ад.</p> <p>— Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Забора |
макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити...{S} Ово се |
подина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, п |
<p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити |
каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке!. |
пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар постајаху интимнији, у толико се Гојко све више с |
апе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који |
али... или смо се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</ |
> <p>— Кажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати |
аху гости.</p> <p>У двориште уђе срески писар у новој полицијској униформи, која тек беше пропи |
пустите овако занимљив призор! одговори писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојк |
о, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити нове пријатеље јелом и пићем.</p |
те један акт из Министарства, проговори писар службеним полицијским тоном, па онда, као са свој |
она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за ова |
дговарати...</p> <p>— Коме?... прихвати писар.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде п |
изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чиче, машући својом плет |
p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар?</p> <pb n="45" /> <p>— Хе, братићу, па господин |
тва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни мислил |
и, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и так |
ати кроз прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудно на ј |
{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу писар отпочео напад, по свима правилима донжуанске такт |
еш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— Заборавих... промрмља збуњен Гојко, кре |
} Ја зле напасти, мајко моја!...</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и |
не пуца... шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али ж |
а се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућућ |
а руке и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче, преплашен, збуњен, изненађен, подиже з |
па онда њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се прену: види да овако неће никад бити краја ска |
о да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако |
од њенога веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар се одједном промени у лицу; види се да се спрема |
ри врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота св |
о, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку |
тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али позна |
Ради, не знам што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше из |
би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано погледаше ћату, док се ова |
ене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо к |
се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу |
и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога среза, господина Перу... и председник опет |
и.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог |
у, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, |
ј посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се опет н |
е упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онак |
тану.{S} Комисија!{S} Дајте овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{ |
ак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа ц |
предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исп |
та је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред |
ање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више је окрвављен |
столице у хлад па се измаче, гледајући писара онако исто необично, најежено, као и Гојко.</p> |
озор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао |
} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. <pb n="15 |
и из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу о |
ом у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p> <p>»Не, не... то не |
RP18993_C12"> <head>XII.</head> <p>Прва писарева похода по том не учини на Љубицу такав утисак |
ћ ухватила на себи два значајна погледа писарева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањ |
пе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p> <p>Гојко погледа преко свију лица, а беш |
{S} Само му унезверене очи прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му |
/> <p>Љубица се све више навикаваше на писареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични доста |
</p> <p>Али у место револвера падоше на писареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим нокти |
поче зепсти, као оно после прве походе писареве; нерасположење и сумор овладаше њоме.{S} Али о |
ем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писареве, он опази да председник диже десну руку и даје |
гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дођ |
зговор, у ком би се морало поменути име писарево.</p> <p>— А новости... већ онако...{S} Прича с |
едно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писареву... онога, његову жену ти познајеш?</p> <p>— Зн |
деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и |
орен инат, надајући се на моћну заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубич |
на.{S} Она се нервозно диже и рукова са писарем, правдајући се узгред: </p> <p>— Ах, извините, |
чито је пренерази свршетак разговора са писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега. |
а га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан |
њен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да |
па им исприча свој јутрошњи разговор с писарем, изостављајући наравно све оно, што није потреб |
pb n="115" /> врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Свр |
се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка угледа отворену кутију са гривном, дочепа је, с |
> <p>Љубица се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, |
, спремајући се да изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у ходник, она настави:</p> < |
гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, погледајући лукаво, испод очију, на Гојка.</p> |
рамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен |
ложење према свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Како је само учтив, пр |
Министар полиције, али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја правда!«... |
а би је задовољила, прича јој понешто о писару, избегавајући <pb n="99" /> многе ствари а понеш |
ца је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, ил |
радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у |
ђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: |
а.{S} Радио је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{S} Љуб |
<p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га ника |
ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, загушеним гласом, отварајући очи све више и г |
а о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али |
мљивих ствари...{S} До сад се редовно у писмима извештавала о стоци, о суседима и вршњакињама, |
а вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати о |
.</p> <p>После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писареву... онога, њ |
</p> <p>»Шта ово... ко се повратио?«... пита он, отварајући врата на соби...</p> <p>Пламичак ло |
ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси об |
е!...</p> <pb n="97" /> <p>— Куда ћемо? пита она, стежући његове ледене руке и гледајући га они |
т махне главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити н |
21" /> <p>— Рачунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му обја |
удом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко. |
о?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S |
еше сувише службено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица му |
} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеј |
и најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју |
е момче као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију. |
м.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! о |
гледа преплашено, зачуђено, унезверено, питајући се у себи: како то одједанпут улети беда у њен |
а у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к |
ња и прекора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мат |
ла својој пређашњој бојазни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од ме |
, па господин Пера... знам га.</p> <p>— Питам те онако... какав је човек?{S} Он нешто много пре |
ад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... д |
} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече |
и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е |
ледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — капет |
га свога.{S} Отац јој одговараше на сва питања, али оним истим својим изразима, с којима се пог |
уку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама питања и прекора управи она оцу, говорећи и питајући бр |
пут, само да не мора одговарати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има н |
ји <pb n="83" /> тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеанд |
лашена Гојка и ћата му стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »опорочавање власти«.</p> <p> |
учитељица!...{S} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зави |
} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не м |
у.{S} Какав испит, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се променило у |
еља, избегавајући одговорити на Гојково питање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти с |
нице, намрштен, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих двоје сами.{S} |
оше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово к |
— Зашто... зашто?!... одјекиваше очајно питање стоти пут по празној соби, сливајући се са горки |
очима, тражећи одговора на ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снаж |
пита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Питајте Г |
p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај гледаше само како се д |
одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима из рачуна, али њему не покварише одличну оцену |
р је тема стајала у вези са најбитнијим питањима из школскога рада.{S} Велика већина учитеља уз |
муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} После настаде објашњење и разговор.</p> <p |
прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче сам почео, одговара он наивно. — |
м смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да ми |
овор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb n="1 |
p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не |
је све равница, нема планина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она |
редметом своје љубави.</p> <p>— Зар још питаш?...{S} У цркву... венчање...</p> <p>— Како ћу? не |
чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се питаше: откуд то?...{S} Како може бити!...{S} Зашто?... |
па стаде нудити нове пријатеље јелом и пићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви |
о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n="83" /> тамо учи г |
ра и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му |
тако некако испало, како се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је |
ако не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема |
чали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, као сен |
вор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да |
а, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце?...{S} Знам, знам, дик |
оре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама бе |
ко... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?.. |
навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљеном ме |
ини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало затуба |
се не опажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па необично светлуцају испод меснатих капа |
и и виси осветљен свод чистога небесног плаветнила...</p> <p>Идући у школу изјутра, Љубица заст |
о...{S} Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи...{S} П |
иљан, оштар поглед; само из оних јасних плавих очију сија љубав и доброта...{S} Така му је нара |
рво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се приковаше уз то чис |
јан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зраци...</p> <p>Гојко се откот |
ан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, |
А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суманут |
једном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весе |
и.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћутање...{S} Неко се |
ши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вра |
уди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тихо ле |
а груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љубави...{S} Тако некако дођош |
е и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу главу |
а душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред распећем, и учитељева херувика са онаким |
и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећем на врху ико |
он, отварајући врата на соби...</p> <p>Пламичак лојанице слабо осветљава малу чисту собицу, ба |
очи гледају... гледају преко уздрктала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ен |
о у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред |
пред њиховим очима, нек <pb n="197" /> плане ватра, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек п |
леда, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, п |
али при најмањој неповољности, она ипак плане и испољи јасно своју простачку грубост.</p> <p>— |
нам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема планина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш |
ати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек!... о |
ордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који |
ече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу ва |
небесни, видите у густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сн |
p>Путује потесом, шумом, прелази бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од |
се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па н |
таде опет ходати, премишљајући о разним плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се ве |
и су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се одлучно крену. — Хајдемо!</p> |
.{S} Најзад победи женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одл |
итељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овд |
..</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па плану својом одважном, плаховитом срџбом.</p> <p>— Ха, |
инути се о светињи школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге |
му се језик тако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата |
овим фамилијарним тоном.</p> <p>Љубица плану и намршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати |
на, које почеше стезати...{S} Ватра јој плану из груди; струје многобројне, муњевите јурнуше јо |
шта је писар спремио оним друговима, он плану гневом и узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле и |
хватао пухор по живој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац?... |
у Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагали снопље...</p> <p>Љубица се разговара |
ај израз, који му одједном постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одговараше потпун |
...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујт |
оставу...{S} Да, му закука једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не бри |
нарочитом интонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају п |
к, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо дан |
мене то није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Б |
а је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А кварт |
се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица стајаше |
, украсу, шта ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у ср |
атан часовник... двадесет дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} |
стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озид |
јер сам летос благовао...{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шт |
<p>— И ово је, знам, ваше масло!...{S} Платићете!... рече она, па се огрте и оде преко дворишт |
ца, ковчег са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба и пок |
икује он у себи, сагињући се да потпише платни списак.</p> <p>Узевши новац, он се полако упути |
ли?...{S} Пера Илић, писар овог среза и платодавац учитељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у |
.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне признанице |
ен... премештен (камо среће!)... кажњен платом... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посл |
д ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p |
недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} |
pb n="44" /> <p>После пређе разговор на плату.{S} Писар с неком нарочитом интонацијом исприча, |
м безјацима!...{S} Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ниш |
госпођице, већ четири месеца не примате плату?{S} Потписали сте списак само за оно мало дана у |
н, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем |
чи да добро прочасти Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је млада, шт |
а то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...{S} Затим се веш |
и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођет |
рече писар улазећи, да вам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зове вас председник ком |
о сад... ви сте примили своју заслужену плату од државе...{S} Још да наредимо само са општином. |
у-пословним тоном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш |
одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо |
цањем, како то може само њена страсна и плаховита природа...{S} Она први пут осети у себи ово с |
обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична и јака узбуђења, |
уже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} |
е ћатин глас, па плану својом одважном, плаховитом срџбом.</p> <p>— Ха, пијанице једна, ти ли с |
још онога кобног вечера, вођена својом плаховитом нарављу, учинила какво зло или себи или друг |
му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче једина потпора; |
таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину |
а; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде, слатки братићу... |
убица, која се веома узбуни од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица за тебе моли, одго |
Погледа у учионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одскачу; погледа на двориште — пис |
/p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде приби |
А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у школу. |
све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p>Вратни |
једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мр |
кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно по |
унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n=" |
преко собе.</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!. |
ним злом, убијена!...{S} У школу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на |
е јурити по школи, чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гн |
ли мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слободнији о |
<p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p |
уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога |
н јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n="52" /> |
шта, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, ка |
лутног страха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој с |
ди како је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он |
ого он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су дец |
се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта ј |
зрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави сам |
пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да ра |
но, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву досаду, прези |
еражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа н |
јгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </ |
ут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери |
ан се измаче испод њене руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се намршти и грубо |
ада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јач |
ео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!...{S} Чело о |
о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.< |
се њеном неумешноћу и смејући се њеној плашњи у службеним пословима.{S} Разговор постајаше све |
шила, по дворишту израсло трње и коров; плетар, у који је затварана једина коза шута, јамачно ј |
ељом — шареницама и губером; сто, једна плетена столица, ковчег са рубинама, на прозору беле пл |
ђе поред уплашенога чиче, машући својом плетеном камџијом.</p> <p>Пролазећи ходником школским, |
одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... посл |
ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...< |
ва по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} |
ијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом.</p> <p>Г |
влачи... црно, густо?...{S} Иде, иде... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да ниј |
т, не сметају младости да <pb n="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем. |
шаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко небеснога свода.{S} Оштар, хладан |
есело, као човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} Смешкају му се уста, глади т |
едном застаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засија скупоцен |
иком и не узме право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву топлоту осети у њеној руци, како с |
азити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и х |
човека, који се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди |
што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратница... није никад до сад одлазио у ње |
кроз село.{S} Кад беше поред познатога плота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко |
оше на неком човеку, који се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а |
ушкову грану, која се пресамитила преко плота.{S} Паде неколико жутих, зрелих крушака... једна |
и се ништа, али он полако, пипајући око плотова и спотичући се, дође до свога стана, који беше |
ћемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— Старци о |
аздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.{S |
руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједн |
њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежност |
осећаје, који се наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску преданост.{S} Женска душа не траж |
само се пожали да јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осети како се на њега сруши |
од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове гране, која се преса |
и, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} Паланачки |
, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене рук |
а измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...{S} Сокак се раскаља |
о крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави потоци из неба...</p> <p |
стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецањ |
уморно један путник.{S} Још из далека, по целој његовој фигури, познаћете да је то нешто необи |
ољства.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; плетар, у који је зат |
ружила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси, села и шуме, и |
стрица. </p> <p>— Боса!... узвикну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?...</p |
<p>Међутим на пољу писар отпочео напад, по свима правилима донжуанске тактике.{S} Најпре се већ |
их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа како јој |
нешто меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи |
} Задахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вод |
неку књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху |
цу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком |
<p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— |
учитеља своје деце... нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слобода!...</ |
а, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситн |
;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју уп |
умом, што се поносно издигао над косом, по којој се пружило село.{S} Набраше зрелих, сочних, на |
па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то не разу |
чима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отво |
у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{ |
ви пређашњим животом, да се избегавају, по цену живота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко |
ади око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку службе, другови се упознаше.{S} Месни учите |
евима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине |
е у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа с |
p> <p>Сунце је село, навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, прон |
а се разговараше, али се чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у дру |
видео, господине?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Мо |
ајко има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад |
мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схватило добро целу мајсторију и одговара п |
. одите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа дру |
бљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које |
итељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу |
Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десе |
лу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По целом небесном своду навучен је суморан покривач заг |
му игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног кревета разбацани јастуци, |
један прозор.</p> <p>Јест они су...{S} По столу разбацане пилеће оглодане кости, коре и мрве о |
шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене по |
занесен, гневан, са стотину осећаја.{S} По уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду |
>I.</head> <p>Прижегло јесење сунце.{S} По брезама, што су крај пута отомбољиле своје танке и н |
едајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, пређе преко дв |
, натмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ва |
чи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху ка |
, очи гледају невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, која |
, чича једнако објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</ |
но замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприро |
дне, сви га презиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико |
> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само |
то... била несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из |
аги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод |
} Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главо |
ли и показа велики светао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учин |
pb n="106" /> више не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједно |
ом стаде гледати свесније...{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже |
собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{ |
је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> она страд |
ead>XII.</head> <p>Прва писарева похода по том не учини на Љубицу такав утисак као последња.{S} |
госав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} |
е уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они устумарају сваки час у Београ |
шину је некаква оштра, убиствена струја по срцу, и она се поведе...{S} Не, не... треба стајати, |
не, која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{ |
у као гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове суз |
ко је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује. |
себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско |
сар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S |
а ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим з |
морам слушати; није вајде.{S} Сваки има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него |
ост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна смеха. </p> <p>— Наша, братићу, одго |
ижни, погнули главе, па само махну њима по некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају |
весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овд |
потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко д |
излозима и остајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана |
ле, ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад |
шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осв |
о изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, |
муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, по |
тени погледи, и ова најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашна сеоска деца...{S} И кмет |
се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само!...</p> <p>Посед |
велика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а н |
{S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очим |
{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио |
а због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А квартирина?</p> <p>— Нисам још ни |
»Дакле, то је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме страшно!... није баш тако обично, како |
атим чича Стојан стаде да позива једног по једног родитеља унутра.{S} Уђе један сед старац, пог |
аност: баба Смиљка непрестано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико часова код Љ |
него му одговори онако, гледајући некуд по зиду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} |
вот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлости!...{S} Здраво |
спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону н |
рњике, или се зелене подотављене ливаде по сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве |
какуташе весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред оч |
два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже председ |
ћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе посл |
пуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нар |
о, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и свима показује некакву гривну, шта ли. |
су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живе |
да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом...< |
се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се. |
радинама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене |
екну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и бл |
нити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би |
о у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и преврташе своје старе, непретурене, мисли.. |
прави лом.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред |
кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити |
е зачу разговор; поред прозора промакне по неки старији ђак.{S} Људи почеше долазити.</p> <p>По |
едала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, прен |
и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној з |
ости, пристане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним |
<p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговоривши још неколико речи, руковаше и раст |
на босиљка... мирис од њега простире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S |
их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом |
егнута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршт |
ead>XV.</head> <p>Пала влада! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога глас |
он је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве ча |
но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна топли |
ре кроз густе облаке прашине, што су се по негде подигли, па се према сунцу преливају и светле |
те.</p> <p>И Љубица проведе своје госте по целој кући, исприча им све што је знала о првој жени |
усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зраци...</p> <p>Гојко се от |
овакву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујни као шипарица од четрнаест година, па долети у |
у, па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман |
мало упознаше и зближише, па онда поче по издаље добацивати похвале њеној лепоти, памети, лепо |
јајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му |
>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! |
ед, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад углед |
акви осећаји, само мутан поглед блуђаше по далеку недогледу, показујући јасно да је душа успава |
а прозор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му по |
ижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Помаже ви Б |
више обузимаше женска сујета, попушташе по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштат |
ам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. </p> <p>— М |
еја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{S} Т |
нчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па сам |
леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примич |
те ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш |
ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже |
и се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али |
Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрм |
ош нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома сла |
ћа промена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљај |
себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака. |
от, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а |
из Учитељске Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко |
еном уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли?...</p> <pb n="149" /> <p>Она |
S} Љубица све више светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопачке...{S} Љубица се мршти, |
о није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави најразноврсније мисли, само је Љубица јасно ув |
хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће |
приметним руменилом, које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, |
и, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики... |
немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гој |
ит добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор...{S} Обукох се, оденух се, стек |
мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или наслагани један на други...{S} Ено и чаши |
држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S} |
отиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их |
није место.{S} Само тихи, лагани уздаси по кад што одају његово немо присуство.{S} А око њега с |
укла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди |
ши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да |
са влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као |
ти у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хладноће.{S} Стојан му са |
уком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујући неку нову и важну мисао.{S} Прођ |
и мекши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p> |
од овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних |
ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча, онако необучен, у школу |
је се хранила.{S} Глава стаде прелетати по соби, прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је |
е се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’натема је!.. о часни ј |
е очекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту.</p> <p>— Овде, одговори Гојко, мрштећи се. |
га гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њ |
несе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки сребрнаст облачак, пронесе се тихо, нечујно, пр |
ко лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, п |
стране морадоше попустити и проговорити по неку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из |
а за главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој б |
S} У последње време писар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога во |
ко му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који онако испод покривача испаде и прескоч |
ош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, пристане уз кметовске шале, па с |
>— Шта је? запита он преплашено, трчећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту |
прибираше и спремаше за разговор, идући по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио |
о наместила! рече јој сестра, гледајући по стварима и намештају, распоређеном по соби.</p> <p>— |
це често набираху устанца, пропраћајући по неке изразе шаљивим напоменама.</p> <p>— Е брате, ба |
... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста |
поред ње, суморна и брижна лица, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи с |
а, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и д |
ати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само |
9" /> <p>Љубица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она |
трује многобројне, муњевите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично, он |
ца поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо |
е дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види |
{S} И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, само нека све прође у тишини...</p> |
владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећ |
а се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта |
с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уо |
па мери очима сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но углед |
и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подру |
ју господства, у положају од кога и сам по мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Деца изнеше столи |
S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња, и |
и му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља т |
мо стоји Пера писар, лупкајући камџијом по својим дугим чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који до |
о наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је ми |
ашено, трчећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> |
а се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште, |
онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p |
говор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смел |
и по стварима и намештају, распоређеном по соби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да, видите.</p> |
е по кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве часове, па опет легао и мислио...{S} И н |
неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напоље, р |
ри директору шамар...{S} Није га познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да г |
Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тума |
ива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како ст |
дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче |
јадни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам |
ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одј |
на једној клупи, неколико сељака и мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено женско |
... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је сед |
на, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро |
бро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су ти жен |
ло, које се, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Ч |
што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и одједном прекиде |
е густи зрели воћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по некој ус |
} До сад се уписивало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из и |
тако изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. »Међутим има доста места где сами сељани |
су.{S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нових, тек да имају и први разред... па се |
> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из главе...{S} Гој |
Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, вра |
сточићу по читав час, или хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко.{S} Некакво вели |
вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> |
хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> <p>Љу |
да се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је нек |
о се чак расположио, па допуни разговор по неким својим сећањем.</p> <p>— Сећате ли се онога... |
буре живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим |
га заласка, прснула је ватрена светлост по том недогледном пространству и обојила га чудним, ра |
!... одјекиваше очајно питање стоти пут по празној соби, сливајући се са горким јецањем и тешки |
живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно место у срцу на |
х очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је на |
а са интересом овај разговор, који је у по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак рас |
одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и напослетк |
е на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке која с |
ло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута долазити к њему узалуд, али она, госпо |
Само осећа неку пријатну топлину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топл |
у пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Председник прво уписа свога сина |
; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита |
за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу уч |
е разгледати зреле шљиве и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— |
не густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз |
цу кући и стаде тако у највећем очајању по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђ |
Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} Нап |
е нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи |
д вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на |
она остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно по школи, кршећи руке и |
тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај... не да се рећи...< |
реподобио, па само трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи цел |
неким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{S} Неколико његових ђака приђоше к њему.</ |
"> <head>XXI.</head> <p>У трећем месецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Вл |
трећем месецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој |
p>Писар скочи и утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше излазити уморна деца, протежући се целом |
. ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Него тако... и |
седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у да |
зати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вр |
{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитопери |
да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела п |
о мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде |
ири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, преки |
ти...{S} Беше као мало дете!«...</p> <p>По испиту наступи још већа промена.{S} Влајко, залудан, |
, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или наслагани један на други...{S} Е |
Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници |
го... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући |
раду.{S} Неколико пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стез |
мртав!...{S} И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...{S |
а се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад |
вем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога света, који нам не да живети у миру |
чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу, где су проводили целе |
ли, па се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорство, она плану и стаде као да ће иза |
освету за сва тешка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али |
има.</p> <p>Гојко се насмеши задовољно, победоносно.{S} Распусти децу, па се и сам упути кроз с |
обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде шта о |
виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спа |
д белије, све око руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју |
же се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо в |
p>Љубица је пазила на децу и крстила се побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не |
па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштан |
живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени поп |
о, а летос јесам... често.{S} Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, ја |
огосава из све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратниц |
ата и приђе јој слободно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гле |
тра, убиствена струја по срцу, и она се поведе...{S} Не, не... треба стајати, треба издржати до |
пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз |
, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p> <p>Поведе се разговор о учитељима, о њиховим патњама; поме |
и кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном од |
лина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила |
испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се н |
речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, раш |
ројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разговору, а већ |
засебне тајне, договарају се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, чим <pb n="92 |
ње време, ступила у тако пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде премишљати: како би било |
анути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац?...{S} Младост је силна; она лако преноси све |
веће, и трава, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном з |
ли га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко о |
а једно окопано стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташ |
мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} О, дивна, шум |
рдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране.</p> <p>— Шта ћу, старост |
/p> <p>Млада, лепих црних очију, танких повијених обрва, нежна, чиста лица... неописана лепотиц |
Као на електрици!...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— Остао удова |
S} Јест, пољупци!... и слух се још више повинује раздраженој женској уобразиљи, па јој ствара т |
ђо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орловици пос |
дноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за ра |
мнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{ |
} Она се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, који би је могао мало расположити и у |
асови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотицом.< |
руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао |
азећи низ камене степенице, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, |
азли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледају |
обија или војачина.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, стојећи пред прља |
сец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад |
шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S |
му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово |
е, као болесник, коме се још није снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радил |
мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се повратио?«... пита он, отварајући врата на соби...</p> |
а свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«...{S} И тог тренутка постаде ј |
бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити д |
неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?...{ |
ћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или |
у и само једна усна малко... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још |
па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако доб |
брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет |
и јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично груну |
а секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из |
и њену меку <pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> <p> |
аздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче ваздуха...</p> <p>— Стојане!...{S} Стојане!... у |
>Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и повучен, избегаваше сваку прилику да се не сретне са њо |
деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје живо |
мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест баш туњавог...{S} Туњав сам, није вајде |
оним истим својим изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици с |
<p>— Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S} Она је погодил |
чалити.</p> <p>Отпоче се право вашарско погађање, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, о |
скреној, неизмерној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љ |
може припадати ономе, који је тако лако погазио ногама њене најсветлије осећаје, који се наруга |
Цветко прекорно, ломећи велика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене, |
чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке...</p> <p>Љубица побеже |
се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се око с |
меја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше ј |
аваше стању, које личи на врућицу...{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, запечене од ватре, а |
ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело ли |
м час десно час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је |
се жели што боље препоручити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас ок |
крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом као претећи.</p> <p>Љубицу одје |
касте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па необично светлуцају и |
бори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> <pb n="14" /> <p>— Видећете, настави она, у |
само обрће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p> |
осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему |
/p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па одговор |
ам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоског пи |
ога, горкога прекора.{S} Изређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживише, и нијед |
ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p> |
орено, очи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина |
јно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и |
д њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је |
још нешто, јамачно има...{S} Али један поглед на ове малишане довољан је да раскрави залеђено |
д год се макне, привиђаше овај прекоран поглед, који сажиже душу као огњем...</p> <p>Опет се от |
у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше по далеку недогледу, показујући јасно да |
погледом преко зидова, избегавајући њен поглед.</p> <p>— Баш си дивно наместила! рече јој сестр |
учитељу, он претходно скрену учитељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као с |
осле већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јасних плавих очију сија љубав и д |
рине шљива, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан. |
ући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино |
.</p> <p>Гојко се подиже испод прозора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше на неком ч |
.« Она се стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубок |
страшно...{S} Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неколико речи... па се одмаче |
школи нема.</p> <p>Писар се промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Г |
тоци из неба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на |
тресе од плача, леђа грчевито одскачу; погледа на двориште — писар натмуренији од густих облак |
} Одједном стаде гледати свесније...{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, |
бично звецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући к |
Гојко само трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грче |
клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> < |
он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано |
ири једним оком, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном државном контролом и д |
да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима |
нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори буда |
ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица га погледа са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много те |
оше ово неколико речи.</p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, реч |
могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мис |
мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани о |
слози, те изазиваху симпатију од првога погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друш |
часови... она се топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећал |
, необично.{S} Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно ју |
и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа, не страховати од изненадних догађаја... остави |
лом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и з |
део.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта.</p> <p>Љубица је сад прв |
на је већ ухватила на себи два значајна погледа писарева, па је одмах обузе она женска жудња за |
аробљена са овим јадником!«...{S} И она погледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна и бри |
у на сто, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одједном, као електрисана, рашири очи, а у њи |
гу никако да се одвоје од онога страшна погледа...{S} Само се вилице понекад затресу и опет се |
дседника и шали се са сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> |
о обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад. |
а скупља око себе пилиће.</p> <p>Љубица погледа за његовим очима, па видевши ко долази, намргод |
је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као д |
на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љубицу свакад пресече преко срца.{S} Она |
чи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско пород |
о као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.{S} Пандур га нај |
оворио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} Подиже о |
и друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на се |
ижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори уста и ка |
а, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, |
дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љубиц |
целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175" /> од |
о... па се одједном издиже на прстима и погледа на прозор.{S} Ништа... мати јој се сагла, нешто |
>— Јесте ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри та |
ити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно прелеташе погледом преко зид |
Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасв |
за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— |
ндур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп <pb n="119 |
а креће.{S} На последњем камену стаде и погледа пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесн |
изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на |
што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће судбине она |
{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, |
p> <pb n="182" /> <p>Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотр |
њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а |
де и намести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, братићу, умори ’в |
сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи.{S} Страшан ј |
љу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их |
и преврташе неку књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге |
оси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву не |
</p> <p>Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... |
ти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко |
зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, |
е страдати?... запита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узвереним очима, тражећи одг |
е лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли руча |
врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом в |
>Љубица поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требал |
девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре? |
и, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање и |
очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душ |
младожења.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са през |
бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збун |
очетку разумела.{S} Одједном се прену и погледа свесно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... запита она |
е у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално па промени разговор и узе веселији, љу |
се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај гледаше само како се деца унез |
Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Оз |
а, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена Гојка са оним простим искреним сауче |
вде станити стално — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.</p> <p>Љубица, изненађена овом |
руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа својим великим очима.{S} Уснице јој се трзаху г |
етити презимена писарева. </p> <p>Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Један н |
уги... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите мало к м |
ед, уз пут...</p> <p>Љубица га уплашено погледа.</p> <p>— Није ваљда баш тако свуда?...{S} То б |
мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је покварен, сваки хоћ |
Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Научила је она давно, |
се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себе, махну руком преко чела, па туробно од |
аве, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве п |
ати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и на |
ластије...{S} И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и о |
дносно лекова и неговања болесника, па, погледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу |
веравања изнесе пред Љубицу и одједном, погледавши у часовник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега |
нице и сматра то као поклон... рече он, погледавши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте |
и се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој:</p> <p>— Сад и |
н.{S} Како уђе, оде право болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опи |
ехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој гово |
погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет |
пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гој |
нтимнији.{S} Они се већ одавно значајно погледају, имају неке своје нарочите, тајне знаке и изр |
о. </p> <p>Љубица се осврташе, збуњена, погледајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту |
е те да изиђеш.</p> <p>Изиђоше обојица, погледајући се значајно.</p> <pb n="125" /> <p>— Шта је |
е!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајући узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, |
оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или друго штогод |
убомора, те се са осмехом обрте писару, погледајући лукаво, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А в |
а године.</p> <p>Љубица стајаше уз њих, погледајући у страну, и опет јој не измакоше оку презри |
весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учионице.{S} Чим п |
ас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој, Смиљка, изгледаше старија о |
а сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри лице врелим |
шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну он |
ни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како |
} Кад беше поред познатога плота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отв |
и се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, по |
/> махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једнога час другога госта...{S} Ништа!... |
који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме |
видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} Лице све крваво, косе разбарушене, поч |
од истине... ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, к |
чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, од куд се приближаваху гости.</p> < |
отера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о р |
ти.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше рад.{S} Љ |
ек.</p> <p>Писар за то време непрестано погледаше ћату, док се овај једва сети, па се одједном |
.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој мла |
она је већ опазила неке његове значајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али |
ну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, које јој упућиваху другарице њене, остале учит |
а, и његови кад страшљиви кад намрштени погледи, и ова најпре заплашена па по том ослобођена и |
могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прек |
отињске куће...{S} Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је ово?!...{S} |
.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко |
и погледа мајку, која брижно прелеташе погледом преко зидова, избегавајући њен поглед.</p> <p> |
pb n="171" /> уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који се топио у заносу љуба |
лу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, који јасно казује, да њена душа не учествује |
ку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом.{S} Образи јој сасвим упали међу вилице, јабуч |
ој гледа право у очи страшним, зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, н |
ди, камени под тим страшним самртничким погледом.{S} Узе јој се цело тело, не може ничим мрднут |
апетан се осмехну, очекујући радозналим погледом да Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у поче |
икну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати пали |
ојко се сусрете са њеним јасним светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио це |
неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом...</p> <p>Љубица осети да се одједном све у њо |
.. дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица само крену очима бесмислено, ту |
шан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево око себе.{S} Његов поглед к |
својој и гледаше је ватреним, значајним погледом.{S} И она гледаше њега весело и безазлено, с ј |
ог несташка и гледаше га строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље |
{S} А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозн |
она, гледајући неким светлим, необичним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој |
ене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом, којим обично гледају заљубљене шипарице, кад |
њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу читав бездан прекора, чуђења, сажаљења... беше |
, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, тужнога, очајнога, горког |
, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па чини му се |
да неко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господине Гојко... |
баш отегао целом ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потп |
је грех...</p> <p>Изговоривши то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својо |
S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} М |
ма.{S} Слушаоци изгледају веома брижни, погнули главе, па само махну њима по некад у страну, по |
сврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек по неки |
S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући се на зајед |
, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа су |
одигравајући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да је |
не ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чин |
дине.{S} Али свему има краја, па и овој погодби.{S} Наредише да учитељица прима дванаест динара |
да као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као изненади, зачуди, обузе |
са учитељицом за квартирину.{S} Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, |
, коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила се онако исто као и Љубица, само у јо |
дитеља унутра.{S} Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљаст |
{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима |
го на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном старицом, која се, ослањајући се на дугачак |
пресече ово љубавно гугутање!...{S} О, погрешила је... много је погрешила!...{S} Опет је обузи |
во у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешк |
тање!...{S} О, погрешила је... много је погрешила!...{S} Опет је обузима зима... све више је из |
бо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много... опростите на замерци... рече му |
лагано руке једну о другу. — Много сте погрешили, понови он, што сте веронауку оставили за мај |
ћ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо погрешили!... прошапта Љубица страшљиво, обрћући главу |
>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— Како?...{S} Напротив! то ти је дужно |
шао све како ми је речено, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море... за колику |
та се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, г |
а, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинити још неколико, можда |
се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>— |
— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте разумели.{S} Ја |
, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше полако, погурена и оборене главе, као болесник, коме се још ниј |
сама кварила његов изглед својим вечито погуреним леђима.</p> <pb n="7" /> <p>Гојко се сусрете |
м с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора...</p> <p |
о човек Министру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица се стресе, преблед |
и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под њима с |
/p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... |
се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте М |
тарим, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под њима само меко сено, покривено шареницом, па ипак б |
ело и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренил |
љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— Под крушком онде...{S} Гледала шта мој муж ради са... с |
наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирн |
у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се нош |
јама, те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним сводом, који се, и сам осветљен жар |
е, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му |
а, одједном постајеш господин, који има под својим туторством многе младе душе.{S} Груди се над |
вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешто ј |
у иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... |
писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и приву |
еома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и попа |
ај, молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури пр |
м, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јест они су...{S} По столу раз |
уче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{S} Једна соба беше освет |
глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу унезверено и нешто |
гледају човека право, но већином стоје под обореним капцима.{S} Цело лице му имађаше израз зап |
ен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.{S} Из потеса долеташе |
е у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно издигао над косом, по |
лозу да продуже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелен |
е, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121" /> нека нејасна маса...{S} Он прила |
она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничким погледом.{S} Узе јој се це |
рећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом навалом громовите буре живота, или се само на |
лојеђен на цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајним ударцима судбине, измучен и те |
мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко |
обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово |
/p> <pb n="100" /> <p>Склупчати се тако под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћу |
е огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} |
ујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, з |
Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да |
S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи један одборник.{S} Чудим се како |
ако једнога тако рећи свога чиновника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда |
, скомандова, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</p> <pb n="71 |
и, морали су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново г |
и још ради неуморно, прикупљајући разне податке, спремајући се да спроведе кривца суду.</p> <p> |
е се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, д |
ако оштрих речи.{S} Никад јој није тако подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охладнео према њо |
а збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право у очи, кад му т |
њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у |
е она полегла по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да п |
у те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...</p> <pb n="100" /> <p>Склупчати се тако под |
усте облаке прашине, што су се по негде подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љуб |
, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црве |
з прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудно на један пр |
на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо гово |
и <pb n="8" /> у једном собичку, што је подигнут у дворишту школском..{S} Пређашњи је учитељ, р |
ћу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте главе, весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, |
уштво...{S} А она, гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра руменило, <pb n="152 |
она позната страшна фигура.{S} Поносно подигнуте главе, власно и смело посматраше она посетиоц |
ну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као махнита...{S} Љубица, како |
час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <pb n="77" /> осећаји, која мало пре она с |
ширу на глави.{S} Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа |
> <p>— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љуб |
ном пребледе сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи. |
е измаче, преплашен, збуњен, изненађен, подиже зажарено лице, које одједном поче бледети, усне |
рже!...</p> <pb n="209" /> <p>Она зину, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама...{S} |
едајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренута |
е још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано го |
, јер мало пре то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} |
аљеној свећи и преврташе неку књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро.{S} Она једв |
ри друго, па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше з |
лени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљ |
није могла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, прав |
и.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да се ум |
о, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирит |
/> <p>На тако пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он с |
очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни |
кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, прогов |
да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S} Није |
отресит, прави младожења.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, |
сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа писара право у очи, али се овај |
еко од овога призора...</p> <p>Гојко се подиже испод прозора, погледа сумануто око себе и очи м |
амршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрте и |
ујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратнице на двор |
а...{S} Сад право из школе помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао |
/> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо.. |
Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам да вас неко |
драва и весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете...{S} Пробуди се и наставља на ја |
е жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздан |
бане, који га пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... |
заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозн |
р подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни п |
запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке п |
главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је уз |
јку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па о |
идиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке о |
се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће |
вано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа |
} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Можеш |
ма кад...{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и другу...{S} Прсти се заплели... не може да на |
том, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном светлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с каквим ј |
како су и јутрос разговарали.</p> <p>— Подне је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вр |
у да прича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у |
ј глави, читав хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред в |
ца се договорише да <pb n="20" /> после подне прегледају са кметом учионице и да саставе списак |
</p> <p>— Идите, децо, кући...{S} После подне раније...</p> <p>Кад остадоше сами у школи, писар |
ке ствари зимус...{S} Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, |
њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо. |
} Можемо... само раније...</p> <p>После подне иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ и учи |
а се згледаше и насмејаше.</p> <p>После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p |
огао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне, кад се разиђоше кметови и сељани, преместише га |
јанов:</p> <p>— Господин казао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је |
.{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради ч |
ди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то зна |
Остави ствари, па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа |
у.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно у подне.{S} Силазећи низ камене степенице, она се тако по |
!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије и поднесе му.</p> <p>— Хо, људи!... красота!...{S} Па ту |
парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и прошћавајте...{S} Ми |
жао врућицу.</p> <p>— Пре... председник пододбора...{S} Драгољуб Илић... изговори он оштро, зам |
p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже, зелене т |
е жуте пожњевене стрњике, или се зелене подотављене ливаде по сниским лукама, или се црне преор |
ено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет пр |
а пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не |
огледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као |
есто, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p> <p>— |
право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја |
ресом овај разговор, који је у по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак расположио, |
ше јој паде тешко, него се овај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро:</p> < |
осматраху Гојка иронично, не скривајући подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен, оборене г |
гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја |
адахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв... |
то меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи шир |
у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо |
и са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним поглед |
не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то п |
вратницама, али незнанко беше ближи па подупре леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ходи код бат |
каш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину...{S} Отвори очи, ак |
вредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитала његове |
ка порасте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер и зета са |
ласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сун |
...{S} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослободи с |
аци, па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у |
ла и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, оп |
е нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S |
а умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем.</p> <pb n="182" /> <p>Младић се осврте |
... говори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p> <pb n="195" /> <p>— Па знаш како ј |
срећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— |
једном обузе, па се одвоји од столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата |
ко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици |
S} Може бити свашта... одговори лекар и пође.</p> <p>— Како... неће ваљда умрети!?... викну она |
и, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред |
одлучно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са о |
ли се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједно, макар их не мрг |
глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p>Кад она |
Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се |
, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако м |
<pb n="2" /> путника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се |
оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широким рукаво |
<p>Одједном се обоје тргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао, па трепери својом нежно |
{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко с |
неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије ми |
слила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједном наиђе... о |
Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако прија |
краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене подотављене ливаде по |
дсече председник.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, па да сведе |
ти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, пр |
се већ почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето |
а, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> <pb n="147" /> <p>— Само нем |
ј згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p |
тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потесу...</p> <p>Одједном, на у |
глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера привремено само за тај мах, |
свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене |
еми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Г |
..</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раниј |
тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, |
Ускрса чланови Учитељског Удружења беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху |
дрско, и на Гојков учтив <pb n="40" /> поздрав једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, к |
ћ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад.</p> < |
.</p> <pb n="16" /> <p>— Помаже ви Бог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши се обема |
е зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</p> <p>— Она изве |
чека их једна слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме |
ржаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а м |
добро, добро... махну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> <div type="chapter |
је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем.</p> <p>— Добро |
као да су стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом стан |
равнодушна према свему.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> |
е...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас црк |
а и од саме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у |
прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи |
тко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређат |
претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо погрешили!... про |
p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ мн |
ом у школском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена |
своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једног родитеља унутра.{S} Уђе један с |
мах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се потписао, шапну В |
љи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, он се умир |
јка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште околишним разг |
плаши се.{S} Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше <pb n="132" /> |
да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или смо се негде виђали, настави писар, ну |
на...{S} Овако док ви радите веронауку, познавање природе, певање... у мају, за то време деца з |
учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S} Предавао је врло лепо, лако и жив |
о ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање ни намере.{S} Она им одговори пр |
и и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се осврта |
ратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за њо |
ој...{S} Ходи код бате...</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па плану својом одважном, плаховито |
ле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у прв |
цни, братићу, нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па |
} Нисам јој ништа издавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... одговор |
ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председника.</p> <p>— Пусти тога човека, нек ид |
Љубици.</p> <pb n="194" /> <p>Она одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не долази уз |
то лови сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слух |
се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, п |
во лице, а говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила је читати оваки израз на њему, |
а на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе |
а ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они устумарају сваки |
p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова н |
Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си ваљда? |
<p>— Писареву... онога, његову жену ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао. |
угови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољством и ча |
ри да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не ре |
вити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{ |
е ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ништа...{S} |
е на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели што боље препоручити.{S} Његов п |
Она му приђе слободно, као да су стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добро јутр |
.{S} Обукох се, оденух се, стекох многа познанства, која су ми ласкала, стадох се проводити вес |
ао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући уз гред, врло |
е...{S} Сећа се својих осећаја за време познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки светли дан |
ислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу |
реба да сам нај...најслободнији!«...{S} Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не зна |
што удари директору шамар...{S} Није га познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми |
а како изгледа оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, задовољства.{S} Кући |
ан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га |
ј је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели. |
="111" /> <p>— Разуме се, и своју тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро... махну он гла |
веног лукавства.{S} Са лица му бије она позната надувена тупост, која је својствена многим нешк |
лагано отварају и кроз њих пролази она позната страшна фигура.{S} Поносно подигнуте главе, вла |
..</p> <p>При крају причања отворише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових |
беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни х |
вори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако |
енила се много.{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, постао је кост |
, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо гимназију заједно...{S} Ви |
, сад је опет друкчије: много обичније, познатије, као да се сад тек јасно испољила свака црта |
тале учитељице.{S} Опази она и неколико познатих јој девојачких лица; то су јој другарице, стар |
а пријатна веселост у срцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с којим се код младежи |
же и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога плота, хтеде погледати у десно, али му се учи |
Још из далека, по целој његовој фигури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближ |
pb n="122" /> са Стојаном да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још |
радурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} О |
е још ништа ни казао, него све онако... поиздаље.{S} Час говори некакве одвећ необичне комплиме |
појави на вратницама, они испред школе поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихо |
Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледа |
ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући шта ради, дохвати њену меку <pb n="142" /> вр |
е, трава расте; пајо, пауне...{S}" Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозо |
соноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих, <pb n="64" /> поцепаних поњава, |
ив израз.</p> <p>Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из |
да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно с |
p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобичније појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ћ |
осврћући се на човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па их одједном нестане...{S} Све ћ |
орише <pb n="115" /> врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа. |
, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше |
вом јаду.</p> <p>Одједном се код Љубице појави нека одлучност на лицу; мати јој одлази и долази |
баџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, к |
о одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиздизаше главе |
не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчи |
Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно.{S} Већ се |
ав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне |
га« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са |
вори двориште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На ње |
{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на стол |
ој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише неки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези |
} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој |
ази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{S} Она стаде уз |
дмах опази, да нови колега целом својом појавом и држањем одговара њеним ранијим сновима.</p> < |
... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега пр |
табли.</p> <p>— То већ и онако морам... поједине округе, али опет не иде то тако... без целе ма |
о у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце с |
ео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се, то су најлепша сећања |
би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а |
о проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, много, стаде га |
а тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>» |
е хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, к |
и, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их научи.. |
на истина.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} Задахну г |
е, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... м |
едно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже се ч |
дмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко беше ближи па подупре л |
о лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>С |
муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да |
} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад о |
ини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како је раније опазила госте, па их сад ишчекуј |
Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} |
тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустр |
но од другога, старајући се обоје да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о школс |
ти само Љубицу, што се онако нетактична показа.{S} Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу |
.{S} Министров потпис...{S} И он доиста показа акт с потписом Министра просвете, па га онда поц |
да, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше полако, погурена |
их мука ни страдања...</p> <p>Љубица се показа на испиту необично пргава.{S} Како је радила пре |
испитано, у мислима проверено, и све се показа непоуздано, ништавно, лепо само као мисао, да те |
{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусретљив према ташти и свастици.{S} За |
р је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и а |
иду, право пред њеним очима, расветли и показа велики светао круг, из кога по том изиђе глава с |
подине, капетан нам вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би |
нешто промрмља, и више очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло о |
Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затв |
ица израчуна и написа признанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она |
а овом смелошћу, поцрвене, али не смеде показати знака љутње, да не увреди овако отресита госта |
ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи |
е лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица |
ваког дана очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо |
ст и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S} Чим се отворише <pb n="115" /> врата и на |
у, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... него онако низ длаку..{S} Лаж |
— Раструбила је по целом срезу и свима показује некакву гривну, шта ли... што је отела онда... |
о сасвим друкчији, достојанственији, па показује нешто једном дечку, који је сео у средини кола |
p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, показујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвен |
с с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, колико могаше |
у сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му место пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту |
тан поглед блуђаше по далеку недогледу, показујући јасно да је душа успавана, да је срце обузет |
зно погледа...{S} А оно није... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам |
и, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин извршити.{S} А оно |
лане ватра, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање!...{S} О, пог |
ји од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Го |
онски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и стаде с |
лете са питањима из рачуна, али њему не покварише одличну оцену, те тако он имађаше жалити само |
p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А ш |
поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... рече он, погледавши је радознало у лице.{S} А |
, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет |
штво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одједном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а по |
ао што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n="101" /> После се већ навикла, а у ви |
?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држећи да |
ласом, из кога звони најжуднија молба и покорност, полушаптати, замуцкујући:</p> <p>— Па немој, |
о.</p> <p>— Хо, људи!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у соб |
срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову |
ај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> <pb n |
...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да по |
итиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.{S} Она промоли главу, па најпре не разгледа |
едајући у страну.</p> <p>Напред настаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто |
ва, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје добро његов глас...{S} Шапућ |
о јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се |
ити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки покрет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Зг |
ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!.. |
е према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже...{S} Камџија фијук |
Радећи то, чича једнако објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи |
у.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{ |
<p>Влајко скочи, учини некакав нејасан покрет, па се одједном трже, прибра се...{S} Слеже раме |
е само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живота...{S} Стакло!... мртав |
и сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Одједном стаде гледати све |
робуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје свој |
тељ...{S} Онако исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи |
, неописана радост, она неким необичним покретом зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше |
на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, што су је |
и погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p>— Зна |
а себи, али се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} Старала се да више не мисли, до |
о трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121" /> нека нејасна маса...{ |
целом небесном своду навучен је суморан покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи о |
појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава за те ствар |
закључити по Стојану, који онако испод покривача испаде и прескочи све степенице иа вратима, п |
на, тражећи хране под овим густим белим покривачем.{S} Из потеса долеташе некакав необичан за с |
100" /> <p>Склупчати се тако под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, |
чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен белим као снег застирачем; на њему послужавник |
есе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка |
зебњу од тих непознатих, црним застором покривених дана, који јаком наступају...{S} Она се стре |
им губером.{S} Под њима само меко сено, покривено шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспат |
S}Синуло пролеће.{S} Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око на том |
глави му само једна црна мисао, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све... »Све |
а, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писарем.</p |
напослетку, завршујући ред, натмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра р |
ну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не |
хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око с |
учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само др |
ожи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ |
лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба...{S} |
жише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...{S} Једна младица, јамачно пр |
мо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим п |
шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори: |
нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањим председником, а и |
?... не презирете ме?... прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и |
она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и с |
на узглавље...</p> <p>Неко груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Н |
/p> <p>Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стег |
оловање у Београду.{S} Неколико пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо че |
ио да још летос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове год |
та би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размишљања...{S} Уђе и право за камџију. |
нај смео тако поступати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код ње |
морала...{S} О, тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешком муком стечену, давно |
кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз.</p> <p>Учитељ, спреман за ове појаве, |
4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се см |
ујући неку нову и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обу |
ад... некако тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђа |
и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажа |
ртију, па се врати унутра.</p> <p>После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> |
.{S} Људи почеше долазити.</p> <p>После пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уп |
очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било |
лозима и остајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и |
бог прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А квартирина?</p> <p>— Нисам још ништа |
ни лице, али кроз један тренут стаде га полагано обузимати срџба... </p> <p>— Каквој њиви?!... |
, али се сад све почиње мењати, наступа полагано некаква хладноћа, досада; свако се од њих све |
а Љубица и уздахну горко, извијајући се полагано из његових руку, којима је беше обавио и стега |
..{S} Шта ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу...</p |
весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу...{S} Колико се само ту преживело срећн |
ање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи...{S} |
, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и з |
види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако само... тихо као сенка...{S} Расклањај руком пер |
ио овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прстима...{S} Соба није закључана...{S} Ено |
пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, као сенка, притиште браву и гурну... врата се л |
знамо како се у скамијама идеалише.{S} Полако... биће времена да све видите и да се у свему ра |
— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је почетак тежак.</p> <p>— Али, молим |
цајци, жури Ђокић председника.</p> <p>— Полако, море, чекај...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао |
аш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, |
лу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им |
тешки магловити сумор, што дави, испија полако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва |
/> <p>Љубица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледа |
..{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно |
одиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад |
, кажем ти, одговори он, прибирајући се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту з |
атни списак.</p> <p>Узевши новац, он се полако упути оним необичним вратима, кроз која ће одмах |
</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} Кад год помене |
е показа, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше полако, погурена и оборене главе, као болесник, коме се |
и пролазе, а он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} Посл |
промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{ |
јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и спотичући се, дође до св |
окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«< |
а великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помисли он и п |
атнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли |
ку.</p> <p>Тако идући к селу претресаху полако добре стране свога новог друга и пријатеља.{S} О |
ви да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима својим д |
само како је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, да боље види |
и једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да |
Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а |
да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни коле |
ао неке... и ћата именова неке главније политичке раднике. — Њему сви рекоше да су то само тек |
крити.</p> <pb n="62" /> <p>После ручка полицајац одседе у разговору још читав час.{S} Ту се ра |
2" /> <p>Једнога хладног, туробног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до сте |
гово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, па ни прословити...{S} Тада Љу |
дно на један прозор од учионице.{S} Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гојко о |
из...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, треба за општину, рече он, па се осмехну лев |
е, не боји се никаква зла; јер није ово полицајац, него његов добар друг...{S} Он га може и у з |
зменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само гледа т |
id="SRP18993_C8"> <head>VIII.</head> <p>Полицајац веома учестао са својим походама.{S} Сваки др |
езаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> <p>— Полако, мор |
а црвена полицијска капа.{S} Увек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази уч |
n="174" /> наравно, где не долази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гос |
...{S} Само да се чувамо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећемо се мешати ни са учитељима. |
.{S} А ја постанем, на пример, Министар полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, о |
{S} Истина, сам он није постао Министар полиције, али што је мислио о писару, све се сад испуња |
ни му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа.{S} Увек су му полицајци били одвратни, |
Министарства, проговори писар службеним полицијским тоном, па онда, као са своје стране, настав |
погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско породичним тоном рече јој, прилазећи: </p> < |
<p>У двориште уђе срески писар у новој полицијској униформи, која тек беше прописана.{S} Нову |
аједно...{S} Ви после одосте некуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} |
ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... па седнем она |
.{S} И јесте ли видели како иде славно: половина већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо |
> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави он, рукујући се са Љубиц |
а, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока |
отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половине дворишта он проговори:</p> <p>— Кажем ја: није |
би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је није привлачило к |
опасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јес |
да мисли и не разумевајући потпуно свој положај.</p> <p>Одједном Гојко отвори очи и стаде махат |
заузе неки одсудан, само њој својствен положај ишчекивања.{S} После јој се учини веома незгодн |
ом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, који потпуно одговараше његовим најтајнијим ж |
ја имам рођену сестру, која је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде |
ати похвале њеној лепоти, памети, лепом положају који заузима...{S} Љубица, коју све више обузи |
да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и сам по мало зависи. </p> <pb n="41" |
ао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{S} Међу њима непрест |
се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</ |
убичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Ј |
ад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени?</p> <p>Гојко поцрвене |
S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положио практични испит, па гледам ко је срећнији од ме |
х, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он заста |
о је требало.{S} Све се то изврши неким полу-пословним тоном, као да издаје обичну плату, а њем |
његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је |
рате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе! |
же и одуговлачи: те чекај испит, те бар полугодишњи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме лепо с |
ући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или т |
о одвратан, тако досадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чуд |
И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, кад с |
са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз.</p> <p>Учитељ, спреман |
ротиња смо, госпођо, стаде кмет увијати полуиронично, смејући се у себи и чудећи се смелости ов |
нате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} |
ше, и она остаде на његовим грудима као полумртва, онесвесла...{S} Доцније, кад се мало прибра |
прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у |
је право...{S} Устане ћутећи, гледајући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све са неким ч |
} Колико је ту помешано милине са неком полусмешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: п |
једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</p> <p>— Није то; ш |
иронично, као што обично гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учит |
— Кажем ја, јекну она загушеним гласом, полушапатом. — Нико не може грешници опростити, сваки ј |
ога звони најжуднија молба и покорност, полушаптати, замуцкујући:</p> <p>— Па немој, болан, так |
величанствено носити преко равна српска поља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смед |
ире, пружила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси, села и шу |
и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и зани |
<p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је мисл |
се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели де |
а!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу писар отпочео напад, по свима правилима донжуанске |
расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном старицом, која се, |
Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама питањ |
аховито стегну, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави оч |
њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе |
рујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет |
тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љ |
т и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више повинује раздраженој жен |
па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју.</p> <p>Мајка, радосна, што јој дет |
ше дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете је |
да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ |
причала тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} После настаде објашњење и |
билази на раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања |
чито бира такву децу.{S} Обавештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука |
оби као дивљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Помаже ви Бог! поздрави се старац, скинувши капу и насл |
Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо! |
т и неваљалство из школе, а што старији помажу неваљалцима — њихов је грех...</p> <p>Изговоривш |
ега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S} Он изглед |
<p>Одједном на прозору, споља, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогаченим очима...{S} П |
чепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса, исцепа |
светао, топал.{S} Ћутање...{S} Неко се помаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и |
ричати догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писареве, он опази да председн |
е ли данас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, бра |
ла са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се ре |
ваше сваки разговор, у ком би се морало поменути име писарево.</p> <p>— А новости... већ онако. |
иво исприча готово све, што је се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени раније?{S} |
азговор о учитељима, о њиховим патњама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па с |
кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тих |
испод њега.{S} Осећа се задах прашине, помешан са сточним изметом.{S} Наједаред сокак се прегр |
ебеснога свода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу. |
погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са презирањем, заигра на њеним уснама.{S} Дохва |
своју нову дужност!;...{S} Колико је ту помешано милине са неком полусмешном збиљом и важношћу. |
о неколико пута, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност |
иски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слободније ђачиће; један се изма |
јући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање своје родбине.{S} Али се нешто мора |
је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и зб |
е тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће једно од нас двоје путовати«.</p |
>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено |
дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она пролазећи поред стола, за којим се врши упи |
вац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече му Ве |
тији израз на лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пође |
, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге посл |
оводити време у раду са малом децом!... помисли она. — Неумна, незгодна је та вечита борба са к |
рукчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда је ово претв |
ли?...</p> <p>— Теби, синко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то |
смелости овог девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може на |
олако, па ко зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи њ |
па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</ |
о устумарао пред својом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко |
виђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> <milestone unit="subSe |
о лепа и млада...{S} Сад право из школе помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи.{S} |
ову натмурену, згрчену фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом об |
разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти |
рећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће |
ица гледаше, пренеражена.{S} Није никад помислила, да ће то такав утисак учинити.{S} Мислила је |
ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она п |
одговараше његовим најтајнијим жељама и помислима...{S} Дуго је времена прошло тако.{S} Смркло |
епће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук |
како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам неразвијен |
д њега простире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада |
друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћ |
иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће |
} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећа |
о сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Тур |
с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им р |
му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му мн |
и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се |
па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачила његово |
расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p> < |
а Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, како он рече, а у самој ствар |
ђене задатке на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно пр |
зи, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита |
бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно се |
на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе |
ње, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, б |
прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никако не м |
рећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао. |
врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли <pb n="110" /> из школе, он му нареди да донесе |
маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше руком...{S} Мо |
ило...{S} На истоку се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њи |
крв...</p> <p>— Братићу... браћо!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу и |
обивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао |
.</p> <p>— Стојане!...{S} Стојане!... у помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете и |
чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само |
ње.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш |
а то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој |
орка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом путу... |
еђу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубица се окрете |
ма!{S} И најгоре је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништ |
се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кр |
банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{ |
ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу к |
насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви троје се насмејаше и у |
е мило гнездашце растурило.{S} Родитељи помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнезд |
поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око |
да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али |
и испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта је ово... сама |
крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?...{S} Постаја мало |
еданпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако спл |
одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело расположење, и она се опет осећа као у ланц |
..{S} О, тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешком муком стечену, давно очекива |
збуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на његовим грудима као полумртва |
је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знају |
која труне, сенка...{S} Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушу |
Све се испретурало, ускомешало у њеној помућеној врелој глави, читав хаос!...</p> <p>Скоро је |
Не сме... одговара она механички, више понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекл |
!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављање и утврђивање тежих ствари, које се лако забор |
и. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати једио исто...{S} И овај несносни Гојко, са св |
е сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часова рада у школи |
ала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... понављаше она већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него у |
Учитељица нема стана у школској згради« понављаше он детиње речи, корачајући лагано и несигурно |
{S} И он као са неком злурадом жестином понављаше овај израз, који му одједном постаде тако пла |
год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а |
анке и необично дуге прутасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустил |
е како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже песма: |
све друго... <pb n="57" /> други израз, понашање, тон говора, све, све друго.{S} Она климну гла |
ђе, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово лице као да пита: |
љу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га сам, одговара му Ве |
е игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарски, пријатељски, али осети да ј |
ирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа прошарана црвенкастим |
рља очи, послуша... јест, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко у |
сан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучних мисли...{ |
теже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи |
га страшна погледа...{S} Само се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> <pb n="184" /> |
ди и не осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти од нове навале мисли...</p> <p>Кад с |
стаде прелетати по соби, прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица по |
то је извесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће р |
7" /> отуд страшно, бесвесно; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију се.. |
ији од густих облака, корача нервозно и понеки пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита с |
воћке, накривљено прошће, сухе гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мисле |
, какав ниједна девојка у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S |
ођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте понели какву објавицу са собом? рече кмет и лице му доб |
анос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тр |
онда, као са своје стране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> |
собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, мл |
са стола.{S} Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и о |
смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руко |
з ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зли су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} |
чини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође о |
оумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би треб |
бегавајући <pb n="99" /> многе ствари а понешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе де |
месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није могло |
Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избегавајући <pb n="99" /> многе ства |
а би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и сва страдања...</p> <p>— Господине Гојко, ре |
остао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим смешењем прилази он |
е једну о другу. — Много сте погрешили, понови он, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље ј |
реба зарађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринем |
ећате младости...</p> <p>— Младости?... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао |
како то нисте живели?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовањ |
а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједном осети, како се у њој почињу |
се таман почео спремати за одлазак.{S} Понови јој све лекареве наредбе односно лекова и негова |
а шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређашњи разговор, размисли се о |
јан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вратима, |
тељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безб |
н, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Стојанов »низ длаку«, па то он преприча |
и, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити преко равна српска поља |
пролази она позната страшна фигура.{S} Поносно подигнуте главе, власно и смело посматраше она |
из те ниске зелене густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни ја |
атим нађоше се под једним хумом, што се поносно издигао над косом, по којој се пружило село.{S} |
вила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на јастук |
} Прионуше обоје на посао...</p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стења |
ли после опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како |
4" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека, |
аком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама питања и прекора упра |
време писар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, уверавају |
испод прљавих, <pb n="64" /> поцепаних поњава, па трчи на ниже, на реку.{S} Прегледају од сино |
рата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као |
меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћ |
је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезније!...{S} Пст!...{S} Чујеш ли |
ају.</p> <p>— Има, доиста има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Ин |
те ли богослов или преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... св |
је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим |
> <pb n="73" /> <p>— Извол’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добр |
дима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после његова одговора..{S} Уч |
. као да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на |
еле прашине, која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави исп |
брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с гл |
вало је сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор...</p> <p>— Видели сте... |
ога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би |
има има тога... те кавге, али се то све поправи...</p> <p>— Поправити!...{S} Не може, мајко, за |
и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.{S} Уоз |
авге, али се то све поправи...</p> <p>— Поправити!...{S} Не може, мајко, зарасти исечено срце.. |
..{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу младим људима има тога... те кавге, |
.{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћу поправити...{S} Сутра, ето су |
ве ја то могу поправити... јест, све ћу поправити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражити премештај з |
идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући разбарушену косу рукама и гледајући болно, |
аша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу.{ |
те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и проговорити по неку међу собом.{S} Истина, |
коју све више обузимаше женска сујета, попушташе по мало од оне првашње збиље, па се стаде и о |
есе на видик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, |
не на часак у школу, поседи са Љубицом, поразговара се, нашали се и насмеје, па оде.{S} Никакве |
а сам наћи пашенога, само нека свастика порасте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође својој кући с |
.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n="120" /> свију чуда и страдања, дража и мил |
читељици првог разреда школе орловичке, поред усмене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаш |
ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи израз тешкога |
ав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли |
д не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S |
} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши главу високо и |
хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливаде.{S} Задахну их |
у.</p> <p>Пред школом се зачу разговор; поред прозора промакне по неки старији ђак.{S} Људи поч |
вори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред толикога страдања, <pb n="159" /> још и то... да |
, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до з |
ј сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па зв |
једе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући преда се...{S} |
ети слепи миш и запара танахним крилима поред самих њихових очију; пројури тихо, без шума, воде |
тит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не ви |
оворивши то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својој присебности и захваљ |
те, кад из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чиче, машући својом плетеном камџијом. |
исара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа.{S} Увек су му поли |
осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он иде?...{S |
} И она погледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица, машући по неки пут рук |
тим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога плота, хтеде погледати у десно, али му |
, обори главу, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је дана |
»Све једно исто«, помисли она пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклиња |
> <p>После подне иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморн |
ст ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је о |
ижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких кукова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се |
рловичкој школи све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљиво... наставници |
и у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубица се све више навикав |
вљењу...{S} А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, вели |
за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко |
амести врло опрезно, старајући се да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Седе и ст |
{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама |
вичући узгред на несташну децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта ли с |
вола, страшнији од пакла...{S} У њој се породи страшна, нечувена мржња према овом јаднику, мржњ |
о троје ту... као...</p> <p>— Као једна породица, допуни га учитељ.</p> <p>— Тако, братићу, так |
о, да знаш како је бешчастити учитељске породице!...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај |
есним, бесним људима... да нам бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се |
ећ јој приђе слободно и оним полицијско породичним тоном рече јој, прилазећи: </p> <p>— Хехе... |
та се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку службе, другови се упознаше.{S} Месн |
о Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чич |
јка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p> |
воје деце... нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слобода!...</p> <p>Пре |
сец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни |
— Ја, па му директор опрости.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најзад се писар диже, опрости се врло |
оспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још н |
6" /> <p>Учитељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} |
и стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Ра |
опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ре |
јану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пре |
из школскога рада.{S} Прионуше обоје на посао...</p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га не |
Часништво орловичке општине дало се на посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.</p> |
видевши колико су заостали, пређоше на посао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна д |
друштво!</p> <p>— Захваљујем, морам на посао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрч |
ом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и б |
би, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погл |
.</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Марш одат |
ве, одговори Влајко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она с |
правдање:</p> <p>— Далеко много...{S} И посао велики у почетку...{S} Његова обична збуњеност, к |
а ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде препи |
:</p> <p>— Она извесно врши какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, који гледаше тупо, |
</p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше нео |
»И овде оно исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим |
он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари у за |
оуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том почетном |
господине Гојко, кући, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говор |
, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче |
самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно. |
ом светлошћу.{S} Зрикавци отпочели свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме |
може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја. |
и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разго |
и се сутра рано могао наставити редован посао...</p> <p>Љубица сања само о оном што је изгубљен |
а нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немило |
ош три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} Истина она <pb |
ле учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна прак |
те у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате... списак потребних ства.. |
ао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на нашу ка |
оле.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у пр |
оним што се ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинске ствари, па после један учите |
бали, па, готово не споразумевајући се, поседаше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танахним |
S} И младенци и часници — цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу |
ица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране. |
ну.</p> <p>Напред настаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп |
стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитељ |
вирали!...{S} Гледај га само!...</p> <p>Поседаше и почеше разговор.{S} Љубица не скида очију са |
други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразговара се, нашали се и насмеје, |
руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматрати овај занимљив |
ах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше |
сносити, само да није овако изненадних посета.</p> <p>— Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш |
"> <head>XX.</head> <p>Влајко учеста са посетама.{S} Скоро свакога празника и четвртка ручао је |
мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нер |
— Знам... али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним осмех |
те главе, власно и смело посматраше она посетиоца, који се, улазећи у школу, некако необично пр |
е по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону на столицу, наслони главу на руке и гор |
тоше и зашушташе...{S} Они испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини.</p> <p>Љубица се пре |
. узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са столица.</p> <pb n="34" /> <p>Гојко се твр |
се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше <pb n="132" /> много мрави за врат, стаде се |
окречену собицу.{S} Љубица иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насме |
ђени инат тераше напред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој н |
о зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, |
а деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> <p>— Молим опростите...{S} Ја, знате, ’нако. |
{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из |
та мислим?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, |
икну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћат |
абих једно девојче...{S} Наша учитељска посла!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо |
о несвестице, и то није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради о |
поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним људима...</p> <p>Љубиц |
ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва нате |
овара председник, смешећи се.{S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанц |
мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар |
в акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледају |
лавом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Гојко устаде туробан; чим с |
и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мени је ово треће место.{S} Само ми необичн |
ко необучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и к |
-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, |
ти рукама и нешто муцати.</p> <p>— Имам посла... овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, у |
се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилиј |
ељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави р |
дила за време њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одм |
ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{ |
а не може...{S} Нико!... разумеш!...{S} Послаћу одговор Министру у име капетаново, и онда ће он |
се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капетан се осмехну, очекујући рад |
ао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта је преда мном! |
оше две сиротице у разговору.{S} Увече, после скромне вечере, легоше заједно на Љубичин кревет. |
ом као претећи.</p> <p>Љубицу одједном, после ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском ж |
жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љ |
и терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.</p> <pb n="15" /> <p> |
е... да и њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај па |
еколико дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо ум |
>— Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешто пријат |
и Љубица се договорише да <pb n="20" /> после подне прегледају са кметом учионице и да саставе |
е да жале за покојником. <pb n="101" /> После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома за |
крпигуза, лопова и много других!...{S} После наступа мучно и тешко школовање у Београду.{S} Не |
ему, гнушала се сама себе и свега...{S} После, кад се довољно настрадала, постаде равнодушна пр |
чело:</p> <p>— Идите, децо, кући...{S} После подне раније...</p> <p>Кад остадоше сами у школи, |
ице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, неко усамљено село, где |
већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, потом код |
ој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} После настаде објашњење и разговор.</p> <p>— И све ми с |
о ономад... некако тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и |
ду премештени а учитељица отпуштена.{S} После овог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је о |
мо њој својствен положај ишчекивања.{S} После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено |
женија и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено |
ри, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва |
посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, |
е...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} После неколико недеља они не имађаху више о чем говорит |
цама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} И то им у |
доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нек |
малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало |
анела се, опила... и пала у пропаст.{S} После је наступила одвратност према свему, гнушала се с |
школи. »Овако... незгодно: сами обоје!« После стаде да мисли о школском одбору и осети да га об |
?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После усамљена, непријатна, ноћнога дежурања Веља се за |
ра Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— После овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте |
гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни |
рдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога ша |
а, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљни |
е ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом на |
ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни |
, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима... она осети да се у њој ств |
ба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само и |
О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S} |
то ће их морати провести са њим...{S} А после... <pb n="161" /> биће најсрећнији, јер ће остати |
У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у з |
ати, чему се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и п |
бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љуб |
на брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално па промени разговор и у |
д свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи про |
опис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке некол |
анесе, као кад се добро налије вина, па после све више и више... навлачи се црн застор око њега |
Јамачно оде ономе... да и њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме |
она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и м |
иш коју наплату незаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> |
е посвршаваше неке дружинске ствари, па после један учитељ поче држати предавање.{S} Говорио је |
он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зо |
се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="179" /> <p>Једва стигоше ку |
во сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добр |
пит... требаће твоја крштеница...{S} Па после...</p> <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта тре |
уже и клањају се твојој лепоти...{S} Па после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је л |
вори мати, стежући њену ручицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је м |
оно пријатно расположење, које наступа после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се н |
> <p>— О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања. — Овде треба често да |
ко му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једнога часа отпоче суђење. |
ој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после његова одговора..{S} Учини им се веома чудновата |
> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, али се после неколико секунада врати, искривљених вилица, стра |
чемеран, отрован...{S} И непрестано се после Љубици, куд год се макне, привиђаше овај прекоран |
се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча готово све |
И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће нестати |
е ништа... али што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у |
еговараше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, в |
заједно, наразговараше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде |
ну мишљењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен ту |
>— Учили смо гимназију заједно...{S} Ви после одосте некуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па што с |
на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, |
у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта л |
, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђ |
ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кренуше кроза село. |
ћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p> <pb n="130" /> <p>— Оди овамо, госп |
и земљиште околишним разговором, па тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да |
а... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општ |
но.</p> <pb n="205" /> <p>— Знаш да сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мном...</p |
те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго што р |
ека његову реч, као што се очекује гром после севања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива унапре |
ли...{S} Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта вели |
ође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да |
срећни животе!...</p> <p>Устала је рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила |
> <p>Срце јој опет поче зепсти, као оно после прве походе писареве; нерасположење и сумор овлад |
се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само тебе ка |
ље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, |
е чудим како то одједном наиђе... одмах после венчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли |
бро... учинићу, не бригај...{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме превариш!... осмехну с |
се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> <p>После ручка полицајац одседе у разговору још читав час. |
ти женску душу!...</p> <pb n="44" /> <p>После пређе разговор на плату.{S} Писар с неком нарочит |
може човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга путовања, стигоше цркви.{S} Служба већ почет |
он.{S} Можемо... само раније...</p> <p>После подне иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ |
ице...{S} Ах, дај прво тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учи |
одважно, са самопрегоревањем...</p> <p>После два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљ |
и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше мисли прелетати и заустављати се на разни |
је она ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Б |
о и хартију, па се врати унутра.</p> <p>После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. |
гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једнога часа отпоче суђење.{S} Уведоше уплашена Г |
Љубица се згледаше и насмејаше.</p> <p>После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с пра |
ји ђак.{S} Људи почеше долазити.</p> <p>После пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче |
е би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне, кад се разиђоше кметови и сељани, премести |
доше на рад; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестр |
рећући се боком према говорнику.</p> <p>После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајал |
се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколико недеља цело је село знало за односе Љуби |
љно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се морала трпет |
а ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго |
ћу, па се онда стаде тихо лелујати, као последња слабачка жртва самртникова, с којом се он опре |
том не учини на Љубицу такав утисак као последња.{S} Она изиђе из учионице са обичним изразом н |
ну...{S} Све друго сад да прескочим, па последње из школе...{S} Чујте само!{S} Пред учитељски и |
у срећи својој, па претура преко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он ба |
одно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње |
ете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... рече |
ије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче доносити по неку лепу понуду: |
кчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица одједаред измени: постаде необичн |
ришту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом мест |
стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње време, ступила у тако пријатељство и поверљиво |
оше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у последње време седели и проводили разговор.</p> <p>— Ја |
дала је снага, па се једва креће.{S} На последњем камену стаде и погледа пред собом тупо, несве |
неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би добро било ка |
о први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, трчка |
о још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном...{S} Све то навлачи жи |
о, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља |
у никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S} Све се испретурало, ускомеша |
наших дошљака обасјало је румено сунце последњим зрацима свога заласка, прснула је ватрена све |
до парче хлеба.{S} Мало је размишљала о последњим догађајима: обузела је некаква апатија према |
тојан седе са Вељом и настави причати о последњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па ст |
отесу...</p> <p>Одједном, на улици, код последњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необично |
исли о свему, што јој пређе преко главе последњих недеља.{S} Све је одвратно, страшно, неприрод |
очајним гласом, па му исприча догађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема в |
в... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако иронично осмехну, и лагано |
аде слободно ван школе, употребио је на послове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио кући |
чног сеоског левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као |
Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S} Твој је посао у шк |
ико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> <p>— К |
> навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господ |
у и смејући се њеној плашњи у службеним пословима.{S} Разговор постајаше све живљи и занимљивиј |
, о чему се тако лепо говори у народним пословицама?...{S} Јаднице!«...{S} Беше јој жао ових гл |
требало.{S} Све се то изврши неким полу-пословним тоном, као да издаје обичну плату, а њему дођ |
рио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што пословно, преговара преко Стојана.</p> <p>И Љубица је с |
м.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по тр |
он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то сл |
...{S} Гојко Савић...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко, савијајући |
одбегла!... којешта!...{S} Отишла мало послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{ |
и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде |
ти, јер напреже вољу, те се сва предаде послу.{S} Постајаше све расположенија и рад иђаше све б |
иво, с неком грозничавом журбом предаде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стојанов:</p> <p>— |
се заруменеше; она се сва предала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела ду |
ео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит. |
је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари познан |
.{S} Разговори се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да |
лимир јој стаде говорити о том почетном послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и разумевањем, ка |
<p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> </div> <div type="chap |
дном, заморном раду тражила је утехе; у послу је угушивала онај стални страх од некакве несреће |
ше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, н |
{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало своју постељу, привуче |
му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа смат |
, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким од трешања.{S} Разговор |
ивен белим као снег застирачем; на њему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал. |
се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.< |
црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му беш |
р.{S} Седе са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} От |
и и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уговор испунити.{S} Ве |
, те и она оде.{S} Чича Стојан, школски послужитељ, скидајући ствари с кола, објашњаваше нешто |
итељу, нешто да молим.{S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и примите |
какво необично стењање.{S} Протрља очи, послуша... јест, то је она.{S} Понекад јој се отме из г |
дајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша...{S} Разлеже се врисак ужасан, страховит...{S} |
да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи! |
} Беше му нарочито криво, што је Гојко, послушавши његов савет, допао овакве беде.{S} Осећаше т |
но затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све како ми је речено, али опет сам погрешио.. |
тела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад у судници...{S} |
још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... |
, светлије, и људи су били меки, добри, послушни... све се то пред њом угибало, све је сматрало |
ом.</p> <p>Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је речено |
време за напад.{S} Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско |
> <p>А Љубица се наслонила на прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена рада и старања |
о, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часовник зажареним очима.{S} Прикачи га на гру |
е разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад т |
је ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, |
ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући измењено Гојково лице.</p> <p>— Јесте, одг |
ироким пругама озго на ниже, стајаше он посматрајући село, које се, окићено воћњацима, пружило |
груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и разгледала сваку шару, |
но! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања. — Овде треба често да излазимо са децом.</p |
уђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја ни |
еколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем прободен, Гојко одједном |
е.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове по |
Љубице, и она, с највећим чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, |
штење да поседи мало у школи... мило му посматрати овај занимљиви рад.</p> <p>Одједном се стаде |
чим опази радознала женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} С |
су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху Гојка иронично, не скривајући подсмеха.{S} А |
Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком на њих:</p |
се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматрач опазиће из очију му праву сањалачку душу, кој |
беше непрестано занесен, као изгубљен, посматраше све око себе суморно, бесмислено, апатично.. |
близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки покрет, не осећајући ништа и н |
ник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учитељице, и одмах опази, да се ниједна |
У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у |
.{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз њих про |
о живо машући рукама.{S} Она са чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, к |
еби што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око његове посте |
Поносно подигнуте главе, власно и смело посматраше она посетиоца, који се, улазећи у школу, нек |
рошћа.{S} Од невоље удариш средином, па посред блата...</p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокак |
се насмеја, гледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта |
...{S} А он, јадник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти.{S} Ја претрнух од страха.... одје |
коро никаквих судова, спреми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беш |
Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узв |
Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »опорочавање власт |
чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало |
а.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љубица Петровићева.</p> <p>— Ене, зар |
срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, купим порезу, па |
..{S} После, кад се довољно настрадала, постаде равнодушна према свему, било јој је свеједно... |
а мисао у глави... промени јој се лице, постаде светлије...</p> <pb n="139" /> <p>— Седите, реч |
да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети? |
последње време Љубица одједаред измени: постаде необично преплашена, саломљена некаквим црним, |
ка, без оправдања«...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла... |
понављаше овај израз, који му одједном постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одго |
ка снажна струја, која га преобрази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би по |
м његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безб |
одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она пом |
рчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врат |
амо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана |
икрити, нити се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, а |
а сваку особину, али јој још није почео постајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо к |
им се овај више примицаше, њихова лица постајаху све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо? |
њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар постајаху интимнији, у толико се Гојко све више стаде п |
преже вољу, те се сва предаде послу.{S} Постајаше све расположенија и рад иђаше све боље и живљ |
аше некакав необичан за село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — беху то звонца и п |
ашњи у службеним пословима.{S} Разговор постајаше све живљи и занимљивији, Љубица се расположи, |
чинак.{S} Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа умирила, па |
итељског и школског туторства, одједном постајеш господин, који има под својим туторством многе |
укчије мишљаху...{S} Како који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно |
S} Уозбиљила се још више, али је некако постала равнодушна према свему.{S} Са Гојком се поздрав |
е, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.{S} У овој сеоској самоћи ч |
адању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно |
и хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим одвратан!... <pb n="157" /> Мора га избе |
е...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар полиције...{S} Хехе...« И |
ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће, хоће... |
ознати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, постао је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре |
невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевина која труне, сенка...{S} О |
о је он желео,..{S} Истина, сам он није постао Министар полиције, али што је мислио о писару, с |
у, некако необично превио, смањио се, и постао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са |
такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да у |
муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положио практични испит, па гледам ко је |
Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало ради чега живети |
е и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре |
ђем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— Не бригај...{ |
како се чича Стојан превија око његове постеље, како је лепо разредио меко миришљаво сено, про |
што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се |
ромни намештај: ногаре са новом сеоском постељом — шареницама и губером; сто, једна плетена сто |
а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Иста запрега, ис |
е послуге«.{S} Потом намести мало своју постељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе.{S} Сто |
у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} |
аним и одмереним манирима, који се теку постепено у животу и сматрају се као велики украс човек |
јчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак осећ |
ље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не диш |
дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p>— Којешта!.. |
.{S} Знала је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, |
А са самим првим разредом треба свакад постићи одличан успех; то није много тешко.</p> <p>— То |
е могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одре |
штовањем.</p> <p>— Да ли је много тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па није лако...{S} Треба |
а романтично!...{S} Прелесна дјева куша постојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, муч |
откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орловици постоји леп и мирољубив обичај: часништво општинско кад |
њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не |
сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> навикне жену |
да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњ |
р би са <hi>другима</hi> онај смео тако поступати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га сн |
а у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разумела о коме ћата говори, а |
а се избегавају, по цену живота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из Љубичин |
ђе на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она се за |
из младости, управо ређали се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом ов |
лела је мрежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим |
ично уметнички израђен златан часовник, посут ситним љускама бриљантским, са малим, кратким и т |
изнутра, засија скупоцена златна грана, посута крупним камењем.{S} То беше доиста редак и велич |
, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути |
... запамтио сам добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазите с |
ља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</p> <p>Доиста, Го |
ти књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену лампу газдину...{S} Бој |
још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам |
готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село...</p> <p>» |
те, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{ |
чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и |
.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у в |
раније...</p> <p>После подне иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица, али обој |
ћи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за дана |
.</p> <pb n="25" /> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласас |
бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнаста уска-р |
дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро пох |
под овим густим белим покривачем.{S} Из потеса долеташе некакав необичан за село звук, који пос |
а поља, по којима су наизменце разасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} |
е, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене подот |
ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p>Путује потесом, шумом, прелази бистре планинске поточиће, а не |
чки, самртнички врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само |
изиђе из куће и пожури низ сокаке право потесу...</p> <p>Одједном, на улици, код последњих кућа |
атмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи вазду |
чно пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, сви се смеју, праве ш |
ти некакве топле, пријатне струје, које потицаху отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог |
њцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да по |
се виђао да служи код једног адвоката, потом код секретара у начелству окружном и одједном се |
прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</ |
да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало своју постељу, привуче сточић ближе |
брету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота да се човек овако м |
чешће... пљусну киша, просуше се читави потоци из неба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зач |
ажити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај... не да се рећи...</p> |
отесом, шумом, прелази бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој |
узвикну он, показујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трз |
је акт из Министарства...{S} Министров потпис?</p> <pb n="111" /> <p>— Разуме се, и своју тужб |
шарабатања, ево гледај...{S} Министров потпис...{S} И он доиста показа акт с потписом Министра |
тајаше написано на тој хартији.{S} Доле потпис: »Управитељ школе орловичке«... а горе на врху в |
е рећи...{S} Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и |
још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз ист |
, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Г |
већ четири месеца не примате плату?{S} Потписали сте списак само за оно мало дана у августу и |
и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се потписао, шапну Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди ти с |
о непрестано преврће уписницу, разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оц |
в потпис...{S} И он доиста показа акт с потписом Министра просвете, па га онда поцепа на ситна |
... управо овај... нисам ни долазила да потписујем спискове, али сам узимала на признанице.{S} |
«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише платни списак.</p> <p>Узевши новац, он се полак |
/> <p>— Носи.{S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица |
ошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</ |
ек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће с |
све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам.. |
ови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још с |
му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у |
и жив, и што је најглавније одговараше потпуно — како он мишљаше — његовом стању. »Туњав! заис |
епшем свету, у сјајнијем положају, који потпуно одговараше његовим најтајнијим жељама и помисли |
хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли му бар на г |
јући још шта да мисли и не разумевајући потпуно свој положај.</p> <p>Одједном Гојко отвори очи |
азуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала својој пређа |
ћ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј |
ше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја.{S} Победио |
да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице удате, управ |
, није разбијала главу цео дан сељачким потребама и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега |
н би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?.. |
обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ја сам уч |
чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сиротиња смо, госпођо, стаде кмет уви |
<pb n="43" /> <p>— За ваш посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна практика...</p> < |
посао!...</p> <p>— Ја, знате... списак потребних ства... ствари да саставим, замуца изненађен |
етом учионице и да саставе списак свију потребних ствари, које се морају одмах набавити.</p> </ |
треба прегледати и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрш |
изостављајући наравно све оно, што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи |
стаде.</p> <pb n="203" /> <p>— Баш ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад |
Хм.. тако нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шта т |
у.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се з |
необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да се |
али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} Управо она не може још да одред |
ш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате своје прње, па озго уседнем са женом и |
p>— Стојане!...{S} Стојане!... у помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете из собе |
једном окрете и викну Стојану:</p> <p>— Потрчи!...</p> <p>Запљескаше баре од каљавих ногу, које |
вана, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које ј |
...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много. |
повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче ваздуха...</p> <p>— Стојане!...{ |
де врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мал |
ако је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је ка |
Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не можете заборавити никад?...</p> <p>— Хо, љу |
тила сам се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p> |
оћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, ил |
па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица ста |
хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе |
жише, па онда поче по издаље добацивати похвале њеној лепоти, памети, лепом положају који заузи |
она разговор, тражећи и у овом случају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја |
12"> <head>XII.</head> <p>Прва писарева похода по том не учини на Љубицу такав утисак као после |
d> <p>Полицајац веома учестао са својим походама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часак у шко |
S} Љубица се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су |
ој опет поче зепсти, као оно после прве походе писареве; нерасположење и сумор овладаше њоме.{S |
оцен брош за груди.{S} Тако се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху |
само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће |
сти се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише п |
омислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се прекиде сама, он поцрвене, |
потписом Министра просвете, па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле.. |
, поискачу испод прљавих, <pb n="64" /> поцепаних поњава, па трчи на ниже, на реку.{S} Прегледа |
, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... рече |
ву као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори уста и каза јасно |
спаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болн |
подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоу |
га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано...{S} Обузе и њу узбуђе |
осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мр |
p> <p>Љубица, изненађена овом смелошћу, поцрвене, али не смеде показати знака љутње, да не увре |
ишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше бо |
своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па се одједном баци на мајчине груди |
вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S |
о вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако испод |
о још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад |
чинио.{S} Мисао му се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим пребледе, и таман се стаде дом |
ма на његову лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пр |
толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, па промуца:</p> <pb n="127" /> <p |
ли, те сте још привремени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропа |
д куд знате, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо |
међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен око срца, и она би |
евета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо говорити:</p> < |
ћи прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчев |
уца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојк |
е...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А |
S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскор |
гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n="172" /> неба...{S} Кану неколико крупни |
чи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава |
издадоше, снага је остави, она премре, поче се каменити...{S} Само се раширене зенице упрле кр |
p> <p>— Па, знате... нама су предавали, поче она збуњено: припрема траје најмање месец до...</p |
у хлад.</p> <p>— Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} З |
.. ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате |
ије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и пре |
није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, али се он прен |
тако мало упознаше и зближише, па онда поче по издаље добацивати похвале њеној лепоти, памети, |
ети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише неки тамни и нејасни |
<p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има просто |
деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре час |
ћи своју мисао, па убрза кораке те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на |
јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се поче крстити и смејати.</p> <p>— Лудаци!... прави лудац |
сам ништа још прегледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу св |
ницу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} Кад год по |
вили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече |
то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S} Предавао је врло лепо, лако |
већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда гот |
часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно |
} Она се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње |
из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађаје...{S |
дружинске ствари, па после један учитељ поче држати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и |
ен, подиже зажарено лице, које одједном поче бледети, усне се искривише и затресоше, цело му те |
ла часа како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види к |
им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и |
е.{S} Усне му пребледеше, задркташе, он поче неким промењеним гласом, из кога звони најжуднија |
е одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, |
измења мисли.{S} У последње време писар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерле |
и...</p> <p>Тек настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S |
има.</p> <pb n="75" /> <p>Срце јој опет поче зепсти, као оно после прве походе писареве; нерасп |
вуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти |
дневно, помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и |
круг, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби премештај на железничку |
тих капака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лука |
це се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила се онако исто |
и, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, да би |
ис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваш |
раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p>— Љутила сам се много.{S} Нисам још... ( |
ћутање:</p> <p>— Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S} О |
свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица, смешећи |
ад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је почетак тежак.</p> <p>— |
ју да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данаш |
е да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати велико узбуђење.{S} Усне му пребледеше |
емаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе |
шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} |
ширно испричате све догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учите |
Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја среза.{S} Тога истога дана дознал |
апазила сваку особину, али јој још није почео постајати обичан, као што то бива кад дуго разгле |
ајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче сам почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p |
, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S} Понови јој све лекареве н |
путовања, стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цр |
ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је почетак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се н |
е.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом... |
тиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама |
иса, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица стајаше уз њих, погледају |
.</p> <p>— Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почел |
раширити крила домаћа срећа!...</p> <p>Почетком јуна настаде велика журба у школи: одређен је |
ни она сама не може разабрати...</p> <p>Почетком августа, Љубица оде својим родитељима.{S} Све |
иљно, важно...{S} Само неколико пута, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њој |
оговора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће с |
Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши језик |
p>— Далеко много...{S} И посао велики у почетку...{S} Његова обична збуњеност, кад се састаје с |
бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос јесам... често.{S} Стојан му по |
се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку разумела.{S} Одједном се прену и погледа свесно |
ом идеализма, <pb n="33" /> који се код почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су |
/p> <p>Велимир јој стаде говорити о том почетном послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и разуме |
му понајлак помагаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање пре |
се улевају у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши жен |
о своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.{S} Обоје се само упознаваху са |
>Прође подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се с |
ј падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезати...{S} Ватра јој плану из груди; струје м |
аде викати на децу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуперци.{S} Она још није стекла |
цом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише дете, |
погледаше, па одоше у своје учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа ур |
S} Гледај га само!...</p> <p>Поседаше и почеше разговор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и |
а промакне по неки старији ђак.{S} Људи почеше долазити.</p> <p>После пола часа заседе цео школ |
е и насмејаше.</p> <p>После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево и |
екако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> </di |
очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, р |
, па само махну њима по некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се расп |
ено, као да се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи |
на и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се пока |
чиме је најрадије душу младу напајала, почиње се ружити, растурати...{S} И она види да ће нест |
љава радом.{S} Истина она <pb n="38" /> почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо |
ода, разделе и запливају усамљени...{S} Почиње шибати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, |
ан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па нек |
ешко!...{S} Она увиђаше да се међу њима почиње отворено непријатељство, <pb n="67" /> које се о |
аступити оштра, сурова јава...{S} И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благ |
... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ћ |
ако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наступа полагано некаква хладноћа, досад |
в благотворан: залеђено, окамењено срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина с |
а му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем.</p |
моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p> <pb n="55" |
, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше п |
Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо с |
рво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам ј |
вих лица оне обичне дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је уз |
а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестаје са |
кора међу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле |
на опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне овима.</p> <pb |
све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље |
ало сиротиње у Гојкову собу, наместила, почистила, уредила све, и она смрадна, одвратна соба до |
ју собу, која сад беше лепо проветрена, почишћена и намештена.{S} Она седе уморно и уздахну, ка |
Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојану да |
ито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела |
еписа имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> <p |
S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет ост |
бла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: пол |
естао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу |
очекујући радозналим погледом да Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао |
није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, принесе руку устима, па |
пи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.</p> <pb n="15" /> <p>— Јесте ли гледали уч |
.{S} Лице све крваво, косе разбарушене, почупане, висе читави бичеви ишчупани из корена.</p> <p |
/p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, ова наша хеј... пара вреди.</p> |
девши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, <pb n="42" /> престиже га и с |
напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, до |
плашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је село |
смисао при изговарању.</p> <p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо |
од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква стра |
ше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и |
ћи, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.< |
/p> <p>— Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и пог |
, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суд |
м; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајући се <pb n="185" /> силнима, и сви ви |
у разговор.{S} Седе са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна же |
затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасно Г |
ремила се, прикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је п |
емљени ручак они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удо |
ти да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинити још неколико, можда и већих; |
коле, да одређују учитељици квартирину, пошто она нема стана у школској згради.{S} Чувши то, пу |
их ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубица је |
макар не имали праве љубави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша |
ости.</p> <p>Љубица га погледа са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много тешко постићи такав |
коме се излише најодсуднија уверавања о поштовању, о братској искреној симпатији, о томе како ј |
о сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко прими хартију, разви је и стаде чи |
е из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепотица!..</p> <pb n="176" /> <p>— Шта сте се, м |
е саставила необично јака, силна љубав, права љубав, велика, заносна, онаква, како се то описуј |
, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко се мало ушепртљио, зве |
лажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њ |
Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песници певају, што сав свет о њој |
ом стаде се облачити...{S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му |
на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто он |
пази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати.</p> <p |
Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љубица плану.{ |
ару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја правда!«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише |
рна... ви се то откупљујете...{S} Вечна правда!...{S} Али сад... тако изненада!...{S} Чекајте м |
а се нервозно диже и рукова са писарем, правдајући се узгред: </p> <p>— Ах, извините, молим вас |
— Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати.{S} Није ни излазило међу људе.{S} |
.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања и муке?... |
о необраној кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се |
убави према школи... не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате, |
ог, њему он сад изгледа сасвим отресит, прави младожења.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа г |
а прошлост...</p> <p>Сад настаје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мрак |
крстити и смејати.</p> <p>— Лудаци!... прави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе о |
ји чак у извесним приликама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица глед |
двадесет динара месечно.</p> <p>Настаде прави лом.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке |
та ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} |
/> <p>Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> <p> |
уша Гојка, који му се представи, па као прави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрет |
рио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се р |
ну...{S} Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно |
рак? — Дужност, заклетва верности мужу, правила морала...{S} О, тешко оном, ко би само покушао |
III.</head> <p>Љубица је сад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео поја |
м на пољу писар отпочео напад, по свима правилима донжуанске тактике.{S} Најпре се већ обавести |
ватило добро целу мајсторију и одговара правилно.{S} Љубица све више светли очима.{S} Али по не |
не у другој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — |
о мислиш?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге пакости, нема сумње, настави Веља, избега |
и на ручак...{S} Све баш онако, као код правих кућевних људи!{S} И он извесно сад представља пр |
дина, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно решење не обара се тако лако!{ |
удно решење не обара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обично |
да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја |
да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S |
... други... и очи се сасвим променише, право стакло!...{S} Свршено је!...</p> <p>Кад опремише |
усти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S} Од скорог времена он се |
стаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је ов |
улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
зноврсне слике.{S} Одједном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и показа велики светао |
..{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо т |
у, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Научила је она давно, да из очију сво |
е свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким мис |
тник пита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, |
не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити |
иљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клупе, испод родитељског и школског ту |
х главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ посл |
жи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?.. |
ратна соба доби сасвим други изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само не онакво, како се замишљало р |
} Слабим гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се |
зе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S} К |
...{S} У опште, сваки је потрес за њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се наба |
илика прилази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверским погледом, и опет не може |
све више и гледајући пренеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} |
које ретко, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под обореним капцима.{S} Цело л |
мало подигао главу и гледа председника право у очи, кад му тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти ч |
за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само ако му то савест допу |
вега!...{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S |
<p>Љубица подиже главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог поглед |
коше да је много лепа и млада...{S} Сад право из школе помисли он и подиже напред своје велике |
шен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову р |
и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, а |
о то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписницу.{S} Гледаћемо. |
опасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледајући полусвесно око себ |
нице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потесу...</p> <p>Одједном, на улици, код последњи |
ио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја — чети |
" /> не користи овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву топлоту о |
мо и толико спечалити.</p> <p>Отпоче се право вашарско погађање, најпре молбом и лепим, па кад |
<p>Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши их уђе у школско двориште. |
да се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он |
а покушао... без размишљања...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јад |
ма димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови дима, који се н |
м треба приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, |
болест ме смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви ј |
ти судници тако често, па улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па ид |
е он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Море, как |
га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... уморио се човек, викну В |
теха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све з |
та ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још виш |
днесе собом највећи његов страх, његово право страдање...{S} Па то се више неће страдати?... за |
не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан ор |
затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи.{S} Страшан је био тај погле |
мирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све како ми је речено, а |
онио руке.</p> <p>Љубица се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сн |
их људи!{S} И он извесно сад представља правога домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у ист |
их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љубице појави нека |
на, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, нег |
ад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и р |
здо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он ле |
но, нема га више...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ништа...{S} Могла б |
гом...{S} Управо не треба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нестане такве љубави, нашто ми он |
га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, голубице, |
S} Пажљив посматрач опазиће из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом. |
, па се поздрави са њим и окрете својим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко мало у |
есајући се од хладноће.{S} Стојан му са прага од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? |
а, братићу!... настави Стојан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не уда |
ивене сиротињске дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они |
узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она |
олим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово х |
таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезовички.</p> <pb n="3 |
ладић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то су му |
рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се измен |
сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њем |
Ко то лупа ноћас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.< |
имљивији, Љубица се расположи, па стаде празна соба звонити од њенога веселог, јасног смеха.</p |
у сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Надлагује се свет, море, реч |
ко учеста са посетама.{S} Скоро свакога празника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се нај |
Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> |
днесе... остаде на том месту само пуста празнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита вре |
ј бесциљној, суморној, страшној, пустој празнини?!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пу |
све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином...{S} Даље, даље грозни и страховити призори! |
пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p> <pb n="137" /> </div> |
шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједно, макар их не мргодила, али |
есеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{S} Дотле су урадили врло, врло много, прешли |
делић по делић досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљућим чемером, најстраснијом жуд |
. одјекиваше очајно питање стоти пут по празној соби, сливајући се са горким јецањем и тешким у |
не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у последње време седели и про |
а...</p> <p>— Јест, добро сте рекли.{S} Практика, света практика!{S} Нисам ја узалуд практикова |
у потребна велика знања.{S} Ту је важна практика...</p> <p>— Јест, добро сте рекли.{S} Практика |
ст, добро сте рекли.{S} Практика, света практика!{S} Нисам ја узалуд практиковао дванаест годин |
вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали школски рад: наставник нам имао неке многе |
ика, света практика!{S} Нисам ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ни |
До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте |
е се већ: ја сам постао сталан, положио практични испит, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Х |
; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило с |
јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трц |
за сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за в |
одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва |
и је становао у истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди њего |
иже и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада се |
ји, који би све уништили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запен |
веда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и |
к, по коме лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвећ |
земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, |
ћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се по негде подигли, па се према сунцу |
дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попадала по лишћу, |
огосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, чек!...{S} О |
и густим, непровидним, огромним облаком прашине, који се приближаваше шетачима.</p> <p>— Ух, ка |
у и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине, помешан са сточним изметом.{S} Наједаред сокак |
а, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.{S} Једва чекаш да угледаш на ливади какав моћ |
зме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помисли |
..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кљу |
..{S} Опружише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...{S} Једна младица, |
дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљав |
...{S} Хоће, хоће... знам... друштво не прашта лако непажњу према себи.{S} О, тешко мени!...{S} |
а како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш ч |
љина беху исписани на његову лицу...{S} Прва му мисао застаде на револверу, који он не имађаше. |
овори писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци |
задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва проговори.{S} Није му непријатан овај састанак, на |
ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешав |
е дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се |
S} Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При послед |
пет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, све б |
id="SRP18993_C12"> <head>XII.</head> <p>Прва писарева похода по том не учини на Љубицу такав ут |
које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противничке групе, дошао к судници, весео, са нек |
женска сујета, попушташе по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, к |
доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А |
ла...{S} Доцније, кад се мало прибра од прве навале осећања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу |
и, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се |
рце јој опет поче зепсти, као оно после прве походе писареве; нерасположење и сумор овладаше њо |
м...{S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то у |
нежности, која влада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непреста |
ху необично.{S} Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа ок |
слила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, |
е и крушке...{S} Једна младица, јамачно првешка, мало нежнијега срца, рикну протегнуто, па прод |
, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и з |
даше све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу оп |
писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све св |
ни ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је |
е жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па необично светлуц |
а страсна и плаховита природа...{S} Она први пут осети у себи ово силно, разорљиво осећање и пр |
ђе преко дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, |
обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговори:</p> <p>— Овај ће н |
едмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!.. |
само по десетину нових, тек да имају и први разред... па се свет научио тако...{S} До године ћ |
и: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго. |
Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ал |
Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову дужност!;...{S} Колико је ту пом |
ринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све јед |
да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђош |
ља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Так |
ра.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не |
слеже раменима и поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време |
на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунај |
ити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад постићи одличан успех; то н |
су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него |
бно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар сп |
но, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећнији од ц |
лу, па ради читање. </p> <p>Тако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наступа пол |
ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена према њему«...{S} И она |
p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S} Или није?... не знам, ни |
ле</hi> не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђ |
је могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште околишним разговором, па |
ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, рево |
све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише неки тамни и нејасни осећаји и са њима |
аспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуч |
</p> <p>У таким мислима оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Дад |
ити како би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео |
id="SRP18993_C4"> <head>IV.</head> <p>— Прво ћемо код госпођице, рече ћата Богосав, који је дош |
, гледајући окречене дуварове.</p> <p>— Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а |
. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете им |
} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као изненади, зач |
ца, тако учисмо у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>» |
овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, пото |
дреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се п |
рикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и ра |
зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и в |
па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињем.</p> < |
шта.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се |
вде...{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, дај прво тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међу другов |
руку по једног малишана.{S} Председник прво уписа свога сина и једног синовца, један одборник |
ки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се |
оведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као |
никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то! |
све што треба <pb n="12" /> за отварање првог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја св |
</p> <pb n="18" /> <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и та |
аваше у наредби. »Наређује се учитељици првог разреда школе орловичке, поред усмене наредбе, да |
вићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место свако |
ниској слози, те изазиваху симпатију од првога погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у на |
ић... изговори он оштро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се |
лој кући, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели ств |
.{S} Јадно његово рањено срце!...{S} На првом љубавном кораку мораде наићи на овако унижење... |
?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом навалом громовите буре живота, или се само нахват |
у душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, девојачком љубављу; љуби безумно, са н |
е, настави она, у школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, просто |
и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху н |
<p>Љубица се показа на испиту необично пргава.{S} Како је радила преко године, тако настави и |
сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док |
красна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две године <pb n="51" /> свршила је школу.{S} Сирот |
енске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад тре |
као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... председник пододбора...{S} Драгољуб Илић... изго |
сори...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две године није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах. |
к.</p> <p>Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саоп |
страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и |
му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те |
азред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, |
и овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наша посла |
и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештени |
Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? зап |
мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу родбин |
н, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> |
ћи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда |
ако са мном разговарате!...{S} Нисте ли пре неколико минута били као убијени.{S} Зар и то није |
О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S |
шанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо т |
носи и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с нај |
да оставиш коју наплату незаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председн |
ше они <pb n="77" /> осећаји, која мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се |
њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало п |
к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој гов |
исар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати. |
} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође |
и се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути шт |
а.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше |
венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{ |
гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n="124" /> |
— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивал |
ше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну |
у, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после |
дини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису з |
p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала са њим о броју |
ним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p> <p>— Она, бра |
светлости.{S} Скамије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламита |
ом Св. Саве...</p> <p>Љубица се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је и забор |
да чују што за другога...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али ј |
екиде сама, он поцрвене, па одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради |
у, разви је и стаде читати.{S} Одједном пребледе сав, руке му се затресоше, подиже очи и поглед |
> <p>Као ножем прободен, Гојко одједном пребледе, искривише му се вилице од страшна бола, а очи |
азумеш ли?{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, пребледео од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи |
сто.</p> <p>Оба учитеља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први |
о обузимати велико узбуђење.{S} Усне му пребледеше, задркташе, он поче неким промењеним гласом, |
8993_C22"> <head>XXII.</head> <p>Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, је |
оте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањиве очи, па не може да се начу |
Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра усташе обе рано.{S} Она п |
а осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата |
{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста |
могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не по |
велиш после... сигурно?{S} Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљено.</p> <pb n="205" /> |
ј га <pb n="93" /> онако чупава како се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбу |
}А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око његове постеље, како је лепо разредио меко |
ку два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му обријана, необи |
ро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на средини, испод њих оштро гледају и секу дв |
елико почела седети, а она се погрбила, превила се онако исто као и Љубица, само у још већој ме |
увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је притискао |
би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па при |
ји се, улазећи у школу, некако необично превио, смањио се, и постао некако смирен, тих, рекао б |
.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам преврнула тањир, узвикну она весело, намештајући чинију |
..</p> <p>Гојко стајаше тако непомичан, преврташе хартију, па је одједном сави, отвори деловодн |
ко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по об |
пукотине, које су се отегле по тавану и преврташе своје старе, непретурене, мисли...</p> <p>»Да |
иње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па посм |
ком на Стојана.</p> <p>Гојко непрестано преврће уписницу, разгледа потписе разних ревизора и ка |
И он кашљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је |
олицу, па уздахну као од велика умора и превуче шаку преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви.. |
ђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напа |
јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући о |
а позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на таблицама.{S} У томе му по |
за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кренуше кроза село.{S} Пу |
/> <p>— Чудна грозница!... рече лекар, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само то...</p> <p> |
их поњава, па трчи на ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештене кошаре, па |
договорише да <pb n="20" /> после подне прегледају са кметом учионице и да саставе списак свију |
дим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радни да |
ељици. — Код ње је нова школа, па треба прегледати и записати све што је потребно да се набави. |
јући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, као да никога другог у школи |
а.{S} Са Љубицом, кад има што пословно, преговара преко Стојана.</p> <p>И Љубица је са своје ст |
ни.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собици и после краћег |
ле краћег времена јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапа |
какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише у уписницу име |
сточним изметом.{S} Наједаред сокак се прегради густим, непровидним, огромним облаком прашине, |
ом и »кућом", а према великој соби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали оџаклија, |
Пхи, како можеш у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отво |
{S} Пазите само...{S} У основној шкопи, пред испит, само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да |
се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником и старојком заверише се нови суп |
ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарати...</p> <p>— Коме?... |
зреда, да се не осрамоти <pb n="124" /> пред децом.{S} Промуца нешто, не разбирајући ни сам шта |
последње из школе...{S} Чујте само!{S} Пред учитељски испит добих већу суму новаца... оставио |
ега сам откупио својим страдањем!...{S} Пред моје ступање у Учитељску Школу, умре ми мати... от |
ба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта је, господи |
на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ређаху некакве необичне слике. |
ри на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је зап |
м, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из безазлена дет |
а кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао нас |
и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно...</p> < |
и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже г |
е баш...« Он опет махну руком, разгледа пред собом па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на ра |
{S} На последњем камену стаде и погледа пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у вру |
Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака Учитељске |
з очију...</p> <p>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало је румено сунце после |
главним улицама београдским, застајала пред златарским излозима и остајала тако као прикована |
ту, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену лампу газдину |
да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а на |
је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... навалише неки бурни осећаји, и она сад не |
едном, из другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да п |
а, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— |
истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршти, вид |
бично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за једа |
ку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако г |
разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега.</p> <pb n="131" /> <p>— Био... јест, био сам |
спред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао господин управитељ да му пошље |
шко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи.</p> <p>— |
ене се као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му др |
ом, на улици, код последњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необично лепо...{S} Гојко се с |
не мислећи и корачи напред...{S} Изиђе пред њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица и опа |
ечему досети, претрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радознао Богосав.</p> < |
змама.{S} Рече нешто Стојану, који дође пред њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бирати је |
се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глав |
ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она оста |
нце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Богосава, који таман хтеде ући у д |
јним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка греш |
.... због неке увреде...{S} Истукоше ме пред друговима, осрамотише...{S} Директор наиђе и оштро |
.. што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили |
це, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети |
S} Много лепих мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одједном, погледавши у часовник, трже се. |
а...</p> <pb n="204" /> <p>Љубици смрче пред очима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, |
ђаче? запита Веља пандура, који стајаше пред степеницама, држећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ |
ци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратницама.{S} Стојан истрча да отвори вр |
посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противничке групе, дош |
млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене |
на, па јој само севају некакви котурови пред очима.{S} Кад разгледа боље, она се најпре трже и |
и људи... у магли... играју му котурови пред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом |
мо за тренутак да га погледа како стоји пред страшном државном контролом и дркће због својих не |
сматраше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста му ник |
е срамота од сељана, који су се окупили пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде, |
p>Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја |
а гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећем на врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку |
срамота обузе...{S} Какав ће изгледати пред овим искреним другом овако са масницом на образу!. |
ојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, |
бро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну сл |
ојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <pb n="81 |
ом успеху у раду!« мишљаше она, стојећи пред прљавом испрскалом школском таблом, која је некад |
.{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да |
оле.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погледају, а зн |
погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет за |
убица са својом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући ред, натмурен и по |
ло одшкринута...</p> <p>Чича се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговори наред |
не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb n="197" /> плане ватра, нек |
} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред распећем, и учитељева херувика са онаким истим сец |
оћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угле |
p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предад |
а!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко |
Реците му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, ре |
ица опази како се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури |
розници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу, чека као псе |
не слике.{S} Одједном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и показа велики светао круг, |
и пријатељства она не осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар постајаху |
о из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза |
и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се н |
е да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} Управо она н |
свуда их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној |
били меки, добри, послушни... све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на к |
лу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па јо |
викну пандур оштро, показујући му место пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, и |
ој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсвети |
ни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже |
је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве помоћи, |
а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и |
тајне знаке и изразе кад се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбу |
песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb |
ођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако редом разгледаше све шта би као т |
<p>Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрктале руке на њен |
.{S} Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у весел |
совке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју |
јте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа руком на врата која вођа |
има и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... некако ми је, |
ош, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо ј |
он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па |
о гигантско дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном...{S} Све то навлачи жива човека на бе |
полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше |
ривши их уђе у школско двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, на једној клупи, неколико сељака и |
и стаде певуцкати неку песмицу.</p> <p>Пред школом се зачу разговор; поред прозора промакне по |
е оволикога страдања... гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет |
е о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједн |
аква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Тако су га |
па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћ |
дном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, |
оред њега протрча велики кер, гледајући преда се...{S} Баш као наручен!...{S} Дечко махну руком |
о чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су предавали, поче она збуњено: припрема траје најмање мес |
м, па ће тако заједнички држати угледна предавања, али претходно захтева да обоје оду к њему у |
е је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски...{S |
а, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предавање, па видевши овога неучтива <pb n="103" /> гос |
вари, па после један учитељ поче држати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, |
сти.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и |
.</p> <p>— Охо, имаћете добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, |
уги разред и поче познавање природе.{S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветле |
у га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек кр |
е ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољац предаје мол |
прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде послу.{S} Постајаше све расположенија и рад иђа |
</p> <p>Изјутра усташе обе рано.{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је ис |
и у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа |
ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је так |
одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стојанов:</ |
е? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде хартију.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже главу |
у.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не гледају |
таше обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.{S} Једна се чуди новом нар |
, отворили, па шта сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то |
се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше великим, јасним, |
зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан |
аде му се, као што се фанатик богомољац предаје молитви и небесном свету, заборављајући на све |
тлеше, образи се заруменеше; она се сва предала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој све м |
C7"> <head>VII.</head> <p>Љубица се сва предала школи, својој деци.{S} У непрекидном, заморном |
ј дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала радости, коју не умеше ни прикрити, нити се тру |
се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала каквом новом осећају, па снује пријатне заносне |
па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико |
ајстраснијом жудњом за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ствара демонску душу, која сам |
ао њеној љубави и пљунуо на њену ропску преданост.{S} Женска душа не тражи смисла, ни логике у |
х установљена задруга.{S} Влајко се сав предао тој установи, и све време што му остаде слободно |
слутња, <pb n="91" /> и она застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осе |
и.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да |
тура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока |
} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не смеш ј |
паметно мисли, но многе ствари унапред предвиђа.</p> <p>— О, безнадежни јуноша, узвикну Веља, |
у, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања.</p> <p>С |
S} Он развлачи и отеже, ужива унапред и предвиђа резултат овога разговора.</p> <p>— И што ћу ви |
очиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: каки одбегла!... којешта |
идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се |
чи му прескакаху несвесно с предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се то |
пски језик у свима разредима.{S} А неки предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још н |
а прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свако се приљубило уз о |
намо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет недирнут...{S} Ови природњаци из гимназија не м |
но.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико је треба |
де који од педагога, што цеди из сваког предмета?</p> <pb n="138" /> <p>— Онда... е онда беремо |
њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену од јединице, нестаде га.{ |
овлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} |
редмета, а она само један разред са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, |
а ни ћату; очи му прескакаху несвесно с предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушкују |
Гојко у три разреда има преко двадесет предмета, а она само један разред са три предмета!...{S |
кроз мрак у неке <pb n="196" /> нејасне предмете, што се белуцају ту крај дебела крушкова, а сл |
вити и забавити.{S} Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тад |
дају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом своје љубави.</p> <p>— Зар још питаш?...{S} У |
да <pb n="56" /> се зауставе на једном предмету, но само пролећу, увећавајући још више црну сл |
вила, раскламитала...{S} Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве |
ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи |
збрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећајем, стаде се нервозно окретати око себе, као |
шта!{S} Још те нису оставиле београдске предрасуде...{S} Ти си образована учитељица!</p> <p>— Д |
је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... председник пододбора...{S} Драгољуб Илић... изговори он |
во, купећи усне и пречајући очима...{S} Председник одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврш |
ако држи за руку по једног малишана.{S} Председник прво уписа свога сина и једног синовца, једа |
обрће главу унезверено и нешто муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па н |
се стаде нервозно окретати око себе.{S} Председник прекиде ћутање:</p> <p>— Па ето, господине, |
а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ м |
већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи:</p> <p>— Ово је општинско зло... зн |
са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, к |
стаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посматра |
односе Љубичине и писареве, он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза |
сам ја тебе чекао на рачунима, одговара председник, смешећи се.{S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> |
4"> <head>XIV.</head> <p>У судници седе председник, ћата и тројица одборника, па нешто веома жи |
у, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже председник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само глед |
не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече председник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље |
о му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним завође |
је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважавај |
писара овога среза, господина Перу... и председник опет запе, као да му се тешко сетити презиме |
p> <p>— Господине, капетан нам вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко угледа кап |
лату, па изволите тамо у собу, зове вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та ж |
удиш, море... ком га везеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за |
аки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало с |
од нас ум је, брате, слобода!...</p> <p>Председник промоли главу из заседања, раздвајајући неке |
....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>Председник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко ос |
а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право у очи, кад му тражи квартирину.</p> < |
тар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председника.</p> <p>— Пусти тога човека, нек иде кући.{ |
неколико својих пријатеља, па задиркује председника и шали се са сељанима.{S} Ћата погледа масн |
мства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што |
<pb n="119" /> смишљаше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе б |
...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председника да је оптуже због неморалног владања...{S} |
после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> <p>— Полако, море, чекај...{S} Знаш ко |
ло на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сувоњав младић, жутих |
а покуша пречистити рачуне са досадањим председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} П |
ом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави генерал кад саслуша рапорт, кли |
као што она при својој забуни опази, и представи јој се учтиво.</p> <p>— Лаза Петровић, овдашњ |
е.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би изгледао, кад би одједном стао о |
ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака опазила се |
авих кућевних људи!{S} И он извесно сад представља правога домаћина!{S} И њему се то чини и сме |
која је својствена многим нешколованим представницима власти.{S} Он се приближаваше слободно, |
кој уобразиљи, па јој ствара тако јасну представу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb |
се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни |
уди најрадије измишљају каква занимљива предузећа...{S} Влајко, иначе велики женскарош, и ако т |
а кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусретљив према ташти и свастици.{S} Заговарао их, ш |
е јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива према њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцен |
једном опет обузе нека милина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило |
у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући |
да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p> <p>Т |
шана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа његова |
капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога среза, господина Перу... и пред |
.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није, није...{S} Ово је све друг |
то је подигнут у дворишту школском..{S} Пређашњи је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет |
му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи израз тешкога умора и горкога страдања...{S} О |
ако?«...{S} И она понови у памети његов пређашњи разговор, размисли се о неким изразима, па јој |
вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он само у шк |
.{S} Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани — |
лна, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену живота, ов |
ободна.{S} Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и питала се: чега се имала |
о том обори главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут вид |
е Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка |
ску душу!...</p> <pb n="44" /> <p>После пређе разговор на плату.{S} Писар с неком нарочитом инт |
...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?< |
<p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих недеља.{S} Све је одвратно, |
ја је одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је доче |
говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишче |
мири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако |
ошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленило...{S} На истоку се н |
ни другови, видевши колико су заостали, пређоше на посао из све снаге.{S} Радило се марљиво и ж |
као требало набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста го |
ушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Уз |
турати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по |
полазак у школу...{S} Колико се само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове, многобројне |
женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео...{S} Скућио, окусио домаће среће, раскућио... |
е боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се појединих |
трвен тугом...{S} Управо не треба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нестане такве љубави, наш |
ај поглед све, што њих двоје заједнички преживише, и ниједна сенка захвалности да засија у њему |
рлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два |
ељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да прев |
ик опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p> <p>Гојко погледа преко свију л |
и у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!... |
за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са презирањем, заигра на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, |
друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!.. |
неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и у |
ол што је притискао душу...</p> <p>— Да презирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска прис |
баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме?... прошапта она и покуша да развуче усне |
{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви га презиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Дани |
и.{S} О, тешко мени!...{S} Одбачена!... презрена!... заробљена са овим јадником!«...{S} И она п |
ћи у страну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, које јој упућиваху другарице њене, ос |
дину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући очима...{S} Председни |
ко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђа |
. то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке пос |
леда, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, |
у кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђак |
м, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а из очију јој с |
S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на нашу канцеларију, гд |
} Веља добио....</p> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази |
девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — |
амо у школи...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли м |
ара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан |
јом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну.</p> <p>— Зн |
слим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако |
се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, који у овакову расположењу |
ога срца свога... </p> <p>— Чекајте!... прекиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш |
вас од јуче једнако...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим посл |
ње месец до...</p> <p>— Ха, методика... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много ш |
> <p>— Можеш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? как |
уд овакову походу чинио.{S} Мисао му се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим пребледе, и т |
ати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега уч |
и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко ст |
рвозно окретати око себе.{S} Председник прекиде ћутање:</p> <p>— Па ето, господине, ми почели д |
сети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, ал |
обузимаше.{S} Она се стресе, и одједном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта ја радим... којешта!...{S |
узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, |
ојим редом...{S} С нарочитом намером он прекиде разговор баш на овом месту... </p> <p>— Камо ва |
м журбом предаде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стојанов:</p> <p>— Господин казао скоро ће |
а, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, |
ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може |
ха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} Само, п |
<p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му |
тола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег човека и молбе да му се дете н |
наст облачак, пронесе се тихо, нечујно, преко недогледне пучине и растури се тако у висини, па |
адите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сак |
Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n="172" /> неба...{S} Кану неколико |
езимена писарева. </p> <p>Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Један није у ко |
умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— |
питу необично пргава.{S} Како је радила преко године, тако настави и на испиту: стаде викати на |
лу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се |
љене шљивове гране, која се пресамитила преко прошћа.{S} Од невоље удариш средином, па посред б |
и о крушкову грану, која се пресамитила преко плота.{S} Паде неколико жутих, зрелих крушака... |
д не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет предмета, а она само један разред са три |
р, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, ст |
и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад ј |
убицом, кад има што пословно, преговара преко Стојана.</p> <p>И Љубица је са своје стране много |
а и занесена у срећи својој, па претура преко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.</p |
џија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар д |
дужином... то је извесно пруга, масница преко целога образа, па још ако је модра....{S} Како ће |
неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’Натема је!...{ |
атићете!... рече она, па се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Го |
обори главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из б |
по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих недеља.{S} Све је одвратно, страш |
ао дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете |
лог погледа, који Љубицу свакад пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озб |
естан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесел |
росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се |
и у срез, али немој насипом, него удари преко Јасеновца, па се јави само капетану.{S} Испричај |
а чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на вр |
на.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} Задахну га дим о |
ма брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са проз |
самобитни, нарочити звук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине |
ила, па слободну леву руку само преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} |
се још поносито и величанствено носити преко равна српска поља...</p> <p>Гојку кану суза из оч |
укање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} |
екакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, н |
ну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука... |
а прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, |
а мајку, која брижно прелеташе погледом преко зидова, избегавајући њен поглед.</p> <p>— Баш си |
слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} |
} Суморно погледа око себе, махну руком преко чела, па туробно одговори:</p> <p>— Мани се, моли |
принесе руку устима, па превуче дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао камџијом. |
а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди |
а... неописана лепотица!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, ч |
и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{ |
о разредио меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа нећ |
сити и беличасти облаци, пливајући тихо преко небеснога свода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан |
»како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... готово!...{S} Као да никад није ниче |
засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљ |
их груди, кад човек претура тешку борбу преко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јо |
/> <p>А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрктала пламичка воштанице и чини јој се да гов |
ахну као од велика умора и превуче шаку преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете т |
тно бледило...{S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вр |
е спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама |
ашан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у |
ам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја с |
утка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па припао пуначком в |
се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шт |
а растанком... ништа, ништа друго, само прекор чемеран, отрован...{S} И непрестано се после Љуб |
дан прекора, тужнога, очајнога, горкога прекора.{S} Изређао је тај поглед све, што њих двоје за |
уди да седне.</p> <p>Стотинама питања и прекора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не зн |
ости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости... ничега, ничега!...{S} Само вечни |
, немом, отвореном погледу читав бездан прекора, чуђења, сажаљења... беше он речитији од сваког |
о...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, тужнога, очајнога, горкога прекора.{S} Изређао |
ше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер |
убици, куд год се макне, привиђаше овај прекоран поглед, који сажиже душу као огњем...</p> <p>О |
та.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвет |
ваздан других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да |
е председника Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p> <p>— Шта ћу, |
кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћеш и заборавити да им |
се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну пона |
ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ломећи велика парчета погаче и залажући то са |
кревет, па се исправи и погледа Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу! |
заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осе |
жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} А |
м од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди. |
ком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више. |
веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао.</p> </div> <div |
она оде.</p> <p>Путује потесом, шумом, прелази бистре планинске поточиће, а не види и не чује |
Ха-ха-ха...{S} Збиља романтично!...{S} Прелесна дјева куша постојанство заљубљенога јуноше, ба |
да, код које се хранила.{S} Глава стаде прелетати по соби, прилазећи јој понекад тако близу, ка |
чи и страда.</p> <p>После стадоше мисли прелетати и заустављати се на разним другим средствима |
и прозборити.{S} Само му унезверене очи прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на под |
звикну она и погледа мајку, која брижно прелеташе погледом преко зидова, избегавајући њен погле |
н <pb n="58" /> обори очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло |
њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља:</p> |
он се занесе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки сребрнаст облачак, пронесе се тихо, неч |
истра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле |
азним бојама, те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним сводом, који се, и сам осве |
се сокак, прашина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{ |
аспрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше |
м или крушковим цветом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу к |
се по негде подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојом — носи се тај |
асле браде, која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, |
Густа сура прашина, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, ста |
е и патње...{S} Ветар фијуче на махове, према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, |
гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина трошка на гозби одређује се дужи |
ћа са једном великом собом и »кућом", а према великој соби беше преграђена једна мања, коју су |
тио, па с тога беше веома предусретљива према њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она |
догађајима: обузела је некаква апатија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно |
ја сам првих дана била чак расположена према њему«...{S} И она се сети неких тренутака, кад му |
више, али је некако постала равнодушна према свему.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су |
довољно настрадала, постаде равнодушна према свему, било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се |
де опажати како се Љубица све више мења према њему...{S} Следи се од страха, и стаде пажљиво мо |
У њој се породи страшна, нечувена мржња према овом јаднику, мржња осветничка, страсна, бескрајн |
положење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му једнако нека |
зе нека милина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило што стоји са ов |
S} Истина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други љ |
p>И Влајко се показа веома предусретљив према ташти и свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њи |
овори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p> <pb n="195" /> <p>— Па знаш како је... |
камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбран |
е зна ипак како да назове своје осећање према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори гл |
је обузима некакво пријатно расположење према свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан |
ре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати |
шине, што су се по негде подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојом — |
истаче се јасно један: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог јадника, к |
ен овом изненадном срећом, и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни расположења.{S} Она |
јатно расположење према свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Како је сам |
p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књигу.{S} Подиже |
они горе имају најмање образа и љубави према школи... не, макар не имали праве љубави, али мак |
да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са В |
.{S} Запрашио се сокак, прашина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љуби |
говори јој другарица, окрећући се боком према говорнику.</p> <p>После се разви жива дебата о го |
у њихове везе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, |
уо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не |
опаст.{S} После је наступила одвратност према свему, гнушала се сама себе и свега...{S} После, |
жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се само о |
ше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, |
знам... друштво не прашта лако непажњу према себи.{S} О, тешко мени!...{S} Одбачена!... презре |
, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да још лето |
одне, кад се разиђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.{S} Тамо, са општинским пандуро |
есто.{S} Само ми необично што ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке године у друг |
причати о оној двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до орловичког по |
ицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и че |
е дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли |
.</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби премештај на железничку станицу, где је оно држан збор, |
авити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам и |
а.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док |
па вели то исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојково место, и преселио се на сам дан св |
бро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише другови, који су се бавили у Бе |
јко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А премештаја нема?</p> <p>— Нема.{S} Веља добио....</p> < |
не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у |
, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја |
ен.{S} Писар јој много наобећава, али о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана оч |
агађања муњевитом брзином. »Отпуштен... премештен (камо среће!)... кажњен платом... ко зна!...{ |
да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар је човек... много добар; свима је у |
д нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љуби |
о продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у |
изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава, али о премешта |
инио што треба, да двојица учитеља буду премештени а учитељица отпуштена.{S} После овог саопште |
мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо сед |
и пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мало отежући речи и зас |
аде, збуњена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји је |
p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним плановима, који му долажаху у гла |
а се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други |
о дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неизмерно |
ељство и поверљивост, да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове проме |
ни на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испита |
Ноге је издадоше, снага је остави, она премре, поче се каменити...{S} Само се раширене зенице |
ца се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном |
грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала каквом новом осећају |
или на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову собу, наместила, по |
амџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, |
а и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света, не верујући |
...{S} Ја, знате, ’нако... стаде муцати пренеражен ћато.{S} Јадно његово рањено срце!...{S} На |
ко... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем.</p> <pb n="182" /> <p>М |
.{S} Од чега?...</p> <p>Љубица гледаше, пренеражена.{S} Није никад помислила, да ће то такав ут |
тајаше на вратима учионице дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан се дизаше, стењући:</p> <pb n="1 |
ом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p |
рчета!...</p> <p>— Шта си радио?! викну пренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... ти се плашиш?...{ |
ло уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} В |
мо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренерази свршетак разговора са писарем, па хтеде сад о |
ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читав |
ују озбиљним људима...</p> <p>Љубица се пренерази од овако оштрих речи.{S} Никад јој није тако |
војим драгоценим адиђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n= |
тарац?...{S} Младост је силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећање н |
иво оборила, па слободну леву руку само преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим ру |
.{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да ви |
нестаде их у помрчини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они отишли... на |
е их у почетку разумела.{S} Одједном се прену и погледа свесно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... зап |
њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па |
а му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога расположења.</p |
ело пројури нека снажна струја, која га преобрази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад в |
обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се зарумене |
и намести на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</p> <p> |
чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокренуло... мислила је дуго, па одједном осети како |
е ливаде по сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у да |
ита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... свршио сам Учитељску Школу, промуца |
и тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— П |
.</p> <p>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту хартију и таман да почне прозива |
Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</p> <p> |
елству окружном и одједном се обрте као преписивач у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуб |
чајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче, преплашен, збуњен, изненађен, подиже зажарено лице, кој |
и управљене на себе, застаде, збуњена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> <p |
и се у канцеларију и пуштајући за собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пан |
ази из куће, веома је забринута, управо преплашена, као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али |
бица одједаред измени: постаде необично преплашена, саломљена некаквим црним, изненадним злом, |
жао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} Он не зна |
, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверено, питајући се у себи: к |
ћу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он преплашено, трчећи по соби и чешући се руком по једном |
и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи израз тешкога умора |
ки нови познаник, који се жели што боље препоручити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето ти.. |
се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем |
ти израз Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва |
ајвише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S |
какве отомбољене шљивове гране, која се пресамитила преко прошћа.{S} Од невоље удариш средином, |
витла и удари о крушкову грану, која се пресамитила преко плота.{S} Паде неколико жутих, зрелих |
на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, бр |
љу и пружајући му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ промрм |
де добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смел |
је добио премештај на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ст |
ку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече н |
нога топлог погледа, који Љубицу свакад пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало в |
ек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање!...{S} О, погрешила је... |
е и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом...</p> <p>Љубица осети |
ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с предмета на предмет, а он само об |
а је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вратим |
ну, који онако испод покривача испаде и прескочи све степенице иа вратима, па као муња одјури с |
се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочим, па последње из школе...{S} Чујте само!{S} Пр |
егла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица о целом |
ћа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи |
мо мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисат |
одушевио својом речитошћу, па не мисли престати.{S} Много лепих мисли и уверавања изнесе пред |
пошалицу на Гојков рачун, <pb n="42" /> престиже га и сама рече: истина, није углађен ни... дот |
бицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле к |
а са неком сумњом на души: можда је ово претварање...«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли могу бити људ |
дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред толик |
гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пр |
страшни осећаји, који би све уништили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за |
ну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S |
себи његов поглед, махну му главом као претећи.</p> <p>Љубицу одједном, после ових злослутих р |
н нешто много прети учитељима.</p> <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је п |
ко... какав је човек?{S} Он нешто много прети учитељима.</p> <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сил |
Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили |
о.</p> <p>Настаде прави лом.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све |
нашали се и насмеје, па оде.{S} Никакве претње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубиц |
пим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио |
стану.{S} Разочарана је у свима својим претпоставкама и надама, које је сновала још у школској |
ри очи, као кад нас ко увреди незгодном претпоставком, па јој живо одговори:</p> <p>— Како... ш |
у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама...{S} Страх јој |
орника, па нешто веома живо и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, в |
говарало пријатељски, сасвим другарски, претресале се успомене из младости, управо ређали се не |
ити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресати некакве топле, пријатне струје, које потицах |
ву библиотеку.</p> <p>Тако идући к селу претресаху полако добре стране свога новог друга и приј |
чули већином женски гласови.{S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од стр |
же се врисак ужасан, страховит...{S} Он претрну, хтеде јаукнути, хтеде утрчати унутра... хтеде |
ед клону... посрну и хтеде пасти.{S} Ја претрнух од страха.... одједном се следих, узех га као |
е?...</p> <p>Одједном се нечему досети, претрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је очекива |
а блажена и занесена у срећи својој, па претура преко главе последње догађаје, и смеши се задов |
мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже ру |
је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу преко главе!...</p> <p>Љубица се ск |
нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не долази на |
ти, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави најразноврсније мисли, само је Љубиц |
...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао по со |
а се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и |
уд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом |
-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча, онако необуче |
дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне |
се... гурну је некуда снажно, и она се претури...</p> <p>Стојан се трже, ослушну... и одједном |
е о нешто црно, меко... оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, при |
е од оноликога страдања и патњи, што их претури за годину дана...{S} Он никада никога <pb n="16 |
у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад јој одједном дође на па |
ра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...< |
у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двориштем као с |
аједнички држати угледна предавања, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да пров |
е ни сакривао.{S} Прилазећи учитељу, он претходно скрену учитељичин поглед на себе, осмехну се |
а ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као н |
} Она сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе |
аху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући очима...{S} Председник одведе Љубицу у један |
усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћута, |
јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој угушуј |
бог оскудице, оде до суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањим председником, а и да чуј |
ренила: неки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му је српск |
питивања нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им је ка |
а њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз |
.{S} Дотле су урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опет нестаде мира у с |
јао како сам морала брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и |
ладић, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и представи јој се учтиво.</p> |
ођење, на милостиве, пријатне речи, али при најмањој неповољности, она ипак плане и испољи јасн |
рајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарању.</p> <p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— |
та опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место |
ти по неку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехи |
е са овога света.</p> <pb n="183" /> <p>При издисају беше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу |
...{S} Како га нисам опазио!«...</p> <p>При крају причања отворише се позната врата, уђе депози |
љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако иронично осмехну, и лаг |
дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} Приђе |
довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако ос |
нема размишљања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чуј |
рине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не мог |
туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана?{S} Одавн |
чно, како причају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе ње |
ајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо...</p> <pb n="144" /> <p>Она скочи |
оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно чекају, |
аче испод њене руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се намршти и грубо проговори |
<p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, прибирајући се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се |
_C10"> <head>X.</head> <p>Љубица се већ прибирала, размислила, умирила се, па иде на рад као и |
ој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гушити у г |
час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде послу.{S |
S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у двориште.{S} Ста |
но и необично лепо...{S} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве |
д какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разговор, идући по соби и трљај |
уморна, спрема на починак.{S} Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се |
сваки час погледаху у страну, од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе срески писар |
дним, огромним облаком прашине, који се приближаваше шетачима.</p> <p>— Ух, како ћемо сад? викн |
лованим представницима власти.{S} Он се приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив |
други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мало зати |
<head>III.</head> <p>Учитељица се журно приближаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и |
ра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше стању, које личи на врућицу...{S} Поглед ј |
ица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе |
и очекиваше нешто страшно...{S} Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неколико ре |
е да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност веома чуднова |
ад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:</p> |
е им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораш |
ли јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још више и одједном се загледа у оно мртво лиц |
јити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да с |
...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забос |
и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{S} Дотле су урадили врло, |
и нешто страшно и необично важно, да се приближује остварење његових најтајнијих и најскривениј |
S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе р |
и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} С |
ав нејасан покрет, па се одједном трже, прибра се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то о |
х.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак |
же јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе на столи |
ица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговори:</p> <p>— Овај ће начини |
да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p> |
а Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</p> <p>— |
а, онесвесла...{S} Доцније, кад се мало прибра од прве навале осећања, узвикну:</p> <p>— Не мог |
намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговори:</p> <p>— Отпустиће је, даб |
да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одст |
уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не до |
је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад није волео, и да |
> <pb n="149" /> <p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</p> <p>— |
тано се после Љубици, куд год се макне, привиђаше овај прекоран поглед, који сажиже душу као ог |
, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно |
а тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко |
ложај и домаће околности, ништа је није привлачило к њему; само она незгода новчана... али ваља |
та гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ школе орловичке, упућује |
е свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим ја: нист |
кат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш м |
се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши |
Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да мога |
час се учини позајмица, нешто се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све леп |
" /> <p>О, сад тек разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још страшни |
«.{S} Потом намести мало своју постељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се вр |
сар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекн |
азлила се она суморна меланхолија, која придаје необичан израз човеку.{S} А други пут видиш как |
тке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко с |
адоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у |
Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним тоном.</p> <p>Љуб |
зебњом њен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну једну своју руку на његово раме, па га |
е било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите сл |
ишући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихв |
у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си |
исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, не читајући га, и врати се |
па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа |
погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је |
адркта и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... ка |
питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша...{S} Разлеже се врис |
S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па од |
му дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!. |
аду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајући узгред Гојк |
а они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: </p> <pb n="17" /> <p>— |
и стаде разгледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поч |
p> <p>Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даљ |
едном обави своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. |
опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим се |
оји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очи |
на њега неко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујем |
м му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда н |
ла.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као п |
но, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони |
тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она се обрадова његову доласку, |
и мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско породичним тоном рече |
творише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> |
муцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни дола |
но врши какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, који гледаше тупо, укоченим очима и ди |
/p> <p>Кад остадоше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте |
рће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко |
дведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљда с |
ати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари познаници и смешећи се |
То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, |
/p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица?</p> <p>— Јесте, |
акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> < |
ђица учитељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе и, климнувши главом, промуца:</p> <p>— Извините.. |
ушала.{S} Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њ |
икрајка, па кад падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек с |
у по дворишту.{S} Неколико његових ђака приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу |
ml:id="SRP18993_C1"> <head>I.</head> <p>Прижегло јесење сунце.{S} По брезама, што су крај пута |
сновима...</p> <p>Писар и Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућући једно другому о љуба |
да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, тр |
рљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједну од т |
мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедб |
и су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било; цео да |
редити.</p> <p>Љубица израчуна и написа признанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро |
дајући само цифру, на колико је гласила признаница, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици и |
потписујем спискове, али сам узимала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема, г |
а је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... или не знам шта.{S} Тек она је сад на |
мо како је у општини, да нису тамо моје признанице.</p> <p>— Нема општина ниједне ваше признани |
м, и ако је она редовно издавала уредне признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да завед |
b n="136" /> <p>— Немам ја ниједне њене признанице.{S} Нисам јој ништа издавао.</p> <p>Гојко по |
ице.</p> <p>— Нема општина ниједне ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то |
S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... рече он, погледавш |
ете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... тр |
јим малишанима.{S} Али ипак мораде себи признати, да је највише охлади одговор оног дечка, који |
назијског школовања.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију као нешто вео |
...{S} Зар да пропустите овако занимљив призор! одговори писар, па је пусти напред, да она прва |
а лаким крилима далеко, далеко од овога призора...</p> <p>Гојко се подиже испод прозора, поглед |
цену се од смеха, сећајући се јучерањег призора: кад пси салетеше јадника са свију страна, а он |
да зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца нав |
ом...{S} Даље, даље грозни и страховити призори!... даље... црне одвратне сенке!...{S} Овамо је |
стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја на други, а по л |
ао уста дужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђ |
а, красан човек.{S} Како је само учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад |
бразованом женском... разговор је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... па и са |
руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање |
онте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећемо се мешати ни с |
ж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часова у шал |
полако добре стране свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и улил |
игде никога иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S} А ј |
ди«.</p> <p>Дође још један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера |
ао к судници, весео, са неколико својих пријатеља, па задиркује председника и шали се са сељани |
и, одговори писар, па стаде нудити нове пријатеље јелом и пићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као |
. </p> <p>Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се |
мо кажите.</p> <pb n="87" /> <p>На тако пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали му се п |
S} Хтеде се понашати са њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће |
Љубица га гледаше са неким одушевљењем, пријатељски, весело...{S} И кад он доврши свој дуги мон |
S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски:</p> <p>— Идите, господине Гојко, кући, па |
ово стање ни намере.{S} Она им одговори пријатељски:</p> <p>— Ваши људи тамо уписују... они вас |
ору још читав час.{S} Ту се разговарало пријатељски, сасвим другарски, претресале се успомене и |
p>Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови нек |
зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, па одговори:</p> <p>— Реците |
клетве, и све то неким нежним, учтивим, пријатељским гласом, који чак у извесним приликама задр |
ак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је много т |
тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво |
дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства она не осети ништа друго пред њим.</p> <p> |
нице, које су још више учврстиле њихово пријатељство.{S} Они су сад врло интимни, међу њима нем |
рочито у последње време, ступила у тако пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде премишљат |
видим...{S} Јест, овај... </p> <p>— О, пријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, ко |
зненадних посета.</p> <p>— Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за с |
ви он, рукујући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и з |
читељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична изгледа.{S} Скроман, тих, са неким |
инити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких очију он још не виде; |
како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од р |
удима, па осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише оно познато задовољст |
о лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која му ј |
зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина: мило му што она сама везује своју суд |
навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне речи, али при најмањој неповољности, она ипак |
опет стадоше претресати некакве топле, пријатне струје, које потицаху отуд од некуд од срца... |
ним сновима...</p> <p>Но Љубица не сања пријатне снове.{S} Тужно је оборила главу над реком, па |
о беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, која је одједном обузе.. |
предала каквом новом осећају, па снује пријатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је |
дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.{S} У овој сеоској самоћи човек се радује кад |
друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица становала у школи. |
сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, поквари |
чи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али по |
лачи све више, успављујући брижну главу пријатним заносним сновима...</p> <p>Но Љубица не сања |
и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љу |
ети хладан челик на врелим уснама...{S} Пријатно је ово осећање, али она нема кад...{S} Рука др |
ога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се |
где год има што за <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није |
он се умири, и све му постаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји с |
о дана; осећаше како је обузима некакво пријатно расположење према свему, па чак и према овом п |
поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду са малом де |
амо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова.</p> <p>— Баш красан ч |
а иђаше необично весело; обузело га оно пријатно расположење, које наступа после дуга успешна р |
живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и мо |
вог једа и мука, наступи изненада нешто пријатно, рече она, гледајући замишљено.</p> <p>— О, па |
но; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада |
ши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да |
а у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, коју по некад смени лака зебња, па оп |
де?...{S} Зашто она одједном осети неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе чит |
, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а једа |
и посматра часовник зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема |
.</p> <p>Устала је весела, спремила се, прикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго обрт |
златарским излозима и остајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји ка |
рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...</p> <p>Беше то збиља необично уметнички из |
аџу плаво слободно небо...{S} Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледа |
канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, разуме |
ет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, приђи му нек |
зализану главу... рече она иронично, не прикривајући своју мисао, па убрза кораке те ћата поче |
<p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.</p> < |
ва се предала радости, коју не умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар постаја само |
чане недостатке, али још ради неуморно, прикупљајући разне податке, спремајући се да спроведе к |
ри учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше.</p> <pb n="3" /> <p>Његов озбиљан одговор ув |
нила.{S} Глава стаде прелетати по соби, прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити |
м полицијско породичним тоном рече јој, прилазећи: </p> <p>— Хехе... јесмо ли се наместили?...{ |
ине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и пружајући му руку.{S} Знате ми смо |
ећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом к |
ва радост, коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи учитељу, он претходно скрену учитељичин погле |
на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим вратницама, Љубица опази човека, који |
це, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље |
да бесмислено како ова замотана прилика прилази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, |
ене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још н |
. онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ни |
ан.{S} Са неким учтивим, финим смешењем прилази он столу, пружа руку, извињава се, моли за допу |
b n="121" /> нека нејасна маса...{S} Он прилази и одједном јасно разликује два црна ока, која с |
много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћајући |
.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не |
само гледа бесмислено како ова замотана прилика прилази све ближе, како јој гледа право у очи с |
убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господ |
говоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али она не беше у |
ах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љ |
ријатељским гласом, који чак у извесним приликама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је |
своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!. |
зар да се <pb n="26" /> не користи овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодове?{S} |
осврћући се на заједања.</p> <p>Другом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано кр |
ете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да н |
м, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и |
рлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, |
оској самоћи човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње време писа |
но намрштен и повучен, избегаваше сваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од |
к беше му необично драго, што се у овој прилици нашао сведок његовог гимназијског школовања.{S} |
54" /> <p>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се боком прем |
еч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеализма, <pb n="33" /> који се код по |
јко моја!... мајко!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само |
редмет њена рада и старања.{S} Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да |
среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мра |
на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, опијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да |
овој погодби.{S} Наредише да учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара |
на се чуди новом нараштају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с |
екања.</p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А квартирина? |
али он ипак не уништаваше општи утисак примамљивости.{S} Стас јој беше лепо развијен, али је о |
м..{S} Пређашњи је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{ |
што ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату?{S} Потписали сте списак само за оно мало |
очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети њего |
свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту з |
тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без наде, виде |
{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну |
љно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, чим <pb n="92" /> је Стојан саопштио Гојку ново |
ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га ве |
ледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руменилом, које јој се разли по лицу.{S} Виде |
о одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је мла |
е шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко прими хартију, разви је и стаде читати.{S} Одједном пре |
А квартирина?</p> <p>— Нисам још ништа примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо зај |
p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да |
ог квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтед |
адознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену плату од државе...{S} Још да на |
за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш... допуни он после крат |
то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обори главу нер |
{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред |
о јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па ка |
о дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и |
.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} Срамота |
д... други ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} На мене скочише у школи два |
звикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не |
еља нек донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговорим |
ност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише предс |
поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху све зачуђенија.</p> <p |
p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила |
ти... откупи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{S} Шта велите с |
све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнуша |
како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом преко бркова.</p |
а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убил |
и самим ситницама из школскога рада.{S} Прионуше обоје на посао...</p> <p>Око поноћи Гојко се т |
оста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, не |
знала да њено срце никада више не може припадати ономе, који је тако лако погазио ногама њене |
о саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сум |
овост о часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш о |
у преко наслона, глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врат |
чупава глава с разрогаченим очима...{S} Припи се <pb n="171" /> уза стакло и стаде гутати погле |
екад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази сокаком... звиж |
шта!...{S} Отишла мало послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да |
.. нама су предавали, поче она збуњено: припрема траје најмање месец до...</p> <p>— Ха, методик |
дмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште околишним разговором, па тек после |
једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, |
раздвајајући неке хартије.</p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те г |
пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</ |
инистру да не можете издржавати школски прирез, па нек вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, мо |
е кметови трошкарили, да није школскога приреза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас |
и бувара.</p> <p>— Шта ћемо са школским прирезом? рече писар мало тишим гласом.{S} Оне летошње |
ни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с |
о то може само њена страсна и плаховита природа...{S} Она први пут осети у себи ово силно, разо |
здух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гигантско др |
вако док ви радите веронауку, познавање природе, певање... у мају, за то време деца заборављају |
вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку |
оставимо цео предмет недирнут...{S} Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а филолоз |
разговарају!{S} А ја... са овако живом природом, стварам војнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то |
сли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад |
мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она |
рође поред ње у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући случају што му се језик тако |
тако непрестано... нек извуче...{S} Ха, присети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео |
им узвиком: ех!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устат |
твом узе он један лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички |
укну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из школе.{S} Љуби |
наде да је новопостављена учитељица већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе, да |
ад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа |
има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не |
веровао, судећи по његовој озбиљности, пристане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху раз |
. узвикну Гојко, дркћући од њена блиска присуства, па одједном обави своју руку око њена стаса |
p>Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се опет окрете учитељицама и стаде их неш |
ани уздаси по кад што одају његово немо присуство.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор, |
окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке шт |
лице, па се дао у објашњавање ситуације присутнима.{S} Слушаоци изгледају веома брижни, погнули |
је живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, |
учност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он оти |
е не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим |
и задркташе, одајући велики бол што је притискао душу...</p> <p>— Да презирем?... узвикну Гојк |
а до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у цел |
љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући је п |
ашни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата се крећу...</p> <p>...{S}Седе |
еци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући руком врело чело:</p> <p>— Идите, децо, ку |
ешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их |
велику дозу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само о |
рет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде, нестаде га, и |
лу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у пр |
па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети жандарм...{S} Зови ми. |
а остаде скрушена, сломљена, без мисли, притиснута неким тешким, грозничавим заносом.{S} Нити ј |
чавају свакад«...{S} Полако, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.{S} |
и се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, што дави, испија п |
кочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, |
ужи руку, гледајући у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразом необичне среће на лицу и као |
пазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Д |
је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, |
а врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Види се, она му нешто живо говори |
у, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још т |
м ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе! |
ште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон необичну |
Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. </p> <p>— Море, село... шта село!... |
</p> <p>— Нама изволите свакад недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате време |
љају теже ствари.</p> <p>— Истина јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо |
Могу и одговарати...</p> <p>— Коме?... прихвати писар.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то |
једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко |
гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу ј |
сару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напоље и седоше |
тељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избегавајући <pb n="99" /> |
.</p> <p>— А новости... већ онако...{S} Прича свет свашта, не може се свему веровати: те не зна |
ојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још ле |
ај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу |
стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје оч |
/p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. |
страшно!... није баш тако обично, како причају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« Још |
на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, причала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, |
ме, отпоче горка исповест.{S} Љубица је причала тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним |
} Испричајте све лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада у |
изненадној живости његовој, тим чудним причама...</p> <p>— Пазите само, наставља он, гледајући |
о га нисам опазио!«...</p> <p>При крају причања отворише се позната врата, уђе депозитар и зађе |
еће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, |
аде слушати заплетено и нејасно Гојково причање.{S} Кад овај стаде причати о јутрошњем разговор |
ља тако... како ће он пред свима људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети |
а онда Љубица, на материн захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »т |
ог излаза нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај, па д |
асно Гојково причање.{S} Кад овај стаде причати о јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се поче |
јући радозналим погледом да Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао, али |
разредом, јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима |
ори.{S} Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила за времена — а то је вели |
...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим догађајима.{S} Веља је то већ све з |
>— Јесте! одговори Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе |
што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји у |
</p> <p>— Господине Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему. |
лим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ |
руку, која му је толико страдања и мука причинила.{S} Само не могаше ништа проговорити: стегло |
сазнавати, да је тај човек, који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки |
, да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само ако му то савест допушта... |
е (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун |
Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на тебе много љутит.</p> <p>Гој |
Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црвену масницу |
лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици.</p> <pb n="194" /> <p>Она одмах познад |
ка у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необичну |
вори она, црвенећи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S |
оја.</p> <p>Овако уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са црним шир |
очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као учитељ.{S} Опет се н |
, његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих, <pb n="64" /> поцепаних поњава, па трчи на ниж |
пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он |
ша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу |
пеху у раду!« мишљаше она, стојећи пред прљавом испрскалом школском таблом, која је некад била |
ешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога пада |
задовољство кад потрпам у канате своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему п |
ано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико часова код Љубице, па је опет нестане. |
стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем прободен, Гојко одједном пребледе, искривише му се вили |
ад села се, тамо у даљини подигла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, |
сао...</p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стењање.{S} Протрља очи, по |
некога или подиже огромне терете...{S} Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али г |
а тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора знати за |
вање...</p> <pb n="98" /> <p>Изјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те се |
па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи с |
.{S} Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо из цр |
друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје госте по целој кући, исприча им све што ј |
а на гозби одређује се дужином времена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још један од Бокићеви |
...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, |
оплина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан проведоше две сиротице у разговору.{S} Увече, после скр |
о; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти |
ахтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома |
ини тако обично, као да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку, |
.{S} Они су испитани још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им син |
спратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова.</p> <p>— Баш красан човек, реч |
запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост?{S} Видим да се радо сећате |
им кућама, о родитељима, о томе како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували |
разумевањем, као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушев |
освете.{S} Све беше испитано, у мислима проверено, и све се показа непоуздано, ништавно, лепо с |
је ваљано... овако са старим друговима провести који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући |
оних неколико часова, што ће их морати провести са њим...{S} А после... <pb n="161" /> биће на |
уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, почишћена и намештена.{S} Она седе уморно и |
ње и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само за тренутак да га погледа как |
е лупати на школским вратницама.{S} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу ст |
е, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрд |
на хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе на столицама једно уз |
вар...</p> <p>Него шта ова баба једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{ |
и још већа промена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије |
ицу.{S} Ту су у последње време седели и проводили разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! ре |
обегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице своме стр |
знанства, која су ми ласкала, стадох се проводити весело...{S} И чим ступих на испит, знао сам |
о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... помисли она. |
у и замисли се...</p> <pb n="208" /> <p>Прогнаше деца чопор говеда на пашњак...{S} Запрашио се |
p>— Изволите један акт из Министарства, проговори писар службеним полицијским тоном, па онда, к |
и се највише свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не |
е знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захва |
аву као иза сна, и гледајући замишљено, проговори:</p> <p>— И све ме зове к себи!...{S} Мало, п |
p>— Свратите мало к мени, ако хоћете... проговори Љубица, црвенећи.{S} Видело се да је због тог |
жа, очекујући с нестрпљењем да она прва проговори.{S} Није му непријатан овај састанак, напроти |
то повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га радознало.</p> <p>— Дошао је ак |
>Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак |
, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једн |
у.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а |
веома расположен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по |
о ове изненадне страхоте, отвори уста и проговори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу, не бригај... |
е.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговори:</p> <p>— Овај ће начинити вашар!{S} Него ти |
ајпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била нес |
ак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрке:</p> <pb n="82" /> <p>— Треба да с |
а да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан?...</p> |
а; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде тешити и причати м |
ори главу, па немоћним, жалосним гласом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме |
н младић.{S} Још с половине дворишта он проговори:</p> <p>— Кажем ја: није се он могао променит |
ати уз матер.{S} Она се намршти и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те појести.</p> <p>— |
ишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговори:</p> <p>— Отпустиће је, дабогме!...{S} Чуо са |
им објасни куда ће проћи, па се по том, проговоривши још неколико речи, руковаше и растадоше.</ |
леди, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што пословно |
тано ћути, па стаде мислити како би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, је |
јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, ко је може |
мука причинила.{S} Само не могаше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, |
ше зараћене стране морадоше попустити и проговорити по неку међу собом.{S} Истина, Гојко при то |
агушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} Некаква топлина о |
та ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види се |
не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} Обузела је нека студен, скаменила се, н |
о неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се међу њим |
у веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица г |
ема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, притис |
ц јој у једном оближњем селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњећ |
вук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се по негде п |
о са крова зјапи широка баџа, кроз коју продире светлост, ну осим ње има и једно окно, исечено |
рпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је опал |
даху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кме |
куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи један одборник.{S} Чудим се како ћемо и толико |
уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто тумараш |
же у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање...</p> <pb n="98" /> <p>Изјутра се проб |
ло нежнијега срца, рикну протегнуто, па продужи пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу материн |
ти рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и нам |
пућује на своју дужност.</p> <p>Опет се продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другарица непре |
ао усне у ироничан осмех), а председник продужи:</p> <p>— Ово је општинско зло... знате — ћата. |
је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи <pb n="140" /> једнако... нек се ништа не мења, |
станак, напротив... али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати на њена питања |
би ми свеједно... ништа...{S} Могла би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја |
Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он |
дити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно настављати до |
вори лагано и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да с |
ого љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, |
бица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвор |
и тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога |
асветљујући неку нову и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више |
е смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких очију он још |
де ни погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши главу високо и погледајућ |
па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му до |
<p>Изговоривши то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својој присебности и |
твртак по Томиној недељи, само нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица |
ебрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У осталом <pb |
емој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако |
светло, тако лепо, чаробно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде с |
оворе о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога плота, хте |
јући као дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш ка |
ноћа, која наступа изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он |
не госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чиче, машући својом плетеном кам |
е смеш јој казати од кога је...{S} Реци прође железницом један господин, па ми даде динар и зам |
врелим уздркталим рукама...{S} Тако им прође читав час...</p> <p>Одједном на прозору, споља, с |
да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Ба |
за!...</p> <p>»Живот, младост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, |
="SRP18993_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не пов |
Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца дола |
по пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?.. |
тићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава вр |
а.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост. |
едном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице г |
изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуца |
о, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је |
да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар она сама |
живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста проживе школски распуст у задовољству и одмори се од он |
сована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, са децом?...</p> <p>— Је |
само колика нам сума треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... |
О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по дели |
ва, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто жив |
читељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он суви |
ања...{S} Он стајаше, не могући ни речи прозборити.{S} Само му унезверене очи прелетаху са писа |
треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у мислима и тргнути из |
ма, нек <pb n="197" /> плане ватра, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече ово љубавн |
имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нек |
ање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући камџијом по |
одједном издиже на прстима и погледа на прозор.{S} Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, |
главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп <pb n="119" /> смишља |
се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... чекам те.. |
реврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена рада |
зи.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учионицу, Љубица се тресе од плача |
тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор...</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не дижући |
т зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичу |
есницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвори з |
зиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љубице!...{S} Љуби |
ци и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу, чека као псето шт |
место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши главу |
ад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је то?... промрмљ |
м, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела |
и ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да изл |
аву високо и погледајући жудно на један прозор од учионице.{S} Чим полицајац уђе у школу, Стоја |
ђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јест они су...{S} По столу разбацане пил |
лештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?... <pb n="85" /> Куд оде онолика |
ам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само с |
ше главу, ослушкујући шта се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи вриса |
шта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман се |
<p>Пред школом се зачу разговор; поред прозора промакне по неки старији ђак.{S} Људи почеше до |
ак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он |
њи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Т |
призора...</p> <p>Гојко се подиже испод прозора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше н |
из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У пр |
далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!...{S} Али ти си |
да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учионицу, Љубица се тре |
то живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказивати, чему с |
" /> гледајући тупо како му друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. </p> < |
се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{S} Једна соба беше осветљена |
а беше осветљена...{S} Стаде разгледати прозоре... свуд навучене завесе, али оне двокрилне, те |
соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајући узгред Гојка, који |
плетена столица, ковчег са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела га |
аче би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пу |
м прође читав час...</p> <p>Одједном на прозору, споља, стаде се помаљати црна чупава глава с р |
столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати с |
и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Види се, она му нешто живо говори, а он с |
е вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гој |
ало своју постељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те |
а и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша...{S} Разлеже се врисак ужасан, страх |
сништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина трошка на гозби о |
сан...{S} Разли му се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна топлина, и он весело ст |
хним крилима поред самих њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишт |
си са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко |
е га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити |
ми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нека снажна струја, која га преобрази: он поста |
ко сам несрећна рођена!...{S} Бог ме је проклео још на самом рођењу!...</p> <p>— Оставити!...{S |
S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И |
а и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... '</p> <p>— Јеси ли чула, жено, упамти једн |
мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у ку |
се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело јој лице избраздано, па то сад |
јући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену.{S} Љубица пође |
ишта... они се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако врши посао |
ћемо...</p> <p>Она изиђе у двориште.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне дец |
у школу. »Све једно исто«, помисли она пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајућ |
сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па |
машући својом плетеном камџијом.</p> <p>Пролазећи ходником школским, писар виде да се отварају |
сећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта |
скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном палицом...{ |
ако се врата лагано отварају и кроз њих пролази она позната страшна фигура.{S} Поносно подигнут |
ога срца...</p> <p>И опет мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, |
некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из безазлена детињства.</p> <p>Како да |
уплашено.</p> <p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети сам |
е ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколика нагађања муњевитом брзином. »Отпуште |
убица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој |
споразумевајући се, поседаше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танахним крилима поред самих |
ог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта ми |
прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од прозора |
ne unit="subSection" /> <p>...{S}Синуло пролеће.{S} Густа зелена трава покрила је воћњаке, па ј |
p>— Оженио сам се прошле зиме.{S} Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих школ |
морам бити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, она с |
јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу испред очију расцветале воћке, накривљено прошћ |
о, иде механички, а кроз главу јој само пролећу некакве испрекидане мисли...</p> <p>»И Зорка ос |
се зауставе на једном предмету, но само пролећу, увећавајући још више црну слутњу, која јој обу |
рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... доса |
школом се зачу разговор; поред прозора промакне по неки старији ђак.{S} Људи почеше долазити.< |
!«...</p> <p>По испиту наступи још већа промена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судни |
— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море... |
: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо пом |
чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге промене на себи, али се одједном стресе и навуче покрив |
оги догађаји изређали и наступиле разне промене.{S} Пера је већ затворен; комисија, која му је |
м што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Позна |
икој кривици, мрдну очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на |
јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој се лице, постаде светлије...</p> <pb n="139 |
>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и |
а га после ове речи погледа захвално па промени разговор и узе веселији, љубазнији тон.</p> <p> |
> <p>Он се осетно трже и одједном му се промени лице, али кроз један тренут стаде га полагано о |
д?...{S} Овакав весељак, па се одједном промени...{S} И видиш, њих двојица не говоре један друг |
јасног смеха.</p> <p>Писар се одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, |
а, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече председник.{S} Ја знам шт |
едседником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, као кривац, а |
ерила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S} Једва би је ко могао познати.{S} |
те се никад вратити! </p> <p>Сад се све променило.{S} И како то тако одједном?{S} Тек само нале |
у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се променило, добило самртнички изглед, а очи, оне живе оч |
ање о смрти и животу!... </p> <p>Све се променило у новом учитељском гнезду: не сија више срећа |
S} И каквих ти власти и кметова он није променио па ништа... они се ређају један за другим и пр |
<pb n="147" /> <p>— Само немојте да се промените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се сматра |
ри:</p> <p>— Кажем ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је |
опац, један... други... и очи се сасвим променише, право стакло!...{S} Свршено је!...</p> <p>Ка |
ојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мисл |
ива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарати...</p> <p>— Коме?... прих |
леда је добро, па мотрећи на непрестану промену израза на лицу јој, одговори:</p> <p>— Смртни с |
е хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку |
му пребледеше, задркташе, он поче неким промењеним гласом, из кога звони најжуднија молба и пок |
га другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из |
еоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа.{S} Увек су |
ну... врата се лагано покренуше.{S} Она промоли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђе |
е, брате, слобода!...</p> <p>Председник промоли главу из заседања, раздвајајући неке хартије.</ |
кајгану?</p> <p>— Не треба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прођ |
здахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је то?... промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче.{S} Осврт |
S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зверајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бо |
ш! рече му писар.</p> <p>— Заборавих... промрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледа |
ој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p> < |
релетевши оком сва лица климну главом и промрмља:</p> <pb n="5" /> <p>— Како сте?...</p> <p>— Е |
, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p> <p>— |
све друго.{S} Она климну главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа му место где ћ |
ћи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово д |
ица му одмах приђе и, климнувши главом, промуца:</p> <p>— Извините... што нисам ја к вама дошла |
<pb n="104" /> <p>— Ја... ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говор |
да, јест... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко оборених очију, избегавајући ону заплетен |
а...</p> <p>— Којешта!...{S} Није то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у |
амерника.</p> <p>— Шко... школа где је? промуца учитељ оборених очију, осврћући се око себе бој |
.. него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћ |
осрамоти <pb n="124" /> пред децом.{S} Промуца нешто, не разбирајући ни сам шта говори, па се |
.</p> <p>— Како?...{S} А што?!... једва промуца. </p> <p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га |
за Петровић, овдашњи учитељ.</p> <p>Она промуца нешто у одговор, рукова се са њим механички, не |
.</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, па промуца:</p> <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да је он сила |
»Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку же |
му је одређена за извиђање злоупотреба, пронашла је велике новчане недостатке, али још ради неу |
.{S} Прелети по неки сребрнаст облачак, пронесе се тихо, нечујно, преко недогледне пучине и рас |
де и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна!... сл |
ју густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо |
ачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, |
олако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете; |
руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви га презиру, избегавају...{S} А по неке... |
а испушта једну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи павлаку од к |
сам се гнушала...{S} Тек онако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако како |
ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} На мене скочише у школи два најодрасли |
м <pb n="146" /> нимало страдао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања.. |
ога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!. |
зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст.{S} После је наступила одвратност према свему, |
умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли |
е што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} У |
најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај положај, због |
} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n="146" /> |
рилне, те се између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи н |
ући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио |
вој полицијској униформи, која тек беше прописана.{S} Нову официрску капу накривио на десно ухо |
дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али |
, али учитељице често набираху устанца, пропраћајући по неке изразе шаљивим напоменама.</p> <p> |
да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га напред... па онако с леђа... ножем, пирни г |
добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, |
трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, у |
у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако занимљив призор! одговори писар, па је |
ју оно, што је у току зимушњих непогода пропуштено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} |
ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавин |
н доиста показа акт с потписом Министра просвете, па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и т |
евито. — Ово, све ово... тужбу Министру просвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лу |
че један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитељ |
ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако |
морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говор |
сно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца дел |
p>— Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, нег |
ћи чинију на сто.</p> <pb n="192" /> <p>Проскитао си се много, па и не долазиш кући на ручак, р |
азуздани полицајац, оборио главу, па ни прословити...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, увиде |
нерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује ка |
елу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што бе |
а, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкуре |
о мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом", а |
а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста опор |
— грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, |
ти, она ипак плане и испољи јасно своју простачку грубост.</p> <p>— Играте се, децо!...{S} Шта |
бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је мислила да њега нема в |
{S} Он погледа унезверена Гојка са оним простим искреним саучешћем и махну главом ка вратима.</ |
зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире се по свој цркви, и она помишља да то мирише б |
<p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте понели какву објавицу са собом? рече |
зреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, просто ништа.</p> <p>— Код мене ни мапе, ни метарских м |
о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да |
а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговор |
мој братићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света...</p> <p>Љ |
се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, бо |
ходати, али кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пута.{S} Иде унаоколо, укршта |
и у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женским саучешћем.</p> <p>— Ништа... ост |
="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кроз простран ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека |
<p>Изиђоше обоје и прошавши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окречену со |
, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра до |
изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо школско двориште, обузе је некаква слутња, <p |
око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и забавити.{S} Ту се ре |
ом светлошћу, наднео над овим китњастим пространством, па га, као оно свемоћни дух, задише свој |
је ватрена светлост по том недогледном пространству и обојила га чудним, разним бојама, те све |
о је лепо разредио меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и г |
цепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше ње |
само налетеше облаци, натушти се небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, |
ло и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву |
и, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави потоци из неба...</p> <p>Гојко се трж |
чно првешка, мало нежнијега срца, рикну протегнуто, па продужи пут за друштвом...{S} Олакшала ј |
ах по том стадоше излазити уморна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена |
l:id="SRP18993_C6"> <head>VI.</head> <p>Протекоше још три дана.{S} Љубица све више улази у поса |
немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаше тако непом |
, кад год је што требало <pb n="163" /> протестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се |
Е богме овамо ћете морати много што шта против методике, јер и наша врховна управа ради већином |
да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — капетан затеже овде — јер сам уверен, |
јер и наша врховна управа ради већином против методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгу |
овну школу; и он сам вазда се исказивао против школе и школованих људи, али тек беше му необичн |
ад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак како да назове св |
ласто.</p> <p>— Не бежим... нисте ми... противни.</p> <p>— Него напротив?... опет она удари у с |
е врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противничке групе, дошао к судници, весео, са неколико |
ајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећајима, у којима се ни она сама не |
одсеком на годину.{S} Заведоше решења у протокол, договорише се да се сутра изврши упис нових у |
пробуди га некакво необично стењање.{S} Протрља очи, послуша... јест, то је она.{S} Понекад јој |
аглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као <pb n="79" /> |
, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући преда се...{S} Баш као на |
еде, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрх |
изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> марамом и |
њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачила његово саопштење о оној учитељици.{S} То је |
мо сад? викну Љубица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом неб |
вореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим вас, причекајт |
њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, |
се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала о |
издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње |
и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговоривши још неколико речи, ру |
але па их одједном нестане...{S} Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и |
да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћ |
рза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични сељаци!...{S} |
на се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n |
во дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и разгледала сваку шару, запазила сваку особин |
јазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две го |
ад?!...{S} У другој години затекоше нас професори у кафани за картама, хтедоше нас отпустити, а |
4" /> <p>Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љубица се сме |
господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодал |
. </p> <pb n="68" /> <p>— Носи.{S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</ |
ужи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени |
аредба.</p> <p>Кад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} О |
де уз ову велику и непроменљиву истину, прочитајте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите |
пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} На |
егово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p> <p>— Она, братићу, она... |
душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«...</p> <p>По испит |
ајдемо сад тамо.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, све |
, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} |
<p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како је гледа немарно.</p |
аш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, загушеним гласом, отварају |
је ли?...{S} Довека!</p> <p>— Твоја!... прошапта Љубица и уздахну горко, извијајући се полагано |
страха.</p> <p>— Баш смо погрешили!... прошапта Љубица страшљиво, обрћући главу изласку.</p> < |
гнушате се мене?... не презирете ме?... прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се о |
, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и |
Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде га по |
е приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску |
ћ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли?. |
ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S |
ану и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој беше обр |
ло.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа прошарана црвенкастим јабуковим или крушковим цветом, т |
чити, као што се ова жалосница намучила прошле године, или ће благовати, као што ова сад благуј |
у његов одговор.</p> <p>— Оженио сам се прошле зиме.{S} Кад у пролеће удари некакав шарлах на д |
аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш... допуни он пос |
ељама и помислима...{S} Дуго је времена прошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Врата шкрипнуш |
, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... ш |
, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо |
S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако с |
исли, јер је избегавала свако сећање на прошлост...</p> <p>Сад настаје живот, прави живот!...{S |
аиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала каквом новом осећају, па снује |
ло некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни животе!...</p> <p> |
сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а м |
а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа.{S} Увек су му полицајци |
љивове гране, која се пресамитила преко прошћа.{S} Од невоље удариш средином, па посред блата.. |
жњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и си |
пред очију расцветале воћке, накривљено прошће, сухе гране на понеким шљивама и иде, корача брз |
ткидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче једина потпора; то с |
, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и п |
сунце последњим зрацима свога заласка, прснула је ватрена светлост по том недогледном простран |
>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са столица.</p> <pb n="34" / |
ама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам |
«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеш |
Него ја њега лепо онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?... |
између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици и |
е... дркће... она подмеће и другу...{S} Прсти се заплели... не може да намести кажипрст на обар |
јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прстима...{S} Соба није закључана...{S} Ено ормана!{S} |
на у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од разго |
хтеде много... па се одједном издиже на прстима и погледа на прозор.{S} Ништа... мати јој се са |
S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као махнита...{S} Љ |
е да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за капета |
руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе |
ки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за |
је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на о |
мо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свему.</p> <p>— |
и ви ово писали? узвикну он, показујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутин |
е, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па г |
пружају, онако дужином... то је извесно пруга, масница преко целога образа, па још ако је модра |
је, панталоне и капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше он посматрајући село, кој |
тивим, финим смешењем прилази он столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи ма |
уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> |
м свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела |
губе из очију...</p> <p>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало је румено сунце |
раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах ди |
, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пруга, масница |
ан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и пружајући му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам |
цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, |
а обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га строги |
ко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Е |
ријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је, па се |
емо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... ник |
S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пута.{ |
је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла |
итељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некак |
авају, извади из капута једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гласн |
видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ разву |
.{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађох!{ |
икну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У оп |
она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада.</p> <p>— А, хвала!... ре |
вела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку, гледајући у страну.{S} Он јој притрча весел |
е, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља, по којима су н |
ајући село, које се, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином допире до лива |
поносно издигао над косом, по којој се пружило село.{S} Набраше зрелих, сочних, набреклих од ј |
ји ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо |
р Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи... господину.</p> |
отомбољиле своје танке и необично дуге прутасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке и по |
н Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се л |
} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{S} Неколи |
ки пси.{S} Па као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понес |
од једном брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће.{S} Путник стаде, |
арен, усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зраци...</p> <p>Гојко |
наиђе на њега неко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим доч |
ви Стојан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете |
и чека... чека мене отпадницу, чека као псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скоч |
сеоског пута.{S} Одједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па тре |
еха, сећајући се јучерањег призора: кад пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрћ |
вар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух |
<p>— Да понесемо оружје...{S} Зли су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} |
ху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше н |
авика је велика чињеница, тако учисмо у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни |
.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје |
је поњана...{S} Брже, опрезније!...{S} Пст!...{S} Чујеш ли?... '</p> <p>Љубица седе на земљу, |
аге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта м |
ду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила домаћа срећа!...</p> <p>Почетк |
ли и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео |
ођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S |
ивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и преврташе своје |
а радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју |
а је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој |
ређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како!</ |
е, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руц |
доше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћам |
о ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусретљив |
све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празн |
, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, |
наслона, глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и сту |
срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљућим чемером, најстраснијо |
илуету, која се удаљаваше од њега испод пуних китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну о |
И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа |
перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижу |
сује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишан |
уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки ост |
аг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и сам по мал |
сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага.</p> <p> |
</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети?...{S} Зар ј |
це и однесе... остаде на том месту само пуста празнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечи |
ве срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући сво |
, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, остав |
ислити.{S} Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="2 |
да зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се |
брзо, јер познаде председника.</p> <p>— Пусти тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам н |
неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко |
ло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама нас |
још цео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кроз простран ходник упути са гостима |
ше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, |
оћи, онда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школ |
ијена!...{S} У школу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточић |
занимљив призор! одговори писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по шк |
тојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је |
жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се освртати око себе, као да је |
је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у |
је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шт |
рте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p>Љубица стајаше у ходни |
о, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се за |
да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненад |
на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав к |
кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме |
захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја до |
више од све шестогодишње теорије...{S} Пустити децу тако у свет!... настави он готово више у с |
Господин казао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа н |
{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином...{S} Даљ |
осим жалости.{S} Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} |
ути оној бесциљној, суморној, страшној, пустој празнини?!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно |
дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете |
ти се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно настављати досадашњи ра |
јка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упи |
ћавамо, и умиремо, све онако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га уплашено погледа.</p> <p>— Није |
изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно дев |
асна и плаховита природа...{S} Она први пут осети у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде |
еко дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што ј |
не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову дужност!;...{S} Колико је ту помешано |
не, не, молим...{S} Има времена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она |
идаје необичан израз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето |
јега срца, рикну протегнуто, па продужи пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу материнскога ср |
ло у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположена.</p> <pb n="112" /> |
ече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати |
дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да |
Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположена.</p> <pb n="112" /> <p>Једнога хладно |
еднако објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— |
осподар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јо |
ива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом...</p> <p>Љ |
, суморна и брижна лица, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> < |
ом ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и |
очима сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахн |
густих облака, корача нервозно и понеки пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита се он де |
еома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и рад |
ојом се он опрема на далеки, неповратни пут...</p> <p>— Јадни мој братићу!...{S} Опрости, и нек |
пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он б |
чајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрч |
овата је, баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, с |
што?!... одјекиваше очајно питање стоти пут по празној соби, сливајући се са горким јецањем и т |
hi> свршити!... понављаше она већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, уплаш |
сад нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им |
рати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељн |
Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече |
аје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно заце |
апротив... али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати на њена питања.</p> <p> |
торишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!...</p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, |
4" /> издизаше мало у страну од сеоског пута.{S} Одједаред залаја једно псето и искочи из двори |
и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписни |
ак, таман има простора да корачи четири пута.{S} Иде унаоколо, укршта средином, само да се згре |
рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наредбу напамет |
есење сунце.{S} По брезама, што су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге прутасте гр |
тешко школовање у Београду.{S} Неколико пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је |
о... озбиљно, важно...{S} Само неколико пута, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан п |
S} Гојко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и напослетку поче да др |
издаје, како учитељи морају по неколико пута долазити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, |
ad>IX.</head> <p>Љубица се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отвор |
с љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часова рада у школи.</p> <p>— Мора, б |
ко чистом и упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са |
еда се у свој часовник...</p> <p>Толико пута је, док свршаваше школу, идући главним улицама бео |
пијанице једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све сна |
етињства... запамтио сам добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем!...{S} |
аци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па одговори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам т |
S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мо |
окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до |
а стана у школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски о |
рхнуше и попадаше на оближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним |
ла! рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову |
у њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да ба |
о не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, |
ловичкој, креће се тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, по целој његовој фигури, позн |
е, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита дечка још о многим другим стварима, које |
е, брате... право на ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и |
е неприродно накривљен у страну.</p> <p>Путник се још једаред обазре на село, па онда баци на з |
вада.{S} Чобанчад, видевши <pb n="2" /> путника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши б |
века на бескрајне сањарије.</p> <p>Наши путници наиђоше на оборену кладу на самој обали, па, го |
сит да се надише!...</p> <p>После дуга путовања, стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те они и |
љиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" |
мисли она.{S} Мораће једно од нас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кретоше.{S} Уредише д |
ше радознао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући неким свет |
е.</p> <p>Они се кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир об |
ришта, па се онда окренуше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капетан таман изл |
ћи довољно хладовине и одмора...</p> <p>Путом, што води од железничке станице к општини орлович |
S} Нисам ја ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је |
предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, |
прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једна |
знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и п |
ошћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="179" /> <p>Једва с |
оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18993 |
жавајте ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p>Путује потесом, шумом, прелази бистре планинске поточић |
њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зове |
овите буре живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици, која ће планути још јачим жаро |
анпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обрће, неш |
ош више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрш |
едњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.</p> <p>— Охо, имаћете добру музику |
несе се тихо, нечујно, преко недогледне пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом за |
заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је о |
{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, носи чешће |
! рече он, враћајући се у канцеларију и пуштајући за собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то |
увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и јутрос р |
ле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо |
врте се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?... соба прегрејана, а он |
позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако |
ш поносито и величанствено носити преко равна српска поља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, а |
ко допире, пружила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси, сел |
ли управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема планина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш л |
ство, али се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{S} Мисли, те црне мисли никако да |
љила се још више, али је некако постала равнодушна према свему.{S} Са Гојком се поздрави обично |
сле, кад се довољно настрадала, постаде равнодушна према свему, било јој је свеједно...</p> <p> |
си могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управитељ.{S} |
ула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и о |
рала, размислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина! |
Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве х |
ом, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше и |
ећи: извините, или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... не |
, да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата |
.{S} У такој соби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и веселија.</p> <p |
она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још |
љане витке или очишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је опало мало л |
а и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позв |
рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре час охлад |
пред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост. |
њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школ |
аше, па одоше у своје учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{ |
мејаше.</p> <p>После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учит |
послу.{S} Постајаше све расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти де |
у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на таблицама.{ |
он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на |
али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана.{S} Већ г |
ли... мило му посматрати овај занимљиви рад.</p> <p>Одједном се стаде разбијати магла, која се |
Министарству!,..{S} Три разреда, толики рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало |
ве године нисмо ни практиковали школски рад: наставник нам имао неке многе хонораре, па није ни |
> <pb n="80" /> <p>Кад се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко |
ко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер |
уд идеш толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш т |
други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти |
даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима из |
еселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двори |
а ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.</p> <pb n="15" /> <p>— Јесте ли гледали учионице?{ |
S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи!... |
биљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује |
вори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства, а Љубица, да |
ављати онолико пута колико имате часова рада у школи.</p> <p>— Мора, братићу!... настави Стојан |
ва Гојка у страну.</p> <p>— После овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... им |
да се бави самим ситницама из школскога рада.{S} Прионуше обоје на посао...</p> <p>Око поноћи Г |
зи са најбитнијим питањима из школскога рада.{S} Велика већина учитеља узе учешће у дебати, док |
осматра децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свако се приљубило уз оца или мајку, |
ложење, које наступа после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде с |
ишта не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће једно од нас двоје путоват |
а јој обузела душу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкањ |
о сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица |
..{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шт |
зда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинте |
драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти |
имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у м |
о неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој |
ијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима наред |
стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако објашњава свој покрет, а по нек |
школи све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљиво... наставници се журе д |
е, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и |
у поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски...{S} Једно јутро рече им Сто |
данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и у |
тив методике, јер и наша врховна управа ради већином против методике, па морамо и ми.{S} Шта, з |
о да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да |
ад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам |
/p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се о |
{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће сво |
ен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, |
осврћући се око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати је |
таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а из |
то тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, |
ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо с |
ат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ћ |
је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишљала |
сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су они првих недеља, али се с |
и брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n |
абавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин учитељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{S} Ш |
мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како |
/> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па |
.{S} И Гојко одједном, не поимајући шта ради, дохвати њену меку <pb n="142" /> врелу руку и пов |
крати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> <p>Љубица погн |
S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од д |
ик, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не зн |
о, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига одједном |
ш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, |
даваше обичног сеоског левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је о |
многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и |
себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двориште, Љубица опа |
.{S} Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку сл |
да се ниједна не интересује оним што се ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинске |
крушком онде...{S} Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрадовом, одговори она тихо, лагано |
гове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки |
украс младости.{S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и нарочито ради |
ачин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, ш |
јући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, који јасно |
па опет жури напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреж |
суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121" /> не |
ица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка |
је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p> <p> |
пусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не |
рче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двор |
огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди |
и на столицу, хтеде се осмехнути, онако ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} |
а се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је мој |
постао тежак, досадан... није се имало ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се болест одуљи чит |
да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини.{S} И сад одједном стаде јој наликова |
о пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опе |
н велики камен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен <pb n="118" /> уз брвна, ослања се |
што бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд |
а је велике новчане недостатке, али још ради неуморно, прикупљајући разне податке, спремајући с |
{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла дете к |
а на испиту необично пргава.{S} Како је радила преко године, тако настави и на испиту: стаде ви |
Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојк |
шећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је уж |
инила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледа |
у глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— Под крушком онде...{S} Гледала шта мој |
што нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.</p> <p>— Израђено |
ом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прек |
тали, пређоше на посао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ н |
ш може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му ис |
селим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Ка |
ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као |
тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке |
е мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још сед |
аха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, ко |
једном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта ја радим... којешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се |
рају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та мла |
> <p>— Нека деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећ |
јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна већина.{S} Па још кад доз |
вршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго |
да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмора, |
S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо...</p> <pb n="144" /> <p>Она скочи, узе његову р |
тима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући разбарушену косу рука |
имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, неумо |
клон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и |
ојче...{S} Наша учитељска посла!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо |
школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гласн |
ој!...{S} Написао човек Министру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица се |
се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, други писаше, а трећи и чет |
е се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица |
Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво. |
е ми све какав је тада изгледао, шта је радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а |
Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да |
премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види |
— Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децим |
до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S |
..{S} Све у парчета!...</p> <p>— Шта си радио?! викну пренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... ти |
о <pb n="163" /> протестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и про |
да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко лица пре |
овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање, одговори |
аве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви радите веронауку, познавање природе, певање... у мају, |
чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поч |
гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> <pb n= |
спех?</p> <p>— Па није лако...{S} Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разред |
е, уплашена, не знајући шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и метну му на |
апишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <pb n="21" /> |
помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим одвратан!... <pb n="1 |
т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: половина |
за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... к |
ди хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му не |
ујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предомишљати... »Не |
утке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовнико |
а се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно... сасвим се тргла... сасвим!...</p> <p> |
се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње обле |
, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, |
шан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и предахну, |
гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати равнодушно толика чуда у |
о своје кривице... »Шта смо знали друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно |
ад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе... |
ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} |
после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за избор у |
д си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хла |
рну хладан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га сво |
ао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Вл |
и ћата именова неке главније политичке раднике. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... п |
ели детињство и младост?{S} Видим да се радо сећате младости...</p> <p>— Младости?... понови Го |
нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се |
је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву б |
ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му |
сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је |
. о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодно!... » |
ај састанак, напротив... али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати на њена п |
године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви на |
срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила својим доласком...{S} |
обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, као да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар |
врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настад |
сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица која га посматраху, а сад већ заб |
боја... и капетан се осмехну, очекујући радозналим погледом да Гојко почне причати.</p> <p>Гојк |
па очекиваше да проговори, гледајући га радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопшти |
то као поклон... рече он, погледавши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју |
ли?... настави Љубица запиткивати, тако радознало, као што мала деца распитују за непознате им |
о у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење |
. да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто због оскудице, оде до суднице, да |
и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радознао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли путовати кроз шуму |
улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} Истина она <pb n="38" /> почиње уједно и сама |
аше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да |
у сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде јучерањих себичних мисли; душа оживе |
но милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушев |
нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше, о |
их дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој си |
аспе пољупцима милу сеју.</p> <p>Мајка, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа |
поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке се расклапаху и склапаху, као да |
зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађох!{S} Хајде!.. |
али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикнувши:</p> <p>— Гле, тат |
љ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи учитељу, |
на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Исти |
то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неким необичним покретом зграби кутицу обем |
обичан!...{S} А њега нема!...{S} Узалуд радост!...</p> <pb n="135" /> <p>— Јесте ли ви Гојко Са |
збуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и |
на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S |
није могло ни сањати.{S} Сва се предала радости, коју не умеше ни прикрити, нити се труђаше за |
сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а јо |
ео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво« |
е, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити гл |
ње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости... ничега, ничега!...{S} Само вечни, дубоки, не |
, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још |
то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу.{S} |
се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида поса |
дном одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и напо |
амо на кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет настављају све |
ња.{S} Разговор се води само о школском раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч |
добрим и не малим искуством у школском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа ше |
не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим шко |
својој деци.{S} У непрекидном, заморном раду тражила је утехе; у послу је угушивала онај стални |
као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још прили |
материн захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је |
нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то с |
за село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са цел |
и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља п |
љиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и п |
сно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она буно |
пријатно и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... помисли она. — Неумна, незгодна |
лико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с |
р су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка |
где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице своме страдању.{S} Гојко је избегаваше да |
Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p>— |
.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, стојећи пред прљавом испрскалом шко |
виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све му пос |
атне.{S} У овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У п |
»И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«. |
на..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не |
и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне овима.</p> <pb n="75" |
срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше по дале |
ра довољно светлости.{S} Скамије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, |
ћајима, у којима се ни она сама не може разабрати...</p> <p>Почетком августа, Љубица оде својим |
а, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!... |
час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видок |
погледати је.{S} Лице све крваво, косе разбарушене, почупане, висе читави бичеви ишчупани из к |
у, да радимо, настави она, поправљајући разбарушену косу рукама и гледајући болно, очајно, као |
густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и теш |
озор.</p> <p>Јест они су...{S} По столу разбацане пилеће оглодане кости, коре и мрве од хлеба, |
S} По соби неред...{S} Са њеног кревета разбацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као |
да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи |
мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељачким потребама и невољама.{ |
занимљиви рад.</p> <p>Одједном се стаде разбијати магла, која се беше ухватила око Љубице, и он |
ће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добр |
ре ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави Гој |
Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње што |
ето... са његовим одвратним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није к |
24" /> пред децом.{S} Промуца нешто, не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрт |
школу...{S} Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече. |
рећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд |
p>Гојко отрча, онако необучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгле |
ма више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевина која труне, сенка...{S} Оборене гла |
у и натмуре као илински облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала би то б |
и од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са највећим задовољством узе он један ле |
је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђаше Љубиц |
еле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели га.{S} Одмах стаде сипати чорбу, одговарајући |
еном што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, прекр |
е и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p> <p>Тек настаде распуст, а свет поче |
р приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово пис |
ију и пружи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, пр |
том поштом.</p> <p>Гојко прими хартију, разви је и стаде читати.{S} Одједном пребледе сав, руке |
боком према говорнику.</p> <p>После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези |
да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мрака?.. |
на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, крупан и веома отресита држања; лице му доста |
ак примамљивости.{S} Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов изглед својим в |
убаст, нос; брада му обријана, необично развијена и истурена напред.{S} Цело му је држање одсеч |
расла густом црном косом, а, лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са њега стала |
и веома отресита држања; лице му доста развијено, обријано; брчићи танки, жућкасти, скоро бели |
но разумом.{S} Тело му беше несразмерно развијено: руке дугачке, допираху до колена, ноге кратк |
алека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћени |
е очекује гром после севања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива унапред и предвиђа резултат ово |
ора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији помажу не |
ица још страшнија, још одвратнија...{S} Развратник, ужасни развратник!...{S} Ах, што не може са |
још одвратнија...{S} Развратник, ужасни развратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из засед |
Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се призору, |
о сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у ст |
учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи:< |
као илински облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Б |
свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и |
езирете ме?... прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, |
у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</ |
везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му |
и женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред собом па се опет замисли...</p> <p>Веља б |
> <p>Гојко непрестано преврће уписницу, разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку |
е осврте и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану промену изр |
ају некакви котурови пред очима.{S} Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... некакав |
уше.{S} Она промоли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само севају некак |
есечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтев |
га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли |
раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А?.. |
/p> <pb n="19" /> <p>Љубица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, |
мџије? запита он, пришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му задрхта о |
тала и посматрала; већ му је проучила и разгледала сваку шару, запазила сваку особину, али јој |
тајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс.{S} Кренула се у |
Стојану, који дође пред њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну по једну.{S} Стој |
} Једна соба беше осветљена...{S} Стаде разгледати прозоре... свуд навучене завесе, али оне дво |
, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече и |
врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати крушкову грану, нема ли још која зрела жутиц |
Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се осуши |
га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не |
н и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{S} Неколико његових ђака п |
красом на крају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не ми |
ј он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписницу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она изиђе у |
ћи капетану пред очи!</p> <p>Тако редом разгледаше све шта би као требало набавити за први разр |
е нарочите, тајне знаке и изразе кад се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да |
акав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом природом, ствара |
уда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену |
Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да пон |
му она отворено, онако како су и јутрос разговарали.</p> <p>— Подне је, одговори он, гледајући |
еде у разговору још читав час.{S} Ту се разговарало пријатељски, сасвим другарски, претресале с |
и... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окрећ |
да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештеником...{S} Све се надамо |
ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!...{S} Нисте ли пре неколико минута били ка |
мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дођете још |
ли, налагали снопље...</p> <p>Љубица се разговараше, али се чешће мрштила: по неки малишан окре |
, знате, тако са образованом женском... разговор је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те |
њеној плашњи у службеним пословима.{S} Разговор постајаше све живљи и занимљивији, Љубица се р |
авник са водом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само о школском раду.</p> <p>Љубица је |
бе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она |
ла.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разговор, идући по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја са |
> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случају похвалу.{S} Стојан м |
> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се ч |
у реду, него ја нисам научила на такав разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа. |
осле ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећи ум |
њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу.{S} Господин |
ом...{S} С нарочитом намером он прекиде разговор баш на овом месту... </p> <p>— Камо вам онај к |
шу!...</p> <pb n="44" /> <p>После пређе разговор на плату.{S} Писар с неком нарочитом интонациј |
не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет остане са |
Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је |
се лукаво осмехиваше.</p> <p>Поведе се разговор о учитељима, о њиховим патњама; поменуше и јед |
децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.{S} Обоје се само упознаваху са децом, |
ај га само!...</p> <p>Поседаше и почеше разговор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, |
питањима.{S} После настаде објашњење и разговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по |
ена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ г |
а своју дужност.</p> <p>Опет се продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другарица непрестано ћу |
и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су |
ти непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало поменути име писарево.</p> |
су у последње време седели и проводили разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! рече Љубица. |
ле ове речи погледа захвално па промени разговор и узе веселији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, м |
S} И Гојко се чак расположио, па допуни разговор по неким својим сећањем.</p> <p>— Сећате ли се |
} Беше им незгодно настављати досадашњи разговор а, о другом чему нису хтели говорити.</p> <p>С |
S} И она понови у памети његов пређашњи разговор, размисли се о неким изразима, па јој се сад ц |
, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с писарем, изостављајући наравно све оно, што |
он избегава...{S} Да окушам ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу |
ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор, који је у по нечем подсети на њену младост.{S |
гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног |
p>Љубици се веома свидео и овај паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и |
ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, |
се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... |
јте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на |
Добро сте мало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо н |
шње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми с |
а час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор.{S} Седе са њима и учитељка, пошто их послужи, |
би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то |
еку песмицу.</p> <p>Пред школом се зачу разговор; поред прозора промакне по неки старији ђак.{S |
ужива унапред и предвиђа резултат овога разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови |
е се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали са колегама шта да рад |
иђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Сто |
вила.{S} Нарочито је пренерази свршетак разговора са писарем, па хтеде сад одједном да угуши се |
на рачун кога говорника.</p> <p>У току разговора Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— После ов |
ре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода |
убицу.{S} Паланачки речник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да ч |
о некаквој Милици; тада је слушао многе разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S |
собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз |
се обоје да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о школском послу, или о кући, н |
сти.</p> <p>То већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрати нарочиту пажњу на саопштењ |
кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S} На ов |
те нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, неће отказати?</p> <p |
што их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и н |
прво ваља припремити земљиште околишним разговором, па тек после на главну ствар. — Да скувам к |
.{S} Кад овај стаде причати о јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се поче крстити и смејати.</ |
обичним тоном, који одговара другарском разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега.</p> |
а не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојкови |
2" /> <p>После ручка полицајац одседе у разговору још читав час.{S} Ту се разговарало пријатељс |
и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао |
/p> <p>Цео дан проведоше две сиротице у разговору.{S} Увече, после скромне вечере, легоше зајед |
се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрости се са гостима, |
p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осе |
p>Председник промоли главу из заседања, раздвајајући неке хартије.</p> <p>— За прирез што велиш |
стано стајаше некакво страшило, које их раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење.{S} С т |
селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају усамљени...{S} Почиње шибати хладан |
елени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је необича |
пољупци!... и слух се још више повинује раздраженој женској уобразиљи, па јој ствара тако јасну |
намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брате, тр |
почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што |
ста метнути.</p> <p>После подне, кад се разиђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.{S} |
ученика у први разред, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељев |
, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке |
цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти |
ђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити... дуго газити, до |
амртном ропцу, или дављеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пи |
понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...{ |
Приђе опрезно к прозору и послуша...{S} Разлеже се врисак ужасан, страховит...{S} Он претрну, х |
ктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се |
ислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица |
према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> <p>— Аха... тако л |
Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.</p> <p>— Охо, има |
тла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n="172" /> неба...{S |
шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од |
чујно, као лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеже се очајан, панички, самртнички врисак и одјекну |
ину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је |
је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се свакога часа нада д |
о није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пр |
једва приметним руменилом, које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој |
ву снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише оно позн |
ли и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; св |
маса...{S} Он прилази и одједном јасно разликује два црна ока, која су се упила у њега, па не |
како иде славно: половина већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p |
невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, која придаје необич |
сти, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак само уздахне и снуждено |
у с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се ду |
рока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— Гот |
онови у памети његов пређашњи разговор, размисли се о неким изразима, па јој се сад цео разгово |
d>X.</head> <p>Љубица се већ прибирала, размислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} |
их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни |
она страсна, бескрајна, слепа, која не размишља много, но само бира место, где би канула кап о |
енски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини.{S} И сад одједно |
за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишљала о последњим догађајима: обузела је некаква а |
уди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се и стругну низа |
е!...{S} Кад угледа злато... хм... нема размишљања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, |
...{S} А видиш, код њега покушао... без размишљања...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је |
кривице... »Шта смо знали друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се |
о овде, гледај!...{S} Овај намештај, па разне ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полицију?. |
већ многи догађаји изређали и наступиле разне промене.{S} Пера је већ затворен; комисија, која |
га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако |
дједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном неумешноћу и смејући |
ке, али још ради неуморно, прикупљајући разне податке, спремајући се да спроведе кривца суду.</ |
едном пространству и обојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сија се и прелива под ја |
оше мисли прелетати и заустављати се на разним другим средствима освете.{S} Све беше испитано, |
Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојко |
тано преврће уписницу, разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, нам |
астезати у дужину, стварајући све веће, разноврсне слике.{S} Одједном се на зиду, право пред ње |
зидану зграду своје среће!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружичасто гн |
S} Она први пут осети у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде му се сва, целом душом свој |
ца у себи, враћајући се своме стану.{S} Разочарана је у свима својим претпоставкама и надама, к |
га и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра, суро |
е времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира о |
све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет бе |
а!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> |
по десетину нових, тек да имају и први разред... па се свет научио тако...{S} До године ће бит |
о ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго...{S} |
ме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће |
сутра изврши упис нових ученика у први разред, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у д |
} Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да |
} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не може |
е раменима и поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да с |
ње.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S} Предавао је врло ле |
има се појави писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагедија!...</p> <p |
еко двадесет предмета, а она само један разред са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и |
а, толики рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад |
едне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се сл |
ма оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се заним |
још није снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуств |
ом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост, али се |
Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, св |
о треба <pb n="12" /> за отварање првог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око |
pb n="18" /> <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...< |
у наредби. »Наређује се учитељици првог разреда школе орловичке, поред усмене наредбе, да сутра |
и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n="124" /> пред децом.{S |
акар оне тамо у Министарству!,..{S} Три разреда, толики рад... и ево ти сад још један разред, д |
нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет предмета, а она само један р |
а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за че |
ло.{S} Такав му је српски језик у свима разредима.{S} А неки предмет, као рачун, обрађен је сла |
101" /> После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} До сад се |
ревија око његове постеље, како је лепо разредио меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву |
у школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на т |
престано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад постићи одличан успех; то није мн |
вори.{S} Стаде се хвалити својим другим разредом, јер то су само његови ђаци, и причати с какви |
тави она, у школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, просто ништа. |
а, носећи књигу у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и ота |
, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогаченим очима...{S} Припи се <pb n="171" /> уза ст |
ојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке му дркћу, а н |
да врати, искривљених вилица, страшних, разрогачених очију...{S} Нешто га у грудима дави, стеже |
страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очију...{S} Беспомоћно детињско ст |
ш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнувши старца за раме, гледајући |
{S} Образи се окаменили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога с |
астурило.{S} Родитељи помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растур |
руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, па ни прословити...{ |
а добациваше Пери двосмислене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слобод |
за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећ |
овога расположења.</p> <p>— Страдање... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} |
вори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положио практични |
нистров потпис?</p> <pb n="111" /> <p>— Разуме се, и своју тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, доб |
јући је у капут.</p> <pb n="95" /> <p>— Разуме се...{S} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, д |
ајући га некако чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па |
нда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори други глас одлучно.</p> <p>Гојко ис |
никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли да |
и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уј |
</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово учти |
а пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам ни |
ски...</p> <pb n="206" /> <p>О, сад тек разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његов |
спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким значајн |
ником, не знајући још шта да мисли и не разумевајући потпуно свој положај.</p> <p>Одједном Гојк |
послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине година провео на том ра |
Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађаје...{S} Он могаше схватити одмах, да |
ену опет стаде ударати необично, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} |
послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мисли |
ек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли |
о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни казао, нег |
И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима |
шљати овим речима.{S} Није их у почетку разумела.{S} Одједном се прену и погледа свесно.</p> <p |
свиди, срећан му пут!...</p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој нач |
погрешно разумели, управо што ме нисте разумели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко |
је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте разумели.{S} Ја сам човек |
четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући с |
накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан из |
сам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све |
{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не бих разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и ле |
ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате... |
се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!...</p> <pb n="44" /> <p>После пре |
види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, пребледео од с |
и да предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога је...{S} Реци пр |
а нам нико ништа не може...{S} Нико!... разумеш!...{S} Послаћу одговор Министру у име капетанов |
шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не бих разумео, лијепи бра |
само капетану.{S} Испричај му све, али разумеш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те онај зли |
ањалачку душу, која живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерно развијено: руке ду |
свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, |
да...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, |
.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што до с |
S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, |
добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије и поднесе му.</p> <p>— Хо, људи!... красота!...{ |
агани један на други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно окру |
ојури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакос |
разрогачених очију, стегнувши старца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би от |
бе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на ст |
реће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра... ових д |
своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</ |
.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?.. |
благајни, метну му пријатељски руку на раме, па одговори:</p> <p>— Реците му: сањам оно што си |
се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни...{S} Испричајте све леп |
и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио гл |
е му и метну једну своју руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа својим великим очима.{ |
и он онако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у |
бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се раније |
: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезати...{S} Ватра јој плану из гр |
м некако-необично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се |
се одједном трже, прибра се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете |
ји су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу у први разред, »Да се тр |
ећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи |
е послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште, а ч |
ма као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или смо се негде виђали, настави пи |
звикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко |
мам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде |
но да баш тако отворено покаже, како је раније опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се |
не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучерање догађаје, држећи да то има везе с |
p>— Идите, децо, кући...{S} После подне раније...</p> <p>Кад остадоше сами у школи, писар приђе |
часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави и разв |
изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случ |
нути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље?...</p> |
а да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика, |
о огромна већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет недирнут...{ |
>— Добро одговори он.{S} Можемо... само раније...</p> <p>После подне иђаху низ потес, једно пор |
је отпуштена она учитељица, о којој су раније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза |
својом појавом и држањем одговара њеним ранијим сновима.</p> <pb n="164" /> <p>— Хо, брате...{S |
..{S} Само не онакво, како се замишљало ранијих дана...</p> <pb n="156" /> <p>Живели су скромно |
?...{S} И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуња |
РОМАН</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Светолик П. Ранковић</p> <p>(НАГРАДИЛА МАТИЦА СРПСКА СА 100 ФОР.)</ |
ори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њег |
ред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован посао...</p> <p>Љубица сањ |
е мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојко |
>Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла, па роси по |
ревари сан...</p> <p>Изјутра усташе обе рано.{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од пис |
своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо |
епи, срећни животе!...</p> <p>Устала је рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спре |
ле подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав пре |
ва смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде |
отворише.{S} Као кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се с |
и га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце?...{S} Знам, знам, дикане мој: |
муцати пренеражен ћато.{S} Јадно његово рањено срце!...{S} На првом љубавном кораку мораде наић |
велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држ |
стави, па као прави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици.{S} Сеоски |
де доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мрака?...{S} Што |
падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p>— Шта ти ј |
ном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и показа велики светао круг, из кога по том из |
на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој за |
е обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујући неку нову и важну мисао.{S} Прође пола час |
најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашна сеоска деца...{S} И кметови са вечним немање |
околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћ |
а траје данима, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S} |
вадесет пет година; свака се искривила, раскламитала...{S} Љубица седе на предњу клупу и одмах |
{S} Полако само... тихо као сенка...{S} Расклањај руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде н |
се засветлише радосним сјајем, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна |
ан поглед на ове малишане довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Школ |
ене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце... |
нимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узгред, уз пут...</p> |
ивео...{S} Скућио, окусио домаће среће, раскућио...{S} Као на електрици!...</p> <p>— Како то!? |
учен.</p> <p>— Ти ћеш се напослетку сав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, к |
да у пламичак кандила, што трепери пред распећем на врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку дуга |
ле, то исто сада!...{S} И пламичак пред распећем, и учитељева херувика са онаким истим сецањем |
она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита дечка још о многим другим стварима, које су га |
.{S} Обоје се само упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе к |
зном живошћу, једнако некуд трчи, нешто распитује, договара се са Стојаном.</p> <p>Једнога дана |
вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица, смешећи се.</p> < |
вати, тако радознало, као што мала деца распитују за непознате им ствари. — Жалите јамачно и са |
ти некакви црни котурови, које она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котур |
овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у наредби. »Наређује се учитељици првог ра |
.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, приша |
акога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, голубице, много |
Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову месту, видела би ти |
е тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже...{S} Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га п |
ан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школском раду; |
е смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, |
ља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком |
памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена према њему«...{S} И она се сети неких трену |
се сва предаде послу.{S} Постајаше све расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} После по |
прену и стаде се отимати од тога новога расположења.</p> <p>— Страдање... разуме се.{S} Па баш |
аше према њему ни жалости, ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, са својим болом, бејаше сад п |
клања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу...</p> <pb n="90" /> </div> <div typ |
о већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он мора очајавати на овакову времену.</p> |
неко горко сећање, које јој помути цело расположење, и она се опет осећа као у ланцима...{S} Та |
сећаше како је обузима некакво пријатно расположење према свему, па чак и према овом писару. »З |
еобично весело; обузело га оно пријатно расположење, које наступа после дуга успешна рада, па с |
ца осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи, спали јој |
киде Веља његов монолог, који у овакову расположењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, |
ј лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је тако весе |
и... како је до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, без великога |
јаше све живљи и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде празна соба звонити од њенога весел |
сети на њену младост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни разговор по неким својим сећањем. |
по и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких смешних сцен |
па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p> <p>Тек настаде распуст |
повод или случај, који би је могао мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли |
тра, гледајући по стварима и намештају, распоређеном по соби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да |
. отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше |
љак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Николче синоћ д |
олико жутих, зрелих крушака... једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се н |
ити и развеселити...</p> <p>Тек настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Мили |
.</p> <p>И Гојко доиста проживе школски распуст у задовољству и одмори се од оноликога страдања |
о се насмеши задовољно, победоносно.{S} Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка бр |
ецом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро нав |
ролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, жена се разбол |
х!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Него тако... изгу |
говоривши још неколико речи, руковаше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, |
драви обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, |
велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{ |
ахвалности да засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, само прекор чемеран, о |
, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледајући |
28" /> разлеже песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...{S}" Деца поискакаше из клупа као |
густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у дужину, стварајући све веће, разноврсне сли |
} Срећом наиђе на њега неко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с к |
највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саст |
тави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и свима показује некакву г |
.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. </p> <p>— Море, село... ш |
душу младу напајала, почиње се ружити, растурати...{S} И она види да ће нестати свега и да ће |
љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гла |
ихо, нечујно, преко недогледне пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери ч |
и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа о |
>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Родитељи помрли, сестре се разудале и сва |
че, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узвикну он, уздахнувши...{S} |
аве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, |
пажа само како јој пролећу испред очију расцветале воћке, накривљено прошће, сухе гране на поне |
на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога говорника.</p> <p>У току разговора Веља изаз |
курузовини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред смири |
према да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, <pb n="42" /> престиже га и сама рече: истина, н |
свима разредима.{S} А неки предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> |
ођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па з |
је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о владању државних службеника... »Гле, па шта ће |
И Гојко се много сплете са питањима из рачуна, али њему не покварише одличну оцену, те тако он |
авица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писарем, пр |
ствари, које се лако забораве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви радите веронауку, познавање п |
крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Господин Дра |
зредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад ви |
кроз месец дана.</p> <pb n="21" /> <p>— Рачунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги за |
ају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, просто ништа.</p> <p>— Код мене ни |
речене дуварове.</p> <p>— Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кр |
и остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли онога ономлањског, Свет |
то сад регулисати.</p> <p>Љубица стаде рачунати, па онда извади из стола чисту хартију.</p> <p |
ави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p> <p |
е, оде до суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањим председником, а и да чује шта се го |
ај кључеве!...{S} Запечате касу, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дана го |
седник, смешећи се.{S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</p> < |
...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао на рачунима, одговара председник, смешећи се.{S} Ђавоља по |
премре, поче се каменити...{S} Само се раширене зенице упрле кроз мрак у неке <pb n="196" /> н |
другу...</p> <p>Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица...{S} Нека паклена одлучно |
на погледа и одједном, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{ |
о избегавате?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодном претпоставк |
затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена |
а вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} О |
но да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила домаћа срећа!...</p> <p>Почетком јуна на |
ене!...{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љуби |
ан.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме |
да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачила његово саопштење о оној учитељици.{S} |
а нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање |
слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену и његову, па ће |
ије због школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има, одговара поп, о |
у учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости |
кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру, која |
у и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој.</p> |
убица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казал |
зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то сп |
мо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на пам |
ицу, што се онако нетактична показа.{S} Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на |
астаде велика журба у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је |
ина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет недирнут...{S} Ови природ |
сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором — а ми с |
а ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је инач |
узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситни |
на, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји га с |
еврће уписницу, разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се |
у реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича |
а у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... отац...{S} Станка... моја младос |
се сија челична, никлована цев...{S} А револвер кратак, мали, као каква играчка...{S} Видиш, с |
о његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама...{S} Страх јој одузе снагу, он |
а нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад падне и |
.. моја младост!«...</p> <p>Али у место револвера падоше на писареве образе две сухе коштуњаве |
ову лицу...{S} Прва му мисао застаде на револверу, који он не имађаше...{S} Свеједно, добар је |
нају?{S} Не знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком |
их банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад регулисати.</p> <p>Љубица стаде рачунати, па онда извад |
оги »предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, |
у нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм. |
цу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вами |
јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита |
ћи пред собом, а напослетку, завршујући ред, натмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу бл |
и га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим из |
ито чергарење, ово терање без кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко |
сута крупним камењем.{S} То беше доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њем |
ше, да би се сутра рано могао наставити редован посао...</p> <p>Љубица сања само о оном што је |
а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне признанице.{S} Шта је то?{S} Да |
веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у писмима извештавала о стоци, о суседима и врш |
Школе, који је становао у истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се |
ијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина |
, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом намером он прекиде разговор баш |
Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што је најбоље.</p> <p>— С краја ћемо, оздо |
И опет мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а |
ив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако редом разгледаше све шта би као требало набавити за прв |
се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их у |
лату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколик |
ше ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има дос |
ао да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа как |
он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озб |
.. не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; нисам би |
ова он није променио па ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакато |
ограду, зауставити и забавити.{S} Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред Др |
тресале се успомене из младости, управо ређали се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица сл |
че, а сад државни чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге промене на себи, али се одједном стрес |
.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.< |
ати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ређаху некакве необичне слике.{S} Најпре се стадоше мот |
м се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташе око себе |
влачи и отеже, ужива унапред и предвиђа резултат овога разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, бр |
ици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне вод |
њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о пу |
ој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се мног |
јко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, гр |
смањио се, и постао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим смеше |
е све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Гојк |
у и горко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је т |
хором, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занеме |
{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде низ вод |
или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале спра |
наш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати. |
ео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, |
детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, |
сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа зна |
и.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сеста |
на практика...</p> <p>— Јест, добро сте рекли.{S} Практика, света практика!{S} Нисам ја узалуд |
, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет извија |
о хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</p> |
д очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј |
не снове.{S} Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb n="53" /> бистре |
епо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учиониц |
ан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти |
> <p>— Ха-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико! |
S} Није ни излазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n="19" / |
главније политичке раднике. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> |
на људе, па после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и млада...{S} Сад право из школ |
> поцепаних поњава, па трчи на ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештене к |
онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају |
изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова стална тишина, на коју се човек навикао.</p> |
зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући |
то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко |
едно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: приљубити |
и жућкасти; по образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед |
ђени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојаза |
Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја на други, |
ди се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S |
жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је н |
браза, црножутих страшљивих очију, које ретко, врло ретко, гледају човека право, но већином сто |
ти се пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, за |
утих страшљивих очију, које ретко, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под оборе |
ман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хартију и пружи |
{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, о којој дотле није могло н |
.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од г |
ј се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људим |
н, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, пл |
е своје родбине.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила |
око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што го |
цима!...{S} То је... оногај... не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој се о |
а тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Ј |
Стојан предаде хартију.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, б |
лушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, брат |
а њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, или већ тамо... морам на рад, чекају ме |
т овога разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!... |
..{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћати |
се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанства! подиже |
{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би м |
о вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје деце... на |
дару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника и подајника, а?...{S} Па кад се он |
а унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> <p>— Ка |
асно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах |
али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?...{S |
p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапут |
е.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: </p> <p>— Најбоље још не |
год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, ка |
и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи |
школској!...</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је о |
тови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, |
ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам |
а!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе, б |
{S} Не смеш јој казати од кога је...{S} Реци прође железницом један господин, па ми даде динар |
сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, с |
није скитница, него државни чиновник и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, |
а...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред. |
ршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колен |
S} Па после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за вре |
рад, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и |
, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа В |
м од своје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> <p>Она се диже са с |
!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да безбрижно проживим |
ски руку на раме, па одговори:</p> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу свој |
ерујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан |
десетине година провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозо |
ста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она ник |
запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.</p> <p>— Да уз |
чекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи. |
а да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у мислима и тргнут |
ушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми! |
а ућутала као окамењена, па чека његову реч, као што се очекује гром после севања муње.{S} Он р |
к... он опет застаде, очекујући Гојкову реч.</p> <p>— О, господине... никад и не сањам...</p> < |
очију, избегавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека з |
p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји че |
аде мислити како би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то ни |
едоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео ок |
се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља одобровољио, јер |
S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Н |
е насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пустите |
и непроменљиву истину, прочитајте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја... »О, |
вољни!...</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави |
оглед.</p> <p>— Баш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по стварима и намештају, рас |
се око себе бојажљиво.</p> <p>— Школа! рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школ |
је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се |
да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћајући се у канцеларију и пуштајући за собо |
аспознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици.</p> <pb n="194" /> <p>Она одм |
p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Вла |
у порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет |
говор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, |
/p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кро |
.{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— Заборавих... промрмља збуњен Го |
есту... </p> <p>— Камо вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-х |
синко...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац плани |
<pb n="203" /> <p>— Баш ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручај |
показа.{S} Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Св |
ати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад |
иво. »Та он је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{ |
, Љубици опет понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> |
оришта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је д |
собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрест |
одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те г |
чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па |
ма, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе прија |
<p>— Е доста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— |
<p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и |
а за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да |
ви...</p> <p>— Надлагује се свет, море, рече један одборник.</p> <p>— А ’нако вели... настави ћ |
а мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије. — Ама немам |
а издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње.</p> <p>— |
па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и јутрос разговарал |
то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, |
лије...</p> <pb n="139" /> <p>— Седите, рече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде |
мо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? зап |
’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухвати |
V.</head> <p>— Прво ћемо код госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне |
колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одговору његову.</p |
дан савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с писаре |
> <p>— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајт |
— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски капут. |
>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко непрес |
и децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше |
обро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се ста |
пуно непотребних црта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојано |
ли он, идући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то |
е много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p |
лико часова.</p> <p>— Баш красан човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о наш |
ришту школском..{S} Пређашњи је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за с |
омишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Г |
кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу |
и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине уч |
есеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару. |
а догађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи н |
ите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе |
— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</p> <p>— Шта... к |
ник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој су |
воју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељи |
>— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруж |
о уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орл |
а страдања...</p> <p>— Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, па извол |
нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојк |
вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} З |
} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био покупљен, допуни га |
у Љубица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости |
Сви у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Т |
мука, наступи изненада нешто пријатно, рече она, гледајући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам |
а, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.</p> <p>— Прво з |
е... .</p> <p>— Оставите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плача.</p |
и у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, |
це у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз |
жеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и ка |
Хајдемо на рад: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури з |
и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други... |
е.« И она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гој |
азати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће про |
е одједном полицајац, треба за општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикн |
Охо, имаћете добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!.. |
а то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше |
За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p |
писа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко |
неколико комада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и но |
еље...</p> <p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми |
<pb n="181" /> <p>— Чудна грозница!... рече лекар, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само т |
, знам, ваше масло!...{S} Платићете!... рече она, па се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ет |
реме, сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовно |
ати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А о |
<p>— Ха, то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима |
/p> <p>— То је рђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање последње године вредило |
жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После усамљена, непр |
сећањем.</p> <p>— Сећате ли се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама...{S} Трп |
ви немојте остати... имаћете незгода... рече он, отежући и кријући очи.</p> <p>— Знам, одговори |
ем петицу?</p> <p>— Па... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венц |
ли сте много... опростите на замерци... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, |
а био у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> |
ше признанице и сматра то као поклон... рече он, погледавши је радознало у лице.{S} А ово сад.. |
<p>— Ја то не разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан израз — како то нисте живел |
ик и метну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима |
неком, место памети, зализану главу... рече она иронично, не прикривајући своју мисао, па убрз |
>Дође још један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депе |
јаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо |
и за земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из р |
гим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним поглед |
за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ја сам учествовао |
Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа |
, јесте понели какву објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив |
/p> <p>— Шта ћемо са школским прирезом? рече писар мало тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и |
<p>— Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Сто |
о, сањиво, занесено... </p> <p>Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди. |
p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве |
ћи камџијом по својим дугим чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који дође пред њега, па, стаде разг |
ава, али о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће по |
тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у |
ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значајно...</p> <p>Већ се |
чном регистру, а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па |
овек; ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.</p> <p>Љубиц |
рачун, <pb n="42" /> престиже га и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као што би тр |
због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уговор |
до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> |
е погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јут |
Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама |
ој много наобећава, али о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав |
фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зли су им пси.< |
Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда |
пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p |
з руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође подн |
највише охлади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{ |
тпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући руком врело ч |
одно и оним полицијско породичним тоном рече јој, прилазећи: </p> <p>— Хехе... јесмо ли се наме |
иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар ч |
да му помогне саставити списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учи |
м.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док |
се озбиљно и својски...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој с |
видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, удари је у |
о у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски:</p> <p>— Идите, господине Гој |
чи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад забо |
>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љ |
{S} Ја нисам ни послушао све како ми је речено, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме чек |
Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} |
и усрдно узе перо и потписа како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући, кад м |
{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо троје т |
на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажит |
а.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо... |
ом и чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије...{S} У његовој кондујити стајаше да |
док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално па промени разговор и узе веселиј |
мех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва |
та било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите се дру |
p> <pb n="87" /> <p>На тако пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осм |
деца не могу да изговоре неке словенске речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко паз |
же да разуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан |
осто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} Обузела је нека студен, скаменила |
...{S} Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све виш |
а лепо опхођење, на милостиве, пријатне речи, али при најмањој неповољности, она ипак плане и и |
ве што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце и изазивљу црвенило на лиц |
она механички, више понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се |
у школској згради« понављаше он детиње речи, корачајући лагано и несигурно својим кратким нога |
а и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка ш |
страдања...{S} Он стајаше, не могући ни речи прозборити.{S} Само му унезверене очи прелетаху са |
ема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се међ |
проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, |
шља о нечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на неким изразима, настави:</p> <p>— Ј |
но... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарању.</p> <p |
изговори он оштро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њи |
ну она, грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако иронично осмехну, и лагано уклони њен |
што му овако лепо испадоше ово неколико речи.</p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он је краса |
лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p>— Моја је дужност да |
више, погледа га и прошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати...</p> <p>Ка |
па се по том, проговоривши још неколико речи, руковаше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћа |
ома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </p> <p>— И мени се свиди тај савет, одговори Вељ |
ечи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумет |
они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио |
осећаше неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то |
<p>Љубица се пренерази од овако оштрих речи.{S} Никад јој није тако подвикнуо.{S} Шта је ово?. |
p>Љубицу одједном, после ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека пла |
подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку разумела.{S} Одједном се п |
в »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва изговори ово ма |
ако, као да би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, з |
ве јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љубави...{S} Тако некако дођоше цркви, |
, као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодсуднија уверавања |
ан прекора, чуђења, сажаљења... беше он речитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе од неке |
господине, стаде кмет извијати слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и |
.{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде шта одговорити, знајући у |
> <p>А писар се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли престати.{S} Много лепих мисли и |
ени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице што се слевају с камења, а сут |
ијуга, зеленом долином, сребрнаста уска-речица...</p> <pb n="25" /> <p>А тамо даље, иза потеса, |
му нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливаде.{S} Зад |
себе све те мисли само једном, фаталном речју, којом се сви слаби карактери служе.</p> <p>— Лак |
обоје, нарочито на Љубицу.{S} Паланачки речник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љуби |
S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, занела се, |
т динара одсеком на годину.{S} Заведоше решења у протокол, договорише се да се сутра изврши упи |
ојим ни једног правника.{S} Моје осудно решење не обара се тако лако!{S} А правници шта ми знај |
том не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен инат, надајући се на моћну заштиту п |
бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> |
} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!. |
сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да |
они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка посла! |
одице, другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким боло |
а...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} Рибице...</p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек |
да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу.{S} Овако је |
, јамачно првешка, мало нежнијега срца, рикну протегнуто, па продужи пут за друштвом...{S} Олак |
ренеш, свуд се школа сматра као некаква робија или војачина.{S} И ту се ти надај повољном успех |
, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узв |
’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених враних очи |
ар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице. |
незгодно јој помињати сиротовање своје родбине.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим |
дости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може доче |
Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко |
107" /> на себе сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео тако пос |
држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође |
Стојан стаде да позива једног по једног родитеља унутра.{S} Уђе један сед старац, погрбљен, без |
аман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле |
од себе.{S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме де |
тра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, |
његово се мило гнездашце растурило.{S} Родитељи помрли, сестре се разудале и свака за себе сав |
ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је |
<p>Почетком августа, Љубица оде својим родитељима.{S} Све је нешто до сада очекивала, али се у |
ике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању, о свему, док се тако мало упоз |
цом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су провели лето.{S} Љубичини ђа |
па до краја школовања одвојио сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је |
не бива: право из школске клупе, испод родитељског и школског туторства, одједном постајеш гос |
. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, са децом?...</p> <p>— Јест, само сам |
ачајно.</p> <pb n="125" /> <p>— Шта је, рођаче? запита Веља пандура, који стајаше пред степениц |
да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право |
им зла и страдања.{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог ме је проклео још на самом рођењу!... |
мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем положају,.. учитељица, к |
а!...{S} Бог ме је проклео још на самом рођењу!...</p> <p>— Оставити!...{S} Никад!...{S} Зар ја |
сеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за о |
кама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи |
еже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се |
штен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.</p> <p>— Шта ти говори |
ЛАРЦА 94</p> <p>СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Светолик П. Ранковић</p> <p |
, заносна, онаква, како се то описује у романима...{S} И све је тако некако испало, како се у р |
И све је тако некако испало, како се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, |
мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Збиља романтично!...{S} Прелесна дјева куша постојанство заљу |
усне самртникове, опет слабачак самртни ропац, један... други... и очи се сасвим променише, пра |
е наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску преданост.{S} Женска душа не тражи смисла, ни ло |
<p>Очајан, угушен јаук, сличан самртном ропцу, или дављеникову кркљању, разлеже се споља, али г |
ше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика јата г |
} Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, |
раве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко камичака, |
; сто, једна плетена столица, ковчег са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на дувару об |
братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље |
Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, |
ушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да |
паћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од |
питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким |
> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући глав |
ајрадије душу младу напајала, почиње се ружити, растурати...{S} И она види да ће нестати свега |
ори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је упућивало на |
ежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па |
је ово осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и другу...{S} Прсти |
руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те |
сузе на очи...{S} Он се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти |
простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља |
зубима, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити по школи, |
ац, скинувши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме браде. |
шице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: </p> |
ино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се на |
тила се тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан про |
необичним покретом зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...</p |
као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задов |
ом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да |
поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и |
ћи још унапред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке. |
.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему |
много мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> <p>— Имам посла... овај...{S |
илике, па се одједном обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га к |
{S} Трчи! одговори му Стојан, млатајући рукама уплашено.</p> <p>Гојко ободе коња и кад пролете |
о сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку ма |
, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, |
децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем посматраше како онај сплетени |
ислено како се тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то в |
чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као д |
.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих с |
205" /> <p>— Знаш да сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, и |
p>И она га опет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако им прође читав час...</p> <p>Одједном |
тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p>— Знам... знам... све з |
она већ претпостављаше револвер у њеним рукама...{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни рук |
та и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као махнита...{S} Љубица, како јој беше с |
Стојан испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу, кажем |
ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опе |
к се једном не нађе са листом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то вре |
у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, |
и Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигл |
<p>Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из д |
тави она, поправљајући разбарушену косу рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа |
стаде читати.{S} Одједном пребледе сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право |
, очи му се засветлише радосним сјајем, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, го |
{S} Тело му беше несразмерно развијено: руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврну |
оже да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љуби |
Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извија |
укочене, уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, |
>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и пог |
Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и стаде |
ам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, |
ена, клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче, |
ећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одм |
уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном скло |
е оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом вл |
ку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва о |
е на писареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S |
b n="78" /> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се т |
ивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе |
{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају |
ши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезати...{S} Ватра јој пла |
њом на земљу и наслони своје уздрктале руке на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, глед |
а ћемо? пита она, стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом, којим оби |
амо за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да |
није ђачиће; један се измаче испод њене руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се |
, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она к |
и овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву топлоту осети у њеној р |
иронично осмехну, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо |
е, али познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгу |
својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врата?...{S} Да ли то њене гру |
брте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој |
дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па |
да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе п |
д, разрогачених очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, ја |
унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а |
на се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађох!{S} Хај |
Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му кл |
ећем очајању по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она зас |
присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази |
час, или хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко.{S} Некакво велико зло спустило с |
Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја |
анесен, стеже колена, где беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из правог сна, као да ј |
љају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица |
ко знаш... ка погачу од белије, све око руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у својо |
им и мелодичним гласом, трљајући лагано руке једну о другу. — Много сте погрешили, понови он, ш |
уме се...{S} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и др |
сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...</p> </div> <div type="chapter" xm |
сом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде, слатки бр |
ељ.</p> <p>Она промуца нешто у одговор, рукова се са њим механички, не мислећи и корачи напред. |
речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин:</p> <p |
тећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председн |
ожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?... |
води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писарем, правдајући се узгред: </p> <p>— Ах, |
...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну: |
једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, много срећном!{S} |
пет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} |
нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!.. |
по том, проговоривши још неколико речи, руковаше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, |
и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је |
буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази да ј |
капетан нам вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало |
он је ту пред комисијом, и писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори кас |
овори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ј |
па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица настави:</p> <p> |
о.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</p> </div> <div type="chapter" x |
се као наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек |
Љубица се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине вод |
} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у со |
преплашено, трчећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбел |
ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по м |
неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од се |
јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти се С |
омолила на вратима и некоме такође маше руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, к |
Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено како о |
оврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно |
а је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично |
мназију!...</p> <p>Он застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{ |
.. оставите!... узвикну Гојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се |
че благим, уморним гласом, притискујући руком врело чело:</p> <p>— Идите, децо, кући...{S} Посл |
само... тихо као сенка...{S} Расклањај руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опре |
ла ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} О |
руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви г |
ица опази човека, који се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а |
ругим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S |
ј белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом округ |
е намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— |
морна и брижна лица, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div |
p>— Седите, рече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расв |
узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и мил |
дах.{S} Суморно погледа око себе, махну руком преко чела, па туробно одговори:</p> <p>— Мани се |
а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:< |
е.{S} Стојан му са прага од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто поџевеља |
, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко непрестано преврће уписн |
посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите овамо!</p> <p> |
на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би има |
ђења.</p> <pb n="109" /> <p>Гојко махну руком... одједном затрепта очима, затресоше му се вилиц |
.{S} Баш као наручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога тренутка скикну кер...{S} Скикну, |
ве су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред собом па се опет замисли...</p> <p |
финим смешењем прилази он столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у ш |
ући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вр |
бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду руч |
беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му о |
; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а п |
оришту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Председник прво уписа свога |
</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним п |
а те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што |
</p> <pb n="209" /> <p>Она зину, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама...{S} Пријат |
жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полиц |
ћено горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према оч |
почнем?!«...{S} И он кашљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом преко бркова.</p> <p>— Ч |
па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да п |
већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да запев |
вде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, |
љу мој... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је, па се саже и |
{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да |
ош више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при |
да нас околности зближују.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао ус |
еља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У опште, с |
ледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку, гледајући у страну.{S} Он јој притрча весело, са |
га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, па одговори:</p> <p>— Реците му: сањам он |
у суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да |
Друго...{S} Стоји он онако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема ру |
и по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама питања и преко |
лаву стидљиво оборила, па слободну леву руку само преноси преко чела, а десна све више дркће у |
<pb n="144" /> <p>Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих сев |
у, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ва |
иска присуства, па одједном обави своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису |
зања, не покушавајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури |
о, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очи |
на устаде, приђе му и метну једну своју руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа својим |
дохвати њену меку <pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.< |
а његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том |
сељак, прилазећи учитељу и пружајући му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски о |
Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни...{S} Испричајте |
исати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад |
здрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним п |
еодређено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу о |
пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и мука причинила.{S} С |
реве, он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да се уми |
рме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из |
орко, извијајући се полагано из његових руку, којима је беше обавио и стегао као клештима.</p> |
би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједно, макар их не мргодила, али само нек |
е поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше страховит... пакл |
ш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је |
рага половина и глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш би |
детиње, нежно... мала устанца скупљена, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{ |
.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу његови зраци... он |
ма више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се променило, добило самртничк |
жно, подигнуте главе и на лицу јој игра руменило, <pb n="152" /> као да некога изазива на бој, |
већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чу |
, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна топлина, и он |
главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати. |
а весело и безазлено, с једва приметним руменилом, које јој се разли по лицу.{S} Видела је да и |
жа пред очима наших дошљака обасјало је румено сунце последњим зрацима свога заласка, прснула ј |
сводом, који се, и сам осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над овим китњастим пространст |
над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зраци...</p> <p>Гојко се откотура до учион |
авних конаца, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и у |
>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица?</p> <p>— Јесте, госпо |
хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче ше |
дове?{S} О, какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дла |
те, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила си испит за дом |
озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{S} Неколико његових |
баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњ |
дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре |
те, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов |
ену и погледа свесно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... запита она загушеним гласом, готово шапатом.< |
леба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол... |
на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном шк |
чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам преврну |
н, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиж |
е у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, |
ећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.</p> <pb n="1 |
ред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дот |
их, вели, његова жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак о |
трос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати |
— поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би с |
ма кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као код правих кућевних људи |
ао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу. |
огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, па стаде и |
p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Море, какав ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут.</ |
S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две пла |
и без мене.{S} Причекајте ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Како!... рече |
> <p>— После овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете незгода... рече |
ли му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто се он решио да н |
кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте да заседну. |
рча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово до |
а.{S} Скоро свакога празника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој |
са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Море, какав ручак!... узвикну Гојко љут |
сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро |
и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, наразговараше се и за ручком и после о |
ма својим рукама стеже ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још |
нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовини иза |
а сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа |
гао сакрити.</p> <pb n="62" /> <p>После ручка полицајац одседе у разговору још читав час.{S} Ту |
{S} Ах, дај прво тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици. |
па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто |
p>Ручаше заједно, наразговараше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн захт |
pb n="166" /> <p>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, в |
S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} |
све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких смешни |
и према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљин |
и и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора врати |
авља, ни весеља... постао је развалина, рушевина која труне, сенка...{S} Оборене главе, помућен |
ао последња слабачка жртва самртникова, с којом се он опрема на далеки, неповратни пут...</p> < |
ише оно познато задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим |
питања, али оним истим својим изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то |
урну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као махнита...{S} Љубица, ка |
оја се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шта је ов |
бично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова.</p> <p>— Ба |
лу уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, усуканим црним брковима.{S} Он улажаше пажљи |
и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког непознатог намерника.</p> <p> |
стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро |
ћање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу.{S} Али је одм |
а исповест.{S} Љубица је причала тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} П |
И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руменилом, које јој се разли по лицу. |
мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем...</p> <p>— Мај... мајко моја!... мајк |
ет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања |
има... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је |
да и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита дечка још о мно |
га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкч |
осле већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом намером он прекиде разговор баш на овом мес |
ад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом преда |
е опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запитк |
не допушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љ |
до редом...{S} Што је најбоље.</p> <p>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту хар |
Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p |
ља, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогаченим очима...{S} Припи се <pb n="171" /> уза |
а стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га з |
и човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче доно |
Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити...{S} Т |
ав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива према њему.{S} Донесе ј |
} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај глед |
чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољством и чак неком важношћу удари гла |
кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> |
е не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу.</p> <p> |
лом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге ж |
ађеном светлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову дужнос |
молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово |
израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p |
га видим... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да |
рече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти |
аше међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и про |
оближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џе |
д не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, |
мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у со |
S} Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то |
Његова обична збуњеност, кад се састаје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И |
ичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешко болестан.{S} Ч |
Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште околишним ра |
ст од себе.{S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме |
киде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?...</p> <pb n |
обар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи |
епим словима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ух |
а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не |
дну очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад |
ет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... г |
вца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, за |
у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!...{S} Али ти |
м прими плату.</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех |
прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љ |
разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још страшнија, још одвратнија. |
кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и |
т нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се та |
е велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало же |
је лако...{S} Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад пост |
е таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезовички.</p> <pb n= |
не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека |
/p> <pb n="98" /> <p>Изјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па |
а свраћати судници тако често, па улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у закло |
еда овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му моти |
и, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... по |
м...{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је |
а после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше |
ожен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одго |
да сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, него свет, живот, |
м заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојк |
н, школски послужитељ, скидајући ствари с кола, објашњаваше нешто учитељу:</p> <p>Немој ти њима |
, јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љуб |
са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика |
сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учит |
е Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва проговори.{S} Није му неприја |
у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође |
ени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ни |
као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се об |
и. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га н |
на да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учионицу, Љубица се т |
/p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, не читајући га |
Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...</p> <p>— Хо, муке!...{S} |
ер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немо |
д драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а т |
аш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћ |
ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да |
ојко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што сад бива, м |
ођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, како он рече, |
цу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја среза.{S} Тога истога дана дознали су и |
ш?...{S} Пропусти га напред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види |
ав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски:</p> <p>— Идите, господ |
ада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа н |
ична нервоза...{S} Она скакуташе весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А |
а привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом свој |
па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушку |
изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитат |
После пређе разговор на плату.{S} Писар с неком нарочитом интонацијом исприча, како се плата вр |
Кажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отп |
ник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обри |
а, па им исприча свој јутрошњи разговор с писарем, изостављајући наравно све оно, што није потр |
Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујући Гојку |
остаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дош |
ети како му спада велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки |
ров потпис...{S} И он доиста показа акт с потписом Министра просвете, па га онда поцепа на ситн |
речица, зашапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављују |
ује некакав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубиц |
горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима, |
неко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког |
са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад регулисати.</p> <p>Љубица стаде рачу |
ред овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено |
бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље...</p> < |
то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половине дворишта он проговори:</p> <p>— Кажем ја: ни |
младић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то су |
а, пијанице једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све с |
p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погл |
ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаш |
час одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници |
тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Г |
ред децом, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, упра |
брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајни |
е... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{ |
а Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без су |
ше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb n="4" /> издизаше мало у |
љене, непокривене сиротињске дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чи |
и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући му |
сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једно |
као дете проживели, у родитељској кући, са децом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више |
о очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој собици, па жив |
вник, посут ситним љускама бриљантским, са малим, кратким и танким ланчићем укусне израде.{S} О |
Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, којима се најви |
упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.{S} По уплашену и необична изгледа л |
ш јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{ |
заносне снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање... |
тивничке групе, дошао к судници, весео, са неколико својих пријатеља, па задиркује председника |
о!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} У четвртом разреду |
много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: каки |
једио исто...{S} И овај несносни Гојко, са својим оригиналним особинама, и његови кад страшљиви |
ући у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразом необичне среће на лицу и као мало стидећи се |
аву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.</p> <p>Овако уморан, |
љани, преместише га у судницу.{S} Тамо, са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони гл |
И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду |
са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем...</p> <p>После два дана дође писар |
сном, девојачком љубављу; љуби безумно, са највећим самоодрицањем, како то може само њена страс |
у не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвоји |
аве, затворене боје, панталоне и капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше он посма |
а, симпатична изгледа.{S} Скроман, тих, са неким нарочитим, лаганим и одмереним манирима, који |
гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па га разгл |
е сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«... |
е живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом природом, стварам војнике.{S} Чудно!...{ |
де...{S} Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али јој с |
о гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и не разбира за мене...{S} |
бично светлуцају испод меснатих капака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те даје цел |
огађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са највећим задовољством узе он један лесковак, што ста |
и.{S} У вече се договори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се т |
сто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног кревета разбацани јастуци, згужван ћилим...{S} |
елом лицу израз скривеног лукавства.{S} Са лица му бије она позната надувена тупост, која је св |
е се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што пословно, преговара преко Стоја |
Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли о |
у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих учитеља и две девојке. |
смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим смешењем прилази он столу, пруж |
мо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} |
плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше неп |
како постала равнодушна према свему.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа |
<p>— Шта ради господин учитељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; б |
ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па |
ељка скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти пакси |
уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одм |
Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад постићи одличан ус |
. — Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека лако да |
светао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава ње |
ати на своје место.{S} Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председник му с |
ачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писарем, правдајући се узгред: </p> <p>— Ах, извинит |
Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p |
а се својих осећаја за време познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни ч |
и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни, п |
едва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајућ |
b n="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снови м |
Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магловите |
хвалисавости.</p> <p>Љубица га погледа са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много тешко пост |
} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутр |
чак пред распећем, и учитељева херувика са онаким истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка |
рањег призора: кад пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у стр |
и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у нај |
зрока...{S} Он погледа унезверена Гојка са оним простим искреним саучешћем и махну главом ка вр |
анковић</p> <p>(НАГРАДИЛА МАТИЦА СРПСКА СА 100 ФОР.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВН |
огледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, много срећном!{S} И данас ј |
пре две недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко |
ви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником и старојком заверише |
S} Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и с |
е дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегорева |
ђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{S} Учитељица застаде у недоумиц |
за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор |
к беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеални |
зде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мр |
м.</p> <p>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су |
воћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи |
е и оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болесником.</p> <p>»Дакле то није само мисао... може |
ма времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} Али ипак мораде себи признати, |
оли.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држати уг |
још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{ |
а ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!... |
{S} Одбачена!... презрена!... заробљена са овим јадником!«...{S} И она погледа на Гојка, који к |
тне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин |
се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступише у двориште, Љуби |
вораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пр |
/p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да |
Свеједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледајући |
вим друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда је ово претварање...«</p |
м дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратницама.{S} Стој |
сар се промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за |
амо сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима...{S} И она осећаше бескрајну |
арочито је пренерази свршетак разговора са писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на ње |
м, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај т |
кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома слож |
C20"> <head>XX.</head> <p>Влајко учеста са посетама.{S} Скоро свакога празника и четвртка ручао |
вој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом", а према великој соби |
и.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми р |
>Школа се крену.{S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући пред собом, а напосле |
воришта, где је становала, беше баштица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена о |
поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор, који је у по нечем подсети |
ром; сто, једна плетена столица, ковчег са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на дувару |
че писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него |
... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теб |
ива, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под |
десет предмета, а она само један разред са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први р |
е ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, ка |
оку кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и остаде н |
осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што |
весно око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, који јасно казује, д |
ледам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једн |
иво <pb n="170" /> махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једнога час другога госта |
журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесником, не знајући још шта да мисли и не разумев |
ви морадоше ступити у разговор.{S} Седе са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отре |
не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим догађајима.{S} В |
и Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} |
ори Љубица, затварајући врата.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га |
а, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p> <pb n="183" /> <p>При издисају беше |
ати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба |
а задовољна својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али с |
и и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, |
може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да |
ду, у железничкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једно |
поверите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица...{S} Нека пак |
н... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједном наи |
еке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмич |
учерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес |
зрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана |
н, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће би |
м и упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у |
овара преко Стојана.</p> <p>И Љубица је са своје стране много допринела, да се хладноћа међу њи |
и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женским саучешћем.</p> <p>— Ништ |
зитар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ чет |
ише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачу |
ко све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је |
и све више утегнута и повучена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу л |
у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели ж |
руга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, неуморно...{S} И к |
дном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} |
рташе главу, ослушкујући шта се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи вр |
угачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше неприро |
писареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Раз |
рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p> <pb n="130" /> <p>— Оди овамо, господине |
засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве н |
чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше зап |
с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде г |
ст!;...{S} Колико је ту помешано милине са неком полусмешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и н |
лиже и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и тако ос |
.. необично...{S} Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себ |
збегаваше сваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово њ |
до суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањим председником, а и да чује шта се говори о |
ио. .</p> <p>Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да |
ила у њој свој скромни намештај: ногаре са новом сеоском постељом — шареницама и губером; сто, |
о у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{S} Једна соба беше осветљена...{S} С |
.. да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не журим |
>Она промуца нешто у одговор, рукова се са њим механички, не мислећи и корачи напред...{S} Изиђ |
<p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођи |
ање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— |
оја је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема ста |
гобројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и |
екуд трчи, нешто распитује, договара се са Стојаном.</p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела с |
музику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У такој соби н |
мисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, погледајући лукаво, испод очиј |
ј шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</p> <p>— Она извесно врши как |
ој земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на људе |
разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима.</p> <p>Стојан, ко |
еља, па задиркује председника и шали се са сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и спре |
и!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руко |
!...{S} Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани |
p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад п |
говору до орловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. < |
еда као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подс |
-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај... не д |
стоти пут по празној соби, сливајући се са горким јецањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се ис |
а и глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава кућ |
и и свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије |
те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Остави часовник у фијоку и понесе тамо и о |
о... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединс |
цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако ре |
рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима из рачуна, али њему не покварише одличну оц |
а.</p> <pb n="7" /> <p>Гојко се сусрете са њеним јасним светлим погледом и обори очи.{S} Баш је |
ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави ра |
.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> <pb n="49" /> |
те све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.< |
ади, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p |
криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична |
бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расв |
као последња.{S} Она изиђе из учионице са обичним изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин |
твари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве годин |
скорог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но м |
} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевљењем, пријатељски, весело...{S} И кад о |
звијено, кошчато, због чега не силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваш |
а не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, заш |
Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са столица.</p> <pb n="34" /> <p>Гојко се тврдо одлучи |
а то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави |
воре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала својо |
у?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећ |
зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена Гојка са |
појавише неки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{ |
од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је |
љица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти да |
д, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али |
ама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео тако поступати?...{S} Не |
о не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањима и |
оку столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и |
обро... махну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ћу одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ |
ме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и |
раскалашна сеоска деца...{S} И кметови са вечним немањем новаца, и депозитар крајем свакога ме |
ком онде...{S} Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али |
</p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините |
сети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што |
рећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразговара се, нашали се и насмеје, па оде |
беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни |
се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље постиже |
у се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!... |
та о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањима из школскога рада.{S} Велика ве |
њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о то |
нела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, |
деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном децом.{S} Толико пута је с |
писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извиње |
дашњег разговора и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он <pb n="58" /> обори оч |
p>Да ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази коб |
рже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколика н |
дане мисли, које немају никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S} Све се |
лиције!...{S} Знаш, нећемо се мешати ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо |
мају никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S} Све се испретурало, уском |
пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узро |
редседник.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачу |
учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама ка лу |
оја, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица само крен |
те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет |
окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена у |
, удешавајући још унапред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их |
оришта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман |
{S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се |
олико часова, што ће их морати провести са њим...{S} А после... <pb n="161" /> биће најсрећнији |
децу, па се кроз простран ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, с |
...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одо |
де жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор.</p> <p>Она устаде, при |
p>Кад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да |
?« — запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав |
ослободи се одједном свију мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p> <pb |
учитељица већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељици кварти |
нога, болесног, одвратног, које граничи са лудилом...</p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме |
павала дубоким уморним сном...{S} Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледај |
у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па |
ју и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је |
езгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове гране, која се пресамитила |
старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они |
а велика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разумела о коме ћа |
оваца...{S} И он извади велики новчаник са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то |
де к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само |
ао снег застирачем; на њему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо |
а би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</ |
И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над село |
т да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко остаде озби |
ам у канате своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па тера |
а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао на посао, |
/p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке слове |
мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и |
ајбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас ис |
во добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор |
шио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, |
> <p>— Мора, братићу!... настави Стојан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да |
</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањем, као кад се много наслушамо |
ега.{S} Осећа се задах прашине, помешан са сточним изметом.{S} Наједаред сокак се прегради густ |
свода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он п |
га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са презирањем, заигра на њеним уснама.{S} Дохвати марам |
у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> < |
ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он и ћа |
, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћом може да створи овакав |
ибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју |
и Веља избегава!... није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад |
ужбеним полицијским тоном, па онда, као са своје стране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не |
ирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећајем, стаде се нервозно окретати око с |
{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином понављаше овај израз, који м |
VIII.</head> <p>Полицајац веома учестао са својим походама.{S} Сваки други трећи дан сврне на ч |
адничке задруге.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, г |
д, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред |
а.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толик |
по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју продире светлост, |
равећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово |
тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што пословно, преговара |
још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу.</p> <p>— |
/p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим друговима провести који часак за трпезом, узв |
р вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!...{S} Нисте ли пре неколико минута |
гледати пред овим искреним другом овако са масницом на образу!...{S} Али се осећаше усамљен, бе |
иљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са образованом женском... разговор је веома пријатан.{S |
окуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући |
.{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко... |
то, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S} Она је погодила собу ко |
мо, одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештеником...{S} Све се надамо да дођете, |
ту од државе...{S} Још да наредимо само са општином...</p> <p>Љубица уздахну, обори главу, па с |
па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, |
еће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са школским прирезом? рече писар мало тишим гласом.{S} |
матрања. — Овде треба често да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито је мени за з |
прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?< |
ступио у први разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да |
ује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад |
и необично, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује п |
ећи велика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, |
де остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, к |
амо... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим... |
не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и напис |
екати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неу |
осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко подиже главу; |
уда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне признан |
одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.{S} Обоје се само упознаваху са децом, распитив |
шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна ш |
атно и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... помисли она. — Неумна, незгодна је т |
вишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и |
школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у извор и тамо про |
гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом своје љубави.</p> <p>— Зар још питаш?...{S |
ога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они |
да <pb n="20" /> после подне прегледају са кметом учионице и да саставе списак свију потребних |
а је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен сто за ручава |
.</p> <p>Писарка угледа отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну п |
чеше разговор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу. |
сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као д |
поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не бу |
а онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, |
вори Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из |
стресајући се од хладноће.{S} Стојан му са прага од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братић |
<p>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја ни |
вај стаде причати о јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се поче крстити и смејати.</p> <p>— Лу |
удате, управо све у целом срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, м |
је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> |
ор са њима.{S} Обоје се само упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима |
ти.{S} Само му унезверене очи прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар |
простићете, јесте понели какву објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, п |
</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм |
доше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Извол’те, говораше поп |
с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде |
ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?.. |
мици: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око св |
чекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ак |
p>— Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— За |
сле у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, д |
pb n="202" /> и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к с |
ва изласка из овога целог стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње време, ступила у тако |
оришта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, л |
е.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она се обрад |
, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојк |
кривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о к |
сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, носи |
ој соби, седи на столици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи |
лица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, |
ова ствар заинтересује, он јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Тако су га и сада |
т тераше напред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудим |
је и стаде читати.{S} Одједном пребледе сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу |
Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартирине ни па |
снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се п |
равити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љуби |
д њих установљена задруга.{S} Влајко се сав предао тој установи, и све време што му остаде слоб |
икога узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у сво |
Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећнији од цела света...{S} Ну, одједном о |
ишта и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може |
зујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају г |
ненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече бл |
но с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у с |
ати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше се д |
рати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица стајаше уз њи |
бе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, об |
видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што |
а усташе обе рано.{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко и |
о сасвим светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен. |
права љубав, што је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S |
они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђе |
ајте овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, па да |
наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напослетку сав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А т |
у шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица се стресе, пребледе и дохвати се |
о причинити му страдање, само ако му то савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, запл |
уђеним, уздрхталим гласом.</p> <p>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{S} Т |
јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати ли |
о криво, што је Гојко, послушавши његов савет, допао овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кри |
.</p> <p>— Готово мени се највише свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко, осмехнувши се мал |
та бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... з |
ало речи. </p> <p>— И мени се свиди тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате паметног фамулу |
и.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исп |
вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај |
га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да треба уве |
раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној деци |
зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душ |
растос...{S} Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ј |
нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он <pb n="58" |
оли.{S} Од скорог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно |
ичан, преврташе хартију, па је одједном сави, отвори деловодник и метну је унутра.</p> <p>— Доб |
рати унутра.</p> <p>После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писареву. |
Видите тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, видите у густој магли дугачке план |
>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} |
да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући исписану хартију и остављајући је у капут.</ |
м...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви с |
ом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врата?...{S} Да ли то њене груди та |
>Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади п |
а и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена |
рли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он са |
остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву |
.</p> <p>— Учитељ орловички...{S} Гојко Савић...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужно, ста |
и је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изненађен |
и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ школе орловичке, у |
> <pb n="135" /> <p>— Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас. |
>»Божја правда!«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише платни списак.</p> <p>Узевши нов |
леда на прозор.{S} Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби, тражећи нешто...{ |
те, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то ис |
ди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то в |
промуца. </p> <p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... |
а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од |
. с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, познатије, као да |
S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за рам |
о, детињски...</p> <pb n="206" /> <p>О, сад тек разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога |
а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра |
о добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица |
исли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а ј |
це се тресаху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S} Шта ћемо?...</p> <p>— Оди да видиш...{S} Пис |
аше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни по |
једва промуца. </p> <p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дође |
чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је мора |
муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас о |
клони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, заклањајућ |
и га радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шап |
лабе оцене.{S} У осталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке |
а вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и |
се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да |
>»Рекоше да је много лепа и млада...{S} Сад право из школе помисли он и подиже напред своје вел |
и се небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији, ништавнији, а нек |
ко казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинил |
је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јест, овај... </p> <p>— О, пријатељу мо |
</p> <p>— Пре две године није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица дубоко, освр |
<p>— Она, братићу, она... учитељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе. |
Ни сама нисам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од са |
но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху |
леда злато... хм... нема размишљања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљ |
... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се т |
ј, лепо мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити. |
И Љубица одмах уреди своје малишане.{S} Сад је одједном опет обузе нека милина, врати се пређаш |
..{S} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас.. |
а ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајд |
све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, к |
Устала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу? |
ле се опет настављају светлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у про |
да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и ин |
/p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најзад се писар диже, опрости с |
ад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p> |
ваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово његово сталн |
нако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно |
а да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је |
се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и утеху човек налази |
живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно... сасвим се тргла... сасвим!...< |
обавио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљај |
и Љубицу презриво, добаци јој:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути с |
зовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша он |
ла о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извешћа о своме здрављ |
коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p |
су ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, п |
еда овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Т |
имало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> <p |
м друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге пром |
} Увек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се за |
га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојк |
покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, |
знала женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на |
о тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требал |
пуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb n= |
лио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одг |
бити срећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врата? |
.{S} Тек онако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала |
сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли виде |
онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусре |
е нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе |
е године, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор будућнос |
љила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, к |
е састаје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се посл |
он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљиво |
тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он се приближи Љубиц |
кви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у уч |
грчену фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, погл |
ад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се |
лекар, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?...</p> <p>— Видећемо.. |
о, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са на |
о луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада ј |
и је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и |
уком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али ко |
це живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није мес |
ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да н |
ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, |
викну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога |
на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, почишћена и намештена.{S} Она |
било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један удар... капљ |
хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да |
даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и |
а... навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не |
оје наступа после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити |
иће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али заш |
је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Вељ |
отово, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи т |
му сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, |
ао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прстима...{S} Соба није за |
аво сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн |
ако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да |
отпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до са |
="141" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни од |
S} Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде сами.< |
зумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито уда |
е већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том прил |
е недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу школ |
лушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и |
свршетак разговора са писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одма |
а за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</ |
репсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати |
ао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно о |
и.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ бац |
и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесе |
жасни развратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али |
Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у мислима и тр |
, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Ч |
јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрес |
анила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на |
ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због друго |
а увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: нећ |
е или... или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је глед |
3_C13"> <head>XIII.</head> <p>Љубица је сад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ |
пређе преко дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу с |
Море, господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, |
.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n="151" /> па јој напомену д |
к одговори:</p> <p>— Три године, ово је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит положили, те с |
све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја |
ебе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Мож |
же бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да ос |
и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{ |
p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} |
треће место.{S} Само ми необично што ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке године |
ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га |
е: много обичније, познатије, као да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И као да |
наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу остави |
ије, али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја правда!«... узвикује он у с |
код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, |
/p> <p>Тако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наступа полагано некаква хладноћ |
о многе разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој не |
аче... обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где л |
размисли се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко |
нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет |
практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно решење |
д са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велики б |
— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А т |
ао по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим г |
у, и добијем благодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој години затекоше нас професори у ка |
како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се нај |
а, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се п |
е образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и п |
она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} На по |
еплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји један младић, веома |
и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не знам... управо овај. |
државних службеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом |
леде, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децо |
ца почиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно стр |
ав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака... |
аза, па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред љ |
е му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — може г |
ам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>Председник се мало збуни, па шмугну |
а.{S} Она сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и свему он |
налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа његова карактеристична несразмера, а |
ше навикаваше на писареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и |
сам добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У о |
у те поздравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође г |
Није ништа, ето... била несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећи |
за то време претурила преко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њ |
довољство, које се тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка |
сне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси |
ишљајући нимало ради чега то чини.{S} И сад одједном стаде јој наликовати овај тренутак на једа |
љке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> |
зда побеђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде шта одговорити, знајући у напред да ће со |
мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се истина |
/p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да бу |
рошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан |
страдао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта је преда |
ам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... к |
непознате им ствари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... свему има кра |
жају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодс |
стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она |
и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца.. |
ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p> |
да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинити још |
у којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себ |
ре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</p> <p>— Хо, |
> <p>Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} |
купљујете...{S} Вечна правда!...{S} Али сад... тако изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себ |
ађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети како му спада велики, огроман терет с главе.. |
... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бист |
ља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учите |
...</p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему... је ли?...< |
ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да се т |
аљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам, |
а, у овој истој постељи...{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S |
ече јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љуб |
ци, брату... <pb n="133" /> јесу ли они сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила д |
.</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узвикн |
у Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је речено |
хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу |
ви.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам уст |
{S} Три разреда, толики рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељ |
<p>— Овај ће начинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари пре |
ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, |
ачну зграду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па знаш онога... молим те, склањај се од онога Пер |
за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за дру |
ако пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок |
и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово |
ао што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било |
— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да |
решена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли престати.{S} |
за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем злат |
/p> <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне |
и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво |
ца... оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, |
се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од |
ладост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас |
ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било |
, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је |
, па шта сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се |
премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p>— Нема ни нед |
е тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога |
се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод кревета, сав м |
ојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S |
, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је позна |
већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит, прави младожења.</p> <p>Љуб |
{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у |
ла је читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!.. |
ли, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, |
огледавши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену плату од државе.. |
може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одједном промени...{S} |
Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочим, па последње из школе...{S} Чујте само |
здахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Он |
јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће в |
ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Ве |
и се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља |
а беше веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у писмима извештавала о стоци, о суседим |
му председник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по десетину нових ђа |
своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нових, тек да |
е знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, |
за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... уморио с |
не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери |
ј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је незгодан тренут |
плота... ено вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кук |
а њу привезао; заволео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљ |
се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи са столице |
Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и с |
тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос до |
ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и поче ра |
жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, по |
ћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, ц |
:</p> <p>— Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав |
е живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлос |
} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{ |
угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, прикачила |
ар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих ка |
и Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрет |
ћи у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он оним благим тоно |
аде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њихови односи наликовали меденом месецу, о чем |
ђоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта има |
она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав... ш |
?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} |
ом отвори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... |
и се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мат |
ли лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је ко |
ци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи |
роз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од |
ко да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао |
ија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајдемо сад тамо.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавши кроз велики п |
усте брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто вр |
пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да |
жаваше шетачима.</p> <p>— Ух, како ћемо сад? викну Љубица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече в |
Колико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо вл |
д правих кућевних људи!{S} И он извесно сад представља правога домаћина!{S} И њему се то чини и |
Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти на |
аганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад регулисати.</p> <p>Љубица стаде рачунати, па онда и |
кти!... цело јој лице избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соб |
а апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарати...</p> <p>— |
>Одједном се расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у |
<p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!...{S} Нисте ли пре некол |
; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па |
угог света, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар |
била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево |
и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа плаш |
ивим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он |
ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После у |
аском, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а из очију ј |
ко-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан. |
чврстиле њихово пријатељство.{S} Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, |
га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се к |
, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба М |
одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите |
же, како је раније опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их с |
ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам неразвијенију децу. |
рже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види |
рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«. |
оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики замот |
је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио ку |
купљена, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је ма |
ако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} Пол |
ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачун |
S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова б |
дости, нећете се никад вратити! </p> <p>Сад се све променило.{S} И како то тако одједном?{S} Те |
ије ништа лепо...{S} Не знам!...</p> <p>Сад јој стадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху |
езу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> |
вала свако сећање на прошлост...</p> <p>Сад настаје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад л |
ју, него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега |
амо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да |
човек, који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује каз |
као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматр |
вљајући на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непрестано је тр |
изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нар |
аво јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љ |
а ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад ба |
но... нечувено... страшније од свега до сада... некаква катастрофа!...{S} И то је оно што јој ј |
сто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, он |
ила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнула г |
е својим родитељима.{S} Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и уза |
..{S} По њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, |
то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред распећем, и учитељева херув |
све то скрива од људских очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} И |
м погледу читав бездан прекора, чуђења, сажаљења... беше он речитији од свакога говора.{S} Љуби |
лост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице |
лушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад |
о без невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, па промуца:</p> <pb n="127" /> <p>— Сви каж |
аде хартију.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сил |
у он плаховито стегну, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него нас |
охвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар б |
<p>Она се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном л |
амо трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се само оно јавља и трепе |
ће...{S} Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могу |
е, привиђаше овај прекоран поглед, који сажиже душу као огњем...</p> <p>Опет се отворише усне с |
ане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.< |
не среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју кривицу.{S} У овакву стању било је те |
по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што |
..{S} О, тешко мени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко мо |
4" /> <p>И Љубици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који им је причинио толики |
у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана р |
потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат н |
а га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се све зап |
стварима, које су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена учитељица већ приспела, да |
о учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини |
рете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весељ |
... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, пос |
њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је з |
као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремени, д |
дан за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он и ћата не мења |
полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде |
:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз п |
одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па в |
релете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави.</p> <p>— Ба |
д Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко |
но, сносећи свако за себе своје болове, сакривајући их једно од другога, старајући се обоје да |
, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски капут.</p> <p>— Не |
опазила се жива радост, коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи учитељу, он претходно скрену учи |
док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надање живу |
ику, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми |
ти: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су т |
ма живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> <p>После ручка полицајац одс |
сећајући се јучерањег призора: кад пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и |
јадник, намучен, озлојеђен на цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајним ударцима су |
мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага.</p> <p>Кад се |
ед измени: постаде необично преплашена, саломљена некаквим црним, изненадним злом, убијена!...{ |
ш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није постао Министар полиције, али што је мислио |
уге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... рече пролазећи покрај |
? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери |
тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим м |
тово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} |
е обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало ку |
е пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, |
дну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, н |
<p>— Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживањ |
гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} З |
добротвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам откупио својим страдањем!...{S} Пред моје ступање у |
да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи |
/p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љубиц |
{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла округласта брадица, а |
брадица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гледа |
S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S} Познао сам вас одмах, н |
тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, |
ријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, глед |
p>— Хо, људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p> < |
треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла округласта |
идео...{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, знам ј |
цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> < |
и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао з |
>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло |
<p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...</p> <p>— Хо, муке!... |
сиљено.</p> <pb n="205" /> <p>— Знаш да сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мном.. |
p>»Шта ја радим... којешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} |
а као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... д |
ога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су |
говорите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p |
а ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, сто |
<p>— Да се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео...{S} Скућио, окусио домаће среће, |
о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{S} Никога... нигде никога иа свету нем |
рости.</p> <pb n="104" /> <p>— Ја... ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас кој |
>— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S} |
елели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном |
о велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику б |
а — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положио практични испит, па гледам к |
Ради, мучи се, па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка јо |
.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он |
мојте да се промените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свршено...</p> <p>Сто |
рече Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који са |
ли, управо што ме нисте разумели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква |
ме столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</ |
ћи по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређивати. |
на неким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо син |
себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опростите, |
д срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртв |
с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга, п |
ето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је |
алосним гласом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер са |
ност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним |
а је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мисли |
} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена према њему«...{S} И |
на девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љубица Петровићева.</p> <p>— |
, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о |
а тим...{S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас |
p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к в |
е моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуд |
та осећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати.. |
и, видећи је необучену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А |
ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу |
Молим вас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да |
се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала п |
лим вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она бр |
му неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није т |
тако одвратан, тако досадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се |
ом!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у |
е?{S} Данас сте почели.</p> <p>— Љутила сам се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорас |
с доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за |
— Нема.{S} Веља добио....</p> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, ш |
морати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само пропадох...{S} А |
штај на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали су |
је говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека свастика порасте.</p> <p>К |
ном рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде, слатки братићу...{S} Немам куд... да умрем ов |
апред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати. |
есем златан часовник... двадесет дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоће |
о, братићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</ |
, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он ј |
ву.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви |
?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} Није то... није то. |
м учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек г |
т, младост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јес |
за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију |
и и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све!...</p> <p>Ућуташе |
и, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно нис |
и ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији?</p> < |
повученог, јест баш туњавог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестино |
правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимо |
десет дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} |
ам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чек |
ћаје, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратница... |
главом.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу збо |
..{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој, Смиљка, изгледа |
ој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Б |
р нема ко то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједну од тих мисли, |
е.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не |
, Стојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно у дуга |
друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни ми |
која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, д |
је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо |
им малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад о |
и се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а код дру |
о сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, така |
ао бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче сам почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите |
под јасним небесним сводом, који се, и сам осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над овим |
"49" /> <p>Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> |
е... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јест, овај... </p> |
сјају господства, у положају од кога и сам по мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Деца изнеше с |
О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако ве |
а!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <p |
победоносно.{S} Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S} Од |
помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена |
гу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, д |
! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не ид |
он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва |
есигурно својим кратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не |
има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, ин |
и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као м |
о због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>О |
ни долазила да потписујем спискове, али сам узимала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити...</ |
ће отказати?</p> <p>— Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од ј |
е, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шеши |
<p>Шта је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом |
а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости. |
нешто муцати, одговарати, не знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{ |
ом.{S} Промуца нешто, не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из шк |
ца...{S} Па после...</p> <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни за |
161" /> биће најсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања...</p> |
жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој собици, п |
не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...{S} |
дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам и |
ко ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И г |
едаћу, чим примим плату.{S} Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разговараћем |
јгоре је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, б |
о; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли |
ити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечи |
тајаше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао против школе и школованих људи, |
) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још |
гли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страда |
хајдемо, хајдемо, голубице!...{S} Казао сам ти већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити р |
ро научио целу наредбу напамет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу |
што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно |
аки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуда.{S} Тек само онако: »како сме |
есело...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n |
гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако |
сам нај...најслободнији!«...{S} Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шт |
/> <p>— Разуме се, и своју тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро... махну он главом, па |
="146" /> нимало страдао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања... гле с |
ко се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко да с |
ем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодно!... »И она |
време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него онако...</p> |
— Знам... знам... све знам!...{S} Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсец |
м шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерат |
бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући |
као са своје стране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Го |
{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта на |
p> <pb n="131" /> <p>— Био... јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примил |
p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, по ко |
пита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад см |
ром казном...{S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто...{S} |
што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, нау |
не школе, па до краја школовања одвојио сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Ка |
ит, само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Ка |
и чекаху његов одговор.</p> <p>— Оженио сам се прошле зиме.{S} Кад у пролеће удари некакав шарл |
аглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовник, какав ниједна девојка у Београду није пон |
а је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са нек |
то је мени још из детињства... запамтио сам добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тв |
обично што ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то |
овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, |
би.</p> <p>— Преп... да, јест... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко оборених очију, избе |
и у ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему б |
е и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја ст |
е ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S |
. морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело ј |
P18993_C2"> <head>II.</head> <p>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, враћај |
..{S} Јамачно се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе је г |
сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћу!!«...</p> |
могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог ме је проклео још на сам |
ти за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Ја |
е... за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</ |
— Полако, море, чекај...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао на рачунима, одговара председник, сме |
.{S} У основној шкопи, пред испит, само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће н |
кући, са децом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким бо |
.{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над |
ења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој |
око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да |
али то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништ |
страдати... много, много! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га ту |
атраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам |
.</p> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима |
молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао |
ад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радил |
ену лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа... али што сам |
, <pb n="145" /> то је ништа... али што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са ис |
сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...{S} На шт |
{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{S} Иначе. |
> <p>— Отпустиће је, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председника да је оптуже з |
, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> |
ажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разгов |
чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам |
н затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Го |
/p> <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме в |
а не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам в |
у јесени тешко страдати, то знам... јер сам летос благовао...{S} То се мора платити!...{S} Шта |
ив владе... — капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет з |
а узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад ви |
а посла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и |
ослушао све како ми је речено, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море... за ко |
е изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој |
оној искреној, неизмерној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази |
{S} Кажи... господину.</p> <p>— Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му мес |
лед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи... господину.</p> <p>— Нема ту сам, него |
Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и |
ледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако в |
м себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, тешко мени!...{S} И најт |
а одговори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим пла |
и. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду.. |
ека, молим вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави са њим и о |
. али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би било.. |
да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој одговараше на св |
о приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само пропадох... |
егов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку |
p> <p>Љубица се прену.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они отишли... намиловали се, наљубили се |
у на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> марамом и дувати ус |
како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај н |
и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, м |
, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хлад |
лости, ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; |
ку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у |
бици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, |
Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов изглед својим вечито погуреним леђим |
pb n="77" /> осећаји, која мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно је |
ати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ре |
о што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад д |
нејасним осећајима, у којима се ни она сама не може разабрати...</p> <p>Почетком августа, Љуби |
обузе пријатна топлина: мило му што она сама везује своју судбину за његову, па и он развуче ус |
заносним осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће!... |
кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</p> <p>Љубица |
, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте главе, весела лица.{S} Осврташе |
е и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима |
венијих жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њим |
доктора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесник |
з собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болесником.</p> <p>»Дакле то није само мисао... |
ву походу чинио.{S} Мисао му се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим пребледе, и таман се |
акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.</p> <p>— |
плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, или хода нем |
ка, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} Али ипак мораде себи приз |
Не, не... најбоље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па |
у од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одједном их |
пила одвратност према свему, гнушала се сама себе и свега...{S} После, кад се довољно настрадал |
ло да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још |
е јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој тако свет |
у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко го |
/p> <pb n="183" /> <p>При издисају беше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, пад |
ам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, окр |
и нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голубице |
дећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједном наиђе... одмах после вен |
јков рачун, <pb n="42" /> престиже га и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као што |
вим обични доста смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосмислене одговоре, разуме се св |
а његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.{S} У овој се |
д ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!... |
ше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и питал |
ан да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{ |
стина она <pb n="38" /> почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца по |
одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом мож |
би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S |
ите све... што сам вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, |
никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S |
у, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико |
рака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа ни |
, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има...{S} Али један |
не може више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над про |
таше сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђе |
понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, а |
обрадова његову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања |
зграду своје среће!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружичасто гнездо љу |
ном отишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа |
, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало |
{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у |
одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељачким по |
о каљати човека...{S} А ти није требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама |
О, пријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је, п |
е... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уг |
арочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад |
на је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорство, она п |
ња, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло и |
е мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест.{S} Љубица је причала тешко |
аде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, која га снажно го |
ма на дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Про |
ћи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезније!. |
... одмах после венчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S |
становала у школи. »Овако... незгодно: сами обоје!« После стаде да мисли о школском одбору и о |
{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и сва |
тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје п |
крајевима. »Међутим има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе дец |
: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па |
би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љу |
сле подне раније...</p> <p>Кад остадоше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акт |
где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па шт |
цу презриво, добаци јој:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о св |
зала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... чекате учитеља?...{S} Тхе, шта ћете... мора се! |
остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе ка |
ба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад постићи одличан успех |
зора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога рада.{S} Прионуше обоје на |
епи миш и запара танахним крилима поред самих њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос |
..{S} Невидљива вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шебојем, рутвиц |
амо слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нити јој што ре |
поти...{S} Па после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хват |
ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека свастика порасте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка |
S} Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник прика |
до!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недостижни, него с |
40" /> једнако... нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели.. |
седећи, узимајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све |
коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти од нове навале ми |
ши самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</ |
ла, превила се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, наразгова |
паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогун |
а заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула |
ајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на |
сваки има право причинити му страдање, само ако му то савест допушта...{S} Осећајући то све ја |
је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена сн |
да сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</p> <p>— Ски |
вила на једној мисли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозн |
ивети тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само д |
о се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништ |
ити јој се у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше по далеку недогледу, показују |
лази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а |
о ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља |
етурали по глави најразноврсније мисли, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изла |
е одређен — четвртак по Томиној недељи, само нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије |
пазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што |
о кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Тражићу негде на граници... далеко... к |
ло, а нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако изненадних посета.</p> <p>— Кад си с |
...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећ |
им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно |
литику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а |
д њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се ма |
.</p> <p>Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, отвори ус |
. да му је само да провири једним оком, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном |
ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p |
пута.{S} Иде унаоколо, укршта средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али |
лази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој својствен положај ишчекивања.{S} После јој се |
!... од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се питаше: откуд то?...{S} Како може бити!...{S} З |
еди да више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко |
уге за растанком... ништа, ништа друго, само прекор чемеран, отрован...{S} И непрестано се посл |
било... и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то |
...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан |
амо...{S} У основној шкопи, пред испит, само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће ср |
љској кући, са децом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с нек |
ив... али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати на њена питања.</p> <p>— Јес |
з глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не ч |
!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</ |
да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p> <pb n="87" /> <p>На тако пријатељске р |
ражећи нешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже |
но, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар |
дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, |
не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено како ова замотана прилика прилази |
сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако |
д себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ј |
p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо... само раније...</p> <p>После подне иђаху низ потес, једн |
засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помисли о |
еју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени зло |
свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јасних плавих очију сија љубав и доброта.. |
ности, ништа је није привлачило к њему; само она незгода новчана... али ваљада није то?{S} Она |
ра, ни радости... ничега, ничега!...{S} Само вечни, дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему |
} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо о |
учана...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија |
им други изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само не онакво, како се замишљало ранијих дана...</p> < |
пити рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, |
како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам |
у све, али разумеш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох |
а онако с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Тво |
кивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти...</p> <p> |
е одвоје од онога страшна погледа...{S} Само се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> |
ража... овако осрамоћена, убијена...{S} Само га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и на |
не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбег |
.{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Ш |
а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p |
ави, она премре, поче се каменити...{S} Само се раширене зенице упрле кроз мрак у неке <pb n="1 |
у у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако уз |
ве некако онако... озбиљно, важно...{S} Само неколико пута, у почетку њихове везе, помилова је |
а Гојко уздахну тешко... необично...{S} Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, н |
дража и милија од свега на свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети |
ме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутон |
је толико страдања и мука причинила.{S} Само не могаше ништа проговорити: стегло га нешто у грл |
ица, јер им је предавао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео |
о, да јој она не казује све како је.{S} Само се још није могла досетити свему јаду.{S} Она поди |
те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... '</p> <p>— Јеси ли чула, ж |
и.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте понели какву објавицу са собом? |
ајаше, не могући ни речи прозборити.{S} Само му унезверене очи прелетаху са писарева лица на ак |
у, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам...{S} |
знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па |
мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, коју по некад смени л |
дајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше ј |
с и у оваким околностима није место.{S} Само тихи, лагани уздаси по кад што одају његово немо п |
посла!{S} И мени је ово треће место.{S} Само ми необично што ме сад не преместише: научио сам в |
и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и |
заверише се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути |
шли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p |
он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилија |
за њом, вичући:</p> <pb n="147" /> <p>— Само немојте да се промените до сутра...{S} Ја сам каза |
ле... хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа мо |
ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једна |
/p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се осврт |
, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећи: неш |
игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само!...</p> <p>Поседаше и почеше разговор.{S} Љубица н |
уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>См |
је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се муч |
ма, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу испред очију расцветале воћке, на |
ива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све |
је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер |
нити се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га са |
љубљене жене ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска суревњивос |
ли дани, срећни часови... она се топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковал |
дима и вршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу |
крзаним и дроњавим губером.{S} Под њима само меко сено, покривено шареницом, па ипак беше тако |
у се пружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало |
n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S |
Па кад дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док |
...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> махну гл |
ли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала |
кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашен |
а и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од оно |
и глава остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога трен |
реда има преко двадесет предмета, а она само један разред са три предмета!...{S} И још да му се |
ану од тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудит |
ити редован посао...</p> <p>Љубица сања само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, |
гледају веома брижни, погнули главе, па само махну њима по некад у страну, почешу затиљак и опе |
а, опустиле крила, отвориле кљунове, па само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепер |
дник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једн |
д вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изн |
е Љубица зауставила на једној мисли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се по |
од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија рад |
га слободно... а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио |
, што му је обузело целу памет, па мора само о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен, тресућ |
анемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S |
уд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави |
ама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица само крену очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се |
, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шм |
безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И с |
р, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?...</p> <p>— Видећемо... бо |
ремештај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља до |
е се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Ј |
ко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина |
ј заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер дост |
са највећим самоодрицањем, како то може само њена страсна и плаховита природа...{S} Она први пу |
то је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапска посл |
ојко се већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на с |
она не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не ос |
А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме |
се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи |
исару. »Збиља, красан човек.{S} Како је само учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да са |
мо гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само за тренутак да га пог |
ма са болесником.</p> <p>»Дакле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је |
овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих |
е се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, уб |
ветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствари унапред предвиђа.</ |
де.{S} До сад се уписивало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца |
n="207" /> отуд страшно, бесвесно; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију |
она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и ве |
снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи |
ици престао је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи <pb n="140" /> једнако... нек се ниш |
ни, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још више и одједном се загледа у оно мртв |
нији.{S} Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи узд |
о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?. |
и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично |
не живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без икак |
ве је к себи...{S} Очи укочене, уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да |
шних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а |
у, почеше разговор са њима.{S} Обоје се само упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим кућа |
н мрак, црн, непровидан...{S} Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па после све |
гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је обасјаше коси, |
њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно!</p |
лазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисањ |
м навалом громовите буре живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици, која ће планути |
о, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па |
летеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у ру |
и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: |
ућу, па полазак у школу...{S} Колико се само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове, мно |
Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њ |
и, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак |
ад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У основној шкопи, пред испит, само сам сањао |
, тим чудним причама...</p> <p>— Пазите само, наставља он, гледајући је живо, севајући ватреним |
р још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да безбрижно проживимо.{S} С |
кочим, па последње из школе...{S} Чујте само!{S} Пред учитељски испит добих већу суму новаца... |
она се веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу |
итањем погледа писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко |
ина, тако изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. »Међутим има доста места где сами се |
бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чека |
сто и отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учитељице, и одмах опази, да се ниједна не интерес |
е, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за |
азну за своја недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да прови |
итно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, |
сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад |
ирући се <pb n="178" /> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави |
тири гимназије, целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{ |
д ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, а |
су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али |
, непроменљиви мир исписан је на њему и само једна усна малко... врло малко повукла се у страну |
бодна затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова |
авила морала...{S} О, тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешком муком стечену, |
него удари преко Јасеновца, па се јави само капетану.{S} Испричај му све, али разумеш — <hi>св |
слатким од трешања.{S} Разговор се води само о школском раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла д |
страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо од |
ео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо од овога дволичног народа... |
{S} Свеједно, макар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb n="1 |
чени су.{S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нових, тек да имају и први разред... п |
>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој ро |
ко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде |
ини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не у |
ушу; али он одгони од себе све те мисли само једном, фаталном речју, којом се сви слаби каракте |
д да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S |
колски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече |
ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, бр |
лачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта ј |
вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p |
ри пуначки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Н |
дличну оцену, те тако он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нетактична показа.{S} Ревизор |
обро, врло добро, одговори он гледајући само цифру, на колико је гласила признаница, па немарно |
стила се побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега |
но, не видећи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, |
ајући на све што га окружује, осећајући само сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и |
ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, пре |
е разгледа добро; беше узбуђена, па јој само севају некакви котурови пред очима.{S} Кад разглед |
мануто, иде механички, а кроз главу јој само пролећу некакве испрекидане мисли...</p> <p>»И Зор |
двоји од столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> < |
одједном разлиле из груди.{S} Овако пак само уздахне и снуждено обори главу, осећајући немоћ и |
примате плату?{S} Потписали сте списак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p> |
откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа ра |
немао сам никакве користи отуда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап пре |
ило.{S} И како то тако одједном?{S} Тек само налетеше облаци, натушти се небо и просу се страшн |
вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одгов |
ли сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, |
Нека деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја |
коме ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причи |
њи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он само у школи...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога |
у, тако да осети његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше неш |
ху несвесно с предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са прозо |
а нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети |
те дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако тако.. ових д |
она упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са образо |
то је долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одмо |
учност.{S} Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у шко |
е!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако само... тихо као сенка...{S} Расклањај руком пера кукур |
часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је п |
бразу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући с |
мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и с |
нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учионицу, Љ |
ицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му |
тисак учинити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гн |
у плату од државе...{S} Још да наредимо само са општином...</p> <p>Љубица уздахну, обори главу, |
ајна, слепа, која не размишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли |
" /> се зауставе на једном предмету, но само пролећу, увећавајући још више црну слутњу, која јо |
и позајмица, нешто се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано. |
некакво ново страшно осећање...{S} Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи. |
ве се показа непоуздано, ништавно, лепо само као мисао, да теши онога који страда, али неоствар |
а, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми се о |
ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване |
лих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће ра |
чке раднике. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Надлагује |
уше кроза село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима |
ца приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи |
дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и р |
стидљиво оборила, па слободну леву руку само преноси преко чела, а десна све више дркће у његов |
.</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрила собом све, и жив |
а њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако |
алити својим другим разредом, јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да рад |
па срце и однесе... остаде на том месту само пуста празнина.{S} Он осети да је остао усамљен за |
на се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто у |
у... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено |
ремештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем |
ма за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочити звук, који се носи преко воћњака и |
аше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не |
руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову. |
аши путници наиђоше на оборену кладу на самој обали, па, готово не споразумевајући се, поседаше |
ни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред.. |
нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се |
гне саставити списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. — |
рођена!...{S} Бог ме је проклео још на самом рођењу!...</p> <p>— Оставити!...{S} Никад!...{S} |
чком љубављу; љуби безумно, са највећим самоодрицањем, како то може само њена страсна и плахови |
недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем...</p> <p>После два дана дође писар.{S |
е знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго, шт |
а све услуге, просто и једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова с |
су јој чак пријатне.{S} У овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилику да с ким изме |
у он и окрете лагано корачајући к своме самохраном и невеселом стану.</p> </div> <div type="cha |
творише усне самртникове, опет слабачак самртни ропац, један... други... и очи се сасвим промен |
о лелујати, као последња слабачка жртва самртникова, с којом се он опрема на далеки, неповратни |
о огњем...</p> <p>Опет се отворише усне самртникове, опет слабачак самртни ропац, један... друг |
у...</p> <p>Разлеже се очајан, панички, самртнички врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху н |
ла на лицу.{S} Све се променило, добило самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, |
ој се крв леди, камени под тим страшним самртничким погледом.{S} Узе јој се цело тело, не може |
е...</p> <p>Очајан, угушен јаук, сличан самртном ропцу, или дављеникову кркљању, разлеже се спо |
, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, |
га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јо |
онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{ |
е да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је н |
м збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми к |
мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило, пројури кроз ње |
сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше |
се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра усташе обе рано.{S} Она предаде м |
ојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратницама.{S} Стојан |
не будућности, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови громко |
се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен |
аставити редован посао...</p> <p>Љубица сања само о оном што је изгубљено, о чем се некада снев |
заносним сновима...</p> <p>Но Љубица не сања пријатне снове.{S} Тужно је оборила главу над реко |
ави ћата, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече председник.{S} Ја |
и руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме о |
к хтела живети!... онако како сам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћу!!«...</p> <p>Крајем |
љив посматрач опазиће из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом.{S} Те |
раме, па одговори:</p> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— |
ође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој исто |
еч.</p> <p>— О, господине... никад и не сањам...</p> <pb n="128" /> <p>— Добро, добро... верује |
вадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p> |
ану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде кр |
њи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану.{S} А |
рече узгред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, бр |
> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањ |
У основној шкопи, пред испит, само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на св |
ти на девојку.{S} И одједном, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим |
Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.</p> <p>Наши путници наиђоше на оборену кладу |
ну играчку, о којој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала радости, коју не умеше ни при |
ећ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
н разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?...</p> <pb n="153" /> <p>Гој |
помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не и |
очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одг |
де у школу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, који јасно казује, да њена душа не уч |
ен, цело лице некако необично измењено, сањиво, занесено... </p> <p>Како то? рече она тихим гла |
одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше в |
монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гл |
тнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чиче, маш |
Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица узе хартију и проч |
ри, али Љубица обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма, |
ни а учитељица отпуштена.{S} После овог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први |
уди се како је рђаво протумачила његово саопштење о оној учитељици.{S} То је неваљала женскиња, |
а и упознала се са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати стано |
е у раду.{S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, нео |
први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину о |
о.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</p> <p> |
ад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодно!... »И она би |
на пример, чим <pb n="92" /> је Стојан саопштио Гојку новост о часовнику, одлучили да ово дана |
е незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите тамо далеко... тамо хеј, где |
а!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, св |
јави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново одело, нов црн ше |
јој се сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сум |
час.{S} Ту се разговарало пријатељски, сасвим другарски, претресале се успомене из младости, у |
да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само како то он полако |
о какав камичак.{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућк |
ће радити озбиљно... сасвим се тргла... сасвим!...</p> <p>— Е добро, добро...{S} Збогом! и капе |
е осмехнути. — Сад ће радити озбиљно... сасвим се тргла... сасвим!...</p> <p>— Е добро, добро.. |
јне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата |
гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит, прави младожења.</p> <p>Љубица подиже г |
ет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде н |
беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државн |
ако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ |
{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим одвратан!... <pb n="157" /> Мора га избегавати.. |
сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао ова |
мртни ропац, један... други... и очи се сасвим променише, право стакло!...{S} Свршено је!...</p |
штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <pb n="102" /> <d |
Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана |
са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој велик |
p>— Не, не... оставите ме... заборавите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, а |
на, исцеђена снага.</p> <p>Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледа |
све, и она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само не она |
аму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очију...</p> <p>И све то што се пру |
им, животињским погледом.{S} Образи јој сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се уву |
дари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра, убиствена струја |
авље је поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некак |
ико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији, па показује нешто је |
и учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он |
="168" /> ново, необично осећање, нешто сасвим светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа |
на писареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и сама добацив |
још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он плану г |
се представи, па као прави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици.{S} |
раво на ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши их |
поздрав једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави генер |
о: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> |
одне прегледају са кметом учионице и да саставе списак свију потребних ствари, које се морају о |
ог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично јака, силна љубав, права љубав, вели |
е... списак потребних ства... ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше по |
он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се |
в, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, како он рече, а у самој ствари: да ма |
{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену и његову, па ће и за м |
у...{S} Његова обична збуњеност, кад се састаје с непознатим људима, обузе га сад у великој мер |
а проговори.{S} Није му непријатан овај састанак, напротив... али би он ипак радо продужио пут, |
е господу Богу, који је благословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} С |
— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича му сложи друго |
десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не треба ни да преживи праву |
ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, ш |
е усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи |
ити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан проведоше две сиротице у разго |
сећајима истаче се јасно један: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог ј |
а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, вео |
ајући је са оним простосрдачним женским саучешћем.</p> <p>— Ништа... остави ме!{S} Боли ме глав |
езверена Гојка са оним простим искреним саучешћем и махну главом ка вратима.</p> <pb n="94" /> |
ући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изг |
болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опасно |
цу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћеш |
е никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових |
ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горко с |
бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сач |
S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће |
анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> |
истру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица се стресе, пребледе и дохвати |
атнице се отворише и на њима се показа, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше полако, погурена и оборен |
p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да о |
ца стајаше на вратима учионице дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан се дизаше, стењући:</p> <pb |
а, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко |
ва два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је д |
ћу вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} |
ак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига одједном се скиде, нестаде је, а |
кад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, |
о којој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала радости, коју не умеше ни прикрити, нити |
е, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше |
н, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, об |
лом школском таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго го |
икога свога.{S} Отац јој одговараше на сва питања, али оним истим својим изразима, с којима се |
дном наиђе наступ љубавних осећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S |
му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином. |
им путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да |
асветлеше, образи се заруменеше; она се сва предала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој с |
> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с креве |
умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, која је од |
о, стало, не куца нимало...{S} И она се сва окаменила...{S} Ужас!...{S} Које је доба?...{S} Зар |
993_C7"> <head>VII.</head> <p>Љубица се сва предала школи, својој деци.{S} У непрекидном, замор |
на, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, т |
таде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде послу.{S} Постајаше све расположенија и рад |
илно, разорљиво осећање и предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни за св |
ча изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из |
вио оне ударце камџијом, оно понижење и сва страдања...</p> <p>— Господине Гојко, рече писар ул |
нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први т |
ди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, о |
> <p>Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља:</p> <pb n="5" /> <p> |
е јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха...{S} Пр |
очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже...{S} Камџија фијукну кроз |
>— Јеси ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!. |
, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без опр |
догађај.{S} И младенци и часници — цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љуб |
C18"> <head>XVIII.</head> <p>Сврши се и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађа |
Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали су узети д |
животе!...</p> <p>Устала је рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила све шт |
и: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> <p> |
те му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Ве |
ије хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} Веља још горк |
дној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој, верујем...{S} |
="67" /> које се обично зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавога слушала.{S} Али она ни п |
ре, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламитала...{S} Љубица седе на п |
рио од ње, па ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о светињи школској!...</p> <p>Он |
, братићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шт |
атије, као да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познај |
ајпре стаде тешити и причати му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је |
; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> < |
} Родитељи помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу |
ем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опе |
За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства, |
љом.{S} А са самим првим разредом треба свакад постићи одличан успех; то није много тешко.</p> |
ивимо, брате!...</p> <p>— Нама изволите свакад недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад |
добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n="27" /> <p>— Хвала в |
це!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па |
на, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јас |
...{S} А онај пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, као сенка, притиште браву и гурну |
је јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмаз |
више онога топлог погледа, који Љубицу свакад пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је на |
ски.{S} Не може да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...</p> <pb n="188" /> <p>— |
међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка |
не преместише: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као прави |
ко мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни |
рти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад би |
/p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега право убиство.</p> <p>Лекар зап |
ровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави |
том. — Нико не може грешници опростити, сваки је мора отурити!...</p> <p>— Не, није то... остав |
аве, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, |
а...{S} А оно није... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве к |
Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, |
исте још ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је почетак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко мож |
се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде. |
ац веома учестао са својим походама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са |
е старије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја.. |
.</p> <p>— Нема, госпођице, ниједне.{S} Сваки је новчани издатак записан.{S} У осталом, чекајте |
ом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати |
сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког |
рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само ако му то с |
/p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у стран |
зише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, од куд се приближаваху го |
се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коли |
она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећ |
то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало поменути име писарев |
аједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капе |
ет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо л |
дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје добро његов гла |
оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> навикне жену, да се не |
, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели што боље препоручити. |
закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки покрет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем. |
никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог |
ја по овима овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах з |
знаш, као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно ни |
густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнуре |
тупа полагано некаква хладноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима ј |
ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље |
ано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на нога |
же од ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање на прошлост...</p> <p>Сад настаје живот, п |
да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</ |
е од њеног строгог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Он |
пуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разг |
У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Председник пр |
ху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд |
. намиловали се, наљубили се, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично светло игра |
/> <p>Живели су скромно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, сакривајући их једно од дру |
Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направи |
дучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се |
магловитим...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; |
ремештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Гојку |
те да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета?</p> <pb n="138" /> <p>— Онда... е онда |
Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти |
бичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког непознатог намерника.</p> <p>— Шко... школа где |
брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор |
аке врачаре и траваре у целом округу... свакога ти ђавола зна!...</p> <p>— Нађи ми старо одело. |
{S} Ово је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати т |
чуђења, сажаљења... беше он речитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе од неке хладноће, к |
ећа разлетети као прах...{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окрену |
Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпр |
чним немањем новаца, и депозитар крајем свакога месеца...{S} И све, све исто, једнострано, доса |
руди.{S} Тако се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне к |
<p>Влајко учеста са посетама.{S} Скоро свакога празника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојк |
астави рад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судници тако ч |
боје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, па тежи некуд даље и више, т |
са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> <p>— Извините, молим вас, али знате: н |
га она сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све му постаде об |
), па их уведе у школу.{S} Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и та |
..{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад ул |
ди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запиткив |
атрала; већ му је проучила и разгледала сваку шару, запазила сваку особину, али јој још није по |
учила и разгледала сваку шару, запазила сваку особину, али јој још није почео постајати обичан, |
н, вечно намрштен и повучен, избегаваше сваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љуб |
ејући се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља одобровољио |
владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен |
велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак |
виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његова бр |
е, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки |
ршти од нове навале мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта |
неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакв |
обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... не |
одину дана сам наћи пашенога, само нека свастика порасте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође свој |
показа веома предусретљив према ташти и свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајући |
а ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчања је одређен — че |
ких залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, па |
, знате, чудан народ... хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, |
му пажљива женска нега...{S} Може бити свашта... одговори лекар и пође.</p> <p>— Како... неће |
ње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је т |
А новости... већ онако...{S} Прича свет свашта, не може се свему веровати: те не знам онај отпу |
ћи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкари |
ема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу магл |
кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, |
" /> други израз, понашање, тон говора, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто промрмља, и |
ј новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто пр |
Христо</title>?...{S} Онако ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у |
огме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да |
други израз, понашање, тон говора, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто промрмља, и више |
ила собом све, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево о |
сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хоћете?...</p> <pb n="88" /> <p>Он већ једва вла |
итар крајем свакога месеца...{S} И све, све исто, једнострано, досадно!«...</p> <p>»О, што ниса |
е, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја д |
... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је с |
покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!«...</p> <p> |
тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се |
наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <pb n="81" /> </div> <div type="cha |
а највећу срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила својим долас |
уго тако као окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни ос |
и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за |
у школи преживела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стрес |
...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав |
олусвесно око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, који јасно казуј |
} Како који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно погледају, |
..{S} Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трзати нерв |
ичега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћу поправити...{S |
ом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ |
стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљаше, све в |
у се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу Министру просвете... тамо о Љубици, а? |
не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништ |
послушни... све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне |
цу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га уплашено п |
, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим |
господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ баци струку на |
руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Ал |
.{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?.. |
рини, све ја то могу поправити... јест, све ћу поправити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражити прем |
тељице удате, управо све у целом срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, |
р полиције, али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја правда!«... узвикује |
инути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наве |
?...{S} Што ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...< |
следња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећ |
је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми |
црно, густо?...{S} Иде, иде... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капљ |
огрешила!...{S} Опет је обузима зима... све више је издаје снага... глава јој клону на једно ок |
се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да |
ти...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се |
и људи су били меки, добри, послушни... све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу |
орко зајеца...</p> <p>— Знам... знам... све знам!...{S} Видео сам!... узвикну Гојко таквим врис |
кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш су |
нате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...< |
брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и ст |
школовања, такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, трчкарање до ба |
друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочити звук, кој |
а су се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре з |
ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало д |
девојче...{S} Наша учитељска посла!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и ку |
ња...</p> <p>— Зашто?!... зашто?!...{S} Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, о |
нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је |
шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати једио исто...{S} И овај несносни Го |
ођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хоћете?...</p> <pb n="88" /> <p>Он већ једв |
мисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу младим људима има тога. |
ли ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све!...</p> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, обо |
стањем ни са последњим догађајима...{S} Све се испретурало, ускомешало у њеној помућеној врелој |
но, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</p> <p>— Шта си радио?! викну пренера |
ада велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједно |
наш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све!...</p> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе |
њене обале па их одједном нестане...{S} Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поно |
ви младости, њени најдражи идеали...{S} Све, што је тако дуго стварала у сновима, чиме је најра |
це, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте зн |
ну и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као код правих кућевних људи!{S} И он из |
зговарамо са господин-свештеником...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе све |
о последњи уздах пред тешким сном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.</p> < |
— А?... одговори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p |
к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар |
црвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочим, па последње из школе...{S} |
е на врата, у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врат |
пређе преко главе последњих недеља.{S} Све је одвратно, страшно, неприродно...{S} Чуди се шта |
густа, Љубица оде својим родитељима.{S} Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су на |
на разним другим средствима освете.{S} Све беше испитано, у мислима проверено, и све се показа |
ше...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно |
е веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да |
онако драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар по |
ци изброја и даде колико је требало.{S} Све се то изврши неким полу-пословним тоном, као да изд |
м сума треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица |
ти писар.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро |
ивости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се променило, добило самртнички изглед, а очи, оне |
ја крштеница...{S} Па после...</p> <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој пит |
Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он оним благим тоном у коме нема |
пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу как |
досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре... |
е.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже |
ћи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непровидан |
на ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхов |
ју његово немо присуство.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p> <p>Одједном |
идеалише.{S} Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за |
види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, в |
есте он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе с |
<p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.< |
озитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори други глас одл |
баве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то |
лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S |
?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добр |
мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би он |
— четвртак по Томиној недељи, само нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љу |
ову собу, наместила, почистила, уредила све, и она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изг |
ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устан |
очајно, као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила млад |
ало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једе |
ј симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због њене самоће и сиротиње |
па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране.</p> <p>— Шта ћу, старост је, братићу |
рицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикл |
, он јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке |
итви и небесном свету, заборављајући на све што га окружује, осећајући само сласт и блаженство |
ствара тако јасну представу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључ |
да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све з |
у руку само преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се |
светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопачке...{S} Љубица се мршти, лупне ногом, управо |
Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештеником...{S} Све се на |
S} Учитељ отегао неку дугачку песму, па све <pb n="72" /> сеца гласом, узвикујући на неким мест |
/p> <p>Кад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном |
d> <p>Протекоше још три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{ |
јсторију и одговара правилно.{S} Љубица све више светли очима.{S} Али по неко устане, па све на |
дједном он стаде опажати како се Љубица све више мења према њему...{S} Следи се од страха, и ст |
ала и изазивала нерасположење; напротив све му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симп |
<p>Тако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наступа полагано некаква хладноћа, д |
ркога прекора.{S} Изређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживише, и ниједна сенк |
последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} Пустити децу тако у свет |
и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, фаталном речју, којом се сви |
и доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом |
али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад |
рло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи...{S} А она |
ема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу и |
ело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опа |
ве више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више зе |
адио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивости, |
логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећајима, у којима се |
p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— |
и човек?{S} Не, није, није...{S} Ово је све друго... <pb n="57" /> други израз, понашање, тон г |
надао...{S} Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за н |
.. или управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема планина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћ |
брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави прем |
ојнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друк |
ркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим |
има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Само се још није могла досетити свему ј |
во сјајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души ра |
ините, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — К |
78" /> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе о |
као кад се добро налије вина, па после све више и више... навлачи се црн застор око њега, он с |
ично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају ј |
како је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, |
а у њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавај |
а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</ |
порезу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубица се све више навикаваше на писареве љубазности, и сад јој б |
нећете се никад вратити! </p> <p>Сад се све променило.{S} И како то тако одједном?{S} Тек само |
ше Пери двосмислене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад |
јанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног страха.{S} |
два иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај леде |
ави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... навалише неки бурни осећаји, и она са |
укова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој већо |
ала и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећно детињ |
Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео |
и обојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним свод |
, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пе |
исам живела...{S} Опростите, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе. |
све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шт |
ом. — Знате шта! узвикну он: урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{ |
> <p>— Будите слободни...{S} Испричајте све лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, ч |
да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако |
као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом намером он прекиде р |
.{S} Беше страшно погледати је.{S} Лице све крваво, косе разбарушене, почупане, висе читави бич |
слањајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> |
уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убр |
а кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису |
пред очи!</p> <p>Тако редом разгледаше све шта би као требало набавити за први разред, па пређ |
Постајаше све расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бриш |
, те се сва предаде послу.{S} Постајаше све расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} Посл |
в необичан за село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на |
жбеним пословима.{S} Разговор постајаше све живљи и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде |
ничави сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше стању, које личи н |
стано занесен, као изгубљен, посматраше све око себе суморно, бесмислено, апатично...{S} Веља в |
једва владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну леву ру |
ладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд |
је смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке.</p> <p |
S} Гледам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по |
дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашин |
страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечен |
им скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном претури |
као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући м |
колико су заостали, пређоше на посао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца |
од њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи |
главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само |
ажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и све то неким нежним, учтивим, пријатељским гласом, који |
м ја како капетан слуша моје причање, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, прич |
S} Влајко се сав предао тој установи, и све време што му остаде слободно ван школе, употребио ј |
е сваком његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнез |
зуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Р |
о се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде |
е беше испитано, у мислима проверено, и све се показа непоуздано, ништавно, лепо само као мисао |
мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али |
, како се то описује у романима...{S} И све је тако некако испало, како се у романима пише...{S |
ујући шта се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S |
депозитар крајем свакога месеца...{S} И све, све исто, једнострано, досадно!«...</p> <p>»О, што |
нио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад |
о цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неизм |
би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора и |
па му душу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за р |
шала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност |
астаде објашњење и разговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да и |
дајући замишљено, проговори:</p> <p>— И све ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зо |
ући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али |
ити...{S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га |
греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар |
ога невидљивог саветника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејањ |
е.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу |
те ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас |
са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} В |
упује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева |
огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док |
ана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} Истина она <pb n="38" |
а се злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам |
е, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гле |
а вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет |
и сасвим не изгубе из очију...</p> <p>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало ј |
се слажу неки страшни осећаји, који би све уништили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља, с |
слио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себе.{S} Председ |
викну он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео св |
е му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о вечно |
слено како ова замотана прилика прилази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверски |
смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме |
све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез ни |
<head>XVI.</head> <p>У орловичкој школи све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно |
а идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао.</p> <p>Тако се поче н |
>— О чем је бунцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада изгледао, шта је радио?...</p> <p>Вељ |
Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда ће се |
.{S} Младост је силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећање на ове да |
ко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестаје са њихових лица о |
а школа, па треба прегледати и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше на |
орити, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати мет |
је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Н |
вати од изненадних догађаја... оставити све на страну, па живети... живети славно!...</p> <p>И |
Али црн и непровидан застор будућности све то скрива од људских очију, док му садашњост не отм |
Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Са |
ављем!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... |
стадоше растезати у дужину, стварајући све веће, разноврсне слике.{S} Одједном се на зиду, пра |
што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... |
ају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу пријатним заносним с |
кавим, загушеним гласом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена сељака право у очи, ка |
онако испод покривача испаде и прескочи све степенице иа вратима, па као муња одјури суседовој |
близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присеб |
очео спремати за одлазак.{S} Понови јој све лекареве наредбе односно лекова и неговања болесник |
ме послу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ |
смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих зна |
захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сиротиња смо, госпођо, ст |
ма.{S} Веља добио....</p> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што д |
е своје госте по целој кући, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо |
дим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у д |
једна црна мисао, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што |
у, скрушен, без наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <pb n="81" /> </div> |
вља и трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сум |
да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа |
ћи и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачн |
м...</p> <p>Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише |
ање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све како ми је речено, али опет сам погрешио...</p> <p> |
ћу...{S} Толике учитељице удате, управо све у целом срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо |
, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и |
ши језик и он доста живо исприча готово све, што је се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дош |
ће да дели милошту као други људи, него све некако онако... озбиљно, важно...{S} Само неколико |
во, он ми није још ништа ни казао, него све онако... поиздаље.{S} Час говори некакве одвећ необ |
и?...{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. |
; он је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види |
де причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је |
це разасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевен |
постајаху интимнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њ |
мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која |
и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам |
као и Гојко.</p> <p>— Извол’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубица седајући и смеш |
зговор с писарем, изостављајући наравно све оно, што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се |
лико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n="12" /> за отварање првог разреда?. |
но само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположи |
!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином...{S} |
какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S |
ости због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је |
вот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам свој зало |
!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити |
ма.{S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и ле |
ему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она... |
ресовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, а |
, и упропастих живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити св |
а Љубица кмета.</p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном д |
лској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може мислити |
њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника.{S} |
га часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} За |
ом гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом навалом громовите буре жив |
људима има тога... те кавге, али се то све поправи...</p> <p>— Поправити!...{S} Не може, мајко |
чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и малодушним узвиком: ех!. |
ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Ис |
држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и |
не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести разгов |
ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна.. |
му то савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на |
се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео...{S} Скућио, окусио домаће среће, раскући |
Једна се чуди новом нараштају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Жи |
тићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света...</p> <p>Љубица, |
а.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје ст |
то дави, испија полако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман с |
да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> <p>Она |
изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се т |
последњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутр |
то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, к |
дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћ |
е и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасв |
иде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још о |
»Много нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у |
ишљаху...{S} Како који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно |
оложају који заузима...{S} Љубица, коју све више обузимаше женска сујета, попушташе по мало од |
"86" /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање своје родбин |
а се јави само капетану.{S} Испричај му све, али разумеш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те |
ко ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запиткивати час |
ти, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, д |
<p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљав |
деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човечји живот, не см |
су урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њихо |
само такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним људима...</ |
о... хајдемо у нашу школу...{S} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, не п |
а глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p |
ј више примицаше, њихова лица постајаху све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да с |
ја се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше бл |
у мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктави |
да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели |
каква хладноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предм |
скромни, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186" /> каквог |
ги гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...< |
ори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и у |
.{S} Испричај му све, али разумеш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те онај зликовац не опази |
вде питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се променило у новом учитељском гнезду: не сија виш |
м све, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога пло |
и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она пролазећи поред стола, за |
ити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па го |
у вас обасути брилијантима...{S} Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубиц |
их одједном нестане...{S} Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величан |
} Сву ћу вас обасути брилијантима...{S} Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> < |
же очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне с |
исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, уби |
вију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу к |
тално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после нема по нек |
је страшно... нечувено... страшније од свега до сада... некаква катастрофа!...{S} И то је оно |
које јој је овога тренутка страшније од свега на свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да н |
нешто веома велико, непостижно, веће од свега... управо о већим школама није смео ни мислити. — |
својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи.. |
<p>— Хо, брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па |
, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га учитељитца, |
ојој лепоти...{S} Па после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко |
... у помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту. |
дрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од |
он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... руме |
у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучи |
ост према свему, гнушала се сама себе и свега...{S} После, кад се довољно настрадала, постаде р |
д нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре с |
астурати...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; |
. живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће |
ог, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди |
о бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, ш |
оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу о |
ично драго, што се у овој прилици нашао сведок његовог гимназијског школовања.{S} А он је, мора |
јући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, п |
p>— Коме?... прихвати писар.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини |
не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Го |
По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремн |
ецом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала |
подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе |
...{S} Лекар каже... опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћ |
ом... опазила сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Г |
тити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, покоран судбини, спреми |
на револверу, који он не имађаше...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с но |
узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједно, макар их не мргодила, али само нека груне тре |
вему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој ј |
ља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном ј |
писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стојана колико му треба |
аде равнодушна према свему, било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отворише очи, кад |
— Море, село... шта село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече пре |
а нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ништа...{S} Могла би продужити и овакав жив |
сци, ожењен још од осамнаесте године... свекар нека добричина... она доведена из сиротињске кућ |
китњастим пространством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом бескрајном в |
д?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жал |
ајима: обузела је некаква апатија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може |
али је некако постала равнодушна према свему.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пр |
но настрадала, постаде равнодушна према свему, било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад |
зима некакво пријатно расположење према свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек |
{S} После је наступила одвратност према свему, гнушала се сама себе и свега...{S} После, кад се |
ако...{S} Прича свет свашта, не може се свему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те ов |
ча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за |
о и напредак орловачке омладине.{S} Али свему има краја, па и овој погодби.{S} Наредише да учит |
је.{S} Само се још није могла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно п |
на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p> |
стио о њеним родитељима, о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда по |
тво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туроб |
наразговараше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде причати |
кој школи.{S} Од скорог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само па |
још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих недеља.{S} С |
не, договарају се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, чим <pb n="92" /> је Стој |
тељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени другови, ви |
прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта |
уг...{S} Онако је некако... чудан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што тр |
ажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много жив |
.. биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не |
ине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхр |
веселије, ђаволастије...{S} И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му се бр |
/p> <p>— Повратила се... била јој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се повратио?«... пита он |
, одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осети како се на |
као мртвац...{S} Одједном стаде гледати свесније...{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа |
азумела.{S} Одједном се прену и погледа свесно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... запита она загушени |
д његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа се не види, са |
те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма н |
сав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квар |
селити...</p> <p>Тек настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадов |
шом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што |
<p>— А новости... већ онако...{S} Прича свет свашта, не може се свему веровати: те не знам онај |
свим светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S |
а љубав, што је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Ра |
>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у |
их, тек да имају и први разред... па се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад у |
празни гласови...</p> <p>— Надлагује се свет, море, рече један одборник.</p> <p>— А ’нако вели. |
p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао многе разговоре |
о, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје |
им нашалити.{S} Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... по |
... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се с |
личанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера. |
летку јадник, намучен, озлојеђен на цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајним ударц |
ад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... раз |
весели.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, |
да, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све покл |
дишње теорије...{S} Пустити децу тако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу му заи |
p>— Јест, добро сте рекли.{S} Практика, света практика!{S} Нисам ја узалуд практиковао дванаест |
са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p> <pb n="183" /> <p>При издисају беше сама Љуб |
а ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама |
убљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево |
е просто све од мене... и овога и онога света...</p> <p>Љубица, како стајаше испод Гојкових ног |
ља осећаше сав блажен, срећнији од цела света...{S} Ну, одједном он стаде опажати како се Љубиц |
аше пренеражен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да |
себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћутање...{S} Неко се помаче, устаде, |
д њеним очима, расветли и показа велики светао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим ј |
од погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... викну она оштро, па се одм |
о.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена.. |
себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо |
.{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} Написао човек Министру шта ми р |
нути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о светињи школској!...</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, а |
увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У таквој несрећи |
> <p>— Море, знаш ли онога ономлањског, Светислава.{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми р |
аженство од умнога додира са анђелима и светитељима...{S} И она осећаше бескрајну, неизмерну сл |
подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи зву |
и опет стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} |
д том белом, миришљавом завесом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен свод чистога небес |
и одговара правилно.{S} Љубица све више светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопачке... |
нства са Драгутином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се топила само од јед |
се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајдемо сад тамо.< |
ој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушни... све с |
у глави... промени јој се лице, постаде светлије...</p> <pb n="139" /> <p>— Седите, рече она Го |
толико читала, да је љубав нешто много светлије, узвишеније...{S} Сећа се својих осећаја за вр |
њу новаца.{S} Одатле се опет настављају светлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а им |
и вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану свако |
оз шуму? запита га она, гледајући неким светлим, необичним погледом, из кога бије смрт и вечна |
/> <p>Гојко се сусрете са њеним јасним светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети ск |
/> ново, необично осећање, нешто сасвим светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрас |
збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно...</p> <p>Не прође ни месец |
о своме гнезду...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, |
ацима свога заласка, прснула је ватрена светлост по том недогледном пространству и обојила га ч |
ва зјапи широка баџа, кроз коју продире светлост, ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, |
окренута, те не допираше унутра довољно светлости.{S} Скамије старе, рађене још пре двадесет пе |
љена, те у његовој тамници беше довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од страха.{S} Н |
блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу његови зраци... оно се спушта величанствено и |
во сунце, што огреја благом подмлађеном светлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с каквим је осећањем и |
који се, и сам осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над овим китњастим пространством, па |
о, па трепери својом нежном сребрнастом светлошћу.{S} Зрикавци отпочели свој посао, па и цела о |
з велики простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окречену собицу.{S} Љубица иђаше напред по |
лед.{S} Очи му плаве, мале, па необично светлуцају испод меснатих капака; са стране око очију к |
се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем |
ЉИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Светолик П. Ранковић</p> <p>(НАГРАДИЛА МАТИЦА СРПСКА СА |
{S} Нису те хтели чути... страдао си за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А |
срећна!...{S} Никога... нигде никога иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, н |
и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, убијена...{S |
и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу као елекри |
је овога тренутка страшније од свега на свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и |
...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит п |
са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, који потпуно одговараше ње |
ик богомољац предаје молитви и небесном свету, заборављајући на све што га окружује, осећајући |
ставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </body> </text> < |
рва љубав охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја |
ре зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања и му |
ку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена |
вила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, г |
о себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња. »Умире!... |
!...{S} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} |
да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће немаш... одговори он и стаде се окретати око себе |
ђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књигу.{S} Подиже очи и погледа ј |
из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он преплашено, |
ре запрска, док пламен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тихо лелујати, као последња сла |
але, па се цело село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко у |
у да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене |
о да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онак |
ет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником и старојком заверише се нови супрузи на вер |
мо чули, па све разговарамо са господин-свештеником...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо |
p>— Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није због тога што... није због школе.{S} И |
ити!...{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви га презиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш о |
његову.</p> <p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним |
ци, у потесу по необраној кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, |
пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја са |
председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она |
очев.</p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху с |
он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} О, само |
<p>— Отпуштен Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван |
> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са столица.</p> <pb n="3 |
ет поседаше и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи |
уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледа |
газда Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се ста |
ву, па промуца:</p> <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не мож |
>— Казао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете |
бачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и не гле |
е на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редова |
и само једном, фаталном речју, којом се сви слаби карактери служе.</p> <p>— Лако ћемо... има вр |
ђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љубица се намршт |
у ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </ |
енци и часници — цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред |
ца, одржава везе са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник с |
удварајући се <pb n="185" /> силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ов |
х ђака приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису |
вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестр |
..{S} О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...</p> <p>Млада, лепих црних очију |
и друкчије!...{S} Могли су се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих |
ови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и више, одговори он и |
ма, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S} |
ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња |
лицу јој, одговори:</p> <p>— Смртни смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар од |
{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, |
шује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n=" |
неке главније политичке раднике. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласови... |
на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} |
е може злу помоћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви троје се насмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, б |
м и не малим искуством у школском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња пр |
мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, |
цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај паметан разговор из кога се увери да и Го |
аш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!...</p> <p>Нису се разумели.</p> < |
вори ово мало речи. </p> <p>— И мени се свиди тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате памет |
пет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на звезду |
гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињем. |
јте ми.</p> <p>— Готово мени се највише свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко, осмехнувши |
и с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... што?. |
уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из со |
ућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујући се најсјајнијим |
т и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнез |
и да му је Љубица, поред <pb n="120" /> свију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету |
ег призора: кад пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну |
мицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле.</p> <p>— Ј |
ио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Тражићу нег |
са кметом учионице и да саставе списак свију потребних ствари, које се морају одмах набавити.< |
Љубичиним нехатом, ослободи се одједном свију мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са ово |
а писарева. </p> <p>Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Један није у комисији |
{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше |
која мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно један: жалост, саучешће |
штен.{S} Добар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распи |
Али он иђаше, упирући се <pb n="178" /> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа |
оласку, Љубица дође, обучена и накићена свима својим драгоценим адиђарима.{S} Гојко се пренераз |
{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко се о |
авдао. — Раструбила је по целом срезу и свима показује некакву гривну, шта ли... што је отела о |
Међутим на пољу писар отпочео напад, по свима правилима донжуанске тактике.{S} Најпре се већ об |
ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа како јој не |
јући се своме стану.{S} Разочарана је у свима својим претпоставкама и надама, које је сновала ј |
требало.{S} Такав му је српски језик у свима разредима.{S} А неки предмет, као рачун, обрађен |
ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе |
о сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће |
може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само!...</p> <p>Поседаше и поч |
једне.{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнић |
чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој одговараше на сва питања, али оним и |
<p>— Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да |
{S} Да је онакав, како је она замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко падале остале не |
ро одговори:</p> <p>— Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> |
сјало је румено сунце последњим зрацима свога заласка, прснула је ватрена светлост по том недог |
дног малишана.{S} Председник прво уписа свога сина и једног синовца, један одборник уписа своје |
..{S} Ви сте страдали због доброга срца свога... </p> <p>— Чекајте!... прекиде је Гојко одједно |
и к селу претресаху полако добре стране свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетњ |
се овлажише сузама — да сам избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем |
ажњи и, како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по во |
тавља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и др |
зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит |
ући око плотова и спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пред |
ом наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љуб |
тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, видите у густој магли дугачке планинске в |
ре светли сунчеви зраци и виси осветљен свод чистога небесног плаветнила...</p> <p>Идући у школ |
облаци, пливајући тихо преко небеснога свода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаг |
ки над селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају усамљени...{S} Почиње шибати |
, сија се и прелива под јасним небесним сводом, који се, и сам осветљен жарком руменом светлошћ |
е оштро, хладно...{S} По целом небесном своду навучен је суморан покривач загасите тамне боје, |
тур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зраци...</p> <p>Гојко се откотура до |
а изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S |
а.{S} Радећи то, чича једнако објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на дан |
стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се |
и.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, која влада |
е даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опе |
ај догађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата |
управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с писарем, изостављајући наравно |
ите, господине Гојко, кући, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста |
Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: |
че из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како |
>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у страну, те |
рнастом светлошћу.{S} Зрикавци отпочели свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне |
ају, у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци |
ијатељски, весело...{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, она му оп |
у заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: ногаре са новом сеоском постељом |
губим олако?...{S} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... |
та он може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу |
шта да мисли и не разумевајући потпуно свој положај.</p> <p>Одједном Гојко отвори очи и стаде |
босиљка... мирис од њега простире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И |
кроз простран ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, |
а журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Е |
а је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном вели |
ати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p> <p>Толико пута је, док свршаваше ш |
и, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски капут.</p> <p>— Нека... одговори она, црвен |
на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагедија!...</ |
оји као тешки кривац и очекује казну за своја недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али |
несташцима и строгим тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог израз |
ио потпуну освету за сва тешка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, оборили су пред њим г |
на овом окамењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро! |
. биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко |
м... шта мислим?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} З |
ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да лику |
а се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, |
не нарицати исто онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n="101" /> Пос |
рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код |
!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се читало питањ |
руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова са одборницима и таман |
ра преко Стојана.</p> <p>И Љубица је са своје стране много допринела, да се хладноћа међу њима |
еним полицијским тоном, па онда, као са своје стране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не ши |
и једног синовца, један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног п |
етан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе о |
аво из школе помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гл |
пред поскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати неку |
и ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите |
ли шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи у |
у скромно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, сакривајући их једно од другога, старајућ |
двратна, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој.{S} Љубица га опет изведе из за |
е овога часа сахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све... као |
бе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје госте по целој кући, исприча им све што је знала |
ћ одавно значајно погледају, имају неке своје нарочите, тајне знаке и изразе кад се разговарају |
По брезама, што су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге прутасте гранчице, понамешт |
каже: незгодно јој помињати сиротовање своје родбине.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да п |
допустити.{S} Толико се кидала због те своје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а ве |
м неко задовољство кад потрпам у канате своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за ду |
које су се отегле по тавану и преврташе своје старе, непретурене, мисли...</p> <p>»Да ли је тол |
> <pb n="71" /> <p>И Љубица одмах уреди своје малишане.{S} Сад је одједном опет обузе нека мили |
ако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба.{S |
кар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрктале руке на њена колена.{S} Она као да не о |
аље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујући се најсјајнијим надама и |
бица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме б |
и велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... н |
звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћућ |
љене шипарице, кад се нађу са предметом своје љубави.</p> <p>— Зар још питаш?...{S} У цркву... |
допао овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо знали друго радити? размишљаш |
едва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред ог |
е зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љуб |
маже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си |
врсно!...{S} Она спусти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, тако |
искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају <pb n="207" /> отуд страшно, |
гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче |
етно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прих |
и и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно. |
} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће мо |
сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубав |
..{S} Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, задрк |
шће у дебати, док учитељице не скриваху своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесн |
његово раме, па га опет пажљиво погледа својим великим очима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, |
се то радовало, што их је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише |
и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ј |
, Љубица дође, обучена и накићена свима својим драгоценим адиђарима.{S} Гојко се пренерази од ч |
е своме стану.{S} Разочарана је у свима својим претпоставкама и надама, које је сновала још у ш |
бузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију |
мржње, ни расположења.{S} Она сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше с |
да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb n="4" /> издизаше мало у ст |
чекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој собици, па живети |
ио исто...{S} И овај несносни Гојко, са својим оригиналним особинама, и његови кад страшљиви ка |
времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} Али ипак мораде себи признати, да |
I.</head> <p>Полицајац веома учестао са својим походама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часа |
ти тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна |
н, али је она сама кварила његов изглед својим вечито погуреним леђима.</p> <pb n="7" /> <p>Гој |
дједном постајеш господин, који има под својим туторством многе младе душе.{S} Груди се надимај |
почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом намером он прекиде разго |
...</p> <p>Почетком августа, Љубица оде својим родитељима.{S} Све је нешто до сада очекивала, а |
чи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташцима и строгим тоном врати их на своја мес |
одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко |
из дворишта, па се онда окренуше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капетан та |
љно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим другим разредом, јер то су само његови ђаци, и п |
сту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим вратницама, Љубица опази човека, који се држаше |
о напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите с |
бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја ср |
расположио, па допуни разговор по неким својим сећањем.</p> <p>— Сећате ли се онога... рече он |
дговараше на сва питања, али оним истим својим изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљ |
драви!...{S} Видите, и њега сам откупио својим страдањем!...{S} Пред моје ступање у Учитељску Ш |
ила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} О, дивна, шумна српска Мораво!...{ |
иње речи, корачајући лагано и несигурно својим кратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш |
стоји Пера писар, лупкајући камџијом по својим дугим чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који дође |
.. опростите на замерци... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трљајући лаг |
јка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха... |
гледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцр |
рене звери, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљи |
нда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, ко |
трашном државном контролом и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледа |
изгледу његову.</p> <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле |
ного светлије, узвишеније...{S} Сећа се својих осећаја за време познанства са Драгутином.{S} О, |
ј бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом |
пе, дошао к судници, весео, са неколико својих пријатеља, па задиркује председника и шали се са |
ом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, школски по |
</head> <p>Љубица се сва предала школи, својој деци.{S} У непрекидном, заморном раду тражила је |
пуно слободна.{S} Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и питала се: чега се |
расте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдо |
.. деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том на |
у, па прође поред ње у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући случају што му се јези |
ћ, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и представи јој се учтиво.</p> <p> |
ди тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко главе последње догађаје, и сме |
како ће он пред свима људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих ран |
екши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Ч |
е... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод кревета, сав мокар, |
врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним погледом.{S} И |
> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко за |
и страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те ми |
ко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као резул |
но воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши < |
е се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пропадне |
сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плаховитом нарављу, учинила какво зло или себи и |
ола се крену.{S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку |
а, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и ут |
ђају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он и ћата |
пази како се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за по |
и ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке савијене ок |
ом, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом бескрајном вечношћу...</p> <p>Љуб |
ога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи по |
оше даље.{S} Месец изгрејао, па трепери својом нежном сребрнастом светлошћу.{S} Зрикавци отпоче |
р и прође поред уплашенога чиче, машући својом плетеном камџијом.</p> <p>Пролазећи ходником шко |
и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.{S} Једва чекаш да уг |
убица одмах опази, да нови колега целом својом појавом и држањем одговара њеним ранијим сновима |
рвозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем полож |
елимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држати угледна пре |
сећање и предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, н |
тка.</p> <p>А писар се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли престати.{S} Много лепих |
<p>Љубица познаде ћатин глас, па плану својом одважном, плаховитом срџбом.</p> <p>— Ха, пијани |
а име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах |
давања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпуштен |
ргоди се и заузе неки одсудан, само њој својствен положај ишчекивања.{S} После јој се учини вео |
је она позната надувена тупост, која је својствена многим нешколованим представницима власти.{S |
есет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у с |
кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, |
зиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Иста |
и управитељ школе орловичке, упућује на своју дужност.</p> <p>Опет се продужи разговор.{S} Учит |
га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, које |
, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро... него з |
уженим силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љуб |
а с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову дужност!;...{S} Колико је ту помешано милине |
дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? ос |
и га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... пос |
одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Н |
на топлина: мило му што она сама везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у широк в |
а, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А премештаја нема?</p> <p>— Не |
с?</p> <pb n="111" /> <p>— Разуме се, и своју тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро... |
ена блиска присуства, па одједном обави своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се |
е пре од радости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву стањ |
з устезања, не покушавајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче |
грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију |
уде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице удате, управо све у |
у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену плату од државе...{S} Још да наредимо с |
Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се о |
вети« помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? за |
лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју кривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити |
у... рече она иронично, не прикривајући своју мисао, па убрза кораке те ћата поче изостајати.</ |
ше!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb n="187" /> <p>Кад се Влајко ум |
тамо ћемо царски живети... наставља он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави |
.{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше као |
ацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор с |
и друге послуге«.{S} Потом намести мало своју постељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе.{ |
еже он опет, избегавајући да каже јасно своју мисао.</p> <pb n="148" /> <p>— Како наређивати?.. |
вољности, она ипак плане и испољи јасно своју простачку грубост.</p> <p>— Играте се, децо!...{S |
тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу...{S} Колико се само ту |
тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је становал |
аве, помућене душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим суз |
ећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, па уздахну |
</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, почишћена и |
} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се |
онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом |
ад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да т |
је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, |
е истога дана, доста измењен, наравно у своју корист.{S} Његове наде добише још више маха, али |
сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} |
воје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке омладине.{S} |
> <p>Она устаде, приђе му и метну једну своју руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа с |
туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Не |
и децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно по школи, к |
брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дот |
говораше учитељица у себи, враћајући се своме стану.{S} Разочарана је у свима својим претпостав |
или целе дане, налазећи у раду олакшице своме страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постан |
већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и |
уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самохраном и невеселом стану.</p> </div> <div typ |
ажи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде жу |
се ограничила само на кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опе |
ловали се, наљубили се, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично светло игра у кук |
ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p> <pb n="137" /> </div> <div type="chapter" xm |
га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће |
тасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунов |
о погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако хоћете... проговори Љубица, ц |
, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и гот |
Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са њ |
на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судници тако често, па улази с коњем право у ш |
једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци што брже може |
ојим походама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразговара |
врши се и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — ц |
<p>У таким мислима оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им |
и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше вис |
на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу преко наслона, глава |
, који им се нагло приближаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једни |
часовник...</p> <p>Толико пута је, док свршаваше школу, идући главним улицама београдским, зас |
е сасвим променише, право стакло!...{S} Свршено је!...</p> <p>Кад опремише и наместише на креве |
сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Напис |
је могла веровати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен |
ам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он |
S} Ја сам казао... нек се сматра то као свршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше п |
децу оставила.{S} Нарочито је пренерази свршетак разговора са писарем, па хтеде сад одједном да |
око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку службе, другови се упознаше.{S} Месни учитељ ј |
зјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па |
шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагедија!...</p> <p>Љубица изиђе на врата и с |
одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом |
целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се приближује |
а дисања...</p> <pb n="80" /> <p>Кад се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на п |
и му Веља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, п |
еде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај испит, |
дгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише у уписниц |
="SRP18993_C18"> <head>XVIII.</head> <p>Сврши се и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на |
ђу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та необична школска година!... »Дакле, то је и |
тељица.{S} Пре две године <pb n="51" /> свршила је школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло л |
ојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у пос |
и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке бол |
им грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапта:</p> <p> |
а.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инш |
ше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко оборених очиј |
..{S} У његовој кондујити стајаше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао проти |
ше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени.</p> < |
што нисам знала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... понављаше она већ стоти пут једну исту миса |
ови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника.{S} И да |
ставили за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим после по |
ци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих ис |
, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећно детињство, красна младости, неће |
тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијантима, среће ми!{S} Х |
ктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима...{S} Свега, свега што |
во двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке омладине. |
д да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок с |
} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си |
врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се креће напр |
ге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је овде пи |
о соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређивати... о |
се охлади.{S} Одједном осети над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беше овај ошт |
— Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их ст |
за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија или војачина.{S |
тљена...{S} Стаде разгледати прозоре... свуд навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њ |
одржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци |
, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа ка |
таде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али та |
е неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој. |
знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на |
о погледа.</p> <p>— Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођ |
дити.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> се зауставе на једном предмету, но само пролећу, увећав |
сла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној |
во и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се потписао, шапну Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди т |
ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао.</p> </div> <d |
S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи |
ор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не жу |
прилази он столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му |
вориле кљунове, па само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица |
несвестице осећа се веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто |
пит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У осталом <pb n="190" /> сад ј |
и, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто г |
, прашина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца |
рло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како т |
још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ћ |
ало ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, |
, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} После неколико недеља они не имађах |
<p>Она промуца нешто у одговор, рукова се са њим механички, не мислећи и корачи напред...{S} И |
p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госп |
прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?...</p> <p |
г, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је притис |
ва гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не |
ојој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала радости, коју не умеше ни прикрити, нити се |
емишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји један младић, веома леп и отресит, као што о |
себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно |
због оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико ча |
каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него |
ли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих ст |
њој бојазни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек д |
умешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, |
лослутног страха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јо |
де како је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојк |
зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Бог |
ве је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећ |
уде онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има дово |
свидео и овај паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуств |
дном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде посл |
ла госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, |
, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{ |
енутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n="124" /> пред децом.{S} Промуца не |
вори стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену жи |
, Љубица застаде између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједном, |
, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. »Међутим има доста |
је са своје стране много допринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безраз |
b n="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазни!. |
> и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p> |
p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како |
зали: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно |
вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а см |
угове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па она |
учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Најзад |
до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар т |
он: урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за ч |
ником...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беш |
траше само учитељице, и одмах опази, да се ниједна не интересује оним што се ради на збору.{S} |
стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој нај |
алу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, |
Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знајући |
о је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску |
је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли о |
е! заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се об |
кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену живота, овакви поступци.</p> <p> |
лела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбољ |
ом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, |
а. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n=" |
— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно... |
децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне |
кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколико н |
одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица р |
врши нешто страшно и необично важно, да се приближује остварење његових најтајнијих и најскриве |
а доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу |
о њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам в |
непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опаз |
хоће да <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и |
рела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколико недеља цело је с |
гна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто |
брћући главу изласку.</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и сам д |
p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} |
очито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи ру |
не хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај |
тито.</p> <p>— Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>К |
утка у њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избега |
три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S |
брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па гот |
н, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет ди |
о да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се.. |
ву, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!.. |
, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих н |
мерику, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш |
ко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радоз |
ко би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак суморан |
смешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео...{ |
а ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је |
ад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ет |
истрке:</p> <pb n="82" /> <p>— Треба да се изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу... |
иство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачек |
опа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упозна |
да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима о |
је њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{ |
тане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у с |
ушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћајући се у канцел |
још како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на исп |
ће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу |
, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право |
ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаш |
{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спреми |
па..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју стр |
мо једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што ће |
S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, ка |
оре добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p |
среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је д |
потом Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, го |
је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечувена неправда, једно н |
</p> <pb n="78" /> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге |
својити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао д |
аше целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се приближу |
p>— Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог о |
и држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, |
ве, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед |
ше савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може |
. дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> <p |
ко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} При |
ужење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те |
очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па уви |
е јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоцен |
лазећи ходником школским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па коракну брж |
ки.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ћ |
остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо...</p> <pb n="144" /> <p>Она ск |
А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, н |
братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава |
орена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како је гледа |
зницу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља упл |
етан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, |
ају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите |
своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски од |
све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чист б |
да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} Обузела је |
м, зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</ |
ак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и шир |
Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави |
оље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му |
у, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знал |
и она се још надала...{S} Мислила је да се то може некако окренути, и ако није знала како би се |
не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... д |
д муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отворени |
једно од другога, старајући се обоје да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о шк |
зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко ка |
трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, т |
табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: |
он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да без |
, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у о |
у, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, к |
отоцима!...{S} То је... оногај... не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој с |
ад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте израдили с |
{S} Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољство |
више као васпитачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне реч |
оше решења у протокол, договорише се да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, па се |
се одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати вел |
риближаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је |
је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, која га сна |
Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећај |
вај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, ре |
у у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће ме |
Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан народ... х |
/p> <pb n="147" /> <p>— Само немојте да се промените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се смат |
како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се б |
далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке се |
оворити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се међу њима почиње отворено непријатељство, <pb n="67" |
{S} Таман оп <pb n="119" /> смишљаше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S |
ну туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску |
</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па |
та?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, као сенка, прит |
еху пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћ |
ад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све му |
ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не ра |
лако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да ник |
, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступише |
.. »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а |
сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Бог |
атићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у х |
води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, као ш |
не пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело јој лице |
е.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не ми |
м гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња н |
е друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица одједаред измени: постаде не |
писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и С |
S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> < |
ејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Извол’т |
p> <p>— Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S} Она је пого |
ци, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шт |
ци...{S} О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам треб |
пред својом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад с |
очиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвал |
леће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурн |
за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постић |
а господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо бил |
немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше д |
ле јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb n="168" /> ново, необично о |
дним погледом...</p> <p>Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво |
смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си т |
Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун |
говарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. |
је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обо |
и у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двориште, Љубица |
.{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шап |
ана учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима |
»Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не см |
.</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у |
у они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} |
ао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да |
На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога |
год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике шк |
вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на |
клони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он с |
пази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p>Љубиц |
ровели детињство и младост?{S} Видим да се радо сећате младости...</p> <p>— Младости?... понови |
мо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му Веља |
в рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, збуњена, погле |
уг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— Заборавих... промрмљ |
се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
тељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњ |
из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, не |
оли Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«...</p> <p>Лете, лете, м |
прибра се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге |
?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на |
руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће |
о предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто |
он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова |
чије: много обичније, познатије, као да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И као |
а или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слободниј |
ди!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у бр |
свесније...{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га |
лица, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div type="c |
>Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младо |
брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љу |
крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, ун |
Он застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А она га гледа.. |
а, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се прибли |
али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту |
њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} |
.{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више пов |
етли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у сво |
.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник |
астаде, збуњена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји |
разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као ки |
ечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За |
ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотеж |
чи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања. |
је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред то |
— Смрдибуба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} Написао чов |
е смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Ст |
орких прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљног |
кну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отресајућ |
главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онд |
из безазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта |
але, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа...{S} Само се вилице |
од очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба з |
ила ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога рада.{S} Прионуше |
узимајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи тер |
Иде унаоколо, укршта средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да н |
ише неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије |
ник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећемо с |
побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини. |
на шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> <pb |
едати и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узнеми |
ћи пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} |
успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим другим разредом |
овек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мој!...{S} |
.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, ка |
е у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, раз |
тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљен |
шта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, нег |
набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом приликом и не узме пра |
{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда бил |
а, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети |
кос...{S} Милина, не може човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга путовања, стигоше цркви |
ако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он оча |
же ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само |
ше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издај |
и повучен, избегаваше сваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљ |
з очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љу |
е се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске п |
, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су стр |
ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко о |
уставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште око |
на изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> марамо |
даше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи г |
ше довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако |
обично, како причају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе |
поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страд |
а ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи стар |
«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свр |
к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глав |
иким, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако д |
ти глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на |
е.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави |
двориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гој |
а, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p> <p>Толико пута је, док свршав |
рктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> < |
рекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра |
ега протрча велики кер, гледајући преда се...{S} Баш као наручен!...{S} Дечко махну руком и ско |
је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао против школе и школованих људи, али тек бе |
Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним |
ачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких кукова. </p> <p>И Љуб |
очеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанс |
снатих капака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног л |
аном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа |
гоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се испра |
на!... слободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она ј |
снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закач |
акоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Д |
столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} |
о мучење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као...</p> < |
но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе в |
бојица загрлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми куп |
иђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази |
са, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово |
ти контраве!... настави кмет и засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допу |
азнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и |
тељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на |
а, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, д |
орочава моју очигледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво м |
p> <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb n="31" |
ке удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Бог |
и науке...</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, |
а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p |
отвори врата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати неку песмицу.</p> <p>Пред ш |
о ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно жалили?... настави |
се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким п |
па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор |
и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p> <p>»Милица... откуд она ту?...{S} Па у мојој ку |
е... може и више, одговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевим |
че он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ др |
јаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори |
им, разним бојама, те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним сводом, који се, и сам |
/> осврћући се на човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па их одједном нестане...{S} Св |
Одједном се стаде разбијати магла, која се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем |
добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штип |
кла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се улевају у душу још мајчином храном, почеше се бунити |
последица те слоге беше нечистота, која се морала трпети, и јевтине намирнице, које су још више |
тавите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад |
година, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; |
са какве отомбољене шљивове гране, која се пресамитила преко прошћа.{S} Од невоље удариш средин |
ашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око с |
јући тужно за погрбљеном старицом, која се, ослањајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и |
ледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb n="4" /> издизаше ма |
завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитила преко плота.{S} Паде неколико жутих, зре |
гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен |
ајући кроз сутон необичну силуету, која се удаљаваше од њега испод пуних китњастих шљивових дрв |
милина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрл |
S} Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова |
х дочекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитн |
ђене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламитала...{S} Љубица седе на предњу |
} Осећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље...</p> <p>Неко г |
Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи <pb n="140" /> једнако... нек се |
нако... нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али д |
застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа м |
ћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да пр |
ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...</p> <pb n="206" /> <p>О, сад |
ако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли |
природан, суманут...</p> <p>— Загледала се... куда?... узвикну он, гледајући је у очи.{S} Остав |
, која је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема |
навуче покривач на главу...{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Из |
ој пређашњој бојазни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дан |
многобројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза, лопова |
блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, много срећном!{S} И данас јој срце јаче зак |
ступила одвратност према свему, гнушала се сама себе и свега...{S} После, кад се довољно настра |
као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је |
е свашта.{S} А учитељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се |
Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст.{S} После је наступила од |
лом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје |
еоране и засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигла танка пробојна измаглица, а т |
рним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Д |
p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку вл |
ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гигантско |
мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око |
чела седети, а она се погрбила, превила се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> |
отеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце |
ао учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи |
, страдалнички, а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, која придаје необичан израз |
ла некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некако постала равнодушна према све |
а је рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, ка |
д!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, прикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго |
и.{S} Обузела је нека студен, скаменила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни п |
но...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здравље је поправила, али она дошла некако сасви |
у наде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, |
а се већ прибирала, размислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је |
млада снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем...</p> <p>После д |
ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута ко |
ује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се |
зето тврдом леденом кором.{S} Налактила се тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, |
> <p>Љубица је пазила на децу и крстила се побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, |
толико више као васпитачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријат |
врти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И он |
ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« св |
ло, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљано |
једна усна малко... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче ис |
срце и душу да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весел |
какву ствар, нарочито украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По цело |
рбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасн |
о јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се поче крстити и смејати.</p> <p>— Лудаци!... прави лу |
еше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговори:</p> <p>— Овај ћ |
едају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједн |
Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S} Понови јој све л |
брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код дет |
и му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све |
љена, непријатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са |
о уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако д |
ица зачуђено.</p> <pb n="49" /> <p>Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као ба |
стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер с |
заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли луд?... |
није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта ј |
о, једва се стаде прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богоса |
дан тренутак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрке:</p> <pb n="82" /> <p>— |
привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" /> Ништа |
двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> марамом и дувати уснама, |
ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједном наиђе... одмах после венчања. |
<p>— Сиротиња смо, господине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи ј |
та погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш ко |
рак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на р |
Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и забавити |
истим сјајним идеалним мислима, којима се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно мил |
ори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно |
ли оним истим својим изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубиц |
о проткано нејасним осећајима, у којима се ни она сама не може разабрати...</p> <p>Почетком авг |
отворише <pb n="115" /> врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, па се закљу |
зреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше полако, погуре |
лину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по град |
све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене подотављене ли |
затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На |
па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ређаху некакве необичне слике.{S} Најпре |
неколико жутих, зрелих крушака... једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају с |
и предадоше се тешким мислима.{S} Једна се чуди новом нараштају, како то све прима к срцу и не |
тих школу...{S} Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор ре |
е надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па |
. прави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у з |
осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше ст |
и пред очима.{S} Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... некакав страшан бол стеже ј |
.{S} Силазећи низ камене степенице, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала ј |
ати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје дец |
појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ј |
, дивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како ј |
снага.</p> <p>Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S |
ој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као шт |
прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном осети над собом сву тежину силе |
ена!...{S} У кујни нешто клопара... она се уплаши, застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је |
неки светли дани, срећни часови... она се топила само од једнога погледа, била је блажена кад |
о засветлеше, образи се заруменеше; она се сва предала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јо |
Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је |
мети извући... како је до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, без |
било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, ј |
а то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за |
{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве |
покрену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто н |
сиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад |
је обасјаше коси, врели зраци...{S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, о |
ађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неколико |
ати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и в |
их дана, који јаком наступају...{S} Она се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и |
у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у глав |
, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писарем, правдајући се узг |
S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она се обрадова његову доласку, не знајући ни сама зашто: д |
убицу свакад пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види |
леда, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> <p> |
малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних ма |
ратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p> |
иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с |
пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку њего |
е је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и одједном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта ја |
</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кр |
у, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде че |
у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутин |
њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се зарум |
учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још више и одједном се загледа у оно м |
се плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се намршти и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу т |
е снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, кој |
он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу |
а новчана... али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да |
Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који |
за мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже |
ше и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{S} Ш |
ало, коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила се онако исто као и Љубица, само у |
он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде д |
опустело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће ис |
зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у ша |
уги.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p> |
које јој помути цело расположење, и она се опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа |
има, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше стању, које личи на врућицу...{S} |
у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, к |
ими се... гурну је некуда снажно, и она се претури...</p> <p>Стојан се трже, ослушну... и одјед |
ик умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, која је |
оштра, убиствена струја по срцу, и она се поведе...{S} Не, не... треба стајати, треба издржати |
и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала с |
Стакло!... мртав!... мртав!...{S} И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну т |
чак расположена према њему«...{S} И она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала нешто на |
дило, стало, не куца нимало...{S} И она се сва окаменила...{S} Ужас!...{S} Које је доба?...{S} |
по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала каквом н |
то узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од стр |
о отвореним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, вр |
срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој тако с |
за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша |
, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... |
во зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислила је да се то може некако окр |
у обузима очајање, ужас... али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, |
ојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху от |
стока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој вр |
м те...{S} Љубице, друже!...</p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде насред собе, да чује |
p>— Љубице!...{S} Љубице!...</p> <p>Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се |
Ја сам најсрећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен |
будеш моја!...{S} Хоћеш?...</p> <p>Она се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав |
ите ми, поверите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица...{S} |
и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен око |
се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав |
апаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, с |
амештен <pb n="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу п |
сочних, набреклих од једрине шљива, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околи |
ао да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} На последњем камену стаде и погледа |
рече он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, као д |
године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам тр |
о интимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила о |
оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада |
о соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже |
S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће под |
тамнији.{S} Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи |
иде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе изла |
али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова са |
ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрт |
масло!...{S} Платићете!... рече она, па се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нов |
шише од њеног строгог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} |
Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељу, |
мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очај |
... промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би р |
Изиђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојко с |
насипом, него удари преко Јасеновца, па се јави само капетану.{S} Испричај му све, али разумеш |
ма, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње |
они устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p> |
ши упис нових ученика у први разред, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кол |
ви писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагедија!...</p> <p>Љубица изи |
јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себе.{S} Председник прек |
она од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна |
коју он плаховито стегну, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него |
, брате!...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим |
ушака... једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</p> <p>— Ни |
оју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубр |
сети како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отресајући рукама браду и даље, и од |
о на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећом, |
е их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Ч |
иљности, пристане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћ |
ушташе по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је водио само |
ки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође |
ећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите тамо далеко... тамо |
у, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуације присутнима.{S} Слушаоци |
не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се |
ало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред позн |
кати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори м |
запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја |
ану и намршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаница; |
прашине, што су се по негде подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојо |
p> <p>Она је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорство |
и пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, ба |
о, не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица |
ледаше ћату, док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневник о |
Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу |
p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговоривши још неколико речи, руковаше и р |
ас на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Х |
ите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви в |
та је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одједном промени...{S} И видиш, њих двојица не говор |
р увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече |
о с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му |
школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их зат |
Хм, добро, добро... махну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> <div type="chap |
луумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе?... |
, рече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујући н |
ронесу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају усамљ |
} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се одлучно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом, |
дном завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n="172" /> |
ојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнад |
ао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са |
, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Стојан |
олицајац, треба за општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: урачун |
S} Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> <p>— |
да, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? отку |
ељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он |
ли се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је село, навлачи |
Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подиг |
зиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’нате |
куд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необи |
шта!...{S} Није то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради |
а дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писа |
лана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађ |
бичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без и |
а прилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, к |
па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети како му спада вел |
е подиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди к |
ћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— |
зу је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем.</p> <p>— До |
/p> <p>— Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што ка |
, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одједном, као елек |
ветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и |
Стојан га скиде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, брат |
ела, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледај |
скочи, учини некакав нејасан покрет, па се одједном трже, прибра се...{S} Слеже раменима, као д |
очигледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ |
у за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом |
нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p>После пола часа, он сави једно |
он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у пу |
тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене |
S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њему само |
је управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала ј |
но зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> <pb n="74" /> <p>— То је |
, док пламен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тихо лелујати, као последња слабачка жртв |
p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кроз простран ходник упути са гостима у свој стан.{S |
ољно, победоносно.{S} Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S |
чићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом н |
стога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки |
у као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> <p>— Потрчи!... |
нових, тек да имају и први разред... па се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а са |
да га и прошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем про |
еде утрчати унутра... хтеде много... па се одједном издиже на прстима и погледа на прозор.{S} Н |
, који ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледајући писара онако исто необично, најеже |
жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три годи |
пет махну руком, разгледа пред собом па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они сти |
рзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе |
емљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све рад |
равника.{S} Моје осудно решење не обара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају р |
у школу, поседи са Љубицом, поразговара се, нашали се и насмеје, па оде.{S} Никакве претње, ник |
о некуд трчи, нешто распитује, договара се са Стојаном.</p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цел |
р постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе радост.{ |
у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој |
сан покрет, па се одједном трже, прибра се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунц |
руз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они испод крушке поскакаш |
те учитеља?...{S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... |
луд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све |
то вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати... много, много! </p> <p>— То сам ја |
спавање...</p> <pb n="98" /> <p>Изјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те |
ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готов |
Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто |
ему?...« И он притискује браву... врата се крећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи... у магли... и |
сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.{S} Она промоли главу, па најпре не |
ставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, обриј |
Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а о |
атиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Николче сино |
м и окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњ |
а; нећеш се никад истесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар |
не главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему |
Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Ш |
Па то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узвереним |
мене што тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, ал |
гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу његови зраци |
њен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу вел |
мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... |
зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као |
тва... запамтио сам добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазит |
ање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се при |
шина...</p> <p>Љубица ослушну...{S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Н |
т мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, густо?...{S} Иде, иде... плива.. |
од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник. |
је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S |
досадањим председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, к |
главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала |
ударати необично, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан |
и...{S} Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку |
он само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пр |
вест... нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице |
ле и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изглед |
.{S} Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким уздаси |
ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно в |
.{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити награду!...{S} Он?!... он...{ |
часак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, |
о много светлије, узвишеније...{S} Сећа се својих осећаја за време познанства са Драгутином.{S} |
све више враћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку |
по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине, помешан са сточним изметом.{S} Наједа |
цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе д |
тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се свако |
традан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чис |
>— Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши глав |
овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, са |
стајаше све живљи и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде празна соба звонити од њенога ве |
</p> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе мате |
а прозор.{S} Погледа у учионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одскачу; погледа на дв |
ко устане, па све наопачке...{S} Љубица се мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се |
удним очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... да |
затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне д |
етврти рачунају на таблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словим |
н речитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе од неке хладноће, која је одједном обузе; ста |
ких ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га: |
чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји ле |
ad>XIX.</head> <p>Дође испит.{S} Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха. |
о узрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави |
ојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочим, па п |
при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p> <p>Поведе се разговор о учите |
опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па посматра децу, која ће бити п |
угога госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа ни |
звани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су исп |
тра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n="20" /> после подне прегледају с |
то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше.</p> <p>После подне таман почеш |
главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на |
оше у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љубица се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојк |
оси порезу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубица се све више навикаваше на писареве љубазности, и сад јо |
, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све ј |
P18993_C7"> <head>VII.</head> <p>Љубица се сва предала школи, својој деци.{S} У непрекидном, за |
P18993_C11"> <head>XI.</head> <p>Љубица се толико измучила, толику борбу душевну издржала за ов |
RP18993_C10"> <head>X.</head> <p>Љубица се већ прибирала, размислила, умирила се, па иде на рад |
RP18993_C9"> <head>IX.</head> <p>Љубица се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи |
ј, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, збуњена, погледајући чешће на Гојка, који |
шку борбу преко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи |
си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи... |
ликују озбиљним људима...</p> <p>Љубица се пренерази од овако оштрих речи.{S} Никад јој није та |
аквих мука ни страдања...</p> <p>Љубица се показа на испиту необично пргава.{S} Како је радила |
и, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она |
стили, налагали снопље...</p> <p>Љубица се разговараше, али се чешће мрштила: по неки малишан о |
у, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни |
е опази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла |
и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадаш |
се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу ост |
, где беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дуб |
примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу го |
и нестаде их у помрчини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они отишли... |
журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, како гази посред бара, не |
а зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, |
га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам |
јка са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло |
Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и |
993_C3"> <head>III.</head> <p>Учитељица се журно приближаваше школи.{S} Учинило јој се да се од |
среће, милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; |
ви врата мало одшкринута...</p> <p>Чича се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изг |
, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи |
па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да |
..</p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и гор |
амо као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} |
ми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахо |
аче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љубица ве |
окривене сиротињске дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, |
је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда |
ајући шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га |
борници му понајлак помагаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћу |
ости.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и |
ма:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p> |
најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, одв |
ава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школск |
полумртва, онесвесла...{S} Доцније, кад се мало прибра од прве навале осећања, узвикну:</p> <p> |
а се сама себе и свега...{S} После, кад се довољно настрадала, постаде равнодушна према свему, |
имус...{S} Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, |
у уста метнути.</p> <p>После подне, кад се разиђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.{ |
обично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом своје љубави.</p> <p>— Зар још пит |
е.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче г |
{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја |
и, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга |
трашних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније |
зазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор...</p> <p>— Видели сте |
етку...{S} Његова обична збуњеност, кад се састаје с непознатим људима, обузе га сад у великој |
па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли <pb n="110" /> из школе, он му нареди |
бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговори:</p> <p>— Отпустиће |
о ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он раз |
д ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наша по |
срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорн |
од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, много срећном!{ |
оше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му рук |
чиновника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога пак |
тићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме |
ом!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима... |
воје нарочите, тајне знаке и изразе кад се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више |
к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, молим те.{ |
дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љуб |
ан...{S} Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па после све више и више... навла |
ан са очигледним интересовањем, као кад се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се |
ори главу нерасположено, као кривац кад се ухвати на делу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ |
бока дисања...</p> <pb n="80" /> <p>Кад се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде н |
ју срећу!«...</p> <pb n="187" /> <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту соб |
бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај на |
јецањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окам |
т, изнурена, исцеђена снага.</p> <p>Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па ст |
етан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно |
!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спрема |
не, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан, сума |
осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти од нове навале мисли...</p> <p>Кад свану, Го |
ек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и |
шта... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде се |
е опет настављају светлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у простра |
прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово његово стално и |
стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извешћа о своме здрављу и |
ик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа његова карактеристична несразмера, али к |
поздравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор |
љство, које се тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топ |
олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хт |
ше веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у писмима извештавала о стоци, о суседима и |
редседник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по десетину нових ђака, |
аци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај с |
и, нећете се никад вратити! </p> <p>Сад се све променило.{S} И како то тако одједном?{S} Тек са |
требало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш свој |
} И непрестано се после Љубици, куд год се макне, привиђаше овај прекоран поглед, који сажиже д |
аман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија или |
слугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија или војачина.{S} И т |
па сваки час погледаху у страну, од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе срески пис |
олици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љубице, д |
то.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на с |
па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук |
по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да зало |
јвећу срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила својим доласком. |
лиције, али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја правда!«... узвикује он |
ди су били меки, добри, послушни... све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећ |
ге живине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочити звук, који се |
ем ни са последњим догађајима...{S} Све се испретурало, ускомешало у њеној помућеној врелој гла |
арамо са господин-свештеником...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештен |
врата, у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, п |
зброја и даде колико је требало.{S} Све се то изврши неким полу-пословним тоном, као да издаје |
ти у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се променило, добило самртнички изглед, а очи, оне живе |
како капетан слуша моје причање, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, причала. |
ше испитано, у мислима проверено, и све се показа непоуздано, ништавно, лепо само као мисао, да |
{S} Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} Истина она <pb n="38" /> п |
d>XVI.</head> <p>У орловичкој школи све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, ма |
мни, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186" /> каквог је |
питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се променило у новом учитељском гнезду: не сија више ср |
дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна |
p> <p>Одједном на прозору, споља, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогаченим очима...{S |
а као и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту.</p> <p>— Овде, одговори Гојко, |
рвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на глав |
ма. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, |
Гојко, као са неким предосећајем, стаде се нервозно окретати око себе, као квочка кад осети опа |
b n="132" /> много мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> <p>— Имам посла. |
хладноће, која је одједном обузе; стаде се окретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене |
е може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим другим разредом, јер то су само његов |
езобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да |
аај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча, онако необ |
е да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то |
један се измаче испод њене руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се намршти и гру |
ши је, одједном пусти њене руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љуб |
оиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто |
} Ни свеће немаш... одговори он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема с |
е...</p> <p>Љубица подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку разумела |
блачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога расположења.</p> <p>— Страдањ |
па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити...{S} Тресла га је права грозница и све га |
о...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстит |
p>— Видите тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, видите у густој магли дугачке п |
ица се лукаво осмехиваше.</p> <p>Поведе се разговор о учитељима, о њиховим патњама; поменуше и |
> <p>Гојко се намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако ради учтивости, али му се из груди |
више игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарски, пријатељски, али осети д |
а пребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени инат тераше напред, |
аску, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материне, братове <pb n="202" / |
ну.{S} У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, |
радост.{S} Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам дон |
учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало међу д |
ропцу, или дављеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну пове |
резно к прозору и послуша...{S} Разлеже се врисак ужасан, страховит...{S} Он претрну, хтеде јау |
забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрт |
бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора |
ао лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеже се очајан, панички, самртнички врисак и одјекну далеко |
е на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је о |
ру музику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У такој соб |
мртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као з |
о, па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, |
јко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који онако испод покривача исп |
, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је б |
онако...{S} Прича свет свашта, не може се свему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те |
ћу, старост је, братићу!...{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју |
...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{ |
и одједном, погледавши у часовник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он ос |
а размишљања, па махну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, |
>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, треба за општину, рече он, па се |
ања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p |
има бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> |
у школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може ми |
н доста живо исприча готово све, што је се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени ра |
о више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <p |
. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила дец |
ви!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада, но и п |
S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени није невоља д |
{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окуж |
е већ био постао тежак, досадан... није се имало ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се болест |
а он проговори:</p> <p>— Кажем ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«! |
.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад и |
чин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше |
ишту, почеше разговор са њима.{S} Обоје се само упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим к |
среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили |
<p>Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну |
ради израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па |
осматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад с |
нављање и утврђивање тежих ствари, које се лако забораве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви ра |
аве списак свију потребних ствари, које се морају одмах набавити.</p> </div> <div type="chapter |
е!{S} Па нарочито оно задовољство, које се тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, |
иже, стајаше он посматрајући село, које се, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а својом |
срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као |
рено непријатељство, <pb n="67" /> које се обично зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавог |
ити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже |
ва њене газдарице из Београда, код које се хранила.{S} Глава стаде прелетати по соби, прилазећи |
ло се на посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противничке гр |
помоћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви троје се насмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до с |
.. празни гласови...</p> <p>— Надлагује се свет, море, рече један одборник.</p> <p>— А ’нако ве |
јасно распознаваше у наредби. »Наређује се учитељици првог разреда школе орловичке, поред усмен |
ме, и количина трошка на гозби одређује се дужином времена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође ј |
далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{S} Она стаде узверено гле |
ништво општинско кад одступа, откупљује се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало прој |
укање...{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада |
бавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просеца и |
ра... она се уплаши, застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?. |
.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... |
задовољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она р |
ио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко двори |
би и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук |
па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар |
му се засветлише радосним сјајем, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, горња у |
ијатељски, сасвим другарски, претресале се успомене из младости, управо ређали се несташни пост |
чно дуге прутасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отв |
о зеленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у |
е окаменили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погле |
ише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина же |
але за покојником. <pb n="101" /> После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљив |
оцену од јединице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, потом код секрет |
ему се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође из |
се боком према говорнику.</p> <p>После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у ве |
ављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет настављају светлији дани.{S} Сад се баца око на |
ерјем кукурузним... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и с |
нка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне ог |
то ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха |
говоре неке словенске речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p |
ена и оборене главе, као болесник, коме се још није снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде |
е слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!...</p> <p>Нису се разумели. |
а њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи о |
ко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем; не |
сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодсуднија уверавања о поштовању, о братско |
настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p> <p> |
е гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, стари лисац, удесио је све како |
расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме м |
иваше Пери двосмислене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} |
сећати се појединих тренутака и, разуме се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате нек |
асположења.</p> <p>— Страдање... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За вел |
па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положио практични испит, |
потпис?</p> <pb n="111" /> <p>— Разуме се, и своју тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, доб |
у капут.</p> <pb n="95" /> <p>— Разуме се...{S} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не од |
а некако чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите |
да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори други глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча ј |
уче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!. |
вори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај ве |
} И кроз то једноставно зеленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се и |
нежно... мала устанца скупљена, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гл |
p>А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу његови зраци... оно се сп |
имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... '</p> <p>— Ј |
олетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак.. |
ј стадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети |
лице, које одједном поче бледети, усне се искривише и затресоше, цело му тело задркта, нарочит |
ати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дркт |
} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} О |
осетити ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара |
е најрадије душу младу напајала, почиње се ружити, растурати...{S} И она види да ће нестати све |
творан: залеђено, окамењено срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа |
те се између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на стол |
а.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједном на |
ак... по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, |
елена босиљка... мирис од њега простире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа |
ашан мрак, црн, непровидан...{S} Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па после |
еђаху некакве необичне слике.{S} Најпре се стадоше мотати некакви црни котурови, које она лено |
правилима донжуанске тактике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању, о све |
је оним што се ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинске ствари, па после један уч |
е растурило.{S} Родитељи помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се рас |
ак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мо |
лети по неки сребрнаст облачак, пронесе се тихо, нечујно, преко недогледне пучине и растури се |
е умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће, која је одједном обузе, па журним корак |
помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, погледајући лукаво, испод о |
навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погле |
овако... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љу |
стим јабуковим или крушковим цветом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па |
је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, а |
е стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде послу.{S} Постајаше све расположенија и |
м, Стојан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вра |
а зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на мир |
ком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Остав |
ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} |
ј помути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка угледа о |
вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бац |
воју простачку грубост.</p> <p>— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то играли?</p> <p>— Крпигуза |
</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме?... прошапта она и покуша д |
ли је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и |
.</p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу. |
а, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло |
саслуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и пакосно осм |
ћ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Одједном стаде гледати свесније... |
ећно детињство, красна младости, нећете се никад вратити! </p> <p>Сад се све променило.{S} И ка |
ко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} |
До вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, раширених оч |
— Децо, идите кућама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питање |
а, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, одговор |
во уживање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станит |
век са дванаест динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на ч |
ако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујте се, скомандова, он па сиђе на други крај, подаље од Љуб |
вши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!... |
ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота да се човек овак |
} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је |
га!</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав |
треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и |
ако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљиво и шапућући |
p> <p>— Хајде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађа |
<p>— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену о |
причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је т |
јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути с |
метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, |
ори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у ов |
утање...{S} Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман |
>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</ |
стегнута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет нам |
од нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он <pb n="5 |
претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и да ст |
/p> <p>— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то играли?</p> <p>— Крпигуза, одговори један смелији |
тица!..</p> <pb n="176" /> <p>— Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са |
> <p>Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако свој |
ња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче п |
ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити преко равна српс |
у, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часник |
о!«...</p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... понављаше она већ стоти п |
птовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудил |
свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем. |
само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се свако |
но, недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} Па он |
а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кренуше к |
чеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{ |
ајте да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му |
една мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се ис |
е за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лукаво погледа на |
исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како |
нда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно страшно, непознато, уклонити...</p> <p>Али ист |
.</p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, реч |
него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој с |
S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно.{S} Већ |
ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати једио исто...{S} И овај несносни Гојко, са |
а нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу младим људима има тога... те к |
ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће од |
и дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спремаше да легн |
деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, |
ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила прошле г |
огу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Г |
естра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«. |
омишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, |
ућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, |
е доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места. |
најсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања...</p> <p>Љубица се |
чке станице к општини орловичкој, креће се тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, по це |
/p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом |
о свадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си |
е не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле, отворена!...{S} У кујни н |
од оца јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а о |
а смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно блед |
мо он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изгл |
етничка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S} Шта ћем |
н изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена, Љубица.{S |
?...{S} Не, није то... </p> <p>Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она |
са јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, не куца нимало...{S} И она се сва ок |
Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног страха.{ |
угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно један: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она ст |
доше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити ред |
ом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра рано по |
није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чу |
.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— З |
арац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред |
доше, снага је остави, она премре, поче се каменити...{S} Само се раширене зенице упрле кроз мр |
доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!. |
ћемо и толико спечалити.</p> <p>Отпоче се право вашарско погађање, најпре молбом и лепим, па к |
не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао |
ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са исто |
ликој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после његова одговора..{S} Учини им се веома чуднова |
да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица ле |
но.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше |
рво тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.{S} Веља седи |
емена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за че |
далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену |
{S} На овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаск |
збуњен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и о |
десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па |
и.</p> <p>Ручаше заједно, наразговараше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на мате |
дигнуте главе, весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} |
ше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина...</p> <p>Љубица ослуш |
ојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре де |
ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослуш |
шмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподоб |
вају у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таш |
па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуг |
53" /> <p>Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по л |
тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} |
ојурише сокаком једна кола и зауставише се далеко од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна с |
младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленило...{S} На истоку |
лицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарски, приј |
истим свештеником и старојком заверише се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто ниј |
Заведоше решења у протокол, договорише се да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, |
!«...</p> <p>При крају причања отворише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојков |
дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а |
и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.{S} Једна се чуди новом нараштају, ка |
уњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} |
нуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно издигао над косом, |
ма друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави потоци из неба...</p> <p>Гојко се трже... пог |
у на једно окопано стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашуш |
, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова |
стало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S |
.. и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то није де |
оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован посао...</p> <p>Љ |
госав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и прогов |
зе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читав |
отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... ба |
о...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песници певај |
мао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак само |
ећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> <p>После ручка поли |
женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p> <p>Тек настад |
ка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога приреза?{S} Не |
друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови |
че.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175" /> од његова изгледа, не |
е...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала |
она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало поменути име писарево.</p> <p>— А новости... |
како окренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никад |
S} Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни |
рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска изв |
а.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху |
!... мајко!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима |
ело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете...{S} Вечна правда!...{S} Али сад... |
, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да н |
ојој собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хл |
ући ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} |
једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај л |
и и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је обасјаше ко |
n="16" /> <p>— Помаже ви Бог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши се обема рукама н |
овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</p> <p>— Она извесно врши |
една слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше п |
ше у порту, по свршетку службе, другови се упознаше.{S} Месни учитељ је старији човек, већ у го |
у потесу по необраној кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, сре |
на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам пр |
за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно! |
ћи у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> <pb n="203" /> <p>— Баш ниси потреви |
и све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљиво... наставници се журе да нав |
е да држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски...{S} Једно јутро рече им Стојан д |
p>Учитељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви оп |
ца све више мења према њему...{S} Следи се од страха, и стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни |
<p>Она одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође |
љаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на љ |
S} Истина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или препера |
се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако само... тихо к |
јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, |
не ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би |
још привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по |
>Писар се одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузима |
p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на п |
нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121" /> нека нејасна мас |
пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то и |
} Тхе... кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</ |
у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и спотичу |
оби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревету и р |
иде... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у |
долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубока ди |
дбина стићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени!...{ |
во, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига |
м болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одједном свију мука, збаци са себе страдање и патњу |
м очима, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој својствен положај ишч |
или подиже огромне терете...{S} Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне |
м туторством многе младе душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у |
ори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је |
ази јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се |
добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачила његово саопштење о оној уч |
двратно, страшно, неприродно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов поло |
исли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним причама.. |
сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да |
ам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче сам почео, одговара он наивно. |
ренутка скикну кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махн |
веда пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише врат |
зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да чо |
неким малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми онома |
p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод кр |
има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи и |
ати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајк |
ојана?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар полициј |
брази: очи се весело засветлеше, образи се заруменеше; она се сва предала томе послу, који је и |
ело, не може ничим мрднути...{S} Образи се окаменили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу н |
дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети да |
назија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек |
га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће их морати провести са њ |
глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се |
вако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово полицајац, него његов доба |
м вратницама, Љубица опази човека, који се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њо |
уњена, погледајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, мол |
аше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако-необично најежи, увуче главу у рамен |
ину беличастосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на в |
тим, лаганим и одмереним манирима, који се теку постепено у животу и сматрају се као велики укр |
замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!...{ |
и смело посматраше она посетиоца, који се, улазећи у школу, некако необично превио, смањио се, |
овај што долази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са |
о ногама њене најсветлије осећаје, који се наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску предано |
из собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом и мл |
овидним, огромним облаком прашине, који се приближаваше шетачима.</p> <p>— Ух, како ћемо сад? в |
} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одговору његову.</p> <p>— Голаверија с |
и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели што боље препоручити.{S} Његов поглед као да го |
у један самобитни, нарочити звук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке |
релива под јасним небесним сводом, који се, и сам осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над |
јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у наредби. »Наређује се учитељици |
изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране.</p> <p>— Шта ћу, стар |
гутати погледом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сневао најсрећније снове.. |
очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли |
мшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна смеха. </p> |
.. што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S |
ном дозом идеализма, <pb n="33" /> који се код почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и |
и за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се о |
а шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па г |
скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом навалом громовите бу |
рже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мр |
но дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и п |
одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канце |
еким својим сећањем.</p> <p>— Сећате ли се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кошуља |
а сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу г |
набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{ |
управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не знам ком |
{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} |
дигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, у к |
к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекн |
, прилазећи: </p> <p>— Хехе... јесмо ли се наместили?...{S} Пера Илић, писар овог среза и плато |
.. које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, гледајући га н |
колу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен |
p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрен |
{S} Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила |
. </p> <p>Тако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наступа полагано некаква хлад |
ушао многе разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој |
аналишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе |
је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су с |
</p> <pb n="149" /> <p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</p> < |
мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па само њом живи, |
} Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика д |
раго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким |
</p> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, али се после неколико секунада врати, искривљених вилица, с |
је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општи |
младим људима има тога... те кавге, али се то све поправи...</p> <p>— Поправити!...{S} Не може, |
низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује. |
што муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— Господине |
и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно |
и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</ |
ље...</p> <p>Љубица се разговараше, али се чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа |
е ређати још друге промене на себи, али се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} Ста |
дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</ |
помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која |
га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе то |
...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних |
?...</p> <p>Она се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде |
за картама, хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном...{ |
стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе на ст |
уку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на с |
главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе |
орити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и она |
мор, из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{S} М |
и на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта |
сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји исп |
опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога расположе |
е га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће напред и |
и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љ |
лицу му исписана жива радозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И |
ја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне |
маше руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад |
олазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа |
да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она |
под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива. |
проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва про |
> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби о |
а и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући велики бол што је |
овако са масницом на образу!...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећ |
.. боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуч |
} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то нав |
да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћ |
спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, б |
ећ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови муж |
е образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде |
мињати сиротовање своје родбине.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и |
о, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и малодушним узвиком |
и хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусн |
сама?!...{S} А они отишли... намиловали се, наљубили се, па отишли свако своме гнезду...{S} А ш |
већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима.</p> <p>Стојан, |
се успомене из младости, управо ређали се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са |
ромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам |
еда.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојк |
седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму... |
јатеља, па задиркује председника и шали се са сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и с |
седи са Љубицом, поразговара се, нашали се и насмеје, па оде.{S} Никакве претње, никаквих затев |
аше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва с |
у ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим сл |
дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв...</p> <p>— |
кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се р |
...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку. |
дотављене ливаде по сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве...{S} Изнад села се, т |
рвом навалом громовите буре живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици, која ће плану |
потесима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене подотављене ливаде по сниским лукама, или се |
.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде ули |
се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једноставно зел |
она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала каквом новом осећају, па снује пријатне зано |
се смеши на њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, ил |
А они отишли... намиловали се, наљубили се, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необич |
чега је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Бре |
тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, |
оше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан |
p>— Младости?... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... |
кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да |
покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> <pb n="208" /> <p>Прогнаше деца чопор говеда |
амети његов пређашњи разговор, размисли се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини д |
сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто об |
<p>Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прек |
пећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше |
ки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамил |
едњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а |
артирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд знат |
је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са образованом женском... разговор је в |
о ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај |
И све ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком.. |
ног безразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Б |
раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S |
објашњење и разговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем |
незгодно!...{S} У такој соби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и весел |
узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други м |
и ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући измењ |
мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте |
</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости. |
и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више |
ашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута сл |
у, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, ка |
ако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све д |
учка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> |
те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми ник |
де«...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је |
тренутка нешто необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури...</p> < |
ела, па туробно одговори:</p> <p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам |
итање...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветли |
зговори ово мало речи. </p> <p>— И мени се свиди тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате па |
бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се највише свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко, |
е се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не |
ујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> |
разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије |
а ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S |
метова он није променио па ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сак |
у руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, ова наша хеј... пара вр |
остају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно погледају, имају неке своје наро |
Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са прв |
, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то чов |
давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само о р |
гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим ју |
, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра оче |
> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она |
м...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити. |
а свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво |
га неучтива <pb n="103" /> госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би уза |
у.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Х |
ић, учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам |
га, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући |
жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да им ис |
нтат на твој живот.</p> <p>— Море махни се шале, него шта мислиш?</p> <p>— Хм... шта мислим?{S} |
глава с разрогаченим очима...{S} Припи се <pb n="171" /> уза стакло и стаде гутати погледом ов |
до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p> <p> |
им брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном п |
ице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш |
оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног к |
да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем др |
ати!...{S} Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабр |
ује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хартију, што је д |
о отресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадош |
школски распуст у задовољству и одмори се од оноликога страдања и патњи, што их претури за год |
<head>XV.</head> <p>Пала влада! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога г |
ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’.. |
ујно, преко недогледне пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто неб |
»Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низ |
« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас ж |
сто.</p> <pb n="192" /> <p>Проскитао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хват |
ко часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави и р |
и светле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до |
ренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништ |
љу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога |
, па ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о светињи школској!...</p> <p>Она хтеде ј |
ом иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа д |
Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазећи |
долази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо |
p> <pb n="189" /> <p>— Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли ј |
Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да н |
равнодушно толика чуда у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си за св |
Шкргутну зубима, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити п |
<p>Љубица се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине |
.{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у |
лежати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа, не страховати од изненадних |
е стадоше мисли прелетати и заустављати се на разним другим средствима освете.{S} Све беше испи |
оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери п |
одједном опет обузе нека милина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необично ми |
.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— |
девши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p |
рестано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико часова код Љубице, па је опет нест |
и да га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз пр |
тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да м |
иса свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше п |
, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беш |
оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју корист.{ |
а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође к |
он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, он |
живео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се, то су најлепша сећ |
, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињства...{S} Ћутати, ћутати |
> <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави са |
гле!...</p> <pb n="100" /> <p>Склупчати се тако под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћу |
> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима н |
о си за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти |
и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, гд |
јку опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од |
рестано... нек извуче...{S} Ха, присети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је а |
ије у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим |
S} Чудне ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим |
збуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин учитељ?</ |
ејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире. |
о мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде теши |
адости, коју не умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутк |
рак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... |
е још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" /> осврћући се на човечја гн |
заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу преко |
на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуперци.{S} Она још |
може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу |
p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а уч |
ас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ потес |
разговору до орловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се |
к.</p> <p>Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет по |
ље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Вош |
> <p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато |
ожно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао.</p> </div> <div type="cha |
ркће... она подмеће и другу...{S} Прсти се заплели... не може да намести кажипрст на обарач...{ |
други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у |
. дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... навалише неки бурни осећаји, и она |
то је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} Некаква то |
ачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У таквој не |
кајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чин |
ао да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти |
лици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> она страда!...{S} И она п |
ледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговори:</p> <p>— Овај ће начинити вашар!{S} Нег |
душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гл |
бан; чим се сети синоћње патње, намршти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази н |
им сном...{S} Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор узда |
зивши неке оштре неправилности, намршти се...</p> <p>— О чем је бунцао?...{S} Испричајте ми све |
<p>Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се |
гледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра |
д наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву |
ву недељу, тако се изменила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи ј |
им тоном.</p> <p>Љубица плану и намршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш с |
м?{S} Тек само налетеше облаци, натушти се небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац |
згледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком п |
обичне среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју кривицу.{S} У овакву стању било ј |
плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</ |
ње... </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи. |
управо уплаши се.{S} Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше <pb n= |
ти час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! |
... ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио... |
успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао јед |
лаву, па прође поред ње у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући случају што му се ј |
диш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му т |
олуиронично, смејући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема је... помисли он, а |
тојан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чич |
видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре |
.</p> <p>— Школа! рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... |
S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца б |
е јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном неумешноћу и смејући се њеној плашњи у службен |
вено дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све |
н се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с н |
сно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« т |
це не скриваху своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога г |
ећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...н |
плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S} |
</p> <p>— Овде, одговори Гојко, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад с |
ојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако хоћете... прогов |
ком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18993_C18 |
ђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање последње године вредило би вам више од с |
нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није |
Знаш га сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирал |
<p>— Шта напротив? запита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не |
дем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има смисла?... |
ујемо за политику, рече Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одговори Гојк |
пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као подмазано?</p> < |
рачунима, одговара председник, смешећи се.{S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити |
заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу |
>— Па... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да |
аш ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш |
тко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор |
то, гле само како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по |
наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да се женим?...{S} Хо, млад |
олим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшил |
да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... пон |
од куће, рече Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа |
но, као да су стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом с |
ер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зли су им пс |
Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој сумирати без мене. |
— Сећате ли се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама...{S} Трпковића, што удар |
воје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама годин |
ајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај... н |
та се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозо |
стадоше излазити уморна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, и |
— Камо вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љ |
S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече о |
ој обали, па, готово не споразумевајући се, поседаше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танах |
ње стоти пут по празној соби, сливајући се са горким јецањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се |
отив, реши се на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у веч |
но диже и рукова са писарем, правдајући се узгред: </p> <p>— Ах, извините, молим вас.{S} Јадна |
еш.</p> <p>Изиђоше обојица, погледајући се значајно.</p> <pb n="125" /> <p>— Шта је, рођаче? за |
апта Љубица и уздахну горко, извијајући се полагано из његових руку, којима је беше обавио и ст |
ја ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у |
прикупљајући разне податке, спремајући се да спроведе кривца суду.</p> <p>Депозитар одмах запи |
она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у ходник, она настави:</p |
>Она одјури преко дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под је |
огрбљеном старицом, која се, ослањајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се с |
о изгубисте образ и поштење, удварајући се <pb n="185" /> силнима, и сви ви забринути и намучен |
ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> |
ривајући их једно од другога, старајући се обоје да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођ |
Гост се намести врло опрезно, старајући се да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} |
гај, кажем ти, одговори он, прибирајући се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башт |
па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хладноће.{S} Стојан му са прага од стана махну ру |
Лаку ноћ, рече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон необичну силуету, која |
плашено, зачуђено, унезверено, питајући се у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, |
!« говораше учитељица у себи, враћајући се своме стану.{S} Разочарана је у свима својим претпос |
познамо. — Изволите! рече он, враћајући се у канцеларију и пуштајући за собом преплашена Гојка. |
и тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице што се сл |
и му она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег призора: кад пси салетеше јадника са свију |
Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети |
кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући сваку реч.{S} Нарочит |
вукао уста дужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p |
ност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После усамљена, непријатна, ноћнога дежура |
таде кмет увијати полуиронично, смејући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема |
ко Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па он |
е, шалећи се њеном неумешноћу и смејући се њеној плашњи у службеним пословима.{S} Разговор пост |
чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешто да мол |
вина и глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава |
свијати своје ново гнездо, успављујући се најсјајнијим надама и најслађим сновима.{S} Још није |
равда!«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише платни списак.</p> <p>Узевши новац, он се |
заше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb n="178" /> свима силама, и само се бојаше да не |
исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љ |
ти...{S} И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право |
и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише |
иличи! одговори јој другарица, окрећући се боком према говорнику.</p> <p>После се разви жива де |
— Ах... уздахну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадн |
промуца учитељ оборених очију, осврћући се око себе бојажљиво.</p> <p>— Школа! рече момче као ч |
се и шумити, не <pb n="65" /> осврћући се на човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па и |
уте главе и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Другом приликом опет увреба Гојк |
е, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа |
где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је |
олега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излази.</p> <p>Пи |
олако, пипајући око плотова и спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан |
он преплашено, трчећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало свр |
Охо... то је новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!... |
сак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћ |
, она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече |
..</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубиц |
е и необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то |
ели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај теш |
заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај паметан разговор из кога се увер |
е озбиљно, мирно, марљиво... наставници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непого |
и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним |
улицом...</p> <p>Сунце је село, навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, скупе се у веће |
на, па после све више и више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не |
се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заигра |
али међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају <p |
д узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на његовим грудима као полумр |
удње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се заруменеше; она се сва |
ише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добије те |
ј заигра обла округласта брадица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из свога друштва!. |
самртни ропац, један... други... и очи се сасвим променише, право стакло!...{S} Свршено је!... |
е газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас што |
оби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе |
и!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозо |
/p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши се.{S} Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одједном, |
о тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од св |
као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко |
и се старац, скинувши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који му допираше до са |
ег Стојана, проговори Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и |
Одједном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на |
преко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако дра |
ди ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{ |
бично гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта |
е мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писаре |
у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагедија!...</p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, |
8993_C18"> <head>XVIII.</head> <p>Сврши се и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај д |
колу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та необична школска година!... »Дакле, то је испит!. |
ли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би све уништили и п |
.{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>он |
мо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде |
сад, па знаш онога... молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту |
ан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, б |
то се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину...{S} Отвор |
чиновник и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај.. |
дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш д |
и...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам прв |
ро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља њег |
луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет ид |
а се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, с |
.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај |
а страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучерање д |
изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... |
збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> <pb n="126" /> <p>Изиђоше обојица заједно из дв |
хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући |
и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на његовим гру |
х кукова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој в |
вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да |
ња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи.. |
ио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно о |
кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело |
р, размисли се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији. »А |
м се сети онога страшног...{S} Коса јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, не |
е очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се ос |
луша... јест, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и |
страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад о |
> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опази |
им искуством у школском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна |
га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта |
рашним самртничким погледом.{S} Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути...{S} Образи се ока |
одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова |
, с једва приметним руменилом, које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да |
јствен положај ишчекивања.{S} После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, ка |
<p>Љубица се насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје |
<p>Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра, убист |
смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, |
е брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања...</p> <p>Влајко ско |
дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мута |
еда својим великим очима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а |
она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше |
ри својој забуни опази, и представи јој се учтиво.</p> <p>— Лаза Петровић, овдашњи учитељ.</p> |
ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрегнутост мозга; ово што се непрекидно мора м |
а Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану диза |
да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} |
на трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се! |
било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и |
сину нова мисао у глави... промени јој се лице, постаде светлије...</p> <pb n="139" /> <p>— Се |
пат <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији с |
на свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпу |
уздрктала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше |
S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... али ис |
шу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је |
p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед |
дједном је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да |
погледа на прозор.{S} Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби, тражећи нешто. |
стао облетати око Љубице и удварати јој се као какав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред |
отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна мисао о том д |
} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђа |
ла се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као да је мртва...</ |
а каква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Тако су |
е крв очима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничким поглед |
им санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, ми |
на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде приби |
ила је дуго, па одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново страшно осећање...{S} Оно |
већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико |
<p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону с |
урно приближаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Да |
гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични изр |
да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела гле |
а опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на зве |
наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна!... |
види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокренуло... мислила је дуго, па одједном ос |
рвозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв |
се поносно издигао над косом, по којој се пружило село.{S} Набраше зрелих, сочних, набреклих о |
јко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свешт |
зиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код |
ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се породи страшна, нечувена мржња према овом јаднику, м |
је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пр |
а, а траје данима, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{ |
са сточним изметом.{S} Наједаред сокак се прегради густим, непровидним, огромним облаком праши |
срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окр |
се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматрач опази |
х уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Д |
ријатне.{S} У овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} |
.. нема размишљања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек |
и никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам да ј |
право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос |
ните до сутра...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџа |
о продужи <pb n="140" /> једнако... нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ниш |
у жену... онако постарију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— Не бригај...{S} Трчи! одговори му Сто |
68" /> <p>— Носи.{S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љуби |
е види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше мисли п |
господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу |
се искашља, онако из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак |
олико ће сад бити?...</p> <p>Председник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још ма |
у школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на |
родно накривљен у страну.</p> <p>Путник се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу не |
је сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од |
се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{S} Дотле су урад |
у!...{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке |
ој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога муж |
а џуту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} |
Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али како |
, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Него изволите мени, у на |
ак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <pb n="102" /> |
се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу д |
о, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који му ј |
.{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, неко ус |
За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скоро ће |
, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очиј |
м родитељима, о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по издаљ |
угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> <p> |
дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, |
то време непрестано погледаше ћату, док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нам |
ом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{ |
као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S |
исак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке пад |
, лепим словима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје |
ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а предс |
ну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну главом и пр |
шући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а код |
ћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност веома чудн |
ћ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часова рада у шк |
идевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи р |
се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињ |
т у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису |
кад се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћ |
јком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу бре |
ећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумств |
у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, |
} Данас сте почели.</p> <p>— Љутила сам се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) |
ти, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само пропадох...{S} А сад |
вило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, у |
коле, па до краја школовања одвојио сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав |
каху његов одговор.</p> <p>— Оженио сам се прошле зиме.{S} Кад у пролеће удари некакав шарлах н |
преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким о |
а ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачн |
кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n= |
ања само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осе |
, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окр |
нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише оно п |
е друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као учитељ.{S} О |
мо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним тоном.</p> <p>Љубица плану и |
иђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче и |
се после његова одговора..{S} Учини им се веома чудновата и необична оволика збуњеност код одр |
тано о томе говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ће т |
таху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да |
хићено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, па тежи н |
испред школе поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху све зачуђ |
еља стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до орл |
нути. — Сад ће радити озбиљно... сасвим се тргла... сасвим!...</p> <p>— Е добро, добро...{S} Зб |
е нас, продужи један одборник.{S} Чудим се како ћемо и толико спечалити.</p> <p>Отпоче се право |
А после?...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то |
сли она пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег човек |
раке на кревет у једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли |
зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одма |
познато задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома св |
е код почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p> |
ко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чуд |
а му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући |
рити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито д |
трану, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада |
врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...< |
аваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у дужину, стварајући све |
е ће олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељ |
о још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташцима и строгим тоном врати их на |
ури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мрк |
то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Није ништ |
ободно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако бу |
средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</p> <p>— Знам... знам. |
де...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћа |
> <p>Сутрадан Гојко устаде туробан; чим се сети синоћње патње, намршти се још више.{S} Од онома |
едно лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиздиза |
а не смејући то ничим показати.{S} Чим се отворише <pb n="115" /> врата и на њима се појави пи |
оси чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака оп |
вори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени |
страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише |
и, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ школе орл |
исли само једном, фаталном речју, којом се сви слаби карактери служе.</p> <p>— Лако ћемо... има |
дња слабачка жртва самртникова, с којом се он опрема на далеки, неповратни пут...</p> <p>— Јадн |
тако!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и позна |
p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брч |
ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштр |
који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано за |
ла равнодушна према свему.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.< |
врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да |
уре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце |
уцкати неку песмицу.</p> <p>Пред школом се зачу разговор; поред прозора промакне по неки стариј |
о?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног...{S} Коса јој се стаде одвајати |
.{S} Ја претрнух од страха.... одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тад |
41" /> <p>Деца изнеше столице; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад |
Није их у почетку разумела.{S} Одједном се прену и погледа свесно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... |
све веће, разноврсне слике.{S} Одједном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и показа в |
а је доиста страдала много.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне |
ања.{S} Сва малопређашња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом. |
на се само приближи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кро |
кретара у начелству окружном и одједном се обрте као преписивач у истом надлештву.{S} Од тада м |
о!...{S} Али куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему досети, претрча, двориште и изиђе пред вратни |
ву на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој |
сутон, жубор, јецање...</p> <p>Одједном се обоје тргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Месец изгре |
ати овај занимљиви рад.</p> <p>Одједном се стаде разбијати магла, која се беше ухватила око Љуб |
не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љубице појави нека одлучност на лицу; мати јој о |
-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пан |
се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе прозо |
езиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p> |
<p>Они се кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да |
излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капе |
по глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод њене руке и стаде се плашљиво прибијати |
а и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи с |
ице дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан се дизаше, стењући:</p> <pb n="105" /> <p>— Еј, братићу |
олако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, ј |
очић ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n=" |
лики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замећ |
ажно, и она се претури...</p> <p>Стојан се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела уж |
да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одмо |
рвене, па одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће стран |
изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширн |
из села, после онога боја... и капетан се осмехну, очекујући радозналим погледом да Гојко почн |
то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— |
руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори глав |
е... навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде |
.{S} И одједном, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} З |
ном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!... зашто?!...{ |
наступа изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази так |
што писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим д |
беше мало незгодно њихово присуство, он се опет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати |
ишта.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати лице од ње.< |
да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатно.{S} Овако |
е живо преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући |
платни списак.</p> <p>Узевши новац, он се полако упути оним необичним вратима, кроз која ће од |
бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном |
вар.</p> <p>— Смрдибуба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} |
Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Уск |
а!{S} Дајте овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу |
једном иза његових леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао |
вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати во |
ну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча к |
епоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је |
си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> <p |
мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ |
школованим представницима власти.{S} Он се приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учт |
захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном |
ад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај |
ца се већ почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— |
у ногама, које дрктаху необично.{S} Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко пр |
и се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеж |
а сад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:< |
е само, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад |
салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у |
аређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни с |
Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто |
оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га преско |
на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по глави.. |
зовачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не са |
камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, нема дос |
кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бри |
приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки ср |
ибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, још г |
требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћута |
Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весел |
лаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у дворишт |
. да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и |
и не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би изг |
анахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час наву |
Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је човек Г |
видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, ре |
грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако иронично осмехну, и лагано уклони њене руке о |
/p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се осетно трже и одједном му се промени лице, али кроз |
а с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љуб |
на, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела |
апљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу пр |
војке...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а |
е зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{ |
Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она. |
p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве |
слачајша прва љубав охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од |
настаје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна п |
дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Родитељи помрли, сестре |
гога...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени |
у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише неки тамни и нејасни осећаји и са њима у ве |
ако би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учини |
лази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!. |
се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкањ |
к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмева њеном другу, те му одговори до |
а стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине |
, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни |
асти.{S} Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу |
ашти и свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрад |
премештај на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, мор |
} На истоку се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепер |
брате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да ви |
у школу, некако необично превио, смањио се, и постао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан. |
са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S |
онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор...</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не д |
о право чудо.</p> <p>— Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сип |
од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био |
а чопор говеда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина трепери према сунцу и прелива се од п |
ој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се повратио?«... пита он, отварајући врата на соби...</ |
гова карактеристична несразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа с |
лагом подмлађеном светлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју |
соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, |
ли: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за м |
сти је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да |
ругом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:</p> |
путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> |
јући унапред њихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговест |
<p>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова ж |
> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је мол |
олагано некаква хладноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све |
и предмет њена рада и старања.{S} Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као |
школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већ |
није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> |
ва љубав, велика, заносна, онаква, како се то описује у романима...{S} И све је тако некако исп |
ком нарочитом интонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морај |
еко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратк |
е као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако |
понови она опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне овима. |
раво гнездо!...{S} Само не онакво, како се замишљало ранијих дана...</p> <pb n="156" /> <p>Живе |
..{S} И све је тако некако испало, како се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} |
асти, мајко моја!...</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љуб |
а им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разле |
а се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одело, окорамио двоцев |
да и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она је |
едај га <pb n="93" /> онако чупава како се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у т |
ло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу |
и Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћете ско |
целарије.{S} Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или |
о скора међу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} Али до |
седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу |
може да створи овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом |
Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p>— Којешта |
извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлована цев...{S} А револвер кратак, |
рим у приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу |
Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Г |
вори, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз њих пролази она позната |
у.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око његове постеље, како је лепо |
тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и о |
себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше |
и у школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом.{S} Она по |
.{S} Ну, одједном он стаде опажати како се Љубица све више мења према њему...{S} Следи се од ст |
крете се око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} |
а пљус!...</p> <p>Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да |
нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташцима и стр |
дреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како с |
а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Министров п |
зишли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише.{S} Полако... биће времена да с |
леда писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ни |
својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је он желео,.. |
а дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да |
н у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и ради |
маше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад |
Само то треба сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чи |
ну и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом с |
Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде |
Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину ст |
ши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да |
чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и |
нисам ништа још прегледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу |
ки, светао, топал.{S} Ћутање...{S} Неко се помаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји |
овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева.. |
{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.< |
у кућу, па полазак у школу...{S} Колико се само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове, |
на грубост неће то допустити.{S} Толико се кидала због те своје зле особине, која јој сметаше и |
а и писар постајаху интимнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не изд |
код њих установљена задруга.{S} Влајко се сав предао тој установи, и све време што му остаде с |
це.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусретљив према ташти и свастици.{S} |
ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа |
оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких с |
по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, заглед |
="54" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нек |
ешто шарено и необично лепо...{S} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, |
Почиње шибати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави |
и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, како он сиромах миш |
сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разговор, идући по соби и тр |
а својим драгоценим адиђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb |
ху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправдање:</p> <p>— Далеко |
снује пријатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се |
она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> <pb n="147" /> <p>— Само |
ареву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио |
и на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по двориш |
преми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> <p>»И овд |
бљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећнији о |
едан удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро |
е ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, |
се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену |
е осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек по не |
а причати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му чудно как |
лом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стој |
е да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању о |
да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима из рачуна, али њему не покв |
чем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни разговор по неким својим с |
оје на посао...</p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стењање.{S} Протрљ |
ари у смех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му н |
са столица.</p> <pb n="34" /> <p>Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими пл |
реним леђима.</p> <pb n="7" /> <p>Гојко се сусрете са њеним јасним светлим погледом и обори очи |
во код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако ради у |
ама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, |
Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, али с |
реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, |
сно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кро |
...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, д |
е читави потоци из неба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој со |
далеко од овога призора...</p> <p>Гојко се подиже испод прозора, погледа сумануто око себе и оч |
она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне |
воду руменосјајни зраци...</p> <p>Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, заг |
ратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— Како... |
ђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташе око себе унезверено, дркћући од страха и уз |
а за »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не з |
ако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши задовољно, победоносно.{S} Распусти децу, па |
т намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрт |
е то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: |
доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас |
ба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, |
ом да Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши ј |
га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој ве |
ви она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши се.{S} Отвори очи, чудећи се |
безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђ |
мо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог није очекивао, а би му по в |
гло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, прити |
врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу |
, те ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодно |
ла.{S} Часништво орловичке општине дало се на посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобо |
а се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговори наредбу.</p> <p>— Казао господин |
ато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе |
тељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се о |
. проговори Љубица, црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла о |
ређоше на посао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не прибл |
и тешко.{S} Некакво велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не |
е сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи ма |
Дуго је времена прошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Врата шкрипнуше.{S} Гојко скочи.</p> |
жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му пр |
Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече о |
смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{ |
ђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојк |
од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се питаше: откуд то?...{S} Како може бити!...{S} Зашто? |
и нешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се в |
то га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити |
оје од онога страшна погледа...{S} Само се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> <pb |
Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти |
она премре, поче се каменити...{S} Само се раширене зенице упрле кроз мрак у неке <pb n="196" / |
ко уздахну тешко... необично...{S} Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пре |
јој она не казује све како је.{S} Само се још није могла досетити свему јаду.{S} Она подиже гл |
ише се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути за т |
мах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде |
се <pb n="178" /> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави мног |
новог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступиле разне промен |
о се светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда |
амислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од сме |
ријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећемо се мешати ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после |
а посла!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умире |
.</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или смо с |
сподин учо, раније познавали... или смо се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} |
кор чемеран, отрован...{S} И непрестано се после Љубици, куд год се макне, привиђаше овај преко |
а чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек и |
то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{ |
чаробном светлошћу његови зраци... оно се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео све |
из све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био |
S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немир |
наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с највећом грозничавом жу |
ла и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S |
ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, видећи к |
те ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким |
је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега о |
гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љуб |
знам... јер сам летос благовао...{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеј |
ђа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не |
трах, његово право страдање...{S} Па то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и погл |
с председник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће |
> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређивати... одмах... затеже он опет, из |
тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, ж |
о толико слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{S} Међу |
уд практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно реше |
} Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни це |
бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен |
амо како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше како је обузи |
ке <pb n="196" /> нејасне предмете, што се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто |
а.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде |
ићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бој |
о затим нађоше се под једним хумом, што се поносно издигао над косом, по којој се пружило село. |
убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је |
ди, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао сведок његовог гимназијског шко |
ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најм |
тако он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нетактична показа.{S} Ревизор отпусти децу кућ |
ове, лепе хаљине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај |
а <pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео |
екуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па се ч |
но види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти |
стина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да |
и она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за сам |
де велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} |
; зажубори речица, зашапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више |
и, да се ниједна не интересује оним што се ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинс |
орам до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједно |
зда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова стална тишина, на коју се човек навикао.< |
рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, |
о, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољац предаје молитви и небесном свету, |
пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо п |
ти?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила прошле године, или ће благова |
рајала и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећно де |
окамењена, па чека његову реч, као што се очекује гром после севања муње.{S} Он развлачи и оте |
јој се ова напрегнутост мозга; ово што се непрекидно мора мислити.{S} Она изведе децу на двори |
ући сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео |
изгубе из очију...</p> <p>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало је румено су |
то било нешто веома необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има |
ића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} Срам |
сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим грудима.{S} Гор |
та ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!. |
сам почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су предава |
р.{S} Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не |
и вешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, о |
м.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака |
о свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху |
ручак они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка |
ојио сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, т |
к се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — запита се она бојажљ |
Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p> <p |
.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да |
он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре не |
пуштена.{S} После овог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, |
ене руке у косу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само ј |
} Разлеже се врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, он |
ти и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у |
у неразрешена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли прест |
ца... шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му |
и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче, преплашен, збуњен, изненађен, подиже зажарен |
да њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, |
икога другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе |
ога веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар се одједном промени у лицу; види се да се спрема за нек |
она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуж |
рбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школск |
чку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека што |
="103" /> госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову поход |
{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвен |
ак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави кав |
кочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу |
важавају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n=" |
мех најлепши украс младости.{S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и н |
S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, леп |
водом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само о школском раду.</p> <p>Љубица је нарочито |
шли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а др |
би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n="122" / |
вуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала би т |
е женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера привремено само за |
Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви |
е и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивости, тек нек се што год каже |
уздасима...</p> <p>Кад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли |
иви, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузим |
рази јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <pb n="77" /> осећаји, која мало |
ви путник приказати као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли т |
исцепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше |
сар!...{S} И ти, смраду један... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча |
нуше од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и прого |
е само понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази сокак |
та очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и |
ћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку, подрж |
} Само се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> <pb n="184" /> <p>А Гојкове очи гледа |
ље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучн |
ји сажиже душу као огњем...</p> <p>Опет се отворише усне самртникове, опет слабачак самртни роп |
, упућује на своју дужност.</p> <p>Опет се продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другарица не |
м показа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајући се да не поремети ов |
ца, или друго штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који |
ци, гледајући је значајно...</p> <p>Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта |
а лекарем.</p> <pb n="182" /> <p>Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је до |
у!...{S} Шта ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу... |
јенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Него из |
, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно |
е планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече м |
двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, ва |
де, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</p> <pb n="204" /> <p>Љубиц |
полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мутним пог |
и дан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} Комисија!{S} Дајте овамо Петра писара.. |
опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакш |
тином лепотица, које ти служе и клањају се твојој лепоти...{S} Па после... море биће свега, сам |
а Америка«...</p> <p>Лете, лете, мењају се као у калејдоскопу нејасне, испрекидане мисли, које |
ко врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну |
нема никакве засебне тајне, договарају се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, |
и се теку постепено у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули см |
бринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, |
шаренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из т |
ркћу, тргну се и опет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази сокаком... звиждуће и м |
то се ремети ова стална тишина, на коју се човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, с |
жну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледа |
авао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео час.</p> |
ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са највећим задовољством узе он један |
издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа се не |
творено сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, ус |
, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже песма: »Паун пасе, трава расте |
у, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по |
се као какав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он ве |
се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо |
њања једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па ј |
под Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет |
је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја буд |
ру... и председник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p> <p>Гојко погле |
овори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба р |
зред са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велик |
а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих учи |
ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека да |
ђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући с |
S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... |
су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се залеће у |
аднику знала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«.. |
та се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмак |
то?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да м |
т, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољац предаје молитви и небе |
о силно, разорљиво осећање и предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни за |
ало одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх |
пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна вра |
а се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог |
тати.{S} Одједном пребледе сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворе |
} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу |
шуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, |
на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Ст |
те: нас новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до |
се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање.. |
амо, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} |
рац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи про |
, Гојко одједном пребледе, искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено от |
. одједном затрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p> |
ну према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> <p>— Аха... так |
ње, чим је угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало |
лавом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави генерал кад саслуша рапорт, |
их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако р |
одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, прок |
осмехнути, онако ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себ |
јко се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча готово |
плота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погну г |
S} Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем ч |
речи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али |
ва, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна то |
ази такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ |
та и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... би |
се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова |
сац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потп |
ој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, која |
леда сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа.{S} У |
одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одгово |
леко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке се расклапаху и скл |
з баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гл |
болестан!... узвикну она, загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас |
</p> <p>Он се осетно трже и одједном му се промени лице, али кроз један тренут стаде га полаган |
залуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим пребледе, |
о се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да с |
аз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном жи |
По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није |
тако је, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чека |
ћи раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах |
рисебности и захваљујући случају што му се језик тако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу |
, пребледео од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и су |
пливао у задовољству...{S} Смешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече к |
своје учионице, намрштен, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих двоје |
аха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи израз тешк |
} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а |
ли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и |
стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим ци |
представља правога домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство. |
је умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и |
сле он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче н |
за просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословицама?...{S} Јадни |
весно; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко про |
напред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно |
ишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина: мило |
да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег призора: кад пси сал |
ежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила |
рену учитељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који |
но?{S} Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљено.</p> <pb n="205" /> <p>— Знаш да сам посл |
, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>— Је ли ожењ |
о реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништен |
аше никакво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је п |
Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? |
м јасно разликује два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два |
ћи несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и преврташе своје старе, непретурен |
а, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{ |
ремештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписи |
све могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнезд |
одире кроз густе облаке прашине, што су се по негде подигли, па се према сунцу преливају и свет |
а је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица претрну и зас |
ити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. </p> <p>— Море, село.. |
облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају |
не свиди, срећан му пут!...</p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој |
алетеше облаци, натушти се небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, прост |
ко бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак |
ојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на шко |
Београду, зауставити и забавити.{S} Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред |
<p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S} |
одседе у разговору још читав час.{S} Ту се разговарало пријатељски, сасвим другарски, претресал |
ао некаква робија или војачина.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, стоје |
ко сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад |
, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ј |
де, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, к |
љда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!« |
ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се |
да иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се |
акога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко изгледаше т |
астадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично вр |
Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним ус |
таху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се |
} Никакве претње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његов |
рани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан ври |
и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда јаснији одговор, који |
далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, в |
љском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово |
амештене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се |
главе а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић. |
{S} Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.</p> <p>— Охо, |
лу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо ам |
дну исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, уплашена, и упропастих живот...{S} А како је то све |
у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Д |
кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стуб |
познанства, која су ми ласкала, стадох се проводити весело...{S} И чим ступих на испит, знао с |
ми по смрти мој добротвор...{S} Обукох се, оденух се, стекох многа познанства, која су ми ласк |
се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више повинује раздраженој женској уобразиљи, па |
и мој добротвор...{S} Обукох се, оденух се, стекох многа познанства, која су ми ласкала, стадох |
у и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње.. |
арио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета |
рач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да |
у, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати д |
ов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а вид |
изи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са ка |
вај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напослетку сав распасти, иструнућеш у овом смраду и |
ал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у шко |
>— Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чуди |
жеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи п |
А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти |
и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?.. |
нас.{S} Добро јој... оне огреботине још се истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвест |
и помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и |
за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време |
јући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежа |
да; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> |
ели су скромно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, сакривајући их једно од другога, ста |
им...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе |
ишта....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи се |
одвратност према свему, гнушала се сама себе и свега...{S} После, кад се довољно настрадала, по |
закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>др |
н претходно скрену учитељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови |
та, па кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и преплашена, па као да се преми |
Љубица, затварајући врата.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на |
лободи се одједном свију мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p> <pb n=" |
за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставил |
у високу кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и ост |
о осмехну, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p |
јскривенијих жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли |
зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, фаталном речју, којом се |
ли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне ру |
е и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика си |
анчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, на |
уга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем дечјим, о |
ли је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло интимн |
гова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и свима п |
се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати ок |
младости.{S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка |
S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поре |
шне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати неке на |
мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесре |
ли — и председник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зн |
на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то |
.. запита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узвереним очима, тражећи одговора на ово |
аху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова |
оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себе, махну руком преко чела, па туробно одговори:</p> |
вочка кад осети опасност, па скупља око себе пилиће.</p> <p>Љубица погледа за његовим очима, па |
.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал.{ |
будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше |
е на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} Лице све крваво, |
рача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава некакав ст |
несен, као изгубљен, посматраше све око себе суморно, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да о |
трашно осећање...{S} Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако |
ан, нејасан, бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за де |
.{S} Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп <pb |
уздахну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S |
учитељ оборених очију, осврћући се око себе бојажљиво.</p> <p>— Школа! рече момче као чудећи с |
шла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматрач опазиће из очију му |
ге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта ј |
у оштро...</p> <p>Гојко се осврташе око себе унезверено, дркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге |
ве.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с предмета |
како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са дец |
де...{S} Она стаде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан ко |
... одговори он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љуб |
све, па се стаде нервозно окретати око себе.{S} Председник прекиде ћутање:</p> <p>— Па ето, го |
сећајем, стаде се нервозно окретати око себе, као квочка кад осети опасност, па скупља око себе |
пусти њене руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љубица <pb n="114" |
чуђеним погледом час десно час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се |
још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} И |
Устане ћутећи, гледајући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим |
иже испод прозора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво |
од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче ва |
нцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже ог |
.. друштво не прашта лако непажњу према себи.{S} О, тешко мени!...{S} Одбачена!... презрена!... |
и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа писарева, па је одмах обузе о |
..{S} Хтеде ређати још друге промене на себи, али се одједном стресе и навуче покривач на главу |
, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је ов |
се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> <pb n="14" /> <p>— Видећет |
н и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом као претећи.</p> <p> |
сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што са |
а својим малишанима.{S} Али ипак мораде себи признати, да је највише охлади одговор оног дечка, |
и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па |
а леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше как |
аховитом нарављу, учинила какво зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислил |
махнита стаде јурити по школи, чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе |
од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећ |
но, проговори:</p> <p>— И све ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо |
мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче |
/p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекиване |
ом, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се само малко смеше... а р |
} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађаје...{S} Он могаше схва |
он, прибирајући се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино |
изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет |
и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак п |
ма ко то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да |
ица, на материн захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу |
се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми ј |
сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, стан |
љице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, ка |
p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на руча |
јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Д |
читељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама |
је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа |
га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући се своме стану.{S} Разочарана је у свим |
а му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би о |
но, зачуђено, унезверено, питајући се у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јо |
кмет увијати полуиронично, смејући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема је... |
и... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре л |
у у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу ј |
ако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо |
у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој беш |
, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао! |
удње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p |
вита природа...{S} Она први пут осети у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде му се сва, |
машући главом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Го |
гли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка |
/p> <p>»Божја правда!«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише платни списак.</p> <p>Узев |
»Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба |
смо знали друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска |
ам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је |
олски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>З |
дила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S} При тој |
ика воља за радом.{S} Нестаде јучерањих себичних мисли; душа оживе новим животом, као и ово сун |
гледа добро; беше узбуђена, па јој само севају некакви котурови пред очима.{S} Кад разгледа бољ |
е само, наставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у др |
гову реч, као што се очекује гром после севања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива унапред и пр |
бледа лица...{S} Нека паклена одлучност севаше у тим широко отвореним, великим, црним очима и о |
је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче на |
што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врата, затим се брз |
то налик милоште...{S} Шкргутну зубима, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као |
угледа је одмах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претп |
о, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одм |
нај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је необичан!...{S} А њега нем |
по једног родитеља унутра.{S} Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију, уведе је |
и те!«... узвикује јадник очајнички, па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито рад |
рзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, |
p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и |
све удобности као код куће, рече Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи д |
— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ев |
е баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Про |
ти ову тишину, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе |
те ови морадоше ступити у разговор.{S} Седе са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло |
оветрена, почишћена и намештена.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак пос |
<p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну р |
се искривила, раскламитала...{S} Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцка |
Пст!...{S} Чујеш ли?... '</p> <p>Љубица седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је |
је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пи |
ибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, |
мљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво |
ришту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до са |
p>Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима |
93_C14"> <head>XIV.</head> <p>У судници седе председник, ћата и тројица одборника, па нешто вео |
да иде, али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећ |
удницу.{S} Тамо, са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде |
собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим догађајима. |
луд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудни |
> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по доласку |
браву... врата се крећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи... у магли... играју му котурови пред оч |
И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудн |
зну учионицу.{S} Ту су у последње време седели и проводили разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га |
ећ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила се онако исто као и |
{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову ј |
дало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело јој лице избраздано, |
и овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћ |
би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узимајући мрвице хлеба у уста, само да се види |
гледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно |
добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одговору њего |
на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се.. |
и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод кревета, сав мокар, као да је тек |
де је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у остало |
што изгубио...{S} Љубица <pb n="114" /> седи на столици као окамењена, чак јој и глава остала ј |
ла, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па пр |
рио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, дај прво тањи |
а мислиш?</p> <p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а пос |
х!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: изв |
говима жив разговор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, а Го |
као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла |
се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p> <pb n="69" |
м казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже |
ега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веом |
ље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у п |
ица. »Један није у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта |
ко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако.. |
тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти |
тај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби пр |
} Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све |
баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p |
оји други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... викну она о |
а овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који |
— Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујући Гојку место.</p> <p>Г |
та сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојк |
аде светлије...</p> <pb n="139" /> <p>— Седите, рече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте |
— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље... |
ком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу |
оведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до св |
ко је уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и прев |
ну?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама питања и прекора управи она оцу |
а!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, |
ију?...{S} Дотерао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... |
ослов или преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... свршио сам |
њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад.</p> <p>— Опростите, молим вас, поче писа |
у школско двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, на једној клупи, неколико сељака и мало по даље |
иве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књи |
он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{S} Нај |
бу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју.</p> <p>Мајка, радосна, што јој дете тако срећно, |
осподин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки м |
да служи код једног адвоката, потом код секретара у начелству окружном и одједном се обрте као |
е на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и ма |
<p>Гојко истрча, али се после неколико секунада врати, искривљених вилица, страшних, разрогаче |
се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим од циг |
по којима су наизменце разасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потес |
ко то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепотица!..</p> <pb |
узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе.{S} |
не преоране и засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигла танка пробојна измаглица |
суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање. |
и, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капетан се осмехну, очекују |
} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</p> <p>— Знам... знам... дркташе о |
ма, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке општине дало се на посао — |
о гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{S} Треба <hi>вл |
Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима.. |
ст: баба Смиљка непрестано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико часова код Љуби |
ићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} Напосл |
али, прихвати одборник. </p> <p>— Море, село... шта село!...{S} Селу је свеједно: био му на вра |
Из потеса долеташе некакав необичан за село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — бе |
боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усу |
леда школе.</p> <p>Они се кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} В |
испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зе |
</p> <p>Путник се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са своји |
и одборник. </p> <p>— Море, село... шта село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или он |
е обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је село, навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, ск |
> <p>..{S}После неколико недеља цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их ви |
потегоше брзим корацима натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нек |
речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како |
ник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Стар |
ој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога плота, хтеде погледат |
} Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S} Од скорог времена |
и весело шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, |
а озго на ниже, стајаше он посматрајући село, које се, окићено воћњацима, пружило по другој кос |
зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис |
издигао над косом, по којој се пружило село.{S} Набраше зрелих, сочних, набреклих од једрине ш |
већ добијемо боље место, неко усамљено село, где нико не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; л |
..</p> <pb n="54" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.< |
е велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, с |
е растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса |
машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} |
е групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и запли |
...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, |
</p> <p>— Море, село... шта село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, од |
оцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца |
а далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> |
читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући к селу претресаху полако добре стране свога новог друга и |
у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од |
о је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне вра |
ање...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, п |
шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. </p> <p>— Море |
дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се |
е обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају |
је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, |
да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они |
едном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му |
господине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и пружајући му руку.{S} Знате |
ко представио као учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, коју он није ни сакривао |
ћи очи све више и гледајући пренеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш |
ји не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дув |
колом сеђаху, на једној клупи, неколико сељака и мало по даље, на високој столици, једно лепо о |
и се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судницом.</p> <p>Ноге м |
>После подне, кад се разиђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.{S} Тамо, са општинским |
вима. »Међутим има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у ш |
Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумиц |
, па задиркује председника и шали се са сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и спрема |
једном оближњем селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, |
ицати исто онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n="101" /> После се |
<p>— Код таке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је |
роћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу за |
одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти рекла... и |
кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сир |
, одморна, није разбијала главу цео дан сељачким потребама и невољама.{S} Доста јој је што је т |
авуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро |
стао је развалина, рушевина која труне, сенка...{S} Оборене главе, помућене душе враћа се невољ |
ко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединствени израз н |
х двоје заједнички преживише, и ниједна сенка захвалности да засија у њему, ни туге за растанко |
е закључавају свакад«...{S} Полако, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покрен |
ево њиве!...{S} Полако само... тихо као сенка...{S} Расклањај руком пера кукурузна, да не шуште |
овити призори!... даље... црне одвратне сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв |
ојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње |
е, како је лепо разредио меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама оз |
дроњавим губером.{S} Под њима само меко сено, покривено шареницом, па ипак беше тако слатко ту |
наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узм |
ш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ бра |
па показује нешто једном дечку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре на |
ерио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, |
ад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу...{S} Колико се |
уће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду стр |
о — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противничке групе, дошао к |
ашена па по том ослобођена и раскалашна сеоска деца...{S} И кметови са вечним немањем новаца, и |
ћи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом", а према |
ЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 94</p> <p>СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Све |
климну главом и окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и пакосно осмејкиваше, гледају |
био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака праш |
ило: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за рук |
данима окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} |
нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућут |
ајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, као чове |
д на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред |
.{S} Цело његово држање одаваше обичног сеоског левенту, који не ради теже послове, а живи боље |
<pb n="4" /> издизаше мало у страну од сеоског пута.{S} Одједаред залаја једно псето и искочи |
постале су јој чак пријатне.{S} У овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилику да с |
свој скромни намештај: ногаре са новом сеоском постељом — шареницама и губером; сто, једна пле |
девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи |
ак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} Тамо квартири |
сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, чест |
очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајући се да |
иње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне |
луде, свете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити о |
дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весе |
> <p>— Баш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по стварима и намештају, распоређеном |
нездашце растурило.{S} Родитељи помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа |
знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n="83" /> та |
рби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих, <pb n="64" /> поцепаних |
олбе материне, братове <pb n="202" /> и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од |
рхта.{S} То јој је најмлађа и најмилија сестрица. </p> <p>— Боса!... узвикну она, по овакој лап |
ко живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једном крају и |
аво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем положају,.. учитељица, као и ви |
што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да |
..</p> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њ |
традао си за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бриг |
јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око њ |
<p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зе |
стано погледаше ћату, док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај |
Гојко је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p |
Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не |
, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад ј |
.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, |
расположена према њему«...{S} И она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала нешто налик |
{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p |
p>Сутрадан Гојко устаде туробан; чим се сети синоћње патње, намршти се још више.{S} Од ономадаш |
..{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног...{S} Коса јој се стаде одвајати од |
о се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи |
S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза ш |
својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све |
одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општини |
ће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, молим те.{S} Шта ј |
а тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу |
редседник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p> <p>Гојко погледа преко |
ће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с највећом грознича |
се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако уме |
шао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити награду!...{S} Он?!... о |
један часак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестр |
нешто много светлије, узвишеније...{S} Сећа се својих осећаја за време познанства са Драгутино |
Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, |
разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној |
зазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му |
епог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљене, неп |
подмлађеном светлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову д |
оје се тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлина.{S} |
, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег призора: кад пси салетеше јадника |
.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота.{S} Љубица с |
ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јест... али то је туђи живот, |
тренутака и, разуме се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница...</p> < |
љину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из безазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећ |
са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на |
све незгоде, а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са |
писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозн |
ем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је он |
и!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче бил |
ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање на прошлост...</p> <p>Сад настаје живот, прави ж |
отрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело расположење, и она се опет |
жио, па допуни разговор по неким својим сећањем.</p> <p>— Сећате ли се онога... рече он смешећи |
} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и н |
говор по неким својим сећањем.</p> <p>— Сећате ли се онога... рече он смешећи се, онога у дугач |
о су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не з |
етињство и младост?{S} Видим да се радо сећате младости...</p> <p>— Младости?... понови Гојко и |
је преживео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се, то су најле |
а то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ов |
ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињства...{S} Ћутати, |
утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да |
еку дугачку песму, па све <pb n="72" /> сеца гласом, узвикујући на неким местима страховито.{S} |
м, и учитељева херувика са онаким истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне ис |
глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуње, отв |
по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док |
маћица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>— |
руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да вид |
добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за д |
н, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја |
о, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— Под крушком онде...{S} Гледала |
ов...{S} Све у парчета!...</p> <p>— Шта си радио?! викну пренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... |
, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико |
у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота |
ју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцн |
кавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узвикну он, уздахнувши...{ |
е треће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу! |
е овако изненадних посета.</p> <p>— Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси |
ли: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде |
где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Мо |
у се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекива |
и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију |
се насмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си ради |
адањи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану.{S |
— тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гојко |
бом.</p> <p>— Ха, пијанице једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Бо |
дбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћа |
, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова же |
у и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски жив |
<p>— Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну |
оставиле београдске предрасуде...{S} Ти си образована учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се об |
} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{ |
ако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја... узв |
ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намирити. |
м школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао |
ит смисао при изговарању.</p> <p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путуј |
акав човек!... онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, |
згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађа |
ој цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпуштања боље него и један од на |
витељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других. |
на сто.</p> <pb n="192" /> <p>Проскитао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, х |
... узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лаг |
на, загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не п |
ћу? рече узгред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, |
олико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави |
бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— |
задрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, што си ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?... д |
чуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из в |
вори:</p> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам н |
еш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори мла |
другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то |
ене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не позн |
, избегавајући њен поглед.</p> <p>— Баш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по ствар |
о спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати.</p> |
е овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p> |
инићу, не бригај...{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљ |
био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} |
том почетном послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине година про |
/p> <p>— Уређујте се, скомандова, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати |
орам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља |
другом чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливад |
чудним, разним бојама, те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним сводом, који се, |
променило у новом учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чу |
вуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлована цев...{S} А револвер кратак, ма |
д изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено рав |
оглед; само из оних јасних плавих очију сија љубав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; |
о јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли оч |
и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да в |
има.</p> <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капета |
стаде тешити и причати му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна |
жу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава |
а се из саме душе његове појављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа |
сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S |
> <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад до |
ићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу |
веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не |
осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца |
Љубица изиђе из школе тачно у подне.{S} Силазећи низ камене степенице, она се тако повођаше у с |
не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот, слатко је жив |
есело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, |
иђаше, упирући се <pb n="178" /> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му |
то да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је |
дом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сув |
{S} Одједном осети над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званича |
hi>власт</hi> да их научи...{S} Без <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојков |
?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми чит |
школи; њих је саставила необично јака, силна љубав, права љубав, велика, заносна, онаква, како |
ји се још лупаше длановима по колену од силна смеха. </p> <p>— Наша, братићу, одговори Стојан з |
ухне лагани поветарац?...{S} Младост је силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је на |
и поштење, удварајући се <pb n="185" /> силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите |
, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако бивало: по |
ода...{S} Она први пут осети у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде му се сва, целом душ |
ожење и сумор овладаше њоме.{S} Али она силом угушиваше те нове мисли, избегаваше их, осећајући |
шешира и гледајући кроз сутон необичну силуету, која се удаљаваше од њега испод пуних китњасти |
равања о поштовању, о братској искреној симпатији, о томе како је он готов на све услуге, прост |
беху у хармониској слози, те изазиваху симпатију од првога погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једн |
тарији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична изгледа.{S} Скроман, тих, са неким нарочитим |
алишана.{S} Председник прво уписа свога сина и једног синовца, један одборник уписа своје дете |
ом, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, г |
...{S} Њему... је ли?...</p> <p>— Теби, синко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?... |
едседник прво уписа свога сина и једног синовца, један одборник уписа своје дете и затим чича С |
p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одборник.{S} Он је то |
ј су раније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје с |
ош се истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ништа... женска посла! |
иће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокренуло... мислила је дуго, па о |
трчи на ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, |
о у велико:.</p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата и |
. ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!...</ |
куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо |
Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, једва се креће |
радан Гојко устаде туробан; чим се сети синоћње патње, намршти се још више.{S} Од ономадашњега |
агледа се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој се лице, постаде |
милија од свега на свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у с |
milestone unit="subSection" /> <p>...{S}Синуло пролеће.{S} Густа зелена трава покрила је воћњак |
ео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{ |
човек мора задрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, што си ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти опет стр |
кну Веља, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, дај прво тањире...</p> <p>Пос |
цвркутање развесели га.{S} Одмах стаде сипати чорбу, одговарајући жени:</p> <p>— Знам ја, оста |
е из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ уша |
загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси |
— Како хоћеш, али готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крај |
ај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад |
парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанци |
писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него да |
учитеља подиже се читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала женск |
ка, који не зна ни за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаше тако непомичан, преврт |
ајпре изненади толикој пажњи и, како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да |
у тешка дечја страдања, нарочито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!...{S} Али мој доб |
дине <pb n="51" /> свршила је школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја јо |
од скора изабрани — па тако...</p> <p>— Сиротиња смо, господине...{S} Нема се од куд.{S} Дације |
захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сиротиња смо, госпођо, стаде кмет увијати полуиронично, |
спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан о |
.{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!...< |
тићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао уста у ш |
уге, просто и једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па |
ан живот.{S} Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову собу, наместила, почистила, уредила |
остале незгоде.{S} Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, пр |
ику једне мале, накривљене, непокривене сиротињске дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали |
векар нека добричина... она доведена из сиротињске куће...{S} Љубица је гута, гута погледом, са |
.{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магловите зебње, погл |
саучешћа.</p> <p>Цео дан проведоше две сиротице у разговору.{S} Увече, после скромне вечере, л |
родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог |
и да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање своје родбине.{S} Али се нешто мораде рећи. |
ј колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад т |
м, чика кос...{S} Милина, не може човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга путовања, стигош |
ника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана |
ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како велико |
оваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према |
вој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к |
Министра просвете, па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу |
тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси човека го |
ођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју упадаху ноге до ч |
ће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човечји живот, не сметају м |
метнички израђен златан часовник, посут ситним љускама бриљантским, са малим, кратким и танким |
зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на људе онај тешки сумор и з |
не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n="63" /> то |
још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смех |
сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младос |
јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога рада.{S} Прионуше обоје на посао |
ао.{S} То је код мене непрестано... и у ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нераспол |
китим!...{S} Ово није ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси чит |
, гледај!...{S} Овај намештај, па разне ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полицију?...{S} |
како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недогле |
уђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђу |
ће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је |
да главно лице, па се дао у објашњавање ситуације присутнима.{S} Слушаоци изгледају веома брижн |
ви...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опе |
сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свем |
и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју. |
се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче |
ве очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без икаква зн |
добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам бити ср |
Зашто јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна!... слободна!... и уз ту мисао у |
аких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад це |
ити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, она се смеши |
својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, који потпуно одговараше његовим нај |
са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, којима се највише бавила у шк |
вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, које пију, пију... и успављу |
ј клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може мислити <pb |
и.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања |
рвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацрвенело, пом |
о дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио |
официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и зве |
ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и сам по мало зави |
а њу некаква необична нервоза...{S} Она скакуташе весело с места на место, стаде по неку песмиц |
што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујни као шипарица од четрнаест година, па д |
проговорити.{S} Обузела је нека студен, скаменила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднут |
из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише.{S} Полако... биће времена да све ви |
е допираше унутра довољно светлости.{S} Скамије старе, рађене још пре двадесет пет година; свак |
, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> <p>— Ни најма |
д смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако л |
те израдили сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.</p> <p>— Израђено је то с |
о да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица |
ну: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље. |
очека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</ |
оседаше и почеше разговор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће о |
де.{S} Чича Стојан, школски послужитељ, скидајући ствари с кола, објашњаваше нешто учитељу:</p> |
си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и поглед |
ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учит |
аше на оближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади |
е зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p> |
одговори Љубица, затварајући врата.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади часовник и ме |
p>Гојку мало одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не оставља |
ко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љуби |
стирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метн |
.{S} Сва малопређашња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} |
скоро истога тренутка скикну кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока разм |
чко махну руком и скоро истога тренутка скикну кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то бу |
због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она |
грудима остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакри |
<p>— Помаже ви Бог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак ш |
жи ти господину Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник и реци му...</p> <p>— Н |
.. ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто ка |
ди кући сад, па знаш онога... молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он |
му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако |
е радосним сјајем, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно |
са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се в |
ст.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, |
Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Каж |
аву десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онда т |
на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и |
главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Остави часовник у фијо |
док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово си |
200" /> <p>Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест. |
отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, та |
да...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Од |
дом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, |
борбу преко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз |
иле и подигле!...</p> <pb n="100" /> <p>Склупчати се тако под топлим покривачем уз то мило сухо |
тње...{S} Ветар фијуче на махове, према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само |
издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто |
ујем, морам на посао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, обор |
одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујте се, скомандова, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, |
а пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако...</p> <p>— Сиротиња смо, госп |
јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћати |
ш за груди.{S} Тако се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне |
јено, обријано; брчићи танки, жућкасти, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на |
а дурновито, прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко че |
/head> <p>Влајко учеста са посетама.{S} Скоро свакога празника и четвртка ручао је код Гојка.{S |
ворим са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} |
се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му т |
раде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... председник пододбо |
е иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би изглед |
као наручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога тренутка скикну кер...{S} Скикну, зачуди с |
</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, постави совру |
глас Стојанов:</p> <p>— Господин казао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она оп |
аш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да |
, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко проду |
ној врелој глави, читав хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад сти |
село, право ка брезовачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер у |
ре зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата в |
а промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар |
бице!...</p> <p>Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— |
црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде |
сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и |
> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој |
азвратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што |
м јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикнувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од |
да радимо...</p> <pb n="144" /> <p>Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледајући га право у |
ши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозор |
ти сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше страховит... паклени гне |
S} И он се стаде прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а п |
ата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, н |
енуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица и |
д некаква болна трзања...</p> <p>Влајко скочи, учини некакав нејасан покрет, па се одједном трж |
давно.</p> <p>Врата шкрипнуше.{S} Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш т |
тана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав за |
одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши д |
ак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је |
не знам што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше излазити |
ека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени не |
право врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила |
из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у г |
ако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако |
е...{S} У једно време помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, др |
тиво примио... пропао бих...{S} На мене скочише у школи два најодраслија ђака.... због неке увр |
Краљевско-српска;..{S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него баш |
ма сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фи |
н не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд дал |
, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше.</p> <pb n="3" /> |
вао.{S} Прилазећи учитељу, он претходно скрену учитељичин поглед на себе, осмехну се на њу весе |
се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица |
не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас ч |
н и непровидан застор будућности све то скрива од људских очију, док му садашњост не отме делић |
Учитељице посматраху Гојка иронично, не скривајући подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен |
тајнијих и најскривенијих жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само |
а узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајућ |
очела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства.{S} Са лица му бије она позната над |
човек.{S} Како је само учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разу |
инама, пријатна, симпатична изгледа.{S} Скроман, тих, са неким нарочитим, лаганим и одмереним м |
ањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, |
е сиротице у разговору.{S} Увече, после скромне вечере, легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, |
су били недостижни, него скромни, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онак |
зела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: ногаре са новом сеоском постељом — ша |
Њени идеали нису били недостижни, него скромни, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило |
дана...</p> <pb n="156" /> <p>Живели су скромно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, сак |
оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одјед |
еле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све црње дане, све |
сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не треба ни |
ри — четири гроша.</p> <p>Љубица остаде скрушена, сломљена, без мисли, притиснута неким тешким, |
ром, па тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гој |
клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учитељице, и одмах опаз |
се мрак... по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над с |
амо понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази сокаком. |
етне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус за |
себе, као квочка кад осети опасност, па скупља око себе пилиће.</p> <p>Љубица погледа за његови |
оцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу Министру про |
у, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> тебе пријатно |
јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заиш |
м на лицу, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе походе, ско |
чиме је обложена кутија изнутра, засија скупоцена златна грана, посута крупним камењем.{S} То б |
у да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ћ |
у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена |
етљива према њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а писар ужива |
ва дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извук |
, младићу, ја сам то све преживео...{S} Скућио, окусио домаће среће, раскућио...{S} Као на елек |
поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, иному звјезди.. |
ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова ли |
да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намирити. </ |
S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје д |
Опет се отворише усне самртникове, опет слабачак самртни ропац, један... други... и очи се сасв |
онда стаде тихо лелујати, као последња слабачка жртва самртникова, с којом се он опрема на дал |
сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У осталом <pb n="190" /> сад јој и не б |
о!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима може наћ |
мо једном, фаталном речју, којом се сви слаби карактери служе.</p> <p>— Лако ћемо... има времен |
ђе јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> |
неправда, једно неоправдано насиље над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ништа |
..{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв...</p> <p>— Братићу... бра |
} А неки предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили ст |
ата на соби...</p> <p>Пламичак лојанице слабо осветљава малу чисту собицу, бацајући зраке на кр |
тресоше, цело му тело задркта, нарочиту слабост стаде осећати у коленима, у ногама, које дрктах |
разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела |
гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па о |
колских вратница.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори лагано и |
а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хв |
извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало, обрте с |
тајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја к |
е радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: половина већ знају да разликују оба гласа!{S} А |
вити све на страну, па живети... живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста проживе школски распус |
о у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, |
е он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да |
ча беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће |
сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота, |
то.</p> <p>Гојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица |
то удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи руку |
им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија |
лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би све уништили и прет |
на све што га окружује, осећајући само сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и свети |
.{S} И она осећаше бескрајну, неизмерну сласт у овом новом чаробном стању душе, и она се не сми |
во сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног |
у плач.</p> <p>— Десет година сам овде, слатки братићу...{S} Немам куд... да умрем овде... .</p |
снег застирачем; на њему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, б |
на коме стајаше послужавник са водом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само о школском |
замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови |
ад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љубица весело прижељк |
груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претур |
лази са уста.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, госпођи |
делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благ |
а идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>Т |
контраве!... настави кмет и засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допуни |
послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша? о |
, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одговору његову.</p> <p>— Голаверија смо, |
а чекај, господине, стаде кмет извијати слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, |
обра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се |
покривено шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво |
се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полаза |
ња — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити...{S} Ово се нигде у свету |
ажубори речица, зашапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, у |
се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанствено, к |
е Љубица све више мења према њему...{S} Следи се од страха, и стаде пажљиво мотрити...{S} Истин |
ву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са |
94" /> <p>Она одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да |
јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, не куца нимало...{S} И она се сва окаме |
} Ја претрнух од страха.... одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада с |
т, па се одједном трже, прибра се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се |
ви, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу у први разред, »Да |
ја онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саставић |
суревњивост!... она страсна, бескрајна, слепа, која не размишља много, но само бира место, где |
мевајући се, поседаше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танахним крилима поред самих њихових |
сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних |
чајно питање стоти пут по празној соби, сливајући се са горким јецањем и тешким уздасима...</p> |
Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу |
озе.{S} -Јок, то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, м |
пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слатким са |
дужину, стварајући све веће, разноврсне слике.{S} Одједном се на зиду, право пред њеним очима, |
а се непрестано ређаху некакве необичне слике.{S} Најпре се стадоше мотати некакви црни котуров |
је снове...</p> <p>Очајан, угушен јаук, сличан самртном ропцу, или дављеникову кркљању, разлеже |
и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећно детињство |
, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наредбу напамет. — К |
туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слобода!...</p> <p>Председник промоли главу из заседања |
једном спаде, нестаде га, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, нема досадањих му |
аро расположење, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше око |
ети одједном сјајна мисао: слободна!... слободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али |
пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна!... слободна!... и уз ту мисао указа се одмах |
као махнита...{S} Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само рашири |
све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала својој пређашњој бој |
метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни...{S} Испричајте све лепо, као што сте мени пр |
ивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод њене руке и ст |
ебе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зна човека — вели нам господин капетан, да |
ше какве велике напасти.{S} Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они гов |
ама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... к |
весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па само трепће и милуј |
тој установи, и све време што му остаде слободно ван школе, употребио је на послове задругине.{ |
не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско породичним тоном рече јој, п |
ао да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари познаници и смешећи се поздра |
тавницима власти.{S} Он се приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив <pb n="40" /> |
цу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, |
Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се |
е Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим се врата отво |
подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се приковаше уз то чисто пла |
p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу.</p> </div |
све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну леву руку само преноси преко чела, а десна све |
м: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи не |
p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> <pb n="49" /> <p |
ле орловичке«... а горе на врху великим словима: »Краљевско-српска основна школа орловичка.{S} |
На табли стајаше великим, јасним, лепим словима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештине али |
зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше великим, јасним, лепим сло |
читељском гнезду не поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад д |
Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се морала трпети, и јевтине |
.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и одне |
сподо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свак |
ером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад и |
напротив све му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симпатију од првога погледа.</p> <p |
суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и |
и гроша.</p> <p>Љубица остаде скрушена, сломљена, без мисли, притиснута неким тешким, грозничав |
..{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гл |
/> <p>— Хо, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S} Али он може уједно и ж |
>После дуга путовања, стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их у |
<p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је ова |
/p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку службе, другови се упознаше.{S} Месни учитељ је старији |
не воде оштра рачуна о владању државних службеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, |
ан акт из Министарства, проговори писар службеним полицијским тоном, па онда, као са своје стра |
неумешноћу и смејући се њеној плашњи у службеним пословима.{S} Разговор постајаше све живљи и |
> му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица |
ад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са си |
ном речју, којом се сви слаби карактери служе.</p> <p>— Лако ћемо... има времена за то...{S} Па |
аш, окружена стотином лепотица, које ти служе и клањају се твојој лепоти...{S} Па после... море |
инице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, потом код секретара у начелс |
рано школско двориште, обузе је некаква слутња, <pb n="91" /> и она застаде.{S} Предахну од умо |
а се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла им душу, ст |
ћа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором по |
овим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не... оставите ме... заборавите |
само пролећу, увећавајући још више црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у сред рада |
се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест, по |
о да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више повинује раздраженој женској уобразиљи |
истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија међу |
p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако у |
о очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће |
ро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Б |
розничаво хватала за ма какав повод или случај, који би је могао мало расположити и угушити јој |
ни у страну, те се не понови ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вратима, блед, осећајући не |
ћи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напослетку сав р |
/> <p>При издисају беше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на |
ећи се својој присебности и захваљујући случају што му се језик тако одреши.</p> <p>Љубица план |
а, обрте она разговор, тражећи и у овом случају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебелу кокош |
е.{S} Сваки има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мис |
еша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па |
ташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор, који је у по нечем по |
узвикну Веља, смејући се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се |
стигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О |
е поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како је |
и слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к |
друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{ |
Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути на онога...{S} Госпођ |
} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остави врат |
за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не |
Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу каза |
</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан. |
у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— Ист |
ји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба оставит |
S} Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb n="53" /> бистре воде, чини |
оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порт |
>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} Извади из стола деловодн |
ћи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег човека и молбе да му |
читељска свађа«, о чем је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} |
и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гој |
ка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све због ње! |
мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће би |
едим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, саже главу и п |
аћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и... да |
е било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет ч |
и млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао многе разговоре и задиркивања, али се сад не сећ |
и меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, н |
у објашњавање ситуације присутнима.{S} Слушаоци изгледају веома брижни, погнули главе, па само |
о био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети како му спада велики, огр |
кову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково причање.{S} Кад ова |
еци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има по неког старијег, ко |
Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{S} Хоћеш?...</p> <p |
дин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је о |
ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећ |
S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта.</p> <p>— Че |
е са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да |
тину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео ра |
лазећи у школу, некако необично превио, смањио се, и постао некако смирен, тих, рекао бих чак п |
исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ет |
> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија или војачина.{S} И ту се ти н |
е до сутра...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, |
јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... рече он, погледавши је радознал |
ма деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа у ње |
рима, који се теку постепено у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да.. |
и... све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све с |
<p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да буде т |
А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, непостижно, в |
ан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу |
то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, п |
вињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји о |
аха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извил |
а и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће |
и стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гл |
л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одговара она механички, више понављајући детиње |
овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одговара она механ |
ити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љубиц |
кукурузним... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само ди |
, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза с |
по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, о |
ре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на нашу канцеларију |
у најобичније појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико |
да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одједном као да са |
. »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм. |
користи отуда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... го |
енађена овом смелошћу, поцрвене, али не смеде показати знака љутње, да не увреди овако отресита |
по и весело, живети« помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли од |
<p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну |
естано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакв |
— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p>— |
а чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђа |
> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, |
њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и питала се: |
а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S} При тој мисл |
аве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одговору његову.</p> <p>— Голаверија смо, брате, |
вору са Љубицом, Веља се поче крстити и смејати.</p> <p>— Лудаци!... прави лудаци! и ти и она.. |
јана, чим прими плату.</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што |
најлепши украс младости.{S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и наро |
мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Остави |
заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада, |
за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко оста |
... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, |
{S} Забринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} |
отесу по необраној кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан |
очетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то в |
ује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да с |
гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, |
беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући сваку реч.{S} |
ојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана |
она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После усамљена, непријатна, ноћног |
спођо, стаде кмет увијати полуиронично, смејући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. |
би у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одма |
и неку дивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S} Чим се отворише <pb n="11 |
мену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветориц |
есмислице, шалећи се њеном неумешноћу и смејући се њеној плашњи у службеним пословима.{S} Разго |
школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешт |
трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практ |
сти, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосмислене |
рали?</p> <p>— Крпигуза, одговори један смелији дечак.</p> <p>— Зар не знате лончића?</p> <pb n |
S} Ипак осећаше неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, д |
а.{S} Поносно подигнуте главе, власно и смело посматраше она посетиоца, који се, улазећи у школ |
ибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ва |
аш звони!...{S} Љубици нарочито одузеше смелост и управо уплашише је ови необични и, како она м |
иронично, смејући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви |
влачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из |
увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он са |
и, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из |
и ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закип |
колеге.</p> <p>Љубица, изненађена овом смелошћу, поцрвене, али не смеде показати знака љутње, |
S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко |
. ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, |
.{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, него свет |
..{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љ |
ћа неку пријатну топлину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p |
е.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако редом раз |
ам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити |
од свега... управо о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао |
уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то је!... |
уди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна |
а такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги |
дио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео тако поступати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шт |
огне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и |
ствари, које не трују човечји живот, не сметају младости да <pb n="35" /> плива у срећи и снови |
неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?... не знам.</p> <p>— О |
ала због те своје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитач |
по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, ново друство, вик |
је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} Велимир се смејаше и р |
не са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се збли |
> <p>Гојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачу |
ову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, |
већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са столица.</p> <pb n="34" /> <p>Гојко |
<p>— Него напротив?... опет она удари у смех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта |
ом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот, слатк |
још лупаше длановима по колену од силна смеха. </p> <p>— Наша, братићу, одговори Стојан за свог |
соба звонити од њенога веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар се одједном промени у лицу; види се |
од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина: мило му што |
браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег призора: кад пси салетеше |
са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, |
ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви ст |
о писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога је...{S} Реци прође железницом |
у то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> |
ецу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а он се упр |
и...{S} Очи укочене, уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самог |
одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{ |
чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим смешењем прилази он столу, пружа руку, извињава се, мол |
/p> <p>— Знаш га сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђо |
!...</p> <p>— Шта напротив? запита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> |
ење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има см |
а распитујемо за политику, рече Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одгов |
И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као подмазан |
чекао на рачунима, одговара председник, смешећи се.{S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће |
и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавш |
?</p> <p>— Па... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Глед |
> <p>— Баш ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им п |
с је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворе |
...{S} Што, гле само како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Г |
да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да се женим?...{S} |
— Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер и |
требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб |
ти као код куће, рече Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна |
е слободно, као да су стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у |
ви каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зли |
о...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој сумирати б |
</p> <p>— Сећате ли се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама...{S} Трпковића, |
p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помоли |
о су стигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба |
еко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке се ра |
у урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у |
ивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој |
А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њему само чин |
га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж |
је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јес |
ретура преко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, она |
... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жив |
гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као |
.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему д |
жна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког ж |
зачуђено.</p> <pb n="49" /> <p>Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаг |
не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...</p> <pb n="206" /> <p> |
о овога часа пливао у задовољству...{S} Смешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним |
аваљер.{S} Ова му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена |
положио, задиркује Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разго |
равога домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуч |
мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отв |
картама, хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном...{S} |
атићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, |
сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој, Смиљка, изгледаше старија од оца јој.{S} Изнурена, осла |
д тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде некуд по селима; оде, врати се, п |
еши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше руком.. |
умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору |
p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти |
бица је причала тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} После настаде обја |
свастика порасте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер и з |
може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готов |
ти.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...< |
..</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а о |
ично превио, смањио се, и постао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким учтивим |
новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и д |
н и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чин |
ов...{S} А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га доб |
ата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарању.</p> <p>— И ти си пошао к њима?</ |
кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет мога |
подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нароч |
} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— Хм... пром |
пску преданост.{S} Женска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све |
.{S} Па после...</p> <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни за што. |
ећ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Г |
легао и мислио...{S} И ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше мил |
то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!...</p> <pb n="44 |
е у двориште.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе |
} Беше мрак.{S} Таман оп <pb n="119" /> смишљаше да се крене до председника, а споља га ловну о |
Нека страдам, нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему ни |
еле мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, |
ићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или с |
ао одговору његову.</p> <p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим ф |
изабрани — па тако...</p> <p>— Сиротиња смо, господине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велик |
све школске потребе.</p> <p>— Сиротиња смо, госпођо, стаде кмет увијати полуиронично, смејући |
Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо знали друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар д |
овори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} Срећа те држ |
а њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио |
етос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије.</p> <p>— |
, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад |
тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љут |
ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети како му с |
аве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој бе |
, господин учо, раније познавали... или смо се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом. |
Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо гимназију заједно...{S} Ви после одосте некуд... у |
украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са господин-св |
на тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро шт |
p> <p>— Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао |
били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је |
ин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зор |
е имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја ст |
вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!. |
договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако...</p> <p>— Сирот |
читељу и пружајући му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ пр |
о са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим д |
н дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је |
на лицу јој, одговори:</p> <p>— Смртни смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лека |
, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одборник. |
ш више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Ве |
знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни д |
враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова.</p> <p>— Баш крас |
о знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!...</p> <pb n="15 |
братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао уста |
меја се писар.{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се |
ов.</p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештеником... |
и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе |
д ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрош |
ш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... као...</p> <p>— Као једна породица, доп |
е већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо погрешили!... прошапта Љубица страшљиво, обрћући гл |
а га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одгово |
нистру у име капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука |
аместила, почистила, уредила све, и она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{S} Пра |
еси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и опет се издиже камџија, али Гојко јед |
носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к проз |
ослетку сав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се пото |
/p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака пом |
звера око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вратницам |
што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по око |
кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини |
а часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут...{S} |
учен, озлојеђен на цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајним ударцима судбине, изму |
узе да јој објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдибуба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу |
и га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш к |
ећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди с |
<p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да |
на, погледајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим. |
лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова |
ој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка |
а...{S} Дуго је времена прошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Врата шкрипнуше.{S} Гојко скоч |
чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле, отворена!...{S} |
на никад није ни помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младости...{ |
обију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше м |
ше ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као |
етлим, необичним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и она |
S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја н |
ђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} |
</p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће немаш... одговори он и стаде с |
дмах после венчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Поб |
ако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба не са |
ав испит, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се променило у новом учи |
огла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О |
добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор...{S} Обукох се, оденух се, стекох |
<head>XXI.</head> <p>У трећем месецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајк |
претворили у прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота |
израза на лицу јој, одговори:</p> <p>— Смртни смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> |
екад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А сад... ј |
дједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет ошину преко лица, |
ој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као |
а не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно.. |
што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и готово!{S} А Го |
док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је |
изнурена, исцеђена снага.</p> <p>Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде |
м очима...</p> <pb n="204" /> <p>Љубици смрче пред очима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од |
што по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра, убиствена струја по срцу |
ашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!.. |
?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, проговори:</p> <p>— И све м |
леда око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, плаче!.. |
ке.</p> <p>Љубица се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S |
?... запита Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одје |
земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, она премре, поче се каменити...{S} Сам |
не мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од |
о уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први трену |
сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са |
уст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага.</p> <p>Кад се смрче сасвим, она се исправи и сед |
у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} На последњем камену стаде |
т је обузима зима... све више је издаје снага... глава јој клону на једно окопано стабло...{S} |
е главе, као болесник, коме се још није снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца |
оно се не види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{S} Она стаде узверено гледати око се |
ке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, |
ну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а |
ану и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, к |
коком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном претури и ј |
камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву |
ко су заостали, пређоше на посао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, до |
ећ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хва |
уке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како |
У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше ма |
злазити уморна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Го |
ер у њеним рукама...{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само |
вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека прија |
адника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке омладине.{S} Али св |
ипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде јучерањ |
т и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, |
о гнева; кроз цело му тело пројури нека снажна струја, која га преобрази: он постаде одлучан, ж |
уше његове појављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто сн |
Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога |
о груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури...</p> <p>Стојан се трже, ослу |
.{S} Она опет стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Д |
а крушка...{S} Опружише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...{S} Једна |
наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смело |
} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се, пре |
т зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али |
о већ умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у г |
{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размишљањ |
лашена, као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одјед |
оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав б |
пар, који се топио у заносу љубавном и сневао најсрећније снове...</p> <p>Очајан, угушен јаук, |
Али је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »В |
са Стојаном.</p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, ув |
средини стајаше сто, покривен белим као снег застирачем; на њему послужавник са слатким и чаша |
о беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом трепере |
; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше вел |
це... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морав |
ке, или се зелене подотављене ливаде по сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве... |
црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра, сурова јава...{S} И она почиње |
И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш о |
еше из душе читава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одједном сја |
својим претпоставкама и надама, које је сновала још у школској клупи.{S} Боже мој, како је се т |
од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре |
у заносу љубавном и сневао најсрећније снове...</p> <p>Очајан, угушен јаук, сличан самртном ро |
овом осећају, па снује пријатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати. |
и највеће благо младости — лепе заносне снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, п |
ма...</p> <p>Но Љубица не сања пријатне снове.{S} Тужно је оборила главу над реком, па слушајућ |
о да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све.. |
велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.< |
истој постељи...{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога |
лослутим жубором отичу и њени најмилији снови младости, њени најдражи идеали...{S} Све, што је |
.{S} Могли су се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморил |
адости да <pb n="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Нема никак |
јући се најсјајнијим надама и најслађим сновима.{S} Још није могла веровати да је то све у исти |
ојавом и држањем одговара њеним ранијим сновима.</p> <pb n="164" /> <p>— Хо, брате...{S} Овај м |
ти тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љубица весело прижељкују у то |
вљујући брижну главу пријатним заносним сновима...</p> <p>Но Љубица не сања пријатне снове.{S} |
годишње девојче.{S} И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су били ме |
...{S} Све, што је тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије душу младу напајала, почиње |
дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрајне сања |
ао да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка |
је који су и копали, пластили, налагали снопље...</p> <p>Љубица се разговараше, али се чешће мр |
n="156" /> <p>Живели су скромно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, сакривајући их једн |
њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако изненадних посета.</p> <p>— |
у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиж |
те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сок |
ити...</p> <p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегават |
погледајући узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, <pb n="108" /> гледајући тупо како му |
ући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Ов |
е из груди.{S} Овако пак само уздахне и снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодлучност.{S} |
или се предала каквом новом осећају, па снује пријатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, |
нце је село, навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се т |
ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више о |
лижњем селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и с |
еликим, јасним, лепим словима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да |
<p>— Пхи, како можеш у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их |
стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врат |
спавао?...{S} Полако, на прстима...{S} Соба није закључана...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} С |
ше у школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше |
лосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређ |
спа...</p> <p>Одједном се расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она |
под прозоре са источне стране.{S} Једна соба беше осветљена...{S} Стаде разгледати прозоре... с |
и, Љубица се расположи, па стаде празна соба звонити од њенога веселог, јасног смеха.</p> <p>Пи |
расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој |
а, уредила све, и она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{S} Право гнездо!...{S} С |
шта одговорити, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не пр |
ж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Бож |
е изненади од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна вра |
ам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то на |
она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</p> <p> |
ђеном по соби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје госте п |
капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држећи украс у рукам |
ка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болеснико |
леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Два |
е могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, |
ку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде сам.{S} Скид |
/p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше уз п |
и радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несвесно |
> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и |
} И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...{S} Само се о |
врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у |
еми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — |
е.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад |
... жива!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети |
ила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми |
ратио?«... пита он, отварајући врата на соби...</p> <p>Пламичак лојанице слабо осветљава малу ч |
S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, које су се |
гледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод кревета, сав мокар, као да |
бица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца... |
{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У такој соби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много |
еликом собом и »кућом", а према великој соби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали |
сар и Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а у то в |
ваше очајно питање стоти пут по празној соби, сливајући се са горким јецањем и тешким уздасима. |
игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног кревета разбацани јастуци, зг |
n="106" /> више не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном п |
стаде гледати свесније...{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже па |
бе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} |
, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> она страда!. |
е, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњ |
. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смр |
ута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и |
јко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! нас |
астог заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Помаже ви Бог! |
се хранила.{S} Глава стаде прелетати по соби, прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је за |
Шта је? запита он преплашено, трчећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту ни |
бираше и спремаше за разговор, идући по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио... |
јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само се |
убоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види как |
о стварима и намештају, распоређеном по соби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да, видите.</p> <p |
о кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве часове, па опет легао и мислио...{S} И ништ |
ко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати |
ову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га н |
што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу у |
е. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књигу.{S} По |
преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... свршио сам Учитељску |
ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му |
и.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит |
о живо преговараше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као резултат пре |
а својим верним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело лето... лежати на |
ик, уђоше у мању, светлу, лепо окречену собицу.{S} Љубица иђаше напред поскакујући, а кад отвор |
чак лојанице слабо осветљава малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над кој |
морати становати <pb n="8" /> у једном собичку, што је подигнут у дворишту школском..{S} Пређа |
а на глави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле |
грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу сваког |
pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> <p>— Хајдемо... |
унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на п |
аћајући се у канцеларију и пуштајући за собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас |
само једна црна мисао, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих |
опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, |
стићете, јесте понели какву објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола |
у, она се охлади.{S} Одједном осети над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беше ов |
...« Он опет махну руком, разгледа пред собом па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду ка |
а последњем камену стаде и погледа пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици. |
е диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака Учитељске Школ |
.{S} Збогом! и капетан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободн |
уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <pb n="81" /> |
са својом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући ред, натмурен и покуњен |
могаше схватити одмах, да Стојан однесе собом највећи његов страх, његово право страдање...{S} |
и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, а на души му ост |
нице са обичним изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако с |
оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гле |
то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом", а према великој соби беше преграђена ј |
т.{S} Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а |
ше попустити и проговорити по неку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а |
{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав св |
љицом за квартирину.{S} Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој |
ју беше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се о |
чати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођо |
м пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и |
ља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.{S} |
е за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, п |
ћи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, |
кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Види се, |
ао да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> |
умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S} По |
кривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску су |
е му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> |
а кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад треб |
е је дотрчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи л |
Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест.{S} Љубица |
н се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љубица се намршти кад уђе, у |
олесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женс |
парица од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју.</p> <p> |
и на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на по |
издам часком плату, па изволите тамо у собу, зове вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то се |
двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и |
p>Председник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о ново |
је пренела оно мало сиротиње у Гојкову собу, наместила, почистила, уредила све, и она смрадна, |
мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго пре |
каза руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="1 |
о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, па уздахну као од |
p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, почишћена и намешт |
буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата |
е, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мо |
жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље.{S} |
и и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен белим као сн |
аквих судова, спреми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све ле |
пљуска, а траје данима, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од б |
То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа |
ахну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и |
!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце тр |
он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз |
омешан са сточним изметом.{S} Наједаред сокак се прегради густим, непровидним, огромним облаком |
опор говеда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина трепери према сунцу и прелива се од пепе |
ресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеј |
збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у |
та...</p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо школско двориште, обузе је н |
аздуха.{S} Одједном, из другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвен |
и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према |
д пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред уш |
од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потесу...</p> <p>Одједном, на улици, код п |
давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено ок |
о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далеко од школских в |
припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном палицом...{S} Одјед |
<p>И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом.{S |
вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко гони...</p> <p>Мр |
ло приближаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се |
ислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно ломи |
јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{ |
своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стој |
јој се пружило село.{S} Набраше зрелих, сочних, набреклих од једрине шљива, па се испеше на хум |
ђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
тако, загњурио главу међу руке, као да спава...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1899 |
рже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи са столице, на |
дух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован...{ |
нила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа није осећала, око ње |
неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опростите, заборавите све ш |
рата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спавања? ослови је мати, видећи је необучену.</p> <p>— |
лу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање...</p> <pb n="98" /> <p>Изјутра се пробуди с ја |
..{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прстима...{S} Соба није закључ |
собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... рече пролазећи покрај ње, |
вит.{S} Љубица није могла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали |
а слушати!«...{S} Али сад осети како му спада велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, које |
беше притисло као тешки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слободан, срећан; нема |
ад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном осети на |
{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатн |
>Љубица плану и намршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка |
соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му |
покојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарати, као да је у неком по |
ложење, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и о |
<p>Гојко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што сад би |
, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У осталом <pb n="190" /> сад јој |
их прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; |
вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђ |
дборник.{S} Чудим се како ћемо и толико спечалити.</p> <p>Отпоче се право вашарско погађање, на |
ије ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате... списак потребних ства... ствари да саставим, замуца изн |
гледају са кметом учионице и да саставе списак свију потребних ствари, које се морају одмах наб |
сеца не примате плату?{S} Потписали сте списак само за оно мало дана у августу и за септембар.< |
н у себи, сагињући се да потпише платни списак.</p> <p>Узевши новац, он се полако упути оним не |
дошао с кметом да му помогне саставити списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари |
е се, у моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што је најб |
овај... нисам ни долазила да потписујем спискове, али сам узимала на признанице.{S} Ту су оне, |
ољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка угледа отворену кутију |
очне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши језик и он дос |
че цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима из рачуна, али њему не покварише одл |
аплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшн |
скривајући подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта да ра |
{S} Она са чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело |
се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они испод крушке поскакаше и |
не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с |
уту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножутих страшљивих очију, које рет |
ок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити |
но очекивану!...{S} Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њег |
ине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочити звук, који се носи |
и за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео |
итав час...</p> <p>Одједном на прозору, споља, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогачен |
смишљаше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познад |
цу, или дављеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветар |
тупо како му друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш о |
да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?. |
ену кладу на самој обали, па, готово не споразумевајући се, поседаше на њу.{S} Пролети слепи ми |
у, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па весел |
зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чудећи |
, али он полако, пипајући око плотова и спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{ |
а травом; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар п |
укњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматр |
, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се приближава, а ваздух пос |
та ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! зап |
одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати велико |
очекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, |
их дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја |
стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до орлови |
.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да ост |
оси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе |
биљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, <pb n=" |
/p> <p>— И ја ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Ка |
и неуморно, прикупљајући разне податке, спремајући се да спроведе кривца суду.</p> <p>Депозитар |
мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Б |
ем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p> |
ничан, пола учтив израз.</p> <p>Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешав |
бица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S} Понови јој све лекареве наредбе |
што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} И |
се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа за |
к посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разговор, идући по соби и трљајући чело.</p |
в црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица |
а подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем об |
. мртав!... мртав!...{S} И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... н |
ми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А премештаја нема?</p |
и њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p>Љубица с |
е имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте |
шта буде«...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити |
вако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!.. |
ега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета |
рену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необ |
да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе излазит |
се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође излас |
суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на |
осле...</p> <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ја |
тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и ле |
о и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, прикачила часовник на груди, пошто га је п |
свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови госпо |
} Чекаће их, вели, његова жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљен |
учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати.</p> <p>— |
а да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} |
ну гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Бого |
му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном седе уз |
них уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он плану гневом и узвикну: </p> |
тра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, |
ј сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Како! |
е то, братићу мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог. |
е боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора |
а ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто се он |
ице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n="12" /> за отварање првог |
ењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким г |
ла.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен инат, надајући |
пљајући разне податке, спремајући се да спроведе кривца суду.</p> <p>Депозитар одмах запита Љуб |
е руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких кукова. </p> <p>И Љубица |
би око поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се ра |
ако стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је болов |
ми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> <p>»И овде о |
и уздишући тешко.{S} Некакво велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, к |
ају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му обријан |
а седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... туп |
робном светлошћу његови зраци... оно се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео свет у |
лом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва |
дљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, |
пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Сто |
отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«...{S} И тог тренутк |
асништва.</p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи ч |
двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгледати пред овим искрен |
застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгледат |
долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судници тако често, па улази с коњем п |
, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судницом.</p |
к! обрте се потом Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p |
посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,..{S} Три разре |
и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио св |
ТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1899.</p> </div> </front> <body> <pb n="1 |
едајући и мислећи...{S} Прелети по неки сребрнаст облачак, пронесе се тихо, нечујно, преко недо |
а потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнаста уска-речица...</p> <pb n="25" /> <p>А тамо д |
есец изгрејао, па трепери својом нежном сребрнастом светлошћу.{S} Зрикавци отпочели свој посао, |
, која јој обузела душу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично зв |
сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... готово!...{S} Као да никад није ничега ни |
јући на неким местима страховито.{S} На средини цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела и з |
на га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен белим као снег застирачем |
е танке, уздигнуте и оштро превијене на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, |
кићевом кукурузу... под оном крушком на средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из сел |
се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији, |
азује нешто једном дечку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи пе |
чи четири пута.{S} Иде унаоколо, укршта средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у же |
итила преко прошћа.{S} Од невоље удариш средином, па посред блата...</p> <p>Кад изиђе Љубица из |
а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, усуканим цр |
ећи и корачи напред...{S} Изиђе пред њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, |
етати и заустављати се на разним другим средствима освете.{S} Све беше испитано, у мислима пров |
би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности |
два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} Комисија!{S} Дајте овамо |
других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на |
својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије.{S} Видевши з |
ица, на позив новог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступил |
инити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари преко Јасеновца, па |
већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељица, вел |
Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он |
о те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S |
екакве жалбе на пређашњега писара овога среза, господина Перу... и председник опет запе, као да |
ем месеца, јер је почео с другога краја среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, |
наместили?...{S} Пера Илић, писар овог среза и платодавац учитељски...{S} Хм.. да... чујемо ми |
, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Изиђоше обојица, |
од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депешом...{S} Сви у |
орили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепастише. |
с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа како јој нешто ја |
себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и свима показује некакву гривну, шта ли... што је |
ике учитељице удате, управо све у целом срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И |
ла је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, бра |
="127" /> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред |
зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S |
са учитељима, то су му једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужн |
Отпуштен Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и умо |
ељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} |
ови Учитељског Удружења беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да и |
иближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе срески писар у новој полицијској униформи, која тек беш |
ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место.</p> <p>Оба учитеља зинуше од чуда, пребле |
учен, избегаваше сваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S |
бачени на милост овим безјацима!...{S} Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глад |
рчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, ин |
вога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!...{S} Нисте л |
куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то св |
свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и к |
ећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се свакога часа |
бе кад имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи |
и млади птичићи и раширити крила домаћа срећа!...</p> <p>Почетком јуна настаде велика журба у ш |
у новом учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се љуба |
м гнезду не поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и т |
е да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!...</p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је |
де, нестаде га, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, нема досадањих мука, све од |
аве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весе |
S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... готово!...{S} Као |
будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми је теш |
убога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њ |
{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те оти |
и кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« |
ву ћу те окитити златом и брилијантима, среће ми!{S} Хоћеш?...</p> <pb n="78" /> <p>И Љубица ос |
вот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о мо |
а сруши ову, муком озидану зграду своје среће!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубављу исп |
а Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: приљубити се та |
рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давно сру |
јој притрча весело, са изразом необичне среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју |
ве преживео...{S} Скућио, окусио домаће среће, раскућио...{S} Као на електрици!...</p> <p>— Как |
о о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пре |
и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас!...</p> <p>Она с |
буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдало, живот је већ био пос |
м брзином. »Отпуштен... премештен (камо среће!)... кажњен платом... ко зна!...{S} Али шта ће он |
соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауст |
а света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајде |
деала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом нава |
етају младости да <pb n="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Не |
{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко главе последње догађаје, |
вено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </ |
још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући уз гре |
ко би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, |
нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажен |
Та ја сам млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике |
води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!...{S} Невидљива вила оплела је мрежу од самих љ |
цу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!...{S} Невидљива вила оплела је мре |
о било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те |
српска Мораво!...{S} Па оне безазлене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно задовољство, које |
утином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се топила само од једнога погледа, |
даље црна прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни животе!...</p> <p>Устала је рано после свадбене |
еби помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} |
вих неколико недеља осећаше сав блажен, срећнији од цела света...{S} Ну, одједном он стаде опаж |
брату... <pb n="133" /> јесу ли они сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да ст |
оложио практични испит, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше д |
школу...{S} Колико се само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и |
p> <p>Мајка, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливши как |
сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећно детињство, красна младости, нећете се никад врат |
вечно, бескрајно страдање, без иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се |
утати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињства...{S} Ћутати, ћутати, ћ |
Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и |
жена кад се руковала са њим, осећала се срећном, много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца |
овала са њим, осећала се срећном, много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети ти |
сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, које растера псе и при |
и жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се раније уклони у страну, те се не поно |
исли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори |
о неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазећи све |
њу, узнемирен, зачуђен овом изненадном срећом, и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, н |
ошаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом и младошћу...</p> <pb n="150" /> </div> <div typ |
адну зебњу и ствара у души расположење, срећу...</p> <pb n="90" /> </div> <div type="chapter" x |
сам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!...{S} Свеје |
о оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешком муком стечену, давно очекивану!...{S} Та |
коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту |
је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуда.{S} Тек само |
у на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице удате, управо све у целом |
{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb n="187" /> <p>Кад се Влајко уми и оп |
њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што и |
амет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај голи К |
з све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах |
ка;..{S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ш |
сито и величанствено носити преко равна српска поља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он |
ло својим зрацима...{S} О, дивна, шумна српска Мораво!...{S} Па оне безазлене, срећне дечје игр |
доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се |
ик П. Ранковић</p> <p>(НАГРАДИЛА МАТИЦА СРПСКА СА 100 ФОР.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У |
аше, важни државни изрази:{S} Краљевско-српска;..{S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како |
оре на врху великим словима: »Краљевско-српска основна школа орловичка.{S} Бр.{S} 34.« Баш звон |
таман колико је требало.{S} Такав му је српски језик у свима разредима.{S} А неки предмет, као |
се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижд |
/p> <p>Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишч |
м осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће!...{S} Зар |
те, задовољства.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; плетар, у ко |
ладица, јамачно првешка, мало нежнијега срца, рикну протегнуто, па продужи пут за друштвом...{S |
ом...{S} Олакшала је чежњу материнскога срца...</p> <p>И опет мисли, и опет пролазници, и тако |
јте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца свога... </p> <p>— Чекајте!... прекиде је Гојко од |
</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад |
а љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши |
струје, које потицаху отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, диг |
у реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је д |
и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно мест |
гледа, који Љубицу свакад пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном |
е био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе |
осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше как |
оцрвене.{S} Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то |
Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћ |
S} Коса јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, не куца нимало...{S} И она се с |
о леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за |
де душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Ка |
{S} Дрхташе као у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати |
рктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако |
нутка страшније од свега на свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би |
а, којима се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње |
сећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа н |
речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног стр |
S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдн |
е знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, г |
има од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Ш |
почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зн |
небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту само пуста празнин |
отпуштена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки маглов |
зујући јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом кором.{S} Налактила се тако |
вим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зл |
и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И |
и, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све б |
још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја |
е, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, је |
стукну... некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири. |
вом, одговори она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као |
ешким, грозничавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осе |
срећном, много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе |
таде онога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поре |
тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љ |
не страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се сам |
у, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S |
но, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, н |
и чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још |
S} Неке страшне речи уједају је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обоји |
ожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега |
алишане довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Нап |
могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати ономе, који је тако |
пренеражен ћато.{S} Јадно његово рањено срце!...{S} На првом љубавном кораку мораде наићи на ов |
њихов благотворан: залеђено, окамењено срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајч |
{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце?...{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S |
!...{S} Не може, мајко, зарасти исечено срце... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам по |
а једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одг |
прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и п |
и, супротне овима.</p> <pb n="75" /> <p>Срце јој опет поче зепсти, као оно после прве походе пи |
важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији дани. </p> <p>Гојко |
а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако |
клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени камен, који је јо |
ди новом нараштају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом! |
у је некаква оштра, убиствена струја по срцу, и она се поведе...{S} Не, не... треба стајати, тр |
н сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> <milestone u |
кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> <p>— П |
досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљућим чемером, најстраснијом жудњом за осветом. |
им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с кој |
ли он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p> <pb n="137" /> </div> <div type="chapte |
S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, оне су га веом |
едан тренут стаде га полагано обузимати срџба... </p> <p>— Каквој њиви?!... узвикну он зачуђено |
детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и |
и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратног, |
с, па плану својом одважном, плаховитом срџбом.</p> <p>— Ха, пијанице једна, ти ли си то?{S} Ма |
ло...{S} Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они испод кр |
ага... глава јој клону на једно окопано стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пер |
ма попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине, п |
еда неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича |
стола деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојан |
таницу, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска, |
рата мало одшкринута...</p> <p>Чича се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговор |
необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташе, п |
с...</p> <p>Одједном на прозору, споља, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогаченим очим |
испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу, кажем ја!...{ |
сар, дркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, ал |
подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени |
нешто Стојану, који дође пред њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну по једну.{S |
амо, па као и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту.</p> <p>— Овде, одговори |
у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково причање.{S} К |
ему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо |
ик не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, п |
а рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет извијати слатко и речито.{S} Грехота је да о |
га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати лице од ње.</p> <p>— Како |
неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, н |
за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Је |
грудима. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу п |
{S} И Гојко, као са неким предосећајем, стаде се нервозно окретати око себе, као квочка кад осе |
н ветар, помешан са влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну глав |
.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати.{S} Није ни излазило међу |
отребе.</p> <p>— Сиротиња смо, госпођо, стаде кмет увијати полуиронично, смејући се у себи и чу |
замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочите манире, за које држаше да |
према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши |
До вас... мало послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рука |
не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из |
Она скакуташе весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану п |
аше <pb n="132" /> много мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> <p>— Имам |
јком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршт |
лим опростите...{S} Ја, знате, ’нако... стаде муцати пренеражен ћато.{S} Јадно његово рањено ср |
преко године, тако настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не почеше страда |
<pb n="76" /> <p>Љубицом овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога |
неке хладноће, која је одједном обузе; стаде се окретати немирно, а образи јој час бледе, час |
ласти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не знајући ни сам шта г |
ео, него онако...</p> <p>— А детињство? стаде га запиткивати заинтересована Љубица. — Ваљда сте |
> <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је нерадницима и онима к |
а ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове |
ане.{S} Једна соба беше осветљена...{S} Стаде разгледати прозоре... свуд навучене завесе, али о |
} Одједном скочи и изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жут |
звикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађаје...{S} Он могаше схватити одма |
сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим другим разредом, јер то су само |
брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудил |
школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој |
Београда, код које се хранила.{S} Глава стаде прелетати по соби, прилазећи јој понекад тако бли |
ој нешто доказивати, чему се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку велику мар |
... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како је текл |
рчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са бо |
амен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тихо лелујати, као последња слабачка жртва самртн |
е сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним плановима, кој |
} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај |
је се...{S} И снага је издаде...{S} Она стаде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школ |
н: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за как |
ош више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху |
израде.{S} Она га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини |
Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хладноће.{S} |
суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се |
а, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за |
и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде празна соба звонити од њенога веселог, јасног сме |
моран, готово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело |
ази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како би јој проговорио коју реч.{S} Прво |
е до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, црн |
ађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као ш |
пођица за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити нове пријатеље јелом и пићем.</p> <pb n="6 |
им, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ређах |
</p> <p>Љубица уздахну, обори главу, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, |
е обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајући себи косе и плачући.{S} |
изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велик |
ебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујући се најсјај |
товима то сад регулисати.</p> <p>Љубица стаде рачунати, па онда извади из стола чисту хартију.< |
леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица настави:</ |
<p>Али јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку |
као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само з |
пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове |
е снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе њег |
стаде прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши ка |
о...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће |
сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака |
»Овако... незгодно: сами обоје!« После стаде да мисли о школском одбору и осети да га обузима |
врте, ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила за времена |
срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гуши |
риште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> марамом и дувати уснама, ка |
се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себе.{S} Председник прекиде |
аше по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је водио само циљ |
е иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’натема |
нећеш се никад истесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се |
брази час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде по |
е сети онога страшног...{S} Коса јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, не куц |
овај занимљиви рад.</p> <p>Одједном се стаде разбијати магла, која се беше ухватила око Љубице |
не, па одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну д |
е!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у двориште.{ |
им шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече |
о шарено и необично лепо...{S} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али |
у интимнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихова дру |
према њему...{S} Следи се од страха, и стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њихо |
сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</p> <pb n="71" /> <p>И Љубица одм |
вољство.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</p> </div> <div type="chap |
тле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш |
суство, он се опет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим в |
гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, као да никога другог у |
.{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча, онак |
ко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе |
</p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отвори |
дија!...</p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно поглед |
ца гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојк |
изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, јед |
о наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по т |
{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и |
Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и |
тишину, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, |
дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јест они су...{S} По сто |
</p> <p>Гојко прими хартију, разви је и стаде читати.{S} Одједном пребледе сав, руке му се затр |
чиће; један се измаче испод њене руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се намршти |
познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{ |
све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не |
> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде |
Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујући неку нову и |
рском разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега.</p> <pb n="131" /> <p>— Био... јест, б |
апта му неколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем прободен, Гојко |
мо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школи корачати и кршит |
жај.</p> <p>Одједном Гојко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </p> <pb n="180 |
о сумњиво <pb n="170" /> махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једнога час другога |
!...{S} Ни свеће немаш... одговори он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста |
са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он |
а од своје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати неку песмицу.</p> <p>Пред школом се зач |
S} Припи се <pb n="171" /> уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који се топио |
ку на столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и наст |
урно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао господин управитељ да му |
какав ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита г |
т мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да |
весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку ра |
зад победи женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изј |
лази облачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога расположења.</p> <p>— С |
умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у шк |
огледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном не |
в, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето, |
аче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати крушкову грану, нема ли још која зрела |
о.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</ |
и нејасно Гојково причање.{S} Кад овај стаде причати о јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се |
икнута на тај посао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том почетном послу.{S} Говорио је тако |
и попадаше на оближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, |
а око Љубице, и она, с највећим чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај |
кне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поц |
евета, па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити...{S} Тресла га је права грозница и с |
е покрете се, као мртвац...{S} Одједном стаде гледати свесније...{S} Погледа по соби, као да се |
а и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, |
ло ради чега то чини.{S} И сад одједном стаде јој наликовати овај тренутак на један часак из ње |
, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше по |
ик уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једног родитеља унутра.{S} Уђ |
Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одједном осети како се пењу |
се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде оп |
етину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и |
ији од цела света...{S} Ну, одједном он стаде опажати како се Љубица све више мења према њему.. |
нија десетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћу |
таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За с |
и га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S |
S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и |
а.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се |
урнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично, она не разумеваше шта се то са |
цело му тело задркта, нарочиту слабост стаде осећати у коленима, у ногама, које дрктаху необич |
се промени лице, али кроз један тренут стаде га полагано обузимати срџба... </p> <p>— Каквој њ |
ње.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »опорочавање |
се једва креће.{S} На последњем камену стаде и погледа пред собом тупо, несвесно, као што глед |
ата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> |
женино цвркутање развесели га.{S} Одмах стаде сипати чорбу, одговарајући жени:</p> <p>— Знам ја |
парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!. |
S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одм |
х многа познанства, која су ми ласкала, стадох се проводити весело...{S} И чим ступих на испит, |
а из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једно на друг |
елу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необичну изгледу његову.< |
ене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, |
ет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из безазлена детињства.</p> |
свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадо |
се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше мисли прелетати и заустављати се на разним друг |
здравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на |
ху некакве необичне слике.{S} Најпре се стадоше мотати некакви црни котурови, које она лено рас |
есној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратницама.{S} Стојан истрча да о |
беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у дужину, стварајући све веће, разнов |
S} Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вратницама.{S} Она провири н |
а лепо...{S} Не знам!...</p> <p>Сад јој стадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху јаче и |
м зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...</p> <p>Беше то збиља |
{S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо |
скочи и утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше излазити уморна деца, протежући се целом снагом |
, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресати некакве топле, пријатне струје, које |
је однесен или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се нам |
е, исплакаше се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледајући тужно за по |
разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањима из школскога рад |
Стојан утрча; лице му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, к |
, и она се поведе...{S} Не, не... треба стајати, треба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло |
сао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...{S} Старц |
евницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и одговараху на јектенија десетина одраслијих ђ |
реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.</p> <p>— |
ајном вечношћу...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, очи и |
са црним широким пругама озго на ниже, стајаше он посматрајући село, које се, окићено воћњацим |
ене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле потпис: »Управ |
а прескочи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вратима учионице дркћући, сва пренеражена.{S |
пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p>Љубица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S} |
в улог од почетка године.</p> <p>Љубица стајаше уз њих, погледајући у страну, и опет јој не изм |
крећући поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њ |
о усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким од трешања.{S} Р |
отвори, погледајући узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, <pb n="108" /> гледајући тупо |
то заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изненадном срећо |
а је, рођаче? запита Веља пандура, који стајаше пред степеницама, држећи коња за узду.</p> <p>— |
осмехом на устима.</p> <p>Стојан, који стајаше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као |
, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам... |
итељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше великим, јасним, лепим словима, написано со.{S} |
еде у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен белим као снег застирачем; на њем |
из гимназије...{S} У његовој кондујити стајаше да је свршио основну школу; и он сам вазда се и |
S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважавају!...{S} За |
е, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи уза |
шкога умора и горкога страдања...{S} Он стајаше, не могући ни речи прозборити.{S} Само му унезв |
па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући ру |
га и онога света...</p> <p>Љубица, како стајаше испод Гојкових ногу, одједном опази да му се оч |
е не понови ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост и |
ав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаше тако непомичан, преврташе хартију, па је одједн |
око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света, не в |
шком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених очију о |
о ни очекивати.{S} Међу њима непрестано стајаше некакво страшило, које их раздвајаше и не допуш |
задовољством узе он један лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе ор |
но и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним |
се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као да је мртва...</p> |
покрета, без икаква знака живота...{S} Стакло!... мртав!... мртав!...{S} И она се таман спрема |
очима...{S} Припи се <pb n="171" /> уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који |
уги... и очи се сасвим променише, право стакло!...{S} Свршено је!...</p> <p>Кад опремише и наме |
Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, без пок |
дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По |
нове, многобројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза, |
кошчато, због чега не силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи |
ена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положио практични испит, па гледам ко је срећни |
нути...{S} Образи се окаменили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од |
неку нервозну бојазан што се ремети ова стална тишина, на коју се човек навикао.</p> <p>На врат |
зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим жи |
ила је утехе; у послу је угушивала онај стални страх од некакве несреће, који је обузе ових дан |
е миран човек; ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.</p> |
Љубица од истине наљути.{S} Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар д |
/p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на лицу, ал |
аде одвајати од главе, срце се следило, стало, не куца нимало...{S} И она се сва окаменила...{S |
ашније од свега на свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад |
римао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, |
шту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одре |
ао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћ |
учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S |
простран ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, позд |
ним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, ве |
он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом с |
ница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Ноге му |
/> <p>Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећ |
е.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одош |
ље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да пре |
е бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, д |
о плотова и спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, |
ју учитељици квартирину, пошто она нема стана у школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и |
одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нема стана у школској згради« понављаше он детиње речи, кора |
колностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb n="8" /> у једном с |
јко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, немојте...{S} Близу је |
д некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније |
е од хладноће.{S} Стојан му са прага од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се не |
уга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што је чула своје сељанк |
} Често заборави ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не се |
даје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро из |
е криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте и |
уни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд д |
да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам |
оје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још |
езиме детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозо |
у ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо |
: »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, што не знате ни за један ч |
болним осмехом, па му довикну:</p> <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам вам још непрестано т |
и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву истину, прочи |
ка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лукаво погледа на нове кол |
..</p> <p>Путом, што води од железничке станице к општини орловичкој, креће се тромо и уморно ј |
Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничкој станици, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још |
м другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Ка |
а.{S} Веља доби премештај на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах |
ле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају <pb n="207" /> отуд страшно, бесве |
јест, револвер...{S} Мати... отац...{S} Станка... моја младост!«...</p> <p>Али у место револвер |
слио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој |
подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S |
ого пријатније било, кад би и учитељица становала у школи. »Овако... незгодно: сами обоје!« Пос |
тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколико густих жбунића.{S} |
пушкастог ђака Учитељске Школе, који је становао у истој кући и редовно је пратио у школу до аб |
јку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb n="8" /> у једном собичку, што је подигну |
пу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручк |
ше учитељица у себи, враћајући се своме стану.{S} Разочарана је у свима својим претпоставкама и |
атим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у |
:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом стану?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад није б |
рачајући к своме самохраном и невеселом стану.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18993_ |
предвиђа никаква изласка из овога целог стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње време, |
радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ломећи велика парчета |
ета — жена, јер она не познаваше њихово стање ни намере.{S} Она им одговори пријатељски:</p> <p |
и, које немају никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S} Све се испретур |
ше све више, и она се опет приближаваше стању, које личи на врућицу...{S} Поглед јој нејасан, у |
аше потпуно — како он мишљаше — његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих мо |
, неизмерну сласт у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је с |
и.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно см |
што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљ |
што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшн |
сазнавајући своју кривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица од |
родбину, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујни као шипарица о |
, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу, чека ка |
себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се као какав ок |
вако изненадних посета.</p> <p>— Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси виш |
вет у једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} В |
од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околн |
Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да |
олове, сакривајући их једно од другога, старајући се обоје да се покажу што веселији.{S} Разгов |
сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајући се да не поремети ову тишину, која владаше у |
стресе и навуче покривач на главу...{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</ |
децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни |
же главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испр |
едног родитеља унутра.{S} Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију, уведе једног |
отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли <pb n="110" /> из школе, он му нареди да |
"16" /> <p>— Помаже ви Бог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши се обема рукама на д |
е, ђаволастије...{S} И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у стр |
м натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају |
S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа |
јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога |
ше унутра довољно светлости.{S} Скамије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се иск |
у се отегле по тавану и преврташе своје старе, непретурене, мисли...</p> <p>»Да ли је толико ла |
S} Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љ |
ком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о владању државних службени |
кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да ј |
<p>У орловичкој школи све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљиво... наста |
...{S} Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно ст |
лу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добр |
ала.</p> <p>Мати јој, Смиљка, изгледаше старија од оца јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ |
ј девојачких лица; то су јој другарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презр |
ко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има по неко |
шати; није вајде.{S} Сваки има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него није то.{ |
дједном осети над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон |
ов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S |
другови се упознаше.{S} Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична изг |
азговор; поред прозора промакне по неки старији ђак.{S} Људи почеше долазити.</p> <p>После пола |
м разврат и неваљалство из школе, а што старији помажу неваљалцима — њихов је грех...</p> <p>Из |
није стекла ону необичну вештину многих старијих учитеља, да целе године туку децу душмански, а |
<p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим друговима провести који часак за трпезом, узвикн |
рат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под њима само |
то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спрем |
ену пољу, гледајући тужно за погрбљеном старицом, која се, ослањајући се на дугачак штап, удаља |
И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи, спал |
кога ти ђавола зна!...</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гле |
устите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Н |
ћа у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{ |
ала са Гојком, пред истим свештеником и старојком заверише се нови супрузи на верност.{S} Само |
ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одборник.{S} Он је то запео да |
на све четири стране.</p> <p>— Шта ћу, старост је, братићу!...{S} Не може се више као некад, д |
илна; она лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се |
а ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест дин |
кну Гојко разрогачених очију, стегнувши старца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице |
/p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се |
вези са давном, далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и |
е мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери, не треба |
с, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица за тебе м |
иштаваше општи утисак примамљивости.{S} Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила ње |
е са наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше неприродно накривљен у страну.</p> <p>Путник |
, па одједном обави своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати |
спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и више, одговори он и нас |
ђака.{S} Неће моћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и више, одговори он и насмеја се.</p> <p> |
</p> <p>— Ја, знате... списак потребних ства... ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен |
а, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав, заборављајући |
на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито |
ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас |
то вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о друг |
ти, али то <hi>сад</hi> није тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једнако провирује из |
меши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пр |
есела цела кућа!...{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој |
и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштво...{S} А о |
о што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време |
егову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдибуба једна!...{S} Он се нашао да с |
шним разговором, па тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало |
{S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— |
што понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама |
су те хтели чути... страдао си за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћем |
ветом...{S} Од предане и заљубљене жене ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужа |
све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу...</p> <pb n="90" /> < |
е раздраженој женској уобразиљи, па јој ствара тако јасну представу, као да она све то очима гл |
ану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb n="168" /> ново, необично осећање, н |
се котурови стадоше растезати у дужину, стварајући све веће, разноврсне слике.{S} Одједном се н |
ражи идеали...{S} Све, што је тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије душу младу напаја |
ју!{S} А ја... са овако живом природом, стварам војнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све он |
— Ја, знате... списак потребних ства... ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.{ |
<p>— Па знаш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се |
што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом |
исару, избегавајући <pb n="99" /> многе ствари а понешто измишљајући, — како то већ умеју вешто |
да овај не само паметно мисли, но многе ствари унапред предвиђа.</p> <p>— О, безнадежни јуноша, |
мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Истина јест, прихвати Веља живо.{S} И |
S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим после подне, кад се не в |
е да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је ж |
се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има дело |
S} Најпре се посвршаваше неке дружинске ствари, па после један учитељ поче држати предавање.{S} |
е згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то |
уверавајући како су то необично јевтине ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p |
ље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски капут.</p> <p>— Нека... одговори о |
о лакомислена, да је могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} |
ека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човечји живот, не сметају младост |
е општине дало се на посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак пр |
ек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</ |
а столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера |
чим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S} О |
лава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S |
лајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио |
а Стојан, школски послужитељ, скидајући ствари с кола, објашњаваше нешто учитељу:</p> <p>Немој |
ставити списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. — Код ње |
што мала деца распитују за непознате им ствари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу дов |
а сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали су узети другу, засебну кућу, подаље од |
у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у писмима извештавала о |
да, о неким суседима... и ваздан других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако остави |
ставити на понављање и утврђивање тежих ствари, које се лако забораве, нарочито рачуна...{S} Ов |
се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, школски послужите |
ице и да саставе списак свију потребних ствари, које се морају одмах набавити.</p> </div> <div |
и.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p> |
ада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{S} Учитељица застаде у недоумици: ваљало је п |
утник распита дечка још о многим другим стварима, које су га интересовале; тако сазнаде да је н |
аместила! рече јој сестра, гледајући по стварима и намештају, распоређеном по соби.</p> <p>— Ха |
а оном његовом пипавом мирноћом може да створи овакав живот... гле како се живо и весело разгов |
далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пређа |
не, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љуби |
или од нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он <pb |
вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и д |
е овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Гојкову р |
иткивати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, са децо |
ст.</p> <p>— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то играли?</p> <p>— Крпигуза, одговори један сме |
лепотица!..</p> <pb n="176" /> <p>— Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси |
— Зашто нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.</p> <p>— Израђ |
е му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори |
p> <p>— Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би |
ече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му н |
ужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањем, ка |
страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у с |
је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену плату од државе...{S} Још д |
лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда |
верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца свога... </p> <p>— Чекај |
авите ме... заборавите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа д |
же и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љубица |
астави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо гимназију зајед |
стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост?{S} Видим |
мо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљиво, |
онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</p> <pb n="166" /> <p>Љубица задржа госте на |
-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека |
посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — капетан затеже ов |
и месеца не примате плату?{S} Потписали сте списак само за оно мало дана у августу и за септемб |
адвирио се на прозор...</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад н |
није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много... опростите на замерци... рече му Аксо своји |
ајко, и насмеја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно жалили?... настави Љубица запиткивати, тако |
јући лагано руке једну о другу. — Много сте погрешили, понови он, што сте веронауку оставили за |
p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и |
уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта тражите?...</p> <p>— Учитељ орловички... |
и промрмља:</p> <pb n="5" /> <p>— Како сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече |
ости.</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и |
p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, јер не би |
важна практика...</p> <p>— Јест, добро сте рекли.{S} Практика, света практика!{S} Нисам ја уза |
гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да |
ше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите |
. — Много сте погрешили, понови он, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било |
вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност, |
а везеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему с |
Зашто нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко поцрв |
одни...{S} Испричајте све лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је и |
/p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте разумели. |
ом у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p>— Љутила сам се много.{S} Нисам још. |
какав је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо?...{S} Преда |
з његових руку, којима је беше обавио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да |
и да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опаж |
ла је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p |
а.{S} Само не могаше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гл |
еда и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} О |
рогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S |
а му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као д |
ро?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнувши старца за раме, гледајући зажареним очима у њ |
х...{S} Шта је то?... промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, глед |
их очију...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав |
!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се |
у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје... |
S} Доктор га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова страха...{S} Како би било да. |
га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!. |
је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за в |
, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки |
асом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични израз |
ад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже.</p> <p> |
шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} |
ли у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног страха.{S} Шта је то |
Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S |
144" /> <p>Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нек |
уком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако б |
е трже и устукну... некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опе |
њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и мука причи |
...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако им прође чита |
не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене |
<pb n="97" /> <p>— Куда ћемо? пита она, стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволаст |
о до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу...{S} Па после оно заносно играње у |
и, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дво |
е две тешке руке на рамена, које почеше стезати...{S} Ватра јој плану из груди; струје многобро |
само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и другарице и стала се |
традати детињи чуперци.{S} Она још није стекла ону необичну вештину многих старијих учитеља, да |
ј добротвор...{S} Обукох се, оденух се, стекох многа познанства, која су ми ласкала, стадох се |
ко се трже; пробуди га некакво необично стењање.{S} Протрља очи, послуша... јест, то је она.{S} |
, сва пренеражена.{S} Стојан се дизаше, стењући:</p> <pb n="105" /> <p>— Еј, братићу јадни... о |
оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко зас |
ђе необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, |
запита Веља пандура, који стајаше пред степеницама, држећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко |
о испод покривача испаде и прескочи све степенице иа вратима, па као муња одјури суседовој кући |
е тачно у подне.{S} Силазећи низ камене степенице, она се тако повођаше у страну као да ће сад |
то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и малодушним узвиком: ех!...</p> <p>»И ник |
увати...{S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљад |
ио у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мени је о |
окушао помутити јој срећу, тешком муком стечену, давно очекивану!...{S} Та она је цео живот спо |
признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... или не знам шта.{S} |
у, јер то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се |
о је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, смеши |
оћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не воли |
надише!...</p> <p>После дуга путовања, стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те они и не одмори |
она крива.</p> <pb n="179" /> <p>Једва стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стоја |
сли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се н |
ћи.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратног, које гр |
разом необичне среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју кривицу.{S} У овакву стањ |
и звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{ |
е, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бур |
ком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну леву руку само преноси пр |
да је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љ |
не; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Богосава, који таман хтеде у |
, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са јед |
ће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Го |
навале мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрч |
ше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије.{S} В |
знаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb n="17 |
ном кором.{S} Налактила се тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмис |
је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Бу |
} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазна |
по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево т |
са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ врем |
еоском постељом — шареницама и губером; сто, једна плетена столица, ковчег са рубинама, на проз |
очи, кад му тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам |
.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> |
и поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учитељице, |
тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране.</p> <p>— Шт |
дом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал |
хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну високу к |
убока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он с |
>Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спа |
еселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију |
леденом кором.{S} Налактила се тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па гледа б |
викну она весело, намештајући чинију на сто.</p> <pb n="192" /> <p>Проскитао си се много, па и |
ри капак, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одједном, |
угу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен белим као снег застирачем; на њему послуж |
читељице.</p> <p>— Зашто нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмет |
играју му котурови пред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, се |
врелом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам |
Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, |
нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељ |
лижи па подупре леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ходи код бате...</p> <p>Љубица познаде ћатин |
помисли он, идући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — |
ма, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после б |
ј кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на седло, |
а рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се раније уклони у страну, те се не понови онома |
учионице.{S} Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загу |
и стадоше пред школским вратницама.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне го |
а учионице дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан се дизаше, стењући:</p> <pb n="105" /> <p>— Еј, |
па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си |
вуче сточић ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> |
ћи.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се исправи и по |
дворишту, стресајући се од хладноће.{S} Стојан му са прага од стана махну руком.</p> <p>— Виде |
есно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb |
p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужу |
из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их нам |
ар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити |
до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде ви |
етку никако, а летос јесам... често.{S} Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он |
е, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже |
р, тражећи и у овом случају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће |
зреле шљиве и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те госпо |
ом се отворише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. </p> <p>— Ето г |
аја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам |
S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би ре |
иђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим дога |
ђаје...{S} Он могаше схватити одмах, да Стојан однесе собом највећи његов страх, његово право с |
з све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку |
ко својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, школски послужитељ, скидајући ствари с кола, об |
а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, чим <pb n="23" /> учитељица изиђе из школе, доч |
она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред на нес |
рактични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко |
p>...{S}А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око његове постеље, како је лепо разреди |
е, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Ј |
о дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се освр |
одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једног родитеља унутра |
и ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S |
пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} |
<p>После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезович |
исареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци: |
уче су, на пример, чим <pb n="92" /> је Стојан саопштио Гојку новост о часовнику, одлучили да о |
устиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љутито.{S} |
аде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од |
удећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љу |
/p> <p>У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те |
онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ |
м познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то |
а изнеше столице; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се измаче |
амо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Ха |
ме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше нечи |
или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разг |
кај, сад ћу ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у соб |
оли.</p> <p>— Мора, братићу!... настави Стојан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се к |
меха. </p> <p>— Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина.{S} Наша... школска... а то т |
це, која је одједном обузе...{S} А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор |
љно и својски...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су раније |
још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још |
ури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из школе. |
Шта каже? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде хартију.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже |
<p>— Не бригај...{S} Трчи! одговори му Стојан, млатајући рукама уплашено.</p> <p>Гојко ободе к |
рам!</p> <p>— Није требало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њ |
сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је обећала!</p> |
село, где нико не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му помодрело од дуга стајања на зими |
куда снажно, и она се претури...</p> <p>Стојан се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи |
нек се сматра то као свршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стад |
ким значајним осмехом на устима.</p> <p>Стојан, који стајаше више учитељице, исто онако најежен |
оже истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о ра |
собе и стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташ |
о прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} |
ча иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко непрестано преврће уписницу, разг |
отово мени се највише свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко, осмехнувши се малко, али му с |
дно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одговори |
!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она |
} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело |
отрча, онако необучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојк |
Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љубица се смејаше с то |
оде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, бра |
, кад има што пословно, преговара преко Стојана.</p> <p>И Љубица је са своје стране много допри |
чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли <pb n="110" /> из школ |
вуче ваздуха...</p> <p>— Стојане!...{S} Стојане!... у помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега г |
ута, па опет повуче ваздуха...</p> <p>— Стојане!...{S} Стојане!... у помоћ, потрчи!.. врисну Љу |
ави бичеви ишчупани из корена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевш |
асмеја: беше му незгодно поновити израз Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{ |
не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} Извади из стола деловодник, забележи тамо |
аде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стојанов:</p> <p>— Господин казао скоро ће подне...{S} |
у па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде шта одговорити, |
} Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више сте |
S} У вече се договори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толи |
д трчи, нешто распитује, договара се са Стојаном.</p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела се о |
о време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се |
н, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако безбрижн |
ола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писареву... онога, његову жену ти по |
еру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. </p> <pb n="68" /> <p>— Носи.{S} Нека прочита |
.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да ма |
шћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, ст |
м.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изг |
у одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} При |
с руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вич |
.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју же |
у!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љу |
p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а о |
гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет ћутањ |
— А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи ко |
му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који онако испод покривача испаде и прескочи с |
по својим дугим чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који дође пред њега, па, стаде разгледати зрел |
л у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> <p>— Потрчи!...</p> <p>Запљескаше баре од |
зму другог човека, кога младића.</p> <p>Стојану заигра обријана и обрасла кратком чекињавом кос |
а, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му |
ховито.{S} На средини цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од |
мати, са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, |
па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојко |
ретко, гледају човека право, но већином стоје под обореним капцима.{S} Цело лице му имађаше изр |
ј повољном успеху у раду!« мишљаше она, стојећи пред прљавом испрскалом школском таблом, која ј |
аку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрегнутост |
на по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часовник |
р мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, н |
к, мали, као каква играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... извесно је |
едала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа |
во је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живот |
све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени камен, који је још овде у дворишту об |
p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја |
причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за своја недела. |
>Гојко по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гл |
е одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> <p>Она се |
и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији, па показ |
ћи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене |
онично, не скривајући подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајући н |
ом, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном државном контролом и дркће због сво |
да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће м |
у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти очи и поглед |
ма.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} Отвори га |
ледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћ |
њем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста |
устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубиц |
је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући камџијом по својим дугим чи |
а овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном децом.{S} Толико пут |
ратићу, она... учитељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури |
ићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шта гово |
ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекуј |
S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, |
се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону |
едно исто«, помисли она пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања јед |
ден око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Оста |
лушајући одговор Стојанов.{S} Извади из стола деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру на |
убица стаде рачунати, па онда извади из стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за т |
рвом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, просто ништа.</p> <p>— Код мене ни мапе, ни мета |
разговор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода п |
ма наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да |
ареницама и губером; сто, једна плетена столица, ковчег са рубинама, на прозору беле платнене з |
а.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са столица.</p> <pb n="34" /> <p>Гојко се тврдо одлучи да |
пет провири...</p> <p>Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, опијени |
же ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћат |
ерите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица...{S} Нека паклен |
ала дубоким уморним сном...{S} Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући |
оду, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па вид |
која је одједном обузе, па се одвоји од столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! |
виси. </p> <pb n="41" /> <p>Деца изнеше столице; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи наме |
е ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледајући писара онако ист |
...{S} Љубице!...</p> <p>Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.< |
да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} М |
и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, |
се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде |
био...{S} Љубица <pb n="114" /> седи на столици као окамењена, чак јој и глава остала још мало |
олико сељака и мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се го |
тимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, дода |
де у своју собу, намести је да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и превуче шаку |
p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако ради учтивости, али |
о дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га |
.</p> <p>И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> < |
> <pb n="6" /> <p>Учитељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво |
зу, па одједном, као посечена, клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца.. |
где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле с |
ог сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.</p> <p |
оде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи с |
</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и ви |
лике ствари, чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, оча |
редседник одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Ве |
ко се изменила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле жив |
поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким о |
воре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изиђо |
ад остадоше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку |
ђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче |
че она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово |
еким учтивим, финим смешењем прилази он столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да по |
дан прозор.</p> <p>Јест они су...{S} По столу разбацане пилеће оглодане кости, коре и мрве од х |
е од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или наслагани један на други...{S} Ено и чашице |
оходе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Го |
аху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше неприродно накривљен |
... зашто?!... одјекиваше очајно питање стоти пут по празној соби, сливајући се са горким јецањ |
и замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непрестано... и у |
нако</hi> свршити!... понављаше она већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, |
ла таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} |
пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама питања и прекора управи она оцу, говорећи и п |
као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служе и клањају се твојој ле |
још из детињства... запамтио сам добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем |
де у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.{S} По уплашену и необична изгледа лицу |
сад се редовно у писмима извештавала о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила са |
том намести мало своју постељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с |
у кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно по школи, кршећи |
.{S} Осећа се задах прашине, помешан са сточним изметом.{S} Наједаред сокак се прегради густим, |
он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз |
оже учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдањ |
о мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Из |
ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори двори |
мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> она страда!...{S} И она пати!...{S} Па што је долазила овам |
алеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{S} Никога... |
ткуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше мисли прелетати и заустављ |
лепо само као мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Го |
. рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то знам.. |
па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља м |
о страдање...</p> <p>А Љубица је доиста страдала много.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, ду |
ујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца свога... </p> <p>— Чекајте!. |
аву тужно оборио, очи гледају невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила се она суморна ме |
е огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... ниј |
S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није.. |
ада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, |
сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи |
мо гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч. |
ви то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оногај... као два муч |
. ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути... кад з |
ету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикује ја |
оне ударце камџијом, оно понижење и сва страдања...</p> <p>— Господине Гојко, рече писар улазећ |
о сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... |
у задовољству и одмори се од оноликога страдања и патњи, што их претури за годину дана...{S} О |
аву...{S} Страшно!...{S} Поред толикога страдања, <pb n="159" /> још и то... да буде врхунац му |
пређашњи израз тешкога умора и горкога страдања...{S} Он стајаше, не могући ни речи прозборити |
о?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над |
дао!...{S} Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, сиромашне, деце, која су без |
данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, оборили су п |
он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио |
он се осети слободан, срећан; нема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране ј |
бица, поред <pb n="120" /> свију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} Само м |
ако се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...</p> <p> |
ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог ме је |
туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости... ничега, ничега!...{ |
сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања...</p> <p>Љубица се показа на испиту необично |
лавно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p> <p> |
есело стеже ону руку, која му је толико страдања и мука причинила.{S} Само не могаше ништа прог |
знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n="146" /> нимало страдао...{S} И п |
већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све |
као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле.</p> <p>— Јаднице |
о, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете...{S} Вечна |
ти од тога новога расположења.</p> <p>— Страдање... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам |
штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао |
и се одједном свију мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p> <pb n="183" |
нута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наил |
бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брату... <pb n="133" /> јесу ли |
собом највећи његов страх, његово право страдање...{S} Па то се више неће страдати?... запита с |
викиваше јадник гласно. — Боже, оволико страдање!...</p> <p>— Зашто... зашто?!... одјекиваше оч |
еда је оштро, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хладно, |
а, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несв |
крвавих очију...{S} Беспомоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписани на његову лицу... |
на коме су исписане велике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доиста страдала много.{S |
дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S |
и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p |
} И онда настаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједнога срећног дана, без наде, без утех |
мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и... тамо ј |
опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја п |
трпи и да сваки има право причинити му страдање, само ако му то савест допушта...{S} Осећајући |
..{S} Видите, и њега сам откупио својим страдањем!...{S} Пред моје ступање у Учитељску Школу, у |
намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ |
ле дане, налазећи у раду олакшице своме страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постане још |
<p>Љубица плану.{S} У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината.</p> <p>— И |
се управитељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и |
ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја страдања, н |
b n="145" /> то је ништа... али што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита |
!...{S} Никад!...{S} Зар ја нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет |
о страдања, нисам <pb n="146" /> нимало страдао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после овол |
идите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{S} Иначе... иначе н |
5" /> <p>— Еј, братићу јадни... обојица страдасмо!...{S} Ја зле напасти, мајко моја!...</p> <p> |
чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше |
право страдање...{S} Па то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и погледа око себе |
ати на децу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуперци.{S} Она још није стекла ону нео |
жем...{S} За велику добит мора се много страдати... много, много! </p> <p>— То сам ја велика до |
пет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам летос благовао...{S} То се |
ка и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спремаше да легне, кад он |
ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним поглед |
ечено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај човек није |
зора: кад пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ак |
но светлуцају испод меснатих капака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те даје целом |
тлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, заустав |
о крушке...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је по |
дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!... |
ко Стојана.</p> <p>И Љубица је са своје стране много допринела, да се хладноћа међу њима увећа, |
олицијским тоном, па онда, као са своје стране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо н |
е читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и проговорити по неку међу со |
веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љуби |
е, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{S} Једна соба беше осветљена...{S} Стаде разгле |
{S} Ова му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најф |
ко идући к селу претресаху полако добре стране свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечер |
акав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> <p>— |
за сто, који се повијаше на све четири стране.</p> <p>— Шта ћу, старост је, братићу!...{S} Не |
ане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он ско |
о да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а |
изненадних догађаја... оставити све на страну, па живети... живети славно!...</p> <p>И Гојко д |
омишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме ошт |
<p>У току разговора Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— После овога рада биће заједнички ручак |
ана, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је бил |
ли главе, па само махну њима по некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата |
заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојц |
у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том |
печене од ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли и |
а усна малко... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче |
амене степенице, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једв |
е.{S} Срећом, Стојан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случај.{S} Гојко ста |
сте, одговори он намрштено, гледајући у страну.</p> <p>Напред настаде покрет, гости поседаше у |
ст, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну.</p> <p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и на |
p> <p>Љубица му пружи руку, гледајући у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразом необичне с |
<p>Љубица стајаше уз њих, погледајући у страну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, ко |
да у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Ч |
ицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као <pb n="79" /> човек који је гађао зеца, па |
ићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, |
је...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао |
цео му стас беше неприродно накривљен у страну.</p> <p>Путник се још једаред обазре на село, па |
и какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и |
корак.{S} Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачк |
м димњаком <pb n="4" /> издизаше мало у страну од сеоског пута.{S} Одједаред залаја једно псето |
у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову з |
обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориште |
мем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: |
силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица по |
но и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мал |
дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати |
а према овом јаднику, мржња осветничка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха.</p |
м самоодрицањем, како то може само њена страсна и плаховита природа...{S} Она први пут осети у |
Ужасна ли је женска суревњивост!... она страсна, бескрајна, слепа, која не размишља много, но с |
бгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се о |
..{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, девојачком љубављу; љуби безумно, са највећим |
остављаше револвер у њеним рукама...{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом |
а се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх дал |
х, да Стојан однесе собом највећи његов страх, његово право страдање...{S} Па то се више неће с |
вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указ |
терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Ку |
очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко |
ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само |
S} Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не |
баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} |
утехе; у послу је угушивала онај стални страх од некакве несреће, који је обузе ових дана.{S} Б |
, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, а |
сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он |
лечити!...{S} Стеже јој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} |
више стеже од неког нејасног злослутног страха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, |
поравила од болести, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док |
еша... па му се одједном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан дола |
тлости.{S} Не може још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око се |
више мења према њему...{S} Следи се од страха, и стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад |
сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... је |
сврташе око себе унезверено, дркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, сит |
ичају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па с |
Хоћеш?...</p> <p>Богосав, пребледео од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да од |
стаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо погрешили!... прошапта Љубица |
ен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред пр |
на, бескрајна... а вилице се тресаху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S} Шта ћемо?...</p> <p>— |
посрну и хтеде пасти.{S} Ја претрнух од страха.... одједном се следих, узех га као мало дете и |
ници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца н |
изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то д |
е бојати се ничијега хладна погледа, не страховати од изненадних догађаја... оставити све на ст |
послуша...{S} Разлеже се врисак ужасан, страховит...{S} Он претрну, хтеде јаукнути, хтеде утрча |
х руку и скочи...{S} Први тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она |
ном празнином...{S} Даље, даље грозни и страховити призори!... даље... црне одвратне сенке!...{ |
еца гласом, узвикујући на неким местима страховито.{S} На средини цркве, око иконе, стоје читав |
мах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито, је |
жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе |
ом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и проговори брзо:</p> <p>— Добро. |
сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ |
.</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђ |
улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако з |
а нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како сам могла... шта ми би!.. |
и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крв |
а Љубицу право, отворено, очи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца с |
она се најпре трже и устукну... некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се |
ћи само да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непровидан...{S} Најпре се само зане |
S} Међу њима непрестано стајаше некакво страшило, које их раздвајаше и не допушташе никакво већ |
јим оригиналним особинама, и његови кад страшљиви кад намрштени погледи, и ова најпре заплашена |
ела, дугих спљоштених образа, црножутих страшљивих очију, које ретко, врло ретко, гледају човек |
— Баш смо погрешили!... прошапта Љубица страшљиво, обрћући главу изласку.</p> <p>— Па... да се |
м по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} |
и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа...{S} Само се вилице понекад затресу и |
отварају и кроз њих пролази она позната страшна фигура.{S} Поносно подигнуте главе, власно и см |
ном пребледе, искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Ка |
теше облаци, натушти се небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији |
трашнији од пакла...{S} У њој се породи страшна, нечувена мржња према овом јаднику, мржња освет |
!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате?</p> <p>Гој |
разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце и изазивљу црвенил |
ло расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага |
орча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би све уништили и претворили у пр |
. чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискује б |
Влајка, и с тога је његова кривица још страшнија, још одвратнија...{S} Развратник, ужасни разв |
о чем је, али је страшно... нечувено... страшније од свега до сада... некаква катастрофа!...{S} |
о чудовиште, које јој је овога тренутка страшније од свега на свету...{S} Срце јој стало, чини |
?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он ниј |
тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратк |
о гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој о |
нутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се породи страшна, нечув |
само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, |
и све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверским погледом, и опет не може да се одвој |
ћа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничким погледом.{S} Узе јој се цело тело, |
ико секунада врати, искривљених вилица, страшних, разрогачених очију...{S} Нешто га у грудима д |
и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомила |
е последњих недеља.{S} Све је одвратно, страшно, неприродно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде п |
змоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се |
исао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред толикога страдања, <pb n="159" /> |
, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... навалише неки бурни |
таниште, па гледају <pb n="207" /> отуд страшно, бесвесно; усне само понекад задркћу, тргну се |
S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страшније од свега до сада... не |
могу, не могу више овако!...{S} Ово је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се и знат |
кће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је |
гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним гласом, |
пит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме страшно!... није баш тако обично, како причају.{S} Не м |
таде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} Лице све крваво, косе разбаруш |
и како јој се увуче у душу некакво ново страшно осећање...{S} Оно само трује око себе, баца гор |
е, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div> <pb n="116" /> <div type="chapter" |
...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одли |
ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли и |
а ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочи |
...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно страшно, непознато, уклонити...</p> <p>Али истога часа |
може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту им |
дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни он |
ђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се приближи још више, погледа га и пр |
, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се приближује остварење ње |
коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога |
тима, кроз која ће одмах угледати онога страшног зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с |
е она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног...{S} Коса јој се стаде одвајати од главе, срц |
ј беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратног, које граничи са лудилом |
могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној, пустој празнини?!...{S} Гледаш цео живот унап |
тренутак да га погледа како стоји пред страшном државном контролом и дркће због својих недела. |
е, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p> <p>— Она, братићу, она... учитељка. |
уз друго, загрљени, приљубљени, опијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка с |
. дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место.</p> <p>Оба учитеља зинуше |
усти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хладноће.{S} Стојан му са прага од ста |
ао да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће, која је одједном обузе, па журни |
е.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, која је одједн |
ј поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе |
дана, који јаком наступају...{S} Она се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту |
е црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и одједном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта ја рад |
г гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђ |
ечитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе од неке хладноће, која је одједном обузе; стаде |
под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је |
гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...{S |
друге промене на себи, али се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} Старала се да в |
рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљус |
меш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ево гл |
оћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у школу.{S} Прво |
круга.{S} По потесима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене подотављене ливаде по сниским лу |
руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече малиша |
{S} Затим се окрете својим несташцима и строгим тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплаш |
е начинио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу набави.{S} Ипак он пок |
оја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је п |
мишљања, па махну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, прате |
мрче, ошину је некаква оштра, убиствена струја по срцу, и она се поведе...{S} Не, не... треба с |
; кроз цело му тело пројури нека снажна струја, која га преобрази: он постаде одлучан, жив...{S |
стезати...{S} Ватра јој плану из груди; струје многобројне, муњевите јурнуше јој по целом телу, |
доше претресати некакве топле, пријатне струје, које потицаху отуд од некуд од срца... </p> <p> |
...{S} Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа нес |
отовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде бриса |
село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази |
на коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; ви |
ржати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често набираху устан |
алеко и право у висину беличастосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљ |
же и опет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али з |
не речи проговорити.{S} Обузела је нека студен, скаменила се, нешто је загушило у грудима, па н |
о...{S} Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} |
ту и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као ма |
купио својим страдањем!...{S} Пред моје ступање у Учитељску Школу, умре ми мати... откупи ме ја |
ку, завршујући ред, натмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мири |
ју најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише |
<p>Кад изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо школско двориште, обузе је некаква сл |
а Гојком је, нарочито у последње време, ступила у тако пријатељство и поверљивост, да овај сад |
наде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно са њим, па виде |
и час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор.{S} Седе са њима и учитељка, пошто и |
па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он застаде, трљајући руко |
стадох се проводити весело...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било |
види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде тајац...{S} Све се оч |
ати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>— Је ли о |
а до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, униш |
ушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица ј |
вопостављена учитељица већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују учи |
есити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари |
крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} |
их смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко |
то до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S} Ј |
S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али с |
p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај пр |
охлади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она с |
политичке раднике. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Надл |
<p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што дец |
е... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и |
послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Д |
S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос би |
моја господо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они уда |
денух се, стекох многа познанства, која су ми ласкала, стадох се проводити весело...{S} И чим с |
дном јасно разликује два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она |
, нарочито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} |
лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.</p> <p>Кмет зов |
као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су предавали, поче она збуњено: припрема траје најмање |
час таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси, села и шуме, и тако све д |
врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад |
ме то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Ал |
вратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла |
а њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо са |
ојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете...{S} Веч |
је воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нових, тек да има |
.«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремље |
и? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пр |
прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкарили, |
це удате, управо све у целом срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето |
рада, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} Напослетку <pb n=" |
а побегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице своме |
ила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо г |
сподине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи један одборник.{S} Чуд |
авати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави најразноврсније мисли, само је Љу |
ечка још о многим другим стварима, које су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена у |
ву у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...</p |
ајући несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и преврташе своје старе, непрету |
орала трпети, и јевтине намирнице, које су још више учврстиле њихово пријатељство.{S} Они су са |
!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој |
ла по њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благ |
у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.{S} У овој сеоској самоћи човек се |
а нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху Гојка |
е приближише ускршњи празници.{S} Дотле су урадили врло, врло много, прешли су све важније радо |
гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љу |
три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!...{S} Кад угледа злато... хм... |
.{S} Није могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и от |
то је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла језика... једва чекају да чују што за друг |
се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, чим <pb n="92" /> је Стојан саопштио Гој |
зговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га з |
друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко |
та по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... нека |
в.</p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељац |
сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} О, само да |
да Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше |
ма изгледало друкчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушни... све се то пред њом уги |
жава, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу. |
се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровид |
о премештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уп |
говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагали снопље...</p> <p>Љубица |
це?...{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па |
едном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} О |
м... чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискуј |
оше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} К |
аблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изр |
помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по л |
И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човечји живот, не |
адовати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе. |
ад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесним људима.. |
урба у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школс |
, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премешт |
раја среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточе |
е.{S} Како је имао много ствари, морали су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љуб |
то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гн |
их дана...</p> <pb n="156" /> <p>Живели су скромно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, |
су испитани још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у д |
сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједно |
ином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђе |
:</p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зли су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепа |
/p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је |
оја.{S} Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у ве |
ти се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и |
тле су урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њ |
са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} |
сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одговорише ђ |
ди децу од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нов |
е учврстиле њихово пријатељство.{S} Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тај |
љаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, провели су цео дан код А |
стаде под један прозор.</p> <p>Јест они су...{S} По столу разбацане пилеће оглодане кости, коре |
А ’нако вели... настави ћата, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсе |
.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb n="3 |
да је отпуштена она учитељица, о којој су раније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из ср |
их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо |
прошћа црвена полицијска капа.{S} Увек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што дол |
еда.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: мно |
провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их |
ће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јест |
ицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.< |
је само такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним људима.. |
</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се чин |
о задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко н |
какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...{S} |
ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, сме |
њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирн |
ховим кућама, о родитељима, о томе како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чув |
о сам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, сиромашне, дец |
ћерлема, јужнога воћа, уверавајући како су то необично јевтине ствари у Београду, куда он иде ч |
штате, рече му она отворено, онако како су и јутрос разговарали.</p> <p>— Подне је, одговори он |
, заборављајући на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непреста |
оју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наст |
>И ови измирени другови, видевши колико су заостали, пређоше на посао из све снаге.{S} Радило с |
се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он |
и у шалу: он је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш |
се појединих тренутака и, разуме се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситн |
н, овако детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...</p> |
ила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Г |
b n="195" /> <p>— Па знаш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не в |
<p>— Ово ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете |
колико познатих јој девојачких лица; то су јој другарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху |
немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобичније појаве у школи; то већ не сме никако да |
да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«... |
S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупит |
хвалити својим другим разредом, јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да |
ижегло јесење сунце.{S} По брезама, што су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге пру |
заклања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле.</p> <p>— Јаднице!... јадно моје дете!{S |
продире кроз густе облаке прашине, што су се по негде подигли, па се према сунцу преливају и с |
ше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да с |
их ствари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а |
} Зар ја нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад |
о да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица претрну и |
адоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се |
м... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} |
ад ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због п |
ј соби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S |
е бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. </p> <p>— Море, сел |
је, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку |
дала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по н |
е, али сам узимала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема, госпођице, ниједне. |
S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у последње време седели и проводили разговор.</p> <p |
рно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији |
на моћну заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше |
пу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.</p> <p>— Охо, имаћете добру музику на преда |
е ме... заборавите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго |
"123" /> му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово лице као да пита: »шта жели гос |
још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и она оде.{ |
ата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто |
вљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде |
дужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивости, тек нек с |
истре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима па |
ао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљеном меком ше |
<p>За председником се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, |
, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше р |
енеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га напред... |
и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо парче |
дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али ка |
S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђен |
рвљен под тешким и дуготрајним ударцима судбине, измучен и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, |
леда млађу кћер, помисливши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што с |
Свеједно, шта буде«...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако |
лина: мило му што она сама везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео с |
женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, пристане уз кметовске шал |
неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... '</p> <p>— Јеси ли чула, жено, упа |
г послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и |
озналости а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањим предс |
њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоном, |
емају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} За |
вакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судници тако често, па улази с коњем право у школско дв |
Ђокић, првак противничке групе, дошао к судници, весео, са неколико својих пријатеља, па задирк |
слушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да се тако му |
} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају каква заним |
="SRP18993_C14"> <head>XIV.</head> <p>У судници седе председник, ћата и тројица одборника, па н |
мота од сељана, који су се окупили пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде, па по |
по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дур |
иђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.{S} Тамо, са општинским пандуром седе он уз топ |
ово за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} К |
и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, постави совру у хладу, и позв |
ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапн |
датке, спремајући се да спроведе кривца суду.</p> <p>Депозитар одмах запита Љубицу, гледајући ј |
ићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени!...{S} Али н |
а му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају |
линке.</p> <p>После једнога часа отпоче суђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде поста |
души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде механ |
равна српска поља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише |
врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала то прође!...{S} |
, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица само крену о |
а округласта брадица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из свога друштва!...{S} И они |
ака, опијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или |
и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, |
се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових |
хнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотворан: залеђе |
ивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пек |
било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допуштам... мисао т |
о да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> |
ко срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, као да |
е!{S} Мученице!... шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разба |
м.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широким рукавом од кошуљ |
Љубица, коју све више обузимаше женска сујета, попушташе по мало од оне првашње збиље, па се с |
> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S |
се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи шт |
а се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спреми |
трзаху, цео му изглед беше неприродан, суманут...</p> <p>— Загледала се... куда?... узвикну он |
мрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још ни |
горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво о |
очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, које пију, пију... и успављују...</p> |
ном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето, моја!... моја!... је ли?...{S |
, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пролећу |
>Гојко се подиже испод прозора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, к |
и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> <p>— Хајдемо... хајдемо у нашу школу...{S |
ћи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремите ручак.</ |
>— Он ће ти правити друге пакости, нема сумње, настави Веља, избегавајући одговорити на Гојково |
смеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави он, р |
се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учи |
{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плаховито |
га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја |
ко ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви |
ака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...{S} |
ди!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе дв |
, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху |
питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> махну главом и стаде са неком зе |
ији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда је ово претварање...«</p> <pb n=" |
е прве походе писареве; нерасположење и сумор овладаше њоме.{S} Али она силом угушиваше те нове |
капљицама и навлачи на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије лице намршти.{S |
и опет је притиште онај тешки магловити сумор, што дави, испија полако...</p> <p>»И зар све од |
.{S} По целом небесном своду навучен је суморан покривач загасите тамне боје, из кога непрестан |
а!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујн |
времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се да |
гледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица, машући по неки пут руком, као да |
алнички, а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, која придаје необичан израз човеку |
гог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обоје управили |
ву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, св |
али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себе, махну руком преко чела, па ту |
, као изгубљен, посматраше све око себе суморно, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде н |
д она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у ов |
/> се опет могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној, пустој празнини?!...{S} Гледаш цео |
обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре са |
уку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е |
кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> |
<p>— Шта си ме чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А |
амо!{S} Пред учитељски испит добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор...{S} |
оворе само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако жи |
, читав хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице |
ше децу, па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} |
вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном |
се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се с |
ркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о |
SRP18993_C5"> <head>V.</head> <p>Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко |
а, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдало, живот је већ б |
C1"> <head>I.</head> <p>Прижегло јесење сунце.{S} По брезама, што су крај пута отомбољиле своје |
о јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душ |
Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све.. |
ли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном светлошћу. </p> <p |
добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} О, дивн |
ањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се |
очима наших дошљака обасјало је румено сунце последњим зрацима свога заласка, прснула је ватре |
шао, па се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је село, навлачи се мрак... по небу снују густи о |
срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи |
е.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати за оч |
што су се по негде подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојом — носи |
апрашио се сокак, прашина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту |
, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важније? |
м, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сун |
елом, миришљавом завесом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен свод чистога небесног пла |
се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне овима.</p> <pb n="75" /> <p>Срце јој опет поче |
вештеником и старојком заверише се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео п |
а до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу преливаше у неко црве |
ака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попада |
о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска суревњивост!... она страсна, бескрајна, слепа, која не |
да ће нестати снова и наступити оштра, сурова јава...{S} И она почиње осећати велики, тежак бо |
а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> |
} Али знам, то је све она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони св |
, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</ |
<p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па свратише |
еру које је донела из Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари...{S} Па онда осу пр |
едовно у писмима извештавала о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила само на кра |
тепенице иа вратима, па као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан |
им леђима.</p> <pb n="7" /> <p>Гојко се сусрете са њеним јасним светлим погледом и обори очи.{S |
рисуство.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p> <p>Одједном се обоје тргоше |
се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S |
пућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну гл |
прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон необичну силуету, која се удаљаваше од њега испод |
— лепе заносне снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно је |
, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах |
Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало |
ица кмета.</p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном да диг |
школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти |
правити... јест, све ћу поправити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S |
јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} |
више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писар |
се мало к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори к |
оле орловичке, поред усмене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаше написано на тој хартији |
се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише |
договори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, |
а Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпос |
p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— |
дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Ха |
ало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца |
само нека свастика порасте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остав |
решења у протокол, договорише се да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, па се од |
у, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован посао...</p> <p>Љуби |
/p> <p>— Казао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, |
а стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде мислити о |
а у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хоћете?. |
/> <p>— Само немојте да се промените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свршен |
јест, све ћу поправити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али да зн |
тише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
.. и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката |
раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће твоја |
као: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Гојко устаде туробан; чим се сети синоћње патњ |
Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупи |
тница.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно шко |
пред њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.< |
једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се |
ју расцветале воћке, накривљено прошће, сухе гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбу |
револвера падоше на писареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дуб |
он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обл |
е тако под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећа |
х, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} О, дивна, шумна српска Мора |
душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схватило добро целу мајсторију и одговара правилно.{S} |
аде разумевати догађаје...{S} Он могаше схватити одмах, да Стојан однесе собом највећи његов ст |
задиркује Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да |
—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И је |
иком све исказати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се ст |
и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, гази |
м муком стечену, давно очекивану!...{S} Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, |
будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред |
таје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се |
едаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!...{S} Невидљива вил |
мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад к |
мора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не д |
би јој тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближње |
а се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети |
га љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је толико читала, да је љубав нешто много светли |
ао муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!...{S} |
.{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није зб |
тави кмет и засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо м |
м у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та... онако...{S} Једнако ме гледа душмански.{S} Не мож |
е, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, гос |
!... помисли она. — Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоћ |
у на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та необична школска година!... »Дакле, то је испит!... |
се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшн |
другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку беше н |
комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свим |
ова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена... |
де неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... '</p> <p>— Јеси ли чула, жено, |
сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему |
ја од свега на свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, |
е!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није су |
ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта дру |
ечи.</p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, рече она у себи, али |
а четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити. |
школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, просто ништа.</p> <p>— К |
лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, запит |
да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше великим, јасним, лепим словима, написано |
нам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и онако морам... поједине округе |
{S} Узе да прегледа израђене задатке на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} После заже |
и писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ |
тојећи пред прљавом испрскалом школском таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мо |
це.</p> <p>— Зашто нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.</p> |
ле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђа |
сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један с |
дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и преврташе своје старе, непретурене, мисли...</ |
оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад буде ве |
да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао многе разговоре и задиркивања, али се са |
ц, оборио главу, па ни прословити...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко з |
зех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи |
исаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала |
као преписивач у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га |
е учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни |
унцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада изгледао, шта је радио?...</p> <p>Веља таман каза |
S} Па нарочито оно задовољство, које се тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па |
обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешт |
уку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посматраху.{S} Он п |
што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у ме |
оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја страда |
и, са децом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, |
е спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред кло |
а за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Сто |
ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удру |
ти на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лу |
азред, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{S} У |
е насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> < |
требаш, узвикну један одборник.</p> <p>Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала с |
емила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто се |
ица, нешто се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> < |
на поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том поче |
стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега |
љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности мужу, правила м |
а тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — цела свадба — по |
и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који им је причинио толики бол, сада ту уз њ |
чајнога, горкога прекора.{S} Изређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживише, и н |
диже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже...{S} К |
ремештен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.</p> <p>— Шта ти го |
истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знајући ни |
вљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезв |
и он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мир |
светле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до кр |
зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су |
неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећ |
са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због овог |
асу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад ра |
во мало речи. </p> <p>— И мени се свиди тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате паметног фа |
у пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— |
ј говори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје т |
како ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> |
у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи. |
се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој |
није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, |
в, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су неп |
отворено, очи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од гуј |
леваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак |
д они ступише на врата, у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к њима...</p> <p>Љубица |
о погледају, имају неке своје нарочите, тајне знаке и изразе кад се разговарају пред Гојком.{S} |
интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, договарају се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Ју |
ашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надање живу човеку, н |
плавих очију сија љубав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а |
{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, в |
— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији? |
и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му је српски језик у свима разредима.{S} А неки п |
ad> <p>Љубица је сад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пре |
то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није |
ме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
ине, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени!...{S} Али не мари; види се да |
pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео та |
.</p> <p>— Да ли је много тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па није лако...{S} Треба радити н |
жена.{S} Није никад помислила, да ће то такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло само за |
сарева похода по том не учини на Љубицу такав утисак као последња.{S} Она изиђе из учионице са |
д љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој |
е дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер |
ад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо |
његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, |
тати.</p> <p>— Кукавице сиња, што си ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?... дочека |
осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја им |
а преживи праву љубав...{S} Кад нестане такве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи |
ете...{S} Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах с |
.. да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загле |
овој истој постељи...{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S} За |
знам!...{S} Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са |
ерај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, |
ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, ко |
змера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит, прави младо |
ветињи школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање и |
по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, нем |
нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, ал |
ажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор |
бица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их, помаже им, управо учи их |
ало плашио, али у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и |
Ама шта ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, |
што више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њим |
{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> < |
ажите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, та |
и кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде |
каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин разр |
, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!. |
би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S |
утак, то је извесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта |
ушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није м |
еца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. » |
е оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!...{S} Невидљива вила оплела је мрежу од са |
у у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој |
на мене!{S} Навика је велика чињеница, тако учисмо у психологији.{S} Па за прво време ја не би |
м не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилик |
нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет |
пргава.{S} Како је радила преко године, тако настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити |
амо циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са образованом женском... разговор је веома пријат |
жалили?... настави Љубица запиткивати, тако радознало, као што мала деца распитују за непознат |
, чича Вуксане, одговори му председник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године |
ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорил |
замуцкујући:</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он |
е, јесте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њ |
ем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вама: по |
те паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да |
занесе... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а |
а будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S} Куне |
ћно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да так |
а, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он само гледаше, зачу |
..{S} Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет |
врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— |
ерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вра |
пуни га учитељ.</p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала је господу Богу, који је благословио наш |
м, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно прева |
рапав, промукао глас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјас |
те...{S} Вечна правда!...{S} Али сад... тако изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да |
S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не |
и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега право |
ако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је |
угим стварима, које су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена учитељица већ приспел |
ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хе |
аћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити |
треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу год |
ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас ова |
д’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле |
е ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишт |
ет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако им прође читав час...</p> <p>Одједном на прозору, |
и она се опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трч |
е пламеним речима о вечној љубави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајн |
а сав, заборављајући на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Неп |
ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам |
Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Час |
м прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја х |
амо свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не м |
гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде т |
ањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује |
о не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог ме је проклео још н |
о и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао уста у широк сладак с |
ени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се зглед |
ти да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да г |
дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичи |
вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде |
знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било св |
и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <pb n="13" /> </div> |
испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и |
би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоск |
ћи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полица |
па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрза обрадован учитељ, што му се да |
ку Школу, и ако је привремени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А |
на породица, допуни га учитељ.</p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала је господу Богу, који је б |
га сачека дурновито, прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде |
е га, па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш...{S} Кад је човек болестан, треба |
весело и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господи |
ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S} |
.{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало сама, д |
е.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али с |
господару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника и подајника, а?...{S} Па кад |
због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи доб |
авне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај позн |
ћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> на |
ћ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, |
твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима на њего |
изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћет |
Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало |
стина јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна већина.{S} Па још ка |
ала пред златарским излозима и остајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, |
о, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима осети да она |
се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о својој б |
, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим |
је код мене непрестано... и у ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам |
ко топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно ж |
х има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример...</p> <p |
ећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, чед |
.. само кажите.</p> <pb n="87" /> <p>На тако пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали му |
ко зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка |
и има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем |
на хладноћа, која наступа изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену пог |
— а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако...</p> <p>— Сиротиња смо, господине...{S} Нема се |
аженој женској уобразиљи, па јој ствара тако јасну представу, као да она све то очима гледа. »Ј |
а, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!.. |
нације, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div> <pb n="116" /> <div type="chap |
и све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи како ј |
силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада |
релетати по соби, прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше |
чтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{ |
по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p> |
а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали |
...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгуб |
му душу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку |
ума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, |
S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школи корачати и кршити руке |
пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нит |
отура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...</p> </d |
ше овај израз, који му одједном постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одговараше п |
свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...</p> < |
селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде таја |
ва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!...{S} Невидљива вила оплела ј |
вена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду са мал |
се то описује у романима...{S} И све је тако некако испало, како се у романима пише...{S} И ето |
а више не може припадати ономе, који је тако лако погазио ногама њене најсветлије осећаје, који |
дмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређашњи разго |
ени!...{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досадан... мислила сам полудећу, ак |
ожи, а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео ј |
аве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не мож |
њени најдражи идеали...{S} Све, што је тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије душу мл |
ј, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не |
дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, о којој дотле није мо |
шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... |
екад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једнако пр |
од овако оштрих речи.{S} Никад јој није тако подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охладнео пре |
млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гле |
љи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје |
.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па |
ш како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту |
..{S} О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам треба н |
кво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не смеју |
божно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини.{S} |
можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје нек |
о тврдом леденом кором.{S} Налактила се тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па |
} Силазећи низ камене степенице, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је с |
и.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом на г |
ника.{S} Моје осудно решење не обара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад |
сак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у |
шта друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће од њих |
о, преко недогледне пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, |
!...</p> <pb n="100" /> <p>Склупчати се тако под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутат |
Чудне ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим све |
оји су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очију.. |
одитељима, о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по издаље д |
нути и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, сл |
просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословицама?...{S} Јаднице! |
лаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају св |
али њему не покварише одличну оцену, те тако он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нетакт |
ју.</p> <p>Мајка, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливш |
ћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држати угледна предавања, али претходно |
као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њ |
само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куц |
ст.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаше тако непомичан, преврташе хартију, па је одједном сави, |
сено, покривено шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} |
неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, к |
изменце разасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пож |
> <p>И опет мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај |
човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у |
ом наиђе... одмах после венчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од |
е, поред усмене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле по |
, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господин коју |
м брковима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, ос |
ор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-о |
мре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} На мене скочи |
срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура |
његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то з |
е он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче...{S} Ха, присети се он н |
не мисли више о паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она т |
мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живота...{S |
, не скривајући подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта |
еци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она о |
S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица са |
писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо гимназију заједно...{S |
ад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела гледајући у |
и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника и подајника, а?. |
е мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће |
ојаном, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело лето... лежати на кревету и мислити |
ислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин извршити.{S} А |
ако обгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи |
ана.{S} Већ га срамота свраћати судници тако често, па улази с коњем право у школско двориште, |
што им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрости се са го |
екако збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно...</p> <p>Не прође ни м |
и своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја |
и и захваљујући случају што му се језик тако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на |
руге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па ов |
тказати?</p> <p>— Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела. |
о ми јадни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све преми |
, те овај ће бити пенсионован... ваздан тако!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да |
о да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није б |
<hi>господин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице не |
пусту, да седиш с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље...</p> <p>— Здравље!...{S} А што |
исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом |
S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео тако поступати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би |
мају и први разред... па се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и о |
мо тврде да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затво |
а се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће рад |
помислима...{S} Дуго је времена прошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Врата шкрипнуше.{S} Г |
..{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши |
мо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више |
подин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако |
p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} |
ежите!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате?</p> < |
преми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да с |
— Отпуштен... хе, мој цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпуштања боље |
... поједине округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да см |
јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па п |
> <p>Сад се све променило.{S} И како то тако одједном?{S} Тек само налетеше облаци, натушти се |
иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се |
задовољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка угледа отворену к |
одједном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се по |
ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у груди |
не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и с |
е, нарочито у последње време, ступила у тако пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде прем |
отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насм |
га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p |
шестогодишње теорије...{S} Пустити децу тако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу |
с, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? |
осле јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како је раније опазила госте, па |
лашено погледа.</p> <p>— Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, г |
.</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је нер |
а по том.{S} Богме страшно!... није баш тако обично, како причају.{S} Не могу још да се прибере |
{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да |
Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздрхталим гласо |
е имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сироти |
е поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш |
p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? |
шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе |
и у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, |
мео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако редом разгледаше све шта би као требало набавити з |
тног, које граничи са лудилом...</p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду |
ве... нисам ништа још прегледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љу |
код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући к селу претресаху полако добре стране свога |
аба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше руком...{S} Можда је то њему, али се то њег |
ок се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало |
клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У такој соби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је |
ити о том почетном послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине годи |
ео напад, по свима правилима донжуанске тактике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним родитељима, |
ити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се |
устело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто |
де зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасви |
докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасу |
ба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опус |
поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пута.{S} Иде унаоко |
ука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног |
едном да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да с |
мати.{S} Није ни излазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n= |
е и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп <pb n="119" /> смишљаше да се крене до председ |
еје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p> </div> <div type="chapter" |
ки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му је српски језик у |
ељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном |
изгледао, шта је радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати ру |
.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, зан |
у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, св |
гледаше и насмејаше.</p> <p>После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— |
ар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S} Понови јој све лека |
кло!... мртав!... мртав!...{S} И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешк |
ући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се н |
он поцрвене, па одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће |
мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, |
нчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа ви |
о.{S} Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на јед |
м вратницама.{S} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, на |
, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се |
Гојко преписа имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустав |
и зближују.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан о |
иже пред вратнице, опази Богосава, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се |
</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије.{S} Видевши збуњена Гојка к |
овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише |
шћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очију...</p> <p>И све то што с |
ду навучен је суморан покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, |
/p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, и уздишући за изг |
е до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојеви |
поче мењати...{S} Прво се појавише неки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу не |
се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа умирила, па се само још осе |
на не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно светлости.{S} Не може још да се пр |
тојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца |
д, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано је у њима некакав безумни израз, од к |
не и засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигла танка пробојна измаглица, а тамо |
итничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини...</p> < |
. ти си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски живети... наставља он своју мисао.</p> |
на...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" / |
тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају усамљени...{S} |
ћ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се в |
S} Може ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја к |
, све ово... тужбу Министру просвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од |
ест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо бољ |
добио сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а |
путници:</p> <p>— Видите тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, видите у густој м |
ли брат из Београда, који <pb n="83" /> тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љуби |
авирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу |
ко хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копа |
це ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чис |
се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотик |
— Хајдемо... хајдемо у нашу школу...{S} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устеза |
дем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} П |
птембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она |
Хоћемо... или управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема планина.{S} А што питаш?</p> |
озив новог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступиле разне п |
која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћу |
и и сељани, преместише га у судницу.{S} Тамо, са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, насл |
низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} |
о собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и п |
ини подигла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено |
ао да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући камџијом по својим дуг |
а уска-речица...</p> <pb n="25" /> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила |
Молим вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто?.. |
мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоће |
једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, |
мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано |
јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица |
и веселија.</p> <p>— Јесте; хајдемо сад тамо.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавши кроз велики прост |
ио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, бад |
Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и |
из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином женс |
ла да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу |
а ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему до |
.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,..{S} Три разреда, толики рад... и |
готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ра |
а.{S} Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори ј |
га чела.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узн |
па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, ви |
да вам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зове вас председник комисије.</p> <p>Гле, |
ије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увред |
?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зверајући |
ажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, св |
е могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говор |
ра, па испушта једну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи павлаку |
е га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, ос |
дговори пријатељски:</p> <p>— Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих и молите. |
S} Извади из стола деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону исписану хартију, па је |
едва изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, |
ац учитељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењ |
али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— Под крушком онде...{S} Гледала шт |
очи и изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а на |
личног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја |
де вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, за |
ће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!< |
ечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сре |
о?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао.</p> <p>Т |
ако сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да го |
ели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изглед |
p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истина, |
испричате све догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учитељке.{S |
стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на в |
о могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само пропа |
школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашт |
усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха |
же она устати и рећи: извините, или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S |
Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори |
с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се с |
>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице.</p> <p>— Нема општина ниједне ваш |
у сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде сами.</p> <p>— |
ље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгу |
..</p> <p>За председником се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених о |
воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне девојке...</p> <p |
но у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једноставно зеленило црв |
ше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танахним крилима поред самих њихових очију; пројури тих |
е око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке |
ђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стад |
b n="197" /> плане ватра, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање |
изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као изненади, зачуди, |
S} Изнад села се, тамо у даљини подигла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој |
чићи танки, жућкасти, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на средини, испод њи |
зама, што су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге прутасте гранчице, понамештале се |
жно... мала устанца скупљена, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа |
ољству...{S} Смешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S} |
м бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретке жућка |
це му доста развијено, обријано; брчићи танки, жућкасти, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и о |
ускама бриљантским, са малим, кратким и танким ланчићем укусне израде.{S} Она га извади из кути |
ла!...</p> <p>Млада, лепих црних очију, танких повијених обрва, нежна, чиста лица... неописана |
Хе, младићу, у мало ти нисам преврнула тањир, узвикну она весело, намештајући чинију на сто.</ |
.{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, дај прво тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међу друговима ж |
е оглодане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или наслагани један |
сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или |
с у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговори му она и з |
ну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање |
скочи весело, узвикнувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољу |
ања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако необично измењено, сањ |
еч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу |
у времену.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно у подне.{S} Силазећи низ камене степенице, она се |
ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тв |
ирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд знате, |
јко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, |
ајко се показа веома предусретљив према ташти и свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, |
ли их постепено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку пријатност од ових смелих |
ежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Министров потпис...{ |
је послове, одговори Влајко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> |
е догађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни се шале, него шта мисли |
S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} |
а уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави он, рукујући |
ико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, преблед |
моја!... је ли?...{S} Довека!</p> <p>— Твоја!... прошапта Љубица и уздахну горко, извијајући с |
срећнијега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би |
вих дана морамо ићи на испит... требаће твоја крштеница...{S} Па после...</p> <p>— Све то ти са |
оштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити...{S} Ово се нигде у |
Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?...</p> <p>Бог |
а онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, б |
оворити на Гојково питање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино |
<pb n="205" /> <p>— Знаш да сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мном...</p> <p>— Д |
ом лепотица, које ти служе и клањају се твојој лепоти...{S} Па после... море биће свега, само т |
/p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одборник.{S} Он |
на, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{ |
отину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У основној шкопи |
столица.</p> <pb n="34" /> <p>Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату |
купио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте страда |
и са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно |
да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом кором.{S} Налактила се тако на сто, стис |
изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љубица се нам |
тву и обојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним с |
вну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно светлости.{S} Не може |
још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се унезвери, раши |
чно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га учитељитц |
мах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, погледајући лукаво, испо |
ворна жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и прог |
а, стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и на |
оба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости.{S} Скамије ста |
олу, умре ми мати... откупи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{ |
ног зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо з |
вуд навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и по |
ебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљив |
...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра |
в све му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симпатију од првога погледа.</p> <p>— А ка |
орачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега |
.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео |
на њено равно, ниско чело...{S} Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају с |
ро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p |
увише ревносно занео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, школски послужитељ, скида |
Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради |
тране око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства.{S} Са лиц |
јој је омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, |
нкастим јабуковим или крушковим цветом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, |
вати: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован... ваздан тако!...</p> <p>Љ |
довољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што м |
а другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </p> <p>— И мени се св |
А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар ка |
лим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! ре |
} Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се |
ник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично |
што отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар полугодишњи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме |
примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} Веља још горко прекор |
о се овај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не з |
је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љ |
епенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште |
и се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде послу.{S} Постајаше све расположенија |
алко... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јед |
ећом, Стојан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на |
S} Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се |
а, али њему не покварише одличну оцену, те тако он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нет |
у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, жена се раз |
адоше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор.{S} Седе са њима и у |
вити.{S} Међу младим људима има тога... те кавге, али се то све поправи...</p> <p>— Поправити!. |
не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Д |
свет свашта, не може се свему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенси |
сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар полугодишњи парастос...{S} Којеш |
наест динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубљ |
лави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном |
{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не би |
скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница |
тојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зу |
аплату незаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> <p>— Пол |
е — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, |
ема више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да ни |
: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на |
едну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{ |
меш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна |
то ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горк |
ред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој |
с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разу |
ј лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> |
ч на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се доте |
же, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити |
ејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајући узгред Гојка, који стајаше сн |
мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S |
је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка л |
овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> <p |
и на милост овим безјацима!...{S} Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...«< |
и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се морала трпети, и јевти |
то допустити.{S} Толико се кидала због те своје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а |
Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гој |
руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађох!{S} Хајде!...</p> <pb n="97" /> <p>— Куда ћемо |
мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве от |
неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледај |
до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али |
е нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вра |
!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је покварен |
почео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, |
p> <p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Изиђоше обојица, погледајући се зн |
уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S} |
еома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам |
трах на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, фаталном речју, којом се сви слаб |
зини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{ |
јаком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Ос |
е.{S} Она се стресе, и одједном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта ја радим... којешта!...{S} Млада |
а месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним зах |
ча још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз |
а се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго осврташе, уплашена, н |
икривајући своју мисао, па убрза кораке те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај н |
аним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд |
ц, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш |
ладаше њоме.{S} Али она силом угушиваше те нове мисли, избегаваше их, осећајући унапред њихову |
по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно у висину по |
ајко!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима може |
етурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само |
} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да види |
Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође |
као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... |
ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикује јадник очајнички, па седа на један вел |
лота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћ |
вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!...{S} И |
.{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само г |
од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад |
за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим после подне, кад |
е... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— |
, видиш...</p> <p>— Куцни, братићу, нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скоч |
ад падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више му |
уд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љубице, друже!...</p> <p>Она се изненади од то |
велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно зат |
а, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме сл |
осподин Пера... знам га.</p> <p>— Питам те онако... какав је човек?{S} Он нешто много прети учи |
год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, с |
{S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње ш |
ији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да |
удите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад п |
робно одговори:</p> <p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад срећ |
им.{S} Него шта ја... хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко |
Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан |
ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... с |
поцени брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари |
у, иди кући сад, па знаш онога... молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће т |
рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спр |
до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени |
но ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак. |
етњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити |
си момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!.. |
; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући |
на си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста |
и ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, |
знате...</p> <p>— Не бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о |
те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одборник.</p> |
оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији |
јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка углед |
не ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубица се све више |
овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво |
еш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се у |
»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему |
у чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> |
у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...</p> < |
Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше ре |
а у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си за свету ствар...{S} Па леп |
а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и |
} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај |
о мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро |
хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијантима, среће ми!{S} Хоћеш?.. |
рубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, много, стаде |
енчане хаљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још те нису оставиле београдске предрасуде...{S} Ти си обра |
пиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га |
ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије. — Ама н |
са децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Извол’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да с |
, најежено, као и Гојко.</p> <p>— Извол’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубица седа |
ом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари |
а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у друштво!</p> <p>— Захваљујем, мо |
иде вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, |
се обома.</p> <p>— Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љу |
упљам где год има што за <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово |
уту?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој, Смиљка, из |
} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p |
па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним |
плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити нове пријате |
га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окити |
ле краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да поб |
колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>П |
о, море, чекај...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао на рачунима, одговара председник, смешећи се |
и слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мал |
Монте-Христо</title>?...{S} Онако ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дв |
у жену ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе? |
Него, знаш, причувај се... нешто је на тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође по |
... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчини |
а знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рек |
а те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинит |
је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братићу, о |
није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, господине, остави то.{S} К |
мој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зубе.{S} |
кни де ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке... |
се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Марш одатле, безобразна живо |
ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог |
хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, ј |
="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... ситниц |
онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето |
треба?...{S} Њему... је ли?...</p> <p>— Теби, синко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, ш |
.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си |
... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... разумеш! |
/p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки |
злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бит |
кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... '</p> <p>— Јеси л |
јем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Тражићу негде на граници... далеко... какво |
p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то |
... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Монте-Христо</title>?...{ |
ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Монте-Христ |
јава...{S} И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе занос |
морно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за |
ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себе, махну руком п |
почели.{S} Полако!... сваки је почетак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути к |
та се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало ради чега живети«...</p |
<pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је нерадниц |
е обичног сеоског левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен |
његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после нем |
.. у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Истина јест, прихвати Веља живо.{ |
реса овог свакодневног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајно |
охлади.{S} Одједном осети над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, |
реба оставити на понављање и утврђивање тежих ствари, које се лако забораве, нарочито рачуна... |
вици, мрдну очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и |
зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећ |
S} Кмет се искашља, онако из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му |
в!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, |
леда...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} |
итељи уписивали само по десетину нових, тек да имају и први разред... па се свет научио тако... |
о, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није |
намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се да нема |
ан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тр |
ан и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шт |
о вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела жив |
} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малоп |
разговоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који |
љила... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — обра |
ма немао сам никакве користи отуда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап |
е признанице или... или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Го |
ао да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша |
и ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опе |
нуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но у |
.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам |
ој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисл |
струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посматраху.{S} |
оменило.{S} И како то тако одједном?{S} Тек само налетеше облаци, натушти се небо и просу се ст |
већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљ |
исар у новој полицијској униформи, која тек беше прописана.{S} Нову официрску капу накривио на |
емити земљиште околишним разговором, па тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави он |
<p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивш |
етињски...</p> <pb n="206" /> <p>О, сад тек разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је њ |
свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као д |
а све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечи |
ного обичније, познатије, као да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И као да га с |
ди.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица и |
код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд и |
ици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, |
о дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> <p>Одјед |
и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, г |
XIX.</head> <p>Дође испит.{S} Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха.{S} |
оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкање с |
еразрешена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли престати |
ашно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у сками |
ко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарати, као да |
Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем |
к онако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала...{S} |
радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га |
вао против школе и школованих људи, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао |
ему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане д |
и, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и у |
S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љубицу свакад |
ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или преперанд? запита |
школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја среза.{ |
S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и в |
/p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људ |
аднике. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Надлагује се св |
лене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смеј |
ml:id="SRP18993_C5"> <head>V.</head> <p>Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} |
гао расположити и развеселити...</p> <p>Тек настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајк |
кивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беше м |
, лаганим и одмереним манирима, који се теку постепено у животу и сматрају се као велики украс |
дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче ј |
ири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем...</p> |
арела...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на |
у, која живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерно развијено: руке дугачке, допир |
од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врел |
ретура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, р |
амртничким погледом.{S} Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути...{S} Образи се окаменили, |
лице...{S} Прођоше јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, |
о под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се |
усне се искривише и затресоше, цело му тело задркта, нарочиту слабост стаде осећати у коленима |
загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нека снажна струја, која га преобрази: он |
а, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и |
ледајући и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се |
ци, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S |
гобројне, муњевите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично, она не разу |
.{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље зак |
е се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањима из школског |
> <p>Скоро је подне; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Богосава, к |
, муњевите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично, она не разумеваше ш |
а само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хват |
хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пр |
вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} Пустити децу тако у свет!... настави он г |
. »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и |
дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? |
жаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све |
несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!...{S |
а ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш |
се вратити, али је некакав урођени инат тераше напред, и она одједном поскида сав накит и даде |
ну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим |
и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи, |
и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе |
на још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим ја.. |
сад осети како му спада велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као |
обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затворите школу.{S} Јавите мини |
.. трчи, јури некога или подиже огромне терете...{S} Пробуди се и наставља на јави такве исте п |
у, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике у |
S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отк |
истог ваздуха.{S} Одједном, из другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, |
овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Моравац.?< |
бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв...</p> <p>— Братићу... браћо!...{S} Помоћ!... |
не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, д |
дина провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеализма, |
дано, ништавно, лепо само као мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, јер нема ко т |
ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила за времена — а т |
некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгледати пред ов |
ер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, оборил |
очито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... к |
вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко м |
ину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла им ду |
све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под... |
ам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, сиромашне, деце, |
рате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој, веру |
е доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезати...{S} Ватра ј |
виђала да нема никаква друга изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p> < |
њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотвор |
ено срце?...{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад болов |
сеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се п |
ситним капљицама и навлачи на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије лице намр |
е од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, што дави, испија полако...</p> < |
олики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за своја недела.{S} Љубица |
.{S} Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети |
се писар.{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слат |
, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју но |
антско дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрај |
ђен на цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајним ударцима судбине, измучен и тешком |
ати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.{S} Једна се чуди новом нараштају, како |
соби, сливајући се са горким јецањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се исплака, опет се замис |
и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: каки одбегла!... |
невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама...{S} О, још да није ти |
, сломљена, без мисли, притиснута неким тешким, грозничавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жу |
ајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем...</p> <p>— Мај... мајко моја!... мајко! |
ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли...< |
обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? зап |
к сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговор |
верности мужу, правила морала...{S} О, тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешк |
S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, тешко мени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све б |
е прашта лако непажњу према себи.{S} О, тешко мени!...{S} Одбачена!... презрена!... заробљена с |
ешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко з |
поту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, тешко мени!...{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако одв |
о тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да запо |
а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се међу њима почиње отворен |
вори Веља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да н |
ваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на ком |
рте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам с |
S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он мора очајавати на овакову времену |
че горка исповест.{S} Љубица је причала тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањим |
ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она д |
бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p> <p |
аку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмева њеном другу, те му |
како необично, љутито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и |
ају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије мора |
вуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа прем |
ако срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачув |
како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне шк |
воју кривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на с |
.. и председник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p> <p>Гојко погледа |
тије с накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко |
и гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко.</p> <pb n="181" /> <p>— Чудна грозница!... рече |
те разумели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђа |
лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доиста страдала мн |
ого других!...{S} После наступа мучно и тешко школовање у Београду.{S} Неколико пута је покушав |
лати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она уч |
а се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам летос благовао...{S} |
ича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, свете ми Пе |
емирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко.{S} Некакво велико зло спустило се на њену главу, |
и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни |
ишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасла у сир |
мим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па није лако...{S} |
ласом настави.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управо што ме |
ад постићи одличан успех; то није много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треб |
p> <pb n="143" /> <p>— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма |
, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{ |
ски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај |
аше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...{S} Само се одвојише усне са бркови |
уздах односи собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско сау |
реплашености, јасно чита пређашњи израз тешкога умора и горкога страдања...{S} Он стајаше, не м |
ко би само покушао помутити јој срећу, тешком муком стечену, давно очекивану!...{S} Та она је |
дуготрајним ударцима судбине, измучен и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одједно |
ом, после ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се |
бро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, |
ти се мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу преко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и |
чуђено отворише.{S} Као кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, п |
говори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> <p> |
, што си ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђени |
ом срџбом.</p> <p>— Ха, пијанице једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пиј |
имедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми н |
ију, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова |
се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш |
е се то она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше |
у пренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико н |
лизу и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски |
о она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га ст |
свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже ко |
је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она при |
ма, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето мест |
S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S |
/p> <p>— Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узви |
су оставиле београдске предрасуде...{S} Ти си образована учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се |
.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш. |
</p> <p>— Добро... отеже председник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде п |
то пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето... тр |
ећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она руку на опаженог несташка |
дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напослетку сав распасти, иструнућеш у овом см |
зи она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рек |
и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још |
Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до |
се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај |
од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </ |
ега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</ |
ка, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије, |
ча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали д |
те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} |
се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служе |
свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја... |
те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, |
Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези так |
ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи |
е треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохва |
но ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</p> |
о се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо ње |
едити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су он |
ам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђи! |
глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, |
земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, к |
иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те ниј |
дам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p |
га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар?</p> <pb n="45" /> |
аре и траваре у целом округу... свакога ти ђавола зна!...</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба |
Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} |
, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не треба... не могу |
би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то б |
сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га пл |
око...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни, и |
ити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми |
вет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p |
ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те к |
лико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовни |
пуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле |
да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма |
ње, па ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о светињи школској!...</p> <p>Она хтед |
љаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, се |
ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко |
пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p> <pb n="130" /> <p>— Оди о |
, довека...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до л |
јемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само |
ле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намири |
раво ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, |
ећим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћу |
ри године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S |
и...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те вол |
Љубичин... требаш ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— За |
риђе му близу и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћем |
е бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p |
месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад јој |
<p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу н |
добравањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја |
ма ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако |
овек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема п |
гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви тро |
му једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... реч |
трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина...{S} Чек |
ц, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај з |
ну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад ми |
— Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па д |
од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како г |
и рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да |
нувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди |
наша хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, ст |
!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и ча |
{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чи |
ш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра |
се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка |
и...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узв |
чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служе и клањају се твојој лепоти...{S} Па после... м |
ма фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти паксијана како ми опорочава моју очигледну наставу, |
5" /> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна п |
{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер |
аве, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћ |
никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћу п |
овник и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</ |
ићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... не |
ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти зн |
некаква робија или војачина.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, стојећи |
поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, |
ст динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{ |
е љубави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити |
е згодан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи вамил |
ш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и засмеја се слатко.</p> < |
е и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за |
живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти по |
о то мислиш?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге пакости, нема сумње, настави Веља, изб |
од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и |
ти.</p> <p>— Лудаци!... прави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} |
ани... да закопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, н |
.. јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и опет се издиже камџија, али Гојко |
зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш |
рочит смисао при изговарању.</p> <p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да пу |
p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учите |
</p> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа |
S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> |
у месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам ви |
и попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ |
апну Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је рече |
то хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака |
стави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам |
м.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, него држ |
тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљу |
сети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров |
.{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несре |
ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чу |
аше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, |
Онакав човек!... онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— |
гла би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све!...< |
ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости... |
S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже председник.{S} Ти већ знаш |
бра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго |
е пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше |
седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са |
ду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше |
цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпуштања боље него и један од нас.{ |
загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не позн |
ти што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, |
диш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, р |
Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништ |
гих.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више |
уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника и подајника, |
та ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, |
замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кић |
објашњаваше нешто учитељу:</p> <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S |
заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шт |
Јадни мој братићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света...</p |
ођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и мног |
једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из |
положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на руч |
кар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и п |
сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само зн |
Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, п |
лиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш н |
толицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</p> < |
кане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћур |
емо, хајдемо, голубице!...{S} Казао сам ти већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудни |
е човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко да спрем |
Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, прибирајући се полако и долазећи к себ |
закука једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе |
е му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе по |
је... ти си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски живети... наставља он своју мисао. |
S} Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазе |
си се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!.. |
.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико |
ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли при |
Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масн |
Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Г |
на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не |
,..{S} Три разреда, толики рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учи |
онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p> <p |
p> <p>— Овај ће начинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари |
длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку |
ла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један дина |
онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и расход |
Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</ |
не долази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми мор |
.</p> <pb n="189" /> <p>— Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грл |
> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ру |
еп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и |
ем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти |
му лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја ка |
једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица само ос |
ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам преврнула тањир, узвикну она весело, намештају |
нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у |
..{S} Па после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за |
еоград, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен |
ебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те |
p>— Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог |
воље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се |
ешио?</p> <p>— Како?...{S} Напротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко д |
{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти до |
м.{S} Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартирине |
а господина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас |
> <p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним тоном.</p> |
еница...{S} Па после...</p> <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни |
<p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу д |
не, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако |
.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим пруж |
, кад му тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд |
ј.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једна |
и уста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, ја |
Бога, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ломећи |
стави он, рукујући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, |
ту; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове гране |
г он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш |
/p> <p>— Писареву... онога, његову жену ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би зн |
<pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред |
ве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А т |
ли ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, тешко мени!...{S} Јесте, јесте... |
ећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није променио па ништа... они се |
год устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног |
сом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом одлучно, |
се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; так |
х; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, |
своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, |
ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: м |
у од првога погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећ |
есело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав! |
— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, лу |
ођа Зорка им, каже, причала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука.. |
и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разрогачених очиј |
чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним причама...</p> <p>— Пазите само, наставља он |
е, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали |
мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здраве, |
="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снови млад |
допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити |
ри.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве године о |
..{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање |
ј сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе. |
осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничким погледом.{S} Узе јој се цело т |
јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, што су |
ећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </ |
хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... |
лике замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се дру |
естогодишње девојче.{S} И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су бил |
а...{S} Нека паклена одлучност севаше у тим широко отвореним, великим, црним очима и она се упи |
љине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткреши |
ад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то |
ио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учитељска посла |
ијатна, симпатична изгледа.{S} Скроман, тих, са неким нарочитим, лаганим и одмереним манирима, |
вио, смањио се, и постао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим |
жење.{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је пренела оно мало сирот |
да ће имати великих непријатности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код ње |
тицати на девојку.{S} И одједном, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мис |
тој магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} |
топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само го |
и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онда тако... .{S |
еби да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за то, |
неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором покривених дана, који ја |
ма и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала то прође!... |
о се тек наговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела ли |
ој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше страховит... |
данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p> |
оваким околностима није место.{S} Само тихи, лагани уздаси по кад што одају његово немо присус |
лно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре реке и |
боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, бр |
е у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разре |
, занесено... </p> <p>Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки |
носне снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...{S} |
стите на замерци... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трљајући лагано рук |
је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт |
у од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеж |
зјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчања је од |
ла се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ...</p> <pb n="54" /> <p>Кад |
> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако само... тихо као сенка...{S} Расклањај руком пера кукурузна, да |
head>XVIII.</head> <p>Сврши се и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И |
егова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга, и још не |
ког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте главу и пос |
и са... са оном Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а |
е обухвати целу свећу, па се онда стаде тихо лелујати, као последња слабачка жртва самртникова, |
ле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанстве |
и по неки сребрнаст облачак, пронесе се тихо, нечујно, преко недогледне пучине и растури се так |
лима поред самих њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажуб |
загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко небеснога свода.{S} Оштар, хладан ветар, пом |
а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била несвестица... и |
сних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под прво |
{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да х |
о, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S} М |
а ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру... чак ће |
к гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверено, питајући |
упо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало је |
, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим. |
, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка |
испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво, аналишу |
о са школским прирезом? рече писар мало тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и набавке, то ти ј |
тискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, |
више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина...</p> <p>Љубица ослушну...{S} Шта се то чуло?.. |
рвозну бојазан што се ремети ова стална тишина, на коју се човек навикао.</p> <p>На вратнице уђ |
о Томиној недељи, само нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; |
S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо мн |
презно, старајући се да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгледат |
огрешио?</p> <p>— Како?...{S} Напротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојк |
о...{S} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се |
ље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«... |
им?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти |
дари у шалу: он је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступ |
кајте ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са нек |
у и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p |
асом.{S} Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартир |
ишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред распећем, и учитеље |
та необична школска година!... »Дакле, то је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме страшно |
ти се појединих тренутака и, разуме се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких с |
гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без тог |
!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам летос благовао...{S} То се мора плат |
је о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта |
и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} |
Не, не... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лут |
учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — К |
.. одличан... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се ја |
арам војнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не мог |
о, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледајући полусвес |
евин, овако детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...< |
а време познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се топил |
адање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p> |
то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њег |
мо ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у с |
и чини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће б |
упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S |
к.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предуср |
ењање.{S} Протрља очи, послуша... јест, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен ја |
Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, |
дељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе |
и.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с во |
, застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био ов |
ите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— |
два месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала |
<pb n="195" /> <p>— Па знаш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико н |
онај први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... наслонио р |
е само гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним г |
.. коме они требају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака пој |
ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него онако...</p> <p>— А |
е бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пруга, масница преко целога образа, па јо |
хов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто |
то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и ин |
творено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десети |
Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је |
ца узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не п |
то такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други |
p> <p>— Ово ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Д |
неколико познатих јој девојачких лица; то су јој другарице, старије годину дана.{S} И оне обрт |
све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као |
S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква са |
рота...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном т |
S} Па то су најобичније појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понавља |
дом треба свакад постићи одличан успех; то није много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године |
он покушаваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је |
... али то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема н |
и грдње што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа... али што сам страдао!...{S} И после два д |
утица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S} Или није?. |
са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато |
.{S} Па најпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Доч |
вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај... не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари |
> <p>— Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте т |
та бисте могли навести за разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се на |
варио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући |
овца реците да се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан народ... хоће да наплете свашта.{S} |
емену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{ |
тражити награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се |
то знам... јер сам летос благовао...{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} С |
, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> |
} Некаква топлина око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло. |
ресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око де |
ш иде боса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и најмилија сестрица. </p> <p>— Боса |
ах угледати онога страшног зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на |
жила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један |
проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— |
а његово саопштење о оној учитељици.{S} То је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{ |
оже.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, п |
латна грана, посута крупним камењем.{S} То беше доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше |
, па ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непрестано... и у ситницама тако мора би |
а за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!«...</p> < |
ав разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о нека |
вољство и утеху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стр |
га.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S |
, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, крупан и веома о |
око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{ |
ма отвори кавга.</p> <pb n="74" /> <p>— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У м |
ухвати на делу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да в |
е знате лончића?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, |
ого страдати... много, много! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га |
то сте радили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у с |
ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и онако морам... поједине округе, али опет не ид |
ан успех; то није много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем пет |
кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} В |
илиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас наро |
нела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми с |
ху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Е |
живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам добро, стот |
са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се чит |
"38" /> почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све |
ане, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Г |
вога господина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} |
огађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она |
ти му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих |
ори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p>— Моја је |
...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже |
ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини.{S} И сад одједном стаде јој наликовати овај тр |
ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p>— Н |
тире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И п |
и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипа |
атности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква |
хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједно, |
ичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по |
сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би |
, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, д |
није и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S |
љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она са |
, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p> <p>— Не |
, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и м |
ушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен инат, надају |
ала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка страшн |
мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око вр |
.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер с |
и ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одборн |
познавање природе, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Истина |
.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он |
и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!. |
х спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— П |
оји му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Родитељ |
на, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мис |
е.</p> <p>— Лако ћемо... има времена за то...{S} Па најпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће нас з |
она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад јој одједном д |
ли она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће ола |
са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам т |
е умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра се о |
нас мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и... там |
пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} Али ип |
же цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти сад л |
а нема довољно смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="1 |
да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљи |
то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опростите, заборав |
Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p>До |
то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица |
та не може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му |
равља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.</p> <p>— Пр |
ло, али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано погледаше ћату, док се овај једва с |
су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у сво |
о свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни др |
ме се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи зго |
живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам свој з |
и било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћу поправити...{S} Сутра |
то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под м |
а децу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, посл |
тромесечну квартирину...{S} Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а |
суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онак |
аслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад регулисати.</p> <p>Љубица стаде рачунати, па онд |
цу и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потр |
он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној мл |
ише је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку |
што ту нема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад |
нити још неколико, можда и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се једнако |
се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у школу |
поновити израз Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те |
ама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта |
за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и |
ецо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у |
нокти!... цело јој лице избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по |
гроб...</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S |
ђе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади и |
ш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста |
е смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се о |
то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобичније појаве у школи; то већ не сме никако |
в страх, његово право страдање...{S} Па то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и п |
, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни |
</p> <p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним тоном.< |
тра...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се |
он је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... рече он, погледавши је радознало у лиц |
а, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!« |
ари ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; какв |
.{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којо |
поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па |
ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши |
погађање, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека те пл |
овина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се п |
ј охлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој с |
Гојко, изненађен, само се питаше: откуд то?...{S} Како може бити!...{S} Зашто?...{S} Од чега?.. |
ћемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесе |
следњи уздах пред тешким сном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.</p> <p>На |
рштеница...{S} Па после...</p> <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати |
?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јес |
ра тако јасну представу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључали |
тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све због |
ке у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећајима, у којима се ни о |
исли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> < |
на.{S} Па опет уверавања, клетве, и све то неким нежним, учтивим, пријатељским гласом, који чак |
свим не изгубе из очију...</p> <p>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало је ру |
црн и непровидан застор будућности све то скрива од људских очију, док му садашњост не отме де |
} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страда |
хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човечји живот, не сметај |
ину од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне |
<p>— Отпуштен... хе, мој цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпуштања б |
рам... поједине округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да |
Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њено |
!... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две годин |
е ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, сам |
тави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже |
</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа изненадно, па тако |
аза.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе св |
ибице...</p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко |
а је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стојана |
ојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} После пол |
о целој његовој фигури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам |
теде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран |
ашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њен |
сплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранил |
ени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, н |
овима.{S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и |
ом претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из |
е већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; |
напред.{S} Одмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половине двор |
ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она |
се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игр |
Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах |
нтересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу |
p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друк |
чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени осећ |
доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?.. |
>Његов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</ |
некоме такође маше руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива |
о ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека през |
чати о последњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће до |
то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недос |
иде двориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако |
розор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је то?... промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче.{S |
г нејасног злослутног страха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о |
ји му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми о |
о издавала уредне признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... ил |
ад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он т |
едао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Н |
ожењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једв |
собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, п |
..{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неки |
да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка уг |
чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати |
>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те |
исам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се да |
глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем! |
ла сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p>— Н |
<p>— Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, па |
ила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, п |
писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p>— А |
Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође |
ха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} |
у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко за |
оже да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је |
његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио |
и пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досети |
се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, сам |
еко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} |
ати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Ш |
бало <pb n="163" /> протестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и |
ом кмету, рече један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на вра |
зви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за |
а и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков кр |
ће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобичниј |
нала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би |
ена, и упропастих живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити |
само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра |
а онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта |
шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима сво |
у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што т |
ича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за в |
епо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} |
учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш |
мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не |
посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S} |
те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Дец |
о нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао уста у широк сладак смех, а г |
бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и на |
њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио |
пита Љубица кмета.</p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једно |
се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«. |
гао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништа.. |
n="21" /> <p>— Рачунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му |
а говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила је читати оваки израз на њему, и ево с |
е да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p>Вратнице се давно затворише и пријатељи з |
и је мора отурити!...</p> <p>— Не, није то... оставите!... узвикну Гојко, трљајући руком бледо |
ила?...{S} Чекај!...{S} Није то... није то... нешто лепше...{S} Или није лепше... није ништа ле |
а-ха-ха...</p> <p>— Којешта!...{S} Није то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, бр |
ам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} Није то... није то... нешто лепше...{S} Или није лепше... ни |
.. али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, |
преливају се на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа |
е...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И о |
она незгода новчана... али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} |
ога слуша, па тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да го |
стаде сама са болесником.</p> <p>»Дакле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже д |
мршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични сеља |
убише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, |
о се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као |
њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену и његов |
во се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га |
бње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богоса |
е добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душ |
хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај исп |
на се још надала...{S} Мислила је да се то може некако окренути, и ако није знала како би се то |
ед својом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спок |
оћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше дола |
је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, у |
ак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово д |
...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се прибли |
а...</p> <p>Љубица ослушну...{S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко |
ути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, густо?...{S} Иде, иде... плива... с |
рати необично, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чуј |
само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чује проле |
акшало залудној учитељици!{S} До сад се то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде |
мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе |
ћу срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила својим доласком...{ |
су били меки, добри, послушни... све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу н |
живине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочити звук, који се но |
оја и даде колико је требало.{S} Све се то изврши неким полу-пословним тоном, као да издаје оби |
{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S} |
школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може мисли |
у час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она |
<p>— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то играли?</p> <p>— Крпигуза, одговори један смелији де |
док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника.{ |
акога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} |
недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} Па онда? |
ас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу младим људима има тога... те кавг |
о окренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада в |
. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете...{S} Вечна правда!...{S} Али сад... так |
омном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом навалом громовите буре |
... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мрака |
дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прош |
дим људима има тога... те кавге, али се то све поправи...</p> <p>— Поправити!...{S} Не може, ма |
ше руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зн |
па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и малодушним узвиком: е |
смеши на њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или с |
зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} Уп |
ижи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах п |
ко!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала |
је хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> <p |
љубав, велика, заносна, онаква, како се то описује у романима...{S} И све је тако некако испало |
у приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, с |
су знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташцима и строги |
јих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} |
Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... шт |
у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у |
едставља правога домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} |
си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста дас |
хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} |
јући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањем, као ка |
еражена.{S} Није никад помислила, да ће то такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло само |
р.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... оте |
шљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће там |
осети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} Толико се кидала због те своје зле осо |
она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушај |
ову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запи |
Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом" |
на украсу као приковане...</p> <p>Беше то збиља необично уметнички израђен златан часовник, по |
ше необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне г |
ли се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једноставно зеленило црвене се кровови кућа, беле се |
бодно небо...{S} Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећ |
упчати се тако под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутат |
} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарати...</p> < |
, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због о |
гој држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’т |
како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти ре |
ко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим св |
вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како |
то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно д |
о место, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за ра |
а натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећ |
та ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о |
..{S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа поку |
до сада... некаква катастрофа!...{S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, т |
p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим |
ежни они једри пуначки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене ру |
могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар с |
</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређивати... одмах... затеже он опет, |
ица не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести раз |
желеше да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање |
е није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је |
о у косо, некако необично, љутито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде п |
јко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, ш |
су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво |
буђени осећаји сада све увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно.. |
ој кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица |
узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична |
остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући о |
Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је мој |
олико минута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да |
толикога страдања, <pb n="159" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче н |
«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и ника |
и се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узимајући |
пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и |
развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} |
{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети о |
Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећн |
да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не можете заборавити никад?...</p> <p>— Хо, |
ва!...</p> <p>— Море, господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... |
савијене око његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} |
чно светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дош |
во сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о ч |
не огреботине још се истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ништа.. |
.{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> |
ају...{S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна ствар...</p> <p>Него шт |
ори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...< |
ојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{S} М |
S} Сећам се многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посматра |
је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не п |
ам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојково ме |
адим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад с |
у, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Так |
ли му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, к |
зе је страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p> |
<p>Одједном се расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду |
не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту |
{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! |
.</p> <p>— Ха, пијанице једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богос |
колама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао!</ |
икуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи |
а, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако објашњава свој покрет, а по неки пут б |
ломећи велика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрп |
овољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако-необично на |
ко му то савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде |
ивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S} Чим се отворише <pb n="115" /> вр |
а — њихов је грех...</p> <p>Изговоривши то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи |
нема стана у школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школс |
би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва |
е прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило |
ели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И |
ко се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а |
је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још више и од |
ас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе |
> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад |
раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица |
Да се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео...{S} Скућио, окусио домаће среће, раск |
еће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако |
еко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на |
говори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{ |
да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па с |
д, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко |
ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што виш |
го газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да нема толи |
га, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се н |
н учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени другов |
ко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави.</p |
рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо |
ажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то |
глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад не ч |
и страда, али неостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању |
е биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они |
што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, |
} Влајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, пр |
нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p> <pb n=" |
езумно, са највећим самоодрицањем, како то може само њена страсна и плаховита природа...{S} Она |
{S} Једна се чуди новом нараштају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} |
па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p |
рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... уз |
о, унезверено, питајући се у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути за |
виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је |
ге ствари а понешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, |
ече Љубица, тражећи згодан израз — како то нисте живели?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S} Од |
.{S} Као на електрици!...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— Остао |
ребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге |
пну му она.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер |
</p> <p>Сад се све променило.{S} И како то тако одједном?{S} Тек само налетеше облаци, натушти |
са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједном наиђе... одмах после венчања...{S} И тако д |
вим да окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако |
ењено, сањиво, занесено... </p> <p>Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не проб |
ећ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега с |
ито да чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам. |
и стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе |
е, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти. |
>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог |
p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недостижни, него скромн |
и, рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше је сте |
егледавши га.{S} У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?...</p> <p>— Видећемо... бојим с |
деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам |
а само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим |
еца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи |
... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да |
ош није почео постајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс |
опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи се он |
што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се питаш |
} Љубица Петровићева.</p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учи |
ама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто |
во... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погл |
<p>Љубица плану и намршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејач |
се хвалити својим другим разредом, јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем |
лбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> |
оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у м |
та сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S |
ећ необичне комплименте...{S} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ј |
ући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се да |
откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте стр |
ен Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</ |
ојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Н |
ашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, недовршено?{S} А знам, осећам да |
годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, |
има његова обична бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p> <p>»Ка |
па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никак |
раво причинити му страдање, само ако му то савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, з |
теже председник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p |
да га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају?...{S} |
смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће |
итичке раднике. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Надлагу |
и дана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!...{S} Кад угледа злато... хм... нем |
...{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ни |
маже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју |
лема, јужнога воћа, уверавајући како су то необично јевтине ствари у Београду, куда он иде чест |
се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и на |
..{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} |
стајаше све јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише |
љивим напоменама.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошл |
хе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... |
> <p>— Страдање... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора |
рт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не |
кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрат |
раћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а о |
а због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то |
се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и п |
<p>— Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову месту, видела |
за се и знати да је у праву располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, голубице, много он, грешник, |
во се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— |
а видим... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да м |
ече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти д |
амо да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па |
дговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са |
је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се ми |
у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско п |
>Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији |
а, без повратка, без оправдања«...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшниј |
јер је почео с другога краја среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осу |
то поправити.{S} Међу младим људима има тога... те кавге, али се то све поправи...</p> <p>— Поп |
е тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлина.{S} И св |
бица, црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обр |
ог тога, господин-свештениче, није због тога што... није због школе.{S} Има и богослова који рђ |
богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није због тога што... није з |
ла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу х |
е да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће напред и све напред, и |
тане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу. |
чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође јед |
це, друже!...</p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се ба |
, али се он прену и стаде се отимати од тога новога расположења.</p> <p>— Страдање... разуме се |
а!... па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>В |
живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа оног |
учитељима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни долик |
ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, молим те.{S} |
радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође з |
уго... вама требају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него зн |
е... опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим |
о.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничкој стан |
паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво по |
урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, одлука: да се све |
ики камен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен <pb n="118" /> уз брвна, ослања се леђи |
јер познаде председника.</p> <p>— Пусти тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на свој |
ошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке општине дал |
као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, при |
господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оногај |
тању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро шт |
одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде |
опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткив |
е допушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љуб |
накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива према њему.{S} Донесе јој |
прими плату.</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех н |
зуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још страшнија, још одвратнија... |
из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој |
ека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S |
} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и |
а...« и тако даље — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле потпис: »Управитељ школе орловичке |
и.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним причама...</ |
ћа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те |
како сам морала брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја н |
другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове |
овљена задруга.{S} Влајко се сав предао тој установи, и све време што му остаде слободно ван шк |
умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очију...</p> < |
ешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гласно:</p> <p |
црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше са |
ници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропуштено.{S} О малом испиту до |
сетке на рачун кога говорника.</p> <p>У току разговора Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— Пос |
да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде јучерањих себичних мис |
дити.{S} Ваљда нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хт |
а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице удате, управо све у целом срезу, све с |
о пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети |
p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и препла |
не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на столу...{S} А |
тамо у Министарству!,..{S} Три разреда, толики рад... и ево ти сад још један разред, да би се о |
сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, |
и, да је тај човек, који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и |
и.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва |
ју?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{ |
а урођена грубост неће то допустити.{S} Толико се кидала због те своје зле особине, која јој см |
са овако чистом и упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице |
у — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог |
извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њ |
ћеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S |
јер она не осећаше љубави.{S} Та она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, узвише |
непретурене, мисли...</p> <p>»Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне ствари?... |
и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и мука причинила.{S} Само не могаше ниш |
993_C11"> <head>XI.</head> <p>Љубица се толико измучила, толику борбу душевну издржала за ово к |
један одборник.{S} Чудим се како ћемо и толико спечалити.</p> <p>Отпоче се право вашарско погађ |
> <pb n="59" /> <p>Да ли могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешена заг |
о амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај |
дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже г |
и.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислен |
ликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њихову поло |
не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше |
о Љубица и писар постајаху интимнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим |
која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да се навикн |
муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чу |
и загледа се у свој часовник...</p> <p>Толико пута је, док свршаваше школу, идући главним улиц |
грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред толикога страдања, <pb n="159" /> још и то... да буде в |
код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, како он сиромах мишљаше, љубави свога |
I.</head> <p>Љубица се толико измучила, толику борбу душевну издржала за ово кратко време, да в |
неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту само пуста празнина.{S} Он осети да је остао |
мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим вр |
ем, као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још п |
воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрну |
шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин ко |
ту, па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом трепере светли сунчеви зр |
хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете |
о неку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше |
ази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његов |
а је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац |
ао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том почетном послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и ра |
њена смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... как |
јући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, пређе преко двори |
и показа велики светао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини д |
>XII.</head> <p>Прва писарева похода по том не учини на Љубицу такав утисак као последња.{S} Он |
ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад та |
и погледи, и ова најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашна сеоска деца...{S} И кметови |
акле, то је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме страшно!... није баш тако обично, како пр |
емаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону на с |
Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговоривши још неколико речи, руковаше и растадо |
заласка, прснула је ватрена светлост по том недогледном пространству и обојила га чудним, разни |
исар скочи и утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше излазити уморна деца, протежући се целом сн |
дине проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како је госпо |
и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа.... |
Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, тужнога, очајнога, го |
а-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево |
чуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе п |
, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као |
оји је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, стари лисац, удесио је све |
брази се заруменеше; она се сва предала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, це |
ца задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, кој |
, да не буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина трошка на гозби одређује се дужином вр |
савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може јед |
јнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове по |
ху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су |
овању, о братској искреној симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино зб |
би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... как |
. понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треб |
док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах о |
плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса с |
и је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе у ходник, па не |
дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо |
у је обузело целу памет, па мора само о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен, тресући се од |
запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бит |
и је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p |
није од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу читав бездан пре |
еда израђене задатке на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи |
смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужнос |
спао с другог света, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{ |
И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, само нека све прође у тишини...</p> <p> |
.. <pb n="57" /> други израз, понашање, тон говора, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто |
штро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба д |
мени разговор и узе веселији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитво |
необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у наредби. »Наређује се |
а се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не т |
>— Све одличне, одговори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица г |
м се окрете својим несташцима и строгим тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њ |
, проговори писар службеним полицијским тоном, па онда, као са своје стране, настави:{S} Понео |
} Све се то изврши неким полу-пословним тоном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигр |
, придружи им се ћата овим фамилијарним тоном.</p> <p>Љубица плану и намршти се.{S} Писар то сп |
{S} Шта има ново? запита га она обичним тоном, који одговара другарском разговору, па изиђе на |
е слободно и оним полицијско породичним тоном рече јој, прилазећи: </p> <p>— Хехе... јесмо ли с |
иди насред куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћутање...{S} Неко се помаче, устаде, он обрте |
сно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је |
јих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних да |
ки светли дани, срећни часови... она се топила само од једнога погледа, била је блажена кад се |
ати погледом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сневао најсрећније снове...</ |
И њега опет стадоше претресати некакве топле, пријатне струје, које потицаху отуд од некуд од |
ој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад беху с |
розници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брковима пад |
<pb n="100" /> <p>Склупчати се тако под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати |
њства...{S} Ћутати, ћутати, ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} |
орити.{S} Али шта је ово?...{S} Некаква топлина око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа |
е почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан проведоше две |
тога осећања, па му душу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана от |
менило, пројури кроз њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која му је толико |
е од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина: мило му што она сама везује своју судбину за њ |
ени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И п |
еће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, |
о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и с |
ише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струје низ |
љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љубицу свакад пресече преко срца.{ |
ан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пу |
> <p>Писар и Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а |
из њене руке зреле плодове?{S} О, какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни |
Тамо, са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као у |
ам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за |
pb n="28" /> разлеже песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...{S}" Деца поискакаше из клуп |
ла, отвориле кљунове, па само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела изм |
p>...{S}Синуло пролеће.{S} Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око н |
унце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође |
, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом округу... свакога ти ђавола зна!...</p> |
на тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Не |
ваде.{S} Задахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице. |
ла по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине, помешан са |
ђутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарат |
ио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале справе за лов, за |
Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господине Перо, |
м надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају г |
свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагедија!...</p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не |
кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет настављају светлији д |
еда око себе усијаним, узвереним очима, тражећи одговора на ово животно питање...{S} А око њега |
залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.{S} Из п |
е разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан израз — како то нисте живели?</p> <p>— К |
е сагла, нешто се осврће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само се шарени |
ба је данас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случају похвалу.{S} Стојан ми набавио |
едесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш т |
ену ропску преданост.{S} Женска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње ј |
сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не в |
је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно |
т и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p> |
и, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика |
оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то с |
н...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.< |
и гледа председника право у очи, кад му тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, им |
ј деци.{S} У непрекидном, заморном раду тражила је утехе; у послу је угушивала онај стални стра |
је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одборник.</p> <p |
а глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један |
а савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одма |
е...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрза обрад |
ита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па сад само |
чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сам |
/p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам тр |
био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар |
како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бист |
н га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта тражите?...</p> <p>— Учитељ орловички...{S} Гојко Савић |
арог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон |
цу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{ |
рака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бити чевр |
ћу поправити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само ш |
у, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Тражићу негде на граници... далеко... какво најгоре, на |
заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, као што се све сличне |
а, која укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па нигд |
ебе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то бил |
у предавали, поче она збуњено: припрема траје најмање месец до...</p> <p>— Ха, методика... прек |
ица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни јед |
крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први |
наплете свашта.{S} А учитељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, |
и. — Сад ће радити озбиљно... сасвим се тргла... сасвим!...</p> <p>— Е добро, добро...{S} Збого |
јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети н |
о, бесвесно; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, деч |
орити, ко је може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао |
бор, јецање...</p> <p>Одједном се обоје тргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао, па т |
ушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављање и утврђивање тежих ствари, |
е поведе...{S} Не, не... треба стајати, треба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га! |
а кроз честу...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме к |
ићу, видиш...{S} Кад је човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке врел |
а...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да с |
, да, да... трже се одједном полицајац, треба за општину, рече он, па се осмехну левим брком. — |
о срцу, и она се поведе...{S} Не, не... треба стајати, треба издржати до краја...{S} Оно је већ |
зна!...</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван. |
че да остави послуживање, па сад ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, доста је ч |
.</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да |
е коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно |
акав успех?</p> <p>— Па није лако...{S} Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим |
има, још немају ни појма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их научи...{S} Без <hi>силе</hi |
> <p>— Врло озбиљна болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женска нега...{S} Може бити свашта... |
е време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прег |
тима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра... ових дана мора |
вори као истрке:</p> <pb n="82" /> <p>— Треба да се изврши наредба Министрова, одвојте ми девет |
и ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, ко ј |
е са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, |
застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, |
: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разумел |
бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p |
ј учитељици. — Код ње је нова школа, па треба прегледати и записати све што је потребно да се н |
к.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, брат |
право убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима |
<p>— Све то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа не зн |
овораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да |
тећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S} Познао сам вас |
је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!... др |
после дужег ћутања и посматрања. — Овде треба често да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте... да. |
и, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И |
хвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само |
ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не треба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не |
гла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало с |
е ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам.. |
, убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не треба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нестане такве |
и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; как |
че, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици |
е и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његов |
ите без невоље!{S} Изволите, колико вам треба новаца...{S} И он извади велики новчаник са гомил |
имала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тр |
и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и |
и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад постићи одличан успех; то није много тешко |
и, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде ск |
} Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се за |
а је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— |
{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему... је ли?...</p> <p>— Теби, синко, и |
рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше је стећи |
ремила се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па са |
м ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n="12" /> за отварање првог разреда?...{S} Ка |
еба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p> <pb n="87" /> <p>На тако приј |
исницу име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се нас |
творено изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештени а учитељица о |
и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо... |
<p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— Па... требало би... р |
амоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш |
ад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Доса |
</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш |
и му он одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И он |
то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим се |
јемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она пр |
треба да добијем петицу?</p> <p>— Па... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке |
е близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се с |
ашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брату... <pb |
џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све се то изврши неким полу-пословним тоном |
рађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му је српски језик у свима разредима. |
ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку |
тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема |
а онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} |
није углађен ни... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то време н |
на као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, од |
<p>Тако редом разгледаше све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{ |
р и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb n="163" /> протестовати, он је то радио без |
и ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те |
тра... ових дана морамо ићи на испит... требаће твоја крштеница...{S} Па после...</p> <p>— Све |
чунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <pb n="21" /> <p>— Рачу |
докле год устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не зн |
авио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одборник.</p> <p>Тада учитељица, |
ет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било |
готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави најразноврсније |
дном му се промени лице, али кроз један тренут стаде га полагано обузимати срџба... </p> <p>— К |
е руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и д |
је само да провири једним оком, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном државно |
се изви из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и заклок |
да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, |
сад одједном стаде јој наликовати овај тренутак на један часак из њена детињства.{S} Јест, сећ |
ај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор...</p> < |
чи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и проговори |
олица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамот |
ти?...{S} Не, не... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, тако понека |
а према њему«...{S} И она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала нешто налик милоште... |
, мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се, то су најлепша сећања...{S} Ето |
то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка страшније од свега на свету...{S} Срце јој ста |
ћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу преко насло |
ила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, одлука: да се све кида |
се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично груну... задими се... гурну је |
...{S} Дечко махну руком и скоро истога тренутка скикну кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта |
ез повратка, без оправдања«...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од |
ше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n="89" |
леда пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к |
ешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зраци...</p |
{S} И над том белом, миришљавом завесом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен свод чисто |
Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем, вију се чарда |
пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и беличаст |
ше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао, па трепери својом нежном сребрнастом светлошћу.{S} Зрикавц |
бојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним сводом, |
по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном светл |
шти...{S} И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђењ |
у.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред л |
тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њег |
ти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећем на врху иконостаса.{S} Учитељ оте |
ако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вр |
лободно... а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да |
рна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зн |
таде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као де |
кар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb n="197" /> плане ват |
ичка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S} Шта ћемо?. |
розор.{S} Погледа у учионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одскачу; погледа на двори |
игла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је |
а озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу ун |
бати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ради чега |
зничавом журбом стаде се облачити...{S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легн |
е хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и ст |
ме мислити...{S} И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сока |
грли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се |
.. ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу |
S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га п |
чи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.{S} |
</p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу? |
>— Знаш... наша посла!{S} И мени је ово треће место.{S} Само ми необично што ме сад не премести |
грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па |
d="SRP18993_C17"> <head>XVII.</head> <p>Трећега дана Ускрса чланови Учитељског Удружења беху по |
оне још седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хт |
="SRP18993_C21"> <head>XXI.</head> <p>У трећем месецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, |
траха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану |
о је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{S} Љубица се вео |
оран.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се бу |
стао са својим походама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, по |
трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла и |
зацело: ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу |
} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} Па онда?...{S} О, та в |
ајаше послужавник са водом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само о школском раду.</p> |
молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко |
бицу и одједном, погледавши у часовник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита |
дубока размишљања, па махну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за |
p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, треба за општину, рече он, |
ма.{S} Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... некакав страшан бол стеже јој срце, о |
обасјаше коси, врели зраци...{S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одје |
Љубице!...{S} Љубице!...</p> <p>Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чу |
кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен око ср |
де беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоки |
о, и она се претури...</p> <p>Стојан се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасн |
} И одједном, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар |
писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добр |
на посао...</p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стењање.{S} Протрља о |
и то није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, али се о |
итави потоци из неба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, |
ите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— Како... не |
!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, |
мужевима, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање |
некакав нејасан покрет, па се одједном трже, прибра се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шт |
рити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице.. |
Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се осетно трже и одједном му се промени лице, али кроз један трен |
Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо |
ко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед. |
пољиле, него се тек наговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе |
и замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{S} Шта је ово?... |
<p>Богосав, пребледео од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сј |
места полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мут |
еше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу Мин |
.. лице јој се искриви од некаква болна трзања...</p> <p>Влајко скочи, учини некакав нејасан по |
ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглуши |
тадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети се |
својим великим очима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она |
зничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан, суманут...</p> < |
орња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом |
а, макар оне тамо у Министарству!,..{S} Три разреда, толики рад... и ево ти сад још један разре |
више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ и |
зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј |
ртију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће пр |
мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: ка |
е.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица остаде скрушена, слом |
ет предмета, а она само један разред са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разр |
и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} Комисија!{S} |
p> <p>Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти |
вако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наредбу нап |
и је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за с |
се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет предмета, а она само јед |
_C6"> <head>VI.</head> <p>Протекоше још три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се виш |
руђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n=" |
ожеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се |
им се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њи |
упих у гимназију!...</p> <p>Он застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од великога напор |
јим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трљајући лагано руке једну о другу. — Много сте погреши |
није то... оставите!... узвикну Гојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања неизмерна |
и спремаше за разговор, идући по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И т |
кама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Р |
ест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, брати |
саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, |
леда у оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мр |
та грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милина, |
већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; плетар, у који је затварана једина коза ш |
далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад |
же злу помоћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви троје се насмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан |
ја, господинова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... као...</p> <p>— Као једна породица, допуни |
d> <p>У судници седе председник, ћата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво прет |
дељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну квартирину...{S} Удесићу ја то, доврши она з |
станице к општини орловичкој, креће се тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, по целој |
и.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p> < |
о пројахано«.{S} Према томе, и количина трошка на гозби одређује се дужином времена, проведена |
браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога приреза?{S} Него ви очекн |
старим друговима провести који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад |
о нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, |
бнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До го |
те слоге беше нечистота, која се морала трпети, и јевтине намирнице, које су још више учврстиле |
мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре вен |
еш... хоћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити |
че уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!. |
ти, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само а |
ећи се, онога у дугачким кошуљама...{S} Трпковића, што удари директору шамар...{S} Није га позн |
обро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмора; и ви с |
сти, коју не умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка, |
кво ново страшно осећање...{S} Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} |
те, али су све то ситне ствари, које не трују човечји живот, не сметају младости да <pb n="35" |
а... постао је развалина, рушевина која труне, сенка...{S} Оборене главе, помућене душе враћа с |
коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским |
земљорадничке задруге.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по сел |
из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она о |
</p> <p>— Шта је? запита он преплашено, трчећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ак |
... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... |
ши одмах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде сама жур |
ник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете...{S} Пробу |
ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... |
. нек се нађе.</p> <p>— Не бригај...{S} Трчи! одговори му Стојан, млатајући рукама уплашено.</p |
ју угуши одмах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде са |
јко, онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и |
рже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не к |
вих, <pb n="64" /> поцепаних поњава, па трчи на ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вр |
у у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, п |
неком нервозном живошћу, једнако некуд трчи, нешто распитује, договара се са Стојаном.</p> <p> |
кључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="10 |
се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица. |
мој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p |
га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрил |
ује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учионицу, Љубица |
.. </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже |
задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n= |
све једно исто... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, п |
би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узб |
<p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и а |
тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била |
а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.< |
и показа парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</ |
ца одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.{S} Обоје се са |
груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нар |
се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни ш |
с чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А как |
ће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање...</p> <pb |
оба није закључана...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле |
, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на |
предала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: п |
посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна практика...</p> <p>— Јест, добро сте рекли. |
и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство |
кове, али сам узимала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема, госпођице, нијед |
ном Београду, зауставити и забавити.{S} Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, док не дође на |
p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{ |
ац одседе у разговору још читав час.{S} Ту се разговарало пријатељски, сасвим другарски, претре |
а.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у последње време седели и проводили разговор.</p> |
ите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи б |
ући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи мај |
>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{ |
сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му т |
је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђ |
к, који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за |
јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оце |
е јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплаши |
о није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} Веља још г |
н се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одс |
вор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће једно од нас дво |
кну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би с |
...{S} Кажи... господину.</p> <p>— Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му |
ченице!... шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по |
насмеја се.</p> <p>»Милица... откуд она ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, в |
кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...« |
/p> <p>— Хо, људи!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љ |
, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука с |
ање без кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрп |
— Видели су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се одлучно крену. — Хајде |
из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но с |
туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Г |
о је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао |
.. </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: за |
е за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... |
он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити |
... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос крио о |
ве самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Пи |
е сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} Ево |
екајте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа руком на врата која в |
на своју нову дужност!;...{S} Колико је ту помешано милине са неком полусмешном збиљом и важнош |
бама и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање |
сподинова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... као...</p> <p>— Као једна породица, допуни га учи |
еде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива |
ни, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Са |
ни своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стај |
нтимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она |
а данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљи |
/> <p>Деца изнеше столице; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па |
да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад |
Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, ш |
е ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила домаћа ср |
она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад се мушкара |
ов савет, допао овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо знали друго радити? |
а мисао: слободна!... слободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно |
другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујући |
а као некаква робија или војачина.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, ст |
мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев |
ући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не... оставите ме... за |
и: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, |
икну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беш |
, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с |
ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и не разбир |
акше забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је до |
Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз |
зразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу |
ере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Не |
шута, јамачно је однесен или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код к |
ено шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво сећање |
па полазак у школу...{S} Колико се само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове, многобро |
! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? р |
је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она |
едајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол |
6" /> нејасне предмете, што се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки з |
селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... некако ми |
. још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чуд |
у место пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p> |
унића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати |
="195" /> <p>— Па знаш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли |
сенка захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, само прекор че |
и испијено тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни пре |
одина, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не треба ни да преживи праву љубав.. |
му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Марш |
на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — |
е се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону на столи |
ам се многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посматрао...{S |
пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој одговара |
теља своје деце... нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слобода!...</p> |
{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само!...</p> <p>Поседаше |
свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуда.{S} Тек |
рених очију, избегавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: н |
парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</p> <p>— |
поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те |
послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p |
оможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али |
и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу Министру просвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну |
<pb n="111" /> <p>— Разуме се, и своју тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро... махну |
а она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити! |
ека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је становала, беше |
{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне дево |
са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај |
<p>Но Љубица не сања пријатне снове.{S} Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и |
добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... |
ита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју уписницу.</p> <p>— Ев |
ала је дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном старицом, која се, ослањајући се на |
да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, страдалнички, а по |
еше у том погледу читав бездан прекора, тужнога, очајнога, горкога прекора.{S} Изређао је тај п |
му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно |
преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је било и заш |
говори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} |
многих старијих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се |
ученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, |
сти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како капетан слу |
тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слоб |
гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну децу, к |
ем... повученог, јест баш туњавог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом ж |
уно — како он мишљаше — његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити |
.. како да кажем... повученог, јест баш туњавог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са не |
мљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом.{S} Образи јој сасвим упали |
<p>Љубица само крену очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет |
махну камџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче з |
<p>Лекар приђе болеснику, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко.</p> <pb n="181" /> |
ужден, збуњен, <pb n="108" /> гледајући тупо како му друг отвара прозоре и како споља јурну хла |
едњем камену стаде и погледа пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.{S} Ду |
S} Са лица му бије она позната надувена тупост, која је својствена многим нешколованим представ |
осла!« ...</p> <p>Сутрадан Гојко устаде туробан; чим се сети синоћње патње, намршти се још више |
Часни је не убио!...</p> <p>Освану дан туробан, ветровит.{S} Љубица није могла готово нимало с |
да око себе, махну руком преко чела, па туробно одговори:</p> <p>— Мани се, молим те...{S} Живо |
</p> <pb n="112" /> <p>Једнога хладног, туробног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица |
ачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и |
озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је о |
за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми тутори |
го жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!...</p> < |
ске клупе, испод родитељског и школског туторства, одједном постајеш господин, који има под сво |
постајеш господин, који има под својим туторством многе младе душе.{S} Груди се надимају од жу |
.. па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнев |
> <p>— Ви сами... чекате учитеља?...{S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оног |
м стану?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за |
знао одмах... и опет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гој |
једном обичном регистру, а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се |
мно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она веч |
без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да |
V.</head> <p>У судници седе председник, ћата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљи |
е председника и шали се са сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу. |
зама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе |
бори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању |
пута једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се |
p> <p>— Ово је општинско зло... знате — ћата.</p> <p>Учитељ још више обори главу, намршти се и |
ешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Николче |
а није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Зн |
дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже |
ебе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо |
оступати.{S} Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно |
о.</p> <p>— Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет |
брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним тоном.</p> <p>Љубица плану и нам |
ивајући своју мисао, па убрза кораке те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај навр |
ead> <p>— Прво ћемо код госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саст |
?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље пла |
е из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке главније политичке раднике. — Њему св |
оче суђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »опо |
атом руком полако врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, али Го |
аићи на овако унижење... </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи ос |
ноћили су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изг |
орник.</p> <p>— А ’нако вели... настави ћата, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> |
главом и окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у |
p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чи |
паница; нећеш се никад истесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а п |
боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{ |
ршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаница; нећеш се |
мо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одговору његову.</p> <p>— Г |
Ходи код бате...</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па плану својом одважном, плаховитом срџбом |
Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све |
знате, ’нако... стаде муцати пренеражен ћато.{S} Јадно његово рањено срце!...{S} На првом љубав |
а десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> <p |
>Писар за то време непрестано погледаше ћату, док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> |
бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду. |
адић и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она |
ојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с предмета на предмет, |
ве ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити преко равна с |
едном нестане...{S} Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено |
ај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хај |
b n="160" /> њега закопају...{S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна |
ирнији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривиц |
и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка г |
цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са |
ренеражена.{S} Није никад помислила, да ће то такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло са |
м; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... али |
се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, и а |
раху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим час |
су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као учитељ |
е наступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра, сурова јава...{S} И |
га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сум |
адно!«...</p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... понављаше она већ стот |
> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> < |
лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се |
у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чу |
потеса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко |
раслих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека свасти |
амо о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако зајед |
време.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи |
аде шта одговорити, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не |
се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим пут |
ивремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој |
S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>На |
{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће неста |
тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се св |
тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се о |
ти кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, |
е ружити, растурати...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горко р |
ти како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се |
S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њ |
целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разг |
реса, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, да с |
па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није |
у.</p> <p>— Казао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите д |
И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест, као за господин Др |
у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, мож |
азано, недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} Па |
милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било ув |
.{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} |
ј се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу |
рилазећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки покр |
о за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> < |
нско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и о |
ље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене« |
е, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} На |
ва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кренуш |
почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и в |
о, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Дру |
воме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила домаћа |
лучан <pb n="151" /> па јој напомену да ће имати великих непријатности због тих украса, и замол |
} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она |
ј једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се |
е се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лукаво погледа |
ако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се ка |
ај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом |
ах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима |
и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно страшно, непознато, уклонити...</p> <p>Али |
видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и усл |
раве љубави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охлад |
говор Министру у име капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му |
ду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, н |
преплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји један младић, ве |
ца и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговоривши још неколико речи, |
нахватао пухор по живој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац? |
лонила на прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свако се приљуб |
упути оним необичним вратима, кроз која ће одмах угледати онога страшног зликовца.{S} То га је |
нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћ |
ајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пр |
види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити |
рте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, сла |
овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" /> освр |
еже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p> |
и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о свет |
ак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коњ |
доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држати угледна предавања, али претхо |
} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орло |
ићемо обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но |
.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Мож |
ета.</p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, |
а ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас: |
... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се |
нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи ва |
аној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку при |
је угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, |
оћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и засмеја се слатко.</p |
ија...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза |
а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не знам... управо ов |
се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради |
ељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он и |
ам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећ |
</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Ис |
му Стојан предаде хартију.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе |
... да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, |
месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја |
ина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу род |
.. криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ оби |
ању државних службеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жиг |
ође за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше.. |
види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му |
кажњен платом... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јам |
ребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са д |
ву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало р |
се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчал |
радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предомишљати... |
у лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовн |
како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак. |
ћи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад би |
ота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгледати пред овим искреним другом овако са масницо |
е он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.< |
а ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и т |
ио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чисто |
да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Стр |
у.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно.{S} |
се намршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обичн |
да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S |
, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно... сасвим се тргла... сасвим!...</p> |
ена, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у |
него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у л |
еше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањиве очи, |
{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему досети, претрча, двори |
е сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</p> <pb n="36" / |
еднако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно с |
и.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе р |
да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати једио исто...{S} И овај несносни Гојко, |
и на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу младим људима има тога... т |
обале па их одједном нестане...{S} Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито |
исар.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... |
одина она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, н |
ше очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајући се |
ем као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} |
ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узви |
око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би |
па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће |
тари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спремаше да л |
а и њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур.. |
.</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимс |
је најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад |
ед; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео д |
а ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. |
о довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтев |
па се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре |
да неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћу |
а сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми мож |
, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, з |
знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде м |
кве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила прошл |
та ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да |
ризнанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врл |
е то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узо |
и? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и пр |
е могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« |
очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа |
...{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, по |
убица почиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно |
трах са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и за |
погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као шт |
е некад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А сад.. |
а отварање првог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли |
ану, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата |
та је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад |
а жалосница намучила прошле године, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и |
>Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зубе.{ |
{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о ја |
оперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу |
<p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господ |
да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} |
ах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом намером он прекид |
а узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помис |
p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допрати |
{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, |
, намршти се и проговори:</p> <p>— Овај ће начинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али |
не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован... ваздан тако!...</p> <p>Љубица не |
мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака |
а ће и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто |
орећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Беогр |
су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која |
ало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти |
Чекни де ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке |
Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинит |
у, осећајући немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца |
Како то мислиш?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге пакости, нема сумње, настави Веља, |
о мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бити ч |
е сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене |
зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се |
а плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер. |
саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb n="8" /> у једном собичку, што |
и помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта је о |
да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!...</p> <pb n="44" /> <p>После |
доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједн |
ћи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> < |
модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?... |
та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о својој бруци?...{S} И |
образа, па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пре |
ати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зверају |
он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, поб |
мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће |
Пролазећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у |
беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — мож |
а вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за |
да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>— |
резом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу д |
S} Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме г |
о сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>Председник се мало збуни, па шму |
/p> <p>Љубица му објасни; рече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам т |
јер им је предавао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с др |
отес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти |
?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не! |
а кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако ј |
Стојанов:</p> <p>— Господин казао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да |
} Па најпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека |
жити награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!.. |
а, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један ак |
у свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Не |
ко ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци! |
иљна, боји се оних неколико часова, што ће их морати провести са њим...{S} А после... <pb n="16 |
дмах...{S} Нека ово све нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа |
у слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, б |
ати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ора |
нећемо се мешати ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа |
иком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати...{S |
дравље...</p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему... је л |
снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, |
не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинити још неколико, можда и већих; — она |
.. <pb n="161" /> биће најсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страда |
; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часова ра |
м хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад у судници... |
е домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме |
<p>— Хо, људи!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љуби |
ћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај |
све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дође |
бица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— |
онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се са |
није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и |
омућене душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама... |
и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући |
емо брже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опа |
} Хајде!...</p> <pb n="97" /> <p>— Куда ћемо? пита она, стежући његове ледене руке и гледајући |
...{S} Што је најбоље.</p> <p>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту хартију и т |
емо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се о |
ије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да ме |
« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену |
са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљ |
S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов моно |
?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликов |
чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље.{S} Хоћеш?...</p> |
д страха.</p> <p>— Па... сад?...{S} Шта ћемо?...</p> <p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до |
ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у ис |
ну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са школским прирезом? рече писар мало тишим гласом |
..{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина. |
о ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар |
ет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично, гл |
и си пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ј |
, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и млада.. |
а... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да |
во све нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја |
е то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљ |
Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим.. |
ицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце |
њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не сме |
? викну Љубица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од р |
RP18993_C4"> <head>IV.</head> <p>— Прво ћемо код госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с |
риближаваше шетачима.</p> <p>— Ух, како ћемо сад? викну Љубица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, р |
родужи један одборник.{S} Чудим се како ћемо и толико спечалити.</p> <p>Отпоче се право вашарск |
/p> <p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> < |
<p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.</p> |
љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене ду |
ви слаби карактери служе.</p> <p>— Лако ћемо... има времена за то...{S} Па најпосле што?...{S} |
<p>— Колико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми с |
си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски живети... наставља он своју мисао.</p> <p>Љ |
са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља |
ати на делу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да види |
видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим |
сами... чекате учитеља?...{S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сва |
у и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно ш |
наш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар н |
.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} |
рштите...{S} У једно време помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам неразвијенију децу.{S} |
} Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трзати нервозно |
з стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p |
... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта против методике, јер и наша в |
> <p>— Да, сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у шко |
рпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га оп |
во... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> <p> |
то упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају на |
p>— Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога света, који нам н |
ти учитељима.</p> <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срез |
ек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те |
атију од првога погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, см |
се весело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љу |
ђе овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напослетку сав распасти, иструнућеш у овом смрад |
о од овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само се |
аним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора...</p> <p>Путом, шт |
} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у |
овито, прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и б |
еног кревета разбацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како |
раше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да |
ледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само при |
лети жандарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко ра |
} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... |
{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, |
.{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n="146" |
.. није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пр |
, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш к |
це од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по |
b n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... сит |
ади, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу |
м, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата |
маш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Монте-Христо</title>?. |
p> <p>— Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{S} Хоћеш?... |
прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} |
венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb |
и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, |
зао сам ти већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Христо!...{S} Са |
да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и |
ик са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад регулисати.</p> <p>Љубица стаде р |
срећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> < |
з тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је |
арали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, ка |
и се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где го |
је ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Монте-Хр |
... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна. |
ћи у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И ч |
много пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{ |
узбуђују.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече |
е где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај |
молим вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете |
оро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско У |
децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неод |
Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} |
га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?...</p |
ма?...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци д |
ло к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ват |
све ћу поправити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш сам |
азнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговор |
.. и опет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајућ |
у да не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне ј |
} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, тешко мени!...{S} Јесте, јесте |
све она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за шко |
данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— Море |
у што се примио часништва.</p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по |
јаше на све четири стране.</p> <p>— Шта ћу, старост је, братићу!...{S} Не може се више као нека |
бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, не иде то т |
има, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баб |
а ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, к |
и се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, заклањајући се |
радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом |
ебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан ч |
засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли |
едеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, мој цика |
тељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај по |
ђе време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам летос благ |
, све ја то могу поправити... јест, све ћу поправити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражити премешта |
.{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушк |
итељско Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро |
— Јест... болест ме смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</p> <p>— |
S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Г |
тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види до |
е необичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, наста |
е блед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи... господину.</p> <p>— Нема ту сам, н |
ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљи |
ако ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нис |
{S} У цркву... венчање...</p> <p>— Како ћу? немам венчане хаљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још те н |
тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе |
Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и |
title>Монте-Христо</title>?...{S} Онако ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и она |
демо... хајдемо у нашу школу...{S} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, н |
езултат овога разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се оже |
а је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели... |
кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«< |
пусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз по |
... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијантима, среће ми!{S} Хоћеш |
ици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима...{S} Свега, свега што вам |
одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то пове |
ао да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са пис |
{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја окрене |
ма, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, |
о некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Н |
Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши се.{S} |
обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зовем у Америку. |
о: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе к |
ко је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања. — Овде треба често да излазимо са |
<p>— Хоћете шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада.< |
ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за ово вечер |
куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћутање...{S} Неко се помаче, устаде, он обрте главу.{S} |
кретати око себе.{S} Председник прекиде ћутање:</p> <p>— Па ето, господине, ми почели да се пог |
а иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} |
њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите тамо дал |
.{S} Сви опет поседаше и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта ради |
к донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет ћутање...{S} Пандур махну главом, осврте се око себе и |
, настави он, познао одмах... и опет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не познаје |
азленог детињства...{S} Ћутати, ћутати, ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, зан |
га и безазленог детињства...{S} Ћутати, ћутати, ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на т |
кривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и без |
хо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињства...{S |
е срећнога и безазленог детињства...{S} Ћутати, ћутати, ћутати... а топлина од мајчиних груди б |
ицу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и крстила се по |
оплим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећно |
а да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, |
« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше |
кву.{S} Стоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, |
о некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> < |
тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака п |
p>Љубица уздахну, обори главу, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задово |
к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, |
на са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледајући полусвесно око себе, иде у школу и ра |
и се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова са одб |
извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше ра |
ице; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледајући п |
е. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно настављати досадашњи разгов |
да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје присебнос |
обоје беху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па |
иш?</p> <p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... |
пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути |
мти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћ |
ери, не требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице. |
ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхови др |
ости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Најзад се км |
разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p> |
ш, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се |
и Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шт |
Учитељ опази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како би јој проговорио коју реч. |
ица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не можете заборавити ни |
ешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са |
но да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и сам по мало зависи. </p> <pb n="41 |
ао несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час |
а...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљене, непокривене сиротињске |
во кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} |
м онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...{S} На што ми сад такви снови, к |
ва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше |
то некако проткано нејасним осећајима, у којима се ни она сама не може разабрати...</p> <p>Поч |
очиту слабост стаде осећати у коленима, у ногама, које дрктаху необично.{S} Он се једва докотур |
ту.{S} И она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет |
е лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се |
b n="14" /> <p>— Видећете, настави она, у школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачу |
акну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предавање, па виде |
м учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>» |
а је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к њима.. |
збиљно, важно...{S} Само неколико пута, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њ |
p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодсуднија уверавања о поштовању, о |
нца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, |
сао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Ве |
n="60" /> <p>Љубица се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се об |
крете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... реч |
пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромн |
како чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озг |
ица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојко |
лико слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{S} Међу њим |
и му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Мар |
па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p |
аке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слаг |
е се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред ист |
ико Љубица и писар постајаху интимнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасв |
ца. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, са децом?...</p> <p>— Јест, само са |
бро не озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слу |
школовања.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, |
бично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, сви се смеју, праве |
гла сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор |
га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он о |
а око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и забавити.{S} Ту се |
се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело лет |
њу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично |
зиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...< |
S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Ма |
{S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, који потп |
ту.</p> <p>Гојко отрча, онако необучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли |
/p> <p>Скоро је подне; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Богосава, |
ни лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ов |
борави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Д |
ија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби нер |
замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, |
редствима освете.{S} Све беше испитано, у мислима проверено, и све се показа непоуздано, ништав |
} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неким не |
енкапићу, да бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љуби |
>— Захваљујем, морам на посао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрш |
дворишту израсло трње и коров; плетар, у који је затварана једина коза шута, јамачно је однесе |
тно, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало поменути име писарево.</p> <p>— А но |
типати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда.. |
оба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде |
еже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски к |
не, муњевите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично, она не разумеваше |
ашније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу читав бездан п |
м својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, који потпуно одговараше његовим н |
сто за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам преврнула тањир, узвикну она весело, на |
.{S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стој |
...</p> <p>— Стојане!...{S} Стојане!... у помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете |
еда.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n= |
заједно...{S} Ви после одосте некуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{ |
веронауку, познавање природе, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> < |
крећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи... у магли... играју му котурови пред очима... зелени сто. |
p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p> |
да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо |
ете, настави она, у школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, прост |
ећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p |
оше обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивај |
треним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ак |
..{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> |
кидном, заморном раду тражила је утехе; у послу је угушивала онај стални страх од некакве несре |
авој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с в |
, него ће морати становати <pb n="8" /> у једном собичку, што је подигнут у дворишту школском.. |
глас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} Рибице |
благодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој години затекоше нас професори у кафани за карт |
црним, изненадним злом, убијена!...{S} У школу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане |
{S} Гурну врата... гле, отворена!...{S} У кујни нешто клопара... она се уплаши, застаде...{S} Ч |
али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изј |
а клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У такој соби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша ј |
е љубави.</p> <p>— Зар још питаш?...{S} У цркву... венчање...</p> <p>— Како ћу? немам венчане х |
рњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се породи страшна, нечувена мржња према овом јадн |
удари гласом на речи из гимназије...{S} У његовој кондујити стајаше да је свршио основну школу; |
<p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћете скочити, па нарочито би |
о, са испита, носећи књигу у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па |
тврдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У основној шкопи, пред испит, само сам сањао о књизи... |
на чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега право убиство.</p> <p> |
елико зло, моја господо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бра |
ница!... рече лекар, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?...</p> < |
сна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогут |
гледа израђене задатке на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држ |
години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Г |
у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за р |
неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како |
ође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У осталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S |
чекује, постале су јој чак пријатне.{S} У овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилик |
S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра |
обије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче доносити по неку лепу понуд |
школи, чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшн |
а се сва предала школи, својој деци.{S} У непрекидном, заморном раду тражила је утехе; у послу |
о и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља |
друг...{S} Онако је некако... чудан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што |
S} Сваки је новчани издатак записан.{S} У осталом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту |
удан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb n="163" /> протесто |
Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма |
светињи школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање |
идећи се, сазнавајући своју кривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога |
рети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му |
аже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам до |
ри му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се осетно трже и одједно |
<pb n="101" /> После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} До |
учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима |
силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад с |
дисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли |
могне саставити списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. |
ућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се |
дједном, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се п |
XXIII.</head> <p>Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога |
о се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији |
ма, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, |
гме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па |
сом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је оба |
по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, т |
} Остаде седећи, узимајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу п |
то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу...{S} Колико се само т |
тли цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици |
> <p>Почетком јуна настаде велика журба у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко |
ји од њихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и |
е, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће |
сметају младости да <pb n="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} |
и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на људе онај тешки сумор и |
проведеш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што сп |
остојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце ку |
азиђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.{S} Тамо, са општинским пандуром седе он уз т |
икову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га |
име да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам т |
доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{ |
шних, разрогачених очију...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецај |
.. ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Ма |
ну, гледају да побегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду ол |
ажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и |
и се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама...{S} Трпковића, што удари директор |
еду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и |
, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казу |
ним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</p> <p>На |
ј то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, |
и онолико пута колико имате часова рада у школи.</p> <p>— Мора, братићу!... настави Стојан са к |
тељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, |
е у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то |
да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, |
у и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећем на врху и |
олико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је кр |
а како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... морај |
о у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или под |
вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све |
страдала много.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} |
приближи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз цело тело |
а се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога се |
а слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре неправилности |
ма.</p> <p>Писар се промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не |
мо трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одс |
Изврсно!...{S} Она спусти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, та |
е знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако |
..{S} И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђе |
сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, б |
да нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... |
ас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте с |
оће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муко |
, и ниједна сенка захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, сам |
, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} Комисија!{S} Дајте овам |
е да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђ |
Чобанчад, видевши <pb n="2" /> путника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, ст |
пио сам часовник, какав ниједна девојка у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, |
> <p>У току разговора Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— После овога рада биће заједнички руч |
е како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се ж |
научила на такав разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно г |
и капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету |
није било, кад би и учитељица становала у школи. »Овако... незгодно: сами обоје!« После стаде д |
леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, с |
ва дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањима из школскога рада.{S} Ве |
о зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст.{S} После је наступила одвратност према свему |
ли...{S} Све, што је тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије душу младу напајала, почињ |
заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала каквом новом осећају, па сну |
алним мислима, којима се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке мл |
џаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: ногаре са новом сеоском по |
азликује два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што |
је, нарочито у последње време, ступила у тако пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде пр |
убица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни ј |
а очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она |
n="127" /> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ре |
од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој. |
лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не зна отк |
ећ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам јед |
ле остале незгоде.{S} Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, |
је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је станов |
сају беше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се |
<p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ру |
менуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> <pb n="74" / |
ко јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} |
трана, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је б |
у изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко гони... |
ек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу |
руди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па |
г човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за |
неки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{S} Она с |
е кроз простран ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситна плавуш |
арца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао стр |
. знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> < |
писали сте списак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S |
тељици квартирину, пошто она нема стана у школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури |
на окупу.</p> <p>»Учитељица нема стана у школској згради« понављаше он детиње речи, корачајући |
Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске вратн |
учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, а |
и.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко главе последње догађај |
пак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочите манире |
рзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали |
нце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p> </div> <div |
{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гр |
убав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> < |
исли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у очи |
он је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ниш |
чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње в |
ћ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из с |
д није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диже са крев |
а одсеком на годину.{S} Заведоше решења у протокол, договорише се да се сутра изврши упис нових |
што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... отац. |
ац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело |
Хм... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угл |
рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану душу. |
p> <p>»Милица... откуд она ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њ |
иге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу...</p> <pb n="90" /> </div> < |
од једног адвоката, потом код секретара у начелству окружном и одједном се обрте као преписивач |
е ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не б |
ду...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је кака |
е важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији дани. </p> <p>Гој |
ге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, ве |
е искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају <pb n="207" /> отуд страшн |
све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама вре |
е, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не долази на памет ни |
црвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај полож |
абела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила се о |
читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледа |
овит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спрема |
осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљени |
судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи |
Тако је то.</p> <p>Гојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И |
у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне, кад се разиђоше кме |
од Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи |
о смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужн |
мим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо |
д је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убог |
ам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући се своме стану.{S} Разочарана је у св |
о весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је |
главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим с |
а гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Д |
Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би |
, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав |
ра ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је |
ћ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше излазити уморна деца, |
трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и по |
ком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа |
се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже песма: »Паун п |
p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S} Твој је пос |
n="199" /> навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж |
и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ |
ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуч |
ати њихове радове, као да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешкољи, погледа у Љуб |
<p>— Оженио сам се прошле зиме.{S} Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих шк |
нули главе, па само махну њима по некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћа |
амо да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.< |
стаје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после ње |
јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну |
па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, |
>Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У о |
послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да се тако |
рже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод кревета, сав мокар |
ешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не глед |
о са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из б |
ко некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње |
ха-ха...{S} Па то су најобичније појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам с |
ти: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одједном их поклопи об |
можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде |
ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</p> <p>— Шта си радио?! викну пренеражена |
више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има д |
као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа к |
ери двосмислене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се |
</p> <p>Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише нек |
.{S} Толике учитељице удате, управо све у целом срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо жив |
S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и лепи ч |
ш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који ј |
Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.{S |
чност веома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше |
?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у школи пр |
цу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене |
итељевим стварима.{S} Учитељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим |
и и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамо |
ам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећа |
ј пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој одгова |
оји онај ледени камен, који је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешк |
не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и |
право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, |
оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </body> </text> |
прва љубав охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премешта |
едног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па не мог |
ад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покрив |
узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, |
слећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, па уздахн |
..</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, почишћена |
постићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место сваком детету, каза им како се |
у заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој дево |
"62" /> <p>После ручка полицајац одседе у разговору још читав час.{S} Ту се разговарало пријате |
ећи, гледајући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, |
ерено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити |
и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући |
о стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на о |
{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће |
тећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школ |
па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Види се |
устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али о |
ен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљиво и шапућући у себи: » |
па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— |
тношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="179" /> <p>Једва |
> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p |
право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А по |
сницу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она изиђе у двориште.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљала је како |
де прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му ш |
томе.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> |
че он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој:</p |
он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трж |
ећ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко |
же памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао р |
ост.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до с |
и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њ |
по Томиној недељи, само нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не ид |
ад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати за |
p> <p>После два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узм |
а... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте г |
као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </di |
он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S} |
атнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома умор |
се још није снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсус |
покривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску |
и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, ш |
Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p |
на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад тр |
се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она пролазећи поред |
ете право вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, на једно |
розор од учионице.{S} Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у то |
а Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање... |
е, све око руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојач |
да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном ве |
га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко уп |
ки својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије.{S} Видевши |
м врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним погледом.{S} |
године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како је гос |
<p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њи |
ти га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, голубице |
о, почео је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стар |
тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по |
спођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад |
а и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да г |
Добар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за |
ћајући се своме стану.{S} Разочарана је у свима својим претпоставкама и надама, које је сновала |
н.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јес |
о и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се да |
а у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по т |
уша са интересом овај разговор, који је у по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак р |
д прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и |
се... куда?... узвикну он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко |
ајући исписану хартију и остављајући је у капут.</p> <pb n="95" /> <p>— Разуме се...{S} Али на |
а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држ |
наестогодишње девојче.{S} И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су б |
њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално |
она настави:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице.</p> <p>— Нема |
и, гледају уморно, тамно, непрестано је у њима некакав безумни израз, од кога човек мора задркт |
ше се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мис |
авници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропуштено.{S} О малом испиту |
лима претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљаше, све веће је црве |
срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако |
ица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хв |
сти.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно |
лица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно к |
а што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смр |
док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то в |
а ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче н |
о не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у последње време седели и п |
јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она бу |
ка, заносна, онаква, како се то описује у романима...{S} И све је тако некако испало, како се у |
Женска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано |
живости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме мо |
договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће |
А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кро |
се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса |
е се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том б |
јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милин |
> <pb n="205" /> <p>— Знаш да сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мном...</p> <p>— |
ко пријатно и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... помисли она. — Неумна, незгод |
р се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у др |
јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. » |
/p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> < |
запечене од ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли |
ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Т |
е: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад |
асмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу...{S} П |
. прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући вели |
ан да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи:</p> <p>— Ово ј |
то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући слу |
} После наступа мучно и тешко школовање у Београду.{S} Неколико пута је покушавала да побегне к |
ојим страдањем!...{S} Пред моје ступање у Учитељску Школу, умре ми мати... откупи ме јадница, т |
И он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују о |
учицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако |
блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много ж |
{S} Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову собу, наместила, почистила, уредила све, и он |
.. и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Св |
ком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом округу... свакога ти ђавола зна!...</p> <p>— На |
цу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, н |
о... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико н |
рукчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица одједаред измени: постаде необи |
јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb n="168" /> ново, необично осећ |
њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави.. |
м, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да о |
глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лиц |
S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави стр |
ориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко |
врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p> <p>Толико пута је, док свршаваше |
ге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи к |
да, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен узд |
лећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око њи |
дна усна малко... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истич |
ву ствар, нарочито украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По целом н |
више враћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, к |
кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да |
/p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко |
.. по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па |
сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али |
модрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће |
p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она од |
важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хартију, што је доне |
p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А |
о дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гу |
шено, зачуђено, унезверено, питајући се у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да |
намо. — Изволите! рече он, враћајући се у канцеларију и пуштајући за собом преплашена Гојка.</p |
е кмет увијати полуиронично, смејући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема је. |
ити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше |
.. и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа.. |
а у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окруже |
нови она опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне овима.</p |
S} И све је тако некако испало, како се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Св |
ли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише.{S} Полако... биће времена да све |
да Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши јези |
али тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао сведок његовог гимназијског школов |
и јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <pb n="77" /> осећаји, која мало пре |
бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, с |
естан!... узвикну она, загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</ |
ости и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила си |
кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љубица весело приже |
осних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна!... слободна!. |
, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно светлости.{S} Не може јо |
м.{S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд вр |
р, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место.</p> <p>Оба учитеља зинуше од чуда, преб |
пре је дотрчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи |
овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— |
хеј, где се савија свод небесни, видите у густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца |
у заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на вел |
цу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете корпе, одељан |
им је предавао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с друго |
олази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким пре |
о кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да |
носи преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна ми |
S} Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се укл |
да.{S} Велика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху своје нестрпљење, в |
и му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријат |
е и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледајући писара онако исто необич |
окетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, пр |
.</p> <p>Цео дан проведоше две сиротице у разговору.{S} Увече, после скромне вечере, легоше зај |
, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо |
Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p> <pb n="104" /> <p>— Ја... ја |
ати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре |
ецу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу |
ена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што је чула |
ући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољн |
а од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче |
го, па одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново страшно осећање...{S} Оно само труј |
ваничан тон, који се јасно распознаваше у наредби. »Наређује се учитељици првог разреда школе о |
ица...{S} Нека паклена одлучност севаше у тим широко отвореним, великим, црним очима и она се у |
, која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљ |
прашина, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увла |
у место.</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазв |
да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.</p> <p>Љубица |
p>Напред настаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љуби |
жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, постави |
аке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књигу.{S} |
камене степенице, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се је |
ћи.</p> <pb n="46" /> <p>Љубица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом |
раше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, |
шњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те |
ко у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје |
} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, тужнога, очајнога, |
срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу читав |
је што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке стра |
погледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опе |
које она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у д |
ко је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче |
тако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ће |
ецу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају.{S} За певницом певаше месни учитељ, а о |
аде на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе |
p>Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест.{S} Љубиц |
преговоре с родитељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па о |
са његовом домаћицом.{S} Чим наступише у двориште, Љубица одмах опази, да нови колега целом св |
порци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред |
" /> <p>Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чуд |
мио... пропао бих...{S} На мене скочише у школи два најодраслија ђака.... због неке увреде...{S |
они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају.{S} За певницом певаш |
ли преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... свршио сам Учитељс |
здрав.{S} Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад.</p> <p>— Опростите, молим вас, поче писар врло |
убица, на позив новог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступ |
{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће |
ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} |
S} Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацр |
шта се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку службе, другови се упознаше.{S} Ме |
клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо како је у опш |
чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливаде.{S} З |
авши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окречену собицу.{S} Љубица иђаше н |
е одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{S} Учитељица за |
јан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љубица се намршти кад уђе, |
ћ...</p> <pb n="54" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана |
ез <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше простран |
се давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено |
м се нагло приближаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, |
р већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са столица.</p> <pb n="34" /> <p>Гој |
вом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да |
поведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, ка |
самљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, сви се см |
довољно смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> |
ичао.{S} То је код мене непрестано... и у ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасп |
сти, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело с |
кама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке општине дало се на посао |
его његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S |
ри о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћ |
као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S |
уда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи н |
Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха. |
арађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на пр |
јко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет по |
с ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебел |
те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрила собом |
к у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој б |
маћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне јо |
тара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место.{S} Само тихи, лагани у |
ажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обича |
ећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима |
романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љ |
да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељ |
уке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, од |
ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама питања и пре |
Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> <p>— Молим опростите. |
о са учитељима, то су му једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она ду |
.{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређашњи разговор, размисли се о неким и |
— Отпуштен Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и у |
и часници — цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече |
.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n="20" |
шта знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S |
не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће сва |
ац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све |
.{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су они првих |
ачинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари преко Јасеновца, |
траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и сам по м |
нораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незгодно!... р |
{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласн |
ле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... зашто т |
луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све по |
ти да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, |
велико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и |
је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштво...{S} А она, гле, корача одважно, п |
pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па |
и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n |
још три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} Истина она < |
.. али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати |
хе... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући... да, д |
ребаш, прекиде Веља његов монолог, који у овакову расположењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је |
, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти очи и погледа у св |
<p>— Далеко много...{S} И посао велики у почетку...{S} Његова обична збуњеност, кад се састаје |
горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања и |
мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког неј |
и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па чин |
Станка... моја младост!«...</p> <p>Али у место револвера падоше на писареве образе две сухе ко |
осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар постајаху интимнији, у толико с |
или очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њима о |
е озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је |
то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу |
ћаји, који би све уништили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом зап |
ко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронаша |
ао и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикнувши:</p> |
му председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зар |
о ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица |
одне раније...</p> <p>Кад остадоше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, ра |
он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа |
лом...</p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацврк |
ише и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами са |
смеха.</p> <p>Писар се одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га п |
лишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, з |
ојављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлач |
оље.{S} Срећом, Стојан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случај.{S} Гојко с |
сти.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, при |
ом неумешноћу и смејући се њеној плашњи у службеним пословима.{S} Разговор постајаше све живљи |
д изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо школско двориште, обузе је некаква слутња, |
јући како су то необично јевтине ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p> <pb n |
ити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски капут.</p> <p>— Нека... одговори она, црв |
муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Б |
ан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то су му једини друг |
> <p>— Него напротив?... опет она удари у смех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шт |
Он и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је м |
лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражи |
а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозни |
} И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и дру |
ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па зна |
болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним же |
ане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или наслагани један на друг |
и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко |
<p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчин |
угим очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословицама?...{S} Јаднице!«...{S} Беше јој |
ала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!...</p> |
еме кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред толикога страд |
У другој години затекоше нас професори у кафани за картама, хтедоше нас отпустити, али се смил |
жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p> |
јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушк |
рави и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ређаху некакве необ |
ој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!.. |
ђе Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор. |
поред познатога плота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вра |
... ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће м |
ку, затим се котурови стадоше растезати у дужину, стварајући све веће, разноврсне слике.{S} Одј |
а га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћ |
ору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стрес |
вашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми |
аква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да бу |
задркта, нарочиту слабост стаде осећати у коленима, у ногама, које дрктаху необично.{S} Он се ј |
о од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајде |
та је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је т |
шипарица од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју.</p> < |
ховита природа...{S} Она први пут осети у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде му се сва |
реле плодове?{S} О, какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пун |
и на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> |
још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка л |
удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> </div> <div type="ch |
јка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор.{S} Седе са њима и учитељка, пошто их послуж |
Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хл |
де их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, |
} Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизат |
цом овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна не |
раг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хо |
кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се променило, доби |
а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је т |
и је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, |
ад реч прозборити, ко је може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе н |
} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отворена, а |
, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглод |
у, где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице своме страдању.{S} Гојко је избегаваше |
матраше она посетиоца, који се, улазећи у школу, некако необично превио, смањио се, и постао не |
ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином. |
рад? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто ус |
один управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децо |
то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељица, в |
жи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па не |
е, опази Богосава, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> |
ога небесног плаветнила...</p> <p>Идући у школу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да |
{S} Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Од |
интересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све |
.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, и уздишући за и |
а сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један |
Јесте, одговори он намрштено, гледајући у страну.</p> <p>Напред настаде покрет, гости поседаше |
судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је |
ност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну.</p> <p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и н |
</p> <p>Љубица му пружи руку, гледајући у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразом необичне |
ао да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку, гледајући у страну |
о би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} |
не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, м |
> <p>Љубица стајаше уз њих, погледајући у страну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, |
и сад он немаде шта одговорити, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако |
наступају...{S} Она се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...< |
у, машући главом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p> |
сти, управо ређали се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разгов |
и и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу пр |
S} Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека |
иближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мис |
несе пред Љубицу и одједном, погледавши у часовник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради да |
тигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљк |
{S} Опет се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет при |
— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема о |
главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... свекар нек |
је могао мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце ле |
таше, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... |
одмах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше |
Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, продаје сељанима со и |
ити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јо |
..{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу...{S} Колико се само ту преживело срећних дана, |
шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не |
ом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, |
Само се раширене зенице упрле кроз мрак у неке <pb n="196" /> нејасне предмете, што се белуцају |
S} Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразговара се, нашали се и |
учтивим, пријатељским гласом, који чак у извесним приликама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, п |
м му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако |
је требало.{S} Такав му је српски језик у свима разредима.{S} А неки предмет, као рачун, обрађе |
оне украсе са стола.{S} Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном |
тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже |
леда у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: |
Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> <milestone |
о кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> <p>— |
елите.</p> <pb n="27" /> <p>— Хвала вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали школск |
е, шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду с |
ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та... онако...{S} |
p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је ње |
чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате своје прње, па озго уседнем са женом и дететом |
ојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке |
Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо ме |
му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос јесам... често.{S} Стојан му |
а настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога |
е ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући исписану хартију |
ем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, |
} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће |
, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{S} Неколико његови |
е само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ћ |
лео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубиц |
хватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</ |
ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити |
го што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји |
лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као <pb n="79" /> човек који је гађао зеца, п |
о располаже добрим и не малим искуством у школском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и |
одићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледал |
ције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мис |
— Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p |
на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибер |
ојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као рез |
а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај пр |
вет!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини |
— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi> |
одличне, одговори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица га погл |
еце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама он |
ни се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко |
о намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, као што |
дала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочек |
ча на северну страну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра |
>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љуб |
{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају каква зан |
.</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, |
лина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од ју |
као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако необично измењ |
; цео му стас беше неприродно накривљен у страну.</p> <p>Путник се још једаред обазре на село, |
купи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{S} Шта велите сад?!...{ |
аше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чудн |
асвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лево и десно, про |
апље зноја.</p> <p>Овако уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са цр |
.</p> <p>»Божја правда!«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише платни списак.</p> <p>Уз |
у. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треб |
а смо знали друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школск |
p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте он |
воришту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом ме |
ав свињац!...{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и п |
као човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} Смешкају му се уста, глади танке бр |
ђака Учитељске Школе, који је становао у истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске че |
ћ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуације присутнима.{S} Слушаоци изгледа |
фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и на |
покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, и |
ли се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, |
е улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако |
од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном с |
онити...</p> <p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегав |
ло расположење, и она се опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава |
оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ћ |
ка«...</p> <p>Лете, лете, мењају се као у калејдоскопу нејасне, испрекидане мисли, које немају |
одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито, |
ко бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине речи Сто |
рода...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити |
, усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије и од |
...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искаса |
о са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} |
екосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче |
, и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој се лице, постаде светлије...</p> |
тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да |
говори Влајко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже |
ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Бео |
проскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за |
оје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, |
оси на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на |
види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, |
пред чичом и погледа га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај пис |
благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје дец |
тавиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весељ |
им гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се осетн |
ову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да |
прилази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверским погледом, и опет не може да се |
ше и гледајући пренеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропу |
подигао главу и гледа председника право у очи, кад му тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, м |
..{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па о |
ица подиже главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ |
а, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осе |
де, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписницу.{S} Гледаћемо...</p> |
више од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гим |
њаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови дима, који се на овом |
ници тако често, па улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весе |
рибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Море, какав руч |
и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало |
i> не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђаво о |
се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, |
ао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га погл |
умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и приј |
оказује нешто једном дечку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи |
<p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди се |
ека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се |
лим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мислио да јој с |
место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p> <p |
?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао |
p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је ми |
о вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Но |
гледом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сневао најсрећније снове...</p> <p> |
сара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно са њим, па видевши да |
ановао у истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој пој |
, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица |
етника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобн |
.{S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо |
драви га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом стану?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... ка |
<p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љутито.{S} И то јој паде тешко |
омадашњега боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добр |
усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се пог |
зговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејућ |
и, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко о |
терао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улет |
даред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школи корачати и кршити руке, Гој |
м сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у |
еко недогледне пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасј |
у умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очију...</p> |
им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрости се са гостима |
годишње теорије...{S} Пустити децу тако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу му з |
ади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине |
то се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет предмета, а она само ј |
асом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост, али |
знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад ј |
ој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девоја |
са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Писар се и |
p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, пр |
утку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљен |
ким димњаком <pb n="4" /> издизаше мало у страну од сеоског пута.{S} Одједаред залаја једно псе |
ва се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматрати овај занимљиви рад.</p> < |
, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела понети, а |
лон... рече он, погледавши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену |
ма...{S} Све се испретурало, ускомешало у њеној помућеној врелој глави, читав хаос!...</p> <p>С |
, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки |
се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочити звук, који се носи преко во |
и и животу!... </p> <p>Све се променило у новом учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољ |
студен, скаменила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта |
ревила се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, наразговараше |
сподин коју игру?</p> <p>— Јок, он само у школи...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други |
кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет |
засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигла танка пробојна измаглица, а тамо још д |
арства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини...</p> <p>— О |
же ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како к |
{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде |
И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,..{S} Три разреда, толики рад... и ево |
ам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зове вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то |
итељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{ |
> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао.</p> <p>Тако с |
е, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик |
гао као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући разбаруше |
и сумануто.</p> <p>— Хајдемо... хајдемо у нашу школу...{S} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пођ |
... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љуб |
распоређеном по соби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје |
И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне |
рже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; м |
бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гласно:</p> |
S} Написао човек Министру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица се стресе |
Навика је велика чињеница, тако учисмо у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго |
је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране |
ФОР.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1899.</p> |
селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукл |
се истога дана, доста измењен, наравно у своју корист.{S} Његове наде добише још више маха, ал |
нимљивих ствари...{S} До сад се редовно у писмима извештавала о стоци, о суседима и вршњакињама |
бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на |
нда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Она |
ереним манирима, који се теку постепено у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p |
т, ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његово |
а...{S} Опружише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...{S} Једна младица |
ешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем, |
>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли |
лој загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и превр |
иске зелене густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{ |
ену.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно у подне.{S} Силазећи низ камене степенице, она се тако |
је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку оп |
љно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако-необично најеж |
да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва дру |
ог стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње време, ступила у тако пријатељство и поверљи |
ић досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљућим чемером, најстраснијом жудњом за освето |
гаше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и зг |
школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p |
вдашњи учитељ.</p> <p>Она промуца нешто у одговор, рукова се са њим механички, не мислећи и кор |
орила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... навалише н |
уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са |
остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; обузело га |
та у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову |
и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам зб |
, што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...< |
да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> т |
сти.</p> <p>У двориште уђе срески писар у новој полицијској униформи, која тек беше прописана.{ |
и, па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... ј |
је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} |
жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама...{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдн |
а ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они се |
ати Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очи |
осле пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дво |
ничкој станици, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло |
а вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећи умочено пер |
су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не ум |
се моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођ |
> <p>Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из |
у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеше, као да ћ |
а овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће |
>— Подне је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се оп |
} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господине Пер |
ао да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад о |
чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па |
ствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> |
ољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb n="187" /> < |
ју, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завес |
абле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови |
она осећаше бескрајну, неизмерну сласт у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док |
да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с к |
>И Гојко доиста проживе школски распуст у задовољству и одмори се од оноликога страдања и патњи |
8" /> у једном собичку, што је подигнут у дворишту школском..{S} Пређашњи је учитељ, рече му он |
о. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, |
.{S} Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична изгледа.{S} Скроман, т |
, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да се нави |
ратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљеном меком шеширу на глави.{ |
кренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега пр |
ном некако-необично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој |
се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре |
ња шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна ве |
а дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умр |
је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те |
ин захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њ |
ло.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом св |
даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да п |
ор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та необич |
, чедна детиња осећања, која се улевају у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их по |
љ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни ко |
а признаница, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Св |
одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учи |
/p> <p>Писар и Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, |
нски облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... |
ис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху |
ку:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у друштво!</p> <p>— Захваљујем, морам на посао.{S} Децо |
да га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође |
и претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љу |
<p>Председник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о но |
и на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагедија!... |
ду са извора, па испушта једну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка ку |
ј очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S |
главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p> <pb n="137" /> </div> <div typ |
ада; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде, слатки братићу. |
аким мислима оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ћ |
у са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца |
она одједном осети неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и |
судова, спреми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и |
разумеш!...{S} Послаћу одговор Министру у име капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за л |
Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у последње време седели и проводили разговор.</p> <p>— |
уди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочи |
</p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарад |
...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да х |
о да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем прек |
скаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге |
д страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше |
а обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориш |
писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> |
ћи о разним плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, |
ерасположење; напротив све му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симпатију од првога п |
на.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, стојећи пред прљавом испрскалом ш |
за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?«</p> |
Он слеже раменима и поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође вре |
ћи очима...{S} Председник одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а |
што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај... |
а... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто |
ећ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак прија |
Они испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта је ово... са |
де се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку разумела.{S} Одједном се прену и погледа свес |
и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом |
илазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на средини...{ |
оју милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујни као ш |
и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он застаде, трљајући руком чело, |
не ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... па седнем о |
...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се злато...{ |
жном и одједном се обрте као преписивач у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и е |
и невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> <div type="chapt |
о... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; нисам |
хаљине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткре |
и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе |
уђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— |
се напослетку сав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте |
ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори Сто |
оставкама и надама, које је сновала још у школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно |
n="186" /> каквог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично јака, силна љубав, п |
једила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S} При т |
ју што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, чим <pb n="23" /> учитељица из |
гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у пос |
азуме се...{S} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и |
овише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орловици постоји леп и мирољубив обичај: часништво оп |
id="SRP18993_C16"> <head>XVI.</head> <p>У орловичкој школи све се вратило на стари поредак, рад |
id="SRP18993_C21"> <head>XXI.</head> <p>У трећем месецу по смрти Гојковој, одмах по новој годин |
id="SRP18993_C14"> <head>XIV.</head> <p>У судници седе председник, ћата и тројица одборника, па |
АДИЛА МАТИЦА СРПСКА СА 100 ФОР.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВ |
о каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин ра |
Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Е |
досетке на рачун кога говорника.</p> <p>У току разговора Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— П |
у, од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе срески писар у новој полицијској униформ |
зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе |
запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога |
бећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак |
окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за |
би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало |
рашна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он |
и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не треба ни да прежи |
и...{S} Па он је већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао... |
ту, милија и дража... овако осрамоћена, убијена...{S} Само га једна мисао вазда жигне, као ноже |
омљена некаквим црним, изненадним злом, убијена!...{S} У школу долази плачна; кад пусти децу ку |
..{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи. |
} Нисте ли пре неколико минута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко се |
S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, загушеним глас |
бе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, тешко мени!...{S} И најтеже |
n="79" /> човек који је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, стари ли |
хне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој беше обрасла густом црном ко |
...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану дан туробан, ветровит.{S} Љубица |
м сасвим смрче, ошину је некаква оштра, убиствена струја по срцу, и она се поведе...{S} Не, не. |
У опште, сваки је потрес за њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се набави бол |
бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже. |
ретерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он з |
Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у дет |
из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао |
им ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да јој |
сама видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући ка |
онично, не прикривајући своју мисао, па убрза кораке те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се |
S} Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном проћи! уздахн |
је и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не в |
ице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати вошта |
чију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубиц |
гла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, ал |
за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу л |
ник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и |
рац, погрбљен, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше п |
> <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, |
ан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте пре |
не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, па |
ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, почи |
хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место сваком детету, каза им к |
зом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то |
<p>После једнога часа отпоче суђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде постављати питањ |
ета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају.{S} За певниц |
поред прошћа црвена полицијска капа.{S} Увек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај шт |
е ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разумела о ко |
по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, он се |
: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, уверавајући како су то необично јевтине ствари у Београ |
притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љубави...{S} Та |
монолог, у коме се излише најодсуднија уверавања о поштовању, о братској искреној симпатији, о |
мисли престати.{S} Много лепих мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одједном, погледавши у ч |
она је морала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и све то неким нежним, учтивим, приј |
ладе... — капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет заста |
проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како је господин |
идео и овај паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством |
и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова ре |
слушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгле |
> <pb n="3" /> <p>Његов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво укло |
, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!. |
Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила се |
сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше |
есам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа с |
што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваље |
ого допринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женског ината. |
он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... |
ве на једном предмету, но само пролећу, увећавајући још више црну слутњу, која јој обузела душу |
проведоше две сиротице у разговору.{S} Увече, после скромне вечере, легоше заједно на Љубичин |
...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се ст |
разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознат |
он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствари ун |
е заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече м |
Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се |
гледајући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозбор |
И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је рође |
ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на так |
ећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То ј |
а се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су |
и, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то у |
азноврсније мисли, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изласка из тешке неприлик |
добаци јој:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.< |
и речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се међу њима почиње отворено непријатељство, |
год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте израдили сто |
<p>— Сиротиња смо, госпођо, стаде кмет увијати полуиронично, смејући се у себи и чудећи се сме |
се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земљ |
це се отворише и на њима се показа, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше полако, погурена и оборене гл |
још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка страшније |
нило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, |
учитељске породице!...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> онако чупава |
а заједања.</p> <p>Другом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ћ |
оли два најодраслија ђака.... због неке увреде...{S} Истукоше ме пред друговима, осрамотише...{ |
рима? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Пи |
ли не смеде показати знака љутње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло |
се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодном претпоставком, па јој живо одговори:</ |
дате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два мес |
је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз дру |
доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Ка |
ти је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} |
p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући |
међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају <pb n |
оји се одједном некако-необично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љу |
је дуго, па одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново страшно осећање...{S} Оно сам |
ом животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово он |
о знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре с |
ошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{ |
ихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом навалом громовите буре живота, или се с |
, добри, послушни... све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на кога се он |
> престиже га и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као што би требало, али је добар |
.</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети |
како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} Севну јој у гла |
и поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче |
ђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадниче ојађени?!. |
р тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка угледа отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и |
ренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен. |
ђе јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци |
»Евине су то кћери, хеј море!...{S} Кад угледа злато... хм... нема размишљања.{S} Сад нека је, |
амишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не |
сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши не |
ци.{S} Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака Уч |
ећ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она |
едник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зна човека — в |
да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са В |
т скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао |
у...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем |
бузело га некакво нерасположење, чим је угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се |
м необичним вратима, кроз која ће одмах угледати онога страшног зликовца.{S} То га је вукло нап |
невидљивом прашином.{S} Једва чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у |
ом школом, па ће тако заједнички држати угледна предавања, али претходно захтева да обоје оду к |
бицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па нешто тр |
остави послуживање, па сад ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања. |
з пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учитељска посла!{S} Св |
вао најсрећније снове...</p> <p>Очајан, угушен јаук, сличан самртном ропцу, или дављеникову крк |
ра са писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком |
ивље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место.{ |
својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде |
и се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>У |
е сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за докт |
орном раду тражила је утехе; у послу је угушивала онај стални страх од некакве несреће, који је |
"77" /> осећаји, која мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно један: |
и сумор овладаше њоме.{S} Али она силом угушиваше те нове мисли, избегаваше их, осећајући унапр |
ај, који би је могао мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се |
зи са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе |
уше враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама...{S} О, јо |
иже... ово сјајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у |
ада такво уживање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде |
то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима.</p> <p>С |
која се, ослањајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из о |
ћи кроз сутон необичну силуету, која се удаљаваше од њега испод пуних китњастих шљивових дрвета |
ељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и она |
егове значајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: |
умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} |
јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично, она не разумеваше шта се то са њом зб |
и, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро до |
...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори |
окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то су му једин |
ни.</p> <p>— Него напротив?... опет она удари у смех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се баш збуни. |
пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолико, сасвим бел |
...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као д |
ио сам се прошле зиме.{S} Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих школу...{S} |
ном палицом...{S} Одједном је завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитила преко плота |
о једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно се одје |
мах иди у срез, али немој насипом, него удари преко Јасеновца, па се јави само капетану.{S} Исп |
друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Моли |
дугачким кошуљама...{S} Трпковића, што удари директору шамар...{S} Није га познао по ноћи.</p> |
бом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је |
знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз |
читим задовољством и чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије...{S} У његовој конду |
ногај... не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче, |
ри, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« |
ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно |
мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би о |
пресамитила преко прошћа.{S} Од невоље удариш средином, па посред блата...</p> <p>Кад изиђе Љу |
ахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> < |
гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и сва страдања...</p> <p> |
мљен и смрвљен под тешким и дуготрајним ударцима судбине, измучен и тешком болешћу и Љубичиним |
ражи своју срећу...{S} Толике учитељице удате, управо све у целом срезу, све су са учитељима.{S |
ђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је |
јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајући се <pb n="185" /> силнима, и сви ви забринут |
би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се као какав окретан каваљер.{S} Ова му се |
а је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живо |
Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јо |
Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они о |
ме се није надао...{S} Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње |
можда целу тромесечну квартирину...{S} Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој за |
у. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са очима и рукама |
у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не пр |
и Гојко.</p> <p>— Извол’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубица седајући и смешећи |
читељице и у својим кућама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо |
ојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја |
решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га ј |
p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да ме |
скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опе |
апечате касу, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затв |
.{S} Запечате касу, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар |
.{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју страну |
>Трећега дана Ускрса чланови Учитељског Удружења беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица |
Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, |
рају причања отворише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу с |
згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим ирони |
ча шта је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да не излази |
че рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушат |
од њега покушао... без размишљања...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дет |
ва једног по једног родитеља унутра.{S} Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију |
..</p> <p>После два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не |
</p> <p>После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брез |
писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му не |
ле вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} |
рча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> <p>— П |
мрачне и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврт |
а тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозна |
е, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигну |
ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> |
о и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак. |
<pb n="60" /> <p>Љубица се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па |
дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p |
чати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и |
е приближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе срески писар у новој полицијској униформи, која тек |
ју се човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и нак |
ту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој му |
е вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома |
и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, |
Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали да ј |
оме се још није снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног о |
а и покривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сео |
љиве и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пер |
У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те да изи |
Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред |
а, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе |
{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео.. |
тише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би са |
се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, усукани |
ица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она пролазећи по |
и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа |
окрете право вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, на ј |
Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, т |
ан прозор од учионице.{S} Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам |
Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не |
.. наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп |
свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми пр |
од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Ј |
и прошавши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окречену собицу.{S} Љубица и |
, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{S} Учитељ |
S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љубица се намршти ка |
ази ноћ...</p> <pb n="54" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена |
.{S} Без <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пр |
то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се креће напред и улази у школу.</ |
и ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ног |
мало...{S} И она се сва окаменила...{S} Ужас!...{S} Које је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је |
Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како сам могла... шта |
озору и послуша...{S} Разлеже се врисак ужасан, страховит...{S} Он претрну, хтеде јаукнути, хте |
шну... и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури прек |
ску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска суревњивост!... она страсна, бескра |
радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</p> <p>— |
шнија, још одвратнија...{S} Развратник, ужасни развратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи и |
а.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Н |
ле севања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива унапред и предвиђа резултат овога разговора.</p> |
..{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је |
само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га |
гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљск |
ти Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде некуд по селима; |
скућавамо, и умиремо, све онако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га уплашено погледа.</p> <p>— Н |
— може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје нека |
ло.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже |
ито ради тога и намештен <pb n="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, глед |
ад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно |
де, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена поли |
b n="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слобо |
ћи се на човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па их одједном нестане...{S} Све ће проћи |
ринути и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву истину, прочитајте вечну р |
бица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком |
е, али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се |
де, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и |
судећи по његовој озбиљности, пристане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о |
тити ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да |
. мајко!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима мо |
и.{S} Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S |
слободно небо...{S} Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мис |
д почетка године.</p> <p>Љубица стајаше уз њих, погледајући у страну, и опет јој не измакоше ок |
ење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изненадном срећом, и не |
кавши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S} |
> <p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</p> <p>— Како хоћете... |
лина око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од |
ајна мисао: слободна!... слободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, неја |
њене руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се намршти и грубо проговори: </p> <p> |
ричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењ |
та док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, ка |
/> <p>— Извол’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пу |
знанства! подиже писар чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куц |
обе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубиц |
Склупчати се тако под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћу |
уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} |
н један лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па |
S} Тамо, са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако ка |
ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим |
а рада и старања.{S} Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше к |
..{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} Он баци по |
..{S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</p> <pb |
p> <p>Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, опијени страшћу.{S} И н |
деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.{S} |
о остадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изв |
који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за св |
а и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у р |
оима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђ |
ним очима...{S} Припи се <pb n="171" /> уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, к |
са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах... |
ече као ножем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у |
рашно мучење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као...</ |
S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о оној |
сети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се гус |
сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђе |
а је необичан!...{S} А њега нема!...{S} Узалуд радост!...</p> <pb n="135" /> <p>— Јесте ли ви Г |
} Практика, света практика!{S} Нисам ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад не б |
јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се прекиде сам |
ава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом |
ламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на крев |
а изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди? |
морају по неколико пута долазити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бри |
ла, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S} Једва би је ко мога |
се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се мушк |
н преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </p> <p>— И м |
да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке |
та и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би |
лаву, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само севају некакви котурови пред очим |
е умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некакво |
он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љубавно гу |
не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздрхталим гласом.</p> <p>— Ех, Савет!... од |
евајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда.{S} Зн |
м ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђ |
на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе |
мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и |
ито, грцаше од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, о |
и је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лагано.{S} Он |
обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте |
, црвену масницу.{S} Глас му задрхта од узбуђења.</p> <pb n="109" /> <p>Гојко махну руком... од |
аја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он |
е грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и он |
Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а |
ко себе унезверено, дркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он по |
.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече |
очење. <pb n="158" /> Довољно узрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се |
је стаде обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу |
у изјаву, па га почело обузимати велико узбуђење.{S} Усне му пребледеше, задркташе, он поче нек |
и стаде дисати убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас |
их све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Св |
ако да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписати к |
, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица |
бојажљиво и погледа око себе усијаним, узвереним очима, тражећи одговора на ово животно питање |
..{S} И снага је издаде...{S} Она стаде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« |
о збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђе |
усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђе |
љева херувика са онаким истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли.. |
?!... зашто?!...{S} Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, оволико страдање!...< |
место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и |
па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: урачунајте све до краја године, да се не му |
е Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно прелеташе погл |
ој истини...</p> <p>— О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања. — Овде |
шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањем, као кад се |
се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату |
од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да с |
се мало прибра од прве навале осећања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу више овако!...{S} Ов |
редвиђа.</p> <p>— О, безнадежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишт |
> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се у |
..{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се извуче и |
утимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гра |
> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На |
уговима провести који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да |
едном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро |
адићу, у мало ти нисам преврнула тањир, узвикну она весело, намештајући чинију на сто.</p> <pb |
ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одборник.</p> <p>Тада учитељица, која је |
и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумева |
ати срџба... </p> <p>— Каквој њиви?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Ш |
најмилија сестрица. </p> <p>— Боса!... узвикну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта |
..</p> <p>— Не, није то... оставите!... узвикну Гојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су стр |
... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цв |
Онда... е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући |
и ручао?</p> <p>— Море, какав ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут.</p> <p>— Шт |
. знам... све знам!...{S} Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчет |
{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... узвикну она, загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? |
ерика, кад си растурио своје гнездо!... узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свиј |
аш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са стол |
ут...</p> <p>— Загледала се... куда?... узвикну он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави |
тискао душу...</p> <p>— Да презирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска присуства, па одј |
се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку н |
ио овде читав свињац!...{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.</p> <p |
дина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се |
Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, показујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше |
ремио оним друговима, он плану гневом и узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он зна...{S} |
са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чи |
у очима жива радост, она скочи весело, узвикнувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти по овак |
се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о светињи шк |
е заврши оним стереотипним и малодушним узвиком: ех!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи |
сад испуњава.</p> <p>»Божја правда!«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише платни списа |
дања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикује јадник очајнички, па седа на један велики каме |
срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p>Улаз |
есму, па све <pb n="72" /> сеца гласом, узвикујући на неким местима страховито.{S} На средини ц |
тала, да је љубав нешто много светлије, узвишеније...{S} Сећа се својих осећаја за време познан |
о на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жи |
, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље...</p> <p>Неко груну врата, покушавајући да их |
своје стране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко при |
диже и рукова са писарем, правдајући се узгред: </p> <p>— Ах, извините, молим вас.{S} Јадна мој |
>— Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пеца |
е к прозорима те их отвори, погледајући узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, <pb n="108" |
ојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му пореметише досадањи ми |
естаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и |
мо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га уплашено погледа.</p |
{S} Наша учитељска посла!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и рас |
тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао |
остима није место.{S} Само тихи, лагани уздаси по кад што одају његово немо присуство.{S} А око |
сливајући се са горким јецањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се исплака, опет се замисли и ос |
ица у своју ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза! |
ћа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном...{S} Све то навлачи жива човека |
учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себе, махну руком преко ч |
асно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, а н |
, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће су |
ном разлиле из груди.{S} Овако пак само уздахне и снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодл |
аке.</p> <p>»Кад ће ме то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични сељаци!...{S} Шта има |
два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, п |
китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самохрано |
е био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не знајући |
обу, намести је да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и превуче шаку преко озноје |
едимо само са општином...</p> <p>Љубица уздахну, обори главу, па стаде ћутећи корачати поред ње |
а!</p> <p>— Твоја!... прошапта Љубица и уздахну горко, извијајући се полагано из његових руку, |
шћена и намештена.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} |
да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти в |
ан спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...{S} Само се одвојише усне с |
стимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све црње |
е било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље |
и Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је то?... промрмља она к |
и растурио своје гнездо!... узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</p> < |
дркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</p> <p>— Како хоћете... нека буде! |
..{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Вл |
савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па гледа.. |
нки, жућкасти, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на средини, испод њих оштро |
бавити.{S} Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче |
чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе те |
агано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се вра |
Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет ништа!...{S} Ја сам |
тамне облаке, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом и младошћу...</p> <pb n=" |
ли хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко.{S} Некакво велико зло спустило се на ње |
е у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га ниса |
је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она из |
ов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се окупи |
>А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрктала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S |
лекну пред њом на земљу и наслони своје уздрктале руке на њена колена.{S} Она као да не осети н |
и!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако им прође читав час...</p> |
тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздрхталим гласом.</p> <p>— Ех, Савет!... одговори Веља |
тајаше пред степеницама, држећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у |
имо...</p> <pb n="144" /> <p>Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, и |
но предавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S} Предавао |
аш ли онога ономлањског, Светислава.{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскруп |
{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на таблицама.{S} У том |
д тим страшним самртничким погледом.{S} Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути...{S} Образ |
аво болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груд |
у ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намест |
{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише |
колскога рада.{S} Велика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху своје не |
S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен ст |
мада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џеп |
зиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвик |
је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она с |
уштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вр |
о лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, ре |
е две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, |
се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра |
кну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одма |
погледа захвално па промени разговор и узе веселији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шт |
ош нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, оде |
S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и |
разведри лице; са највећим задовољством узе он један лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар, |
{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.</p> < |
погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је речено.</p> <p>— Шта каж |
и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени |
, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдибуба једна |
ући се да потпише платни списак.</p> <p>Узевши новац, он се полако упути оним необичним вратима |
о, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, |
е љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив п |
сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те |
пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одговара она механички |
цу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по в |
ита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шт |
S} Како је имао много ствари, морали су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица |
добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је |
му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га с |
трнух од страха.... одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видел |
..</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осв |
млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман сти |
азвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узимајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она ј |
о по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових п |
олазила да потписујем спискове, али сам узимала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити...</p> < |
ога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро |
Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да н |
, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опази |
вала некакав нејасан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Ха |
n="26" /> не користи овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву топл |
понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједно, макар |
убица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва ст |
имим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хте |
га искасапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек с |
а; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, р |
{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек |
у уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што је најбоље.</p> <p |
лико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p>Стојану заигра |
зно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор |
Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изненадном срећом, и не осећаше |
да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени. |
.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узнемирен; обузело га некакво нерасположење, чим је угл |
презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће, хоће... знам... |
ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са ње |
премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми |
на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане |
} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!.. |
Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољил |
од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена Гојка са оним прости |
већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?...{S} |
одишње заточење. <pb n="158" /> Довољно узрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизо |
намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он мора очајавати на овако |
аво неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвој |
е Љубицу преко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном |
о се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, ко |
обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, згрчену фигуру, па одма |
жали добра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> <p>Љубици одј |
дом.{S} Истина она <pb n="38" /> почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јо |
слободна!... слободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну |
е устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... чека |
и му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га за часак ум |
ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама. |
је напоље.{S} Срећом, Стојан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случај.{S} |
не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта т |
он се некако иронично осмехну, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је вр |
S} Онда ће се и оно страшно, непознато, уклонити...</p> <p>Али истога часа она као у сну осети, |
да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, кој |
Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако необично измењено, сањиво, зан |
лони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се освр |
кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се само малко смеше... а руке као да нису |
кар приђе болеснику, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко.</p> <pb n="181" /> <p>— |
стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живота...{S} Ста |
>Љубица се насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а |
епено у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо |
бе.</p> <p>Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да писар из |
је весело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} Велимир се смејаше и ради себе, што |
д дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хл |
> из џепа некакву црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се п |
ће имати великих непријатности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.< |
устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Остави часовник у фијоку и понесе т |
} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па га разгледаше паж |
сле шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ |
тицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...</p> <p>Беше то збиља необично у |
у је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n="120" /> |
еног строгог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде |
да корачи четири пута.{S} Иде унаоколо, укршта средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, гл |
им, са малим, кратким и танким ланчићем укусне израде.{S} Она га извади из кутије, па стаде обр |
оби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} О |
великим, усуканим црним брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду |
и незнанко беше ближи па подупре леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ходи код бате...</p> <p>Љуб |
мело посматраше она посетиоца, који се, улазећи у школу, некако необично превио, смањио се, и п |
} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом п |
..</p> <p>— Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, па изволите тамо у |
S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двориште, Љубица опази како се Гојко |
срамота свраћати судници тако често, па улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у |
S} То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштво...{S} А она, гле, корача одва |
, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!... |
дишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се |
текоше још три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} Истина |
ужас... али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и |
.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> <p> |
на бруји од њихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кра |
.{S} Она, чедна детиња осећања, која се улевају у душу још мајчином храном, почеше се бунити, а |
ица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.</p> <p>— Да узме ваших д |
S} Најпре је дотрчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкиват |
већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, уплашена, и упропастих живот...{S} |
у наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети жандарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови |
питајући се у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} |
S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива |
је, док свршаваше школу, идући главним улицама београдским, застајала пред златарским излозима |
аке право потесу...</p> <p>Одједном, на улици, код последњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено |
пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезов |
спа, него она у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде и угледа пред |
некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S |
и ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је село, навлачи се мрак... по н |
ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица стајаше уз њих, п |
крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах |
S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, ш |
ез кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слобода!...</p> <p>Председник промоли гла |
спиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуперци.{S} Она још ниј |
етан, љут.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Ка |
и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад с |
није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све |
араштају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нек |
Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терет |
ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га глед |
а реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дис |
ри а понешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра |
тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страд |
опеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш о |
су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима |
епаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговори му она и зацену се од сме |
о о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се истина расп |
ибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су неки добри људи |
коване...</p> <p>Беше то збиља необично уметнички израђен златан часовник, посут ситним љускама |
за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Е |
ати.{S} Сва се предала радости, коју не умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар пост |
дан покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без н |
х смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да |
несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Остави ч |
...</p> <pb n="187" /> <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на |
ке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће, к |
ћу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходн |
ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу он |
уди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће немаш... одговори |
е јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од п |
</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни поми |
њујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га у |
?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и ре |
њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} |
се радује сваком његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатно.{S} Овако му |
и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи |
и са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој прек |
<p>Љубица се већ прибирала, размислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад |
таје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, к |
јте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала |
е, осећајући само сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима...{S} И она осе |
о, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хладно, као да га т |
ости, јасно чита пређашњи израз тешкога умора и горкога страдања...{S} Он стајаше, не могући ни |
не на столицу, па уздахну као од велика умора и превуче шаку преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви |
да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмо |
оре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од |
не.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше о |
падаху крупне капље зноја.</p> <p>Овако уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне |
ле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!...{S} И ти |
у имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу својима, ну |
Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктор |
} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чу |
даше као право чудо.</p> <p>— Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи овде... |
и лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се приближава, а ва |
Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети |
n="91" /> и она застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обу |
школу.{S} Одмах по том стадоше излазити уморна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњ |
ти?</p> <p>— Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> |
та, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.{S} Он, сиромах, |
Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући руком врело чело:</p> <p>— |
г сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи са столице, намршти се кад опа |
бица само крену очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и узд |
ена, почишћена и намештена.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вр |
к општини орловичкој, креће се тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, по целој његовој |
ки изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано је у њима некакав безумни изр |
баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседа |
у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној |
ионици.{S} Веља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и з |
S} Пред моје ступање у Учитељску Школу, умре ми мати... откупи ме јадница, те одмах будем примљ |
У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и с |
ду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију |
и смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се |
орају њу закопати...{S} Наравно, кад ко умре, <pb n="160" /> њега закопају...{S} И њега ће нека |
и разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво |
... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа страшније о |
е осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчам |
е, слатки братићу...{S} Немам куд... да умрем овде... .</p> <p>— Оставите га, молим вас, рече Љ |
кар и пође.</p> <p>— Како... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем.< |
!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и |
<p>— Има Бога, братићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести.. |
је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода та |
ило ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све |
и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека вазд |
..</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнувши ста |
простора да корачи четири пута.{S} Иде унаоколо, укршта средином, само да се згреје.{S} Осећа |
м одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа прошарана |
ања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива унапред и предвиђа резултат овога разговора.</p> <p>— И |
ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да је то отресит, жи |
и о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врат |
ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу |
не само паметно мисли, но многе ствари унапред предвиђа.</p> <p>— О, безнадежни јуноша, узвикн |
те нове мисли, избегаваше их, осећајући унапред њихову непријатност, и ако се оне још не беху ј |
опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи.. |
а два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас |
устој празнини?!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном |
> <p>Гојко пође за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очим |
да и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена Гојка са оним простим искреним саучешћем и м |
е могући ни речи прозборити.{S} Само му унезверене очи прелетаху са писарева лица на акте, на к |
ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверено, питајући се у себи: како то одједанпут улет |
ро...</p> <p>Гојко се осврташе око себе унезверено, дркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге му уп |
је под утицајем електрине, обрће главу унезверено и нешто муца.{S} Председник га не чује, али |
ве, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадашње |
а.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати лице од ње.</p> |
е ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодном п |
ара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се |
ртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, тешко мени!...{S} И најтеже је сазн |
м љубавном кораку мораде наићи на овако унижење... </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се белају |
те уђе срески писар у новој полицијској униформи, која тек беше прописана.{S} Нову официрску ка |
а сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак примамљивости.{S} Стас јој беше |
после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да |
тале справе за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, |
!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?.. |
није... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуда.{ |
слажу неки страшни осећаји, који би све уништили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља, смртн |
око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, с |
лете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пла |
видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода |
затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, из |
аде да позива једног по једног родитеља унутра.{S} Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замаг |
ена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше неприродно накривљен у страну. |
дном сави, отвори деловодник и метну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гледајући н |
ана, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости.{S} Скамије старе, рађене још |
а донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p>После пола часа, он сави једно писмо и д |
претрну, хтеде јаукнути, хтеде утрчати унутра... хтеде много... па се одједном издиже на прсти |
јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају <pb n="207" /> отуд |
ј беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке.</p> <p>— Хоћемо... или управо не знам н |
кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њ |
е још више повинује раздраженој женској уобразиљи, па јој ствара тако јасну представу, као да о |
има.</p> <p>Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру гор |
...</p> <p>Чича се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговори наредбу.</p> <p>— |
дговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од |
</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним другов |
ли она дошла некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некако постала равнодушна |
ишта!...{S} И Љубица се нешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јо |
Најпре Љубица опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек н |
е ситна, истуцана, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамн |
ркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по по |
а Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко д |
p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећ |
дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпр |
отињским погледом.{S} Образи јој сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле дал |
отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он препла |
Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књигу.{S} Подиже очи и |
за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини |
лета!... '</p> <p>— Јеси ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш т |
ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и |
обично мило што стоји са овако чистом и упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледала |
твореним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло |
асно разликује два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ок |
едва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb n="178" /> свима силама, и само се бојаш |
пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег човека и молб |
токол, договорише се да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, па се одборници разиђ |
Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, |
.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу |
ије имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка годин |
а сина и једног синовца, један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива је |
по једног малишана.{S} Председник прво уписа свога сина и једног синовца, један одборник уписа |
цу, која су пре две године требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати |
, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу о |
ју.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и и |
о сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и вик |
> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нових, тек да имају и први р |
седник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по десетину нових ђака, па |
ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну му она.</p> <p>— Ето... видите како то |
у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у се |
те.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, гледајући га некако чудно и т |
тојана.</p> <p>Гојко непрестано преврће уписницу, разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе |
јући је право у очи, јер она разгледаше уписницу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она изиђе у двориште.{ |
еговоре с родитељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па опе |
ти се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А премештаја нема?</p> <p>— Нема.{S} |
дно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго или о |
еде цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и |
ко...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала би |
ри пријатељски:</p> <p>— Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих и молите.</p> |
ако...{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> <pb n="49" /> <p>Веља се |
ле ви сте задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> < |
.. пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стојао ноде |
преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S} Ре |
ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим |
бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болес |
исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, уплашена, и упропастих живот...{S} А како је то све мог |
тети...</p> <p>Љубица се дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла радити.{S} Најзад |
једнога часа отпоче суђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде постављати питања.{S} Оп |
Зове те господин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S} Часком, вели...</p> <p>— Кажи да н |
нако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га уплашено погледа.</p> <p>— Није ваљда баш тако свуда?.. |
ми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се о |
ће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.</p> < |
и! одговори му Стојан, млатајући рукама уплашено.</p> <p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вр |
p> <p>— Шта... какав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав неј |
ке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да т |
не, је ли опасно? запита она, гледајући уплашено. </p> <p>— Врло озбиљна болест, госпођо.{S} Тр |
хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата и глед |
д из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чиче, машући својом плетеном камџијом.</p> < |
есен, гневан, са стотину осећаја.{S} По уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, н |
е гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја с |
!...{S} У кујни нешто клопара... она се уплаши, застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Сто |
помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу. |
а...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени ина |
учтива <pb n="103" /> госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд о |
утало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши се.{S} Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одј |
»Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се још у |
мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се сав |
откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је |
ан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175" /> од његова изгледа, него му одгов |
ном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се свако ук |
убици нарочито одузеше смелост и управо уплашише је ови необични и, како она мишљаше, важни држ |
ну!...{S} Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало |
д хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по |
у пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа....{S} Писар се од |
да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала ј |
тише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступише у дворишт |
чеше разговор са њима.{S} Обоје се само упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим кућама, о |
учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти Гојку да ни |
мо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћајући се у канцелари |
добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Го |
ече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, збуњена, погледај |
у порту, по свршетку службе, другови се упознаше.{S} Месни учитељ је старији човек, већ у годин |
о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по издаље добацивати |
ку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је |
Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, у |
сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на |
време што му остаде слободно ван школе, употребио је на послове задругине.{S} Није ни чудо што |
шта против методике, јер и наша врховна управа ради већином против методике, па морамо и ми.{S} |
није.{S} Скоро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у |
едне.</p> <p>Стотинама питања и прекора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о |
, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке м |
ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу |
внодушно толика чуда у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си за свету |
јом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ школе орловичке, упућује на своју дужност.</p |
стаде пред њу: </p> <p>— Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица |
говори наредбу.</p> <p>— Казао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да |
Казао сам, братићу, и оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Каж |
писано на тој хартији.{S} Доле потпис: »Управитељ школе орловичке«... а горе на врху великим сл |
удан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако необи |
никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...</p> <p>» |
а дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и преплашена, па ка |
о... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер |
Кад излази из куће, веома је забринута, управо преплашена, као и Љубица.{S} Неко их је зло снаш |
оју срећу...{S} Толике учитељице удате, управо све у целом срезу, све су са учитељима.{S} Па ка |
Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо раније ко |
не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши се.{S} Отвори очи, чудећи се овом позиву, |
ешко било што сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте разумели.{S} Ја сам човек осетљив, |
ки, претресале се успомене из младости, управо ређали се несташни поступци у школи и ван ње, Љу |
акву децу.{S} Обавештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па |
чке...{S} Љубица се мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и прит |
црвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или д |
ма велико, непостижно, веће од свега... управо о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си |
?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не знам... управо овај... нисам ни долазила да потписујем спискове |
де скрушен, убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не треба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нес |
ђају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни казао, него све онако.. |
д очима, па јој потреса сваки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је мери то с |
, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувено |
..{S} Љубици нарочито одузеше смелост и управо уплашише је ови необични и, како она мишљаше, ва |
унутрашње муке.</p> <p>— Хоћемо... или управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема план |
не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све уве |
ништа желео; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него онако...</p> <p>— А детињство? ст |
нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи р |
учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по глави...{S |
каменити...{S} Само се раширене зенице упрле кроз мрак у неке <pb n="196" /> нејасне предмете, |
S} Него улетех, заробих се, уплашена, и упропастих живот...{S} А како је то све могло бити друк |
екивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде |
м...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отвор |
сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ |
причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћ |
>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у |
ебе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо ра |
пусти децу, па се кроз простран ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњ |
едоносно.{S} Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S} Од скор |
исак.</p> <p>Узевши новац, он се полако упути оним необичним вратима, кроз која ће одмах угледа |
гледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих учитеља и дв |
идевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекуј |
ичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности му |
измакоше оку презриви погледи, које јој упућиваху другарице њене, остале учитељице.{S} Опази он |
ени учитељ и управитељ школе орловичке, упућује на своју дужност.</p> <p>Опет се продужи разгов |
од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> <p>— |
рословити...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у |
и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као |
риближише ускршњи празници.{S} Дотле су урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, |
оловала, она сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се |
} Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> се зауставе |
у левим брком. — Знате шта! узвикну он: урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим |
бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад в |
цу.</p> <pb n="71" /> <p>И Љубица одмах уреди своје малишане.{S} Сад је одједном опет обузе нек |
е у Гојкову собу, наместила, почистила, уредила све, и она смрадна, одвратна соба доби сасвим д |
S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: ногаре са новом се |
па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка. |
лакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју |
ти«.</p> <p>Најзад гости се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по м |
а платом, и ако је она редовно издавала уредне признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао д |
а други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</p> <pb n="71" /> <p>И Љубица одмах уре |
олазе никако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујте се, скомандова, он па сиђе на други крај, пода |
ће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази |
ски, пријатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} Толико се кидала |
ши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени инат тераше напред, и она одједном поскида сав |
асницом на образу!...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна |
пуста празнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му |
ече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После усамљена, непријатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди о |
не и Влајкове... свуда их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у по |
амо на крају свода, разделе и запливају усамљени...{S} Почиње шибати хладан ветар...{S} Гојко с |
{S} После већ добијемо боље место, неко усамљено село, где нико не долази, па«...</p> <p>Стојан |
са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине |
децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, братићу? ре |
ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не освр |
им устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде |
косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадован |
.{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући.. |
врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаре |
р му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, |
ад потрпам у канате своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, |
енело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду |
е усне са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...{S} Као муња шину је неш |
пита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узвереним очима, тражећи одговора на ово живо |
жност некако груба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, ошта |
и не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговор |
Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљено.</p> <pb n="205" /> <p>— Знаш да сам после у тв |
уда вијуга, зеленом долином, сребрнаста уска-речица...</p> <pb n="25" /> <p>А тамо даље, иза по |
им догађајима...{S} Све се испретурало, ускомешало у њеној помућеној врелој глави, читав хаос!. |
Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место.</p |
, Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не д |
е.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост н |
{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очеку |
17"> <head>XVII.</head> <p>Трећега дана Ускрса чланови Учитељског Удружења беху позвани на срес |
м уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли?...</p> <pb n="149" /> <p>Она зад |
на два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{S} Дотле су урадили врло, врло много, |
мпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због њене самоће и сиротиње, је |
е оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, |
о да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> <pb n="201" /> < |
не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите.{S |
емо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n="27" /> <p>— |
ци првог разреда школе орловичке, поред усмене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаше напи |
иви мир исписан је на њему и само једна усна малко... врло малко повукла се у страну, те са ње |
и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше с |
а озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга полов |
брисати <pb n="29" /> марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко |
иже руку и осети хладан челик на врелим уснама...{S} Пријатно је ово осећање, али она нема кад. |
помешан са презирањем, заигра на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет |
ад јој стадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} |
е главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, |
отпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово.. |
арено лице, које одједном поче бледети, усне се искривише и затресоше, цело му тело задркта, на |
гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} |
чи на врућицу...{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у |
те...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да с |
ићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у |
<pb n="207" /> отуд страшно, бесвесно; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, пр |
га почело обузимати велико узбуђење.{S} Усне му пребледеше, задркташе, он поче неким промењеним |
згледати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима |
загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, |
све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и та |
ме?... прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући |
реме чини му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</p> </div |
ешко... необично...{S} Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче |
шу као огњем...</p> <p>Опет се отворише усне самртникове, опет слабачак самртни ропац, један... |
не обртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући очима...{S} Председник одведе Љубицу у |
и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи:</p> <p>— |
ажљиво погледа својим великим очима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно |
мала устанца скупљена, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивн |
недогледу, показујући јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом кором.{S} Н |
гим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану душу...{S} Да, она |
и суманутих очију, које пију, пију... и успављују...</p> <p>— Како?...{S} А што?!... једва пром |
ња, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу пријатним заносним сновима...< |
Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујући се најсјајнијим надама и најслађим сновима. |
<p>— Да ли је много тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па није лако...{S} Треба радити непрест |
м разредом треба свакад постићи одличан успех; то није много тешко.</p> <p>— То значи да ја до |
ницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађ |
војачина.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, стојећи пред прљавом испрс |
но расположење, које наступа после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} |
тељски, сасвим другарски, претресале се успомене из младости, управо ређали се несташни поступц |
а му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... |
Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је речено.</p> <p>— |
буњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавн |
јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово |
и не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присус |
она врела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, ул |
ехне, све се то радовало, што их је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не |
нцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, |
Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, му |
скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не м |
децом, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управље |
е тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!...</p |
та је то?... промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар |
ивао у задовољству...{S} Смешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као |
воју судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по |
поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв...</p> <p>— Братићу... браћо!...{S} Помоћ |
речац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче ваздуха...</p> <p>— Стојан |
отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и проговори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу, не бр |
а, поцрвене као рак, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено ре |
де из самих груди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... к |
теља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља |
а.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> |
Остаде седећи, узимајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пад |
желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне, кад се разиђоше кмето |
ичкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкасто |
топал.{S} Ћутање...{S} Неко се помаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га |
обуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола |
дницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман |
трахом и зебњом њен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну једну своју руку на његово рам |
, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да иде |
и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он преплашено, трчећи п |
чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Гојко устаде туробан; чим се сети синоћње патње, намршти се ј |
то је на тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беш |
ање...</p> <p>Одједном се обоје тргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао, па трепери с |
мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спавања? ослови је мати, видећи је необучен |
дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве часове, па опет легао и |
је мати, видећи је необучену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошл |
и, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, прикачила часовник на гр |
} Здраво лепи, срећни животе!...</p> <p>Устала је рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, ч |
вет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледајући полусвесно око себе, иде у шко |
што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се |
а све више светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопачке...{S} Љубица се мршти, лупне но |
еба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди |
иш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и уз |
на задруга.{S} Влајко се сав предао тој установи, и све време што му остаде слободно ван школе, |
="191" /> једнога дана освану и код њих установљена задруга.{S} Влајко се сав предао тој устано |
не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу, гд |
} И цело јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, румене се танке уснице, мислиш сад ће |
занимљиво, али учитељице често набираху устанца, пропраћајући по неке изразе шаљивим напоменама |
вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад |
ено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше об |
да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, или већ тамо... морам на рад, |
истом намером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику па |
док је не превари сан...</p> <p>Изјутра усташе обе рано.{S} Она предаде мајци сав новац, што га |
ве казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју руку, коју |
аље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично зам |
удали се са неким значајним осмехом на устима.</p> <p>Стојан, који стајаше више учитељице, ист |
но бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш х |
>Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, а |
ем?!«...{S} И он кашљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо |
ити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.</p> <p>— Ш |
..{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: св |
што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И |
колу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, који у овакову ра |
Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... некакав страшан бол стеже јој срце, она хтед |
} Познајем ја по овима овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весе |
га ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?... зач |
риште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом.{S} Она помисли да се то |
би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити. |
са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер |
овечан човек, обријана лица, с великим, усуканим црним брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да |
ог краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се дух отреса |
ј, знате, треба оставити на понављање и утврђивање тежих ствари, које се лако забораве, нарочит |
нуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестаје са њихових лица оне обичне |
би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак |
У непрекидном, заморном раду тражила је утехе; у послу је угушивала онај стални страх од некакв |
ез иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} После некол |
руди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пренераз |
о заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није |
{S} Сад видим како велико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, с |
S} Није никад помислила, да ће то такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а |
похода по том не учини на Љубицу такав утисак као последња.{S} Она изиђе из учионице са обични |
убости, али он ипак не уништаваше општи утисак примамљивости.{S} Стас јој беше лепо развијен, а |
е су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотворан: залеђено, окамењено срце почи |
с.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу унезверено и нешто муца |
ите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред тих сањарија, |
што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше излазити уморна |
де нико не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му помодрело од дуга стајања на зими, али с |
стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилиц |
а Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га |
..{S} Он претрну, хтеде јаукнути, хтеде утрчати унутра... хтеде много... па се одједном издиже |
тнице, опази Богосава, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде. |
а вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова речитост, |
радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да гов |
ко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топл |
а муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, као што се о |
та...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.{S} |
а залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина...</p> <p>Љуби |
ми, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</p> <pb n="36" /> <p |
оју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, |
b n="31" /> <p>Сви троје се насмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај |
изгубила...{S} Све...{S} Све!...</p> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се |
ном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку п |
готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет |
и последња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако ми |
ет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз |
давању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У такој соби не мили ми се |
који се приближаваше шетачима.</p> <p>— Ух, како ћемо сад? викну Љубица.</p> <p>— Ништа... проћ |
помагаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> |
ставља он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгле |
главу нерасположено, као кривац кад се ухвати на делу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја |
а њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно. |
осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја о |
/p> <p>— Хајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али се |
се стаде разбијати магла, која се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем стаде по |
ца седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа писарева, па је о |
дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Х |
ељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви |
ко низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако |
јко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лево и де |
не али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише |
} Нову официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљ |
иља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одмах... ј |
, и јевтине намирнице, које су још више учврстиле њихово пријатељство.{S} Они су сад врло интим |
а ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S |
ворише се да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, па се одборници разиђоше.{S} Баш |
P18993_C20"> <head>XX.</head> <p>Влајко учеста са посетама.{S} Скоро свакога празника и четвртк |
> <head>VIII.</head> <p>Полицајац веома учестао са својим походама.{S} Сваки други трећи дан св |
ин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу |
Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам зн |
дом, који јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или саопшти |
кога рада.{S} Велика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху своје нестрп |
до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш ника |
цу.{S} Обавештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не мож |
ат из Београда, који <pb n="83" /> тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, |
се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташц |
ом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо гимназију заједно...{S} Ви после одосте некуд |
А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш посао и нису потре |
мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас |
обузела душу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш |
ва болна трзања...</p> <p>Влајко скочи, учини некакав нејасан покрет, па се одједном трже, приб |
то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања. |
згледаше се после његова одговора..{S} Учини им се веома чудновата и необична оволика збуњенос |
обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека си |
ми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска к |
ваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближ |
коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчиј |
S} Обузе је страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</ |
head> <p>Прва писарева похода по том не учини на Љубицу такав утисак као последња.{S} Она изиђе |
необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хте |
чи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу |
вен положај ишчекивања.{S} После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како |
е глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код ко |
енска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера привремено само за тај |
ота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погну глав |
ође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће |
и одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну п |
де, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> <pb n="201 |
да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природ |
м да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би им |
а би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и мало |
бијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваљ |
им изразима, па јој се сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли |
чера, вођена својом плаховитом нарављу, учинила какво зло или себи или другоме.{S} Али она се ј |
олим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радила.{S} Са |
ала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се |
итељица се журно приближаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огр |
тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p>— Нема |
один Пера отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештени а |
је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој само |
т и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да |
исправљати погрешку, пошто ће до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то зна.</p> |
никад помислила, да ће то такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима |
а је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа |
орам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћ |
ста и проговори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А велиш после... сигурно?{S} Н |
ас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да почне са њима коју |
арца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он само |
из школе.{S} Љубица стајаше на вратима учионице дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан се дизаше, |
и погледајући жудно на један прозор од учионице.{S} Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрча н |
...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је |
/p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се читало питање: »Шт |
оскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати неку песми |
е се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи дан |
ав утисак као последња.{S} Она изиђе из учионице са обичним изразом на лицу, носећи собом нов д |
/p> <pb n="15" /> <p>— Јесте ли гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спремили педесе |
20" /> после подне прегледају са кметом учионице и да саставе списак свију потребних ствари, ко |
ни зраци...</p> <p>Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међ |
/p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено |
се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, хода |
виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, |
вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећи умочено перо |
трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одска |
ажнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хартију, што је донесе |
..</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђаво окренута, т |
главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у последње време седели и проводили |
опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо ва |
чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче полако |
ене!{S} Навика је велика чињеница, тако учисмо у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што |
не иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.{ |
омрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изненађена девој |
="135" /> <p>— Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p |
ом, готово шапатом.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кр |
ри пред распећем на врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму, па све <pb n="72" /> |
јасним, лепим словима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикн |
, па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, |
еседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p |
ст.</p> <p>Опет се продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другарица непрестано ћути, па стаде |
Ко сте ви?{S} Шта тражите?...</p> <p>— Учитељ орловички...{S} Гојко Савић...{S} До вас... мало |
пеницама, држећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га.. |
итељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведоше |
</p> <p>— Као једна породица, допуни га учитељ.</p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала је господ |
.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше велик |
да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> <p>— Докле |
иљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жи |
.</p> <p>— Шко... школа где је? промуца учитељ оборених очију, осврћући се око себе бојажљиво.< |
Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезовички.</p> <pb n="30" /> <p>Изиђоше обоје, |
е већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође пре |
...</p> <p>— Ха, методика... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта прот |
ут у дворишту школском..{S} Пређашњи је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месе |
ки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази |
бузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после његова одговора..{S} Учини им |
ва заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, в |
Петровићева.</p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ се о |
<p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и углађен |
бјаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ школе орловичке, упућује на своју ду |
у службе, другови се упознаше.{S} Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симп |
дном крају.{S} За певницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и одговараху на јектенија де |
учтиво.</p> <p>— Лаза Петровић, овдашњи учитељ.</p> <p>Она промуца нешто у одговор, рукова се с |
неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше.</p> <pb |
е свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти покрети, осм |
</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све |
<p>— Тако је, тако је, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p |
е неке дружинске ствари, па после један учитељ поче држати предавање.{S} Говорио је и лепо и ст |
е дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело |
ав вам је ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и од |
човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити н |
чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин учитељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се |
овај прљави, криви путник приказати као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну:</p> |
ни штап.{S} Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, ко |
ред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако смрач |
мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмирка |
ш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што г |
д нас, све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и |
ељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну глав |
е општинско зло... знате — ћата.</p> <p>Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S |
у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, |
полузваничан, пола учтив израз.</p> <p>Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло рет |
трела одлете у среско место.</p> <p>Оба учитеља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет се зг |
село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљавати!.. |
наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као |
и, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па |
има из школскога рада.{S} Велика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху |
њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онак |
је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештени а учитељица отпуштена.{S} После |
њу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... чекате учитеља?...{S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш |
њама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> <pb |
аш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и п |
и, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по туђој поруци |
Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста дужином |
и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и |
ти.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, п |
ла ону необичну вештину многих старијих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испит |
га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну м |
Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу.{S} Господин Пера отворено из |
а јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек |
сада!...{S} И пламичак пред распећем, и учитељева херувика са онаким истим сецањем и узвикивање |
његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправда |
е.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{S} Учитељица застаде у недоумици: |
столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кув |
... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} |
одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, чим <pb n |
е светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда нас |
pb n="176" /> <p>— Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са женом отишао |
им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и |
ом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... ј |
плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута долазити к њему узалуд, |
воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нових, тек да имају |
ије!...{S} Знаш, нећемо се мешати ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо би |
ш с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу.</p> <p>— Ка |
те, управо све у целом срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мисл |
ј, као... као...{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој н |
} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски |
какав је човек?{S} Он нешто много прети учитељима.</p> <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сила је в |
Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпуштена.. |
.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти кажем |
осмехиваше.</p> <p>Поведе се разговор о учитељима, о њиховим патњама; поменуше и једно зло: кад |
га шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па |
ену сестру, која је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит |
коли.{S} Чича Стојан, чим <pb n="23" /> учитељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим о |
вориште кола са учитељевим стварима.{S} Учитељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још |
још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> <pb n="76 |
н народ... хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврд |
а, да двојица учитеља буду премештени а учитељица отпуштена.{S} После овог саопштења, писар се |
раја, па и овој погодби.{S} Наредише да учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрде |
аш, узвикну један одборник.</p> <p>Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са |
ЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 94</p> <p>СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Светолик П |
адске предрасуде...{S} Ти си образована учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се обучем...</p> <p |
вале; тако сазнаде да је новопостављена учитељица већ приспела, да су одборници са кметом данас |
рез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици се |
утро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су раније говорили.{S} Богосав, вели |
А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две године <pb n="51" /> свршила је ш |
ца не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али |
о лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе и, климнувши г |
>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући се своме стану.{S} Разочара |
и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће, хоће... знам... друштво не праш |
а би му много пријатније било, кад би и учитељица становала у школи. »Овако... незгодно: сами о |
низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.{S} Иђаху |
ладања...{S} Њу, једну од најпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад |
:id="SRP18993_C3"> <head>III.</head> <p>Учитељица се журно приближаваше школи.{S} Учинило јој с |
застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нема стана у школској згради« понављаше он де |
дно њихово присуство, он се опет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то о |
о баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} |
они ме сви гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не |
д очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике удобности!...{ |
е и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице удате, управо све у целом срезу, све су са уч |
пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помиш |
је јој упућиваху другарице њене, остале учитељице.{S} Опази она и неколико познатих јој девојач |
та ли... што је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла језика... једва чекају да чују ш |
стима.</p> <p>Стојан, који стајаше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обр |
ио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често набираху устанца, пропраћајући по неке |
већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху своје нестрпљење, вртећи се на ме |
, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти |
и, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте израдили сто и таблу, к |
отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учитељице, и одмах опази, да се ниједна не интересује о |
а.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху Гојка иронично, не скривајући подс |
м: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</p> <p>Настаде прави |
но распознаваше у наредби. »Наређује се учитељици првог разреда школе орловичке, поред усмене н |
слуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и пакосно осмејк |
насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав |
едан разред, да би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то није дешавало никоме.</p> <p |
аво протумачила његово саопштење о оној учитељици.{S} То је неваљала женскиња, и она је морала |
мој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа, па треба прегледати |
а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и преки |
са кметом данас код школе, да одређују учитељици квартирину, пошто она нема стана у школској з |
господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S} Она је погодила собу код о |
се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, |
наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу.{S} Господин Пера отворено изјави, да је он в |
Прилазећи учитељу, он претходно скрену учитељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и уч |
у вест...</p> <p>— Она, братићу, она... учитељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да по |
иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто у |
ут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p |
купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима ф |
е ступити у разговор.{S} Седе са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и раз |
вор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то ми нећемо!.. |
долазити господин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вра |
тво и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјави |
веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсветији из |
а први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој! |
Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учитељска посла!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и с |
тво, <pb n="67" /> које се обично зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавога слушала.{S} Ал |
обом Драгутина, једног лепушкастог ђака Учитељске Школе, који је становао у истој кући и редовн |
во место одмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по школи, а знали |
подине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске породице!...{S} Па онда једно уво, па друго, |
едње из школе...{S} Чујте само!{S} Пред учитељски испит добих већу суму новаца... оставио ми по |
ску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, |
ера Илић, писар овог среза и платодавац учитељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођо |
ада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се |
.</head> <p>Трећега дана Ускрса чланови Учитељског Удружења беху позвани на срески збор.{S} Гој |
head> <p>Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога и срећа. |
ту!... </p> <p>Све се променило у новом учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољство на |
ле ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче н |
/p> <p>— Преп... да, јест... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко оборених очију, избегава |
им страдањем!...{S} Пред моје ступање у Учитељску Школу, умре ми мати... откупи ме јадница, те |
а готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски |
ко изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени.</p> <p>— Тако... |
у батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дрк |
едном надвири у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па знаш онога... молим те, склањ |
ејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите вашег послужитеља н |
један крупан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и пружајући му руку.{S} Знате ми смо преседник, |
коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи учитељу, он претходно скрену учитељичин поглед на себе, |
и квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Д |
аре ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: </p> |
раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд |
рете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у друштво!</p> <p>— Захваљујем, морам на посао. |
дајући ствари с кола, објашњаваше нешто учитељу:</p> <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку: они |
с околности зближују.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у |
pb n="130" /> <p>— Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад н |
p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или смо се негде виђали, наста |
и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз.</p> <p>Учитељ, спреман за ове појаве, које |
аше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив <pb n="40" /> поздрав једва климну главом; застад |
. »Збиља, красан човек.{S} Како је само учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га |
еравања, клетве, и све то неким нежним, учтивим, пријатељским гласом, који чак у извесним прили |
а замерци... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трљајући лагано руке једну |
тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим смешењем прилази он столу, пружа руку, и |
својој забуни опази, и представи јој се учтиво.</p> <p>— Лаза Петровић, овдашњи учитељ.</p> <p> |
т ми је...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело у |
глед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели што боље |
ово он говори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, |
ђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напоље и |
— Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да |
било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а од |
столицу, хтеде се осмехнути, онако ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Сумор |
ед своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, кој |
да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе ј |
/> <p>Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по лици |
рава лепотица!«...</p> <p>Гојко се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да |
n="24" /> <p>Одједном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ног |
две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чи |
пати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{ |
само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он иде?...{S} Ни с |
издисају беше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и о |
више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћ |
и па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним тоном.</p> <p>Љубица плану и намршти се.{S |
а скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти паксијана како |
по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну. |
говори Веља.{S} Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако |
е воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, |
ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољац предаје молитви и небесном свету, заб |
.. »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се |
ога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знајући ни сама |
дгони од себе све те мисли само једном, фаталном речју, којом се сви слаби карактери служе.</p> |
и кроз њих пролази она позната страшна фигура.{S} Поносно подигнуте главе, власно и смело посм |
ник.{S} Још из далека, по целој његовој фигури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се |
Уједно опази Гојкову натмурену, згрчену фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те |
страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, о |
ме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се |
е украсе са стола.{S} Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном за |
} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлована цев... |
одбрана, којом располаже...{S} Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се |
орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— |
сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он ид |
а буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, према скоковима коњским, а он не види |
уже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, го |
ци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу.. |
сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... н |
читељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место |
о бих чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим смешењем прилази он столу, пружа руку, извињава с |
че доносити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, уверавајући како су то н |
</p> <p>(НАГРАДИЛА МАТИЦА СРПСКА СА 100 ФОР.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМ |
ивости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може |
<p>— Имам посла... овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се д |
«!..</p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне |
{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p>— Којешта!...{S} Није то... промуца |
це куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата о |
им кућама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико |
мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде ра |
т хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с највећом гроз |
ржи тако непрестано... нек извуче...{S} Ха, присети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш в |
</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} |
>— Верујем, голубане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Збиља романтично!...{S} Прелесна дјева к |
о за <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш |
оже да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се |
захтевима хигијене ни науке...</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и |
рема траје најмање месец до...</p> <p>— Ха, методика... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћет |
еби и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши д |
ио?! викну пренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да н |
ричекајте ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са |
, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли |
живимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумил |
м одважном, плаховитом срџбом.</p> <p>— Ха, пијанице једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрек |
и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобичније појаве у школи; то |
ле одосте некуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимнази |
метну у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује св |
да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док |
.</p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће |
Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p>— Којешта!...{S} Није то... промуца Гој |
куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отво |
кућама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико смо |
Верујем, голубане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Збиља романтично!...{S} Прелесна дјева куша |
тевима хигијене ни науке...</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по |
! викну пренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам |
ао да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</ |
имо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили з |
оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобичније појаве у школи; то већ |
p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће св |
е како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p>— Којешта!...{S} Није то... промуца Гојко, |
а само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отвориш |
ама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико смо те |
ујем, голубане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Збиља романтично!...{S} Прелесна дјева куша по |
има хигијене ни науке...</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по ос |
да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</p> |
.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили закл |
тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобичније појаве у школи; то већ не |
а ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако само... тихо као сенка...{S} |
ете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се. |
ити у министарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог пом |
у министарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи. |
ем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p> <pb |
ажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо...</p> <pb n="144" /> |
.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађох!{S} Хајде!...</p> <pb n="97" /> <p>— Куда ћемо? пита она, с |
ком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, |
екакве одвећ необичне комплименте...{S} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у ре |
ар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет |
S} Хоће, братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још |
а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са |
на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љубице, друже!...</p> <p>Она се |
ј руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно, лагано... као змија кроз честу... |
И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голубице!...{S} Казао сам ти већ, копаћемо зла |
гледајући сумануто.</p> <p>— Хајдемо... хајдемо у нашу школу...{S} Тамо ћу све казати...</p> <p |
го светлија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајдемо сад тамо.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавши кроз |
е ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничкој станици, где је |
ор за сутра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно чекају, рече она, па от |
вет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p |
вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо...</p> <pb |
ну она одједном, па се одлучно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом, удешавајући још унап |
а некога зове. </p> <pb n="180" /> <p>— Хајдемо брже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Амер |
мештају, распоређеном по соби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица прове |
м, идући и гледајући сумануто.</p> <p>— Хајдемо... хајдемо у нашу школу...{S} Тамо ћу све казат |
рећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голубице!...{S} Казао сам ти већ, коп |
чање...</p> <p>— Како ћу? немам венчане хаљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још те нису оставиле беогр |
а му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњцима! |
цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен б |
јући врата.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, извуче <pb |
о у њеној помућеној врелој глави, читав хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије озго, у теме |
на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски капутић, обуче |
асположење; напротив све му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симпатију од првога пог |
врата Гојкове учионице и показа парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров... |
ли главу из заседања, раздвајајући неке хартије.</p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бо |
даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А |
« и тако даље — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле потпис: »Управитељ школе орловичке«... |
еди крај стола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Ве |
а Гојко шапућући, кад му Стојан предаде хартију.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже главу ко јагње |
аопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се ох |
Гојко стајаше тако непомичан, преврташе хартију, па је одједном сави, отвори деловодник и метну |
школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p>После пола часа, он |
мо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко прими хартију, разви је и стаде читати.{S} Одједном пребледе |
е гласила признаница, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требал |
дник? запита Гојко, савијајући исписану хартију и остављајући је у капут.</p> <pb n="95" /> <p> |
амо нешто, стави нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. </p> <pb n="68" /> <p>— Но |
ретко дешавају, извади из капута једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви и про |
и се у учионицу и стаде преписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачи |
рачунати, па онда извади из стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... |
, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица |
жи из руке неколико комада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста н |
учитељ.</p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала је господу Богу, који је благословио наш састанак |
дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p |
страну.</p> <p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са не |
кад ви зажелите.</p> <pb n="27" /> <p>— Хвала вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиков |
јави, а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађох!{S} Хајде!...</p> <pb n="97" / |
/p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек са |
да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, прог |
емите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га |
н оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица га погледа са немим поштова |
от, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, како |
оже довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим другим разредом, јер то су само његови ђ |
глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави о |
сао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ та |
и да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и |
а и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на |
у борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, који би је могао |
после и шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од п |
обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> <p>— Одли |
т, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко« |
бро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одм |
е у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> |
подина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно |
Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукав |
в је овај писар?</p> <pb n="45" /> <p>— Хе, братићу, па господин Пера... знам га.</p> <p>— Пита |
да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него он |
одине, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} Полако!... сваки |
на постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам преврнула тањир, узвикну о |
трану, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они |
то рећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко |
та мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно |
те учитељици:</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> <p>— Одличан |
учитељици:</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> <p>— Одличан уч |
лаву због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не |
златним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!...{S} Кад угледа злато... хм... нема размишља |
ратићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господи |
е нешто поџевељаше...{S} Море, ова наша хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачу |
ци:</p> <p>— Видите тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, видите у густој магли |
аре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу писар отпочео напад, по |
лицу: »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, што не знате ни за је |
} И пламичак пред распећем, и учитељева херувика са онаким истим сецањем и узвикивањем, и гомил |
нем, на пример, Министар полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је |
а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји у зимском пол |
им тоном рече јој, прилазећи: </p> <p>— Хехе... јесмо ли се наместили?...{S} Пера Илић, писар о |
мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштен |
, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Го |
о осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их научи...{S} Без |
у он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S |
ост веома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и |
— Чекај, молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одју |
и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледајући писара онако исто необично |
рав.{S} Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад.</p> <p>— Опростите, молим вас, поче писар врло уч |
и тихо преко небеснога свода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом, стаде га ш |
запливају усамљени...{S} Почиње шибати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури |
09" /> <p>Она зину, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама...{S} Пријатно је ово осе |
ју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одј |
друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Б |
ревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа, не страховати од изненадних догађаја... |
тат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусово |
нула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По целом небесном своду навучен је суморан |
м зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студен биј |
е и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: |
њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разј |
ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук и некол |
обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини и ош |
напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од т |
положена.</p> <pb n="112" /> <p>Једнога хладног, туробног дана полицајац дође необично весео, а |
екорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти |
почиње мењати, наступа полагано некаква хладноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за с |
све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа изненадно, па тако и прође, он с |
са своје стране много допринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразлож |
а овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће, која је одједном обузе, па журним кораком пре |
де ходати по дворишту, стресајући се од хладноће.{S} Стојан му са прага од стана махну руком.</ |
ога говора.{S} Љубица се стресе од неке хладноће, која је одједном обузе; стаде се окретати нем |
од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати |
ану гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора...</p> <p>Путом, што води од железни |
дова, спреми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чи |
{S} Али треба зарађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да |
леб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само |
она смешећи се.{S} Али треба зарађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; какав хлеб!{S} Зар ј |
нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дал |
о тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја |
е пилеће оглодане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или наслагани |
у...{S} Остаде седећи, узимајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на |
ула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишљала о последњим догађајима: об |
хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце ра |
} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па |
е ономе... да и њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти о |
зи прво јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само тебе кад имам, т |
зврр... улети жандарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} |
ри, хеј море!...{S} Кад угледа злато... хм... нема размишљања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« |
лед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад |
кад се мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и на |
Што то нема Стојана?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Ми |
змија кроз честу...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до са |
овог среза и платодавац учитељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и а |
.{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саставићемо обадве |
а?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зверајући очима.{S} Ја не знам... |
е, и своју тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро... махну он главом, па се поздрави са |
з, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се потписао, шапну Веља.</p> <p>— Доб |
то ви радите друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци по |
и које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} |
е?... и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега |
ана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижу |
ећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста сла |
ахни се шале, него шта мислиш?</p> <p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, т |
ислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест баш туњавог...{S |
се мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрш |
се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос са |
о.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Г |
м те, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љуби |
<pb n="165" /> <p>— Да се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео...{S} Скућио, окуси |
иш, а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о |
жући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети с |
анијим сновима.</p> <pb n="164" /> <p>— Хо, брате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко |
иде на гроб...</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господа |
не можете заборавити никад?...</p> <p>— Хо, људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... |
с тобом... једнако, довека...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} До |
треба озбиљно живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора |
чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово са |
у последње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди б |
точи лепе ракије и поднесе му.</p> <p>— Хо, људи!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и д |
Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајстор |
и се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети се д |
е.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да ј |
лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотиц |
.{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек |
није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамул |
/> и она застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима ст |
плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко.{S} |
} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> она |
жећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> |
наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из соб |
урао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве часове, па опет легао и мислио...{ |
дном скочи и изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишћ |
се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хладноће.{S} Стоја |
сне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радил |
у веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да кора |
ши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујући неку нову и важну мисао.{ |
и.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним плановима, који му долажа |
ху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте д |
</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља |
упре леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ходи код бате...</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па п |
силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву исти |
Она изиђе у двориште.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи |
<p>Веља пусти децу, па се кроз простран ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна |
е обоје и прошавши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окречену собицу.{S} |
како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од |
ме.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> < |
он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој:</p> |
нице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморил |
ањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо како је у општи |
јом плетеном камџијом.</p> <p>Пролазећи ходником школским, писар виде да се отварају врата на Љ |
школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за рук |
.</p> <pb n="46" /> <p>Љубица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом и |
писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држећ |
} Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Одма |
лски рад: наставник нам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу. |
он отима од тога невидљивог саветника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа нек |
узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће, хоће... знам... друштво не прашта лако непажњу према се |
ва, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човек |
дура...{S} То је, знате, чудан народ... хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, велите, тргла с |
ознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не помену, али |
станем узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће, хоће... знам... друштво не прашта лако непажњу пр |
на ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да се прођем |
{S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти на |
а сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има вр |
ени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет об |
ечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овд |
г допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, недовршено?{S} |
диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме |
рба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, |
ке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како је он ка |
едва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка... |
не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S |
} А оно није... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи |
и, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезо |
, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га доб |
н држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у ње |
и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрз |
, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{ |
дин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице не морају и |
кажено од неке унутрашње муке.</p> <p>— Хоћемо... или управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равн |
се наже њеном уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли?...</p> <pb n="149" |
понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хоћете?...</p> <pb n="88" |
а донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хоћете?...</p> <pb n="88" /> <p>Он већ једва владаше је |
тску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не |
арочито је мени за земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па |
је очекиваше радознао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући |
крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустим |
трова, одвојте ми деветорицу... које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписивати? |
се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако хоћете... проговори Љубица, црвенећи.{S} Видело се да ј |
идео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом исп |
о живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, оставићемо |
а, и уздахнувши одговори:</p> <p>— Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да |
S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица нас |
јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме?... пр |
необичној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му пр |
далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо од овога д |
ио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окитити злато |
о гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоће |
ити златом и брилијантима, среће ми!{S} Хоћеш?...</p> <pb n="78" /> <p>И Љубица осећа да се две |
слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{S} Хоћеш?...</p> <p>Она се хтеде исправити, али се Гојко с |
братићу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се о |
и злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па |
чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник... двадесет д |
емо онда нас двоје наставити весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, готово занесен чудом, само да |
бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, пребледео од страха, дркће, т |
а, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле |
во у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га напред... па онако с леђа... н |
освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, к |
нема планина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, |
и ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек ос |
сле... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу |
о ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, |
узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мил |
за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав |
г.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја |
зговор је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} |
ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год |
реши ту брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше |
та примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— |
а тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећ |
ма и окретати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ј |
апитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта |
сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се |
{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве |
ко?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...</p> <p>— Хо, |
кајте!... прекиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад |
а, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као п |
је ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и од |
с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте |
ам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, на поз |
ва часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у шк |
се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p |
њу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истин |
жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, видећи како она црвени |
еспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.{S} Из потеса до |
њене газдарице из Београда, код које се хранила.{S} Глава стаде прелетати по соби, прилазећи јо |
око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и н |
, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог че |
ња, која се улевају у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и заг |
ј поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} |
ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријатеља и полиције |
ћу теби...{S} Јеси читала <title>Монте-Христо</title>?...{S} Онако ћу ја тебе, све исто онако. |
шавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: </p> <p>— На |
ело.{S} Кад беше поред познатога плота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко стоји |
жу ми кметови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али с |
ховит...{S} Он претрну, хтеде јаукнути, хтеде утрчати унутра... хтеде много... па се одједном и |
сак ужасан, страховит...{S} Он претрну, хтеде јаукнути, хтеде утрчати унутра... хтеде много... |
"69" /> <p>Гојко се намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако ради учтивости, али му се из |
и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала вел |
хтеде јаукнути, хтеде утрчати унутра... хтеде много... па се одједном издиже на прстима и погле |
вно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге промене на себи, али се одједном |
и оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарски, пријатељски, али о |
длог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писар |
>Љубица пребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени инат тераше на |
вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, ди |
с лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други |
некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> <p> |
брине о светињи школској!...</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже глав |
ицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Остави часовник |
ерази свршетак разговора са писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога с |
по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материне, братове <pb n=" |
сао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође весео |
смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S} Све |
деш моја!...{S} Хоћеш?...</p> <p>Она се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, к |
и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{S} |
њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, |
на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим вас, при |
он, јадник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти.{S} Ја претрнух од страха.... одједном се с |
ед вратнице, опази Богосава, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па за |
се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак з |
овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S |
, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, п |
и.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи |
коше нас професори у кафани за картама, хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и казнише нас м |
а познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му |
ла главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом |
оже ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У |
у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но |
опазила неке његове значајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила |
диже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, |
е нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у |
а не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим од |
есту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више |
ако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала...{S} О, ж |
д и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> |
школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си за свету ствар...{S} Па лепо, |
S} Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми |
осадашњи разговор а, о другом чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се з |
«...</p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу чи |
рази:{S} Краљевско-српска;..{S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, |
а верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише |
бровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова зас |
..{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</p> <p> |
иже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> |
е!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Ш |
рава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гне |
Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе гу |
еклих од једрине шљива, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околину беше чароб |
, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њи |
собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут су |
енаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морава...</p> <p>— |
окаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно издигао над косом, по којој се пр |
и за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, ч |
ко: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... готово!...{S} Као да никад није |
лестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски живети... наставља он своју мисао.</p> <p>Љубица |
ауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрнуло некаквом свечаном, б |
p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет ништа!...{S |
и су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{ |
p>— Зар ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ломећи велика парчета погаче и залажућ |
ло шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрати нарочиту пажњу на |
ана црвенкастим јабуковим или крушковим цветом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црве |
ред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од |
, шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу оч |
које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!... |
давном, далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са друг |
ић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови |
тан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели га.{S} Одмах стаде сипати чорбу, од |
{S} Гле како се сија челична, никлована цев...{S} А револвер кратак, мали, као каква играчка... |
раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи |
ад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета?</p> <pb n="138" /> <p>— Онда.. |
му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је о |
оји је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схватило д |
ом.</p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у не |
ва, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гига |
тај догађај.{S} И младенци и часници — цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на руча |
лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад |
, те на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му наро |
беле платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чистим застирачем.{S} Чим уђ |
недеља осећаше сав блажен, срећнији од цела света...{S} Ну, одједном он стаде опажати како се |
.{S} Зрикавци отпочели свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која улева |
Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише неки тамни |
и заспа...</p> <p>Одједном се расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него |
ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури |
>Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа ср |
могу да изговоре неке словенске речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те |
чну вештину многих старијих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весел |
ост:</p> <p>— Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> < |
диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причат |
округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивља |
но од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице своме страдању.{S} |
S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!. |
се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а н |
вца«..{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га |
ио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве часове, па оп |
лу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</p> <p>— Море, |
збуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто стра |
оба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе |
ги пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном живошћу, једнако неку |
бледети, усне се искривише и затресоше, цело му тело задркта, нарочиту слабост стаде осећати у |
у беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако необично измењено, сањиво, занесено... |
мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело јој лице избраздано, па то сад зарашћује, али је л |
већином стоје под обореним капцима.{S} Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, умор |
еобично развијена и истурена напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниј |
којима је накривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово држање одаваше обичног сеоског левенту, кој |
и!...</p> <p>..{S}После неколико недеља цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... сву |
} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудор |
ине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену жену |
з којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман израз, ове живе очи |
а том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећом, а |
ним самртничким погледом.{S} Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути...{S} Образи се окамен |
закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нека снажна струја, која га преобр |
мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво |
евино, чисто детиње задовољство...{S} И цело јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, р |
ах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово лице као да |
аиђе неко горко сећање, које јој помути цело расположење, и она се опет осећа као у ланцима...{ |
т једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваљ |
чистој собици, па живети тако безбрижно цело лето... лежати на кревету и мислити, не бојати се |
... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и не разбира з |
да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње в |
ити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепо |
м... то је извесно пруга, масница преко целога образа, па још ако је модра....{S} Како ће сад у |
орно један путник.{S} Још из далека, по целој његовој фигури, познаћете да је то нешто необично |
</p> <p>И Љубица проведе своје госте по целој кући, исприча им све што је знала о првој жени Вл |
разорљиво осећање и предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни за свет, н |
ште, Љубица одмах опази, да нови колега целом својом појавом и држањем одговара њеним ранијим с |
ом, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем |
.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држати углед |
о очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства.{S} Са лица му биј |
доше излазити уморна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђ |
</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Управ |
ко се то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па веома посл |
{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По целом небесном своду навучен је суморан покривач загаси |
чи гледају невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, која при |
да би себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и свима показује некакву гривну, шта ли... |
је многобројне, муњевите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично, она н |
} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или грак |
S} Толике учитељице удате, управо све у целом срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе! |
м!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом округу... свакога ти ђавола зна!...</p> <p>— Нађи |
година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учит |
у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну квартирину...{S} Удесићу ја то, доврши |
то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да |
и, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити не |
оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдибуба једна!...{S} Он се нашао |
најпре запрска, док пламен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тихо лелујати, као последњ |
ори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад |
три пута слишао, док није добро научио целу наредбу напамет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi> |
е овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени.</p> <p>— Так |
е што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора само о томе мислити...{S} И он, обу |
одговарају: по неко већ схватило добро целу мајсторију и одговара правилно.{S} Љубица све више |
...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Ј |
пређашњим животом, да се избегавају, по цену живота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко та |
м својим изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини |
дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан, суманут...</p> <p>— Загл |
е кратке са наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше неприродно накривљен у страну.</p> <p> |
... некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио |
S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема ник |
Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте |
а величанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чем |
} Како сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај |
апослетку јадник, намучен, озлојеђен на цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајним у |
} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p> <pb n="55" /> </div> <div type="chap |
исли се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна |
долазити.</p> <p>После пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{ |
8993_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати с |
ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... |
ечену, давно очекивану!...{S} Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би н |
мати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или дру |
ну и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима |
д чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дркт |
хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био |
и ни весели.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћут |
одина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако |
дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет недирнут...{S} Ови природњаци из гимназија |
оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај п |
и, пристане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним ше |
нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, |
промена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају к |
ња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је |
ни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о њ |
ако сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељачким потребама и невољама.{S} Доста јој је |
испитани још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деве |
трашној, пустој празнини?!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, б |
засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кр |
блага топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан проведоше две сиротице у разговору.{S} Увече, п |
рте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати.</p> <p>Ћата се стаде |
а.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до |
ва!... одговори Влајко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече В |
шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од премештај |
ом, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса, |
са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој мисли један малишан |
н то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке ф |
упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са образованом |
говор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи вамилијаз све са |
овичка учитељка скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Г |
следњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу кр |
одски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко представио као у |
.{S} И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без |
врло добро, одговори он гледајући само цифру, на колико је гласила признаница, па немарно заба |
једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше се да из |
ега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа.{S} Увек су му полицајци били од |
и, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, |
бро јој... оне огреботине још се истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то |
ице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... в |
ан...{S} И кроз то једноставно зеленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њ |
ти немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <pb n="77" /> осе |
мо то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И |
и капут.</p> <p>— Нека... одговори она, црвенећи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко |
к мени, ако хоћете... проговори Љубица, црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гој |
. насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, |
живела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и одједно |
а, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у |
есита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засиј |
речи уједају је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али он |
вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, у које ниси |
егде је ова чиста, бела одећа прошарана црвенкастим јабуковим или крушковим цветом, те се боје |
се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том бел |
шта се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S} Он изгледа као о |
ришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му задрхта од узбуђења.</p> <pb |
неким местима страховито.{S} На средини цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена бо |
озва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели |
...</p> <p>После дуга путовања, стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те они и не одморише децу, |
вечној љубави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венце |
ка... мирис од њега простире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, |
венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, п |
оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује в |
а их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се к |
Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати |
љубави.</p> <p>— Зар још питаш?...{S} У цркву... венчање...</p> <p>— Како ћу? немам венчане хаљ |
и и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају.{S} За певницом певаше |
ин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом. |
господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека |
ла кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекат |
све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непровидан...{S} Најпре се само занесе, као кад се |
обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвећ |
укчији.{S} На њему лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик |
па после све више и више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не вид |
ила, ништа није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећ |
ати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор будућности све то скрива од људ |
зелених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово држање одаваше обичног |
прилази и одједном јасно разликује два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S} |
школском таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година |
Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрила собом све, и живот, и осећа |
приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!. |
лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни животе!...</p |
агла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се |
ом на прозору, споља, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогаченим очима...{S} Припи се < |
од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже п |
грозни и страховити призори!... даље... црне одвратне сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и |
ја, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влај |
ана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешко бо |
ложити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млад |
ављене ливаде по сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо |
њено равно, ниско чело...{S} Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају свак |
S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И к |
ке.{S} Најпре се стадоше мотати некакви црни котурови, које она лено распознаваше, и ако беше у |
у муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <p |
току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. »Међутим има доста мес |
севаше у тим широко отвореним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче м |
у слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором покривених дана, који јаком наступају... |
, затворене боје, панталоне и капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше он посматра |
необично преплашена, саломљена некаквим црним, изненадним злом, убијена!...{S} У школу долази п |
век, обријана лица, с великим, усуканим црним брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао |
И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта |
демони из пакла!...</p> <p>Млада, лепих црних очију, танких повијених обрва, нежна, чиста лица. |
} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, густо?...{S} Иде, иде... плива... све ближе...{S} |
е нестати свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступит |
све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета |
з школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном претури и јаукну, а он се |
па одједном застаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засија с |
отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножутих страшљивих очију, које ретко, врло ретко, гле |
..</p> <p>Глава јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијено, кошчато, због чег |
, но само пролећу, увећавајући још више црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у сред |
о, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвр |
е забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло |
. шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њеним уса |
се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, кој |
крушен, без наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <pb n="81" /> </div> <di |
ред очима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га са |
...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се пород |
као да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и о |
е слушаше, но извијаше пуно непотребних црта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слу |
мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и онако морам... поје |
слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре неправилности, |
зазивала нерасположење; напротив све му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симпатију о |
сечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нерасположење; напр |
"114" /> седи на столици као окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гл |
без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре |
начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска гл |
...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!. |
ај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, |
Онда ће и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и ако |
аде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се т |
ор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа |
реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате своје |
бити памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена према њему«...{S} И она се сети неких т |
е, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним |
во пријатно расположење према свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Како |
подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни разговор по неким својим сећа |
на жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и прогово |
си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мени |
осподин Пера с нарочитим задовољством и чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије... |
ица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном осети над собо |
ним, учтивим, пријатељским гласом, који чак у извесним приликама задрхће.{S} Прави, најбољи дру |
сне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.{S} У овој сеоској самоћи човек се радује |
се, па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса. |
љи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, |
ли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мном... к |
ј лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви |
и постао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим смешењем прилаз |
, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац |
самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да |
чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у д |
ренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те н |
p>Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћ |
пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изг |
бескрајну, неизмерну сласт у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да |
репери и блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу његови зраци... оно се спушта велича |
лаву у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеше, као |
ретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <pb n="77" /> |
мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глав |
је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако |
и казао, него све онако... поиздаље.{S} Час говори некакве одвећ необичне комплименте...{S} Хај |
> <p>Гојко изгледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу туж |
с навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала |
е са неком зебњом погледати час једнога час другога госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто |
а овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и написа признанин |
лепо онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели |
тим обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор.{S} Седе |
од око допире, пружила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси, |
кталим рукама...{S} Тако им прође читав час...</p> <p>Одједном на прозору, споља, стаде се пома |
е сама и плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући |
осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Од |
полицајац одседе у разговору још читав час.{S} Ту се разговарало пријатељски, сасвим другарски |
у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се развед |
} Осећаше како јој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољ |
са, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце ра |
поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер |
бог чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, од куд се приближаваху гости.</ |
овима овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шт |
</p> <p>Затим обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разгово |
лавом и стаде са неком зебњом погледати час једнога час другога госта...{S} Ништа!...{S} И Љуби |
на гледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она |
> <p>— Подне је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па с |
стаде се окретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <p |
и и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево око себе.{S} Његов поглед као да хте |
ни трудбеници, што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаж |
етлеше очи.{S} У раду проведоше још цео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кроз п |
гледајући зачуђеним погледом час десно час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: » |
, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</ |
ли до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту |
е поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га с |
ледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као да је сад те |
гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечувена неправда, једно неоправдан |
иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} Смешкају му се уста, гл |
S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајим |
је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као |
етети као прах...{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на бо |
збиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица |
уде после валинке.</p> <p>После једнога часа отпоче суђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му |
епознато, уклонити...</p> <p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може |
часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у |
неку нову и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаш |
некако тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала ре |
д иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено |
, па се врати унутра.</p> <p>После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— |
Људи почеше долазити.</p> <p>После пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује |
јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да из |
а и остајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једна |
ко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај |
о, где нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="174" /> наравно, где не долази често п |
<p>Љубица подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са презирањем, заигра |
убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Око п |
е беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни |
аде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашљ |
у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишућ |
дама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразговара се, нашал |
овако са старим друговима провести који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S |
е јој наликовати овај тренутак на један часак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{ |
а, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S} Часком, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати |
Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зове вас председ |
, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не треба... не могу, промрмља |
он ће се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у г |
братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану дан туробан, ветрови |
и крстити.</p> <p>— О, ’натема је!.. о часни је!...{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, брат |
чуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој беше обрасла густом |
свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчања је одређен — четвртак по Томи |
наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душ |
у пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — цела свадба — поседаше сви у једна кола и одо |
ља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} Срамота је да |
рловици постоји леп и мирољубив обичај: часништво општинско кад одступа, откупљује се новом час |
гано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке општине дало се на посао — оне обич |
штинско кад одступа, откупљује се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S |
ни да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су сти |
се понављати онолико пута колико имате часова рада у школи.</p> <p>— Мора, братићу!... настави |
селима; оде, врати се, пробави неколико часова код Љубице, па је опет нестане.{S} Кад излази из |
та, с ким смо пријатно провели неколико часова.</p> <p>— Баш красан човек, рече Љубица; — весео |
јатеља, проведеш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом |
оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће их морати провести са њим...{S} А после. |
за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он |
једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради |
ле ноћи, устајао и ходао по соби читаве часове, па опет легао и мислио...{S} И ништа ново није |
{S} О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се топила само од једнога погледа, била ј |
У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она |
стала је весела, спремила се, прикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посм |
као опчарана и једнако обрће и посматра часовник зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да вид |
склонити оне украсе са стола.{S} Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па |
иде са себе неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, извуче <pb n="96" /> из џеп |
е на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p> <p>Толико пута је, док свршаваше школу, |
шио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовник, какав ниједна девојка у Београду није понела. |
...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га платио...{S} Ономад |
збиља необично уметнички израђен златан часовник, посут ситним љускама бриљантским, са малим, к |
се пред Љубицу и одједном, погледавши у часовник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради дана |
... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!...{S} Кад угл |
2" /> је Стојан саопштио Гојку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље. |
и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се са |
у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво руков |
зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, ко |
беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</ |
јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сув |
асмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима |
рачем; на њему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како |
ли наслагани један на други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље о |
еде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а |
дирујући уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи |
мешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тог |
раду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S} Брж |
би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињс |
ређашњој бојазни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана чо |
а, лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са њега сталан израз грубости, али он |
ко неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у стр |
ер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, |
због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има |
то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то |
ног злослутног страха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, а |
овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се питаше: откуд т |
ање, нешто сасвим светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан |
} Како може бити!...{S} Зашто?...{S} Од чега?...</p> <p>Љубица гледаше, пренеражена.{S} Није ни |
узима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављу |
сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, што је |
пет жури напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже пам |
огледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце |
е сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, |
ао тежак, досадан... није се имало ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава д |
тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини.{S} И сад одједном стаде јој наликовати ов |
да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S |
аха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак |
разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се улевају у душу још мајчин |
тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то он...{S} Или |
одужи пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу материнскога срца...</p> <p>И опет мисли, и опет |
шине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије |
атићу, боцнеш тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Сто |
у, боцнеш тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан |
подар устане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и зане |
д прозор и чека... чека мене отпадницу, чека као псето што чека милост од газде...{S} А ја сам |
рио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу, чека као псето што чека милост од |
иди да се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, као што се очекује гром после севања м |
то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хте |
..{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, |
ад нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора сл |
да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до пр |
ном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, |
обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби премештај |
лу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу, чека као псето што чека ми |
> <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава |
а је одједном обузе...{S} А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још |
аборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... |
побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу«..{S |
чека мене отпадницу, чека као псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошл |
говора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не може |
<p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад |
е нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се |
кић председника.</p> <p>— Полако, море, чекај...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао на рачунима, |
{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећ |
и образована учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него |
вађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе |
знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} Није то... није то... нешто лепше...{S} Ил |
, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана |
и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разг |
еницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, |
звијаше пуно непотребних црта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор |
илика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет извијати слатко и речито.{ |
...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, з |
ши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар полугодишњи парастос...{S} Којешта! |
новчани издатак записан.{S} У осталом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пред комиси |
!...{S} Али сад... тако изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за |
ли због доброга срца свога... </p> <p>— Чекајте!... прекиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам и |
извините, или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са |
учитељице су веома зла језика... једва чекају да чују што за другога...</p> <p>Љубица пребледе |
?... прихвати писар.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> |
ледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема |
о...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се |
рем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу |
р, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љубице, друже!...</p> <p>Она се изненади |
спунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба ова |
рирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А |
ку суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>Предсе |
ре, чекај...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао на рачунима, одговара председник, смешећи се.{S} |
опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико сам ј |
ику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... чекате учитеља?...{S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А |
олице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то зго |
па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бу |
осећајући немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца ве |
ку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је спремила ручак, а |
<p>— Хоћеш... хоћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш не |
меја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p>— Оженио сам се прошле зим |
ом врелом невидљивом прашином.{S} Једва чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним |
<pb n="180" /> <p>— Хајдемо брже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чу |
скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служе и клањ |
ог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви |
ојану заигра обријана и обрасла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рук |
љ, стаде се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако зн |
а умора и превуче шаку преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја. |
, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет с |
јко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Другом прилико |
у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножутих страшљивих очи |
а слободну леву руку само преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У гла |
рно погледа око себе, махну руком преко чела, па туробно одговори:</p> <p>— Мани се, молим те.. |
<p>Она зину, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама...{S} Пријатно је ово осећање, а |
за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, |
ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлована цев...{S} А револвер кратак, мали, к |
јадника. »Да га искасапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву |
рже; поче опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога |
шено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У опште, сваки је |
д се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стаде б |
е за разговор, идући по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора |
он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то н |
у!...</p> <p>Он застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А о |
... узвикну Гојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљуј |
брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{S} Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но |
морним гласом, притискујући руком врело чело:</p> <p>— Идите, децо, кући...{S} После подне рани |
па прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.</p> <p>Овако у |
Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојк |
окој столици, једно лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратницама, они испред |
е баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и забавити.{S} Т |
оје се обично зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не м |
кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво в |
ца сања само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља |
ови односи наликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, |
ћута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио к |
неправилности, намршти се...</p> <p>— О чем је бунцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада из |
вакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш д |
е неколико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно о |
или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за ме |
разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа |
зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страшније од свег |
корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести је д |
т, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу |
варао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ће |
говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Б |
рећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
нком... ништа, ништа друго, само прекор чемеран, отрован...{S} И непрестано се после Љубици, ку |
ави и пуни празно место у срцу најљућим чемером, најстраснијом жудњом за осветом...{S} Од преда |
S} После он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде опирати а после се спреми, нав |
то нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви |
та не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се с |
стављати досадашњи разговор а, о другом чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред |
удња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословицама?...{S} |
то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Ал |
погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају?.. |
ком... разговор је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш |
све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили. |
ош луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и реда!...{S} Море, ш |
и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке |
ого мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: каки одб |
н јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених |
ође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама р |
исам у почетку никако, а летос јесам... често.{S} Стојан му побусао гроб великим зеленим бусење |
е грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, па стане на џуту, ми |
дужег ћутања и посматрања. — Овде треба често да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте... да... нар |
јевтине ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубица се св |
по и стручно и занимљиво, али учитељице често набираху устанца, пропраћајући по неке изразе шаљ |
. <pb n="174" /> наравно, где не долази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће н |
S} Већ га срамота свраћати судници тако често, па улази с коњем право у школско двориште, веже |
апред опрезно, лагано... као змија кроз честу...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са друге с |
јко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него ’нако седи, дос |
па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гој |
говори:</p> <p>— Три године, ово је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит положили, те сте ј |
часника.{S} И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, само нека све прође у тишин |
а знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S} Или није?... не знам, ништа не знам...{ |
првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{S} Љубица се веома зачуд |
а посетама.{S} Скоро свакога празника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненад |
аивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, нас |
се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!.. |
са испита, носећи књигу у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па у |
="11" /> Тако је то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине ј |
титут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, и само још да м |
Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица остаде скрушена, сломљена, |
Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динар |
} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} |
и се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече он |
и они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по |
је место, где нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="174" /> наравно, где не долази |
оседаше за сто, који се повијаше на све четири стране.</p> <p>— Шта ћу, старост је, братићу!... |
ужи корак, таман има простора да корачи четири пута.{S} Иде унаоколо, укршта средином, само да |
ањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату?{S} Потписали сте списак |
прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведоше решења |
ти.{S} Скакуће по кујни као шипарица од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обасп |
не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да н |
у неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави потоци из неба. |
рће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи ка |
..</p> <p>Љубица се разговараше, али се чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта |
н господски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко представио |
убица се осврташе, збуњена, погледајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да м |
о има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се |
запита он преплашено, трчећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни м |
сар, лупкајући камџијом по својим дугим чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који дође пред њега, па |
страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одј |
е, непокривене сиротињске дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим с |
ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p |
доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек сит да се надише!. |
ј слободно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онак |
тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је |
ти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође |
ирен; обузело га некакво нерасположење, чим је угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, |
авици, која ће планути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац?...{S} Младост је силна; она |
и остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, чим <pb n="23" /> учитељица изиђе из школе, дочека је в |
с.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица која га посматраху, а с |
верљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, чим <pb n="92" /> је Стојан саопштио Гојку новост о час |
на већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и |
ам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— П |
то пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено ли |
збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А |
на средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</p> <p>— Знам... з |
е буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, па се отуд в |
.</p> <p>Сутрадан Гојко устаде туробан; чим се сети синоћње патње, намршти се још више.{S} Од о |
к, коме се још није снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њен |
рага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његов |
и, једно лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиз |
и жудно на један прозор од учионице.{S} Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гој |
лајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци |
тво, а не смејући то ничим показати.{S} Чим се отворише <pb n="115" /> врата и на њима се појав |
они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу |
ероба и покривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену |
вај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче т |
е Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступише у двориште, Љубица одмах опази, да нови к |
о, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону |
еже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао б |
«, носи чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељак |
сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам решио да мор |
розничавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, са |
ко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима из |
ешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе |
ота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно |
д...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас дв |
вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати с |
ала, стадох се проводити весело...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није |
а викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она |
о своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора |
ојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Одједном стаде гле |
одговори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопа |
и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појав |
е, што је тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије душу младу напајала, почиње се ружити |
астаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засија скупоцена златн |
брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време с |
ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога прирез |
о.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која |
а сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради госп |
разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је |
јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин учитељ?</p> <p>— |
рате!...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим зад |
p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекуј |
убор и шапат <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени на |
последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрају |
што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p |
по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор |
једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p |
од свега на свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад |
ете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три |
ном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих м |
} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како |
и у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду |
ду он опази такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој |
една врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила |
њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, и ста |
лази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо им |
<pb n="189" /> <p>— Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је н |
рашно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она |
трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!... |
га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела гледај |
вши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи ради |
се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне |
екле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклет |
Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему |
умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако |
ру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део |
стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао |
ти и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад до |
ју преко уздрктала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно... |
ро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... мо |
ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче. |
а као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да ј |
ља, не размишљајући нимало ради чега то чини.{S} И сад одједном стаде јој наликовати овај трену |
тавља правога домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он |
шно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е б |
ад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен сто за |
тањир, узвикну она весело, намештајући чинију на сто.</p> <pb n="192" /> <p>Проскитао си се мн |
у, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није |
а њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан |
о о томе говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ће тај |
шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледати |
е је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} До |
рже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад |
о... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник.. |
и хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да |
богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нек |
и, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се прекиде сама, он поцрвене, па одм |
ити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми ј |
доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разговор на неке учи |
.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево како |
јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге промене на себи, |
овај човек није скитница, него државни чиновник и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у |
оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди |
но...{S} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире.{S} |
навикнути на мене!{S} Навика је велика чињеница, тако учисмо у психологији.{S} Па за прво врем |
откуд се појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава за |
х очију, танких повијених обрва, нежна, чиста лица... неописана лепотица!...{S} Иде брзо преко |
а се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа прошарана црвенкастим јабуковим или к |
тећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Гојко устаде туробан; |
ише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђ |
у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</ |
е и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрац |
вару обешена цела гардероба и покривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, |
. шта?...{S} И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну, скру |
д кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац! |
, а на лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задовољство...{S} И цело јој лице детиње, |
после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нов |
<p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољу |
м цветом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} |
о округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног крев |
а госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише |
о у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хла |
но небо...{S} Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи.. |
а воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједном, из другога, тесног сокака |
етли сунчеви зраци и виси осветљен свод чистога небесног плаветнила...</p> <p>Идући у школу изј |
сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело лето... ле |
је среће!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружичасто гнездо љубави!...{S |
еше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним м |
а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али не |
њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу |
јко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен белим |
стаде рачунати, па онда извади из стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три мес |
а ћемо, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љ |
>Пламичак лојанице слабо осветљава малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, н |
од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумњ |
неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се |
ла је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па се о |
лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи израз тешкога умора и горкога страдања... |
исписана жива радозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опет река |
омешало у њеној помућеној врелој глави, читав хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије озго, |
стиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па |
м уздркталим рукама...{S} Тако им прође читав час...</p> <p>Одједном на прозору, споља, стаде с |
сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни се шал |
еш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове гране, која се |
па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим |
одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са |
ње се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски капутић, |
н!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нека снажн |
остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно по школи, кршећи руке и узд |
да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац... |
томе кратком, немом, отвореном погледу читав бездан прекора, чуђења, сажаљења... беше он речит |
види се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, тужнога, очајнога, горкога прекор |
оговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} Пал |
ручка полицајац одседе у разговору још читав час.{S} Ту се разговарало пријатељски, сасвим дру |
тресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше п |
њу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се п |
...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је |
вети«...</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, намучен, озлоје |
вету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве часове, па опет легао и мислио...{S} И ништа нов |
.{S} На средини цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега п |
друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави потоци из неба...</p> <p>Гојко се трже... поглед |
рваво, косе разбарушене, почупане, висе читави бичеви ишчупани из корена.</p> <p>— Стојане, дај |
а у своје лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намршти се, па оде |
уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује како да с |
отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући к селу претресаху |
гла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узимајући мрвице хлеба |
ји јаком наступају...{S} Она се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну с |
ндуром, приђе те потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</ |
} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Монте-Христо</title>?...{S} Онако ћу ја т |
не осећаше љубави.{S} Та она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, узвишеније... |
је учионице, намрштен, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих двоје са |
ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да с |
нати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су они првих недеља, али се сад св |
о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није могло ни очек |
p>Гојко прими хартију, разви је и стаде читати.{S} Одједном пребледе сав, руке му се затресоше, |
т она добро познаје то лице, научила је читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно вид |
ешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, тако мора да буде |
а не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако објашњава свој покрет, а по неки пут баци |
у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, |
нео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, школски послужитељ, скидајући ствари с кол |
ађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, чим <pb n="23" /> учитељица изиђе из школе |
ка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред н |
ворити, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито |
на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада |
ку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта |
/p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око његове постеље, како је лепо ра |
А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање. |
рила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мо |
{S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се на |
>Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у гр |
о мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се |
едан сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покуп |
p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не |
бицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како је он казао.{S} |
узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</p> |
један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једног родитеља у |
да тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ши |
, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа |
реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</ |
ала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро н |
остави врата мало одшкринута...</p> <p>Чича се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља п |
— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нов |
тојану, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесником, не знајући још ш |
а искочи писар и прође поред уплашенога чиче, машући својом плетеном камџијом.</p> <p>Пролазећи |
ази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад се му |
ојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он |
дник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се п |
S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога |
жи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{ |
м.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми!.. |
p> <p>Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четир |
а, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебел |
ш из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је тамо н |
ead>XVII.</head> <p>Трећега дана Ускрса чланови Учитељског Удружења беху позвани на срески збор |
х леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу |
, а својом ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши <pb n="2" /> путника у варошком оделу |
ахну главом у страну, као <pb n="79" /> човек који је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се |
ити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао с |
е у њима некакав безумни израз, од кога човек мора задрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, што си ми |
а се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће немаш... одг |
бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства она не |
го наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као д |
ина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту |
тко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу преко главе!...</p> <p>Љубица |
гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга путовања, |
И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш так |
га.</p> <p>— Питам те онако... какав је човек?{S} Он нешто много прети учитељима.</p> <p>— Прет |
<p>— Тако, братићу, видиш...{S} Кад је човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори гл |
{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако |
о је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у та |
зговору, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, крупан и веома отресит |
<p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, са |
том Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, госпо |
Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени није невоља да с |
раво чудо.</p> <p>— Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сипај, |
ао кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако ју |
се ремети ова стална тишина, на коју се човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, суво |
адног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога!« Те |
се упознаше.{S} Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична изгледа.{S} |
је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није, није...{S} Ово је све друго... <pb |
но, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у соб |
чак пријатне.{S} У овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисл |
оје се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и страха и з |
арно!{S} Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник и реци му... |
ојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, |
управо што ме нисте разумели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква жен |
/p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко беше бли |
Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лу |
ер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Гојкову реч.</p> <p |
оћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb |
чак и према овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Како је само учтив, пријатан, скроман.{S} И б |
ца га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад ј |
ли неколико часова.</p> <p>— Баш красан човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говор |
отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, усуканим црним брковим |
и напред...{S} Изиђе пред њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је |
о, окорамио двоцевку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} |
оралу и светињи школској!...{S} Написао човек Министру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Са |
необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густ |
теран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано погледаше ћа |
о онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака |
страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ, то каже |
д видим како велико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само ка |
Шта ћу, знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови |
д тешким сном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.</p> <p>Наши путници наиђо |
те уморе паксијани... да закопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А о |
ознаде председника.</p> <p>— Пусти тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душ |
необична оволика збуњеност код одрасла човека.{S} И Љубица оборила главу, па не зна како да уд |
видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарат |
а капетана и би му мало слободније, зна човека — вели нам господин капетан, да и ви имате некак |
ис и слушајући преклињања једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то м |
пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p>Стојану заигра обријана и |
а кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које |
илазећи својим вратницама, Љубица опази човека, који се држаше једном руком за плот.{S} Он се к |
— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од сво |
ека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} Комисија!{S} Дај |
влажна, досадна измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...{S} С |
да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало сама, душице...{S} Ах!.. |
цене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, ш |
очију, које ретко, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под обореним капцима.{S} |
у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо чули, |
да, једно неоправдано насиље над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ништа друго н |
еланхолија, која придаје необичан израз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, |
баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где |
то око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота осмехиваше, као да вел |
{S} И боље!...{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p> <pb n="189" / |
шумити, не <pb n="65" /> осврћући се на човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па их одје |
и су све то ситне ствари, које не трују човечји живот, не сметају младости да <pb n="35" /> пли |
...</p> <pb n="208" /> <p>Прогнаше деца чопор говеда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина |
ако она црвени од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у |
жени:</p> <p>— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, |
лу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели га.{S} Од |
ћ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање.</p> <p |
ебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна дом |
ање развесели га.{S} Одмах стаде сипати чорбу, одговарајући жени:</p> <p>— Знам ја, остало би д |
у и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом ч |
.{S} Никакве претње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на ње |
ко пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепер |
...{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо |
кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад |
разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крили |
се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и че |
ом вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан народ... хоће |
ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb n="187" /> <p>Кад се Вла |
ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</p> <p |
ето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који с |
Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> <p>Љ |
, па као Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећемо се м |
> <p>— Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} И њ |
био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрњ |
ешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни |
то она нема стана у школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао |
е задовољни!...</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре д |
} Ваљда нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чут |
ско место.</p> <p>Оба учитеља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се |
порно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одје |
ним адиђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n="151" /> па ј |
ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала са |
у и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и а |
ад му тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу |
Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p> |
у је Љубица, поред <pb n="120" /> свију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} |
.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> |
се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан народ... хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, |
<p>— Наш друг...{S} Онако је некако... чудан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад г |
о унижење... </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у |
енади, управо уплаши се.{S} Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше |
погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти |
<p>— Ја... ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изм |
ин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, ка |
погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући случају што |
Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Бе |
ијати полуиронично, смејући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема је... помисл |
пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита |
да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и оп |
јажљиво.</p> <p>— Школа! рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, б |
наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачила његово саопштење о он |
је одвратно, страшно, неприродно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов |
асположење, чим је угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари |
ибра се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге соб |
... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави |
редадоше се тешким мислима.{S} Једна се чуди новом нараштају, како то све прима к срцу и не уме |
{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних ру |
и се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто до |
и, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{ |
ора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним прич |
ад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоће |
, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче сам почео, одговара он на |
м дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... за |
ко играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слат |
одавише нас, продужи један одборник.{S} Чудим се како ћемо и толико спечалити.</p> <p>Отпоче се |
ица загрлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи д |
о још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједном наиђе... одмах после венчања...{ |
, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су предавали, поче о |
о и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, она |
тесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> |
и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисати и наву |
и дисаше тешко.</p> <pb n="181" /> <p>— Чудна грозница!... рече лекар, прегледавши га.{S} У ост |
вет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине |
И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено мах |
евет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чист |
м недогледном пространству и обојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сија се и прелив |
је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом...</p> <p>Љубица осети да се одједном с |
себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, који јасно казује, да њена ду |
му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућурила у |
се тој изненадној живости његовој, тим чудним причама...</p> <p>— Пазите само, наставља он, гл |
арастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају трећину чи |
ако живом природом, стварам војнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она проклета моја суро |
ти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога погледа и |
ати? запита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју уписницу.</p> |
ко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ј |
знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је он |
едном сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је |
његова одговора..{S} Учини им се веома чудновата и необична оволика збуњеност код одрасла чове |
, изгледаће вам његова необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S |
се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!... премишља Гојко десети пут једну и |
јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет м |
преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду по некол |
.. чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је она полегла |
знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели ствари? запита је мати.</p> <p>— О |
е видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, он |
био је на послове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмо |
тељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... уморио се човек, викну Веља, н |
/p> <p>— Смртни смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у со |
све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док |
, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тр |
о затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка страшније од свег |
оћеш?...</p> <p>Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, от |
ав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p> |
»Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, п |
отвореном погледу читав бездан прекора, чуђења, сажаљења... беше он речитији од свакога говора. |
а, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије ј |
на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се дух отреса овог сва |
аше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пред |
ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шта је ово... је ли |
стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна |
Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај гледаш |
се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како |
тави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p> <p>Љуб |
и јаукање...{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ва |
то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просе |
клопара... она се уплаши, застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он до |
удила.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учит |
и од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влај |
а богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али она не беше у стању да ра |
оше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љубичин.{S} |
аду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да |
Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља |
урну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... била јој |
рос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој гре |
ачуне са досадањим председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га дочека з |
је са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од пр |
гну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и прође |
одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта |
меши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p> |
ћа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад |
одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко |
у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и |
ерено и нешто муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— |
и и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљење |
рдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли |
ет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, п |
стре планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокренуло... м |
идиш...</p> <p>— Куцни, братићу, нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и |
само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им сл |
он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора |
ме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе... |
ива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш |
мо обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетош |
гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се о |
в је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо?...{S} Предај им |
м вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, |
хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} |
и платодавац учитељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем |
а превуче дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то к |
ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— Ба |
и страдам, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, п |
..{S} Брже, опрезније!...{S} Пст!...{S} Чујеш ли?... '</p> <p>Љубица седе на земљу, не дишући.{ |
а прескочим, па последње из школе...{S} Чујте само!{S} Пред учитељски испит добих већу суму нов |
су веома зла језика... једва чекају да чују што за другога...</p> <p>Љубица пребледе и готово |
ржаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше од |
> <p>— Нема.{S} Веља добио....</p> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пец |
а стане нарицати исто онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n="101" / |
да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, |
судница проклета!... '</p> <p>— Јеси ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео д |
елики украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са господ |
е тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица претрну и застад |
/p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештеником...{S} |
.</p> <p>Љубица ослушну...{S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је |
знајеш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори |
:</p> <p>— Отпустиће је, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председника да је опту |
рота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...< |
и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег ра |
ити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак |
ци, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љубице, друж |
петан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујућ |
прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђ |
о од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи о |
о си ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слу |
просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни пра |
прозору, споља, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогаченим очима...{S} Припи се <pb n= |
друго, па гледај га <pb n="93" /> онако чупава како се превија, а крв шикља...{S} Па онда забод |
арно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи |
, па као махнита стаде јурити по школи, чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола |
а...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> <p>Љубици одједном наиђе наступ љ |
ити се, умало не почеше страдати детињи чуперци.{S} Она још није стекла ону необичну вештину мн |
ст, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али |
и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си за свету ствар...{S} Па лепо, сети с |
а нипошто није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} Ве |
јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p> <pb n="136" /> <p>— Немам ја ниједне њене при |
ајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тиши |
тца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја им |
на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како!</p> < |
p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> |
признаница, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све |
са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца ид |
етну га на сто, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну високу кутију од украса и отури је од |
ави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога |
ама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да при |
у и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и п |
ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом пр |
аборави ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Ка |
ижих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита дечка |
војчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи ово |
би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, |
ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето |
Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ћ |
дједном Гојко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </p> <pb n="180" /> <p>— Хај |
а уздахну као од велика умора и превуче шаку преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви... ви каж |
и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не пом |
есело, видећи како она црвени од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она разгово |
говој озбиљности, пристане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним афер |
т на твој живот.</p> <p>— Море махни се шале, него шта мислиш?</p> <p>— Хм... шта мислим?{S} Се |
и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном неумешноћу и смејући се њеној плашњи у |
Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу са |
х пријатеља, па задиркује председника и шали се са сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђокић |
а, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одго |
роведеш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што спор |
и двосмислене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и |
оварала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући |
рема ташти и свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери |
никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то |
раној кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једар |
да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да |
м.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо о |
и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то су му једини другов |
прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана |
ху устанца, пропраћајући по неке изразе шаљивим напоменама.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знал |
ма...{S} Трпковића, што удари директору шамар...{S} Није га познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест. |
а главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим |
на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни |
... запита она загушеним гласом, готово шапатом.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Милица, одговори |
саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт? запита Љубица уплаш |
збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S} Часком, вели...</p |
какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну му она.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одгов |
/p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се потписао, шапну Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћ |
</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине, несрећниче!. |
а Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда јаснији одговор, који је могао и Гојк |
це!... јадно моје дете!{S} Мученице!... шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу |
S} Јест, познаје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Д |
оћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по доласку, Љуби |
Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а у то време д |
де у школу, машући главом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!... |
речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде хартију.</p> <p>— Шта ћ |
иђаше напред путањом, па одговори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S} |
ао стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Министров потпис...{S} И о |
ешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врис |
о што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и прешао га там |
се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по |
тај: ногаре са новом сеоском постељом — шареницама и губером; сто, једна плетена столица, ковче |
.{S} Под њима само меко сено, покривено шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису |
д последњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необично лепо...{S} Гојко се стаде прибирати.. |
собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да |
ле зиме.{S} Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих школу...{S} Док ја то наре |
наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и п |
; већ му је проучила и разгледала сваку шару, запазила сваку особину, али јој још није почео по |
n="164" /> <p>— Хо, брате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{ |
самих љубавних конаца, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој |
же мислити <pb n="9" /> здраво и весело шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој је у тим сновим |
јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га учитељитца, могла |
з основне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учите |
еше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од полов |
ледње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} Пустити децу тако у свет!... |
ом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирн |
м облаком прашине, који се приближаваше шетачима.</p> <p>— Ух, како ћемо сад? викну Љубица.</p> |
друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, па осет |
ој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу |
у разговори о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаше се ово |
се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што |
вој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p |
осити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, уверавајући како су то необичн |
како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојк |
S} Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму |
де муцати Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан |
чију, над којима је накривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово држање одаваше обичног сеоског ле |
ји.{S} На њему лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на |
ку ноћ, рече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон необичну силуету, која се |
о и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госп |
ћ у кратку капутићу и накривљеном меком шеширу на глави.{S} Иђаше кицошки, некако подигравајући |
па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји |
се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ово... зашт |
помешан са влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у стра |
зделе и запливају усамљени...{S} Почиње шибати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опе |
ам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни прого |
/> онако чупава како се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово т |
" /> <p>— Онда... е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се.</p> <p>Љубица слуша |
д...{S} Изиђе пред њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро л |
настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко прими хартију, ра |
ан образ и тако остадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва сна |
чи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина уједа.{S |
може дочекати.{S} Скакуће по кујни као шипарица од четрнаест година, па долети у собу, загрли |
огледом, којим обично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом своје љубави.</p> <p |
нам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с пл |
ад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немир |
има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори главу.{S |
аднице!«...{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање ни нам |
ацима, пружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши <pb n="2 |
то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па веома послушно и |
носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом |
дбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њ |
ако је то.</p> <p>Гојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љ |
мо сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју продире светлост, ну осим ње има |
, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...</p> <pb n |
ођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, п |
орене боје, панталоне и капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше он посматрајући с |
му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добије тешку |
{S} Нека паклена одлучност севаше у тим широко отвореним, великим, црним очима и она се упи, за |
о сваког непознатог намерника.</p> <p>— Шко... школа где је? промуца учитељ оборених очију, осв |
на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... </p> < |
г непознатог намерника.</p> <p>— Шко... школа где је? промуца учитељ оборених очију, осврћући с |
сврћући се око себе бојажљиво.</p> <p>— Школа! рече момче као чудећи се што овакав путник пита |
чи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа, па треба прегледати и записати све што је потреб |
иким словима: »Краљевско-српска основна школа орловичка.{S} Бр.{S} 34.« Баш звони!...{S} Љубици |
p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да ли је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи |
гу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија или војачина.{S} И ту с |
еја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треб |
леђено срце и душу да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђаше Љубица са својом децом, |
ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Беогр |
стижно, веће од свега... управо о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, наста |
сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кренуше кроза село.{S} Путом се во |
и. »Наређује се учитељици првог разреда школе орловичке, поред усмене наредбе, да сутра...« и т |
ти се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозн |
олу; и он сам вазда се исказивао против школе и школованих људи, али тек беше му необично драго |
тениче, није због тога што... није због школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.</p> <p>— И |
е гост појави на вратницама, они испред школе поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше |
су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, усп |
ла, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељици квартирину, пошто она нема |
олски прирез, па нек вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив из |
, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ва |
ре, најусамљеније место, где нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="174" /> наравно, |
у.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш посао и нису |
тина, једног лепушкастог ђака Учитељске Школе, који је становао у истој кући и редовно је прати |
дмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добр |
>— Како?... понови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовања одвојио сам се из родитељс |
, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја |
а опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стот |
Кад се старац помоли <pb n="110" /> из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се |
рислушкивао, па га прескочи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вратима учионице дркћући, с |
али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно |
овакову времену.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно у подне.{S} Силазећи низ камене степенице, |
н, чим <pb n="23" /> учитељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> <p> |
и, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци |
еда у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у |
друго сад да прескочим, па последње из школе...{S} Чујте само!{S} Пред учитељски испит добих в |
ше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} |
... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђ |
е много лепа и млада...{S} Сад право из школе помисли он и подиже напред своје велике сањиве оч |
жност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији помажу неваљалцима — њихов је грех |
исар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и п |
да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У таквој несрећи и страд |
ко Савић, привремени учитељ и управитељ школе орловичке, упућује на своју дужност.</p> <p>Опет |
тој хартији.{S} Доле потпис: »Управитељ школе орловичке«... а горе на врху великим словима: »Кр |
и да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, |
и све време што му остаде слободно ван школе, употребио је на послове задругине.{S} Није ни чу |
о перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти |
онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да |
рекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, други п |
ad>VII.</head> <p>Љубица се сва предала школи, својој деци.{S} У непрекидном, заморном раду тра |
оре имају најмање образа и љубави према школи... не, макар не имали праве љубави, али макар пош |
од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учи |
ead> <p>Учитељица се журно приближаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше |
ви...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне де |
сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак |
м упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свему саветоваше са |
нолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па и |
C16"> <head>XVI.</head> <p>У орловичкој школи све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, |
им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић у |
аници, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чла |
сти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гласно:</p> <p>— Н |
{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учи |
да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њ |
Учитељске Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко ниј |
м, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујући неку нову и важну мисао.{S} Прође п |
а главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој беше |
очићу по читав час, или хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко.{S} Некакво велико |
кући и стаде тако у највећем очајању по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к |
n="14" /> <p>— Видећете, настави она, у школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачуна |
је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к њима...< |
ан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb n="163" /> протестова |
<p>Почетком јуна настаде велика журба у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и |
оброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} |
онолико пута колико имате часова рада у школи.</p> <p>— Мора, братићу!... настави Стојан са кућ |
нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... ст |
је било, кад би и учитељица становала у школи. »Овако... незгодно: сами обоје!« После стаде да |
ним мислима, којима се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке млад |
ди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па о |
и њихове радове, као да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешкољи, погледа у Љубиц |
-ха...{S} Па то су најобичније појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се |
х двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално па |
ма претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљаше, све веће је црвени |
не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.</p> <p>Љубица п |
о... пропао бих...{S} На мене скочише у школи два најодраслија ђака.... због неке увреде...{S} |
о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи |
о Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} |
оманима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуб |
колски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> <p>— Молим опростите... |
не раније...</p> <p>Кад остадоше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разв |
на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p |
и, управо ређали се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор |
са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} Н |
вори Влајко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и |
/p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао м |
се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматрати овај занимљиви рад.</p> <p> |
один коју игру?</p> <p>— Јок, он само у школи...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други м |
<p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао.</p> <p>Тако се |
Написао човек Министру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица се стресе, |
ле пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и двори |
захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом |
.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом свој |
="186" /> каквог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично јака, силна љубав, пра |
што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, чим <pb n="23" /> учитељица изиђ |
тева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу |
н сам вазда се исказивао против школе и школованих људи, али тек беше му необично драго, што се |
Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовања одвојио сам се из родитељске куће и бринуо се |
илици нашао сведок његовог гимназијског школовања.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе с |
сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно исто.. |
угих!...{S} После наступа мучно и тешко школовање у Београду.{S} Неколико пута је покушавала да |
се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближиш |
их уђе у школско двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, на једној клупи, неколико сељака и мало |
аде певуцкати неку песмицу.</p> <p>Пред школом се зачу разговор; поред прозора промакне по неки |
обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држати угледна предавања, |
и Стојан за свога господина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и г |
ан, па оде.</p> <p>Сврши се та необична школска година!... »Дакле, то је испит!... мишљаше Љуби |
S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој шк |
Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор |
тева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сиротиња смо, госпођо, стаде |
<p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише. |
жношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клупе, испод родитељског и школског туторства, |
варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ход |
х ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, школски послужитељ, скидајући ствари с кола, објашњаваш |
чуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате н |
колске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак |
лавно!...</p> <p>И Гојко доиста проживе школски распуст у задовољству и одмори се од оноликога |
S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, што је |
{S} Ми ове године нисмо ни практиковали школски рад: наставник нам имао неке многе хонораре, па |
ма нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну п |
Јавите министру да не можете издржавати школски прирез, па нек вам затвори обадве школе.</p> <p |
ња...</p> <pb n="80" /> <p>Кад се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и |
е, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месе |
се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нема стана у |
зити.</p> <p>После пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У |
ко смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вратницама.{S} Она провири на врата и таман да |
ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са школским прирезом? рече писар мало тишим гласом.{S} Оне |
а добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратницама.{S} Стојан истрча да отвори вратниц |
ном камџијом.</p> <p>Пролазећи ходником школским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној |
ом једна кола и зауставише се далеко од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, сух |
ца из каљава сокака и ступи у пространо школско двориште, обузе је некаква слутња, <pb n="91" / |
е право вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, на једној |
д? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто усту |
ци тако често, па улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело |
о из школске клупе, испод родитељског и школског туторства, одједном постајеш господин, који им |
Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога приреза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, п |
говорило да се бави самим ситницама из школскога рада.{S} Прионуше обоје на посао...</p> <p>Ок |
ајала у вези са најбитнијим питањима из школскога рада.{S} Велика већина учитеља узе учешће у д |
се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} Написао човек Министру шта ми радимо у |
> <p>— Свака ти се мука брине о светињи школској!...</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку |
љици квартирину, пошто она нема стана у школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к |
а окупу.</p> <p>»Учитељица нема стана у школској згради« понављаше он детиње речи, корачајући л |
тавкама и надама, које је сновала још у школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно з |
ше она, стојећи пред прљавом испрскалом школском таблом, која је некад била сва црна, али су је |
веселији.{S} Разговори се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— |
но: сами обоје!« После стаде да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова обична бој |
од трешања.{S} Разговор се води само о школском раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује |
располаже добрим и не малим искуством у школском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ов |
ном собичку, што је подигнут у дворишту школском..{S} Пређашњи је учитељ, рече му она, примао н |
у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb n="4" /> |
као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> <p> |
Отишла мало послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да |
друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако прибл |
свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коњ |
Пре две године <pb n="51" /> свршила је школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо |
гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у |
олике терете...</p> <p>— А ви затворите школу.{S} Јавите министру да не можете издржавати школс |
..</p> <p>Толико пута је, док свршаваше школу, идући главним улицама београдским, застајала пре |
.</p> <p>Гојко отрча, онако необучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли ј |
мисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, у |
Захваљујем, морам на посао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрште |
рним, изненадним злом, убијена!...{S} У школу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане са |
, гледају да побегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду олак |
човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за п |
не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше излазити уморна деца, пр |
а још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, а |
остићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место сваком детету, каза им како се з |
и, гледајући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, ко |
ено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити св |
стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на оку |
таде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он |
и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја |
је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, |
<p>После два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмут |
бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, шап |
окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она пролазећи поред ст |
зор од учионице.{S} Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у топл |
Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање...</ |
ој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, |
, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући случа |
ствар, нарочито украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По целом неб |
<p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А пр |
{S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћ |
<hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пространа, |
ађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на пром |
а ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељач |
S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n="20" /> |
таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n=" |
али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јо |
у и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресај |
ш лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђ |
деси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> </div> <div type="chap |
И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отворена, а о |
траше она посетиоца, који се, улазећи у школу, некако необично превио, смањио се, и постао нека |
а небесног плаветнила...</p> <p>Идући у школу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да се |
и руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој |
{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу...{S} Колико се само ту преживело срећних дана, к |
Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразговара се, нашали се и н |
намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, као што об |
пи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} |
овао у истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појав |
адашњега боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро |
— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прек |
веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пу |
о као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући разбарушену |
. да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубиц |
елу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло |
отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та необична |
нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?«</p> <p |
навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе! |
и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предавање, па видевши овога |
>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и |
им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се појав |
подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су они првих недеља |
реп... да, јест... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко оборених очију, избегавајући ону з |
ем!...{S} Пред моје ступање у Учитељску Школу, умре ми мати... откупи ме јадница, те одмах буде |
а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па |
нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени.</p> <p>— Тако... јест, јест |
кондујити стајаше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао против школе и школо |
и: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се |
ете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда |
уто.</p> <p>— Хајдемо... хајдемо у нашу школу...{S} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пође за њи |
ри некакав шарлах на децу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, жена се разболи... видим |
јем!...{S} Пазите само...{S} У основној шкопи, пред испит, само сам сањао о књизи...{S} Мислио |
е изјављивала нешто налик милоште...{S} Шкргутну зубима, севну очима и дохвати се обема рукама |
седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.</p> <p>— Охо, имаћете доб |
затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташе око себе унез |
тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Врата шкрипнуше.{S} Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, к |
рава негде на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљам |
ше зрелих, сочних, набреклих од једрине шљива, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на се |
је мени за земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пру |
акривљено прошће, сухе гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о |
ма, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и с |
лина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрнуло некаквом свеча |
.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S |
то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њем |
е пред њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу бл |
чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно |
падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове гране, која се пресамитила преко прошћа.{S} Од |
удаљаваше од њега испод пуних китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лаган |
ечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно светлости.{ |
ружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло, и Стој |
да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?...</ |
...</p> <p>Председник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разгово |
> врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагед |
маклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} |
ротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од њих |
ад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички г |
готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> |
хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Т |
, по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање, одго |
д, после оволикога страдања... гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А |
постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар |
ром, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{ |
црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеш |
терање без кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад п |
он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школ |
љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изг |
— Ви сами... чекате учитеља?...{S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... |
а стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121 |
зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} |
дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се |
дати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а |
причајте ми све какав је тада изгледао, шта је радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и |
у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку |
болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шт |
, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као с |
} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даљ |
плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у о |
срезу и свима показује некакву гривну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељице су в |
оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ није ни |
, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао, па |
ова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне ми |
разреда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам б |
<p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се одлучно крену. — Х |
идба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, |
у, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се |
<pb n="148" /> <p>— Како наређивати?... шта?... запита Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p> |
ели само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а |
ашан, одвратан!...{S} Како сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако |
увамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, н |
рла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обрће, нешто муца, |
p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо |
/p> <pb n="180" /> <p>— Хајдемо брже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да с |
обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, |
ља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имај |
мах... и опет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко глед |
е шале, него шта мислиш?</p> <p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти ј |
{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, недовршено?{S} А знам, осе |
их сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине |
па јој живо одговори:</p> <p>— Како... шта говорите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео |
хвати одборник. </p> <p>— Море, село... шта село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја ил |
и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па |
p> <p>— Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога света, који н |
ре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?. |
чим је угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не т |
вако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој р |
ливају се на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа не |
их хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и засмеја се слатко |
у удари ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; |
лаговао...{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И |
он.{S} Шта су они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их |
рубост.</p> <p>— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то играли?</p> <p>— Крпигуза, одговори један |
могу да не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а о |
ху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S} Шта ћемо?...</p> <p>— Оди да видиш...{S} Писар је довед |
олиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих в |
плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те |
ући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не знам... управ |
p> <p>Љубица почиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, и |
ута погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена |
рза се и осврће уплашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није |
д страха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово н |
си, врели зраци...{S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сет |
и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, нај |
А зао је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти само свој п |
наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И она осећа како |
и Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, недовршено? |
...{S} А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!... |
има, па иде двориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S |
а тишина...</p> <p>Љубица ослушну...{S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{ |
..{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, тешко мени!...{S} Јесте, ј |
кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је то?... промрмља она кроз стегнута уста, па се од |
ила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па |
прети учитељима.</p> <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у |
на њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавал |
ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим одвратан!... |
ећим чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Н |
од неког нејасног злослутног страха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да м |
тап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пусти |
мљен у школу, и добијем благодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој години затекоше нас про |
ајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који < |
Него шта ја... хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се нам |
редовно издавала уредне признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице ил |
икну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце?...{S} Знам, з |
ном против методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом уз |
pb n="141" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна н |
да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад н |
учитељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и |
S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју |
ије никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекл |
д ће ме то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S |
, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} |
вљаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворит |
.. и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?. |
и.{S} Никад јој није тако подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је |
гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?... <pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка ж |
Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па |
о је све она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за |
оћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S |
у помрчини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они отишли... намиловали с |
.</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоном, који одговар |
петан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта тражите?...</p> <p>— Учитељ орловички...{S} Гојко С |
уђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— Под крушком онде...{S} Гле |
вахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?...</p> <pb n="153" /> <p |
ћи се значајно.</p> <pb n="125" /> <p>— Шта је, рођаче? запита Веља пандура, који стајаше пред |
ава лепотица!..</p> <pb n="176" /> <p>— Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што |
а јурну хладан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га |
ије ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га |
истров...{S} Све у парчета!...</p> <p>— Шта си радио?! викну пренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха |
S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, з |
м... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напротив? запита она, смешећи се весело и гледајући |
опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, густо?...{S} Иде, иде... пли |
е, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— |
ме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин учитељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{ |
ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, п |
и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разро |
чено, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море... за колику суму?....{S} А за ко |
да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и |
Аксу што се примио часништва.</p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лут |
расположењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд. |
ући за собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он б |
ман Љубичин... требаш ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p> |
аседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са школским прирезом? рече писар мало тишим гл |
Пред вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опасно? запита она, гледајући |
S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он преплашено, трчећи по соби и чешући с |
повијаше на све четири стране.</p> <p>— Шта ћу, старост је, братићу!...{S} Не може се више као |
тихим гласом, готово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је са |
до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Се |
и потписа како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде |
ише досадањи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном мали |
љутито и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гле |
дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председ |
кад му Стојан предаде хартију.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S |
сеца... да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полица |
аке, па јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се |
и, приђе му близу и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо |
главом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? |
а.</p> <pb n="21" /> <p>— Рачунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p> |
два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок |
главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите |
се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну |
није?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} Није то... није |
е, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то |
ратког ћутања.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— К |
и пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан |
ни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и зауст |
дам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Ве |
а: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к |
чки отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше д |
шта је радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет |
/p> <p>— Под крушком онде...{S} Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрадовом, одговори она |
леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} |
окушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »ту |
м вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Т |
сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је д |
олим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.{S |
{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било с |
рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До ва |
итељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет из |
коше из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допуштам!.. |
вора и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко л |
вљајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али др |
е, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема в |
писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о то |
застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније б |
личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да н |
о мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не уз |
S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар нек |
сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у |
</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже |
убичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу |
кше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ |
не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капе |
авести разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњи |
и скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши в |
»Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу |
} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на друг |
тупати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без |
скао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети њ |
владању државних службеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим |
ад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде са |
сла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и глед |
уба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господ |
S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се и |
те то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А |
њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вра |
да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господин |
S} Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— Господине, капетан |
n="206" /> <p>О, сад тек разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још |
ђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на |
у, колико могаше у оном страху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђе жандарм.</p> < |
однији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу |
првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он плану гневом и |
м, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећ |
ко пође за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лак |
д очи!</p> <p>Тако редом разгледаше све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше |
Стојанова речитост, па и сад он немаде шта одговорити, знајући у напред да ће соба бити све го |
руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, о |
па ни прословити...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога трен |
а повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах п |
собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{ |
са досадањим председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га дочека збуњен |
тву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} |
>Љубица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово учтиво и оз |
се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може |
адзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се |
атно, страшно, неприродно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај |
он, па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: урачунајте све до краја године, да се |
ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да |
вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми |
жући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, |
знемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим... |
аде ударати необично, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз |
два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад |
{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабра |
Живот, младост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још |
етено, ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва в |
та ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата н |
..{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, о |
конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно зад |
го са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овам |
школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Пис |
не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, |
ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, не иде |
: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, б |
{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, за |
ошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља |
казати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значајно... |
се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у |
ад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку... |
сео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах |
човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу с |
)... кажњен платом... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: |
им застором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се б |
е сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресати некакве топле, при |
ош ње сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједно |
ао да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p |
а ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} Некаква топлина око десног образа.{S} |
ре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно...{ |
<p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, ни |
кола од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он |
</p> <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа н |
где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страш |
62" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ |
н, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и |
, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду. |
им пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће |
</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— И |
ш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући шта ради, дохвати њену меку <pb n="142" /> врелу руку и |
, настави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна п |
се дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убр |
убоко, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понав |
екакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га ма |
мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по сврш |
т, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чуј |
ње не обара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обичном регистр |
ијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а |
а опоро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам шта ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш |
да заведе признанице или... или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каж |
год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, |
.. ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јо |
, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се раст |
о муцати, одговарати, не знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Г |
S} Промуца нешто, не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе. |
могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А ономе |
се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предомишљати |
дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним ча |
сам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!...{S |
ивот.</p> <p>— Море махни се шале, него шта мислиш?</p> <p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћути и |
а његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да н |
ад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас? |
i> није тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једнако провирује из кујне!...{S} А не пла |
} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови разговори |
</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим криви |
тај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од с |
кну кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом жив |
{S} Е богме овамо ћете морати много што шта против методике, јер и наша врховна управа ради већ |
че.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> |
премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?...{S} То не може бит |
о све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може мислити <pb n="9" /> здраво и весело шеснаесто |
.</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед око ср |
само како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за изла |
школској!...{S} Написао човек Министру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љу |
ужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све!...</p> <p>Ућут |
на остаде са болесником, не знајући још шта да мисли и не разумевајући потпуно свој положај.</p |
ар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо |
.{S} Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо знали друго радити? размишљаше он у себи..{S} З |
некоме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га ни |
S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одједном пр |
лепа шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво п |
због оног безразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мно |
никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} |
едном, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја ч |
пепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Ка |
бица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... к |
но и понеки пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући |
тву учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајућ |
ише службено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица му одмах п |
рштен, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих двоје сами.{S} Овај крес |
И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично |
а се... била јој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се повратио?«... пита он, отварајући врат |
мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро |
ко држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам |
нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, су |
е, и одједном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта ја радим... којешта!...{S} Млада сам, здрава, па за |
ујући какво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде и истине!...{S} До |
А СА 100 ФОР.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p> |
p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1899.</p> </div> </f |
и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море дови |
»од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу ов |
брће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био с |
и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кме |
ицом, која се, ослањајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуб |
им ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мал |
нцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде п |
е.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасн |
озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће их морати провести са њим...{S} А после... <pb n |
а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета?</p> <pb n="138" /> <p>— Он |
мшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш та |
>Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младо |
е трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се вид |
крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећем на врху иконостаса.{S} Учитељ |
p>Прижегло јесење сунце.{S} По брезама, што су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге |
пцима милу сеју.</p> <p>Мајка, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћ |
мора задрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, што си ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?. |
том заклања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле.</p> <p>— Јаднице!... јадно моје дет |
</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!...{S} Нисте ли пре н |
га у дугачким кошуљама...{S} Трпковића, што удари директору шамар...{S} Није га познао по ноћи. |
ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом исп |
ше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше како је о |
д би се залегла љубав, она права љубав, што је песници певају, што сав свет о њој говори... па |
.{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора само о томе мисли |
сти.{S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да м |
адости, њени најдражи идеали...{S} Све, што је тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије |
прекора.{S} Изређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживише, и ниједна сенка зах |
зик и он доста живо исприча готово све, што је се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к |
з близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од оса |
ти да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да т |
и монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> |
мо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ни |
ућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се по негде подигли, па се према сунцу преливају |
казаше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изво |
у неке <pb n="196" /> нејасне предмете, што се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегн |
а оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном светлошћу. </p> <p>Ко се |
одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За пред |
о зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој |
а купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијантима, сре |
ји би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја запо |
дмори се од оноликога страдања и патњи, што их претури за годину дана...{S} Он никада никога <p |
ним страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајући се <pb n="185 |
p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним |
у мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, ј |
братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се |
ћим задовољством узе он један лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрз |
ица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој поса |
ко је, тако је, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— А |
споду слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес |
мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно издигао над косом, по којој се пружило с |
љно хладовине и одмора...</p> <p>Путом, што води од железничке станице к општини орловичкој, кр |
јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколико речи.</p> <p>Љу |
ругу. — Много сте погрешили, понови он, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, б |
о, једнострано, досадно!«...</p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... пон |
ве започело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, послушавши његов савет, допао овакве беде |
ите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш п |
их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта |
је ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити |
х људи, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао сведок његовог гимназијског |
пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужно |
екиднога ћутања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави |
коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу |
А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг |
ога се она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле |
може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима ср |
је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак |
појавише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угуш |
писарем, изостављајући наравно све оно, што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од п |
одједном отвори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венч |
.. наставници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропуштено.{S} О малом |
о, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и пом |
љи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" |
у то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад ј |
ори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу цименту |
је притиште онај тешки магловити сумор, што дави, испија полако...</p> <p>»И зар све од једном |
де га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p>— Наш друг...{S} Она |
и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Уч |
она права љубав, што је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!. |
ионицу и стаде преписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако |
тановати <pb n="8" /> у једном собичку, што је подигнут у дворишту школском..{S} Пређашњи је уч |
но.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих недеља.{S} Све је о |
нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу младим људим |
те тако он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нетактична показа.{S} Ревизор отпусти децу |
азвратник, ужасни развратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је с |
се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс |
т, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вра |
е рано.{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, иж |
аш, нећемо се мешати ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика гос |
.{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га |
S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам р |
и главом, промуца:</p> <p>— Извините... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом.. |
вима показује некакву гривну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла ј |
} Нека он не заборавља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледа |
јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то б |
пати!...{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну страну, |
ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега? |
кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вам |
чуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако |
море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури с |
це...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не |
ти нове, лепе хаљине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подши |
. или са њене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па |
злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај |
мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гл |
амештај, па разне ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана |
окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смешећи се...{S} Зар ј |
ка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што је најбоље.</p> <p>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко п |
мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати. |
и, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, |
ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више је окрвављен од ње.{S} Заборавио на |
ом га везеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, ње |
нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, или већ т |
аш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" / |
p>— Зашто нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко п |
оли, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки |
и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде |
> <p>— Јок, он само у школи...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо |
ли да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та... онако...{S} Једнако ме гледа душман |
е зачуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад |
орити уста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је |
гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији помажу неваљалцима — њихов је грех...</p> < |
би здравље...</p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему... |
. и успављују...</p> <p>— Како?...{S} А што?!... једва промуца. </p> <p>— Говори брже... сад, с |
Тамо је све равница, нема планина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта |
говом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, |
му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — запит |
ледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не мо |
обасути брилијантима...{S} Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се в |
се превила до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика ти |
} Не може бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога час |
за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, о |
га, господин-свештениче, није због тога што... није због школе.{S} Има и богослова који рђаво п |
плату.</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлеп |
о отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, |
само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n="124 |
спребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како |
реми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p> |
затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми |
види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујн |
тити кући раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на само, па с |
н стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојк |
слиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да не мислим!{S |
хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S |
он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па иде дворишт |
говорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што пословно, преговара преко Стојана.</p> <p>И Љубица |
чим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу теб |
ас могла, у овој истој постељи...{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварит |
, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, |
еде!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он треба |
те некуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па |
>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шт |
она страда!...{S} И она пати!...{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко |
оде децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лиз |
љутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он |
> <p>— Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсо |
де да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, |
и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно |
ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби... |
очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у п |
сто.{S} Само тихи, лагани уздаси по кад што одају његово немо присуство.{S} А око њега све једн |
ницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обра |
е у мислима претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљаше, све веће |
, опремила се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, п |
и небесном свету, заборављајући на све што га окружује, осећајући само сласт и блаженство од у |
, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за |
живела...{S} Опростите, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> |
ола, па треба прегледати и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред |
оје госте по целој кући, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му н |
имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n="12" /> за отварање првог разреда?...{S |
иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу |
луша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица |
зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а још веселија што их у ов |
оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb n="163" /> протестовати, он је то радио |
је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако... |
цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама |
S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, јед |
некаква апатија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропасти цео свет |
м потребама и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво пос |
ат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али она не беше у стању да разуме |
сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она |
... има времена за то...{S} Па најпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће нас зближити, кад опази да |
ете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, љ |
се сав предао тој установи, и све време што му остаде слободно ван школе, употребио је на посло |
вега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} |
с другог света, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та |
бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна |
и за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво, ана |
упоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа... али што |
других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђ |
... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да |
еха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаре |
p> <p>— Школа! рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... пр |
д буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!.. |
искашља, онако из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак по |
ишту; зажубори речица, зашапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све |
отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мо |
јајући неке хартије.</p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и |
дједном постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одговараше потпуно — како он мишљаше |
а, они испред школе поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху св |
даном, све што је у школи преживела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаш |
д устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдањ |
..{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето |
ђа резултат овога разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се |
ашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате... списак пот |
га што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} Велимир се смеј |
д одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обр |
а метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се |
а вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</ |
стима чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће |
м он није постао Министар полиције, али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Бо |
ам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весел |
укао, <pb n="145" /> то је ништа... али што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, с |
о је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страд |
, као сваки нови познаник, који се жели што боље препоручити.{S} Његов поглед као да говораше: |
цу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујт |
ли с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.</p> < |
сла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, т |
тићу мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— |
еку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две |
Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору |
рбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку! |
лицајци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се залеће у мирну и |
А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’ |
ди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?. |
. убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа |
...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено |
еца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се |
кривише и задркташе, одајући велики бол што је притискао душу...</p> <p>— Да презирем?... узвик |
е треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p> <pb n="87" /> <p>На тако |
<p>— Јок, одсече председник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми од |
он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{ |
дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Вл |
ет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и он |
опази, да се ниједна не интересује оним што се ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дру |
оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а |
нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли |
смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па в |
посао...</p> <p>Љубица сања само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се п |
т, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одј |
е вазда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова стална тишина, на коју се човек навик |
у на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и ми |
— Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част м |
бога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга |
небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољац предаје молитви и небесном све |
задржавајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби |
се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким с |
ла прошле године, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор |
а бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила прошле године, или ће бла |
истина, није углађен ни... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то |
ој још није почео постајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито у |
ота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет |
сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...{S} Н |
је трајала и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећн |
буње, па стане нарицати исто онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n= |
Љубица запиткивати, тако радознало, као што мала деца распитују за непознате им ствари. — Жалит |
о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болест |
погледа пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан в |
> <p>Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну |
слободни...{S} Испричајте све лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да |
један младић, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и представи јој се учт |
као окамењена, па чека његову реч, као што се очекује гром после севања муње.{S} Он развлачи и |
S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја с |
ло што сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте разумели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко |
сади јој се ова напрегнутост мозга; ово што се непрекидно мора мислити.{S} Она изведе децу на д |
гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов гла |
ећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно т |
тељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта против методике, јер и наша врховна управа ради |
их коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики ка |
у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се |
е, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе |
е на послове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S |
ра отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештени а учитељи |
ећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} |
ви.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте разум |
утајући сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се |
према овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном децом.{S} Толико |
ко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме друг |
шла, али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му |
. некаква катастрофа!...{S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не види |
... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много страд |
одговори:</p> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нис |
ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, з |
је ово треће место.{S} Само ми необично што ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке |
ћу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се п |
дмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако...</p> <p |
м не изгубе из очију...</p> <p>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало је румен |
... чека мене отпадницу, чека као псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и |
а ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милиј |
чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почињ |
а...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— М |
би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда |
а и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све |
ругога, старајући се обоје да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о школском пос |
<p>Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича С |
војој присебности и захваљујући случају што му се језик тако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисн |
еома зла језика... једва чекају да чују што за другога...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уп |
ореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="179" |
p>Гојка обузе пријатна топлина: мило му што она сама везује своју судбину за његову, па и он ра |
е.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте с |
Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} |
јући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим грудима.{S} |
хологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, ка |
да сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони |
и сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му једнако некако пусто, али |
а се намршти и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпо |
као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... |
се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи с |
у сваки тренутак, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита наради |
е питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочим |
{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет ћутање...{S} Пандур махн |
ћи кад ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страдање, па не |
ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p>Љуб |
ло, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, |
им очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави |
самих њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица |
ма су наизменце разасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се |
до, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{S} |
проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" /> осврћући се на човечја гнезда, |
мљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, сви се смеј |
и сушило својим зрацима...{S} О, дивна, шумна српска Мораво!...{S} Па оне безазлене, срећне деч |
ка брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> <p>— Д |
ињске дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голот |
p> <p>И она оде.</p> <p>Путује потесом, шумом, прелази бистре планинске поточиће, а не види и н |
госав.</p> <p>— Хоћете ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући неким светлим, необичним |
плетар, у који је затварана једина коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту на месту; ст |
} Расклањај руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно, лагано... као змија кро |
Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо зага |